All Publications

Link to this page

Minorías religiosas y política estatal en la Yugoslavia comunista: hacia metodologías alternativas de investigación

Djuric Milovanovic, Aleksandra

(Madrid : Editorial de la Universidad Complutense, 2022-09)

TY  - JOUR
AU  - Djuric Milovanovic, Aleksandra
PY  - 2022-09
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13265
AB  - En este artículo, se presenta por primera vez una investigación académica sobre las minorías religiosas en la antigua Yugoslavia basada en los archivos de la policía secreta. Al contrario que en otros  países de Europa del Este, el acceso a los archivos de la policía secreta en la antigua Yugoslavia sigue siendo muy limitado. Basándome investigación etnográfca y de archivo realizada en Serbia, argumento que las minorías religiosas constituyen un gran objeto de estudio para analizar las relaciones entre el estado y los grupos religiosos durante el período comunista. Este es especialmente el caso de los nazarenos pacifstas y los adventistas del séptimo día, debido a su trabajo misionero y sus redes internacionales y transnacionales. Este artículo propone el uso de archivos privados para contrarrestar el limitado acceso a archivos estatales
AB  - This paper presents the first attempt to review the possibility of using secret police archives as
a source for scholarly research on religious minorities in the former Yugoslavia. Unlike in other Eastern European countries, access to the secret police archives in former Yugoslavia is still very limited. Based on archival and ethnographic research conducted in Serbia, I argue that religious minorities represent a valuable resource for analysing relations between the state and religious groups during the communist period. This is especially true with regards to the pacifist Nazarenes and Seventh Day Adventists, because of their international and transnational networks and missionary work. This paper will address the possibilities of using private archives as a possible way in overcoming limited access to some of the state archival sources
PB  - Madrid : Editorial de la Universidad Complutense
T2  - Cuadernos de historia contemporánea
T1  - Minorías religiosas y política estatal en la Yugoslavia comunista: hacia metodologías alternativas de investigación
SP  - 97
EP  - 109
VL  - 44
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13265
ER  - 
@article{
author = "Djuric Milovanovic, Aleksandra",
year = "2022-09",
abstract = "En este artículo, se presenta por primera vez una investigación académica sobre las minorías religiosas en la antigua Yugoslavia basada en los archivos de la policía secreta. Al contrario que en otros  países de Europa del Este, el acceso a los archivos de la policía secreta en la antigua Yugoslavia sigue siendo muy limitado. Basándome investigación etnográfca y de archivo realizada en Serbia, argumento que las minorías religiosas constituyen un gran objeto de estudio para analizar las relaciones entre el estado y los grupos religiosos durante el período comunista. Este es especialmente el caso de los nazarenos pacifstas y los adventistas del séptimo día, debido a su trabajo misionero y sus redes internacionales y transnacionales. Este artículo propone el uso de archivos privados para contrarrestar el limitado acceso a archivos estatales, This paper presents the first attempt to review the possibility of using secret police archives as
a source for scholarly research on religious minorities in the former Yugoslavia. Unlike in other Eastern European countries, access to the secret police archives in former Yugoslavia is still very limited. Based on archival and ethnographic research conducted in Serbia, I argue that religious minorities represent a valuable resource for analysing relations between the state and religious groups during the communist period. This is especially true with regards to the pacifist Nazarenes and Seventh Day Adventists, because of their international and transnational networks and missionary work. This paper will address the possibilities of using private archives as a possible way in overcoming limited access to some of the state archival sources",
publisher = "Madrid : Editorial de la Universidad Complutense",
journal = "Cuadernos de historia contemporánea",
title = "Minorías religiosas y política estatal en la Yugoslavia comunista: hacia metodologías alternativas de investigación",
pages = "97-109",
volume = "44",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13265"
}
Djuric Milovanovic, A.. (2022-09). Minorías religiosas y política estatal en la Yugoslavia comunista: hacia metodologías alternativas de investigación. in Cuadernos de historia contemporánea
Madrid : Editorial de la Universidad Complutense., 44, 97-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13265
Djuric Milovanovic A. Minorías religiosas y política estatal en la Yugoslavia comunista: hacia metodologías alternativas de investigación. in Cuadernos de historia contemporánea. 2022;44:97-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13265 .
Djuric Milovanovic, Aleksandra, "Minorías religiosas y política estatal en la Yugoslavia comunista: hacia metodologías alternativas de investigación" in Cuadernos de historia contemporánea, 44 (2022-09):97-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13265 .

Clear-sky spectral UV radiation modelling

Malinović-Milićević, Slavica

(Belgrade : Institute of Physics Belgrade, 2022-06-30)

TY  - CONF
AU  - Malinović-Milićević, Slavica
PY  - 2022-06-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13299
AB  - The parametric model NEOPLANTA was used to study the effects of various
atmospheric conditions on terrestrial spectral UV irradiance. The capability of the model to correctly reproduce processes in the atmosphere is tested by changing input parameters such as ozone content, solar zenith angle, amount and type of aerosols, and altitude. The results of the model testing on input parameter change were satisfactory. As is expected, the amount of UV radiation reaching the surface is the most dependable on ozone layer thickness and solar zenith angle. Erythemal irradiance is more dependent on changes in the amount of ozone in the atmosphere than spectral UV irradiance, showing a significantly greater impact of UV-B radiation on human skin than radiation in the UV-A part of the spectrum.
PB  - Belgrade : Institute of Physics Belgrade
C3  - IV Meeting on Astrophysical Spectroscopy - A&M DATA – Atmosphere. Book of Abstracts and Contributed Papers
T1  - Clear-sky spectral UV radiation modelling
SP  - 10
EP  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13299
ER  - 
@conference{
author = "Malinović-Milićević, Slavica",
year = "2022-06-30",
abstract = "The parametric model NEOPLANTA was used to study the effects of various
atmospheric conditions on terrestrial spectral UV irradiance. The capability of the model to correctly reproduce processes in the atmosphere is tested by changing input parameters such as ozone content, solar zenith angle, amount and type of aerosols, and altitude. The results of the model testing on input parameter change were satisfactory. As is expected, the amount of UV radiation reaching the surface is the most dependable on ozone layer thickness and solar zenith angle. Erythemal irradiance is more dependent on changes in the amount of ozone in the atmosphere than spectral UV irradiance, showing a significantly greater impact of UV-B radiation on human skin than radiation in the UV-A part of the spectrum.",
publisher = "Belgrade : Institute of Physics Belgrade",
journal = "IV Meeting on Astrophysical Spectroscopy - A&M DATA – Atmosphere. Book of Abstracts and Contributed Papers",
title = "Clear-sky spectral UV radiation modelling",
pages = "10-15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13299"
}
Malinović-Milićević, S.. (2022-06-30). Clear-sky spectral UV radiation modelling. in IV Meeting on Astrophysical Spectroscopy - A&M DATA – Atmosphere. Book of Abstracts and Contributed Papers
Belgrade : Institute of Physics Belgrade., 10-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13299
Malinović-Milićević S. Clear-sky spectral UV radiation modelling. in IV Meeting on Astrophysical Spectroscopy - A&M DATA – Atmosphere. Book of Abstracts and Contributed Papers. 2022;:10-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13299 .
Malinović-Milićević, Slavica, "Clear-sky spectral UV radiation modelling" in IV Meeting on Astrophysical Spectroscopy - A&M DATA – Atmosphere. Book of Abstracts and Contributed Papers (2022-06-30):10-15,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13299 .

Complexity Analysis and Prediction Horizon of the Daily Erythemal Dose Time Series

Malinović-Milićević, Slavica; Mihailović, Anja; Mihailović, Dragutin T.

(Switzerland, Basel : MDPI, 2022-05-06)

TY  - JOUR
AU  - Malinović-Milićević, Slavica
AU  - Mihailović, Anja
AU  - Mihailović, Dragutin T.
PY  - 2022-05-06
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13300
AB  - Influenced by stratospheric total ozone column (TOC), cloud cover, aerosols, albedo, and other factors, levels of daily erythemal dose (H_er) in a specific geographic region show significant variability in time and space. To investigate the degree of randomness and predictability of H_er time series from ground-based observations in Novi Sad, Serbia, during the 2003–2012 time period, we used a set of information measures: Kolmogorov complexity, Kolmogorov complexity spectrum, running Kolmogorov complexity, the largest Lyapunov exponent, Lyapunov time, and Kolmogorov time. The result reveals that fluctuations in daily H_er are moderately random and exhibit low levels of chaotic behavior. We found a larger number of occurrences of deviation from the mean in the time series during the years with lower values of H_er (2007–2009, 2011–2012), which explains the higher complexity. Our analysis indicated that the time series of daily values of H_er show a tendency to increase the randomness when the randomness of cloud cover and TOC increases, which affects the short-term predictability. The prediction horizon of daily H_er values in Novi Sad given by the Lyapunov time corrected for randomness by Kolmogorov is between 1.5 and 3.5 days.
PB  - Switzerland, Basel : MDPI
T2  - MDPI Atmosphere
T1  - Complexity Analysis and Prediction Horizon of the Daily Erythemal Dose Time Series
VL  - 13
IS  - 746
DO  - 10.3390/atmos13050746
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13300
ER  - 
@article{
author = "Malinović-Milićević, Slavica and Mihailović, Anja and Mihailović, Dragutin T.",
year = "2022-05-06",
abstract = "Influenced by stratospheric total ozone column (TOC), cloud cover, aerosols, albedo, and other factors, levels of daily erythemal dose (H_er) in a specific geographic region show significant variability in time and space. To investigate the degree of randomness and predictability of H_er time series from ground-based observations in Novi Sad, Serbia, during the 2003–2012 time period, we used a set of information measures: Kolmogorov complexity, Kolmogorov complexity spectrum, running Kolmogorov complexity, the largest Lyapunov exponent, Lyapunov time, and Kolmogorov time. The result reveals that fluctuations in daily H_er are moderately random and exhibit low levels of chaotic behavior. We found a larger number of occurrences of deviation from the mean in the time series during the years with lower values of H_er (2007–2009, 2011–2012), which explains the higher complexity. Our analysis indicated that the time series of daily values of H_er show a tendency to increase the randomness when the randomness of cloud cover and TOC increases, which affects the short-term predictability. The prediction horizon of daily H_er values in Novi Sad given by the Lyapunov time corrected for randomness by Kolmogorov is between 1.5 and 3.5 days.",
publisher = "Switzerland, Basel : MDPI",
journal = "MDPI Atmosphere",
title = "Complexity Analysis and Prediction Horizon of the Daily Erythemal Dose Time Series",
volume = "13",
number = "746",
doi = "10.3390/atmos13050746",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13300"
}
Malinović-Milićević, S., Mihailović, A.,& Mihailović, D. T.. (2022-05-06). Complexity Analysis and Prediction Horizon of the Daily Erythemal Dose Time Series. in MDPI Atmosphere
Switzerland, Basel : MDPI., 13(746).
https://doi.org/10.3390/atmos13050746
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13300
Malinović-Milićević S, Mihailović A, Mihailović DT. Complexity Analysis and Prediction Horizon of the Daily Erythemal Dose Time Series. in MDPI Atmosphere. 2022;13(746).
doi:10.3390/atmos13050746
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13300 .
Malinović-Milićević, Slavica, Mihailović, Anja, Mihailović, Dragutin T., "Complexity Analysis and Prediction Horizon of the Daily Erythemal Dose Time Series" in MDPI Atmosphere, 13, no. 746 (2022-05-06),
https://doi.org/10.3390/atmos13050746 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13300 .
1

Бранислав Нушић као управник позоришта у Београду (1900–1902), Новом Саду (1904–1905) и Скопљу (1913–1915)

