All Publications

Link to this page

Transesterification of used cooking sunflower oil catalyzed by hazelnut shell ash

Miladinović, Marija M.; Krstić, Jugoslav B.; Zdujić, Miodrag V.; Veselinović, Ljiljana M.; Veljović, Đorđe N.; Banković-Ilić, Ivana B.; Stamenković, Olivera S.; Veljković, Vlada B.

(Elsevier, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Miladinović, Marija M.
AU  - Krstić, Jugoslav B.
AU  - Zdujić, Miodrag V.
AU  - Veselinović, Ljiljana M.
AU  - Veljović, Đorđe N.
AU  - Banković-Ilić, Ivana B.
AU  - Stamenković, Olivera S.
AU  - Veljković, Vlada B.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12337
AB  - Hazelnut shell ash was investigated as a new base catalyst for the transesterification of used cooking sunflower oil to biodiesel. To understand its catalytic properties, the prepared ash was characterized by EDX, XRD, TGA/DTA, Hg porosimetry, N2 physisorption, FE-SEM, and basic strength measurements. The effects of the catalyst loading in the range of 1–5% of the oil weight and the methanol-to-oil molar ratio of 6:1–18:1 on the kinetics of the fatty acid methyl esters synthesis were established. Moreover, the leaching and reusability of the catalyst were assessed. The obtained results revealed that hazelnut shell ash was mostly composed of K, Ca, and Mg. The highest ester content (98%) was achieved at the catalyst loading of 5%, the methanol-to-oil molar ratio of 12:1, and the reaction time of 10 min. The contribution of homogeneous catalysis because of the catalyst leaching was confirmed but did not determine the overall reaction rate. The catalyst can be reused after the recalcination at 800 °C for 2 h achieving the high methyl esters content (>96%) in 30 min after three subsequent runs. The overall reaction followed the pseudo-first-order kinetics with respect to triacylglycerols. A linear relationship between the apparent reaction rate constant and the catalyst loading and the methanol-to-oil molar ratio was determined. The determined value of the reaction rate constant was 0.0576 dm6/(min•mol2).
PB  - Elsevier
T2  - Renewable Energy
T1  - Transesterification of used cooking sunflower oil catalyzed by hazelnut shell ash
SP  - 103
EP  - 113
VL  - 183
DO  - 10.1016/j.renene.2021.10.071
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12337
ER  - 
@article{
author = "Miladinović, Marija M. and Krstić, Jugoslav B. and Zdujić, Miodrag V. and Veselinović, Ljiljana M. and Veljović, Đorđe N. and Banković-Ilić, Ivana B. and Stamenković, Olivera S. and Veljković, Vlada B.",
year = "2022",
abstract = "Hazelnut shell ash was investigated as a new base catalyst for the transesterification of used cooking sunflower oil to biodiesel. To understand its catalytic properties, the prepared ash was characterized by EDX, XRD, TGA/DTA, Hg porosimetry, N2 physisorption, FE-SEM, and basic strength measurements. The effects of the catalyst loading in the range of 1–5% of the oil weight and the methanol-to-oil molar ratio of 6:1–18:1 on the kinetics of the fatty acid methyl esters synthesis were established. Moreover, the leaching and reusability of the catalyst were assessed. The obtained results revealed that hazelnut shell ash was mostly composed of K, Ca, and Mg. The highest ester content (98%) was achieved at the catalyst loading of 5%, the methanol-to-oil molar ratio of 12:1, and the reaction time of 10 min. The contribution of homogeneous catalysis because of the catalyst leaching was confirmed but did not determine the overall reaction rate. The catalyst can be reused after the recalcination at 800 °C for 2 h achieving the high methyl esters content (>96%) in 30 min after three subsequent runs. The overall reaction followed the pseudo-first-order kinetics with respect to triacylglycerols. A linear relationship between the apparent reaction rate constant and the catalyst loading and the methanol-to-oil molar ratio was determined. The determined value of the reaction rate constant was 0.0576 dm6/(min•mol2).",
publisher = "Elsevier",
journal = "Renewable Energy",
title = "Transesterification of used cooking sunflower oil catalyzed by hazelnut shell ash",
pages = "103-113",
volume = "183",
doi = "10.1016/j.renene.2021.10.071",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12337"
}
Miladinović, M. M., Krstić, J. B., Zdujić, M. V., Veselinović, L. M., Veljović, Đ. N., Banković-Ilić, I. B., Stamenković, O. S.,& Veljković, V. B.. (2022). Transesterification of used cooking sunflower oil catalyzed by hazelnut shell ash. in Renewable Energy
Elsevier., 183, 103-113.
https://doi.org/10.1016/j.renene.2021.10.071
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12337
Miladinović MM, Krstić JB, Zdujić MV, Veselinović LM, Veljović ĐN, Banković-Ilić IB, Stamenković OS, Veljković VB. Transesterification of used cooking sunflower oil catalyzed by hazelnut shell ash. in Renewable Energy. 2022;183:103-113.
doi:10.1016/j.renene.2021.10.071
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12337 .
Miladinović, Marija M., Krstić, Jugoslav B., Zdujić, Miodrag V., Veselinović, Ljiljana M., Veljović, Đorđe N., Banković-Ilić, Ivana B., Stamenković, Olivera S., Veljković, Vlada B., "Transesterification of used cooking sunflower oil catalyzed by hazelnut shell ash" in Renewable Energy, 183 (2022):103-113,
https://doi.org/10.1016/j.renene.2021.10.071 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12337 .

Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике

Васић, Александар; Голубовић, Марија

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-31)

