Резистентност корова на хербициде

Abstract

Резистентност корова је последица смањене раз- новрсности начина сузбијања корова, интензивне вишегодишње примене хербицида истог механизма деловања, непоштовања плодореда, ослањања пољопривредних произвођача највише или искључиво на хербициде уз за- постављање других мера сузбијања корова. Ово има за последицу губитке приноса због слабије ефикасности у сузбијању корова, повећану употребу хербицида ради постизања задовољавајуће ефикасности, поскупљења прои- зводње и негативнх последица по животну средину. Корови могу развити ре- зистентност према једном или неколико хербицида истог или различитих ме- ханизама деловања. Резистентност може бити заснована на промени у месту деловања хербицида или другом механизму. Ради се о сложеном феномену за чије је утврђивање потребно применити сложене методе и технике. На гло- балном нивоу је развијена резистентност на хербициде скоро свих механи- зама деловања, а највећи број случајева резистентности и највеће економске штете су регистровани у државама са развијенијом пољопривредом. Највише потврђених случајева су биотипови корова резистентни на инхибиторе аце- толактат синтетазе (АЛС), а затим следе инхибитори фотосинтезе у фотоси- стему II, инхибитори ацетил коензим А карбоксилазе (АЦЦ–азе), инхибито- ри 5-енолпирувилшикимат-3-фосфат синтетазе (ЕПСПС) итд. Резистентност корова је немогуће спречити али је могуће успорити ширење ове појаве и свести је на прихватљив ниво. Еволуција резистентности корова можда је најјача покретачка снага у трагању за хербицидима нових механизама дело- вања, нових технологија у сузбијању корова и промовисање најбоље праксе за одрживу производњу усева. Одавно је потврђено да резистентност није проблем хербицида или генетичког инжењеринга, већ је проблем понашања корисника хербицида. У вези са тим намећу се питања како смањити ризик и одложити појаву резистентности, како реаговати у случајевима када се сум- ња или када је потврђено присуство резистентних корова у пољу? Опште препоруке за управљање резистентношћу односе се на смањење селекционог притиска и ризика разноврсношћу мера у сузбијању корова, при чему херби- циди представљају последњу опцију.

The weed resistance to herbicides is a consequence of the reduced diversity of the methods of weed control, the intensive multi-year application of herbicides of the same mechanisms of action, the reliance of farmers mostly or exclusively on herbicides while neglecting other measures of weed management. This results in loss of yield and profit due to weaker weed control efficiency, increased use of herbicides in order to achieve satisfactory efficiency, increase production costs and negative consequences for the environment. Weeds can develop resistance to one or several herbicides of the same or different mechanisms of action. Herbicide resistance may be based on the target site changes or other mechanisms. It is a complex phenomenon for which the determination of complex methods and techniques is necessary. At the global level, resistance to herbicides has been developed for almost all mechanisms of action, and most cases of resistance and the greatest economic damage are registered in countries with more developed agriculture. The most confirmed cases are weed biotypes resistant to ALS inhibitors, followed by photosystem II inhibitors, acetyl coenzyme A carboxylase inhibitors, 5-enolpyruvylshikimate-3-phosphate synthase inhibitors, etc. It is impossible to prevent the resistance of weeds, but it is possible to slow down the spread of this phenomenon and reduce it to an acceptable level. Evolution of weed resistance may be the strongest driving force in the search for herbicides of new mechanisms of action, new technologies in weed control and the promotion of best practices for sustainable crop production. It has long been confirmed that resistance is not a problem of herbicide or genetic engineering, it is already a problem of the behavior of herbicide users. In relation to this, questions arise as to how to reduce the risk and delay the occurrence of resistance, how to react in cases where there is suspicion or when the presence of resistant weeds in the field is confirmed? General recommendations for the management of resistance are related to the reduction of selection pressure and the risk with the diversification of measures in weed control, whereby herbicides are the last option.