Стевановић, Јелица

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Стевановић, Јелица
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13308
AB  - Playwright Branislav Nušić had been a manager to three major Serbian 
theatres in period before the First World War – National Theatre in Belgrade (16 
July 1900 – 14 January 1902), Serbian National Theatre in Novi Sad (26 February 
1904 – 20 August 1905) and the National Theatre in Skopje (31 October 1913 – 20 
October 1915); in all three instances he faced entirely different circumstances and 
tasks. In Belgrade, he became a head of the theatre which had over three decades 
of continuous activities, permanent artistic staff and its own purposefully designed 
theatre building. As a superb expert of theatre, Belgrade artists and public, Nušić 
initiated numerous projects to improve working conditions and reputation of the 
Theatre. He wholeheartedly supported development of national theatre; thus, he 
created varied repertory relevant for the time, established The Theatre Gazette, 
took part in design of legal regulations, planned additions and repairs of the 
building, supported exchange of artists, ultimately proving to be a remarkable 
leader with extraordinary marketing ideas and potential. 
The Serbian National Theatre, located in Novi Sad, was actually a travelling 
theatre company at the time, with all the problems that nomadic manner of living 
and substandard operating conditions bring; haphazard repertoire, inadequate staff 
made of undisciplined actors, hefty expenses… As an expert on drama literature 
and contemporary audience, Nušić started taking successful steps to improve 
repertory immediately upon taking his position and, as a very skilful manager, he 
quickly devised a plan to achieve optimal results in given circumstances.
In Skopje, he took upon himself the pioneering effort to establish a theatre 
in a town where the institution of a theatre had been completely unfamiliar to 
the public – in period between the three wars. In spite of politically sensitive 
circumstances, and as an experienced diplomat, he managed to find a balance 
between the need to please the audience made of several nationalities and three 
religions, and the necessity to lift national awareness of Serbian population. As an 
economic expert, with a minimum of available material and personnel potential 
at his disposal, he achieved resounding successes with first productions. He dealt 
with fire, epidemic outbreaks, military drafting, support from the Government in 
Belgrade… And yet, he managed to set firm foundations for the theatre which has 
been in existence ever since. 
Later on, he was one of the founders, a dramaturge and manager of the 
National Theatre in Sarajevo (December 1924 – April 1928).
The job of a theatre manager has always, and everywhere, been a 
complicated one in its nature, as well as demanding, sensitive and heavy-laden 
with responsibility; there are only a few of those who are able to perform it with 
success and for general good. Branislav Nušić was a man of great experience in 
areas of literature and journalism, a man of theoretical and practical knowledge 
regarding the varied and diversified sphere of theatre art and practice, with wideranging capabilities and talents – starting from writing, through diplomatic and 
organizational, to managerial skills – as well as a man of unmistakable knowledge 
about his contemporaries, and yet he never managed to keep the position of a 
theatre manager for long periods of time.
AB  - У српској књижевности и српском позоришту значајно место 
заузима Бранислав Нушић, не само као аутор цењених и омиљених драмских 
дела. Од велике важности за наш театар је и његова улога управника и то је 
тема о којој још није све речено. У периоду пре Првог светског рата овај књижевник је био на челу три велика српска театра, у којима се сучелио са сасвим 
другачијим околностима и задацима. У Народном позоришту у Београду, уходани ансамбл са сталном наменски зиданом зградом омогућава му да покрене 
разгранате акције за унапређење услова рада и подизање угледа Куће. Услови у 
којима делује практично путујућа трупа Српског народног позоришта из Новог Сада приморавају га да се бави дисциплином и саставом ансамбла, пројектовањем уштеда, борбом за достојан уметнички квалитет извођења представа. 
У Скопљу, упркос ванредним околностима између три рата, успева да оснује 
позориште у средини којој је ова делатност непозната и за коју не постоји никаква инфраструктура. Захваљујући својим бројним и разноврсним талентима, знањима и искуствима, Нушић показује да је дорастао свим изазовима, 
увек на ползу театра. Ипак, његова уметничка природа која са собом, између 
осталог, носи и одређену дозу немарности, неозбиљности, неодговорности, 
нарочито у погледу поступања са новцем, утицала је на скраћивање мандата у 
два случаја, док је његову делатност у Скопљу прекинуо почетак Великог рата.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Бранислав Нушић као управник позоришта у Београду (1900–1902), Новом Саду (1904–1905) и Скопљу (1913–1915)
T1  - Branislav Nušić as a manager of theatres in Belgrade (1900–1902), Novi Sad (1904–1905) and Skoplje (1913–1915)
SP  - 157
EP  - 178
ER  - 
@conference{
author = "Стевановић, Јелица",
year = "2022",
abstract = "Playwright Branislav Nušić had been a manager to three major Serbian 
theatres in period before the First World War – National Theatre in Belgrade (16 
July 1900 – 14 January 1902), Serbian National Theatre in Novi Sad (26 February 
1904 – 20 August 1905) and the National Theatre in Skopje (31 October 1913 – 20 
October 1915); in all three instances he faced entirely different circumstances and 
tasks. In Belgrade, he became a head of the theatre which had over three decades 
of continuous activities, permanent artistic staff and its own purposefully designed 
theatre building. As a superb expert of theatre, Belgrade artists and public, Nušić 
initiated numerous projects to improve working conditions and reputation of the 
Theatre. He wholeheartedly supported development of national theatre; thus, he 
created varied repertory relevant for the time, established The Theatre Gazette, 
took part in design of legal regulations, planned additions and repairs of the 
building, supported exchange of artists, ultimately proving to be a remarkable 
leader with extraordinary marketing ideas and potential. 
The Serbian National Theatre, located in Novi Sad, was actually a travelling 
theatre company at the time, with all the problems that nomadic manner of living 
and substandard operating conditions bring; haphazard repertoire, inadequate staff 
made of undisciplined actors, hefty expenses… As an expert on drama literature 
and contemporary audience, Nušić started taking successful steps to improve 
repertory immediately upon taking his position and, as a very skilful manager, he 
quickly devised a plan to achieve optimal results in given circumstances.
In Skopje, he took upon himself the pioneering effort to establish a theatre 
in a town where the institution of a theatre had been completely unfamiliar to 
the public – in period between the three wars. In spite of politically sensitive 
circumstances, and as an experienced diplomat, he managed to find a balance 
between the need to please the audience made of several nationalities and three 
religions, and the necessity to lift national awareness of Serbian population. As an 
economic expert, with a minimum of available material and personnel potential 
at his disposal, he achieved resounding successes with first productions. He dealt 
with fire, epidemic outbreaks, military drafting, support from the Government in 
Belgrade… And yet, he managed to set firm foundations for the theatre which has 
been in existence ever since. 
Later on, he was one of the founders, a dramaturge and manager of the 
National Theatre in Sarajevo (December 1924 – April 1928).
The job of a theatre manager has always, and everywhere, been a 
complicated one in its nature, as well as demanding, sensitive and heavy-laden 
with responsibility; there are only a few of those who are able to perform it with 
success and for general good. Branislav Nušić was a man of great experience in 
areas of literature and journalism, a man of theoretical and practical knowledge 
regarding the varied and diversified sphere of theatre art and practice, with wideranging capabilities and talents – starting from writing, through diplomatic and 
organizational, to managerial skills – as well as a man of unmistakable knowledge 
about his contemporaries, and yet he never managed to keep the position of a 
theatre manager for long periods of time., У српској књижевности и српском позоришту значајно место 
заузима Бранислав Нушић, не само као аутор цењених и омиљених драмских 
дела. Од велике важности за наш театар је и његова улога управника и то је 
тема о којој још није све речено. У периоду пре Првог светског рата овај књижевник је био на челу три велика српска театра, у којима се сучелио са сасвим 
другачијим околностима и задацима. У Народном позоришту у Београду, уходани ансамбл са сталном наменски зиданом зградом омогућава му да покрене 
разгранате акције за унапређење услова рада и подизање угледа Куће. Услови у 
којима делује практично путујућа трупа Српског народног позоришта из Новог Сада приморавају га да се бави дисциплином и саставом ансамбла, пројектовањем уштеда, борбом за достојан уметнички квалитет извођења представа. 
У Скопљу, упркос ванредним околностима између три рата, успева да оснује 
позориште у средини којој је ова делатност непозната и за коју не постоји никаква инфраструктура. Захваљујући својим бројним и разноврсним талентима, знањима и искуствима, Нушић показује да је дорастао свим изазовима, 
увек на ползу театра. Ипак, његова уметничка природа која са собом, између 
осталог, носи и одређену дозу немарности, неозбиљности, неодговорности, 
нарочито у погледу поступања са новцем, утицала је на скраћивање мандата у 
два случаја, док је његову делатност у Скопљу прекинуо почетак Великог рата.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Бранислав Нушић као управник позоришта у Београду (1900–1902), Новом Саду (1904–1905) и Скопљу (1913–1915), Branislav Nušić as a manager of theatres in Belgrade (1900–1902), Novi Sad (1904–1905) and Skoplje (1913–1915)",
pages = "157-178"
}
Стевановић, Ј.. (2022). Бранислав Нушић као управник позоришта у Београду (1900–1902), Новом Саду (1904–1905) и Скопљу (1913–1915). in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 157-178.
Стевановић Ј. Бранислав Нушић као управник позоришта у Београду (1900–1902), Новом Саду (1904–1905) и Скопљу (1913–1915). in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:157-178..
Стевановић, Јелица, "Бранислав Нушић као управник позоришта у Београду (1900–1902), Новом Саду (1904–1905) и Скопљу (1913–1915)" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):157-178.

Почеци позоришног живота у Нишу (1887–1914)

Максимовић, Горан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Максимовић, Горан
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13307
AB  - The results of previous research about beginnings of theater life in Niš 
(1887–1915) are presented in the paper. The work presented the founding and 
subsequent work of the Sinđelić theater (1887–1912), as well as the regional 
theater “Trifković” (1912–1915) in Niš. Organizational problems, managers and 
numerous actors were analyzed in particular, and above all the theater repertoire 
made equally by local authors (J. S. Sterija, Jovan Subotić, Laza Kostić, Branislav 
Nušić, Stevan Sremac, Ivo Vojnović, etc.), as well as translated and rendered works 
by prominent foreign writers (Shakespeare, Moliere, Friedrich Schiller, Viktor Igo, 
Tolstoy, Gorky, etc.). Among the directors, the roles of two actors and directors, 
Aleksandar Milojević (1893–1901; 1914–1915) and Kosta Delini (1904–1912), 
are particularly prominent, and the roles of Bogoboj Rucović, Sofija Haritonović, 
Milica-Mila Delini, Katica Lazić, Dimitri Ginić, Miodrag and Roksanda Beković 
et al. In the theater repertoire, in addition to numerous pieces, a special place 
belongs to the first theatrical performance of the Sremac’s Zamfirova Zona, adapted 
and directed by Kosta Delini in 1908 and 1909, etc. Despite all the difficulties, the 
institutional theatrical beginnings in Niš were laid on good foundations, so that 
later theatrical life in the 20th century was very dynamic and elevated this city 
into a respectable Serbian theater center.
AB  - У огледу су приказани резултати досадашњих истраживања о 
почецима позоришног живота у Нишу (1887–1915). Приказано је оснивање 
и каснији рад градског позоришта „Синђелић” (1887–1912), као и обласног 
позоришта „Трифковић” (1912–1915) са сједиштем у Нишу. Посебно су анализирани организациони проблеми, управници и бројни глумци, а изнад 
свега позоришни репертоар који су подједнако чинили домаћи аутори (Ј. 
П. Стерија, Јован Суботић, Лаза Костић, Бранислав Нушић, Стеван Сремац, 
Иво Војновић и др.), као и преведена и посрбљена дјела истакнутих стра них писаца (Шекспир, Молијер, Фридрих Шилер, Виктор Иго, Толстој, Горки 
и др.). Међу управницима нарочито је истакнута улога двојице глумаца и 
редитеља: Александра Милојевића (1893–1901; 1914–1915) и Косте Делинија 
(1904–1912), а међу глумцима улога Богобоја Руцовића, Софије Харитоновић, Милице-Миле Делини, Катице Лазић, Димитрија Гинића, Миодрага и 
Роксанде Бековић и др. У позоришном репертоару, поред бројних комада, 
посебно мјесто припада првом позоришном извођењу Сремчеве Зоне Замфирове у адаптацији и режији Косте Делинија 1908. и 1909. године и сл. Упркос 
свим тешкоћама институционални позоришни почеци у Нишу постављени 
су на добрим темељима, тако да је каснији позоришни живот у 20. вијеку 
био веома динамичан и уздигао је овај град у ред респектабилних српских 
позоришних центара.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Почеци позоришног живота у Нишу (1887–1914)
T1  - Beginning of theater life in Niš (1887–1914)
SP  - 141
EP  - 155
ER  - 
@conference{
author = "Максимовић, Горан",
year = "2022",
abstract = "The results of previous research about beginnings of theater life in Niš 
(1887–1915) are presented in the paper. The work presented the founding and 
subsequent work of the Sinđelić theater (1887–1912), as well as the regional 
theater “Trifković” (1912–1915) in Niš. Organizational problems, managers and 
numerous actors were analyzed in particular, and above all the theater repertoire 
made equally by local authors (J. S. Sterija, Jovan Subotić, Laza Kostić, Branislav 
Nušić, Stevan Sremac, Ivo Vojnović, etc.), as well as translated and rendered works 
by prominent foreign writers (Shakespeare, Moliere, Friedrich Schiller, Viktor Igo, 
Tolstoy, Gorky, etc.). Among the directors, the roles of two actors and directors, 
Aleksandar Milojević (1893–1901; 1914–1915) and Kosta Delini (1904–1912), 
are particularly prominent, and the roles of Bogoboj Rucović, Sofija Haritonović, 
Milica-Mila Delini, Katica Lazić, Dimitri Ginić, Miodrag and Roksanda Beković 
et al. In the theater repertoire, in addition to numerous pieces, a special place 
belongs to the first theatrical performance of the Sremac’s Zamfirova Zona, adapted 
and directed by Kosta Delini in 1908 and 1909, etc. Despite all the difficulties, the 
institutional theatrical beginnings in Niš were laid on good foundations, so that 
later theatrical life in the 20th century was very dynamic and elevated this city 
into a respectable Serbian theater center., У огледу су приказани резултати досадашњих истраживања о 
почецима позоришног живота у Нишу (1887–1915). Приказано је оснивање 
и каснији рад градског позоришта „Синђелић” (1887–1912), као и обласног 
позоришта „Трифковић” (1912–1915) са сједиштем у Нишу. Посебно су анализирани организациони проблеми, управници и бројни глумци, а изнад 
свега позоришни репертоар који су подједнако чинили домаћи аутори (Ј. 
П. Стерија, Јован Суботић, Лаза Костић, Бранислав Нушић, Стеван Сремац, 
Иво Војновић и др.), као и преведена и посрбљена дјела истакнутих стра них писаца (Шекспир, Молијер, Фридрих Шилер, Виктор Иго, Толстој, Горки 
и др.). Међу управницима нарочито је истакнута улога двојице глумаца и 
редитеља: Александра Милојевића (1893–1901; 1914–1915) и Косте Делинија 
(1904–1912), а међу глумцима улога Богобоја Руцовића, Софије Харитоновић, Милице-Миле Делини, Катице Лазић, Димитрија Гинића, Миодрага и 
Роксанде Бековић и др. У позоришном репертоару, поред бројних комада, 
посебно мјесто припада првом позоришном извођењу Сремчеве Зоне Замфирове у адаптацији и режији Косте Делинија 1908. и 1909. године и сл. Упркос 
свим тешкоћама институционални позоришни почеци у Нишу постављени 
су на добрим темељима, тако да је каснији позоришни живот у 20. вијеку 
био веома динамичан и уздигао је овај град у ред респектабилних српских 
позоришних центара.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Почеци позоришног живота у Нишу (1887–1914), Beginning of theater life in Niš (1887–1914)",
pages = "141-155"
}
Максимовић, Г.. (2022). Почеци позоришног живота у Нишу (1887–1914). in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 141-155.
Максимовић Г. Почеци позоришног живота у Нишу (1887–1914). in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:141-155..
Максимовић, Горан, "Почеци позоришног живота у Нишу (1887–1914)" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):141-155.

