All Publications

Link to this page

INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 6 (I/2021)

(Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music, 2021-07-15)

TY  - BOOK
PY  - 2021-07-15
AB  - We have before us the sixth issue of INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology. This is the second issue in a row dedicated to the global crisis caused by the Covid-19 pandemic. After the overwhelming response from all over the world to the call for papers and provocative inspections that ensued, here we wanted to discuss the ways in which technology shapes and enables work in the areas of music, arts, humanities, and the education process, this time inviting our collaborators to discuss the shortcomings and struggles of the working processes in these fields. The main theme, “Music, Art and Humanities in the Time of Global Crisis”, expanded from the Main Theme section into the interviews as well.
PB  - Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music
T1  - INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 6 (I/2021)
VL  - I
IS  - 6
DO  - https://doi.org/10.51191/issn.2637-1898.2020.4.6.
ER  - 
@book{
year = "2021-07-15",
abstract = "We have before us the sixth issue of INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology. This is the second issue in a row dedicated to the global crisis caused by the Covid-19 pandemic. After the overwhelming response from all over the world to the call for papers and provocative inspections that ensued, here we wanted to discuss the ways in which technology shapes and enables work in the areas of music, arts, humanities, and the education process, this time inviting our collaborators to discuss the shortcomings and struggles of the working processes in these fields. The main theme, “Music, Art and Humanities in the Time of Global Crisis”, expanded from the Main Theme section into the interviews as well.",
publisher = "Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music",
title = "INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 6 (I/2021)",
volume = "I",
number = "6",
doi = "https://doi.org/10.51191/issn.2637-1898.2020.4.6."
}
 (2021-07-15). INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 6 (I/2021).

Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music., I(6).
https://doi.org/https://doi.org/10.51191/issn.2637-1898.2020.4.6.
 INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 6 (I/2021). 2021;I(6).
doi:https://doi.org/10.51191/issn.2637-1898.2020.4.6..
, "INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 6 (I/2021)", I, no. 6 (2021-07-15),
https://doi.org/https://doi.org/10.51191/issn.2637-1898.2020.4.6. .

Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music

Vesić, Ivana

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-06-30)

TY  - JOUR
AU  - Vesić, Ivana
PY  - 2021-06-30
AB  - In this article part of musical activities of two federal Sokol organizations (JSS and SSKJ) in interwar Yugoslavia will be thoroughly examined. Despite the fact that these organizations were primarily focused on development of gymnastics and certain individual sports, cultural advancement of its members as well as of Yugoslav population also occupied an important place, particularly in the 1930s. As a result of broadening of Sokol’s work, musical amateurism started to gain prominence in Sokol legions, societies and parishes (župe). This was reflected in the proliferation of Sokol vocal and instrumental ensembles, as well as their performances in various Sokol units, both in urban and rural areas. The flourishing of musical activities among Sokols from different parts of the country led to the change of circumstances in the cultural sphere of these regions, particularly in the undeveloped ones. Among other things, this included giving an impetus to the preservation and popularization of tamburitza orchestras and epic singing to the accompaniment of the gusle, promotion of national and Slavic music repertoire
and enrichment and diversification of musical life.
AB  - У овом раду детаљно ће бити размотрене поједине музичке активности две
савезне соколске организације из међуратне Југославије (ЈСС и ССКЈ).
Упркос чињеници да су обе организације биле првенствено усмерене
на развој гимнастике и индивидуалних спортова, културно унапређење
чланства као и југословенског становништа имало је такође важну улогу
нарочито током 30-их година. Као резултат ширења соколског рада, музички
аматеризам добијао је на све већој важности у соколским четама, друштвима
и жупама. То је долазило до изражаја у порасту броја соколских вокалних и
инструменталних ансамбала као и њихових наступа у соколским јединицама
како у урбаним, тако и у руралним областима. Процват музичких активности
међу соколима из различитих крајева земље довео је до промене околности у
културној сфери у овим крајевима, особито у оним који су били неразвијени.
Поред осталог, то је подразумевало подстицање очувања и ширења
тамбурашких орекстара и певања уз гусле, популаризовање националног и
словенског музичког репертоара, те обогаћивање и плурализацију музичког
живота.
AB  - Упркос томе што је реч била о организацијама првенствено усмереним на ширење
спорта и гимнастике у широј популацији, Југословенски соколски савез (ЈСС)
и Савез Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) поклањали су значајну пажњу
неговању различитих врста музичких активности током међуратног периода. То
је особито било изражено током 30-их година након што је реформски курс,
актуелан од краја Првог светског рата, добио на важности. Захваљујући томе
што је соколство поставило шире циљеве не само у погледу унапређења физичкe
способности маса, већ и њиховог културног уздизања, започет је интензиван
рад на развијању музичког аматеризма. Он je обухватао оснивање различитих
врста оркестара, углавном тамбурашких, дувачких (соколске фанфаре) и
великих (соколске музике), као и хорова (мешовити, мушки, женски, дечји), те
подстицање очувања традиционалних народних инструмената и пракси (певање
уз гусле). Почев од оснивања ССКЈ, а особито после 1933. када је са савезног
нивоа покренута иницијатива за изразитије ширење музике у соколству дошло
је до пораста броја ансамбала на нивоу земље, јачања концертне активности
у соколским друштвима, те до веће заступљености музике у различитим
соколским догађајима. Поред појаве веома амбициозно осмишљених наступа
соколских ансамбала у појединим друштвима и жупама с програмом сачињеним
од дела уметничке музике и обрада народних мелодија, у овом периоду појавила
се и идеја о такмичењима музичких ансамбала и гуслара, како на савезном
нивоу, тако и на нивоу жупа, друштава и чета. Од музичких активности и појава у оквиру ЈСС и ССКЈ, посебан фокус у овом раду стављен је на рад тамбурашких
оркестара, потом на процес популаризовања певања уз гусле и, најзад на
концертну активност у соколским јединицама. На основу извештаја у соколској
штампи, као и других извора, указано је на ширење тамбурашких ансамбала
током 20-их и 30-их година у соколству, на њихове опште карактеристике и
репертоар. Осим тога, праћено је и подстицање певања уз гусле у појединим
жупама, као и на савезном нивоу током 30-их година. Напослетку је дат кратак
осврт на тенденције у вези с организацијом концерата у соколским јединицама.
Узимајући у обзир прелиминарне резултате анализе, закључује се да допринос
соколских организација, особито ССКЈ, различитим сегментима музичког
живота у међуратној Југославији није био занемарљив уколико се пореди с
доприносом различитих културних организација, те државних тела. Изнета је
и претпоставка да су активности међуратних соколских организација у области
музичког аматеризма могле да послуже као модел у креирању приступа тој
области у социјалистичкој Југославији. Иако је за њену потврду неопходно да
се изврше детаљна додатна истраживања, евидентно је да је и пре тога потребно
да се укаже на историјски значај рада соколских организација на културном
унапређењу маса путем музичких активности.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music
T1  - Допринос југословенских соколских организација сфери музике у међуратном периоду
SP  - 107
EP  - 133
IS  - 30
DO  - 10.2298/MUZ2130107V
ER  - 
@article{
author = "Vesić, Ivana",
year = "2021-06-30",
abstract = "In this article part of musical activities of two federal Sokol organizations (JSS and SSKJ) in interwar Yugoslavia will be thoroughly examined. Despite the fact that these organizations were primarily focused on development of gymnastics and certain individual sports, cultural advancement of its members as well as of Yugoslav population also occupied an important place, particularly in the 1930s. As a result of broadening of Sokol’s work, musical amateurism started to gain prominence in Sokol legions, societies and parishes (župe). This was reflected in the proliferation of Sokol vocal and instrumental ensembles, as well as their performances in various Sokol units, both in urban and rural areas. The flourishing of musical activities among Sokols from different parts of the country led to the change of circumstances in the cultural sphere of these regions, particularly in the undeveloped ones. Among other things, this included giving an impetus to the preservation and popularization of tamburitza orchestras and epic singing to the accompaniment of the gusle, promotion of national and Slavic music repertoire
and enrichment and diversification of musical life., У овом раду детаљно ће бити размотрене поједине музичке активности две
савезне соколске организације из међуратне Југославије (ЈСС и ССКЈ).
Упркос чињеници да су обе организације биле првенствено усмерене
на развој гимнастике и индивидуалних спортова, културно унапређење
чланства као и југословенског становништа имало је такође важну улогу
нарочито током 30-их година. Као резултат ширења соколског рада, музички
аматеризам добијао је на све већој важности у соколским четама, друштвима
и жупама. То је долазило до изражаја у порасту броја соколских вокалних и
инструменталних ансамбала као и њихових наступа у соколским јединицама
како у урбаним, тако и у руралним областима. Процват музичких активности
међу соколима из различитих крајева земље довео је до промене околности у
културној сфери у овим крајевима, особито у оним који су били неразвијени.
Поред осталог, то је подразумевало подстицање очувања и ширења
тамбурашких орекстара и певања уз гусле, популаризовање националног и
словенског музичког репертоара, те обогаћивање и плурализацију музичког
живота., Упркос томе што је реч била о организацијама првенствено усмереним на ширење
спорта и гимнастике у широј популацији, Југословенски соколски савез (ЈСС)
и Савез Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) поклањали су значајну пажњу
неговању различитих врста музичких активности током међуратног периода. То
је особито било изражено током 30-их година након што је реформски курс,
актуелан од краја Првог светског рата, добио на важности. Захваљујући томе
што је соколство поставило шире циљеве не само у погледу унапређења физичкe
способности маса, већ и њиховог културног уздизања, започет је интензиван
рад на развијању музичког аматеризма. Он je обухватао оснивање различитих
врста оркестара, углавном тамбурашких, дувачких (соколске фанфаре) и
великих (соколске музике), као и хорова (мешовити, мушки, женски, дечји), те
подстицање очувања традиционалних народних инструмената и пракси (певање
уз гусле). Почев од оснивања ССКЈ, а особито после 1933. када је са савезног
нивоа покренута иницијатива за изразитије ширење музике у соколству дошло
је до пораста броја ансамбала на нивоу земље, јачања концертне активности
у соколским друштвима, те до веће заступљености музике у различитим
соколским догађајима. Поред појаве веома амбициозно осмишљених наступа
соколских ансамбала у појединим друштвима и жупама с програмом сачињеним
од дела уметничке музике и обрада народних мелодија, у овом периоду појавила
се и идеја о такмичењима музичких ансамбала и гуслара, како на савезном
нивоу, тако и на нивоу жупа, друштава и чета. Од музичких активности и појава у оквиру ЈСС и ССКЈ, посебан фокус у овом раду стављен је на рад тамбурашких
оркестара, потом на процес популаризовања певања уз гусле и, најзад на
концертну активност у соколским јединицама. На основу извештаја у соколској
штампи, као и других извора, указано је на ширење тамбурашких ансамбала
током 20-их и 30-их година у соколству, на њихове опште карактеристике и
репертоар. Осим тога, праћено је и подстицање певања уз гусле у појединим
жупама, као и на савезном нивоу током 30-их година. Напослетку је дат кратак
осврт на тенденције у вези с организацијом концерата у соколским јединицама.
Узимајући у обзир прелиминарне резултате анализе, закључује се да допринос
соколских организација, особито ССКЈ, различитим сегментима музичког
живота у међуратној Југославији није био занемарљив уколико се пореди с
доприносом различитих културних организација, те државних тела. Изнета је
и претпоставка да су активности међуратних соколских организација у области
музичког аматеризма могле да послуже као модел у креирању приступа тој
области у социјалистичкој Југославији. Иако је за њену потврду неопходно да
се изврше детаљна додатна истраживања, евидентно је да је и пре тога потребно
да се укаже на историјски значај рада соколских организација на културном
унапређењу маса путем музичких активности.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music, Допринос југословенских соколских организација сфери музике у међуратном периоду",
pages = "107-133",
number = "30",
doi = "10.2298/MUZ2130107V"
}
Vesić, I. (2021-06-30). Допринос југословенских соколских организација сфери музике у међуратном периоду.
Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(30), 107-133.
https://doi.org/10.2298/MUZ2130107V
Vesić I. Допринос југословенских соколских организација сфери музике у међуратном периоду. Musicology. 2021;(30):107-133.
doi:10.2298/MUZ2130107V.
Vesić Ivana, "Допринос југословенских соколских организација сфери музике у међуратном периоду" Musicology, no. 30 (2021-06-30):107-133,
https://doi.org/10.2298/MUZ2130107V .

Gender Perspectives of Instrumental Jazz Performers in Southeastern Europe

Jovićević, Jasna

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-06-30)

TY  - JOUR
AU  - Jovićević, Jasna
PY  - 2021-06-30
AB  - I investigate constructed social platforms for female jazz instrumentalist, with a particular emphasis on the Balkan cultural space of Southeastern Europe (former Yugoslav countries). In this region, female jazz instrumentalists are confronted with multiple systems of rejection, facing double standards of the Balkan social-ideological patterns, typical for the patriarchal tradition, reproduced and incorporated within a micro context of the already gendered music genre. I analyze the image of female jazz instrumentalist in the public cultural space where jazz is created and consumed. This study presents autoethnographic testimonies as a subjective point of view.
AB  - У раду истражујем друштвене платформе у којима се џез
инструменталисткиње налазе, са посебним нагласком на балкански културни
простор Југоисточне Европе (земље бивше Југославије). Овде се џез
свирачице сусрећу са вишеструким системима искључивања, суочавајући се
са двоструким стандардима балканских друштвених идеолошких образаца
типичних за патријархалну традицију, репродукованих и инкорпорираних
у микро контекст већ родно одређеног музичког жанра. Анализирам
репрезентацију џез инструменталисткиње у јавном културном простору у
којем је џез стваран и конзумиран. Ова студија је подржана аутоетнографским
сведочењима из субјективног становишта.
AB  - У овом есеју истражујем изграђене друштвене платформе за џез свирачице, са посебним нагласком на балкански културни простор Југоисточне Европе (земље бивше Југославије). Џез инструменталисткиње се на овом поднебљу сусрећу са вишеструким системима искључивања, суочавајући се са двоструким стандардима балканских друштвених идеолошких образаца типичних за патријархалну традицију, репродукованих и инкорпорираних у микро контекст већ родно одређеног музичког жанра. Џез је претежно мушка музика, не само зато што су већина свирача мушкарци, већ и зато што у његовој естетици и друштвеном окружењу доминирају мушки идеали представљања. Генерално, поље доминантне џез традиције је мушко поље моћи у којем су још од његовог формирања жене остале позициониране као „друге“. „Аутентичност“ џез инструменталисткиња оспорава се у три си- стема преференција: у већ родно одређеној перформативности хегемонијског стила унутар традиционалног џез извођења, у начину представљања мушкараца наспрам жена у балканској патријархалној парадигми, као и полупериферни статус свирачица Југоисточне Европе у односу на свирачице Западне Европе и Северне Америке. Један од главних проблем са којим се бавим у раду је родно неуравнотежена регионална џез сцена и маргинализован статус џез свирачица. Студија је по- дељена у различите одељке, где анализирам слику џез инструменталисткиње у јавном културном простору, примећујући заступљеност родних улога у џез традицији. Кратак преглед историје џеза Југоисточне Европе и анализа регионалне стручне литературе постављају џез инструменталисткиње у репресиван статус откривајући хитност за истраживањем родног аспекта џеза. Као џез саксофонисткиња и композиторка, мој субјективни поглед и аутоетнографско бележење искуства служе као сведочанство о заступљености неједнако распоређене моћи у нашем културном систему.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Gender Perspectives of Instrumental Jazz Performers in Southeastern Europe
T1  - Родне перспективе џез инструменталисткиња у југоисточној Европи
SP  - 149
EP  - 164
IS  - 30
DO  - 10.2298/MUZ2130149J
ER  - 
@article{
author = "Jovićević, Jasna",
year = "2021-06-30",
abstract = "I investigate constructed social platforms for female jazz instrumentalist, with a particular emphasis on the Balkan cultural space of Southeastern Europe (former Yugoslav countries). In this region, female jazz instrumentalists are confronted with multiple systems of rejection, facing double standards of the Balkan social-ideological patterns, typical for the patriarchal tradition, reproduced and incorporated within a micro context of the already gendered music genre. I analyze the image of female jazz instrumentalist in the public cultural space where jazz is created and consumed. This study presents autoethnographic testimonies as a subjective point of view., У раду истражујем друштвене платформе у којима се џез
инструменталисткиње налазе, са посебним нагласком на балкански културни
простор Југоисточне Европе (земље бивше Југославије). Овде се џез
свирачице сусрећу са вишеструким системима искључивања, суочавајући се
са двоструким стандардима балканских друштвених идеолошких образаца
типичних за патријархалну традицију, репродукованих и инкорпорираних
у микро контекст већ родно одређеног музичког жанра. Анализирам
репрезентацију џез инструменталисткиње у јавном културном простору у
којем је џез стваран и конзумиран. Ова студија је подржана аутоетнографским
сведочењима из субјективног становишта., У овом есеју истражујем изграђене друштвене платформе за џез свирачице, са посебним нагласком на балкански културни простор Југоисточне Европе (земље бивше Југославије). Џез инструменталисткиње се на овом поднебљу сусрећу са вишеструким системима искључивања, суочавајући се са двоструким стандардима балканских друштвених идеолошких образаца типичних за патријархалну традицију, репродукованих и инкорпорираних у микро контекст већ родно одређеног музичког жанра. Џез је претежно мушка музика, не само зато што су већина свирача мушкарци, већ и зато што у његовој естетици и друштвеном окружењу доминирају мушки идеали представљања. Генерално, поље доминантне џез традиције је мушко поље моћи у којем су још од његовог формирања жене остале позициониране као „друге“. „Аутентичност“ џез инструменталисткиња оспорава се у три си- стема преференција: у већ родно одређеној перформативности хегемонијског стила унутар традиционалног џез извођења, у начину представљања мушкараца наспрам жена у балканској патријархалној парадигми, као и полупериферни статус свирачица Југоисточне Европе у односу на свирачице Западне Европе и Северне Америке. Један од главних проблем са којим се бавим у раду је родно неуравнотежена регионална џез сцена и маргинализован статус џез свирачица. Студија је по- дељена у различите одељке, где анализирам слику џез инструменталисткиње у јавном културном простору, примећујући заступљеност родних улога у џез традицији. Кратак преглед историје џеза Југоисточне Европе и анализа регионалне стручне литературе постављају џез инструменталисткиње у репресиван статус откривајући хитност за истраживањем родног аспекта џеза. Као џез саксофонисткиња и композиторка, мој субјективни поглед и аутоетнографско бележење искуства служе као сведочанство о заступљености неједнако распоређене моћи у нашем културном систему.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Gender Perspectives of Instrumental Jazz Performers in Southeastern Europe, Родне перспективе џез инструменталисткиња у југоисточној Европи",
pages = "149-164",
number = "30",
doi = "10.2298/MUZ2130149J"
}
Jovićević, J. (2021-06-30). Родне перспективе џез инструменталисткиња у југоисточној Европи.
Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(30), 149-164.
https://doi.org/10.2298/MUZ2130149J
Jovićević J. Родне перспективе џез инструменталисткиња у југоисточној Европи. Musicology. 2021;(30):149-164.
doi:10.2298/MUZ2130149J.
Jovićević Jasna, "Родне перспективе џез инструменталисткиња у југоисточној Европи" Musicology, no. 30 (2021-06-30):149-164,
https://doi.org/10.2298/MUZ2130149J .