TY  - JOUR
AU  - Васић, Александар
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2021-12-31
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12526
AB  - The Association of Serbian Singing Societies in Sombor started the magazine “Gusle” in May 1911. It was a monthly magazine with each issue sixteen pages long. In the introductory place in each issue “Gusle” brought extensive texts dedicated to the problems in the work of Serbian singing societies. One column followed the work of the Association, and one brought news from the life of singing societies. The magazine was concluded by notes and advertisements. The outbreak
of the First World War stopped the publication of this magazine. The last issue
was published in April 1914. This is the first study dedicated to the magazine
“Gusle”, its structure, content and ideological profile. In the appendix, the paper
brings an integral bibliography of the journal, which did not exist until now.
AB  - Савез српских певачких друштава у Сомбору покренуо је у мају 1911. године
часопис „Гусле“. Часопис је излазио једном месечно на шеснаест страница.
На уводном месту у сваком броју „Гусле“ су доносиле обиман текст посвећен
проблемима у раду српских певачких дружина. Једна рубрика је пратила рад
Савеза, а једна је доносила вести из живота певачких друштава. Часопис су
закључивале белешке и огласи. Избијање Првог светског рата зауставило
је излажење овога гласила. Последњи број је изашао у априлу 1914. Ово је
прва студија посвећена часопису „Гусле“, његовој структури, садржају и
идеолошком профилу. У додатку, рад доноси интегралну библиографију
часописа, која до сада није постојала.
AB  - In January 1911, the Association of Serbian Singing Societies was founded in
Sombor. The first issue of the magazine “Gusle”, the official gazette of the Association,
appeared in May of the same year. It was a monthly magazine with each issue sixteen
pages long. The magazine was published regularly until April 1914. The outbreak of
the First World War halted the publication of the magazine.
During the three years of its existence, “Gusle” published two hundred and sixtythree
articles. Each issue opened with an extensive text dedicated to practical issues
and problems related to the work of Serbian singing societies. Those articles were
followd by the column “Work of the Association”, which brought news about the
activities of the Sombor Association of Serbian Singing Societies. The third column
reported on the work of a number of Serbian singing societies. The journal was
concluded by notes of various contents, and advertisements were printed at the very
end. The magazine also published translations of articles from foreign periodicals.
The editorial board presented its program at the beginning of the first issue. The
goal of the magazine was to serve the idea that led to the creation of the Association
of Serbian Singing Societies – to gather together and connect Serbian singing
societies. “Gusle” intended to contribute to achieving a unique system in the work of
singing societies. In addition, the magazine was supposed to help establish a singing
society in every Serbian place.
The focus in each issue was on the introductory, extensive texts. The themes of
these articles revealed the motives of the editorial board. Namely, the introductory
texts were not conceived as musicological essays of original aspirations; the
intention was to open practical, important questions that reflected the problems in
the functioning of singing societies.
Although at the beginning of the 20th century the idea of Yugoslavism was
present in Serbian intellectual circles, the magazine “Gusle” did not show interest in
it. There are very few Croatian and Slovenian topics in “Gusle”. Croats and Slovenes were mentioned only as part of strengthening ties with the Slavic peoples in general. The word Yugoslav was used only a few times, without elaboration.
For the historian of Serbian music, the magazine “Gusle” in the first place represents a source of information on musical opportunities among the Serbs in Austria-Hungary and in their singing societies, in the years before the First World War. “Gusle” served as a practical advisor to the singing societies in their work. The ambition of the magazine publishers did not go beyond that role. The absence of professional studies and reviews makes “Gusle” a distant ancestor of professional music periodicals that would be established and developed in the Serbian language only in the period between the two world wars.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике
T1  - The magazine „Gusle“ (1911–1914) in the history of Serbian music periodicals
SP  - 181
EP  - 212
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131181V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526
ER  - 
@article{
author = "Васић, Александар and Голубовић, Марија",
year = "2021-12-31",
abstract = "The Association of Serbian Singing Societies in Sombor started the magazine “Gusle” in May 1911. It was a monthly magazine with each issue sixteen pages long. In the introductory place in each issue “Gusle” brought extensive texts dedicated to the problems in the work of Serbian singing societies. One column followed the work of the Association, and one brought news from the life of singing societies. The magazine was concluded by notes and advertisements. The outbreak
of the First World War stopped the publication of this magazine. The last issue
was published in April 1914. This is the first study dedicated to the magazine
“Gusle”, its structure, content and ideological profile. In the appendix, the paper
brings an integral bibliography of the journal, which did not exist until now., Савез српских певачких друштава у Сомбору покренуо је у мају 1911. године
часопис „Гусле“. Часопис је излазио једном месечно на шеснаест страница.
На уводном месту у сваком броју „Гусле“ су доносиле обиман текст посвећен
проблемима у раду српских певачких дружина. Једна рубрика је пратила рад
Савеза, а једна је доносила вести из живота певачких друштава. Часопис су
закључивале белешке и огласи. Избијање Првог светског рата зауставило
је излажење овога гласила. Последњи број је изашао у априлу 1914. Ово је
прва студија посвећена часопису „Гусле“, његовој структури, садржају и
идеолошком профилу. У додатку, рад доноси интегралну библиографију
часописа, која до сада није постојала., In January 1911, the Association of Serbian Singing Societies was founded in
Sombor. The first issue of the magazine “Gusle”, the official gazette of the Association,
appeared in May of the same year. It was a monthly magazine with each issue sixteen
pages long. The magazine was published regularly until April 1914. The outbreak of
the First World War halted the publication of the magazine.
During the three years of its existence, “Gusle” published two hundred and sixtythree
articles. Each issue opened with an extensive text dedicated to practical issues
and problems related to the work of Serbian singing societies. Those articles were
followd by the column “Work of the Association”, which brought news about the
activities of the Sombor Association of Serbian Singing Societies. The third column
reported on the work of a number of Serbian singing societies. The journal was
concluded by notes of various contents, and advertisements were printed at the very
end. The magazine also published translations of articles from foreign periodicals.
The editorial board presented its program at the beginning of the first issue. The
goal of the magazine was to serve the idea that led to the creation of the Association
of Serbian Singing Societies – to gather together and connect Serbian singing
societies. “Gusle” intended to contribute to achieving a unique system in the work of
singing societies. In addition, the magazine was supposed to help establish a singing
society in every Serbian place.
The focus in each issue was on the introductory, extensive texts. The themes of
these articles revealed the motives of the editorial board. Namely, the introductory
texts were not conceived as musicological essays of original aspirations; the
intention was to open practical, important questions that reflected the problems in
the functioning of singing societies.
Although at the beginning of the 20th century the idea of Yugoslavism was
present in Serbian intellectual circles, the magazine “Gusle” did not show interest in
it. There are very few Croatian and Slovenian topics in “Gusle”. Croats and Slovenes were mentioned only as part of strengthening ties with the Slavic peoples in general. The word Yugoslav was used only a few times, without elaboration.
For the historian of Serbian music, the magazine “Gusle” in the first place represents a source of information on musical opportunities among the Serbs in Austria-Hungary and in their singing societies, in the years before the First World War. “Gusle” served as a practical advisor to the singing societies in their work. The ambition of the magazine publishers did not go beyond that role. The absence of professional studies and reviews makes “Gusle” a distant ancestor of professional music periodicals that would be established and developed in the Serbian language only in the period between the two world wars.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике, The magazine „Gusle“ (1911–1914) in the history of Serbian music periodicals",
pages = "181-212",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131181V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526"
}
Васић, А.,& Голубовић, М.. (2021-12-31). Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 181-212.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131181V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526
Васић А, Голубовић М. Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике. in Музикологија. 2021;(31):181-212.
doi:10.2298/MUZ2131181V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526 .
Васић, Александар, Голубовић, Марија, "Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике" in Музикологија, no. 31 (2021-12-31):181-212,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131181V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526 .

Данијела Кулезић-Вилсон (Шабац, 13. октобар 1966 – Корк, Ирска, 15. април 2021)

Ђорђевић, Ана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-30)

TY  - GEN
AU  - Ђорђевић, Ана
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12532
AB  - Петнаестог априла 2021. године, након дуге и тешке борбе са болешћу, прерано нас је напустила Данијела Кулезић-Вилсон (Danijela Kulezić-Wilson), музиколошкиња, ванредна професорка Школе за филм, музику и позориште Универзитета у Корку, Ирска (University College Cork).
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Данијела Кулезић-Вилсон (Шабац, 13. октобар 1966 – Корк, Ирска, 15. април 2021)
SP  - 285
EP  - 288
IS  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12532
ER  - 
@misc{
author = "Ђорђевић, Ана",
year = "2021-12-30",
abstract = "Петнаестог априла 2021. године, након дуге и тешке борбе са болешћу, прерано нас је напустила Данијела Кулезић-Вилсон (Danijela Kulezić-Wilson), музиколошкиња, ванредна професорка Школе за филм, музику и позориште Универзитета у Корку, Ирска (University College Cork).",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Данијела Кулезић-Вилсон (Шабац, 13. октобар 1966 – Корк, Ирска, 15. април 2021)",
pages = "285-288",
number = "31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12532"
}
Ђорђевић, А.. (2021-12-30). Данијела Кулезић-Вилсон (Шабац, 13. октобар 1966 – Корк, Ирска, 15. април 2021). in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 285-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12532
Ђорђевић А. Данијела Кулезић-Вилсон (Шабац, 13. октобар 1966 – Корк, Ирска, 15. април 2021). in Музикологија. 2021;(31):285-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12532 .
Ђорђевић, Ана, "Данијела Кулезић-Вилсон (Шабац, 13. октобар 1966 – Корк, Ирска, 15. април 2021)" in Музикологија, no. 31 (2021-12-30):285-288,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12532 .