Милован Глишић, књижевник, драматург Народног позоришта, преводилац и аутор Репертоара НП у Београду (1868–1894)

Крчмар, Весна

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Крчмар, Весна
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13306
AB  - A conclusion that quietly imposes itself is that Milovan Glišić was one of 
the most peculiar and versatile creative personalities, who spent eighteen years 
at the National Theatre in Belgrade, from 1881 to 1898. As a dramatist he put 
together its repertoire, which was his most valuable work, as it represented the 
synthesis of everything that could be seen in European theatres’ repertoire. As a 
person with a good command of French, Russian and German, he translated 34 
plays – 19 from French, 8 from Russian, 6 from German and 1 from English. Some 
of his translated plays were included in the repertoire several times, resulting in 
Glišić’s name being associated with 41 references. He had been striving to strike a 
balance between contemporary foreign and national plays in the repertoire, and 
he stimulated playwrights to produce new plays. He wrote two comedies himself 
– Podvala (The Hoax) and Dva cvancika (Two Farthings), which were immensely 
popular, as can be inferred from the box office revenue records. He was well 
versed in a number of languages, an impassioned translator and one of the first 
who introduced us to the works of the nineteenth-century writers – Balzac (The 
Shagreen Skin), Gogol (Dead Souls), Goncharov (Oblomov), Tolstoy (War and 
Peace). He had a vast inside knowledge of how the theatre works, on which subject 
he wrote notable texts for the journals Otadžbina (Fatherland) and Pozorište (The Theatre). One of his greatest contributions to the history of the National Theatre 
in Belgrade is his Repertoar i prihodi Narodnog pozorišta u Beogradu 1868–1894
(Repertoire and Revenue of the National Theatre in Belgrade 1868–1894), which 
was only to be released in 2008 on the occasion of celebrating a 100th anniversary 
of the writer’s death.
AB  - Милован Глишић је представљен као један од најдуговекијих 
делатника Народног позоришта у Београду, који је у току непуне две деценије обављао послове драматурга, преводиоца, творца репертоара и аутора 
двадесетпетогодишњег Репертоара НП у Београду (1868–1894). Преводио је 
с француског, руског и немачког језика, укупно тридесет и четири драмска 
дела, од којих су многа била више пута на репертоару. Огледао се и у писању 
комедија: Подвала и Два цванцика. Био је изузетан познавалац функционисања позоришта и о томе писао прве текстове те врсте. И поред изузетних 
доприноса преводилаштву, позоришном раду, конципирању репертоара, до 
сада није исказана релевантна оцена његовог значаја.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Милован Глишић, књижевник, драматург Народног позоришта, преводилац и аутор Репертоара НП у Београду (1868–1894)
T1  - Milovan Glišić, a man of letters, dramatist at the National theatre, translator and author of the Repertoire and revenue of the National theatre in Belgrade (1868–1894)
SP  - 125
EP  - 140
ER  - 
@conference{
author = "Крчмар, Весна",
year = "2022",
abstract = "A conclusion that quietly imposes itself is that Milovan Glišić was one of 
the most peculiar and versatile creative personalities, who spent eighteen years 
at the National Theatre in Belgrade, from 1881 to 1898. As a dramatist he put 
together its repertoire, which was his most valuable work, as it represented the 
synthesis of everything that could be seen in European theatres’ repertoire. As a 
person with a good command of French, Russian and German, he translated 34 
plays – 19 from French, 8 from Russian, 6 from German and 1 from English. Some 
of his translated plays were included in the repertoire several times, resulting in 
Glišić’s name being associated with 41 references. He had been striving to strike a 
balance between contemporary foreign and national plays in the repertoire, and 
he stimulated playwrights to produce new plays. He wrote two comedies himself 
– Podvala (The Hoax) and Dva cvancika (Two Farthings), which were immensely 
popular, as can be inferred from the box office revenue records. He was well 
versed in a number of languages, an impassioned translator and one of the first 
who introduced us to the works of the nineteenth-century writers – Balzac (The 
Shagreen Skin), Gogol (Dead Souls), Goncharov (Oblomov), Tolstoy (War and 
Peace). He had a vast inside knowledge of how the theatre works, on which subject 
he wrote notable texts for the journals Otadžbina (Fatherland) and Pozorište (The Theatre). One of his greatest contributions to the history of the National Theatre 
in Belgrade is his Repertoar i prihodi Narodnog pozorišta u Beogradu 1868–1894
(Repertoire and Revenue of the National Theatre in Belgrade 1868–1894), which 
was only to be released in 2008 on the occasion of celebrating a 100th anniversary 
of the writer’s death., Милован Глишић је представљен као један од најдуговекијих 
делатника Народног позоришта у Београду, који је у току непуне две деценије обављао послове драматурга, преводиоца, творца репертоара и аутора 
двадесетпетогодишњег Репертоара НП у Београду (1868–1894). Преводио је 
с француског, руског и немачког језика, укупно тридесет и четири драмска 
дела, од којих су многа била више пута на репертоару. Огледао се и у писању 
комедија: Подвала и Два цванцика. Био је изузетан познавалац функционисања позоришта и о томе писао прве текстове те врсте. И поред изузетних 
доприноса преводилаштву, позоришном раду, конципирању репертоара, до 
сада није исказана релевантна оцена његовог значаја.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Милован Глишић, књижевник, драматург Народног позоришта, преводилац и аутор Репертоара НП у Београду (1868–1894), Milovan Glišić, a man of letters, dramatist at the National theatre, translator and author of the Repertoire and revenue of the National theatre in Belgrade (1868–1894)",
pages = "125-140"
}
Крчмар, В.. (2022). Милован Глишић, књижевник, драматург Народног позоришта, преводилац и аутор Репертоара НП у Београду (1868–1894). in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 125-140.
Крчмар В. Милован Глишић, књижевник, драматург Народног позоришта, преводилац и аутор Репертоара НП у Београду (1868–1894). in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:125-140..
Крчмар, Весна, "Милован Глишић, књижевник, драматург Народног позоришта, преводилац и аутор Репертоара НП у Београду (1868–1894)" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):125-140.

Заборављени позоришник Драгомир Јанковић

Јовановић, Зоран Т.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Зоран Т.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13305
AB  - This paper represents an attempt to reintroduce into the theatrical, literary 
and cultural sphere unjustifably forgotten Dragomir Janković (1867–1942), a 
diplomat, translator, dramatist, general manager of the National Theatre, and 
theatre critic, eighty years after his last published work. He was, in a word, a popular 
personage in the public and cultural life of the Serbian capital of the first half of 
the twentieth century. His theatrical activity as a critic, who subsequently became 
actively involved as a dramatist and general manager, represents a significant stage 
in the history of Serbian theatre of the time. He advocated for the modernization of 
the repertoire, revival of the national classics and for the professional development 
in acting and stage direction. He approached the issue of stage direction in a 
modern spirit. He paid great attention to the text of a play. His closest associate 
and successor at the National Theatre was Milan Grol. The said period saw guest 
performances of well-known foreign actors and opera singers, and the first operas 
and operettas performed in Serbia. His theatre reviews, which reflect the state of affairs and development of the theatre of the time, were published in prestigious 
journals: Otadžbina [Fatherland] (1888–1891), Srpski pregled [Serbian Review] 
(1895), Iskra [Spark] (1898), Srpski književni glasnik [Serbian Literary Gazette] 
(1901–1908, 1941). His reviews are recognized as those that offer a more precise 
and analytic appraisal of the actors’ performance.
It was only his translations that were published during his lifetime. None of 
his books containing theatre reviews or essays were released, which would now be 
invaluable, especially in view of the fact that his work spans a half century, from 
1888 to 1941. 
A sad and notorious “return” of Dragomir Janković into the public eye took 
place in 2000, when his texts were mistakenly attributed to Ivo Andrić.
AB  - Драгомир Јанковић био је вишеструко образован, зналац више 
европских језика, дипломата у више земаља у којима је пратио тамошња позоришна дешавања. Био је истакнути позоришни критичар (Српски књижевни гласник), потом је ушао у Народно позориште у функцији драматурга, да 
би касније био управник, чије су заслуге за осавремењивање репертоара биле 
вишеструко корисне и допринеле расту националне установе. Сем превода 
са енглеског, нема ни једне штампане књиге својих радова, те је пао незаслужено у потпуни заборав.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Заборављени позоришник Драгомир Јанковић
T1  - A forgotten thespian Dragomir Janković
SP  - 113
EP  - 123
ER  - 
@conference{
author = "Јовановић, Зоран Т.",
year = "2022",
abstract = "This paper represents an attempt to reintroduce into the theatrical, literary 
and cultural sphere unjustifably forgotten Dragomir Janković (1867–1942), a 
diplomat, translator, dramatist, general manager of the National Theatre, and 
theatre critic, eighty years after his last published work. He was, in a word, a popular 
personage in the public and cultural life of the Serbian capital of the first half of 
the twentieth century. His theatrical activity as a critic, who subsequently became 
actively involved as a dramatist and general manager, represents a significant stage 
in the history of Serbian theatre of the time. He advocated for the modernization of 
the repertoire, revival of the national classics and for the professional development 
in acting and stage direction. He approached the issue of stage direction in a 
modern spirit. He paid great attention to the text of a play. His closest associate 
and successor at the National Theatre was Milan Grol. The said period saw guest 
performances of well-known foreign actors and opera singers, and the first operas 
and operettas performed in Serbia. His theatre reviews, which reflect the state of affairs and development of the theatre of the time, were published in prestigious 
journals: Otadžbina [Fatherland] (1888–1891), Srpski pregled [Serbian Review] 
(1895), Iskra [Spark] (1898), Srpski književni glasnik [Serbian Literary Gazette] 
(1901–1908, 1941). His reviews are recognized as those that offer a more precise 
and analytic appraisal of the actors’ performance.
It was only his translations that were published during his lifetime. None of 
his books containing theatre reviews or essays were released, which would now be 
invaluable, especially in view of the fact that his work spans a half century, from 
1888 to 1941. 
A sad and notorious “return” of Dragomir Janković into the public eye took 
place in 2000, when his texts were mistakenly attributed to Ivo Andrić., Драгомир Јанковић био је вишеструко образован, зналац више 
европских језика, дипломата у више земаља у којима је пратио тамошња позоришна дешавања. Био је истакнути позоришни критичар (Српски књижевни гласник), потом је ушао у Народно позориште у функцији драматурга, да 
би касније био управник, чије су заслуге за осавремењивање репертоара биле 
вишеструко корисне и допринеле расту националне установе. Сем превода 
са енглеског, нема ни једне штампане књиге својих радова, те је пао незаслужено у потпуни заборав.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Заборављени позоришник Драгомир Јанковић, A forgotten thespian Dragomir Janković",
pages = "113-123"
}
Јовановић, З. Т.. (2022). Заборављени позоришник Драгомир Јанковић. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 113-123.
Јовановић ЗТ. Заборављени позоришник Драгомир Јанковић. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:113-123..
Јовановић, Зоран Т., "Заборављени позоришник Драгомир Јанковић" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):113-123.