Музикологија / Musicology 30 (I/2021)

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-06-30)

TY  - BOOK
PY  - 2021-06-30
AB  - Током последње деценије XX века српска музикологија је свој дотадашњи репертоар истраживачких тема, управљен, највећим делом, на анализу композиција домаћих и иностраних аутора, почела да отвара и према другим тематским областима. Од тога времена наовамо појавио се значајан број књига и студија из историје литературе о музици XIX и XX века. Часопис Музикологија је учествовао у тој промени објављивањем низа радова из историје музичке критике, есејистике, периодике и историографије.
Тема тридесетог броја јесте Музичка критика у Русији и Источној Европи – У знак сећања на Стјуарта Кембела (1949–2018). Тему броја, која је проистекла из једнодневне конференције одржане септембра 2019. на Универзитету у Дараму, Велика Британија, уредила је као гостујућа уредница др Ивана Медић, виша научна сарадница у Музиколошком институту САНУ и алумна Универзитета у Манчестеру. Њено ангажовање од 2012. до данас у својству координаторке Студијске групе за руску и источноевропску музику при Британској асоцијацији за славистичке и источноевропске студије (REEM-BASEES) довело је до плодотворне сарадње између те студијске групе и Музиколошког института САНУ. Међу досадашњим заједничким пројектима треба издвојити организацију две велике међународне конференције у Српској академији наука и уметности – Изван поделе на исток и запад: поновно промишљање привлачних сила балканске музике (2013) и Музичко наслеђе државног социјализма: преиспитивање наратива о послератној Европи (2015), као и два броја часописа Музикологија чије су теме такође проистекле из једнодневних конференција студијске групе REEM-BASEES: Музика и империја (бр. 20, I/2016) и Музика и криза (бр. 21, II/2016); обе теме уредила је др Ивана Медић.
Годишња конференција REEM-BASEES била је организована у част др Стјуарта Кембела, еминентног шкотског музиколога, оргуљаша и диригента. Кембел је студирао руски језик и музику на Универзитету у Единбургу и затим одбранио докторат на Универзитету у Глазгову. Поред тога, стекао је дипломе Краљевског оргуљског колеџа и Краљевског колеџа за музику. Професор Кембел био је први, а доскора и једини шкотски музиколог који се специјализовао за руску музику. Предавао је историју музике, оргуље и био уметнички директор Музичке капеле Универзитета у Глазгову од 1975. до 2000. године. Као
универзитетски оргуљаш, поред својих редовних задужења, приређивао је
и солистичке реситале – на пример, 1986. године је одржао низ концерата на
којима је извео комплетна оргуљска дела Јохана Себастијана Баха током 14
недеља. Из његове класе изашао је велики број професионалних оргуљаша. Године 2000. Стјуарт Кембел се повукао са свог сталног радног места на
Универзитету у Глазгову, како би се посветио истраживачком раду. Међутим,
наставио је да ради на Универзитету као хонорарни виши научни сарадник за
област источноевропских и централноевропских студија у Департману за музику
и као наставник разних курсева (посебно оних посвећених руској музици)
при Центру за образовање одраслих. Поред тога, био је омиљени диригент
Универзитетског хорског друштва и пасионирани промотер православне
духовне музике. Са својом супругом, руском музиколошкињом Светланом
Зверевом, основао је хор Руска капела у Глазгову, са циљем да руску хорску
музику приближи што већем кругу слушалаца. Једно од најуспешнијих издања
овог хора био је компакт-диск са снимком Реквијема за палу браћу Александра
Кастаљског. Хор је наступао у многим дворанама широм Шкотске и редовно
учествовао на службама у Руској православној цркви у Глазгову. Стјуарт Кембел
је 2016. године примио признање од руског амбасадора за свој дугогодишњи
допринос јачању културних веза између Шкотске и Русије.
Његова обимна библиографија обухвата уређивање и превод свих текстова
у двотомној антологији руске музичке критике (Russians on Russian Music, 1830–1880, Cambridge University Press, 1994; Russians On Russian Music,
1880–1917, Cambridge University Press, 2003), као и већи број текстова о
руској музици у енциклопедијама New Grove Dictionary of Music and Musicians,
Die Musik in Geschichte und Gegenwart и др. Био је члан уређивачког одбора
који је припремио за штампу ново, критичко издање целокупних дела Сергеја
Рахмањинова. Такође, објавио је први енглески превод критичких написа о
музици Петра Иљича Чајковског. На конференцији организованој Кембелу у част, презентовани су радови
везани за истраживачке области које су биле у фокусу његовог интересовања:
музичка критика у Русији и Источној Европи, литургијска музика источних
православних цркава, руска и источноевропска музичка дијаспора, као
и примењена музика. Одабрани радови са ове конференције значајно су
проширени, рецензирани, допуњени одговарајућим критичким апаратом и
рецензирани, те на крају прихваћени за објављивање у овом и наредном броју
часописа Музикологија.
Тему броја 30 отвара студија музиколошкиње Аквиле Стјуарт о критичкој
рецепцији дела Алексеја Станчињског (Алексей Владимирович Станчинский,
1888–1914), трагично преминулог авангардног руског композитора с почетка
ХХ века, чије су иновативне композиције изазивале подељена мишљења међу
критичарима, упркос томе што су се слагали у оцени Станчињског као изузетно
талентованог композитора. Једна од последица Октобарске револуције била
је емиграција великог броја руских уметника на Запад. Светлана Зверева,
руска музиколошкиња активна у Великој Британији, пружа живописну слику
„руског Дрездена“ из двадесетих и тридесетих година прошлог века, и то у
сфери музичког, црквеног и друштвеног живота. Протагонисти совјетске
музикологије XX столећа, аутору чувене књиге Музичка форма као процес,
Борису Асафјеву, рад је посветио британски музиколог Данијел Елфик. Часопис
Музикологија постхумно објављује студију Стјуарта Кембела, у којој су обрађене
париске године Сергеја Рахмањинова. Уз тај рад, као омаж професору Кембелу,
објављујемо његову персоналну библиографију.
Три студије у рубрици „Varia“ одсликавају широк дијапазон тема и области
које негује часопис Музикологија. Темељна, пионирска студија Иване Весић
обрађује допринос југословенских соколских организација међуратној музичкој
култури. Иван Муди испитује положај петорице композитора-емиграната
– Франца Рајзенштајна, Маћаша Шајбера, Егона Велеса, Роберта Герхарда и
Анджеја Пануфника – у Великој Британији за време и после Другог светског
рата, и отвара питање да ли се однос према емигрантима променио. Најзад,
студија Јасне Јовићевић окренута је сфери популарних музичких жанрова.
Ауторка проблематизује родну перспективу инструменталних извођачица џез
музике у југоисточној Европи. Рубрика „Научна критика и полемика“ садржи шест текстова. Приказане су и оцењене научне монографије и тематски зборници радова међународног значаја, резултати научног рада српских и иностраних музиколога, етномузиколога и стручњака из граничних дисциплина. У тој рубрици доносимо и критички приказ дискографије српске уметничке музике у 2020. години.
Исцрпним, надахнутим некрологом из пера проф. Милане Стојадиновић-Милић, часопис Музикологија се с великом тугом опрашта од прерано преминуле композиторке Исидоре Жебељан, професорке Факултета музичке уметности у Београду, редовне чланице Српске академије наука и уметности. Њена оригинална, животворна уметност учинила је да српска музика добије место на светској мапи какво није имала.
У име уреднице Теме броја, главног и одговорног уредника, као и чланова редакције часописа Музикологија, изражавамо захвалност Светлани Зверевој, која је припремила студију и библиографију Стјуарта Кембела за објављивање, затим свим координаторима Студијске групе REEM-BASEES, а посебно проф. др Патрику Зуку (Patrick Zuk), који је био иницијатор и домаћин конференције организоване на Универзитету у Дараму. Такође, захваљујемо рецензентима на преданом читању радова предатих за објављивање у овом броју часописа Музикологија и на исцрпним коментарима.
AB  - During the last decade of the 20th century, Serbian musicology began to broaden its repertoire of research topics – previously focused, for the most part, on the analysis of works by Serbian and foreign composers – to other thematic areas as well. Ever since, a significant number of books and studies on the history of literature on music of the 19th and 20th centuries have appeared. The journal Musicology played an active role in that shift of research focus by publishing a series of papers on the history of music criticism, essays, periodicals and historiography.
The main theme of the thirtieth issue of the journal Musicology is Music Criticism in Russia and Eastern Europe – In memoriam Stuart Campbell (1949–2018). This main theme, which originated from a one-day conference held in September 2019 at the University of Durham, United Kingdom, was guest-edited by Dr Ivana Medić, Senior Research Associate at the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts and an alumnа of the University of Manchester. Her engagement from 2012 until today as a convener of the Study Group for Russian and East European Music with the British Association for Slavic and Eastern European Studies (REEM-BASEES)1 has led to a fruitful cooperation between this study group and the Institute of Musicology SASA. Previous joint projects include organization of two major international conferences at the Serbian Academy of Sciences and Arts, Beyond the East-West Divide: Rethinking Balkan Music’s Poles of Attraction (2013) and Musical Legacies of State Socialism: Revisiting Narratives about Post-World War II Europe (2015), as well as two issues of the journal Musicology whose main themes also originated from the REEM-BASEES study days: Music and Empire (No. 20, I/2016) and Music and Crisis (No. 21, II/2016); both themes were edited by Ivana Medić.
The 2019 REEM-BASEES conference was organised in honour of Dr Stuart Campbell, an eminent Scottish musicologist, organist and conductor. He studied Russian and Music at the University of Edinburgh and gained his PhD at the University of Glasgow. He held the diplomas of Fellow of the Royal College of Organists and Associate of the Royal College of Music. Professor Campbell was the first, and until recently the only Scottish musicologist who specialised in Russian music. He worked as Lecturer in Music, University Organist and Director of Chapel Music in the University of Glasgow from 1975 to 2000. As University Organist, aside from his
regular duties, he gave solo recitals – one memorable series took place in 1986 when
he performed the entire oeuvre of Bach’s organ works over a period of 14 weeks. He
taught organ to many students who have gone on to become professional organists. In 2000 Stuart Campbell retired from his permanent posts at the University of
Glasgow to focus on his research interests. His association with the University continued
as Honorary Senior Research Fellow in both Central and Eastern European
Studies and the Music Department. As Subject Specialist in Music and lecturer in
Adult and Continuing Education, he delivered courses on various aspects of Russian
music. Furthermore, he was a popular conductor of the University Choral Society
and a lifelong passionate promoter of Orthodox sacred music. Stuart Campbell and
his wife, the Russian musicologist Svetlana Zvereva, founded the choir Russkaya
Cappella in Glasgow with the aim of bringing both Russian choral music and their
research to the attention of a wider audience. A major success has been their performance
and CD recording of Alexander Kastalsky’s Requiem for Fallen Brothers. The
choir has performed in many venues in Scotland and for services of the Russian Orthodox
Church in Glasgow. For his contribution to cultural ties between Scotland
and Russia, Stuart Campbell received the Russian Ambassador’s Letter of Recognition
in 2016. He compiled, translated and annotated two volumes of an anthology of Russian
music criticism (Russians on Russian Music, 1830–1880, Cambridge University
Press, 1994; Russians On Russian Music, 1880–1917, Cambridge University Press,
2003) and contributed entries on Russian topics to the New Grove Dictionary of Music
and Musicians, second edition, and on Russian and Scottish topics to Die Musik
in Geschichte und Gegenwart. He was a member of Editorial Board of the Critical
Edition of the Complete Works of Sergei Rachmaninoff. He also published the first
English translation of Pyotr Ilyich Tchaikovsky's critical writings on music.
At the REEM-BASEES study day organized in his honour, scholars from the
United Kingdom, Russia, Serbia, Lithuania and Kuwait read papers covering research
areas related to Campbell's interest: music criticism in Russia and Eastern Europe,
liturgical music of Eastern Orthodox churches, Russian and Eastern European
music diaspora, as well as applied music. Selected papers from this conference were
significantly expanded, revised, supplemented with appropriate critical apparatus
and peer-reviewed, and finally accepted for publication in the present and the next
issue of the journal Musicology.
The main theme of No. 30 opens with a study by Lithuanian-British musicologist
Akvilė Stuart on the critical reception of the work of Alexei Stanchinsky (Алексей
Владимирович Станчинский, 1888–1914), a tragically and prematurely lost Russian
avant-garde composer from the early twentieth century, whose innovative
compositions divided the critics, although they unanimously praised Stanchinsky’s
talent. One of the consequences of the October Revolution was the emigration of
a large number of Russian artists to the West. Svetlana Zvereva, a Russian musicologist
active in the United Kingdom, provides a vivid picture of “Russian Dresden”
from the 1920s and 1930s in the domains of musical, church and social life. British
musicologist Daniel Elphick writes about Boris Asafyev, an important protagonist
of Soviet musicology of the 20th century and the author of the famous book Musical
Form as a Process. The journal Musicology posthumously publishes one of Stuart
Campbell’s final papers which covers the Paris years of Sergei Rachmaninoff. Along
with this article, as a tribute to Dr Campbell, his personal bibliography is published.
The three studies in the “Varia” section reflect a wide range of topics and research
areas promoted by the journal Musicology. Ivana Vesić’s thorough, pioneering study
deals with the contribution of the Yugoslav Sokol (Falconry) organisations to the
interwar music culture. Ivan Moody examines the position of five emigrant composers
– Franz Reizenstein, Mátyás Seiber, Egon Wellesz, Roberto Gerhard and Andrzej
Panufnik – in Great Britain during and after World War II, and raises the question
of whether the attitudes towards emigrants have changed. Finally, Jasna Jovićević’s
study is focused on the realm of popular music genres. The author problematizes the
gender perspective of instrumental jazz performers in Southeast Europe. The section “Scientific Reviews and Polemics” contains six texts. Scientific monographs and themed collections of articles of international importance, results of scientific work of both Serbian and foreign musicologists, ethnomusicologists and experts from related disciplines are presented and evaluated. This section also contains a critical review of the discography of Serbian art music in 2020.
With great sadness, the editorial board of the journal Musicology bids farewell to the prematurely deceased composer Isidora Žebeljan, Professor at the Faculty of Music in Belgrade and Fellow of the Serbian Academy of Sciences and Arts, with an inspired, comprehesive obituary written by a fellow composer, Professor Milana Stojadinović-Milić. Žebeljan’s original, vivid works have secured Serbian music a place on the world map that it previously did not have.
On behalf of the guest editor of the main theme, the Editor-in-chief, as well as members of the editorial board of the journal Musicology, we express our gratitude to Svetlana Zvereva for preparing Stuart Campbell’s article and bibliography for publication, and to conveners of the REEM-BASEES Study Group, especially to Prof. Dr Patrick Zuk, who was the initiator and host of the conference organized at the University of Durham. We also thank our peer-reviewers for their thorough reading of the articles submitted to this issue of the journal Musicology and for their in-depth comments.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Музикологија / Musicology 30 (I/2021)
SP  - 1