Владимир Јовановић, 100 година Опере Народног позоришта у Београду. Београд: Чигоја штампа, 2020. ISBN 978-86-531-0625-6 (ЧШ)

Спасић, Вања

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Спасић, Вања
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12531
AB  - Поводом обележавања стоте годишњице оснивања Опере Народног позоришта у Београду, публика је имала прилике да се кроз три различита медија упозна са историјатом институције која представља један од најзначајнијих чинилаца нашег музичког и културног живота.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Владимир Јовановић, 100 година Опере Народног позоришта у Београду. Београд: Чигоја штампа, 2020. ISBN 978-86-531-0625-6 (ЧШ)
SP  - 277
EP  - 282
IS  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12531
ER  - 
@article{
author = "Спасић, Вања",
year = "2021-12-30",
abstract = "Поводом обележавања стоте годишњице оснивања Опере Народног позоришта у Београду, публика је имала прилике да се кроз три различита медија упозна са историјатом институције која представља један од најзначајнијих чинилаца нашег музичког и културног живота.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Владимир Јовановић, 100 година Опере Народног позоришта у Београду. Београд: Чигоја штампа, 2020. ISBN 978-86-531-0625-6 (ЧШ)",
pages = "277-282",
number = "31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12531"
}
Спасић, В.. (2021-12-30). Владимир Јовановић, 100 година Опере Народног позоришта у Београду. Београд: Чигоја штампа, 2020. ISBN 978-86-531-0625-6 (ЧШ). in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 277-282.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12531
Спасић В. Владимир Јовановић, 100 година Опере Народног позоришта у Београду. Београд: Чигоја штампа, 2020. ISBN 978-86-531-0625-6 (ЧШ). in Музикологија. 2021;(31):277-282.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12531 .
Спасић, Вања, "Владимир Јовановић, 100 година Опере Народног позоришта у Београду. Београд: Чигоја штампа, 2020. ISBN 978-86-531-0625-6 (ЧШ)" in Музикологија, no. 31 (2021-12-30):277-282,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12531 .

Milena Medić, Musica ante oculos: ekfraza i njene vrline ἐνάργεια i ἐκπλήξις u vokalnoj muzici na razmeđu 16. i 17. veka. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, 2020. ISBN 978-86-81340-28-8. 307 str.

Марковић, Татјана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Татјана
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12530
AB  - Године 2020. у издању Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду публикована је монографија музиколошкиње и теоретичарке музике Милене Медић, Musica ante oculos: ekfraza i njene vrline ἐνάργεια i ἐκπλήξις u vokalnoj muzici na razmeđu 16. i 17. veka, као резултат њеног дугогодишњег истраживања европске вокалне музике ренесансе и раног барока.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Milena Medić, Musica ante oculos: ekfraza i njene vrline ἐνάργεια i ἐκπλήξις u vokalnoj muzici na razmeđu 16. i 17. veka. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, 2020. ISBN 978-86-81340-28-8. 307 str.
SP  - 269
EP  - 275
IS  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12530
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Татјана",
year = "2021-12-30",
abstract = "Године 2020. у издању Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду публикована је монографија музиколошкиње и теоретичарке музике Милене Медић, Musica ante oculos: ekfraza i njene vrline ἐνάργεια i ἐκπλήξις u vokalnoj muzici na razmeđu 16. i 17. veka, као резултат њеног дугогодишњег истраживања европске вокалне музике ренесансе и раног барока.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Milena Medić, Musica ante oculos: ekfraza i njene vrline ἐνάργεια i ἐκπλήξις u vokalnoj muzici na razmeđu 16. i 17. veka. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, 2020. ISBN 978-86-81340-28-8. 307 str.",
pages = "269-275",
number = "31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12530"
}
Марковић, Т.. (2021-12-30). Milena Medić, Musica ante oculos: ekfraza i njene vrline ἐνάργεια i ἐκπλήξις u vokalnoj muzici na razmeđu 16. i 17. veka. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, 2020. ISBN 978-86-81340-28-8. 307 str.. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 269-275.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12530
Марковић Т. Milena Medić, Musica ante oculos: ekfraza i njene vrline ἐνάργεια i ἐκπλήξις u vokalnoj muzici na razmeđu 16. i 17. veka. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, 2020. ISBN 978-86-81340-28-8. 307 str.. in Музикологија. 2021;(31):269-275.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12530 .
Марковић, Татјана, "Milena Medić, Musica ante oculos: ekfraza i njene vrline ἐνάργεια i ἐκπλήξις u vokalnoj muzici na razmeđu 16. i 17. veka. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, 2020. ISBN 978-86-81340-28-8. 307 str." in Музикологија, no. 31 (2021-12-30):269-275,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12530 .

Écoutant la musique de Pan: о онтолошком потенцијалу ʻпаузе’ у Дебисијевом делу Сиринкс