Драмски радови Ј. Вујића, Ј. Ст. Поповића и Ј. Ђорђевића у контексту оснивања и деловања Књажевско сербског театра, Театра на Ђумруку и Српског народног позоришта

Поповић, Исидора

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Поповић, Исидора
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13293
AB  - This article considers development of Serbian national, permanent and 
professional theater trough out the prism of founding and functioning of The 
Knjaževsko serbski teatar, Teatar na Đumruku and the Serbian national theater. 
Specific intention of this paper is to show historical circumstances under which 
this theaters are developing and working, and to depict the type of the audience 
for which they are intended. Analysing repertoire of this three theathers, with 
special accent on those portions made by direct work of their founders, article 
tends to display similarities and differences between their repertoire policies, and 
also to present development line of the Serbian drama literature which is, in our 
culture, directly conditioned by the urge for founding of the national theater.
AB  - Рад прати функционисање и репертоаре Књажевско сербског 
театра, Театра на Ђумруку и Српског народног позоришта кроз призму врсте публике ова три позоришта и њених потреба, као и ангажмана њихових 
оснивача на пољу развоја домаће драмске књижевне продукције. У истом 
контексту у раду је испраћена линија развоја институционалног, националног, професионалног и сталног позоришта у српској култури.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Драмски радови Ј. Вујића, Ј. Ст. Поповића и Ј. Ђорђевића  у контексту оснивања и деловања Књажевско сербског театра, Театра на Ђумруку и Српског народног позоришта
T1  - Dramatic works authored by J. Vujić, J. St. Popović and  J. Đorđević in the context of the founding and operation of the Princely Serbian theatre, Theatre on Đumruk and the Serbian National theatre
SP  - 25
EP  - 36
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13293
ER  - 
@conference{
author = "Поповић, Исидора",
year = "2022",
abstract = "This article considers development of Serbian national, permanent and 
professional theater trough out the prism of founding and functioning of The 
Knjaževsko serbski teatar, Teatar na Đumruku and the Serbian national theater. 
Specific intention of this paper is to show historical circumstances under which 
this theaters are developing and working, and to depict the type of the audience 
for which they are intended. Analysing repertoire of this three theathers, with 
special accent on those portions made by direct work of their founders, article 
tends to display similarities and differences between their repertoire policies, and 
also to present development line of the Serbian drama literature which is, in our 
culture, directly conditioned by the urge for founding of the national theater., Рад прати функционисање и репертоаре Књажевско сербског 
театра, Театра на Ђумруку и Српског народног позоришта кроз призму врсте публике ова три позоришта и њених потреба, као и ангажмана њихових 
оснивача на пољу развоја домаће драмске књижевне продукције. У истом 
контексту у раду је испраћена линија развоја институционалног, националног, професионалног и сталног позоришта у српској култури.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Драмски радови Ј. Вујића, Ј. Ст. Поповића и Ј. Ђорђевића  у контексту оснивања и деловања Књажевско сербског театра, Театра на Ђумруку и Српског народног позоришта, Dramatic works authored by J. Vujić, J. St. Popović and  J. Đorđević in the context of the founding and operation of the Princely Serbian theatre, Theatre on Đumruk and the Serbian National theatre",
pages = "25-36",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13293"
}
Поповић, И.. (2022). Драмски радови Ј. Вујића, Ј. Ст. Поповића и Ј. Ђорђевића  у контексту оснивања и деловања Књажевско сербског театра, Театра на Ђумруку и Српског народног позоришта. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 25-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13293
Поповић И. Драмски радови Ј. Вујића, Ј. Ст. Поповића и Ј. Ђорђевића  у контексту оснивања и деловања Књажевско сербског театра, Театра на Ђумруку и Српског народног позоришта. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:25-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13293 .
Поповић, Исидора, "Драмски радови Ј. Вујића, Ј. Ст. Поповића и Ј. Ђорђевића  у контексту оснивања и деловања Књажевско сербског театра, Театра на Ђумруку и Српског народног позоришта" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):25-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13293 .

Допринос Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића развоју драмске уметности

Савковић, Нада

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Савковић, Нада
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13296
AB  - The poets Jovan Jovanović Zmaj (1833–1904) and Aleksa Šantić (1868–
1924) – poets laureates – significantly contributed to the development of dramatic 
arts in their hometowns of Novi Sad and Mostar. They were work-related with the 
National Theatre in Belgrade: J. J. Zmaj was a dramaturg in the National Theatre 
in Belgrade (1878–1880); two most important plays by Aleksa Šantić Pod maglom
(1907) and Hasanaginica (1910) premiered at the National Theatre in Belgrade. 
As the editor of the magazine Zora, Šantić alo published reviews about several 
plays of the National Theatre in Belgrade. But their drama work remained in the 
shadow of their poetry. Both came from middle-class families and were attracted 
to drama because of the patriotic role of theatre: the importance of cherishing 
the national consciousness, integrity and identity. For them theatre was also an 
educational institution, and a source of spiritual, linguistic and cultural unity of 
the Serbian people. J. J. Zmaj was one of the founders of the Serbian National 
Theatre and he understood the theatre as a national institution that helped realize 
the rights of Serbs in Hungary. He wrote a one-act play Šaran (1864). In 1789 and 
he organized the first play for children in Serbia. Jovanović is the author of the 
first Serbian play for the puppet theatre Nesrećna Kafina (1881). He also translated 
plays from Hungarian and German into Serbian. Šantić worked as an actor, then 
as the head of the drama section of the Srpsko Pjevačko Društvo Gusle (The 
Serbian Society Gusle) as the editor of the magazine Zora and as a playwright. He 
wrote several plays. The history of theatre in Bosnia and Herzegovina cannot be 
imagined without the drama section of the Gusle Society, as well as without the 
editors and contributors of the Mostar’s literary magazine Zora. As playwrights, 
they contributed to the development of dramatic literature in Bosnia and 
Herzegovina, as well in Serbia.
AB  - Српски песници Јован Јовановић Змај (1833–1904) и Алекса Шантић (1868–1924) допринели су развоју драмске књижевности и позоришне уметности у својим срединама. Јован Јовановић Змај био је један 
од оснивача Српског народног позоришта и драматург Народног позоришта 
у Београду (1878–1880). Позориште је поимао као националну институцију 
која доприноси остваривању права Срба у Угарској, која негује националну 
културу и језик и која има и васпитачку улогу. Написао је једночинку Шаран
(1864). Конципирао је и уприличио 1789. прву позоришну представу за децу 
код нас. Аутор је првог домаћег текста за луткарско позориште Несрећна Кафина (1881). Преводио је драмска дела са мађарског и немачког језика. Алекса Шантић дао је важан допринос развоју позоришне уметности у Мостару: 
деловао је као глумац, као руководилац драмске секције Српског пјевачког 
друштва Гусле, као уредник часописа Зора и као драмски писац. За Шантића 
је позорница била храм у којем се превасходно неговао патриотизам. Као 
драмски писац допринео је развоју драмске књижевности у Босни и Херцеговини. У раду је посебно назначена веза оба писца са Народним позориштем 
у Београду.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Допринос Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића развоју драмске уметности
T1  - Contribution of Jovan Jovanović Zmaj and Aleksa Šantić to the development of dramatic arts
SP  - 69
EP  - 81
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13296
ER  - 
@conference{
author = "Савковић, Нада",
year = "2022",
abstract = "The poets Jovan Jovanović Zmaj (1833–1904) and Aleksa Šantić (1868–
1924) – poets laureates – significantly contributed to the development of dramatic 
arts in their hometowns of Novi Sad and Mostar. They were work-related with the 
National Theatre in Belgrade: J. J. Zmaj was a dramaturg in the National Theatre 
in Belgrade (1878–1880); two most important plays by Aleksa Šantić Pod maglom
(1907) and Hasanaginica (1910) premiered at the National Theatre in Belgrade. 
As the editor of the magazine Zora, Šantić alo published reviews about several 
plays of the National Theatre in Belgrade. But their drama work remained in the 
shadow of their poetry. Both came from middle-class families and were attracted 
to drama because of the patriotic role of theatre: the importance of cherishing 
the national consciousness, integrity and identity. For them theatre was also an 
educational institution, and a source of spiritual, linguistic and cultural unity of 
the Serbian people. J. J. Zmaj was one of the founders of the Serbian National 
Theatre and he understood the theatre as a national institution that helped realize 
the rights of Serbs in Hungary. He wrote a one-act play Šaran (1864). In 1789 and 
he organized the first play for children in Serbia. Jovanović is the author of the 
first Serbian play for the puppet theatre Nesrećna Kafina (1881). He also translated 
plays from Hungarian and German into Serbian. Šantić worked as an actor, then 
as the head of the drama section of the Srpsko Pjevačko Društvo Gusle (The 
Serbian Society Gusle) as the editor of the magazine Zora and as a playwright. He 
wrote several plays. The history of theatre in Bosnia and Herzegovina cannot be 
imagined without the drama section of the Gusle Society, as well as without the 
editors and contributors of the Mostar’s literary magazine Zora. As playwrights, 
they contributed to the development of dramatic literature in Bosnia and 
Herzegovina, as well in Serbia., Српски песници Јован Јовановић Змај (1833–1904) и Алекса Шантић (1868–1924) допринели су развоју драмске књижевности и позоришне уметности у својим срединама. Јован Јовановић Змај био је један 
од оснивача Српског народног позоришта и драматург Народног позоришта 
у Београду (1878–1880). Позориште је поимао као националну институцију 
која доприноси остваривању права Срба у Угарској, која негује националну 
културу и језик и која има и васпитачку улогу. Написао је једночинку Шаран
(1864). Конципирао је и уприличио 1789. прву позоришну представу за децу 
код нас. Аутор је првог домаћег текста за луткарско позориште Несрећна Кафина (1881). Преводио је драмска дела са мађарског и немачког језика. Алекса Шантић дао је важан допринос развоју позоришне уметности у Мостару: 
деловао је као глумац, као руководилац драмске секције Српског пјевачког 
друштва Гусле, као уредник часописа Зора и као драмски писац. За Шантића 
је позорница била храм у којем се превасходно неговао патриотизам. Као 
драмски писац допринео је развоју драмске књижевности у Босни и Херцеговини. У раду је посебно назначена веза оба писца са Народним позориштем 
у Београду.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Допринос Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића развоју драмске уметности, Contribution of Jovan Jovanović Zmaj and Aleksa Šantić to the development of dramatic arts",
pages = "69-81",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13296"
}
Савковић, Н.. (2022). Допринос Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића развоју драмске уметности. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 69-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13296
Савковић Н. Допринос Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића развоју драмске уметности. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:69-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13296 .
Савковић, Нада, "Допринос Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића развоју драмске уметности" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):69-81,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13296 .