EP  - 208
IS  - 30
ER  - 
@book{
year = "2021-06-30",
abstract = "Током последње деценије XX века српска музикологија је свој дотадашњи репертоар истраживачких тема, управљен, највећим делом, на анализу композиција домаћих и иностраних аутора, почела да отвара и према другим тематским областима. Од тога времена наовамо појавио се значајан број књига и студија из историје литературе о музици XIX и XX века. Часопис Музикологија је учествовао у тој промени објављивањем низа радова из историје музичке критике, есејистике, периодике и историографије.
Тема тридесетог броја јесте Музичка критика у Русији и Источној Европи – У знак сећања на Стјуарта Кембела (1949–2018). Тему броја, која је проистекла из једнодневне конференције одржане септембра 2019. на Универзитету у Дараму, Велика Британија, уредила је као гостујућа уредница др Ивана Медић, виша научна сарадница у Музиколошком институту САНУ и алумна Универзитета у Манчестеру. Њено ангажовање од 2012. до данас у својству координаторке Студијске групе за руску и источноевропску музику при Британској асоцијацији за славистичке и источноевропске студије (REEM-BASEES) довело је до плодотворне сарадње између те студијске групе и Музиколошког института САНУ. Међу досадашњим заједничким пројектима треба издвојити организацију две велике међународне конференције у Српској академији наука и уметности – Изван поделе на исток и запад: поновно промишљање привлачних сила балканске музике (2013) и Музичко наслеђе државног социјализма: преиспитивање наратива о послератној Европи (2015), као и два броја часописа Музикологија чије су теме такође проистекле из једнодневних конференција студијске групе REEM-BASEES: Музика и империја (бр. 20, I/2016) и Музика и криза (бр. 21, II/2016); обе теме уредила је др Ивана Медић.
Годишња конференција REEM-BASEES била је организована у част др Стјуарта Кембела, еминентног шкотског музиколога, оргуљаша и диригента. Кембел је студирао руски језик и музику на Универзитету у Единбургу и затим одбранио докторат на Универзитету у Глазгову. Поред тога, стекао је дипломе Краљевског оргуљског колеџа и Краљевског колеџа за музику. Професор Кембел био је први, а доскора и једини шкотски музиколог који се специјализовао за руску музику. Предавао је историју музике, оргуље и био уметнички директор Музичке капеле Универзитета у Глазгову од 1975. до 2000. године. Као
универзитетски оргуљаш, поред својих редовних задужења, приређивао је
и солистичке реситале – на пример, 1986. године је одржао низ концерата на
којима је извео комплетна оргуљска дела Јохана Себастијана Баха током 14
недеља. Из његове класе изашао је велики број професионалних оргуљаша. Године 2000. Стјуарт Кембел се повукао са свог сталног радног места на
Универзитету у Глазгову, како би се посветио истраживачком раду. Међутим,
наставио је да ради на Универзитету као хонорарни виши научни сарадник за
област источноевропских и централноевропских студија у Департману за музику
и као наставник разних курсева (посебно оних посвећених руској музици)
при Центру за образовање одраслих. Поред тога, био је омиљени диригент
Универзитетског хорског друштва и пасионирани промотер православне
духовне музике. Са својом супругом, руском музиколошкињом Светланом
Зверевом, основао је хор Руска капела у Глазгову, са циљем да руску хорску
музику приближи што већем кругу слушалаца. Једно од најуспешнијих издања
овог хора био је компакт-диск са снимком Реквијема за палу браћу Александра
Кастаљског. Хор је наступао у многим дворанама широм Шкотске и редовно
учествовао на службама у Руској православној цркви у Глазгову. Стјуарт Кембел
је 2016. године примио признање од руског амбасадора за свој дугогодишњи
допринос јачању културних веза између Шкотске и Русије.
Његова обимна библиографија обухвата уређивање и превод свих текстова
у двотомној антологији руске музичке критике (Russians on Russian Music, 1830–1880, Cambridge University Press, 1994; Russians On Russian Music,
1880–1917, Cambridge University Press, 2003), као и већи број текстова о
руској музици у енциклопедијама New Grove Dictionary of Music and Musicians,
Die Musik in Geschichte und Gegenwart и др. Био је члан уређивачког одбора
који је припремио за штампу ново, критичко издање целокупних дела Сергеја
Рахмањинова. Такође, објавио је први енглески превод критичких написа о
музици Петра Иљича Чајковског. На конференцији организованој Кембелу у част, презентовани су радови
везани за истраживачке области које су биле у фокусу његовог интересовања:
музичка критика у Русији и Источној Европи, литургијска музика источних
православних цркава, руска и источноевропска музичка дијаспора, као
и примењена музика. Одабрани радови са ове конференције значајно су
проширени, рецензирани, допуњени одговарајућим критичким апаратом и
рецензирани, те на крају прихваћени за објављивање у овом и наредном броју
часописа Музикологија.
Тему броја 30 отвара студија музиколошкиње Аквиле Стјуарт о критичкој
рецепцији дела Алексеја Станчињског (Алексей Владимирович Станчинский,
1888–1914), трагично преминулог авангардног руског композитора с почетка
ХХ века, чије су иновативне композиције изазивале подељена мишљења међу
критичарима, упркос томе што су се слагали у оцени Станчињског као изузетно
талентованог композитора. Једна од последица Октобарске револуције била
је емиграција великог броја руских уметника на Запад. Светлана Зверева,
руска музиколошкиња активна у Великој Британији, пружа живописну слику
„руског Дрездена“ из двадесетих и тридесетих година прошлог века, и то у
сфери музичког, црквеног и друштвеног живота. Протагонисти совјетске
музикологије XX столећа, аутору чувене књиге Музичка форма као процес,
Борису Асафјеву, рад је посветио британски музиколог Данијел Елфик. Часопис
Музикологија постхумно објављује студију Стјуарта Кембела, у којој су обрађене
париске године Сергеја Рахмањинова. Уз тај рад, као омаж професору Кембелу,
објављујемо његову персоналну библиографију.
Три студије у рубрици „Varia“ одсликавају широк дијапазон тема и области
које негује часопис Музикологија. Темељна, пионирска студија Иване Весић
обрађује допринос југословенских соколских организација међуратној музичкој
култури. Иван Муди испитује положај петорице композитора-емиграната
– Франца Рајзенштајна, Маћаша Шајбера, Егона Велеса, Роберта Герхарда и
Анджеја Пануфника – у Великој Британији за време и после Другог светског
рата, и отвара питање да ли се однос према емигрантима променио. Најзад,
студија Јасне Јовићевић окренута је сфери популарних музичких жанрова.
Ауторка проблематизује родну перспективу инструменталних извођачица џез
музике у југоисточној Европи. Рубрика „Научна критика и полемика“ садржи шест текстова. Приказане су и оцењене научне монографије и тематски зборници радова међународног значаја, резултати научног рада српских и иностраних музиколога, етномузиколога и стручњака из граничних дисциплина. У тој рубрици доносимо и критички приказ дискографије српске уметничке музике у 2020. години.
Исцрпним, надахнутим некрологом из пера проф. Милане Стојадиновић-Милић, часопис Музикологија се с великом тугом опрашта од прерано преминуле композиторке Исидоре Жебељан, професорке Факултета музичке уметности у Београду, редовне чланице Српске академије наука и уметности. Њена оригинална, животворна уметност учинила је да српска музика добије место на светској мапи какво није имала.
У име уреднице Теме броја, главног и одговорног уредника, као и чланова редакције часописа Музикологија, изражавамо захвалност Светлани Зверевој, која је припремила студију и библиографију Стјуарта Кембела за објављивање, затим свим координаторима Студијске групе REEM-BASEES, а посебно проф. др Патрику Зуку (Patrick Zuk), који је био иницијатор и домаћин конференције организоване на Универзитету у Дараму. Такође, захваљујемо рецензентима на преданом читању радова предатих за објављивање у овом броју часописа Музикологија и на исцрпним коментарима., During the last decade of the 20th century, Serbian musicology began to broaden its repertoire of research topics – previously focused, for the most part, on the analysis of works by Serbian and foreign composers – to other thematic areas as well. Ever since, a significant number of books and studies on the history of literature on music of the 19th and 20th centuries have appeared. The journal Musicology played an active role in that shift of research focus by publishing a series of papers on the history of music criticism, essays, periodicals and historiography.
The main theme of the thirtieth issue of the journal Musicology is Music Criticism in Russia and Eastern Europe – In memoriam Stuart Campbell (1949–2018). This main theme, which originated from a one-day conference held in September 2019 at the University of Durham, United Kingdom, was guest-edited by Dr Ivana Medić, Senior Research Associate at the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts and an alumnа of the University of Manchester. Her engagement from 2012 until today as a convener of the Study Group for Russian and East European Music with the British Association for Slavic and Eastern European Studies (REEM-BASEES)1 has led to a fruitful cooperation between this study group and the Institute of Musicology SASA. Previous joint projects include organization of two major international conferences at the Serbian Academy of Sciences and Arts, Beyond the East-West Divide: Rethinking Balkan Music’s Poles of Attraction (2013) and Musical Legacies of State Socialism: Revisiting Narratives about Post-World War II Europe (2015), as well as two issues of the journal Musicology whose main themes also originated from the REEM-BASEES study days: Music and Empire (No. 20, I/2016) and Music and Crisis (No. 21, II/2016); both themes were edited by Ivana Medić.
The 2019 REEM-BASEES conference was organised in honour of Dr Stuart Campbell, an eminent Scottish musicologist, organist and conductor. He studied Russian and Music at the University of Edinburgh and gained his PhD at the University of Glasgow. He held the diplomas of Fellow of the Royal College of Organists and Associate of the Royal College of Music. Professor Campbell was the first, and until recently the only Scottish musicologist who specialised in Russian music. He worked as Lecturer in Music, University Organist and Director of Chapel Music in the University of Glasgow from 1975 to 2000. As University Organist, aside from his
regular duties, he gave solo recitals – one memorable series took place in 1986 when
he performed the entire oeuvre of Bach’s organ works over a period of 14 weeks. He
taught organ to many students who have gone on to become professional organists. In 2000 Stuart Campbell retired from his permanent posts at the University of
Glasgow to focus on his research interests. His association with the University continued
as Honorary Senior Research Fellow in both Central and Eastern European
Studies and the Music Department. As Subject Specialist in Music and lecturer in
Adult and Continuing Education, he delivered courses on various aspects of Russian
music. Furthermore, he was a popular conductor of the University Choral Society
and a lifelong passionate promoter of Orthodox sacred music. Stuart Campbell and
his wife, the Russian musicologist Svetlana Zvereva, founded the choir Russkaya
Cappella in Glasgow with the aim of bringing both Russian choral music and their
research to the attention of a wider audience. A major success has been their performance
and CD recording of Alexander Kastalsky’s Requiem for Fallen Brothers. The
choir has performed in many venues in Scotland and for services of the Russian Orthodox
Church in Glasgow. For his contribution to cultural ties between Scotland
and Russia, Stuart Campbell received the Russian Ambassador’s Letter of Recognition
in 2016. He compiled, translated and annotated two volumes of an anthology of Russian
music criticism (Russians on Russian Music, 1830–1880, Cambridge University
Press, 1994; Russians On Russian Music, 1880–1917, Cambridge University Press,
2003) and contributed entries on Russian topics to the New Grove Dictionary of Music
and Musicians, second edition, and on Russian and Scottish topics to Die Musik
in Geschichte und Gegenwart. He was a member of Editorial Board of the Critical
Edition of the Complete Works of Sergei Rachmaninoff. He also published the first
English translation of Pyotr Ilyich Tchaikovsky's critical writings on music.
At the REEM-BASEES study day organized in his honour, scholars from the
United Kingdom, Russia, Serbia, Lithuania and Kuwait read papers covering research
areas related to Campbell's interest: music criticism in Russia and Eastern Europe,
liturgical music of Eastern Orthodox churches, Russian and Eastern European
music diaspora, as well as applied music. Selected papers from this conference were
significantly expanded, revised, supplemented with appropriate critical apparatus
and peer-reviewed, and finally accepted for publication in the present and the next
issue of the journal Musicology.
The main theme of No. 30 opens with a study by Lithuanian-British musicologist
Akvilė Stuart on the critical reception of the work of Alexei Stanchinsky (Алексей
Владимирович Станчинский, 1888–1914), a tragically and prematurely lost Russian
avant-garde composer from the early twentieth century, whose innovative
compositions divided the critics, although they unanimously praised Stanchinsky’s
talent. One of the consequences of the October Revolution was the emigration of
a large number of Russian artists to the West. Svetlana Zvereva, a Russian musicologist
active in the United Kingdom, provides a vivid picture of “Russian Dresden”
from the 1920s and 1930s in the domains of musical, church and social life. British
musicologist Daniel Elphick writes about Boris Asafyev, an important protagonist
of Soviet musicology of the 20th century and the author of the famous book Musical
Form as a Process. The journal Musicology posthumously publishes one of Stuart
Campbell’s final papers which covers the Paris years of Sergei Rachmaninoff. Along
with this article, as a tribute to Dr Campbell, his personal bibliography is published.
The three studies in the “Varia” section reflect a wide range of topics and research
areas promoted by the journal Musicology. Ivana Vesić’s thorough, pioneering study
deals with the contribution of the Yugoslav Sokol (Falconry) organisations to the
interwar music culture. Ivan Moody examines the position of five emigrant composers
– Franz Reizenstein, Mátyás Seiber, Egon Wellesz, Roberto Gerhard and Andrzej
Panufnik – in Great Britain during and after World War II, and raises the question
of whether the attitudes towards emigrants have changed. Finally, Jasna Jovićević’s
study is focused on the realm of popular music genres. The author problematizes the
gender perspective of instrumental jazz performers in Southeast Europe. The section “Scientific Reviews and Polemics” contains six texts. Scientific monographs and themed collections of articles of international importance, results of scientific work of both Serbian and foreign musicologists, ethnomusicologists and experts from related disciplines are presented and evaluated. This section also contains a critical review of the discography of Serbian art music in 2020.
With great sadness, the editorial board of the journal Musicology bids farewell to the prematurely deceased composer Isidora Žebeljan, Professor at the Faculty of Music in Belgrade and Fellow of the Serbian Academy of Sciences and Arts, with an inspired, comprehesive obituary written by a fellow composer, Professor Milana Stojadinović-Milić. Žebeljan’s original, vivid works have secured Serbian music a place on the world map that it previously did not have.
On behalf of the guest editor of the main theme, the Editor-in-chief, as well as members of the editorial board of the journal Musicology, we express our gratitude to Svetlana Zvereva for preparing Stuart Campbell’s article and bibliography for publication, and to conveners of the REEM-BASEES Study Group, especially to Prof. Dr Patrick Zuk, who was the initiator and host of the conference organized at the University of Durham. We also thank our peer-reviewers for their thorough reading of the articles submitted to this issue of the journal Musicology and for their in-depth comments.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Музикологија / Musicology 30 (I/2021)",
pages = "1-208",
number = "30"
}
 (2021-06-30). Музикологија / Musicology 30 (I/2021).

Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(30), 1-208.
 Музикологија / Musicology 30 (I/2021). 2021;(30):1-208.
, "Музикологија / Musicology 30 (I/2021)", no. 30 (2021-06-30):1-208

Исидора Жебељан (Београд, 27. септембар 1967 – Београд, 29. септембар 2020)

Стојадиновић-Милић, Милана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-06-30)

TY  - BOOK
AU  - Стојадиновић-Милић, Милана
PY  - 2021-06-30
AB  - Двадесет деветог септембра 2020. године преминула је Исидора Жебељан, композитор, редовни члан Српске академије наука и уметности, редовни професор Факултета музичке уметности у Београду.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Исидора Жебељан (Београд, 27. септембар 1967 – Београд, 29. септембар 2020)
SP  - 199
EP  - 207
IS  - 30
ER  - 
@book{
author = "Стојадиновић-Милић, Милана",
year = "2021-06-30",
abstract = "Двадесет деветог септембра 2020. године преминула је Исидора Жебељан, композитор, редовни члан Српске академије наука и уметности, редовни професор Факултета музичке уметности у Београду.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Исидора Жебељан (Београд, 27. септембар 1967 – Београд, 29. септембар 2020)",
pages = "199-207",
number = "30"
}
Стојадиновић-Милић, М. (2021-06-30). Исидора Жебељан (Београд, 27. септембар 1967 – Београд, 29. септембар 2020).
Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(30), 199-207.
Стојадиновић-Милић М. Исидора Жебељан (Београд, 27. септембар 1967 – Београд, 29. септембар 2020). Музикологија. 2021;(30):199-207.
Стојадиновић-Милић Милана, "Исидора Жебељан (Београд, 27. септембар 1967 – Београд, 29. септембар 2020)" Музикологија, no. 30 (2021-06-30):199-207

Дискографија српске уметничке музике у 2020. години

Премате, Зорица

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-06-30)

TY  - JOUR
AU  - Премате, Зорица
PY  - 2021-06-30
AB  - У Србији је тешко пронаћи званични програм који би плански, професионално и систематски подржавао објављивање дела домаћих композитора уметничке музике на трајним носачима звука. Колико је аутору ових редова познато, a у тренутку када их пише, то не ради ни ресорно министарство, а ни Продукција грамофонских плоча, огранак наше националне медијске куће Радио телевизија Србије, иако је у законској обавези да грађанима пружи и садржаје високе уметничке вредности, а поготово оне који потичу из домаће средине
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Дискографија српске уметничке музике у 2020. години
SP  - 189
EP  - 195
IS  - 30
ER  - 
@article{
author = "Премате, Зорица",
year = "2021-06-30",
abstract = "У Србији је тешко пронаћи званични програм који би плански, професионално и систематски подржавао објављивање дела домаћих композитора уметничке музике на трајним носачима звука. Колико је аутору ових редова познато, a у тренутку када их пише, то не ради ни ресорно министарство, а ни Продукција грамофонских плоча, огранак наше националне медијске куће Радио телевизија Србије, иако је у законској обавези да грађанима пружи и садржаје високе уметничке вредности, а поготово оне који потичу из домаће средине",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Дискографија српске уметничке музике у 2020. години",
pages = "189-195",
number = "30"
}
Премате, З. (2021-06-30). Дискографија српске уметничке музике у 2020. години.
Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(30), 189-195.
Премате З. Дискографија српске уметничке музике у 2020. години. Музикологија. 2021;(30):189-195.
Премате Зорица, "Дискографија српске уметничке музике у 2020. години" Музикологија, no. 30 (2021-06-30):189-195

Noi istorii ale muzicilor românești. 2 vols: I. De la vechi manuscrise la prioda modernă a muzicii românești; II. Ideologi, instituții și direcții componistice în muzica românească din secolele XX–XXI. Еds. Valentina Sandu-Dediu and Nicolae Gheorghiță. Bucharest: Editura Muzicală, 2020, 372 + 444 pp. ISBN 978-973-42-1155-5 (Vol. I) and 978-973-42-1156-2 (Vol. II)

Moody, Ivan

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-06-30)

TY  - JOUR
AU  - Moody, Ivan
PY  - 2021-06-30
AB  - These are the first two volumes of three constituting a remarkable survey of the history of Romanian music. It is remarkable because of its historical breadth and because it brings together chapters by some of the finest Romanian musicologists working today. The third volume, still in production, will deal with the work of some sixty Romanian composers born after 1870 and up to 1970.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Noi istorii ale muzicilor românești. 2 vols: I. De la vechi manuscrise la prioda modernă a muzicii românești; II. Ideologi, instituții și direcții componistice în muzica românească din secolele XX–XXI. Еds. Valentina Sandu-Dediu and Nicolae Gheorghiță. Bucharest: Editura Muzicală, 2020, 372 + 444 pp. ISBN 978-973-42-1155-5 (Vol. I) and 978-973-42-1156-2 (Vol. II)
SP  - 185
EP  - 187
IS  - 30
ER  - 
@article{
author = "Moody, Ivan",
year = "2021-06-30",
abstract = "These are the first two volumes of three constituting a remarkable survey of the history of Romanian music. It is remarkable because of its historical breadth and because it brings together chapters by some of the finest Romanian musicologists working today. The third volume, still in production, will deal with the work of some sixty Romanian composers born after 1870 and up to 1970.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Noi istorii ale muzicilor românești. 2 vols: I. De la vechi manuscrise la prioda modernă a muzicii românești; II. Ideologi, instituții și direcții componistice în muzica românească din secolele XX–XXI. Еds. Valentina Sandu-Dediu and Nicolae Gheorghiță. Bucharest: Editura Muzicală, 2020, 372 + 444 pp. ISBN 978-973-42-1155-5 (Vol. I) and 978-973-42-1156-2 (Vol. II)",
pages = "185-187",
number = "30"
}
Moody, I. (2021-06-30). Noi istorii ale muzicilor românești. 2 vols: I. De la vechi manuscrise la prioda modernă a muzicii românești; II. Ideologi, instituții și direcții componistice în muzica românească din secolele XX–XXI. Еds. Valentina Sandu-Dediu and Nicolae Gheorghiță. Bucharest: Editura Muzicală, 2020, 372 + 444 pp. ISBN 978-973-42-1155-5 (Vol. I) and 978-973-42-1156-2 (Vol. II).
Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(30), 185-187.
Moody I. Noi istorii ale muzicilor românești. 2 vols: I. De la vechi manuscrise la prioda modernă a muzicii românești; II. Ideologi, instituții și direcții componistice în muzica românească din secolele XX–XXI. Еds. Valentina Sandu-Dediu and Nicolae Gheorghiță. Bucharest: Editura Muzicală, 2020, 372 + 444 pp. ISBN 978-973-42-1155-5 (Vol. I) and 978-973-42-1156-2 (Vol. II). Musicology. 2021;(30):185-187.
Moody Ivan, "Noi istorii ale muzicilor românești. 2 vols: I. De la vechi manuscrise la prioda modernă a muzicii românești; II. Ideologi, instituții și direcții componistice în muzica românească din secolele XX–XXI. Еds. Valentina Sandu-Dediu and Nicolae Gheorghiță. Bucharest: Editura Muzicală, 2020, 372 + 444 pp. ISBN 978-973-42-1155-5 (Vol. I) and 978-973-42-1156-2 (Vol. II)" Musicology, no. 30 (2021-06-30):185-187

Ивана Медић, Паралелне историје: савремена српска уметничка музика у дијаспори. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2020. ISBN 978-86-80639-44-4

Грујић-Влајнић, Сања

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-06-30)

TY  - JOUR
AU  - Грујић-Влајнић, Сања
PY  - 2021-06-30
AB  - Најновију књигу др Иване Медић, Паралелне историје: савремена српска уметничка музика у дијаспори, прочитала сам у електронском формату, а с великим занимањем. Интересовање је било и музиколошке и личне природе, и то из више разлога. И сама припадам групи свршених студената Факултета музичке уметности у Београду који живе у иностранству; у књизи су представљени и композитори које лично познајем; најзад, реч је о великом броју композитора млађе и најмлађе генерације који су, као и ауторка ове комплексне књиге, били тек у основној музичкој школи (а неки су тек били рођени) када сам отишла из Београда (1988).
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Ивана Медић, Паралелне историје: савремена српска уметничка музика у дијаспори. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2020. ISBN 978-86-80639-44-4
SP  - 181
EP  - 184
IS  - 30
ER  - 
@article{
author = "Грујић-Влајнић, Сања",
year = "2021-06-30",
abstract = "Најновију књигу др Иване Медић, Паралелне историје: савремена српска уметничка музика у дијаспори, прочитала сам у електронском формату, а с великим занимањем. Интересовање је било и музиколошке и личне природе, и то из више разлога. И сама припадам групи свршених студената Факултета музичке уметности у Београду који живе у иностранству; у књизи су представљени и композитори које лично познајем; најзад, реч је о великом броју композитора млађе и најмлађе генерације који су, као и ауторка ове комплексне књиге, били тек у основној музичкој школи (а неки су тек били рођени) када сам отишла из Београда (1988).",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Ивана Медић, Паралелне историје: савремена српска уметничка музика у дијаспори. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2020. ISBN 978-86-80639-44-4",
pages = "181-184",
number = "30"
}
Грујић-Влајнић, С. (2021-06-30). Ивана Медић, Паралелне историје: савремена српска уметничка музика у дијаспори. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2020. ISBN 978-86-80639-44-4.
Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(30), 181-184.
Грујић-Влајнић С. Ивана Медић, Паралелне историје: савремена српска уметничка музика у дијаспори. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2020. ISBN 978-86-80639-44-4. Музикологија. 2021;(30):181-184.
Грујић-Влајнић Сања, "Ивана Медић, Паралелне историје: савремена српска уметничка музика у дијаспори. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2020. ISBN 978-86-80639-44-4" Музикологија, no. 30 (2021-06-30):181-184

The tunes of Diplomatic Notes. Music Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). Edited by Ivana Vesić, Vesna Peno, Boštjan Udovič. Belgrade and Ljubljana: Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts – University of Ljubljana, Faculty of Social Sciences, 2020. ISBN 978-86-80639-54-3

Paćuka, Lana

(Beograd : Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti, 2021-06-30)

TY  - JOUR
AU  - Paćuka, Lana
PY  - 2021-06-30
AB  - Zbornik radova The tunes of Diplomatic Notes. Music Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century) rezultat je predanog rada uredničkog tima kojeg potpisuju dr. Ivana Vesić, dr. Vesna Peno i dr. Boštjan Udovič.
PB  - Beograd : Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti
T2  - Muzikologija
T1  - The tunes of Diplomatic Notes. Music Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). Edited by Ivana Vesić, Vesna Peno, Boštjan Udovič. Belgrade and Ljubljana: Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts – University of Ljubljana, Faculty of Social Sciences, 2020. ISBN 978-86-80639-54-3
SP  - 177
EP  - 180
IS  - 30
ER  - 
@article{
author = "Paćuka, Lana",
year = "2021-06-30",
abstract = "Zbornik radova The tunes of Diplomatic Notes. Music Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century) rezultat je predanog rada uredničkog tima kojeg potpisuju dr. Ivana Vesić, dr. Vesna Peno i dr. Boštjan Udovič.",
publisher = "Beograd : Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti",
journal = "Muzikologija",
title = "The tunes of Diplomatic Notes. Music Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). Edited by Ivana Vesić, Vesna Peno, Boštjan Udovič. Belgrade and Ljubljana: Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts – University of Ljubljana, Faculty of Social Sciences, 2020. ISBN 978-86-80639-54-3",
pages = "177-180",
number = "30"
}
Paćuka, L. (2021-06-30). The tunes of Diplomatic Notes. Music Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). Edited by Ivana Vesić, Vesna Peno, Boštjan Udovič. Belgrade and Ljubljana: Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts – University of Ljubljana, Faculty of Social Sciences, 2020. ISBN 978-86-80639-54-3.
Muzikologija
Beograd : Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti.(30), 177-180.
Paćuka L. The tunes of Diplomatic Notes. Music Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). Edited by Ivana Vesić, Vesna Peno, Boštjan Udovič. Belgrade and Ljubljana: Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts – University of Ljubljana, Faculty of Social Sciences, 2020. ISBN 978-86-80639-54-3. Muzikologija. 2021;(30):177-180.
Paćuka Lana, "The tunes of Diplomatic Notes. Music Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). Edited by Ivana Vesić, Vesna Peno, Boštjan Udovič. Belgrade and Ljubljana: Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts – University of Ljubljana, Faculty of Social Sciences, 2020. ISBN 978-86-80639-54-3" Muzikologija, no. 30 (2021-06-30):177-180

Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0

Радивојевић, Маја

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-06-30)

TY  - JOUR
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2021-06-30
AB  - Историјат етномузиколошких проучавања влашке музике у Србији дуг је више од шездесет година, али упркос немалом временском интервалу нису сви сегменти влашке музике испитани у потпуности, а ни систематично. Резултати истраживања су најчешће представљени у виду мањих појединачних научних студија, док је у оквиру већих монографских издања влашка музика готово увек била посматрана у спрези са српском. Највећи допринос на овом пољу до сада су дали др Драгослав Девић и др Димитрије Големовић, некадашњи редовни професори и шефови Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0
SP  - 173
EP  - 175
IS  - 30
ER  - 
@article{
author = "Радивојевић, Маја",
year = "2021-06-30",
abstract = "Историјат етномузиколошких проучавања влашке музике у Србији дуг је више од шездесет година, али упркос немалом временском интервалу нису сви сегменти влашке музике испитани у потпуности, а ни систематично. Резултати истраживања су најчешће представљени у виду мањих појединачних научних студија, док је у оквиру већих монографских издања влашка музика готово увек била посматрана у спрези са српском. Највећи допринос на овом пољу до сада су дали др Драгослав Девић и др Димитрије Големовић, некадашњи редовни професори и шефови Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0",
pages = "173-175",
number = "30"
}
Радивојевић, М. (2021-06-30). Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0.
Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(30), 173-175.
Радивојевић М. Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0. Музикологија. 2021;(30):173-175.
Радивојевић Маја, "Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0" Музикологија, no. 30 (2021-06-30):173-175

На маргинама музиколошког канона: Композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког. Уредница Биљана Милановић. Београд: Музиколошко друштво Србије и Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-80639-52-9

Ćirić, Marija

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-06-30)

TY  - JOUR
AU  - Ćirić, Marija
PY  - 2021-06-30
AB  - Тематски зборник На маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког, важан је корак у афирмацији недовољно разматраних, штавише занемарених музичких опуса. Свеобухватно сагледавање делатности Стојановића, Крстића и Биничког, посебно у смислу разумевања њихове улоге у контекстима развоја музичке уметности у Србији (и у региону), редефинише позиције тих уметника и успоставља нове линије валоризовања домаћег стваралаштва.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија`
T1  - На маргинама музиколошког канона: Композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког. Уредница Биљана Милановић. Београд: Музиколошко друштво Србије и Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-80639-52-9
SP  - 167
EP  - 171
IS  - 30
ER  - 
@article{
author = "Ćirić, Marija",
year = "2021-06-30",
abstract = "Тематски зборник На маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког, важан је корак у афирмацији недовољно разматраних, штавише занемарених музичких опуса. Свеобухватно сагледавање делатности Стојановића, Крстића и Биничког, посебно у смислу разумевања њихове улоге у контекстима развоја музичке уметности у Србији (и у региону), редефинише позиције тих уметника и успоставља нове линије валоризовања домаћег стваралаштва.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија`",
title = "На маргинама музиколошког канона: Композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког. Уредница Биљана Милановић. Београд: Музиколошко друштво Србије и Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-80639-52-9",
pages = "167-171",
number = "30"
}
Ćirić, M. (2021-06-30). На маргинама музиколошког канона: Композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког. Уредница Биљана Милановић. Београд: Музиколошко друштво Србије и Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-80639-52-9.
Музикологија`
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(30), 167-171.
Ćirić M. На маргинама музиколошког канона: Композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког. Уредница Биљана Милановић. Београд: Музиколошко друштво Србије и Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-80639-52-9. Музикологија`. 2021;(30):167-171.
Ćirić Marija, "На маргинама музиколошког канона: Композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког. Уредница Биљана Милановић. Београд: Музиколошко друштво Србије и Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-80639-52-9" Музикологија`, no. 30 (2021-06-30):167-171

Ways of Living Abroad: The Foreign Composer in Britain after World War II

Moody, Ivan

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-06-30)

