Акценат именичких замјеница у говору Богдаша

Abstract

Говор Богдаша, села у југозападној Босни, спада у јужну групу западнобосанских говора источнохерцеговачког дијалекта, имајући у виду начин на који је М. Дешић представио ијекавске говоре Босанске крајине. Богдаши заједно са још петнаест српских села смјештених по ободима доњег Ливањског поља чине једну релативно хомогену цјелину, чији говор није монографски описан, а научној јавности познат је само у неким аспектима. Ипак, доста је забиљежених података о овом говорном подручју, првенствено у упитницима рађеним за потребе дијалекатске картографије. И овај прилог је рађен у форми како би могао бити користан за израду Српског дијалектолошког атласа, али је грађа обрађивана и на начин који омогућава његово инкорпорисање у цјеловитију студију из дијалектолошке акцентологије о овом српском народном говору.

В настоящей рабоге автор старается представить состояние ударений местоимений-существительных в говоре деревни Богдаши, принадлежащей группе южных западнобоснийских говоров восточногерцеговинского диалекта. Общая картина ударений указывает на включенность в акцентуацию восточногерцеговинского тнпа, а также на то, что здесь с точки зрения ударений отождествлены родительный палежи сд. ч. и дательный-предложный ед. ч. местоимений [и 2 лица и возвратного местоимения себе. Такая отождествленность ударении в направлении краткого нисходящего объясняется влиянием состояния ударений во множественном числе; при этом надо также учесть способ переноса ударения на проклитику.