Метатеатарски елементи у драмским делима Јована Стерије Поповића

Млађеновић, Миливоје

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Млађеновић, Миливоје
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13294
AB  - The paper determines the most prominent instances in Popović’s plays 
which employ self-reference and metatheatre-related aspects. This study on 
Sterija’s plays aims to reach the authentic Sterija autopoetic ”theory of drama and 
theatre” which reveals important aspects of plays and theatre practices as well as 
the uniques characteristics of theatrical forms in 19th century Serbian theatre.
AB  - У раду се утврђују најупечатљивија места у драмским делима 
Јована Стерије Поповића у којима су коришћени механизми аутореференцијалног и метатеатарског порекла. Овим истраживањем у подручју Стеријиног драмског текста настојало се доћи до аутентичне Стеријине аутопоетичке „теорије драме и театра” која упућује на важне аспекте сценског дела 
и позоришне праксе, као и специфичности позоришних форми у српском 
театру 19. века.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Метатеатарски елементи у драмским делима Јована Стерије Поповића
T1  - Metatheatrical elements in plays by Jovan Sterija Popović
SP  - 37
EP  - 45
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13294
ER  - 
@conference{
author = "Млађеновић, Миливоје",
year = "2022",
abstract = "The paper determines the most prominent instances in Popović’s plays 
which employ self-reference and metatheatre-related aspects. This study on 
Sterija’s plays aims to reach the authentic Sterija autopoetic ”theory of drama and 
theatre” which reveals important aspects of plays and theatre practices as well as 
the uniques characteristics of theatrical forms in 19th century Serbian theatre., У раду се утврђују најупечатљивија места у драмским делима 
Јована Стерије Поповића у којима су коришћени механизми аутореференцијалног и метатеатарског порекла. Овим истраживањем у подручју Стеријиног драмског текста настојало се доћи до аутентичне Стеријине аутопоетичке „теорије драме и театра” која упућује на важне аспекте сценског дела 
и позоришне праксе, као и специфичности позоришних форми у српском 
театру 19. века.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Метатеатарски елементи у драмским делима Јована Стерије Поповића, Metatheatrical elements in plays by Jovan Sterija Popović",
pages = "37-45",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13294"
}
Млађеновић, М.. (2022). Метатеатарски елементи у драмским делима Јована Стерије Поповића. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 37-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13294
Млађеновић М. Метатеатарски елементи у драмским делима Јована Стерије Поповића. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:37-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13294 .
Млађеновић, Миливоје, "Метатеатарски елементи у драмским делима Јована Стерије Поповића" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):37-45,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13294 .

Од устаничког барјака до позоришне реквизите

Пешикан-Љуштановић, Љиљана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Пешикан-Љуштановић, Љиљана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13297
AB  - Рад указује на досадашња истраживања ове теме, концентришући се потом на мање истраживане аспекте позоришне тематике у Сремчевом приповедачком делу. Централни предмет рада јесте однос новонастајуће 
публике према позоришту и однос глумаца према публици; укрштај традиционалне културе у којој позориште не постоји, али постоје различити видови 
перформативности, и театра, који тематизује дела усмене културе, али и битно 
мења однос према њима, те особени однос глумаца према театру и животу.
AB  - The paper first points to previous research on this topic, then concentrates 
on less researched aspects of theatrical themes in the narrative work of Stevan 
Sremac. The central subject of the paper is the attitude of the emerging audience 
towards the theater and the attitude of the actors towards the audience, a cross 
between traditional culture, in which theater does not exist, but there are different 
types of performativity, and theater, which thematizes works of oral culture, but 
also significantly changes the attutude towards them.
The paper shows how the comedy in Sremac’s prose with the theme of actors 
and theater turns into melancholy, reaching the psychological sophistication of 
the characters and the fine ambivalence with which Sremac depicts the fate of 
Serbian theater and its coryphaeuses, who, despite their comic human weaknesses 
and vanity, have essentially contributed to the formation of a new, modern civic 
culture, but also to the preservation and encouragement of national consciousness 
in the newly liberated areas.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Од устаничког барјака до позоришне реквизите
T1  - From the insurgent banner to the theater equipment
SP  - 83
EP  - 95
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13297
ER  - 
@conference{
author = "Пешикан-Љуштановић, Љиљана",
year = "2022",
abstract = "Рад указује на досадашња истраживања ове теме, концентришући се потом на мање истраживане аспекте позоришне тематике у Сремчевом приповедачком делу. Централни предмет рада јесте однос новонастајуће 
публике према позоришту и однос глумаца према публици; укрштај традиционалне културе у којој позориште не постоји, али постоје различити видови 
перформативности, и театра, који тематизује дела усмене културе, али и битно 
мења однос према њима, те особени однос глумаца према театру и животу., The paper first points to previous research on this topic, then concentrates 
on less researched aspects of theatrical themes in the narrative work of Stevan 
Sremac. The central subject of the paper is the attitude of the emerging audience 
towards the theater and the attitude of the actors towards the audience, a cross 
between traditional culture, in which theater does not exist, but there are different 
types of performativity, and theater, which thematizes works of oral culture, but 
also significantly changes the attutude towards them.
The paper shows how the comedy in Sremac’s prose with the theme of actors 
and theater turns into melancholy, reaching the psychological sophistication of 
the characters and the fine ambivalence with which Sremac depicts the fate of 
Serbian theater and its coryphaeuses, who, despite their comic human weaknesses 
and vanity, have essentially contributed to the formation of a new, modern civic 
culture, but also to the preservation and encouragement of national consciousness 
in the newly liberated areas.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Од устаничког барјака до позоришне реквизите, From the insurgent banner to the theater equipment",
pages = "83-95",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13297"
}
Пешикан-Љуштановић, Љ.. (2022). Од устаничког барјака до позоришне реквизите. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 83-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13297
Пешикан-Љуштановић Љ. Од устаничког барјака до позоришне реквизите. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:83-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13297 .
Пешикан-Љуштановић, Љиљана, "Од устаничког барјака до позоришне реквизите" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):83-95,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13297 .

Лаза Костић у српском театру

Максимовић, Зоран

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Максимовић, Зоран
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13295
AB  - Laza Kostić (Kovilj (Upper) near Novi Sad, February 12th, 1841 – Vienna, 
December 9th, 1910) – a poet with a distinctive creative path, wide interests and 
knowledge, and with versatile talents – a playwright, a literate, an interpreter, a 
philosopher, an aesthetician, literary and theatre critic, a philologist, a jurist, an 
academician, a professor, a politician, a journalist, a delegate, a diplomat, a great 
notary, President of the Court, an actor – but beside all of his intellectual engagements, and above all, he was a Poet, originator of Serbian avant-garde poetry 
and of Serbian essayistic criticism, one of the best experts in Serbian language, 
originator of the doctrine of dialectical pancalism in the field of philosophy, erudite, exceptional debater, one of the best dialecticians amongst the jurists, the first 
President of the Serbian Journalists’ Association, founder and the first President 
of Gymnastics, Rowing and Fire Cooperation of Novi Sad, agile member and benefactor of Society for the Serbian National Theatre…
A poet-philosopher of the great philosophical education, an outstanding 
historian, the most renaissance spirit among the Serbs, never experienced recognition and affirmation during his life. That came later, in 20th century. However, 
it seems that even today Laza Kostić remains misunderstood in the mirror of our 
times and that this mirror still does not give full and clear reflection of his artistic 
creativity.
AB  - Полазећи од чињенице да је Лаза Костић (1841–1910) обдарен 
бројним талентима и да је на многим пољима друштвеног живота оставио веома значајан и упечатљив траг, остварио врхунске домете, пре свега као песник, 
овај рад је имао за циљ да, театролошком, историографском и компаративном 
методом, покаже и докаже, исто тако, и његову свестраност и високе домете у 
многим сегментима позоришне уметности. Пратећи и вреднујући његов допринос у театарској сфери, неминовно се долази до закључка како се Костиће ва ангажованост и овде граничи са невероватним: он је своје делање усмерио 
на готово све оно што и чини позоришни живот у свој његовој целовитости. 
Лаза Костић је био глумац, кажу солидан, иако се чини да томе није придавао 
значаја; учествовао је и у инсценацији представа; писао је есеје о позоришту, о 
позоришницима, о суштини драмског и сценског чина, о позоришној пракси; 
најплоднији је позоришни критичар свога времена; учествовао је у организовању позоришних догађаја, у управљању позориштем; пропагирао је ту нову 
уметност међу Србима; преводио драмска дела и приближавао друге драматургије; један је од оних који су увели Шекспирово драмско стваралаштво у 
српску књижевност, позориште и културу; у нашу књижевност је унео Шекспиров стих; међу првима је преводио и први штампао Шекспирова драмска 
дела у Србији; организовао је јубиларну прославу тристагодишњице рођења 
Шекспира и први пут код нас поставио неко његово дело на сцену (Краљ Рикард III, СНП, Нови Сад, 1864). По његовим преводима наша позоришта су 
поставила четрдесетак премијера Шекспирових дела. Ипак, највећи Костићев 
допринос самој позоришној уметности је на плану драмске књижевности. 
Иако драмски писац невеликог опуса, драмски првенац Лазе Костића Максим 
Црнојевић (1863) за многе стручњаке је „најзначајније драмско дело српског 
романтизма” и до данас остало „најпоетскије дело српског позоришта уопште”
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Лаза Костић у српском театру
T1  - Laza Kostić in the Serbian theater
SP  - 47
EP  - 68
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13295
ER  - 
@conference{
author = "Максимовић, Зоран",
year = "2022",
abstract = "Laza Kostić (Kovilj (Upper) near Novi Sad, February 12th, 1841 – Vienna, 
December 9th, 1910) – a poet with a distinctive creative path, wide interests and 
knowledge, and with versatile talents – a playwright, a literate, an interpreter, a 
philosopher, an aesthetician, literary and theatre critic, a philologist, a jurist, an 
academician, a professor, a politician, a journalist, a delegate, a diplomat, a great 
notary, President of the Court, an actor – but beside all of his intellectual engagements, and above all, he was a Poet, originator of Serbian avant-garde poetry 
and of Serbian essayistic criticism, one of the best experts in Serbian language, 
originator of the doctrine of dialectical pancalism in the field of philosophy, erudite, exceptional debater, one of the best dialecticians amongst the jurists, the first 
President of the Serbian Journalists’ Association, founder and the first President 
of Gymnastics, Rowing and Fire Cooperation of Novi Sad, agile member and benefactor of Society for the Serbian National Theatre…
A poet-philosopher of the great philosophical education, an outstanding 
historian, the most renaissance spirit among the Serbs, never experienced recognition and affirmation during his life. That came later, in 20th century. However, 
it seems that even today Laza Kostić remains misunderstood in the mirror of our 
times and that this mirror still does not give full and clear reflection of his artistic 
creativity., Полазећи од чињенице да је Лаза Костић (1841–1910) обдарен 
бројним талентима и да је на многим пољима друштвеног живота оставио веома значајан и упечатљив траг, остварио врхунске домете, пре свега као песник, 
овај рад је имао за циљ да, театролошком, историографском и компаративном 
методом, покаже и докаже, исто тако, и његову свестраност и високе домете у 
многим сегментима позоришне уметности. Пратећи и вреднујући његов допринос у театарској сфери, неминовно се долази до закључка како се Костиће ва ангажованост и овде граничи са невероватним: он је своје делање усмерио 
на готово све оно што и чини позоришни живот у свој његовој целовитости. 
Лаза Костић је био глумац, кажу солидан, иако се чини да томе није придавао 
значаја; учествовао је и у инсценацији представа; писао је есеје о позоришту, о 
позоришницима, о суштини драмског и сценског чина, о позоришној пракси; 
најплоднији је позоришни критичар свога времена; учествовао је у организовању позоришних догађаја, у управљању позориштем; пропагирао је ту нову 
уметност међу Србима; преводио драмска дела и приближавао друге драматургије; један је од оних који су увели Шекспирово драмско стваралаштво у 
српску књижевност, позориште и културу; у нашу књижевност је унео Шекспиров стих; међу првима је преводио и први штампао Шекспирова драмска 
дела у Србији; организовао је јубиларну прославу тристагодишњице рођења 
Шекспира и први пут код нас поставио неко његово дело на сцену (Краљ Рикард III, СНП, Нови Сад, 1864). По његовим преводима наша позоришта су 
поставила четрдесетак премијера Шекспирових дела. Ипак, највећи Костићев 
допринос самој позоришној уметности је на плану драмске књижевности. 
Иако драмски писац невеликог опуса, драмски првенац Лазе Костића Максим 
Црнојевић (1863) за многе стручњаке је „најзначајније драмско дело српског 
романтизма” и до данас остало „најпоетскије дело српског позоришта уопште”",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Лаза Костић у српском театру, Laza Kostić in the Serbian theater",
pages = "47-68",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13295"
}
Максимовић, З.. (2022). Лаза Костић у српском театру. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 47-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13295
Максимовић З. Лаза Костић у српском театру. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:47-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13295 .
Максимовић, Зоран, "Лаза Костић у српском театру" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):47-68,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13295 .