TY  - JOUR
AU  - Moody, Ivan
PY  - 2021-06-30
AB  - The situation for émigré composers in Britain during World War II and afterwards was extremely complicated. British attitudes towards foreigners were highly ambivalent, and this was reflected institutionally, as the policies of the BBC at the time clearly show. This article reflects on the lives and legacy of five foreign composers, all very different from each other, who were, remarkably, discussed by Francis Routh in a book on British music he published in 1972. I attempt to situate these composers over the course of a longer period of time and ask whether such attitudes have in fact truly changed.
AB  - Ситуација у којој су се нашли емигрантски композитори у Великој Британији током Другог светског рата и после њега била је изузетно сложена. Британски ставови према странцима били су врло амбивалентни и то се одразило институционално, као што то јасно показује ондашња политика Би-Би-Сија. Овај чланак говори о животу и наслеђу петорице иностраних композитора, међусобно веома различитих, о којима је изванредно писао Франсис Раут
у књизи о британској музици коју је објавио 1972. године. Покушавам да
лоцирам те композиторе у дужем временском периоду и постављам питање
да си су се поменути ставови заиста променили.
AB  - Добар део новијих истраживања показао је да је ситуација за емигрантске ком-
позиторе у Великој Британији, од којих је већина побегла због нацистичког ре-
жима, током Другог светског рата и касније била изузетно сложена. Британски
ставови према странцима одраније су били врло амбивалентни, и то се одразило
институционално, као што показује тадашња политика Би-Би-Сија, мада је било
и изузетака, пре свега у случају рада Мајкла Типета на колеџу „Морли“, који ће
постати уточиште за избегле музичаре. Многи од тих композитора, и уопште
музичара били су интернирани и било им је изузетно тешко да нађу запослење.
У овом чланку се бавим животима и наслеђем петорице иностраних композито-
ра који су дошли у Велику Британију да покушају да наново изграде своје жи-
воте; то су: Франц Рајзенштајн, Маћаш Шајбер, Егон Велес, Роберто Герхард и
Анджеј Пануфник. Изабрао сам њих петорицу зато што је о њима изванредно
писао Франсис Раут у својој одавно распродатој књизи Савремена британска
музика: двадесет пет година, 1945–1970, објављеној 1972. године. Наведени
композитори су се међусобно веома разликовали, а Раутова расправа о њима
објективна је у највећем могућем степену.
Моја намера је да лоцирам ове композиторе у дужем временском периоду.
Ослањајући се на новија истраживања наведене проблематике, постављам пи-
тање: зашто је Раут одабрао баш ове композиторе? Јер било је много више ком-
позитора између којих је могао да бира, а не само ових пет. Такође, моје питање
је да ли су се посматрани ставови заиста променили.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Ways of Living Abroad: The Foreign Composer in Britain after World War II
T1  - Како живети у туђини: инострани композитори у Великој Британији после Другог светског рата
SP  - 135
EP  - 147
IS  - 30
DO  - 10.2298/MUZ2130135M
ER  - 
@article{
author = "Moody, Ivan",
year = "2021-06-30",
abstract = "The situation for émigré composers in Britain during World War II and afterwards was extremely complicated. British attitudes towards foreigners were highly ambivalent, and this was reflected institutionally, as the policies of the BBC at the time clearly show. This article reflects on the lives and legacy of five foreign composers, all very different from each other, who were, remarkably, discussed by Francis Routh in a book on British music he published in 1972. I attempt to situate these composers over the course of a longer period of time and ask whether such attitudes have in fact truly changed., Ситуација у којој су се нашли емигрантски композитори у Великој Британији током Другог светског рата и после њега била је изузетно сложена. Британски ставови према странцима били су врло амбивалентни и то се одразило институционално, као што то јасно показује ондашња политика Би-Би-Сија. Овај чланак говори о животу и наслеђу петорице иностраних композитора, међусобно веома различитих, о којима је изванредно писао Франсис Раут
у књизи о британској музици коју је објавио 1972. године. Покушавам да
лоцирам те композиторе у дужем временском периоду и постављам питање
да си су се поменути ставови заиста променили., Добар део новијих истраживања показао је да је ситуација за емигрантске ком-
позиторе у Великој Британији, од којих је већина побегла због нацистичког ре-
жима, током Другог светског рата и касније била изузетно сложена. Британски
ставови према странцима одраније су били врло амбивалентни, и то се одразило
институционално, као што показује тадашња политика Би-Би-Сија, мада је било
и изузетака, пре свега у случају рада Мајкла Типета на колеџу „Морли“, који ће
постати уточиште за избегле музичаре. Многи од тих композитора, и уопште
музичара били су интернирани и било им је изузетно тешко да нађу запослење.
У овом чланку се бавим животима и наслеђем петорице иностраних композито-
ра који су дошли у Велику Британију да покушају да наново изграде своје жи-
воте; то су: Франц Рајзенштајн, Маћаш Шајбер, Егон Велес, Роберто Герхард и
Анджеј Пануфник. Изабрао сам њих петорицу зато што је о њима изванредно
писао Франсис Раут у својој одавно распродатој књизи Савремена британска
музика: двадесет пет година, 1945–1970, објављеној 1972. године. Наведени
композитори су се међусобно веома разликовали, а Раутова расправа о њима
објективна је у највећем могућем степену.
Моја намера је да лоцирам ове композиторе у дужем временском периоду.
Ослањајући се на новија истраживања наведене проблематике, постављам пи-
тање: зашто је Раут одабрао баш ове композиторе? Јер било је много више ком-
позитора између којих је могао да бира, а не само ових пет. Такође, моје питање
је да ли су се посматрани ставови заиста променили.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Ways of Living Abroad: The Foreign Composer in Britain after World War II, Како живети у туђини: инострани композитори у Великој Британији после Другог светског рата",
pages = "135-147",
number = "30",
doi = "10.2298/MUZ2130135M"
}
Moody, I. (2021-06-30). Како живети у туђини: инострани композитори у Великој Британији после Другог светског рата.
Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(30), 135-147.
https://doi.org/10.2298/MUZ2130135M
Moody I. Како живети у туђини: инострани композитори у Великој Британији после Другог светског рата. Musicology. 2021;(30):135-147.
doi:10.2298/MUZ2130135M.
Moody Ivan, "Како живети у туђини: инострани композитори у Великој Британији после Другог светског рата" Musicology, no. 30 (2021-06-30):135-147,
https://doi.org/10.2298/MUZ2130135M .

The Russian Paris of Sergei Rachmaninoff

Кэмпбелл, Стюарт

(Belgrade : Insititute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-06-30)

TY  - JOUR
AU  - Кэмпбелл, Стюарт
PY  - 2021-06-30
AB  - This article addresses Rachmaninoff’s activities in Paris, both a musical capital of the world and unrivalled cultural centre of the Russian emigration until 1940. It looks at the small number of concerts performed by the pianist there and places them in the context of the French press. It attempts to understand his ambiguous personal relationship to the city, the activity of his publishing company “TAIR”, and finally assesses the extent of the composer’s charitable endeavours for the Russian community. The article concludes Rachmaninoff was of monumental significance for the “Russian” Paris.
AB  - В статье освещается деятельность Рахманинова в Париже, который до 1940 года являлся не только одной из мировых музыкальных столиц, но и культурным центром русской эмиграции. Обращается внимание на незначительное количество концертов, которые дал там пианист, и то место, которое они заняли во французской прессе. Предпринимается попытка понять неоднозначное отношение Рахманинова к Парижу, рассказывается о его издательском предприятии «Таир» и, наконец, оценивается благотворительная деятельность Рахманинова в отношении русской диаспоры. Делается вывод об огромном значении Рахманинова для «русского» Парижа.
AB  - Париз је једна од водећих престоница музичког света. Између 1925. и 1940. био
је и интелектуални, културни и политички центар руске емиграције. Било би
изненађујуће да Сергеј Рахмањинов није провео неко време у том граду. И заиста,
између 1928. и 1939. тамо је одржао дванаест клавирских реситала и два концерта
с оркестром. Релативно мали број концерата које је Рахмањинов имао у Паризу
сугерише да је француска публика била навикнута на другачију, егзотичнију
руску музику, препуну блиставих пејзажа, костима, плесача виртуозних скокова
и боја. Томе у прилог иде и приметан вакуум који је око Рахмањинова начинила
француска штампа од краја двадесетих до почетка четрдесетих година. Његов
шездесети рођендан и четрдесетогодишњицу његове музичке каријере 1933.
године, који су у руским круговима у Паризу прослављени с великом помпом,
није забележио ниједан од популарних, а ни музичких часописа Француске.
Сам Рахмањинов би најрадије изабрао живот на селу. Међутим, бракови
обеју кћерки чврсто су га били везали за Француску, а посебно за Париз. Тамо
је покренуо издавачку кућу „Tair“. Рахмањинов, као и чланови његове породице,
писци из руске дијаспоре и колеге музичари били су укључени у тај подухват.
Издавачку кућу је користио да помогне Русима, објављујући њихова дела.
Рахмањиновљев однос према Паризу био је амбивалентан. С једне стране, он
је живот у Паризу сматрао добрим. С друге стране, у писмима је град називао
„уклетим“, „ужурбаним и скупим“, а говорио је и да рђаво делује на његово
здравље и да га је „растргао га на комаде“. Иако су добротворни концерти били
уобичајена појава у Рахмањиновљевој каријери, та добротворна димензија била
је посебно важна у Паризу. Помагао је руске студенте, добротворне организације
за помоћ емигрантима, цркве и образовне установе, попут Института Светог
Сергија. Ако Рахмањинов није оставио готово никаквог трага у музичкој
историји Париза, то је за „руски“ Париз међуратног доба несумњиво имао
огроман значај.
PB  - Belgrade : Insititute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - The Russian Paris of Sergei Rachmaninoff
T1  - Русский Париж Сергея Рахманинова
SP  - 75
EP  - 104
IS  - 30
DO  - 10.2298/MUZ2130075C
ER  - 
@article{
author = "Кэмпбелл, Стюарт",
year = "2021-06-30",
abstract = "This article addresses Rachmaninoff’s activities in Paris, both a musical capital of the world and unrivalled cultural centre of the Russian emigration until 1940. It looks at the small number of concerts performed by the pianist there and places them in the context of the French press. It attempts to understand his ambiguous personal relationship to the city, the activity of his publishing company “TAIR”, and finally assesses the extent of the composer’s charitable endeavours for the Russian community. The article concludes Rachmaninoff was of monumental significance for the “Russian” Paris., В статье освещается деятельность Рахманинова в Париже, который до 1940 года являлся не только одной из мировых музыкальных столиц, но и культурным центром русской эмиграции. Обращается внимание на незначительное количество концертов, которые дал там пианист, и то место, которое они заняли во французской прессе. Предпринимается попытка понять неоднозначное отношение Рахманинова к Парижу, рассказывается о его издательском предприятии «Таир» и, наконец, оценивается благотворительная деятельность Рахманинова в отношении русской диаспоры. Делается вывод об огромном значении Рахманинова для «русского» Парижа., Париз је једна од водећих престоница музичког света. Између 1925. и 1940. био
је и интелектуални, културни и политички центар руске емиграције. Било би
изненађујуће да Сергеј Рахмањинов није провео неко време у том граду. И заиста,
између 1928. и 1939. тамо је одржао дванаест клавирских реситала и два концерта
с оркестром. Релативно мали број концерата које је Рахмањинов имао у Паризу
сугерише да је француска публика била навикнута на другачију, егзотичнију
руску музику, препуну блиставих пејзажа, костима, плесача виртуозних скокова
и боја. Томе у прилог иде и приметан вакуум који је око Рахмањинова начинила
француска штампа од краја двадесетих до почетка четрдесетих година. Његов
шездесети рођендан и четрдесетогодишњицу његове музичке каријере 1933.
године, који су у руским круговима у Паризу прослављени с великом помпом,
није забележио ниједан од популарних, а ни музичких часописа Француске.
Сам Рахмањинов би најрадије изабрао живот на селу. Међутим, бракови
обеју кћерки чврсто су га били везали за Француску, а посебно за Париз. Тамо
је покренуо издавачку кућу „Tair“. Рахмањинов, као и чланови његове породице,
писци из руске дијаспоре и колеге музичари били су укључени у тај подухват.
Издавачку кућу је користио да помогне Русима, објављујући њихова дела.
Рахмањиновљев однос према Паризу био је амбивалентан. С једне стране, он
је живот у Паризу сматрао добрим. С друге стране, у писмима је град називао
„уклетим“, „ужурбаним и скупим“, а говорио је и да рђаво делује на његово
здравље и да га је „растргао га на комаде“. Иако су добротворни концерти били
уобичајена појава у Рахмањиновљевој каријери, та добротворна димензија била
је посебно важна у Паризу. Помагао је руске студенте, добротворне организације
за помоћ емигрантима, цркве и образовне установе, попут Института Светог
Сергија. Ако Рахмањинов није оставио готово никаквог трага у музичкој
историји Париза, то је за „руски“ Париз међуратног доба несумњиво имао
огроман значај.",
publisher = "Belgrade : Insititute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "The Russian Paris of Sergei Rachmaninoff, Русский Париж Сергея Рахманинова",
pages = "75-104",
number = "30",
doi = "10.2298/MUZ2130075C"
}
Кэмпбелл, С. (2021-06-30). Русский Париж Сергея Рахманинова.
Musicology
Belgrade : Insititute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(30), 75-104.
https://doi.org/10.2298/MUZ2130075C
Кэмпбелл С. Русский Париж Сергея Рахманинова. Musicology. 2021;(30):75-104.
doi:10.2298/MUZ2130075C.
Кэмпбелл Стюарт, "Русский Париж Сергея Рахманинова" Musicology, no. 30 (2021-06-30):75-104,
https://doi.org/10.2298/MUZ2130075C .

Boris Asafiev and Soviet Musical Thought: Reputation and Influence

Elphick, Dainel

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-06-30)

TY  - JOUR
AU  - Elphick, Dainel
PY  - 2021-06-30
AB  - The theories of Boris Asafiev, including musical process, symphonism, and intonatsiya, proved to be hugely influential in the Soviet Union and beyond. While Asafiev’s ideas were widely adopted by theorists and audiences alike, they were also appropriated by a generation of music critics. As composers struggled to come to terms with what might constitute socialist-realist music, critics built a discourse of projecting meaning onto works via Asafiev’s theories. At the same time, multiple theorists developed and expanded his ideas. The picture that emerges is of a multitude of applications and responses to a multivalent body of work that became a vital part of musical discourse in the latter half of the Soviet Union. In this article, I survey the main theories from Boris Asafiev’s writings on music, and their significance after his death. I begin by defining key terms such as symphonism, musical process, and especially intonatsiya. I then discuss the 1948 Zhdanovshchina and Asafiev’s involvement, and the less well-known 1949 discussions on Musicology. For the remainder of the article, I provide examples of key studies from Soviet music theorists using Asafiev’s terms to illustrate how their usage expanded and, in some cases, moved away from Asafiev’s myriad intentions.
AB  - Теорије Бориса Асафјева, укључујући оне о музичком процесу, симфонизму
и интонацији, показале су се изузетно утицајнима у Совјетском Савезу
и шире. Идеје Асафјева били су широко прихватили теоретичари и
читаоци, али су их била присвојила и поколења музичких критичара. Док
су се композитори борили да се помире с оним што би могло чинити
соцреалистичку музику, критичари су изградили дискурс пројектовања
значења на музичка дела преко Асафјевљевих теорија. У исто време, бројни
теоретичари су развили и проширили његове идеје. У том смислу, настала
слика представља мноштво примена и одзива на мултивалентни опус, који је
постао витални део музичког дискурса у другој половини живота Совјетског
Савеза. У овом чланку разматрам главне теорије Бориса Асафјева из његових
радова о музици, као и значај који су имале после његове смрти. Почињем
од дефинисања кључних појмова попут симфонизма, музичког процеса и,
посебно, интонације. Затим расправљам о ждановизму из 1948. и уплетености
Асафјева, као и о мање познатим дебатама о музикологији из 1949. године.
У остатку рада износим примере кључних студија совјетских теоретичара
музике који су користили Асафјевљеве термине, еда бих илустровао како је
њихова употреба проширила интенције совјетског музиколога и како се, у
неким случајевима, удаљила од великог броја тих интенција.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Boris Asafiev and Soviet Musical Thought: Reputation and Influence
T1  - Борис Асафјев и совјетска мисао о музици: углед и утицај
SP  - 57
EP  - 74
IS  - 30
DO  - 10.2298/MUZ2130057E
ER  - 
@article{
author = "Elphick, Dainel",
year = "2021-06-30",
abstract = "The theories of Boris Asafiev, including musical process, symphonism, and intonatsiya, proved to be hugely influential in the Soviet Union and beyond. While Asafiev’s ideas were widely adopted by theorists and audiences alike, they were also appropriated by a generation of music critics. As composers struggled to come to terms with what might constitute socialist-realist music, critics built a discourse of projecting meaning onto works via Asafiev’s theories. At the same time, multiple theorists developed and expanded his ideas. The picture that emerges is of a multitude of applications and responses to a multivalent body of work that became a vital part of musical discourse in the latter half of the Soviet Union. In this article, I survey the main theories from Boris Asafiev’s writings on music, and their significance after his death. I begin by defining key terms such as symphonism, musical process, and especially intonatsiya. I then discuss the 1948 Zhdanovshchina and Asafiev’s involvement, and the less well-known 1949 discussions on Musicology. For the remainder of the article, I provide examples of key studies from Soviet music theorists using Asafiev’s terms to illustrate how their usage expanded and, in some cases, moved away from Asafiev’s myriad intentions., Теорије Бориса Асафјева, укључујући оне о музичком процесу, симфонизму
и интонацији, показале су се изузетно утицајнима у Совјетском Савезу
и шире. Идеје Асафјева били су широко прихватили теоретичари и
читаоци, али су их била присвојила и поколења музичких критичара. Док
су се композитори борили да се помире с оним што би могло чинити
соцреалистичку музику, критичари су изградили дискурс пројектовања
значења на музичка дела преко Асафјевљевих теорија. У исто време, бројни
теоретичари су развили и проширили његове идеје. У том смислу, настала
слика представља мноштво примена и одзива на мултивалентни опус, који је
постао витални део музичког дискурса у другој половини живота Совјетског
Савеза. У овом чланку разматрам главне теорије Бориса Асафјева из његових
радова о музици, као и значај који су имале после његове смрти. Почињем
од дефинисања кључних појмова попут симфонизма, музичког процеса и,
посебно, интонације. Затим расправљам о ждановизму из 1948. и уплетености
Асафјева, као и о мање познатим дебатама о музикологији из 1949. године.
У остатку рада износим примере кључних студија совјетских теоретичара
музике који су користили Асафјевљеве термине, еда бих илустровао како је
њихова употреба проширила интенције совјетског музиколога и како се, у
неким случајевима, удаљила од великог броја тих интенција.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Boris Asafiev and Soviet Musical Thought: Reputation and Influence, Борис Асафјев и совјетска мисао о музици: углед и утицај",
pages = "57-74",
number = "30",
doi = "10.2298/MUZ2130057E"
}
Elphick, D. (2021-06-30). Борис Асафјев и совјетска мисао о музици: углед и утицај.
Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(30), 57-74.
https://doi.org/10.2298/MUZ2130057E
Elphick D. Борис Асафјев и совјетска мисао о музици: углед и утицај. Musicology. 2021;(30):57-74.
doi:10.2298/MUZ2130057E.
Elphick Dainel, "Борис Асафјев и совјетска мисао о музици: углед и утицај" Musicology, no. 30 (2021-06-30):57-74,
https://doi.org/10.2298/MUZ2130057E .

