Резистентност гљива на фунгициде

Abstract

Примена фунгицда од суштинског је значаја у одр- жавању здравственог стања биљака и обезбеђивању високих приноса и ква- литета проиводње. Међутим, на њихову ефикасност значајно утиче појава резистентности код појединих патогена. У циљу превазилажења ове појаве, и продужења употребног рока, неопходно је што прецизније проценити ризик од настанка резистентности код појединих фунгицида. За неке групе фун- гицида познато је да су ризичније за развој резистенности од других. Ако је резистентност одређене популације неког патогена на одређени фунгицид већ детектована, врло је вероватно да ће дате популације бити резистентне и на остала једињења из те групе. Међутим, унакрсна резистенност може бити само делимична, потпуно одсутна или чак у негативној корелацији, а с друге стране, може се развити између предствника потпуно различитих група фун- гицида. Резистентност на фунгициде обично је резултат промене на месту деловања у организму саме гљиве. Фунгициди са специфичним механизмом деловања, као и сам тип механизма, важан су индикатор за процену ризика од развоја резистентности. Неке карактеристике самог патогена такође утиче на брзину развоја резистентности. Кратко време генерације, обилна спорула- ција и широка распрострањеност спора, наговештај су повећаног ризика од развоја резистентности. Систематска оцена свих фактора ризика, укључујућу механизам деловања фунгицида, особине самог патогена и агрономске фак- торе, обезбеђује прецизну процену ризика од појаве резистентности. У циљу превазилажења ових проблема, постоји потреба увођења сталног монито- ринга и утврђивања стања осетљивости гљива на фунгициде у нашој земљи.

Fungicides use is essential for the maintenance of healthy crops and reliable yields of high-quality produce. However, their effectiveness has been seriously affected in some situations by the development of resistance in target pathogens. It is necessary to assess as accurately as possible the risk of resistance arising, in order to guide selection of candidate chemicals for development and the establishment of strategies to ensure their durability. Some chemical classes of fungicides are known to be more prone to resistance problems then others. If pathogen populations resistant to certain fungicide have already development these are likely to be cross-resistant to the other member of this class. However, cross-resistance can be partial, absent or even negative corelated, and can occure between apparently unrelated chemical. Resistance to fungicdes usually results from an alternation at the site of fungicidal action in the target pathogen. Thus knowlage of mode of action can indicate risk. A single rather than a muliple site of action known to have become resistant to other fungicides, and the site of action are both positive indicator of risk. Several characteristics of each target pathogen, also affect the rate of resistance development. Short generation time, abundant sporulation, widespread spore dispersal tend to increase resistance risk. Only systematic assessment including fungicide mode of action, pathogen properties and agronomic factors of risk, provides accurate degree of resistance risk. In order to overcome these problems, continuous monitoring and the determination of the fungi population susceptibility to fungicides, should be established in our country.