Милутин Бојић као драмски писац и критичар

Делић, Јован

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Делић, Јован
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13298
AB  - With seven plays and one hundred and twenty-four theatre reviews, written 
in twenty-five years of his life, Milutin Bojić was vitally connected to drama and 
theater. He wrote historical dramas in verse - from heptameter, through symmetric 
decasyllable to the trochaic symmetrical dodecasyllable, from which he created a 
new verse of Serbian drama and social drama in prose. Miodrag Pavlović praises 
his historical dramas, and Jovan Hristić his social dramas. He followed every 
theatrical performance in Belgrade and his theatre criticism provides an insight 
into the theatrical life of Belgrade before World War I, and also reveals his poetic 
principles. In historical dramas, he thematizes the Serbian Middle Ages and the 
downfall of the Serbian despotism, distancing himself from the epic tradition and 
idealized images of the most powerful Serbian rulers (King Milutin, Tsar Dusan), 
writing even the comedy Uroš’s Marriage about the circumstances at the court of 
the most powerful Serbian tsar. Bojić had a developed sense for history, the need 
to establish continuity with the Middle Ages and the Byzantine tradition; he had a 
gift for irony and comedy, for the intertwining of the comic and the “serious”. His 
social drama Queen Olga, written in prose, deserves special attention. The paper 
is mostly written as the author’s critical dialogue with insights and assessments of 
Jovan Hristić. Bojić’s untimely death interrupted the development of one of the 
greatest talents in drama, but Milutin Bojić remains a great ring in the precious 
series of Serbian poets who were prominent playwrights: Sterija, Njegoš, Đura 
Jakšić, Laza Kostić, Milutin Bojić, Ljubomir Simović.
AB  - Овај рад је сажетак нашег увида у драмско стваралаштво Милутина Бојића и у њему се даје осврт на Бојићеве „историјске” и „друштвене” 
драме. У најкраћим цртама скицира се његов однос према позоришту, као и 
трагови утицаја драмског искуства на његову лирику.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Милутин Бојић као драмски писац и критичар
T1  - Milutin Bojić as playwright and a critic
SP  - 97
EP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13298
ER  - 
@conference{
author = "Делић, Јован",
year = "2022",
abstract = "With seven plays and one hundred and twenty-four theatre reviews, written 
in twenty-five years of his life, Milutin Bojić was vitally connected to drama and 
theater. He wrote historical dramas in verse - from heptameter, through symmetric 
decasyllable to the trochaic symmetrical dodecasyllable, from which he created a 
new verse of Serbian drama and social drama in prose. Miodrag Pavlović praises 
his historical dramas, and Jovan Hristić his social dramas. He followed every 
theatrical performance in Belgrade and his theatre criticism provides an insight 
into the theatrical life of Belgrade before World War I, and also reveals his poetic 
principles. In historical dramas, he thematizes the Serbian Middle Ages and the 
downfall of the Serbian despotism, distancing himself from the epic tradition and 
idealized images of the most powerful Serbian rulers (King Milutin, Tsar Dusan), 
writing even the comedy Uroš’s Marriage about the circumstances at the court of 
the most powerful Serbian tsar. Bojić had a developed sense for history, the need 
to establish continuity with the Middle Ages and the Byzantine tradition; he had a 
gift for irony and comedy, for the intertwining of the comic and the “serious”. His 
social drama Queen Olga, written in prose, deserves special attention. The paper 
is mostly written as the author’s critical dialogue with insights and assessments of 
Jovan Hristić. Bojić’s untimely death interrupted the development of one of the 
greatest talents in drama, but Milutin Bojić remains a great ring in the precious 
series of Serbian poets who were prominent playwrights: Sterija, Njegoš, Đura 
Jakšić, Laza Kostić, Milutin Bojić, Ljubomir Simović., Овај рад је сажетак нашег увида у драмско стваралаштво Милутина Бојића и у њему се даје осврт на Бојићеве „историјске” и „друштвене” 
драме. У најкраћим цртама скицира се његов однос према позоришту, као и 
трагови утицаја драмског искуства на његову лирику.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Милутин Бојић као драмски писац и критичар, Milutin Bojić as playwright and a critic",
pages = "97-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13298"
}
Делић, Ј.. (2022). Милутин Бојић као драмски писац и критичар. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 97-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13298
Делић Ј. Милутин Бојић као драмски писац и критичар. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:97-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13298 .
Делић, Јован, "Милутин Бојић као драмски писац и критичар" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):97-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13298 .

Утицај позоришта на развој драмских врста у српској књижевности

Несторовић, Зорица

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Несторовић, Зорица
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13292
AB  - Relationship between develop of Serbian drama and theatre during 
eighteenth and nineteenth century. Phenomena of paradox in develop of these two 
arts in Serbian culture that can be marked as ”drama without theatre” and ”theater 
without drama”. Genesis and develop of the basics drama types in Serbian Literature 
observed in the context of impact that understanding of drama as literary and/or 
theatre text and the role of theatre in Serbian culture have on genre structure of 
Serbian drama.
AB  - Однос развојних линија српске драме и позоришта током 18. 
и 19. века. Феномен парадокса у развоју ове две уметности у српској култури 
тога доба који се може одредити појмовима „драма без позоришта” и „позориште без драме”. Генеза и развој основних драмских врста у српској књижевности 18. и 19. века посматрана у контексту утицаја који су на жанровску 
структуру српске драме имали разумевање драме као књижевног и/или позоришног текста с једне, и улога позоришта у српској култури, с друге стране.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
T1  - Утицај позоришта на развој драмских врста у српској књижевности
T1  - The theatre influence in drama emerging in Serbian literature
SP  - 9
EP  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13292
ER  - 
@conference{
author = "Несторовић, Зорица",
year = "2022",
abstract = "Relationship between develop of Serbian drama and theatre during 
eighteenth and nineteenth century. Phenomena of paradox in develop of these two 
arts in Serbian culture that can be marked as ”drama without theatre” and ”theater 
without drama”. Genesis and develop of the basics drama types in Serbian Literature 
observed in the context of impact that understanding of drama as literary and/or 
theatre text and the role of theatre in Serbian culture have on genre structure of 
Serbian drama., Однос развојних линија српске драме и позоришта током 18. 
и 19. века. Феномен парадокса у развоју ове две уметности у српској култури 
тога доба који се може одредити појмовима „драма без позоришта” и „позориште без драме”. Генеза и развој основних драмских врста у српској књижевности 18. и 19. века посматрана у контексту утицаја који су на жанровску 
структуру српске драме имали разумевање драме као књижевног и/или позоришног текста с једне, и улога позоришта у српској култури, с друге стране.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата",
title = "Утицај позоришта на развој драмских врста у српској књижевности, The theatre influence in drama emerging in Serbian literature",
pages = "9-24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13292"
}
Несторовић, З.. (2022). Утицај позоришта на развој драмских врста у српској књижевности. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата
Београд : Српска академија наука и уметности., 9-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13292
Несторовић З. Утицај позоришта на развој драмских врста у српској књижевности. in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. 2022;:9-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13292 .
Несторовић, Зорица, "Утицај позоришта на развој драмских врста у српској књижевности" in Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (2022):9-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13292 .

Успомене : културне скице из друге половине деветнаестогa века. 1

Ђорђевић, Владан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Ђорђевић, Владан
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13279
AB  - Година 2020. била је посвећена у САНУ академику др Владану 
Ђорђевићу (1844–1930), једној од најзначајнијих личности у Србији 
друге половине XIX века: лекару, првом школованом хирургу српском, 
дворском лекару и ратном хирургу, оснивачу српског Црвеног крста,
политичару високог формата и различитих улога и позиција – од 
градоначелника Београда, преко посланика (у данашњем значењу речи 
амбасадора), министра до председника владе – путописцу, приповедачу, 
романсијеру, писцу мемоарске прозе и уреднику једно време најзначајнијег српског часописа – Отаџбина. Ово је била прилика да се претресе 
и сагледа изузетно богато целокупно дело ове веома значајне личности 
и да се објаве његова досад мање позната или сасвим непозната дела.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Успомене : културне скице из друге половине деветнаестогa  века. 1
T1  - Memories : culturе sketches from the second half of the nineteenth century. 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13279
ER  - 
@book{
author = "Ђорђевић, Владан",
year = "2022",
abstract = "Година 2020. била је посвећена у САНУ академику др Владану 
Ђорђевићу (1844–1930), једној од најзначајнијих личности у Србији 
друге половине XIX века: лекару, првом школованом хирургу српском, 
дворском лекару и ратном хирургу, оснивачу српског Црвеног крста,
политичару високог формата и различитих улога и позиција – од 
градоначелника Београда, преко посланика (у данашњем значењу речи 
амбасадора), министра до председника владе – путописцу, приповедачу, 
романсијеру, писцу мемоарске прозе и уреднику једно време најзначајнијег српског часописа – Отаџбина. Ово је била прилика да се претресе 
и сагледа изузетно богато целокупно дело ове веома значајне личности 
и да се објаве његова досад мање позната или сасвим непозната дела.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Успомене : културне скице из друге половине деветнаестогa  века. 1, Memories : culturе sketches from the second half of the nineteenth century. 1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13279"
}
Ђорђевић, В.. (2022). Успомене : културне скице из друге половине деветнаестогa  века. 1. 
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13279
Ђорђевић В. Успомене : културне скице из друге половине деветнаестогa  века. 1. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13279 .
Ђорђевић, Владан, "Успомене : културне скице из друге половине деветнаестогa  века. 1" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13279 .

Три записа – Милораду Павићу

Петровић, Горан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Горан
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13271
AB  - Граница бола; Величина грађевине; Мимо свежња;
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Три записа – Милораду Павићу
SP  - 7
EP  - 10
VL  - 432
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13271
ER  - 
@article{
author = "Петровић, Горан",
year = "2022",
abstract = "Граница бола; Величина грађевине; Мимо свежња;",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Три записа – Милораду Павићу",
pages = "7-10",
volume = "432",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13271"
}
Петровић, Г.. (2022). Три записа – Милораду Павићу. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 432, 7-10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13271
Петровић Г. Три записа – Милораду Павићу. in Глас САНУ. 2022;432:7-10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13271 .
Петровић, Горан, "Три записа – Милораду Павићу" in Глас САНУ, 432 (2022):7-10,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13271 .

Свечана академија поводом 50. годишњице смрти академика Петра Колендића (1882–1969) и Јорја Тадића (1899–1969)

Бојовић, Злата; Војводић, Михаило; Ковачевић-Којић, Десанка

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Бојовић, Злата
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Ковачевић-Којић, Десанка
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13276
AB  - Злата Бојовић, Петар Колендић и Јорјо Тадић – Поводом 50. годишњице смрти; Михаило Војводић, Сећања на Јорја Тадића; Десанка Ковачевић-Којић, Сећања на Јорја Тадића; Злата Бојовић, Петар Колендић – поводом педесет година од смрти;
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Свечана академија поводом 50. годишњице смрти академика Петра Колендића (1882–1969) и Јорја Тадића (1899–1969)
SP  - 137
EP  - 153
VL  - 432
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13276
ER  - 
@article{
author = "Бојовић, Злата and Војводић, Михаило and Ковачевић-Којић, Десанка",
year = "2022",
abstract = "Злата Бојовић, Петар Колендић и Јорјо Тадић – Поводом 50. годишњице смрти; Михаило Војводић, Сећања на Јорја Тадића; Десанка Ковачевић-Којић, Сећања на Јорја Тадића; Злата Бојовић, Петар Колендић – поводом педесет година од смрти;",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Свечана академија поводом 50. годишњице смрти академика Петра Колендића (1882–1969) и Јорја Тадића (1899–1969)",
pages = "137-153",
volume = "432",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13276"
}
Бојовић, З., Војводић, М.,& Ковачевић-Којић, Д.. (2022). Свечана академија поводом 50. годишњице смрти академика Петра Колендића (1882–1969) и Јорја Тадића (1899–1969). in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 432, 137-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13276
Бојовић З, Војводић М, Ковачевић-Којић Д. Свечана академија поводом 50. годишњице смрти академика Петра Колендића (1882–1969) и Јорја Тадића (1899–1969). in Глас САНУ. 2022;432:137-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13276 .
Бојовић, Злата, Војводић, Михаило, Ковачевић-Којић, Десанка, "Свечана академија поводом 50. годишњице смрти академика Петра Колендића (1882–1969) и Јорја Тадића (1899–1969)" in Глас САНУ, 432 (2022):137-153,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13276 .