Томић, Марија

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Томић, Марија
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12527
AB  - The basic thesis of this paper is that ʻpause’ represents the ontological center of Claude Debussy’s (1862–1918) Syrinx for solo flute (1913). The phenomenon of the musical work is interpreted through an ontological perspective, following Roman Ingarden’s reflections presented in his Ontology of the Work of Art, having also in mind the different modes in which music can exist, that can be read from Ferruccio Busoni’s Sketch of a New Esthetic of Music. Since the programmatic content of Syrinx represents the myth of Pan’s flute, we necessarily introduce Mircea Eliadeʼs explication of the phenomenon of myth, more precisely, of the mythical
time, into the theoretical discussion as well.
AB  - Основна теза овог рада јесте да ʻпауза’ представља онтолошки центар
Дебисијеве (Claude Debussy, 1862–1918) композиције Сиринкс за соло
флауту (1913). Феномен музичког дела тумачимо из онтолошке перспективе,
по узору на Ингарденова (Roman Ingarden) промишљања изложена у његовој
Онтологији уметности, имајући у виду и различите модусе појавности музике
који се ишчитавају из Бузонијевог (Ferruccio Busoni) Нацрта за једну нову
естетику музике. Будући да програмску основу композиције Сиринкс чини
мит о Пановој фрули, у теоријску расправу нужно уводимо и Елијадеову
(Mircea Eliade) експликацију феномена мита, прецизније, митског времена.
AB  - Symbol of the (modern) flute music, Claude Debussy’s (1862–1918) composition
Syrinx for solo flute was initially conceived and premiered in 1913 as music for the
first scene of the third act of Gabriel Mourey’s dramatic poem Psyché. The phenomenon
of musical/Debussy’s work is interpreted through an ontological perspective,
following Roman Ingarden’s reflections presented in his Ontology of the Work of Art,
having also in mind the different modes in which music can exist, that can be read
from Ferruccio Busoni’s Sketch of a New Esthetic of Music. Since the programmatic
content of Syrinx represents the myth of Pan’s flute, we necessarily introduce into
the theoretical discussion as well Mircea Eliade’s explication of the phenomenon
of myth, more precisely, of the mythical/sacred time (Great Time), which stands
in contrast to the profane or historical time. Entering the Time takes place, significantly,
almost at the very beginning of the composition, thanks to the appearance of
the Fermata written after all beats in the second bar and, then, to the double bar line
which completes the eighth bar – during the sound realization of these signs flutists
ʻperform’ pauses, which we understand as places of the intersection of musical and
mythical time, that is, as a mean of temporal continuity in the overall dramaturgical
flow. It becomes apparent that the Time (Fermata/double bar line/ʻpause’) in a certain
way determines the musical time, i.e. the temporal organization of Syrinx. Therefore,
the constitutive elements of the myth are the hallmarks of this work – apart
from, for example, the interaction of two modes of time (mythical and musical) inhabiting
each version of the myth of Pan’s flute, which the composer transposed to
his work, treatment of the musical material also resonates with mythical patterns,
particularly the concept of returning “at the beginning”. Since Busoni’s fourth mode
– the conception of interpretation – likewise takes place primarily through ʻcreating’
the Fermata’s duration, we conclude that ʻpause’ represents the ontological center of
Syrinx for solo flute, which intensifies the image of the identity of a musical work as
an ideal object.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Écoutant la musique de Pan: о онтолошком потенцијалу ʻпаузе’ у Дебисијевом делу Сиринкс
T1  - Écoutant la musique de Pan: Regarding the Ontological Horizons of ʻPause’ in Claude Debussy’s Syrinx
SP  - 213
EP  - 229
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131213T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12527
ER  - 
@article{
author = "Томић, Марија",
year = "2021-12-30",
abstract = "The basic thesis of this paper is that ʻpause’ represents the ontological center of Claude Debussy’s (1862–1918) Syrinx for solo flute (1913). The phenomenon of the musical work is interpreted through an ontological perspective, following Roman Ingarden’s reflections presented in his Ontology of the Work of Art, having also in mind the different modes in which music can exist, that can be read from Ferruccio Busoni’s Sketch of a New Esthetic of Music. Since the programmatic content of Syrinx represents the myth of Pan’s flute, we necessarily introduce Mircea Eliadeʼs explication of the phenomenon of myth, more precisely, of the mythical
time, into the theoretical discussion as well., Основна теза овог рада јесте да ʻпауза’ представља онтолошки центар
Дебисијеве (Claude Debussy, 1862–1918) композиције Сиринкс за соло
флауту (1913). Феномен музичког дела тумачимо из онтолошке перспективе,
по узору на Ингарденова (Roman Ingarden) промишљања изложена у његовој
Онтологији уметности, имајући у виду и различите модусе појавности музике
који се ишчитавају из Бузонијевог (Ferruccio Busoni) Нацрта за једну нову
естетику музике. Будући да програмску основу композиције Сиринкс чини
мит о Пановој фрули, у теоријску расправу нужно уводимо и Елијадеову
(Mircea Eliade) експликацију феномена мита, прецизније, митског времена., Symbol of the (modern) flute music, Claude Debussy’s (1862–1918) composition
Syrinx for solo flute was initially conceived and premiered in 1913 as music for the
first scene of the third act of Gabriel Mourey’s dramatic poem Psyché. The phenomenon
of musical/Debussy’s work is interpreted through an ontological perspective,
following Roman Ingarden’s reflections presented in his Ontology of the Work of Art,
having also in mind the different modes in which music can exist, that can be read
from Ferruccio Busoni’s Sketch of a New Esthetic of Music. Since the programmatic
content of Syrinx represents the myth of Pan’s flute, we necessarily introduce into
the theoretical discussion as well Mircea Eliade’s explication of the phenomenon
of myth, more precisely, of the mythical/sacred time (Great Time), which stands
in contrast to the profane or historical time. Entering the Time takes place, significantly,
almost at the very beginning of the composition, thanks to the appearance of
the Fermata written after all beats in the second bar and, then, to the double bar line
which completes the eighth bar – during the sound realization of these signs flutists
ʻperform’ pauses, which we understand as places of the intersection of musical and
mythical time, that is, as a mean of temporal continuity in the overall dramaturgical
flow. It becomes apparent that the Time (Fermata/double bar line/ʻpause’) in a certain
way determines the musical time, i.e. the temporal organization of Syrinx. Therefore,
the constitutive elements of the myth are the hallmarks of this work – apart
from, for example, the interaction of two modes of time (mythical and musical) inhabiting
each version of the myth of Pan’s flute, which the composer transposed to
his work, treatment of the musical material also resonates with mythical patterns,
particularly the concept of returning “at the beginning”. Since Busoni’s fourth mode
– the conception of interpretation – likewise takes place primarily through ʻcreating’
the Fermata’s duration, we conclude that ʻpause’ represents the ontological center of
Syrinx for solo flute, which intensifies the image of the identity of a musical work as
an ideal object.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Écoutant la musique de Pan: о онтолошком потенцијалу ʻпаузе’ у Дебисијевом делу Сиринкс, Écoutant la musique de Pan: Regarding the Ontological Horizons of ʻPause’ in Claude Debussy’s Syrinx",
pages = "213-229",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131213T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12527"
}
Томић, М.. (2021-12-30). Écoutant la musique de Pan: о онтолошком потенцијалу ʻпаузе’ у Дебисијевом делу Сиринкс. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 213-229.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131213T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12527
Томић М. Écoutant la musique de Pan: о онтолошком потенцијалу ʻпаузе’ у Дебисијевом делу Сиринкс. in Музикологија. 2021;(31):213-229.
doi:10.2298/MUZ2131213T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12527 .
Томић, Марија, "Écoutant la musique de Pan: о онтолошком потенцијалу ʻпаузе’ у Дебисијевом делу Сиринкс" in Музикологија, no. 31 (2021-12-30):213-229,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131213T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12527 .

Orthodoxy, Music, Politics and Art in Russia and Eastern Europe. Edited by Ivan Moody and Ivana Medić. London: University of London, Goldsmiths, Centre for Russian Music; Belgrade: Institute of Musicology SASA, 2020. ISBN 978-86-80639-57-4 (IMSASA)