Russian Dresden of the 1920s and 1930s: profiles of musical, church and social life

Зверева, Светлана Георгиевна

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-06-30)

TY  - JOUR
AU  - Зверева, Светлана Георгиевна
PY  - 2021-06-30
AB  - This article addresses the theme of Russian music in the German city of Dresden as it initially related to the virtuosi who had arrived from Russia. After the Revolution of 1917, the roles of Russian émigrés, such as Issay Dobrowen, Sergei Rachmaninov, Sergei Jaroff with his Don Cossack Choir, Maria Chebotaryova-Vyrubova and others, grew in significance. On the strength of Russian émigré newspapers, archival documents, reference and research literature, individual events involving Russian music in this city during the inter-war years have been re-created and placed in a broad socio-cultural context.
AB  - В статье расматривается тема русской музыки в немецком городе Дрездене,
первоначально связанная с приезжавшими из России виртуозами. После
революции 1917 года значительную роль стали играть выступавшие в
Дрездене эмигранты. В их числе Сергей Рахманинов, Исай Добровейн,
Сергей Жаров и его Хор донских казаков, Мария Чеботари-Вырубова и
другие. На основе российских эмигрантских газет, архивных документов,
справочной и исследовательской литературы отдельные мероприятия с
участием русских музыкантов в этом городе в межвоенные годы воссозданы
и помещены в широкий социокультурный контекст.
AB  - Дрезден је у XIX веку био етаблирана дестинација за руске уметнике, писце и
музичаре. Руску музику су промовисали композитори-виртуози попут Алексеја
Љвова и Антона Рубинштајна. На прелому векова извођена је музика Чајковског,
Бородина, Глазунова, Аренског, Тањејева, Скрјабина, Ребикова, Метнера и
Рахмањинова. У том смислу, посебан допринос дао је Ернст фон Шух, диригент
Дрезденске опере. Између 1906. и 1909. у Дрездену је живео Рахмањинов и у
том граду је написао нека од својих најбољих дела.
После Првог светског рата, у Дрездену је боравио велики број
избеглица из Русије, међу којима су били Рахмањиновљеви рођаци – Сатинови
и Скалонови. Од 1922. до 1935. Рахмањинов је долазио у Дрезден готово сваке
године. Осим тога, концерте су држали Александар Силоти, Фјодор Шаљапин,
Игор Стравински и други музички уметници. Значајна је и активност Исаије
Добровејна, који је, заједно с Фрицом Бушом, шефом-диригентом Дрезденске
опере, поставио Бориса Годунова, Евгенија Оњегина и Хованшчину. Као и
Рахмањинов, Добровејн је подржавао Хор донских козака под вођством Сергеја
Жарова, који је често наступао у Дрездену. На челу руске заједнице били су
кнез Алексеј Оболенски (раније једна од истакнутих фигура јавног живота)
и филозоф и писац Фјодор А. Степун, који је 1930. основао Руски културни
круг (касније реорганизован и преименован у Друштво „Владимир Соловјев“).
Друштво је организовало предавања и прославе посвећене руској историји
и култури; у тим приликама је извођена руска музика. Те манифестације је
посећивала млада оперска певачица Марија Чеботари, која је 1931–1936.
редовно наступала у Дрезденској опери. После доласка националсоцијалиста
на власт, Фјодор Степун је отпуштен са универзитета због „нелојалности“
новим властима и тада је основан огранак Руског народног ослободилачког
покрета. После тога, у Дрездену није рекламирана ниједна руска опера нити се
на градским паноима могло прочитати неко од чувених имена руских гостујућих
уметника. Руску музику је представљао једино Жаровљев Хор донских козака;
он је 1939. у Дрездену одржао стоти концерт и потом отпутовао у Сједињене
Америчке Државе.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Russian Dresden of the 1920s and 1930s: profiles of musical, church and social life
T1  - Русский Дрезден 1920-1930-х годов: контуры музыкальной, церковной и общественной жизни
SP  - 35
EP  - 56
IS  - 30
DO  - 10.2298/MUZ2130035Z
ER  - 
@article{
author = "Зверева, Светлана Георгиевна",
year = "2021-06-30",
abstract = "This article addresses the theme of Russian music in the German city of Dresden as it initially related to the virtuosi who had arrived from Russia. After the Revolution of 1917, the roles of Russian émigrés, such as Issay Dobrowen, Sergei Rachmaninov, Sergei Jaroff with his Don Cossack Choir, Maria Chebotaryova-Vyrubova and others, grew in significance. On the strength of Russian émigré newspapers, archival documents, reference and research literature, individual events involving Russian music in this city during the inter-war years have been re-created and placed in a broad socio-cultural context., В статье расматривается тема русской музыки в немецком городе Дрездене,
первоначально связанная с приезжавшими из России виртуозами. После
революции 1917 года значительную роль стали играть выступавшие в
Дрездене эмигранты. В их числе Сергей Рахманинов, Исай Добровейн,
Сергей Жаров и его Хор донских казаков, Мария Чеботари-Вырубова и
другие. На основе российских эмигрантских газет, архивных документов,
справочной и исследовательской литературы отдельные мероприятия с
участием русских музыкантов в этом городе в межвоенные годы воссозданы
и помещены в широкий социокультурный контекст., Дрезден је у XIX веку био етаблирана дестинација за руске уметнике, писце и
музичаре. Руску музику су промовисали композитори-виртуози попут Алексеја
Љвова и Антона Рубинштајна. На прелому векова извођена је музика Чајковског,
Бородина, Глазунова, Аренског, Тањејева, Скрјабина, Ребикова, Метнера и
Рахмањинова. У том смислу, посебан допринос дао је Ернст фон Шух, диригент
Дрезденске опере. Између 1906. и 1909. у Дрездену је живео Рахмањинов и у
том граду је написао нека од својих најбољих дела.
После Првог светског рата, у Дрездену је боравио велики број
избеглица из Русије, међу којима су били Рахмањиновљеви рођаци – Сатинови
и Скалонови. Од 1922. до 1935. Рахмањинов је долазио у Дрезден готово сваке
године. Осим тога, концерте су држали Александар Силоти, Фјодор Шаљапин,
Игор Стравински и други музички уметници. Значајна је и активност Исаије
Добровејна, који је, заједно с Фрицом Бушом, шефом-диригентом Дрезденске
опере, поставио Бориса Годунова, Евгенија Оњегина и Хованшчину. Као и
Рахмањинов, Добровејн је подржавао Хор донских козака под вођством Сергеја
Жарова, који је често наступао у Дрездену. На челу руске заједнице били су
кнез Алексеј Оболенски (раније једна од истакнутих фигура јавног живота)
и филозоф и писац Фјодор А. Степун, који је 1930. основао Руски културни
круг (касније реорганизован и преименован у Друштво „Владимир Соловјев“).
Друштво је организовало предавања и прославе посвећене руској историји
и култури; у тим приликама је извођена руска музика. Те манифестације је
посећивала млада оперска певачица Марија Чеботари, која је 1931–1936.
редовно наступала у Дрезденској опери. После доласка националсоцијалиста
на власт, Фјодор Степун је отпуштен са универзитета због „нелојалности“
новим властима и тада је основан огранак Руског народног ослободилачког
покрета. После тога, у Дрездену није рекламирана ниједна руска опера нити се
на градским паноима могло прочитати неко од чувених имена руских гостујућих
уметника. Руску музику је представљао једино Жаровљев Хор донских козака;
он је 1939. у Дрездену одржао стоти концерт и потом отпутовао у Сједињене
Америчке Државе.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Russian Dresden of the 1920s and 1930s: profiles of musical, church and social life, Русский Дрезден 1920-1930-х годов: контуры музыкальной, церковной и общественной жизни",
pages = "35-56",
number = "30",
doi = "10.2298/MUZ2130035Z"
}
Зверева, С. Г. (2021-06-30). Русский Дрезден 1920-1930-х годов: контуры музыкальной, церковной и общественной жизни.
Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(30), 35-56.
https://doi.org/10.2298/MUZ2130035Z
Зверева СГ. Русский Дрезден 1920-1930-х годов: контуры музыкальной, церковной и общественной жизни. Musicology. 2021;(30):35-56.
doi:10.2298/MUZ2130035Z.
Зверева Светлана Георгиевна, "Русский Дрезден 1920-1930-х годов: контуры музыкальной, церковной и общественной жизни" Musicology, no. 30 (2021-06-30):35-56,
https://doi.org/10.2298/MUZ2130035Z .

A Sick Genius? The Critical Reception of Alexei Stanchinsky

Stuart, Akvilė

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-06-30)

TY  - JOUR
AU  - Stuart, Akvilė
PY  - 2021-06-30
AB  - This article examines the critical reception of the Russian composer Alexei Stanchinsky (1888–1914). It focuses on the critical reviews published in Russian newspapers and musical periodicals during Stanchinsky’s lifetime. Its findings are a result of original archival research conducted in Moscow in 2019. This study shows that Stanchinsky’s work received a more mixed reception during his lifetime than previously claimed. As such, it provides a more nuanced insight into Stanchinsky’s reception, as well as the views and prejudices of early 20th century Russian music critics.
AB  - У овом чланку се испитује критичка рецепција руског композитора
Алексеја Владимировича Станчињског (1888–1914). У средишту пажње су
критички прикази објављени у руској штампи и музичкој периодици током
композиторовог живота. Овде презентирани увиди представљају резултат
архивског рада спроведеног у Москви 2019. године. Студија показује да је
опус Станчињског током његовог живота доживео рецепцију у већој мери
подељену него што се то раније тврдило. У том смислу, овај рад
доноси нијансиранији увид у рецепцију Станчињског, као и у погледе и
предрасуде руских музичких критичара на почетку XX века.
AB  - У овом чланку се испитује критичка рецепција руског композитора Алексеја
Владимировича Станчињског (1888–1914). У средишту пажње су критички
прикази објављени у руској штампи и музичкој периодици током његовог
живота. Преиспитује се доминантно виђење у музикологији XX и XXI века,
према којем је музика Станчињског, штампана и извођена 1913–1914, била
примана искључиво позитивно. Кроз подробну анализу примарних извора,
овде је понуђен нијансиранији увид у каријеру Станчињског, као и портрет
композитора чија је музика често производила поделе међу критичарима.
Музика Станчињског оцењивана је различито: често је била довођена у везу с
композиторовом душевном болешћу и стога описивана као „болесна“. Одиста,
реч „геније“, редовно присутна у савременим описима Станчињског, не
кореспондира с критикама објављеним током композиторовог живота.
Заједно с првим прецизним проучавањем критичке рецепције Станчињског,
у овом чланку је отворено питање: како се у историји формира перцепција
композитора? Указује се на постојање значајне разлике између постхумне
рецепције Станчињског и оне код његових савременика. Недуго после његове
смрти, започела је ревизија критичког суда о Станчињском, па су се тако
отвориле могућности за креирање митова. Један ауторитативни извор из
двадесетих година XX века одговоран је за подстицање погрешне перцепције
рецепције Станчињског, која се одржала до данашњег времена.
Ова студија по интенцији представља искорак у новом пољу студија музичке
критике, с мњењима музичких критичара у првом плану. Наиме, студија је
обрнула уобичајени историјски наратив: наместо испитивања погледа самог
ствараоца, она прати перспективу примаоца, упућујући на разноврсније и
нијансираније погледе на руску музичку критику с почетка XX века.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - A Sick Genius? The Critical Reception of Alexei Stanchinsky
T1  - Болесни геније? Критичка рецепција Алексеја Станчињског
SP  - 19
EP  - 33
IS  - 30
DO  - 10.2298/MUZ2130019S
ER  - 
@article{
author = "Stuart, Akvilė",
year = "2021-06-30",
abstract = "This article examines the critical reception of the Russian composer Alexei Stanchinsky (1888–1914). It focuses on the critical reviews published in Russian newspapers and musical periodicals during Stanchinsky’s lifetime. Its findings are a result of original archival research conducted in Moscow in 2019. This study shows that Stanchinsky’s work received a more mixed reception during his lifetime than previously claimed. As such, it provides a more nuanced insight into Stanchinsky’s reception, as well as the views and prejudices of early 20th century Russian music critics., У овом чланку се испитује критичка рецепција руског композитора
Алексеја Владимировича Станчињског (1888–1914). У средишту пажње су
критички прикази објављени у руској штампи и музичкој периодици током
композиторовог живота. Овде презентирани увиди представљају резултат
архивског рада спроведеног у Москви 2019. године. Студија показује да је
опус Станчињског током његовог живота доживео рецепцију у већој мери
подељену него што се то раније тврдило. У том смислу, овај рад
доноси нијансиранији увид у рецепцију Станчињског, као и у погледе и
предрасуде руских музичких критичара на почетку XX века., У овом чланку се испитује критичка рецепција руског композитора Алексеја
Владимировича Станчињског (1888–1914). У средишту пажње су критички
прикази објављени у руској штампи и музичкој периодици током његовог
живота. Преиспитује се доминантно виђење у музикологији XX и XXI века,
према којем је музика Станчињског, штампана и извођена 1913–1914, била
примана искључиво позитивно. Кроз подробну анализу примарних извора,
овде је понуђен нијансиранији увид у каријеру Станчињског, као и портрет
композитора чија је музика често производила поделе међу критичарима.
Музика Станчињског оцењивана је различито: често је била довођена у везу с
композиторовом душевном болешћу и стога описивана као „болесна“. Одиста,
реч „геније“, редовно присутна у савременим описима Станчињског, не
кореспондира с критикама објављеним током композиторовог живота.
Заједно с првим прецизним проучавањем критичке рецепције Станчињског,
у овом чланку је отворено питање: како се у историји формира перцепција
композитора? Указује се на постојање значајне разлике између постхумне
рецепције Станчињског и оне код његових савременика. Недуго после његове
смрти, започела је ревизија критичког суда о Станчињском, па су се тако
отвориле могућности за креирање митова. Један ауторитативни извор из
двадесетих година XX века одговоран је за подстицање погрешне перцепције
рецепције Станчињског, која се одржала до данашњег времена.
Ова студија по интенцији представља искорак у новом пољу студија музичке
критике, с мњењима музичких критичара у првом плану. Наиме, студија је
обрнула уобичајени историјски наратив: наместо испитивања погледа самог
ствараоца, она прати перспективу примаоца, упућујући на разноврсније и
нијансираније погледе на руску музичку критику с почетка XX века.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "A Sick Genius? The Critical Reception of Alexei Stanchinsky, Болесни геније? Критичка рецепција Алексеја Станчињског",
pages = "19-33",
number = "30",
doi = "10.2298/MUZ2130019S"
}
Stuart, A. (2021-06-30). Болесни геније? Критичка рецепција Алексеја Станчињског.
Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(30), 19-33.
https://doi.org/10.2298/MUZ2130019S
Stuart A. Болесни геније? Критичка рецепција Алексеја Станчињског. Musicology. 2021;(30):19-33.
doi:10.2298/MUZ2130019S.
Stuart Akvilė, "Болесни геније? Критичка рецепција Алексеја Станчињског" Musicology, no. 30 (2021-06-30):19-33,
https://doi.org/10.2298/MUZ2130019S .