Прилог тумачењу песме Над Костом Руварцем Лазе Костића

Несторовић, Зорица В.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Несторовић, Зорица В.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13274
AB  - The paper discusses the role of Laza Kostić’s song Nad Kostom Ruvarcem
in the genesis of his second poem dedicated to the death of his close friend Kosta 
Ruvarac (Spomen na Ruvarca) as well as several others necrology poems of this 
Serbian poet. Through the analysis of composition, rhetorical pattern, motives 
and poetics in this poem, the author reveals its significance for Kostić’s dualistic 
understanding of men, his observations about body and soul as philosophical 
categories and poetic images of life and death. In these analyses the author explores 
a binary principle in composition, the models of speech, the standpoints of lyric 
subject, the poetic image of life as school and death as vacation, representation of 
death as journey, the Charon complex and the elements of romantic irony.
AB  - Тумачење тематско-мотивских, композиционих, реторичких, поетичких и филозофских елемената песме Над Костом Руварцем Лазе 
Костића. Разматрање њене улоге у обликовању Костићеве песме Спомен на 
Руварца као и потоњих ’песама на смрт’ овог великог песника српског романтизма. Иронијски контекст песникове мисли о односу живота и смрти.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Прилог тумачењу песме Над Костом Руварцем Лазе Костића
T1  - Contribution to the interpretation of a Laza Kostić’s song Nad Kostom Ruvarcem
SP  - 71
EP  - 90
VL  - 432
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13274
ER  - 
@article{
author = "Несторовић, Зорица В.",
year = "2022",
abstract = "The paper discusses the role of Laza Kostić’s song Nad Kostom Ruvarcem
in the genesis of his second poem dedicated to the death of his close friend Kosta 
Ruvarac (Spomen na Ruvarca) as well as several others necrology poems of this 
Serbian poet. Through the analysis of composition, rhetorical pattern, motives 
and poetics in this poem, the author reveals its significance for Kostić’s dualistic 
understanding of men, his observations about body and soul as philosophical 
categories and poetic images of life and death. In these analyses the author explores 
a binary principle in composition, the models of speech, the standpoints of lyric 
subject, the poetic image of life as school and death as vacation, representation of 
death as journey, the Charon complex and the elements of romantic irony., Тумачење тематско-мотивских, композиционих, реторичких, поетичких и филозофских елемената песме Над Костом Руварцем Лазе 
Костића. Разматрање њене улоге у обликовању Костићеве песме Спомен на 
Руварца као и потоњих ’песама на смрт’ овог великог песника српског романтизма. Иронијски контекст песникове мисли о односу живота и смрти.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Прилог тумачењу песме Над Костом Руварцем Лазе Костића, Contribution to the interpretation of a Laza Kostić’s song Nad Kostom Ruvarcem",
pages = "71-90",
volume = "432",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13274"
}
Несторовић, З. В.. (2022). Прилог тумачењу песме Над Костом Руварцем Лазе Костића. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 432, 71-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13274
Несторовић ЗВ. Прилог тумачењу песме Над Костом Руварцем Лазе Костића. in Глас САНУ. 2022;432:71-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13274 .
Несторовић, Зорица В., "Прилог тумачењу песме Над Костом Руварцем Лазе Костића" in Глас САНУ, 432 (2022):71-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13274 .

Симболика свеће у народној култури Срба у општесловенском контексту

Раденковић, Љубинко

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13272
AB  - The paper analyzes the symbolic status of a candle in Serbian folk culture 
in comparison with that of some other Slavic peoples. It is assumed that a candle 
is a ritual object, whose symbolism is based on the material from which it is 
made from – wax, which automatically associates it with the status of the bee and 
honey in folk culture; on its property to generate heat and light; on its shape – 
smooth and positioned vertically; on the time of its creation or consecration (on 
annual holidays); on its connection with the Church. The main elements of the 
symbolism of the candle are the light and the flame it produces while burning, 
which has become the basis of the metaphor of human life as a candle. Hence the 
Serbian understanding that the slava candle is a symbol of the continuity of life in 
a household. By reviewing the use of candles in the circle of practices related to 
important events in human life (birth, wedding, death), in relation to calendrical 
rites (annual holidays), in social, normative, economic, and medical context, it 
has been ascertained that the candles have been most widely used in funeral rites 
and practices, as well as in those associated with an ancestor cult. This circle of 
candle use is based on the idea of the afterworld, as the cold and dark space, 
where one can “send” light and heat to the deceased by lighting a candle. On the 
other hand, the candle also plays a mediating role, because the deceased, as it 
was believed, can see their descendants when the candle is lit on a certain day. 
The manner in which honey and wax were once obtained by killing bees, and the 
requirement that candles should be made in silence in some places, point to its 
chthonic characteristic. 
In addition to funeral practices, candles play an important role in the 
observance of the Serbian family holiday – St. Patron’s Day (krsna slava) and 
Christmas. The East Slavs give special importance to candles that are lit during the 
observance of the feast of the Presentation of Christ in the Temple (15 February) 
and on Holy Thursday (before Easter). The South Slavs following the Roman 
Catholic faith call the feast of the Presentation of Christ in the Temple Svijećnica/
Sveča, whereas the Czechs and the Slovaks call it – Hromnice (2 February), where 
the practice of going in procession around the church with lighted candles, as well 
as some rituals with candles that are brought home, was established. In some Slav populated regions, large collective candles were made either from collected wax 
or that purchased with voluntary cash donations. It is believed that such candles 
protect the agricultural district from storms and hail. Thanks to the support of the 
Church, many candle rites have been preserved to the present day.
AB  - У раду се анализира симболички статус свеће у народној 
култури Срба у поређењу с неким другим словенским народима. Полази се 
од тога да је свећа ритуални предмет, чија се симболика заснива на материјалу из кога је израђена – воску, који је нужно повезује са статусом пчеле
и меда у народној култури; на својству да греје и светли; на облику – глатко 
и вертикално постављено; на времену настанка или освећења (на годишњим 
празницима); на вези са Црквом. Главни елементи симболизма свеће јесу 
светлост и ватра коју она може емитовати све док гори, што је постала основа метафоре да се свећом може именовати и људски живот. 
Прегледом употребе свеће у кругу обичаја везаних за важне догађаје 
у људском животу (рођење, свадба, смрт), у календарској обредности (годишњи празници), у социјално-нормативним, привредним, медицинским, 
може се приметити да је најшира употреба свеће у посмртним обредима и 
обичајима, као и у оним који су повезани с култом предака. Тај круг употребе свеће заснива се на представи о оном свету, као простору где влада 
мрак и хладноћа и да се покојницима може преко упаљене свеће „послати” 
светлост и топлота. С друге стране, свећа има и медијаторску улогу, јер покојници, како се веровало, кад се упали свећа у одређени дан, виде своје 
потомке. 
Осим посмртних обичаја, код Срба свећа има важно место у породичном празнику – крсна слава и Божићу. Код Источних Словена посебан значај се 
придаје свећама које су паљене на празник Сретење (15. II) и на Велики четвртак 
(пред Ускрс). Код јужнословенских хришћана католичке вероисповести, празник Сретење назива се Svijećnica/Sveča, код Чеха и Словака – Hromnicе (02. II), и 
ту се развила пракса опхода цркава са запаљеним свећама, као и неки обреди са 
донетим свећама у кућама. У појединим словенским крајевима прављене су велике колективне свеће од прикупљеног воска или пак купљеног од добровољних 
прилога у новцу. Сматра се да такве свеће штите атар села од олује и града.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Симболика свеће у народној култури Срба у општесловенском контексту
T1  - The symbolic meanings of a candle in Serbian folk culture  in the overall Slavic context
SP  - 11
EP  - 40
VL  - 432
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13272
ER  - 
@article{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "2022",
abstract = "The paper analyzes the symbolic status of a candle in Serbian folk culture 
in comparison with that of some other Slavic peoples. It is assumed that a candle 
is a ritual object, whose symbolism is based on the material from which it is 
made from – wax, which automatically associates it with the status of the bee and 
honey in folk culture; on its property to generate heat and light; on its shape – 
smooth and positioned vertically; on the time of its creation or consecration (on 
annual holidays); on its connection with the Church. The main elements of the 
symbolism of the candle are the light and the flame it produces while burning, 
which has become the basis of the metaphor of human life as a candle. Hence the 
Serbian understanding that the slava candle is a symbol of the continuity of life in 
a household. By reviewing the use of candles in the circle of practices related to 
important events in human life (birth, wedding, death), in relation to calendrical 
rites (annual holidays), in social, normative, economic, and medical context, it 
has been ascertained that the candles have been most widely used in funeral rites 
and practices, as well as in those associated with an ancestor cult. This circle of 
candle use is based on the idea of the afterworld, as the cold and dark space, 
where one can “send” light and heat to the deceased by lighting a candle. On the 
other hand, the candle also plays a mediating role, because the deceased, as it 
was believed, can see their descendants when the candle is lit on a certain day. 
The manner in which honey and wax were once obtained by killing bees, and the 
requirement that candles should be made in silence in some places, point to its 
chthonic characteristic. 
In addition to funeral practices, candles play an important role in the 
observance of the Serbian family holiday – St. Patron’s Day (krsna slava) and 
Christmas. The East Slavs give special importance to candles that are lit during the 
observance of the feast of the Presentation of Christ in the Temple (15 February) 
and on Holy Thursday (before Easter). The South Slavs following the Roman 
Catholic faith call the feast of the Presentation of Christ in the Temple Svijećnica/
Sveča, whereas the Czechs and the Slovaks call it – Hromnice (2 February), where 
the practice of going in procession around the church with lighted candles, as well 
as some rituals with candles that are brought home, was established. In some Slav populated regions, large collective candles were made either from collected wax 
or that purchased with voluntary cash donations. It is believed that such candles 
protect the agricultural district from storms and hail. Thanks to the support of the 
Church, many candle rites have been preserved to the present day., У раду се анализира симболички статус свеће у народној 
култури Срба у поређењу с неким другим словенским народима. Полази се 
од тога да је свећа ритуални предмет, чија се симболика заснива на материјалу из кога је израђена – воску, који је нужно повезује са статусом пчеле
и меда у народној култури; на својству да греје и светли; на облику – глатко 
и вертикално постављено; на времену настанка или освећења (на годишњим 
празницима); на вези са Црквом. Главни елементи симболизма свеће јесу 
светлост и ватра коју она може емитовати све док гори, што је постала основа метафоре да се свећом може именовати и људски живот. 
Прегледом употребе свеће у кругу обичаја везаних за важне догађаје 
у људском животу (рођење, свадба, смрт), у календарској обредности (годишњи празници), у социјално-нормативним, привредним, медицинским, 
може се приметити да је најшира употреба свеће у посмртним обредима и 
обичајима, као и у оним који су повезани с култом предака. Тај круг употребе свеће заснива се на представи о оном свету, као простору где влада 
мрак и хладноћа и да се покојницима може преко упаљене свеће „послати” 
светлост и топлота. С друге стране, свећа има и медијаторску улогу, јер покојници, како се веровало, кад се упали свећа у одређени дан, виде своје 
потомке. 
Осим посмртних обичаја, код Срба свећа има важно место у породичном празнику – крсна слава и Божићу. Код Источних Словена посебан значај се 
придаје свећама које су паљене на празник Сретење (15. II) и на Велики четвртак 
(пред Ускрс). Код јужнословенских хришћана католичке вероисповести, празник Сретење назива се Svijećnica/Sveča, код Чеха и Словака – Hromnicе (02. II), и 
ту се развила пракса опхода цркава са запаљеним свећама, као и неки обреди са 
донетим свећама у кућама. У појединим словенским крајевима прављене су велике колективне свеће од прикупљеног воска или пак купљеног од добровољних 
прилога у новцу. Сматра се да такве свеће штите атар села од олује и града.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Симболика свеће у народној култури Срба у општесловенском контексту, The symbolic meanings of a candle in Serbian folk culture  in the overall Slavic context",
pages = "11-40",
volume = "432",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13272"
}
Раденковић, Љ.. (2022). Симболика свеће у народној култури Срба у општесловенском контексту. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 432, 11-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13272
Раденковић Љ. Симболика свеће у народној култури Срба у општесловенском контексту. in Глас САНУ. 2022;432:11-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13272 .
Раденковић, Љубинко, "Симболика свеће у народној култури Срба у општесловенском контексту" in Глас САНУ, 432 (2022):11-40,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13272 .