Ђаковић, Богдан

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Ђаковић, Богдан
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12529
AB  - Ова драгоцена збирка текстова представља резултат међународне конференције и фестивала под насловом Orthodoxy, Music, Politics and Art in Contemporary Russia and Eastern Europe, одржаних на Универзитету Голдсмитс у Лондону, 16. и 17. марта 2013. године, и накнадно посвећених организатору догађаја, преминулом музикологу и виолончелисти Александру Ивашкину (Александр Васильевич Ивашкин, 1948–2014), биографу Алфреда Шниткеа (Альфред Гарриевич Шнитке) и директору тамошњег Центра за руску музику, најзаслужнијем музичару за иницирање једног овако конципираног научног и уметничког скупа.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Orthodoxy, Music, Politics and Art in Russia and Eastern Europe. Edited by Ivan Moody and Ivana Medić. London: University of London, Goldsmiths, Centre for Russian Music; Belgrade: Institute of Musicology SASA, 2020. ISBN 978-86-80639-57-4 (IMSASA)
SP  - 259
EP  - 267
IS  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12529
ER  - 
@article{
author = "Ђаковић, Богдан",
year = "2021-12-30",
abstract = "Ова драгоцена збирка текстова представља резултат међународне конференције и фестивала под насловом Orthodoxy, Music, Politics and Art in Contemporary Russia and Eastern Europe, одржаних на Универзитету Голдсмитс у Лондону, 16. и 17. марта 2013. године, и накнадно посвећених организатору догађаја, преминулом музикологу и виолончелисти Александру Ивашкину (Александр Васильевич Ивашкин, 1948–2014), биографу Алфреда Шниткеа (Альфред Гарриевич Шнитке) и директору тамошњег Центра за руску музику, најзаслужнијем музичару за иницирање једног овако конципираног научног и уметничког скупа.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Orthodoxy, Music, Politics and Art in Russia and Eastern Europe. Edited by Ivan Moody and Ivana Medić. London: University of London, Goldsmiths, Centre for Russian Music; Belgrade: Institute of Musicology SASA, 2020. ISBN 978-86-80639-57-4 (IMSASA)",
pages = "259-267",
number = "31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12529"
}
Ђаковић, Б.. (2021-12-30). Orthodoxy, Music, Politics and Art in Russia and Eastern Europe. Edited by Ivan Moody and Ivana Medić. London: University of London, Goldsmiths, Centre for Russian Music; Belgrade: Institute of Musicology SASA, 2020. ISBN 978-86-80639-57-4 (IMSASA). in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 259-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12529
Ђаковић Б. Orthodoxy, Music, Politics and Art in Russia and Eastern Europe. Edited by Ivan Moody and Ivana Medić. London: University of London, Goldsmiths, Centre for Russian Music; Belgrade: Institute of Musicology SASA, 2020. ISBN 978-86-80639-57-4 (IMSASA). in Музикологија. 2021;(31):259-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12529 .
Ђаковић, Богдан, "Orthodoxy, Music, Politics and Art in Russia and Eastern Europe. Edited by Ivan Moody and Ivana Medić. London: University of London, Goldsmiths, Centre for Russian Music; Belgrade: Institute of Musicology SASA, 2020. ISBN 978-86-80639-57-4 (IMSASA)" in Музикологија, no. 31 (2021-12-30):259-267,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12529 .

Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца

Пено, Весна Сара

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12523
AB  - The paper deals with the so-called patriarchal – Constantinople ifos in the recent church-singing tradition. Different aspects of this phenomenon are presented, about which numerous stereotypical attitudes have been expressed in different kind of narratives. In considering the phenomenon of ifos in this study, we started from the fact that it was at the center of a dispute between the reformers of the late Byzantine Neum notation - the so-called the “old method” and the conservative among Constantinople’s renowned singers, who did not accept the “new method” without resistance. It was also stated that the patriarchal ifos by inertia and not always justifiably attributed to the singers who were active in the Church of St. George on Fanar. Also, arguments were presented in favor of a critical review of contemporary discourses in which the ideologized belief is repeated that the Constantinople throne is the guarantee of any kind of saint church tradition, and thus the patristic Orthodox church music.
AB  - У фокусу рада је тзв. патријаршијски – константинопољски ифос у новијој
традицији јелинског појања. Представљени су различити аспекти овог
феномена у вези с којим су у различитим врстама наратива изнети бројни
стереотипни ставови. У разматрању феномена ифос у овој студији, пошло се
од чињеница је он био у сржи спора између реформатора касновизантијске
нотације, тзв. „старог метода“, и конзервативаца међу реномираним
константинопољским појцима, који „нови метод“ нису прихватили без
отпора. Констатовано је и да се патријаршијски ифос по инерцији и не увек
оправдано приписивао појцима у Цркви Светог Георгија на Фанару. Указано
је и на аргументе у прилог критичком осврту на савремене дискурсе о ифосу
у којима се понавља идеологизовано уверење да је константинопољски трон
гарант сваког облика освештаног црквеног предања, самим тим и отачке
православне црквене музике.
AB  - In 2014, Patriarch of Constantinople Bartholomeos signed a circular epistle on
the occasion of the two hundredth anniversary of the reform of music / the so-called
“new method”. In 1814, namely, three musicians from Constantinople – Chrysanthos,
Gregorios and Churmusios – reformed the late Byzantine neum notation and
introduced a new, shortened way of learning church melodies. At the beginning of
his epistle, Patriarch Bartholomeos pointed out that, thanks to the three reformers,
“the Mother Church of Constantinople remained the ark of salvation of the father's
Orthodox church music”.
The Patriarch’s panigiric text on the jubilee also states that the reform did not
introduce any novelties and that the ifos of the ancient paternal psalmody was preserved
in the pulpits of the so-called Great Church dedicated to St George. As expected,
the current Patriarch of Constantinople neither referred in the text to what
was the content of ifos in church music, nor what were the features of the patriarchal
– Constantinople musical ifos. Based on the existing musicological sources, it is also
evident that there is no single platform among singers and musicologists in defining
and describing this phenomenon, nor are there pre-agreed criteria. The writings on
ifos do not mention the important fact that precisely ifos was one, if not the key controversial
issue that divided the singers in the Great Church in Constantinople at the
beginning of the 19th century: conservatives continued to sing according to the “old
method”, while progressives sang on the “new method”. This fact determined the
concept of this article, the first part of which considers what was “new” in the “new
method” that provoked the reactions of the leading figures among singers on Phanar
and convinced them against the reform.
The famous Constantinople philosopher, physician and connoisseur of church
music Basilios Stefanidis was the first scholar who tried to define the meaning of
ifos. He brought ifos primarily in connection with: 1) the creative potential of the
singer while interpreting the stenographic / synoptic late Byzantine Neum record;
and with 2) adopting a chanting manner in the process of oral interaction between
teachers and students. A follower of the three music reformers, Kyriakos Philoxenis,
initially tried to supplement Stefanidis’ definition of ifos with more metaphorical
than clear comments, but soon afterwards he gave up on any definition, stating that
ifos was simply indescribable.
An insight into the available narratives, in which patriarchal ifos is mostly reduced
to a scientifically unfounded stereotype, makes several possible meanings of this term stand out: 1) interpretation of the melody, regardless of whether the singer
sings according to neum records or on the basis of his own musical memory; 2) “accumulation
of musical memory”, as Alexander Khalil lucidly described the manner
of singing which is trasmitted by “ear and spirit” from teacher to student; and finally
3) a repertoire of “classical” melodies that, with their simple melodic elements, best
fit into worship.
At the end of the article, it was critically stated that there are certain ideologized
attitudes in the discourses on patriarchal ifos. One of them is undoubtedly that the
throne of the Patriarchate of Constantinople is the guarantee of the preservation of
every kind of holy church tradition, and thus of musical ifos. Unobjective perception,
based primarily of spiritual ethnophiletism, leads to the belief that patriarchal ifos
has been one and the same for centuries, from St John of Damascus, through Xenos
Corones, to three reformers Chrisanthos, Gregorios and Chourmouzios and the
present-day singers in the Constantinople Patriarchate.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца
T1  - Patriarchial Ifos in the Perception of Greek Church Chanters
SP  - 129
EP  - 144
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131129P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523
ER  - 
@article{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2021-12-30",
abstract = "The paper deals with the so-called patriarchal – Constantinople ifos in the recent church-singing tradition. Different aspects of this phenomenon are presented, about which numerous stereotypical attitudes have been expressed in different kind of narratives. In considering the phenomenon of ifos in this study, we started from the fact that it was at the center of a dispute between the reformers of the late Byzantine Neum notation - the so-called the “old method” and the conservative among Constantinople’s renowned singers, who did not accept the “new method” without resistance. It was also stated that the patriarchal ifos by inertia and not always justifiably attributed to the singers who were active in the Church of St. George on Fanar. Also, arguments were presented in favor of a critical review of contemporary discourses in which the ideologized belief is repeated that the Constantinople throne is the guarantee of any kind of saint church tradition, and thus the patristic Orthodox church music., У фокусу рада је тзв. патријаршијски – константинопољски ифос у новијој
традицији јелинског појања. Представљени су различити аспекти овог
феномена у вези с којим су у различитим врстама наратива изнети бројни
стереотипни ставови. У разматрању феномена ифос у овој студији, пошло се
од чињеница је он био у сржи спора између реформатора касновизантијске
нотације, тзв. „старог метода“, и конзервативаца међу реномираним
константинопољским појцима, који „нови метод“ нису прихватили без
отпора. Констатовано је и да се патријаршијски ифос по инерцији и не увек
оправдано приписивао појцима у Цркви Светог Георгија на Фанару. Указано
је и на аргументе у прилог критичком осврту на савремене дискурсе о ифосу
у којима се понавља идеологизовано уверење да је константинопољски трон
гарант сваког облика освештаног црквеног предања, самим тим и отачке
православне црквене музике., In 2014, Patriarch of Constantinople Bartholomeos signed a circular epistle on
the occasion of the two hundredth anniversary of the reform of music / the so-called
“new method”. In 1814, namely, three musicians from Constantinople – Chrysanthos,
Gregorios and Churmusios – reformed the late Byzantine neum notation and
introduced a new, shortened way of learning church melodies. At the beginning of
his epistle, Patriarch Bartholomeos pointed out that, thanks to the three reformers,
“the Mother Church of Constantinople remained the ark of salvation of the father's
Orthodox church music”.
The Patriarch’s panigiric text on the jubilee also states that the reform did not
introduce any novelties and that the ifos of the ancient paternal psalmody was preserved
in the pulpits of the so-called Great Church dedicated to St George. As expected,
the current Patriarch of Constantinople neither referred in the text to what
was the content of ifos in church music, nor what were the features of the patriarchal
– Constantinople musical ifos. Based on the existing musicological sources, it is also
evident that there is no single platform among singers and musicologists in defining
and describing this phenomenon, nor are there pre-agreed criteria. The writings on
ifos do not mention the important fact that precisely ifos was one, if not the key controversial
issue that divided the singers in the Great Church in Constantinople at the
beginning of the 19th century: conservatives continued to sing according to the “old
method”, while progressives sang on the “new method”. This fact determined the
concept of this article, the first part of which considers what was “new” in the “new
method” that provoked the reactions of the leading figures among singers on Phanar
and convinced them against the reform.
The famous Constantinople philosopher, physician and connoisseur of church
music Basilios Stefanidis was the first scholar who tried to define the meaning of
ifos. He brought ifos primarily in connection with: 1) the creative potential of the
singer while interpreting the stenographic / synoptic late Byzantine Neum record;
and with 2) adopting a chanting manner in the process of oral interaction between
teachers and students. A follower of the three music reformers, Kyriakos Philoxenis,
initially tried to supplement Stefanidis’ definition of ifos with more metaphorical
than clear comments, but soon afterwards he gave up on any definition, stating that
ifos was simply indescribable.
An insight into the available narratives, in which patriarchal ifos is mostly reduced
to a scientifically unfounded stereotype, makes several possible meanings of this term stand out: 1) interpretation of the melody, regardless of whether the singer
sings according to neum records or on the basis of his own musical memory; 2) “accumulation
of musical memory”, as Alexander Khalil lucidly described the manner
of singing which is trasmitted by “ear and spirit” from teacher to student; and finally
3) a repertoire of “classical” melodies that, with their simple melodic elements, best
fit into worship.
At the end of the article, it was critically stated that there are certain ideologized
attitudes in the discourses on patriarchal ifos. One of them is undoubtedly that the
throne of the Patriarchate of Constantinople is the guarantee of the preservation of
every kind of holy church tradition, and thus of musical ifos. Unobjective perception,
based primarily of spiritual ethnophiletism, leads to the belief that patriarchal ifos
has been one and the same for centuries, from St John of Damascus, through Xenos
Corones, to three reformers Chrisanthos, Gregorios and Chourmouzios and the
present-day singers in the Constantinople Patriarchate.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца, Patriarchial Ifos in the Perception of Greek Church Chanters",
pages = "129-144",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131129P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523"
}
Пено, В. С.. (2021-12-30). Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 129-144.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131129P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523
Пено ВС. Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца. in Музикологија. 2021;(31):129-144.
doi:10.2298/MUZ2131129P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523 .
Пено, Весна Сара, "Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца" in Музикологија, no. 31 (2021-12-30):129-144,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131129P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523 .