Josip Slavenski, avangarda i zenitizam

Bralović, Miloš

(Kragujevac : Galerija Rima, 2021-06)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021-06
AB  - Relativno je mali broj poznatih podataka o odnosu između kompozitora Josipa Slavenskog
(1896–1955) i zenitista, sa kojima se družio tokom svog boravka u Parizu sredinom dvadesetih
godina prošlog veka. Jedini pouzdani podaci o tome tiču se poznanstva Slavenskog i Branka Ve Poljanskog (1897–1947). Stoga, pokušaćemo da sagledamo odnos zenitista prema muzici na osnovu muzičkih kritika u časopisu Zenit (a jedan od glavnih nosilaca časopisa bio je upravo Poljanski) i uporediti ih sa stvaralačkom poetikom Josipa Slavenskog, imajući u vidu sve njene osobenosti u odnosu na dominantne struje međuratne umetničke muzike. Osnovna istraživačka hipoteza bi se u ovom slučaju odnosila na postojanje kratkotrajne, ali čini se veoma intenzivne i plodonosne saradnje Josipa Slavenskog i zenitista tokom kompozitorovog boravka u Parizu 1925–1926. godine. Predstavićemo odlike Slavenskovog opusa, njegov odnos prema avangardi (istovremeno ukazujući na probleme definisanja avangarde u muzici), te pokušati da ukažemo na vezu između zenitizma, kao prvenstveno književnog avangardnog pokreta, i muzike Josipa Slavenskog. Usledio bi i odgovor na pitanje zbog čega je muzika Slavenskog bila veoma pozitivno vrednovana u časopisu Zenit.
AB  - Starting with his earliest compositions, Josip Slavenski (1896–1955) displayed
the particularity of his individual style, deeply rooted in folklore and enhanced
by his interest in sound as an acoustic phenomenon and his interest in fundamental
science, primarily physics and astronomy. After attending school in Budapest, which
was interrupted in 1916 by the First World War, and in Prague, where he graduated
in 1923, Josip Slavenski became a world-renowned composer. Europe discovered
this composer in 1924, at the Festival of new music in Donaueschingen. During
1925–1926 he lived in Paris, where he socialized with Zenitists, and his closest contact
was with Branko Ve Poljanski. In an effort to find parallels between Josip Slavenski’s
music and the Zenitism avant-garde movement, we compared certain texts,
published in the Zenit magazine, with some of the basic postulates of Slavenski’s poetics
(with a brief discussion of avant-garde music and the presence of avant-garde
elements in this composer’s body of work). We primarily determined that the views
of these artists on contemporary art were identical, and that the Zenists were most
likely drawn to the Slavenski’s innovative treatment of the components of the musical
expression, but also the effects of shock, the ideas related to the cosmos and the
significance of the Balkans and the Orient in general, the inability of “old Europe” to
accept new creations, the need for art to have a social role, etc. Finally, we analyzed
three pieces of evidence regarding the acquaintance of Slavenski and the Zenitists:
the manuscript for the Zagorski tamburaši [Tamburitsans from Zagorje], the second
movement of the piano suite Sa Balkana [From the Balkans], published in the Zenit
magazine (36/1925), the greeting card that Slavenski sent Ljubomir Micić on the
occasion of the magazine’s fifth anniversary (38/1925), and the review of a concert
that included, among others, certain choir pieces by Josip Slavenski, by an anonymous
critic (likely Lj. Micić) (Makroskop, 1926).
PB  - Kragujevac : Galerija Rima
PB  - Beograd : Institut za književnost i umetnost
T2  - Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine
T1  - Josip Slavenski, avangarda i zenitizam
T1  - Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism
SP  - 593
EP  - 603
ER  - 
@article{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021-06",
abstract = "Relativno je mali broj poznatih podataka o odnosu između kompozitora Josipa Slavenskog
(1896–1955) i zenitista, sa kojima se družio tokom svog boravka u Parizu sredinom dvadesetih
godina prošlog veka. Jedini pouzdani podaci o tome tiču se poznanstva Slavenskog i Branka Ve Poljanskog (1897–1947). Stoga, pokušaćemo da sagledamo odnos zenitista prema muzici na osnovu muzičkih kritika u časopisu Zenit (a jedan od glavnih nosilaca časopisa bio je upravo Poljanski) i uporediti ih sa stvaralačkom poetikom Josipa Slavenskog, imajući u vidu sve njene osobenosti u odnosu na dominantne struje međuratne umetničke muzike. Osnovna istraživačka hipoteza bi se u ovom slučaju odnosila na postojanje kratkotrajne, ali čini se veoma intenzivne i plodonosne saradnje Josipa Slavenskog i zenitista tokom kompozitorovog boravka u Parizu 1925–1926. godine. Predstavićemo odlike Slavenskovog opusa, njegov odnos prema avangardi (istovremeno ukazujući na probleme definisanja avangarde u muzici), te pokušati da ukažemo na vezu između zenitizma, kao prvenstveno književnog avangardnog pokreta, i muzike Josipa Slavenskog. Usledio bi i odgovor na pitanje zbog čega je muzika Slavenskog bila veoma pozitivno vrednovana u časopisu Zenit., Starting with his earliest compositions, Josip Slavenski (1896–1955) displayed
the particularity of his individual style, deeply rooted in folklore and enhanced
by his interest in sound as an acoustic phenomenon and his interest in fundamental
science, primarily physics and astronomy. After attending school in Budapest, which
was interrupted in 1916 by the First World War, and in Prague, where he graduated
in 1923, Josip Slavenski became a world-renowned composer. Europe discovered
this composer in 1924, at the Festival of new music in Donaueschingen. During
1925–1926 he lived in Paris, where he socialized with Zenitists, and his closest contact
was with Branko Ve Poljanski. In an effort to find parallels between Josip Slavenski’s
music and the Zenitism avant-garde movement, we compared certain texts,
published in the Zenit magazine, with some of the basic postulates of Slavenski’s poetics
(with a brief discussion of avant-garde music and the presence of avant-garde
elements in this composer’s body of work). We primarily determined that the views
of these artists on contemporary art were identical, and that the Zenists were most
likely drawn to the Slavenski’s innovative treatment of the components of the musical
expression, but also the effects of shock, the ideas related to the cosmos and the
significance of the Balkans and the Orient in general, the inability of “old Europe” to
accept new creations, the need for art to have a social role, etc. Finally, we analyzed
three pieces of evidence regarding the acquaintance of Slavenski and the Zenitists:
the manuscript for the Zagorski tamburaši [Tamburitsans from Zagorje], the second
movement of the piano suite Sa Balkana [From the Balkans], published in the Zenit
magazine (36/1925), the greeting card that Slavenski sent Ljubomir Micić on the
occasion of the magazine’s fifth anniversary (38/1925), and the review of a concert
that included, among others, certain choir pieces by Josip Slavenski, by an anonymous
critic (likely Lj. Micić) (Makroskop, 1926).",
publisher = "Kragujevac : Galerija Rima, Beograd : Institut za književnost i umetnost",
journal = "Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine",
title = "Josip Slavenski, avangarda i zenitizam, Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism",
pages = "593-603"
}
Bralović, M. (2021-06). Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism.
Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine
Beograd : Institut za književnost i umetnost., 593-603.
Bralović M. Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism. Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine. 2021;:593-603.
Bralović Miloš, "Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism" Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine (2021-06):593-603

Терминологија исхране у обредној пракси везаној за Крсну славу код Срба у Дунавској Клисури (Румунија)

Аксић, Нина В.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Аксић, Нина В.
PY  - 2021
AB  - У раду ће бити представљена и анализирана терминологија исхране у обредној пракси која је везана за Крсну славу код Срба у Дунавској Клисури (Румунија).Терминолошки корпус је начињен на основу ауторових теренских записа, сакупљених 2017. године у селима Дивич, Стара Молдава и Белобрешка. Термини који се представљају у раду биће посматрани и у оквиру општег контекста њихове употребе и на тај начин биће указано на значај који имају у обичајно-обредној пракси везаној за Крсну славу код Срба у овом делу Румуније. Циљ рада је, дакле, представљање терминолошке лексике у овом домену и, тиме, њено чување од заборава, као и указивање на функцију ових термина 
у оквиру самих обреда. Као прилог раду наведено је неколико рецепата славских јела, сакупљених у поменутим селима, а датих у виду транскрипата.
AB  - The paper will present and analyze the terminology of nutrition in ritual practice, which was and it is still in use among Serbs in the Danube Gorge (Romania). The terminological corpus will be drawn from the field records of the authors of the paper, which were recorded in 2017 in the villages of Divič, Stara Moldava and Belobreška. The terms presented in the paper will be considered within the general context of use. In that way, the significance they have in the ritual-customary practice of the Patron Saint among Serbs in this part of Romania will be shown. Along with the analysis of the field material, the relevant literature related to this area will be consulted. The aim of the paper would be to present the terminological.
lexicon and thus keep it from oblivion, as well as to show the useful meaning of 
these terms in the rituals. As a contribution to the work, several recipes of Saint 
Patron ritual nutrition, from the mentioned villages will be given in the form of 
transcripts.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
T2  - Исходишта  / Originations
T1  - Терминологија исхране у обредној пракси везаној за Крсну славу код Срба у Дунавској Клисури (Румунија)
T1  - Terminology of nutrition in the customs related to the Patron saint of Serbs in the Danube gorge (Romania)
SP  - 9
EP  - 24
VL  - 7
DO  - 10.46630/ish.7.2021.1
ER  - 
@article{
author = "Аксић, Нина В.",
year = "2021",
abstract = "У раду ће бити представљена и анализирана терминологија исхране у обредној пракси која је везана за Крсну славу код Срба у Дунавској Клисури (Румунија).Терминолошки корпус је начињен на основу ауторових теренских записа, сакупљених 2017. године у селима Дивич, Стара Молдава и Белобрешка. Термини који се представљају у раду биће посматрани и у оквиру општег контекста њихове употребе и на тај начин биће указано на значај који имају у обичајно-обредној пракси везаној за Крсну славу код Срба у овом делу Румуније. Циљ рада је, дакле, представљање терминолошке лексике у овом домену и, тиме, њено чување од заборава, као и указивање на функцију ових термина 
у оквиру самих обреда. Као прилог раду наведено је неколико рецепата славских јела, сакупљених у поменутим селима, а датих у виду транскрипата., The paper will present and analyze the terminology of nutrition in ritual practice, which was and it is still in use among Serbs in the Danube Gorge (Romania). The terminological corpus will be drawn from the field records of the authors of the paper, which were recorded in 2017 in the villages of Divič, Stara Moldava and Belobreška. The terms presented in the paper will be considered within the general context of use. In that way, the significance they have in the ritual-customary practice of the Patron Saint among Serbs in this part of Romania will be shown. Along with the analysis of the field material, the relevant literature related to this area will be consulted. The aim of the paper would be to present the terminological.
lexicon and thus keep it from oblivion, as well as to show the useful meaning of 
these terms in the rituals. As a contribution to the work, several recipes of Saint 
Patron ritual nutrition, from the mentioned villages will be given in the form of 
transcripts.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару",
journal = "Исходишта  / Originations",
title = "Терминологија исхране у обредној пракси везаној за Крсну славу код Срба у Дунавској Клисури (Румунија), Terminology of nutrition in the customs related to the Patron saint of Serbs in the Danube gorge (Romania)",
pages = "9-24",
volume = "7",
doi = "10.46630/ish.7.2021.1"
}
Аксић, Н. В. (2021). Terminology of nutrition in the customs related to the Patron saint of Serbs in the Danube gorge (Romania).
Исходишта  / Originations
Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару., 7, 9-24.
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.1
Аксић НВ. Terminology of nutrition in the customs related to the Patron saint of Serbs in the Danube gorge (Romania). Исходишта  / Originations. 2021;7:9-24.
doi:10.46630/ish.7.2021.1.
Аксић Нина В., "Terminology of nutrition in the customs related to the Patron saint of Serbs in the Danube gorge (Romania)" Исходишта  / Originations, 7 (2021):9-24,
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.1 .

Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode

Milović, Miloš; Vujković, Milica; Jugović, Dragana; Mitrić, Miodrag

(Elsevier BV, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Milović, Miloš
AU  - Vujković, Milica
AU  - Jugović, Dragana
AU  - Mitrić, Miodrag
PY  - 2021
AB  - Electrochemical and structural properties of LiV2O5 cathode were investigated. Obtained by solid state reaction at high temperature the material crystallized as gamma polymorph phase, γ-LiV2O5. The gamma structure provides two crystallographic sites to accommodate lithium ions, Li1 and Li2 position. Lithium insertion at these two sites occurs at two respective voltages versus lithium metal: ~3.6 V (Li1) and ~2.4 V (Li2). Intercalation at Li1 position is reversible in both organic and aqueous electrolyte and provides stable cycling performance at the high voltage. On the contrary, sluggish insertion/removal of Li+ at Li2 sites causes unstable performance and significant storage capacity fade at lower voltages. Lithium diffusion 3d landscape was determined by bond valence calculations applied on the γ-LiV2O5 phase, as well as on the metastable phases of γ′-V2O5 and ζ-Li2V2O5 that exist at high and low voltages respectively. The model was proposed based on inactivity of Li2 position of the metastable ζ-Li2V2O5 phase which provides explanation for the observed storage capacity loss at low voltages.
PB  - Elsevier BV
T2  - Ceramics International
T1  - Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode
SP  - 17077
EP  - 17083
VL  - 47
IS  - 12
DO  - 10.1016/j.ceramint.2021.03.016
ER  - 
@article{
author = "Milović, Miloš and Vujković, Milica and Jugović, Dragana and Mitrić, Miodrag",
year = "2021",
abstract = "Electrochemical and structural properties of LiV2O5 cathode were investigated. Obtained by solid state reaction at high temperature the material crystallized as gamma polymorph phase, γ-LiV2O5. The gamma structure provides two crystallographic sites to accommodate lithium ions, Li1 and Li2 position. Lithium insertion at these two sites occurs at two respective voltages versus lithium metal: ~3.6 V (Li1) and ~2.4 V (Li2). Intercalation at Li1 position is reversible in both organic and aqueous electrolyte and provides stable cycling performance at the high voltage. On the contrary, sluggish insertion/removal of Li+ at Li2 sites causes unstable performance and significant storage capacity fade at lower voltages. Lithium diffusion 3d landscape was determined by bond valence calculations applied on the γ-LiV2O5 phase, as well as on the metastable phases of γ′-V2O5 and ζ-Li2V2O5 that exist at high and low voltages respectively. The model was proposed based on inactivity of Li2 position of the metastable ζ-Li2V2O5 phase which provides explanation for the observed storage capacity loss at low voltages.",
publisher = "Elsevier BV",
journal = "Ceramics International",
title = "Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode",
pages = "17077-17083",
volume = "47",
number = "12",
doi = "10.1016/j.ceramint.2021.03.016"
}
Milović, M., Vujković, M., Jugović, D.,& Mitrić, M. (2021). Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode.
Ceramics International
Elsevier BV., 47(12), 17077-17083.
https://doi.org/10.1016/j.ceramint.2021.03.016
Milović M, Vujković M, Jugović D, Mitrić M. Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode. Ceramics International. 2021;47(12):17077-17083.
doi:10.1016/j.ceramint.2021.03.016.
Milović Miloš, Vujković Milica, Jugović Dragana, Mitrić Miodrag, "Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode" Ceramics International, 47, no. 12 (2021):17077-17083,
https://doi.org/10.1016/j.ceramint.2021.03.016 .

Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode

Milović, Miloš; Vujković, Milica; Jugović, Dragana; Mitrić, Miodrag

(Elsevier BV, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Milović, Miloš
AU  - Vujković, Milica
AU  - Jugović, Dragana
AU  - Mitrić, Miodrag
PY  - 2021
AB  - Electrochemical and structural properties of LiV2O5 cathode were investigated. Obtained by solid state reaction at high temperature the material crystallized as gamma polymorph phase, γ-LiV2O5. The gamma structure provides two crystallographic sites to accommodate lithium ions, Li1 and Li2 position. Lithium insertion at these two sites occurs at two respective voltages versus lithium metal: ~3.6 V (Li1) and ~2.4 V (Li2). Intercalation at Li1 position is reversible in both organic and aqueous electrolyte and provides stable cycling performance at the high voltage. On the contrary, sluggish insertion/removal of Li+ at Li2 sites causes unstable performance and significant storage capacity fade at lower voltages. Lithium diffusion 3d landscape was determined by bond valence calculations applied on the γ-LiV2O5 phase, as well as on the metastable phases of γ′-V2O5 and ζ-Li2V2O5 that exist at high and low voltages respectively. The model was proposed based on inactivity of Li2 position of the metastable ζ-Li2V2O5 phase which provides explanation for the observed storage capacity loss at low voltages.
PB  - Elsevier BV
T2  - Ceramics International
T1  - Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode
SP  - 17077
EP  - 17083
VL  - 47
IS  - 12
DO  - 10.1016/j.ceramint.2021.03.016
ER  - 
@article{
author = "Milović, Miloš and Vujković, Milica and Jugović, Dragana and Mitrić, Miodrag",
year = "2021",
abstract = "Electrochemical and structural properties of LiV2O5 cathode were investigated. Obtained by solid state reaction at high temperature the material crystallized as gamma polymorph phase, γ-LiV2O5. The gamma structure provides two crystallographic sites to accommodate lithium ions, Li1 and Li2 position. Lithium insertion at these two sites occurs at two respective voltages versus lithium metal: ~3.6 V (Li1) and ~2.4 V (Li2). Intercalation at Li1 position is reversible in both organic and aqueous electrolyte and provides stable cycling performance at the high voltage. On the contrary, sluggish insertion/removal of Li+ at Li2 sites causes unstable performance and significant storage capacity fade at lower voltages. Lithium diffusion 3d landscape was determined by bond valence calculations applied on the γ-LiV2O5 phase, as well as on the metastable phases of γ′-V2O5 and ζ-Li2V2O5 that exist at high and low voltages respectively. The model was proposed based on inactivity of Li2 position of the metastable ζ-Li2V2O5 phase which provides explanation for the observed storage capacity loss at low voltages.",
publisher = "Elsevier BV",
journal = "Ceramics International",
title = "Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode",
pages = "17077-17083",
volume = "47",
number = "12",
doi = "10.1016/j.ceramint.2021.03.016"
}
Milović, M., Vujković, M., Jugović, D.,& Mitrić, M. (2021). Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode.
Ceramics International
Elsevier BV., 47(12), 17077-17083.
https://doi.org/10.1016/j.ceramint.2021.03.016
Milović M, Vujković M, Jugović D, Mitrić M. Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode. Ceramics International. 2021;47(12):17077-17083.
doi:10.1016/j.ceramint.2021.03.016.
Milović Miloš, Vujković Milica, Jugović Dragana, Mitrić Miodrag, "Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode" Ceramics International, 47, no. 12 (2021):17077-17083,
https://doi.org/10.1016/j.ceramint.2021.03.016 .