Никола Добровић под заставама модерних покрета

Вукотић Лазар, Марта; Ковачевић, Бојан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Вукотић Лазар, Марта
AU  - Ковачевић, Бојан
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13277
AB  - Изложба се приређује поводом 125 година од рођења Н. Добровића.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Никола Добровић под заставама модерних покрета
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13277
ER  - 
@book{
author = "Вукотић Лазар, Марта and Ковачевић, Бојан",
year = "2022",
abstract = "Изложба се приређује поводом 125 година од рођења Н. Добровића.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Никола Добровић под заставама модерних покрета",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13277"
}
Вукотић Лазар, М.,& Ковачевић, Б.. (2022). Никола Добровић под заставама модерних покрета. 
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13277
Вукотић Лазар М, Ковачевић Б. Никола Добровић под заставама модерних покрета. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13277 .
Вукотић Лазар, Марта, Ковачевић, Бојан, "Никола Добровић под заставама модерних покрета" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13277 .

Quotations from the Psalms in the Slavonic translation of John Cantacuzene’s polemical treatises against Muslims and Jews

Reinhart, Johannes

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Reinhart, Johannes
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13273
AB  - The paper treats the Slavonic translation of the anti-Muslim and 
anti-Jewish polemical treatises of the Byzantine emperor John VI Cantacuzene (ca. 
1295–1383; Emperor 1347–1354), and especially the quotations from the Psalms. The 
original Greek work was written in the seventh decade of the 14th century, the Slavonic 
translation shortly afterwards, probably about 10 or 15 years later. Four Slavonic 
manuscripts have been preserved, one from the 14th century, one from the 15th century, 
one from the 15th or 16th century, and one from the year 1591. Two are written in the 
Serbian redaction of Church Slavonic, and two are written in Middle Bulgarian, but with 
considerable traces of Serbian exemplars. This fact and the linguistic characteristics 
of the copies make it probable that the text was translated in Serbia. The numerous 
quotations from the Psalter have predominantly undergone the Athonite redaction 
that originated at the end of the 13th century and in the first half of the 14th century. The 
Slavonic translation of the works of John Cantacuzene is a significant witness for the 
spread of the Athonite redaction of the Holy Scripture during the 14th century.
AB  - Рад обрађује словенски превод полемичких антимуслиманских и антијеврејских расправа византијског цара Јована VI Кантакузина (око 1295–
1383; цар 1347–1354) и посебно њихове псаламске цитате. Грчки изворник био 
је написан у седмој деценији XIV века, а словенски превод убрзо након тога, 
вероватно десет или петнаест година касније. Очувала су се четири словенска 
преписа, два српска, један из XIV и други из XV века, и два бугарска, старији 
из XV/XVI века и из 1591. године, мада оба са јасним траговима српског 
оригинала. Ова чињеница и низ језичких особина дају повода да се претпостави 
да је текст био преведен у Србији. Многобројни псаламски цитати били су 
кориговани према атонској/светогорској редакцији, која је настала крајем 
XIII и у првој половини XIV века. Словенски превод Кантакузинових списа 
важан је доказ ширења атонске редакције Светог писма током XIV века.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Quotations from the Psalms in the Slavonic translation of John Cantacuzene’s polemical treatises against Muslims and Jews
T1  - Псаламски цитати у словенском преводу полемичких дела Јована Кантакузина против муслимана и Јевреја
SP  - 43
EP  - 70
VL  - 432
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13273
ER  - 
@article{
author = "Reinhart, Johannes",
year = "2022",
abstract = "The paper treats the Slavonic translation of the anti-Muslim and 
anti-Jewish polemical treatises of the Byzantine emperor John VI Cantacuzene (ca. 
1295–1383; Emperor 1347–1354), and especially the quotations from the Psalms. The 
original Greek work was written in the seventh decade of the 14th century, the Slavonic 
translation shortly afterwards, probably about 10 or 15 years later. Four Slavonic 
manuscripts have been preserved, one from the 14th century, one from the 15th century, 
one from the 15th or 16th century, and one from the year 1591. Two are written in the 
Serbian redaction of Church Slavonic, and two are written in Middle Bulgarian, but with 
considerable traces of Serbian exemplars. This fact and the linguistic characteristics 
of the copies make it probable that the text was translated in Serbia. The numerous 
quotations from the Psalter have predominantly undergone the Athonite redaction 
that originated at the end of the 13th century and in the first half of the 14th century. The 
Slavonic translation of the works of John Cantacuzene is a significant witness for the 
spread of the Athonite redaction of the Holy Scripture during the 14th century., Рад обрађује словенски превод полемичких антимуслиманских и антијеврејских расправа византијског цара Јована VI Кантакузина (око 1295–
1383; цар 1347–1354) и посебно њихове псаламске цитате. Грчки изворник био 
је написан у седмој деценији XIV века, а словенски превод убрзо након тога, 
вероватно десет или петнаест година касније. Очувала су се четири словенска 
преписа, два српска, један из XIV и други из XV века, и два бугарска, старији 
из XV/XVI века и из 1591. године, мада оба са јасним траговима српског 
оригинала. Ова чињеница и низ језичких особина дају повода да се претпостави 
да је текст био преведен у Србији. Многобројни псаламски цитати били су 
кориговани према атонској/светогорској редакцији, која је настала крајем 
XIII и у првој половини XIV века. Словенски превод Кантакузинових списа 
важан је доказ ширења атонске редакције Светог писма током XIV века.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Quotations from the Psalms in the Slavonic translation of John Cantacuzene’s polemical treatises against Muslims and Jews, Псаламски цитати у словенском преводу полемичких дела Јована Кантакузина против муслимана и Јевреја",
pages = "43-70",
volume = "432",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13273"
}
Reinhart, J.. (2022). Quotations from the Psalms in the Slavonic translation of John Cantacuzene’s polemical treatises against Muslims and Jews. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 432, 43-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13273
Reinhart J. Quotations from the Psalms in the Slavonic translation of John Cantacuzene’s polemical treatises against Muslims and Jews. in Глас САНУ. 2022;432:43-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13273 .
Reinhart, Johannes, "Quotations from the Psalms in the Slavonic translation of John Cantacuzene’s polemical treatises against Muslims and Jews" in Глас САНУ, 432 (2022):43-70,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13273 .

Јован Дучић у Архиву САНУ – документи и заоставштина

Станић, Миле

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Станић, Миле
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13275
AB  - Проучаваоци и истраживачи живота и дела песника Јована Дучића, 
као и његовог општења са знаним и мање знаним лицима, не могу ни у ком 
случају занемарити и заобићи Архив Српске академије наука и уметности 
(Архив САНУ) у Београду. У овој институцији чува се већи број докумената 
којима се о песнику Дучићу може сазнати више детаља и он, на одређен начин, приближити читаоцу. 
Сва та документа налазе се у одвојеним, засебним, целинама, а то су: 
Задужбине СКА, Административна архива СКА и Историјска збирка Архива САНУ.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Јован Дучић у Архиву САНУ – документи и заоставштина
SP  - 91
EP  - 134
VL  - 432
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13275
ER  - 
@article{
author = "Станић, Миле",
year = "2022",
abstract = "Проучаваоци и истраживачи живота и дела песника Јована Дучића, 
као и његовог општења са знаним и мање знаним лицима, не могу ни у ком 
случају занемарити и заобићи Архив Српске академије наука и уметности 
(Архив САНУ) у Београду. У овој институцији чува се већи број докумената 
којима се о песнику Дучићу може сазнати више детаља и он, на одређен начин, приближити читаоцу. 
Сва та документа налазе се у одвојеним, засебним, целинама, а то су: 
Задужбине СКА, Административна архива СКА и Историјска збирка Архива САНУ.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Јован Дучић у Архиву САНУ – документи и заоставштина",
pages = "91-134",
volume = "432",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13275"
}
Станић, М.. (2022). Јован Дучић у Архиву САНУ – документи и заоставштина. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 432, 91-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13275
Станић М. Јован Дучић у Архиву САНУ – документи и заоставштина. in Глас САНУ. 2022;432:91-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13275 .
Станић, Миле, "Јован Дучић у Архиву САНУ – документи и заоставштина" in Глас САНУ, 432 (2022):91-134,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13275 .

Прилози

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - GEN
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13269
AB  - Библиографија радова објављених у зборницима Одбора; Библиографија радова објављених у часописима и зборницима чији издавач није САНУ; Издања везана за Србе у Мађарској и Румунији; Списак објављених зборника Одбора; Списак чланова Одбора од 1989. до 2019. године; Председници Одбора
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019
T1  - Прилози
SP  - 73
EP  - 106
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13269
ER  - 
@misc{
year = "2022",
abstract = "Библиографија радова објављених у зборницима Одбора; Библиографија радова објављених у часописима и зборницима чији издавач није САНУ; Издања везана за Србе у Мађарској и Румунији; Списак објављених зборника Одбора; Списак чланова Одбора од 1989. до 2019. године; Председници Одбора",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019",
title = "Прилози",
pages = "73-106",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13269"
}
(2022). Прилози. in Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019
Београд : Српска академија наука и уметности., 73-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13269
Прилози. in Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019. 2022;:73-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13269 .
"Прилози" in Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019 (2022):73-106,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13269 .

Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права

Башић, Горан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Башић, Горан
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13266
AB  - У раду је описан рад Одбора за проучавање националних мањина 
и људских права од оснивања 1989. године до 2019. године. Указано је на стање 
и околности у којима је Одбор настао, радио и развијао се, описане су препреке 
и изазови са којима се суочавао, активности које је предузимао и резултати које 
је остварио. Иако је рад посвећен раду Академијиног одбора, није се могло 
избећи да се не опише и кратко анализира садржај којим се бави три деценије –
политика мултикултурализма у односу на националне мањине у Србији, и у 
односу на положај Срба у државама у ширем окружењу. Рад би требало читати 
уз предговор академика Војислава Становчића зборнику Положај националних 
мањина у Србији (САНУ, 2007).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019
T1  - Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права
SP  - 9
EP  - 37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13266
ER  - 
@inbook{
author = "Башић, Горан",
year = "2022",
abstract = "У раду је описан рад Одбора за проучавање националних мањина 
и људских права од оснивања 1989. године до 2019. године. Указано је на стање 
и околности у којима је Одбор настао, радио и развијао се, описане су препреке 
и изазови са којима се суочавао, активности које је предузимао и резултати које 
је остварио. Иако је рад посвећен раду Академијиног одбора, није се могло 
избећи да се не опише и кратко анализира садржај којим се бави три деценије –
политика мултикултурализма у односу на националне мањине у Србији, и у 
односу на положај Срба у државама у ширем окружењу. Рад би требало читати 
уз предговор академика Војислава Становчића зборнику Положај националних 
мањина у Србији (САНУ, 2007).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019",
booktitle = "Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права",
pages = "9-37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13266"
}
Башић, Г.. (2022). Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права. in Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019
Београд : Српска академија наука и уметности., 9-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13266
Башић Г. Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права. in Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019. 2022;:9-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13266 .
Башић, Горан, "Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права" in Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019 (2022):9-37,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13266 .

Тридесет година рада Одбора – из аспекта српских мањинских заједница у окружењу, пре свега у Мађарској и Румунији

Ластић, Пера

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Ластић, Пера
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13268
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019
T1  - Тридесет година рада Одбора – из аспекта српских мањинских заједница у окружењу, пре свега у Мађарској и Румунији
SP  - 59
EP  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13268
ER  - 
@inbook{
author = "Ластић, Пера",
year = "2022",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019",
booktitle = "Тридесет година рада Одбора – из аспекта српских мањинских заједница у окружењу, пре свега у Мађарској и Румунији",
pages = "59-69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13268"
}
Ластић, П.. (2022). Тридесет година рада Одбора – из аспекта српских мањинских заједница у окружењу, пре свега у Мађарској и Румунији. in Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019
Београд : Српска академија наука и уметности., 59-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13268
Ластић П. Тридесет година рада Одбора – из аспекта српских мањинских заједница у окружењу, пре свега у Мађарској и Румунији. in Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019. 2022;:59-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13268 .
Ластић, Пера, "Тридесет година рада Одбора – из аспекта српских мањинских заједница у окружењу, пре свега у Мађарској и Румунији" in Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019 (2022):59-69,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13268 .