J. S. Bach’s Keyboard Works: from Performance to Research

Knights, Francis

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Knights, Francis
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12525
AB  - Practice-led research in classical music has tended to deal with specific and limited case studies, examining in detail the ways in which one musician’s individual responses to a work or genre can lead to a new understanding of that object, and assessing the different forms of knowledge generated. This project discussion however deals with a complete corpus created over one composer’s lifetime, Bach’s works for clavier, and looks at the very many different aspects of musical understanding – including pedagogy, technique, compositional practice, performance practice, attribution studies and organology – that can be enriched by hands-on engagement with a substantial and high-quality repertoire.
AB  - Проучавање уметничке музике вођено праксом, по правилу је усмерено на конкретне и ограничене студије случаја, у којима се детаљно истражују начини на које индивидуалне реакције музичара на дело или жанр могу довести до новог разумевања предмета, те испостављају различите врсте
тако створених сазнања. Међутим, ова расправа се бави комлетним
корпусом створеним током живота једног композитора – Баховим делима за
клавијатурне инструменте – и сагледава бројне аспекте музичког разумевања,
укључујући педагогију, технику, композициону и извођачку праксу, студије
ауторства и органологију – које може обогатити практичан рад на обимном
репертоару високог квалитета.
AB  - Пројекат описан у овој студији показује како извођачке перспективе производе
конкретна научна питања у проучавањима руковођеним праксом, овде на при-
меру истраживања комплетног циклуса Бахових дела за клавијатурне инстру-
менте, спроведеног од 2017. до 2021. године.
Дела су, колико је то могућно, груписана према жанру, уз пажљиво разматрање
коришћених инструмената, нотних издања и услова извођења. Пројекат је за-
почео циклусом Добро темперовани клавир, садржао је шест делова, од анализе
до коначне припреме извођења, што је постало основом за педагошку студију.
Уследила је дискусија о прецизним техничким компонентама двогласних и трогласних инвенција. По извођењу Уметности фуге настала су два истраживачка
есеја, један о делу као композицији за клавијатурни инструмент (то је био закључак, али не постоји јединствена клавијатура), а други о различитим модерним
завршецима последњег, незавршеног Контрапункта. Овде је заједнички рачунарски пројекат идентификовао завршетке који највише личе на Бахову музику
у погледу вођења гласова и мелодијске контуре. Извођачка пракса је била још једно кључно поље интересовања, укључујући
и орнаментацију (различити рукописи из XVIII века, различите датације, нуде
велики број различитих опција), повезивање баховских прстореда са извођачком техником и могућне утицаје на савремену импровизациону праксу, као и
повремену употребу педалних тонова у малом броју раних, за Баха нетипичних
дела, где се сугерише да је композитор у том периоду имао инструмент с педалама које повлаче дирке.
Даљи практични експерименти спровођени су како би се тестирала интересантна прича Чарлса Бернија о Баху, који је „дирке повлачио наниже помоћу
штапа у својим устима, а који није могао да дохвати ни рукама ни ногама“. Коначно, на додатним реситалима истражена је разлика између извођења Добро
темперованог клавира на оргуљама и на клавикорду, вештина читања с листа
(према сведочењима, Бах је могао да „свира све, без оклевања, на први поглед“),
и идеја техничког урушавања наученог репертоара током времена. Већина тих
истраживачких питања не би могла да се постави без извођачке перспективе. У
том смислу, сасвим је јасна важност међусобног разумевања научника, уредника
и извођача када је реч о њиховим различитим приступима.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - J. S. Bach’s Keyboard Works: from Performance to Research
T1  - Дела Ј. С. Баха за клавијатурне инструменте: од извођења до проучавања
SP  - 161
EP  - 180
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131161K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12525
ER  - 
@article{
author = "Knights, Francis",
year = "2021-12-30",
abstract = "Practice-led research in classical music has tended to deal with specific and limited case studies, examining in detail the ways in which one musician’s individual responses to a work or genre can lead to a new understanding of that object, and assessing the different forms of knowledge generated. This project discussion however deals with a complete corpus created over one composer’s lifetime, Bach’s works for clavier, and looks at the very many different aspects of musical understanding – including pedagogy, technique, compositional practice, performance practice, attribution studies and organology – that can be enriched by hands-on engagement with a substantial and high-quality repertoire., Проучавање уметничке музике вођено праксом, по правилу је усмерено на конкретне и ограничене студије случаја, у којима се детаљно истражују начини на које индивидуалне реакције музичара на дело или жанр могу довести до новог разумевања предмета, те испостављају различите врсте
тако створених сазнања. Међутим, ова расправа се бави комлетним
корпусом створеним током живота једног композитора – Баховим делима за
клавијатурне инструменте – и сагледава бројне аспекте музичког разумевања,
укључујући педагогију, технику, композициону и извођачку праксу, студије
ауторства и органологију – које може обогатити практичан рад на обимном
репертоару високог квалитета., Пројекат описан у овој студији показује како извођачке перспективе производе
конкретна научна питања у проучавањима руковођеним праксом, овде на при-
меру истраживања комплетног циклуса Бахових дела за клавијатурне инстру-
менте, спроведеног од 2017. до 2021. године.
Дела су, колико је то могућно, груписана према жанру, уз пажљиво разматрање
коришћених инструмената, нотних издања и услова извођења. Пројекат је за-
почео циклусом Добро темперовани клавир, садржао је шест делова, од анализе
до коначне припреме извођења, што је постало основом за педагошку студију.
Уследила је дискусија о прецизним техничким компонентама двогласних и трогласних инвенција. По извођењу Уметности фуге настала су два истраживачка
есеја, један о делу као композицији за клавијатурни инструмент (то је био закључак, али не постоји јединствена клавијатура), а други о различитим модерним
завршецима последњег, незавршеног Контрапункта. Овде је заједнички рачунарски пројекат идентификовао завршетке који највише личе на Бахову музику
у погледу вођења гласова и мелодијске контуре. Извођачка пракса је била још једно кључно поље интересовања, укључујући
и орнаментацију (различити рукописи из XVIII века, различите датације, нуде
велики број различитих опција), повезивање баховских прстореда са извођачком техником и могућне утицаје на савремену импровизациону праксу, као и
повремену употребу педалних тонова у малом броју раних, за Баха нетипичних
дела, где се сугерише да је композитор у том периоду имао инструмент с педалама које повлаче дирке.
Даљи практични експерименти спровођени су како би се тестирала интересантна прича Чарлса Бернија о Баху, који је „дирке повлачио наниже помоћу
штапа у својим устима, а који није могао да дохвати ни рукама ни ногама“. Коначно, на додатним реситалима истражена је разлика између извођења Добро
темперованог клавира на оргуљама и на клавикорду, вештина читања с листа
(према сведочењима, Бах је могао да „свира све, без оклевања, на први поглед“),
и идеја техничког урушавања наученог репертоара током времена. Већина тих
истраживачких питања не би могла да се постави без извођачке перспективе. У
том смислу, сасвим је јасна важност међусобног разумевања научника, уредника
и извођача када је реч о њиховим различитим приступима.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "J. S. Bach’s Keyboard Works: from Performance to Research, Дела Ј. С. Баха за клавијатурне инструменте: од извођења до проучавања",
pages = "161-180",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131161K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12525"
}
Knights, F.. (2021-12-30). J. S. Bach’s Keyboard Works: from Performance to Research. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(31), 161-180.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131161K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12525
Knights F. J. S. Bach’s Keyboard Works: from Performance to Research. in Musicology. 2021;(31):161-180.
doi:10.2298/MUZ2131161K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12525 .
Knights, Francis, "J. S. Bach’s Keyboard Works: from Performance to Research" in Musicology, no. 31 (2021-12-30):161-180,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131161K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12525 .

Музичкотеоријски написи Властимира Трајковића у светлу залагања за ново вредновање српске уметничке музике