Supplementary information for the article: Milović Miloš, Vujković Milica, Jugović Dragana, Mitrić Miodrag, "Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode" Ceramics International, 47, no. 12 (2021):17077-17083, https://doi.org/10.1016/j.ceramint.2021.03.016

Milović, Miloš; Vujković, Milica; Jugović, Dragana; Mitrić, Miodrag

(Elsevier BV, 2021)

TY  - BOOK
AU  - Milović, Miloš
AU  - Vujković, Milica
AU  - Jugović, Dragana
AU  - Mitrić, Miodrag
PY  - 2021
AB  - Figure S1. Particle size distribution by number (blue) and by volume (red) of the as prepared powder of LiV2O5; 2. Ex-situ X-ray diffraction analysis; Figure S2. XRD patterns of the as prepared electrode before cycling (black line) and of electrodes in discharged state after cycling in aqueous (red) and in organic electrolyte (blue); a: whole pattern, b: 002 reflection
PB  - Elsevier BV
T2  - Ceramics International
T1  - Supplementary information for the article: Milović Miloš, Vujković Milica, Jugović Dragana, Mitrić Miodrag, "Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode" Ceramics International, 47, no. 12 (2021):17077-17083, https://doi.org/10.1016/j.ceramint.2021.03.016
VL  - 47
IS  - 12
ER  - 
@book{
author = "Milović, Miloš and Vujković, Milica and Jugović, Dragana and Mitrić, Miodrag",
year = "2021",
abstract = "Figure S1. Particle size distribution by number (blue) and by volume (red) of the as prepared powder of LiV2O5; 2. Ex-situ X-ray diffraction analysis; Figure S2. XRD patterns of the as prepared electrode before cycling (black line) and of electrodes in discharged state after cycling in aqueous (red) and in organic electrolyte (blue); a: whole pattern, b: 002 reflection",
publisher = "Elsevier BV",
journal = "Ceramics International",
title = "Supplementary information for the article: Milović Miloš, Vujković Milica, Jugović Dragana, Mitrić Miodrag, "Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode" Ceramics International, 47, no. 12 (2021):17077-17083, https://doi.org/10.1016/j.ceramint.2021.03.016",
volume = "47",
number = "12"
}
Milović, M., Vujković, M., Jugović, D.,& Mitrić, M. (2021). Supplementary information for the article: Milović Miloš, Vujković Milica, Jugović Dragana, Mitrić Miodrag, "Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode" Ceramics International, 47, no. 12 (2021):17077-17083, https://doi.org/10.1016/j.ceramint.2021.03.016.
Ceramics International
Elsevier BV., 47(12).
Milović M, Vujković M, Jugović D, Mitrić M. Supplementary information for the article: Milović Miloš, Vujković Milica, Jugović Dragana, Mitrić Miodrag, "Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode" Ceramics International, 47, no. 12 (2021):17077-17083, https://doi.org/10.1016/j.ceramint.2021.03.016. Ceramics International. 2021;47(12).
Milović Miloš, Vujković Milica, Jugović Dragana, Mitrić Miodrag, "Supplementary information for the article: Milović Miloš, Vujković Milica, Jugović Dragana, Mitrić Miodrag, "Electrochemical and structural study on cycling performance of γ-LiV2O5 cathode" Ceramics International, 47, no. 12 (2021):17077-17083, https://doi.org/10.1016/j.ceramint.2021.03.016" Ceramics International, 47, no. 12 (2021)

Integer codes correcting single asymmetric errors

Radonjic, Aleksandar

(Springer Science and Business Media LLC, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Radonjic, Aleksandar
PY  - 2021
AB  - This paper presents a class of integer codes capable of correcting single asymmetric errors. The presented codes are defined over the ring of integers modulo 2b– 1 and are constructed with the help of a computer. The results of an exhaustive search have shown that, for practical lengths up to 4096 bits, the proposed codes use the same number of check bits as the best systematic single asymmetric error-correcting codes (SAECCs). Besides this, it is found that for some lengths the presented codes are perfect. Finally, the paper shows that the encoding/decoding complexity of the proposed codes is notably lower than that of the best systematic SAECCs.
PB  - Springer Science and Business Media LLC
T2  - Annals of Telecommunications
T1  - Integer codes correcting single asymmetric errors
SP  - 109
EP  - 113
VL  - 76
IS  - 1-2
DO  - 10.1007/s12243-020-00816-w
ER  - 
@article{
author = "Radonjic, Aleksandar",
year = "2021",
abstract = "This paper presents a class of integer codes capable of correcting single asymmetric errors. The presented codes are defined over the ring of integers modulo 2b– 1 and are constructed with the help of a computer. The results of an exhaustive search have shown that, for practical lengths up to 4096 bits, the proposed codes use the same number of check bits as the best systematic single asymmetric error-correcting codes (SAECCs). Besides this, it is found that for some lengths the presented codes are perfect. Finally, the paper shows that the encoding/decoding complexity of the proposed codes is notably lower than that of the best systematic SAECCs.",
publisher = "Springer Science and Business Media LLC",
journal = "Annals of Telecommunications",
title = "Integer codes correcting single asymmetric errors",
pages = "109-113",
volume = "76",
number = "1-2",
doi = "10.1007/s12243-020-00816-w"
}
Radonjic, A. (2021). Integer codes correcting single asymmetric errors.
Annals of Telecommunications
Springer Science and Business Media LLC., 76(1-2), 109-113.
https://doi.org/10.1007/s12243-020-00816-w
Radonjic A. Integer codes correcting single asymmetric errors. Annals of Telecommunications. 2021;76(1-2):109-113.
doi:10.1007/s12243-020-00816-w.
Radonjic Aleksandar, "Integer codes correcting single asymmetric errors" Annals of Telecommunications, 76, no. 1-2 (2021):109-113,
https://doi.org/10.1007/s12243-020-00816-w .

Integer codes correcting single asymmetric errors

Radonjic, Aleksandar

(Springer Science and Business Media LLC, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Radonjic, Aleksandar
PY  - 2021
AB  - This paper presents a class of integer codes capable of correcting single asymmetric errors. The presented codes are defined over the ring of integers modulo 2b– 1 and are constructed with the help of a computer. The results of an exhaustive search have shown that, for practical lengths up to 4096 bits, the proposed codes use the same number of check bits as the best systematic single asymmetric error-correcting codes (SAECCs). Besides this, it is found that for some lengths the presented codes are perfect. Finally, the paper shows that the encoding/decoding complexity of the proposed codes is notably lower than that of the best systematic SAECCs.
PB  - Springer Science and Business Media LLC
T2  - Annals of Telecommunications
T1  - Integer codes correcting single asymmetric errors
SP  - 109
EP  - 113
VL  - 76
IS  - 1-2
DO  - 10.1007/s12243-020-00816-w
ER  - 
@article{
author = "Radonjic, Aleksandar",
year = "2021",
abstract = "This paper presents a class of integer codes capable of correcting single asymmetric errors. The presented codes are defined over the ring of integers modulo 2b– 1 and are constructed with the help of a computer. The results of an exhaustive search have shown that, for practical lengths up to 4096 bits, the proposed codes use the same number of check bits as the best systematic single asymmetric error-correcting codes (SAECCs). Besides this, it is found that for some lengths the presented codes are perfect. Finally, the paper shows that the encoding/decoding complexity of the proposed codes is notably lower than that of the best systematic SAECCs.",
publisher = "Springer Science and Business Media LLC",
journal = "Annals of Telecommunications",
title = "Integer codes correcting single asymmetric errors",
pages = "109-113",
volume = "76",
number = "1-2",
doi = "10.1007/s12243-020-00816-w"
}
Radonjic, A. (2021). Integer codes correcting single asymmetric errors.
Annals of Telecommunications
Springer Science and Business Media LLC., 76(1-2), 109-113.
https://doi.org/10.1007/s12243-020-00816-w
Radonjic A. Integer codes correcting single asymmetric errors. Annals of Telecommunications. 2021;76(1-2):109-113.
doi:10.1007/s12243-020-00816-w.
Radonjic Aleksandar, "Integer codes correcting single asymmetric errors" Annals of Telecommunications, 76, no. 1-2 (2021):109-113,
https://doi.org/10.1007/s12243-020-00816-w .

Fractal Nature of Advanced Ni-Based Superalloys Solidified on Board the International Space Station

Mitić, Vojislav; Serpa, Cristina; Ilić, Ivana; Mohr, Markus; Fecht, Hans-Jörg

(Basel : MDPI AG, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Mitić, Vojislav
AU  - Serpa, Cristina
AU  - Ilić, Ivana
AU  - Mohr, Markus
AU  - Fecht, Hans-Jörg
PY  - 2021
AB  - Materials science is highly significant in space program investigation, energy production and others. Therefore, designing, improving and predicting advanced material properties is a crucial necessity. The high temperature creep and corrosion resistance of Ni-based superalloys makes them important materials for turbine blades in aircraft engines and land-based power plants. The investment casting process of turbine blades is costly and time consuming, which makes process simulations a necessity. These simulations require fundamental models for the microstructure formation. In this paper, we present advanced analytical techniques in describing the microstructures obtained experimentally and analyzed on different sample’s cross-sectional images. The samples have been processed on board the International Space Station using the MSL-EML device based on electromagnetic levitation principles. We applied several aspects of fractal analysis and obtained important results regarding fractals and Hausdorff dimensions related to the surface and structural characteristics of CMSX-10 samples. Using scanning electron microscopy (SEM), Zeiss LEO 1550, we analyzed the microstructure of samples solidified in space and successfully performed the fractal reconstruction of the sample’s morphology. We extended the fractal analysis on the microscopic images based on samples solidified on earth and established new frontiers on the advanced structures prediction.
PB  - Basel : MDPI AG
T2  - Remote Sensing
T1  - Fractal Nature of Advanced Ni-Based Superalloys Solidified on Board the International Space Station
SP  - 1724
VL  - 13
IS  - 9
DO  - 10.3390/rs13091724
ER  - 
@article{
author = "Mitić, Vojislav and Serpa, Cristina and Ilić, Ivana and Mohr, Markus and Fecht, Hans-Jörg",
year = "2021",
abstract = "Materials science is highly significant in space program investigation, energy production and others. Therefore, designing, improving and predicting advanced material properties is a crucial necessity. The high temperature creep and corrosion resistance of Ni-based superalloys makes them important materials for turbine blades in aircraft engines and land-based power plants. The investment casting process of turbine blades is costly and time consuming, which makes process simulations a necessity. These simulations require fundamental models for the microstructure formation. In this paper, we present advanced analytical techniques in describing the microstructures obtained experimentally and analyzed on different sample’s cross-sectional images. The samples have been processed on board the International Space Station using the MSL-EML device based on electromagnetic levitation principles. We applied several aspects of fractal analysis and obtained important results regarding fractals and Hausdorff dimensions related to the surface and structural characteristics of CMSX-10 samples. Using scanning electron microscopy (SEM), Zeiss LEO 1550, we analyzed the microstructure of samples solidified in space and successfully performed the fractal reconstruction of the sample’s morphology. We extended the fractal analysis on the microscopic images based on samples solidified on earth and established new frontiers on the advanced structures prediction.",
publisher = "Basel : MDPI AG",
journal = "Remote Sensing",
title = "Fractal Nature of Advanced Ni-Based Superalloys Solidified on Board the International Space Station",
pages = "1724",
volume = "13",
number = "9",
doi = "10.3390/rs13091724"
}
Mitić, V., Serpa, C., Ilić, I., Mohr, M.,& Fecht, H. (2021). Fractal Nature of Advanced Ni-Based Superalloys Solidified on Board the International Space Station.
Remote Sensing
Basel : MDPI AG., 13(9), 1724.
https://doi.org/10.3390/rs13091724
Mitić V, Serpa C, Ilić I, Mohr M, Fecht H. Fractal Nature of Advanced Ni-Based Superalloys Solidified on Board the International Space Station. Remote Sensing. 2021;13(9):1724.
doi:10.3390/rs13091724.
Mitić Vojislav, Serpa Cristina, Ilić Ivana, Mohr Markus, Fecht Hans-Jörg, "Fractal Nature of Advanced Ni-Based Superalloys Solidified on Board the International Space Station" Remote Sensing, 13, no. 9 (2021):1724,
https://doi.org/10.3390/rs13091724 .

Flexibility index and decreasing the costs in energy systems with high share of renewable energy

Pfeifer, Antun; Herc, Luka; Batas-Bijelić, Ilija; Duić, Neven

(Elsevier BV, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Pfeifer, Antun
AU  - Herc, Luka
AU  - Batas-Bijelić, Ilija
AU  - Duić, Neven
PY  - 2021
AB  - Recent European Green Deal includes decision to become carbon neutral and even carbon negative region in order to tackle the climate crisis. Main technical challenge and a key factor in techno-economic analysis of the energy system of the future, based on variable renewable energy sources, is their variable production and its integration. In order to deal with this problem in long-term energy planning, different approaches have been tried, focusing on overcapacity, storage capacities and sectors coupling with heating and transport. In this research, different flexibility options, storage and demand response technologies are modelled on a national energy systems level. With the case study area modelled in EnergyPLAN model, the goal of the research is to show how each flexibility option influences the economically feasible generation capacities of renewable energy sources, storage technologies and demand response in order to reach a certain share of renewable energy in final energy consumed. To follow the numerous possible configurations of the system, flexibility index for each option and a flexibility vector for each scenario are introduced. Results show which flexibility options play key role in important steps of energy transition to 70%, 80%, 90% and 100% RES energy system.
PB  - Elsevier BV
T2  - Energy Conversion and Management
T1  - Flexibility index and decreasing the costs in energy systems with high share of renewable energy
SP  - 114258
VL  - 240
DO  - 10.1016/j.enconman.2021.114258
ER  - 
@article{
author = "Pfeifer, Antun and Herc, Luka and Batas-Bijelić, Ilija and Duić, Neven",
year = "2021",
abstract = "Recent European Green Deal includes decision to become carbon neutral and even carbon negative region in order to tackle the climate crisis. Main technical challenge and a key factor in techno-economic analysis of the energy system of the future, based on variable renewable energy sources, is their variable production and its integration. In order to deal with this problem in long-term energy planning, different approaches have been tried, focusing on overcapacity, storage capacities and sectors coupling with heating and transport. In this research, different flexibility options, storage and demand response technologies are modelled on a national energy systems level. With the case study area modelled in EnergyPLAN model, the goal of the research is to show how each flexibility option influences the economically feasible generation capacities of renewable energy sources, storage technologies and demand response in order to reach a certain share of renewable energy in final energy consumed. To follow the numerous possible configurations of the system, flexibility index for each option and a flexibility vector for each scenario are introduced. Results show which flexibility options play key role in important steps of energy transition to 70%, 80%, 90% and 100% RES energy system.",
publisher = "Elsevier BV",
journal = "Energy Conversion and Management",
title = "Flexibility index and decreasing the costs in energy systems with high share of renewable energy",
pages = "114258",
volume = "240",
doi = "10.1016/j.enconman.2021.114258"
}
Pfeifer, A., Herc, L., Batas-Bijelić, I.,& Duić, N. (2021). Flexibility index and decreasing the costs in energy systems with high share of renewable energy.
Energy Conversion and Management
Elsevier BV., 240, 114258.
https://doi.org/10.1016/j.enconman.2021.114258
Pfeifer A, Herc L, Batas-Bijelić I, Duić N. Flexibility index and decreasing the costs in energy systems with high share of renewable energy. Energy Conversion and Management. 2021;240:114258.
doi:10.1016/j.enconman.2021.114258.
Pfeifer Antun, Herc Luka, Batas-Bijelić Ilija, Duić Neven, "Flexibility index and decreasing the costs in energy systems with high share of renewable energy" Energy Conversion and Management, 240 (2021):114258,
https://doi.org/10.1016/j.enconman.2021.114258 .
2