Јанковић-Бегуш, Јелена

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Јанковић-Бегуш, Јелена
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12522
AB  - In this paper I analyse selected articles by the composer and academician Vlastimir Trajković (1947–2017), published in various collective monographs and journals over the period of nearly three decades (1982–2008). These writings emphasise Trajković’s constant urging for a fairer (from his point of view) evaluation of Serbian art music in a wider, European and global context, but also within the state / national frameworks. Trajković aimed to prove that Serbian art music, as well as writings on music, would have enjoyed a wider recognition, had certain of their top achievements not been left forgotten and unpublished, and thus unavailable to potential researchers and performers. That is why he pleaded for the improvement of sheet music publishing in the country, as well as for the targeted promotion of Serbian art music repertoire. Moreover, he insisted on the proximity of the Belgrade
’cultural climate’ in the interwar period with the artistic and scholarly tendencies
in France and its ’zones of influence’ in the same period. Consequently, Trajković
particularly insists on the new evaluation of the opuses of the composers and musicologists
Miloje Milojević (1884–1946) and Dragutin Gostuški (1923–1998) –
whom he saw as those creative and intellectual individuals who had fallen victims
to the ’historical injustice’ and whose (re)positioning within the Serbian music
culture would increase the relevance of that same culture both in the national and
international contexts.
AB  - У овом раду разматрам одабране чланке композитора и академика Властимира
Трајковића (1947–2017), који су објављени у различитим зборницима радова
и часописима у периоду од непуне три деценије (1982–2008), а у којима
долази до изражаја ауторово непрестано залагање за праведније, с његове
тачке гледишта, вредновање српске уметничке музике у ширем, европском
и светском контексту, али и у државним/националним оквирима. Трајковић
настоји да докаже како би српска уметничка музика, али и наука о музици,
имале бољи реноме када поједини њихови врхунски домети не би 'лежали'
заборављени и необјављени, те самим тим недоступни потенцијалним
истраживачима и извођачима. Стога он пледира за унапређење издавачке
делатности у области музикалија, као и за циљану промоцију српског музичког
стваралаштва. Такође, он се залаже за препознавање блискости београдске
културне климе у периоду између два светска рата са уметничким и научним
тенденцијама у Француској и њеним 'зонама утицаја' у истом периоду. С тим
у вези, Трајковић се посебно залаже за ново вредновање опуса композитора
и музиколога Милоја Милојевића (1884–1946) и Драгутина Гостушког
(1923–1998) – као управо оних креативних и умних појединаца према којима
је учињена 'историјска неправда' и чијом би се (ре)афирмацијом у оквиру
српске музичке културе и сама та култура уздигла на виши ниво релевантности
у националним и интернационалним оквирима.
AB  - In this paper I analyse selected articles by the composer and academician Vlastimir
Trajković (1947–2017), published in various collective monographs and journals
over the period of nearly three decades (1982–2008). These writings emphasise
Trajković’s constant urging for a fairer (from his point of view) evaluation of Serbian
art music in a wider, European and global context, but also within the state
/ national frameworks. Trajković aimed to prove that Serbian art music, as well as
writings on music, would have enjoyed a wider recognition, had certain of their top
achievements not been left forgotten and unpublished, and thus unavailable to potential
researchers and performers. Already in his earliest published texts (1982) he
pleaded for the improvement of music scores publishing in the country, as well as
for the targeted promotion of Serbian art music repertoire, and this remained a constant
in many of his subsequent articles. Moreover, he insisted on the proximity of
the Belgrade ’cultural climate’ in the interwar period with the artistic and scholarly
tendencies in France and its ’zones of influence’ in the same period. Consequently,
Trajković particularly insists on the new evaluation of the opuses of the composers
and musicologists Miloje Milojević (1884–1946) and Dragutin Gostuški (1923–
1998) – whom he saw as those creative and intellectual individuals who had fallen
victims to the ’historical injustice’ and whose (re)positioning within the Serbian
music culture would increase the relevance of that same culture both in the national
and international contexts. In doing so, Trajković established a very interesting and
meaningful comparison between the endeavors of Miloje Milojević and his Spanish
contemporary and ‘kindred spirit’ Manuel de Falla (1876–1946), because they both
devoted significant parts of their respective careers to the ‘cultural’ and ‘music-educational’
activities. On several occasions, Trajković stressed out the importance of
individual creation as a motor of collective advancement of a national culture, and
he highlighted several peak achievements of Serbian art music, pleading for their
more frequent performances and a greater recognition.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Музичкотеоријски написи Властимира Трајковића у светлу залагања за ново вредновање српске уметничке музике
T1  - Music-Theoretical Writings of Vlastimir Trajković as a Reflection of His Advocating for a New Recognition of Serbian Art Music
SP  - 95
EP  - 126
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131095J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12522
ER  - 
@article{
author = "Јанковић-Бегуш, Јелена",
year = "2021-12-30",
abstract = "In this paper I analyse selected articles by the composer and academician Vlastimir Trajković (1947–2017), published in various collective monographs and journals over the period of nearly three decades (1982–2008). These writings emphasise Trajković’s constant urging for a fairer (from his point of view) evaluation of Serbian art music in a wider, European and global context, but also within the state / national frameworks. Trajković aimed to prove that Serbian art music, as well as writings on music, would have enjoyed a wider recognition, had certain of their top achievements not been left forgotten and unpublished, and thus unavailable to potential researchers and performers. That is why he pleaded for the improvement of sheet music publishing in the country, as well as for the targeted promotion of Serbian art music repertoire. Moreover, he insisted on the proximity of the Belgrade
’cultural climate’ in the interwar period with the artistic and scholarly tendencies
in France and its ’zones of influence’ in the same period. Consequently, Trajković
particularly insists on the new evaluation of the opuses of the composers and musicologists
Miloje Milojević (1884–1946) and Dragutin Gostuški (1923–1998) –
whom he saw as those creative and intellectual individuals who had fallen victims
to the ’historical injustice’ and whose (re)positioning within the Serbian music
culture would increase the relevance of that same culture both in the national and
international contexts., У овом раду разматрам одабране чланке композитора и академика Властимира
Трајковића (1947–2017), који су објављени у различитим зборницима радова
и часописима у периоду од непуне три деценије (1982–2008), а у којима
долази до изражаја ауторово непрестано залагање за праведније, с његове
тачке гледишта, вредновање српске уметничке музике у ширем, европском
и светском контексту, али и у државним/националним оквирима. Трајковић
настоји да докаже како би српска уметничка музика, али и наука о музици,
имале бољи реноме када поједини њихови врхунски домети не би 'лежали'
заборављени и необјављени, те самим тим недоступни потенцијалним
истраживачима и извођачима. Стога он пледира за унапређење издавачке
делатности у области музикалија, као и за циљану промоцију српског музичког
стваралаштва. Такође, он се залаже за препознавање блискости београдске
културне климе у периоду између два светска рата са уметничким и научним
тенденцијама у Француској и њеним 'зонама утицаја' у истом периоду. С тим
у вези, Трајковић се посебно залаже за ново вредновање опуса композитора
и музиколога Милоја Милојевића (1884–1946) и Драгутина Гостушког
(1923–1998) – као управо оних креативних и умних појединаца према којима
је учињена 'историјска неправда' и чијом би се (ре)афирмацијом у оквиру
српске музичке културе и сама та култура уздигла на виши ниво релевантности
у националним и интернационалним оквирима., In this paper I analyse selected articles by the composer and academician Vlastimir
Trajković (1947–2017), published in various collective monographs and journals
over the period of nearly three decades (1982–2008). These writings emphasise
Trajković’s constant urging for a fairer (from his point of view) evaluation of Serbian
art music in a wider, European and global context, but also within the state
/ national frameworks. Trajković aimed to prove that Serbian art music, as well as
writings on music, would have enjoyed a wider recognition, had certain of their top
achievements not been left forgotten and unpublished, and thus unavailable to potential
researchers and performers. Already in his earliest published texts (1982) he
pleaded for the improvement of music scores publishing in the country, as well as
for the targeted promotion of Serbian art music repertoire, and this remained a constant
in many of his subsequent articles. Moreover, he insisted on the proximity of
the Belgrade ’cultural climate’ in the interwar period with the artistic and scholarly
tendencies in France and its ’zones of influence’ in the same period. Consequently,
Trajković particularly insists on the new evaluation of the opuses of the composers
and musicologists Miloje Milojević (1884–1946) and Dragutin Gostuški (1923–
1998) – whom he saw as those creative and intellectual individuals who had fallen
victims to the ’historical injustice’ and whose (re)positioning within the Serbian
music culture would increase the relevance of that same culture both in the national
and international contexts. In doing so, Trajković established a very interesting and
meaningful comparison between the endeavors of Miloje Milojević and his Spanish
contemporary and ‘kindred spirit’ Manuel de Falla (1876–1946), because they both
devoted significant parts of their respective careers to the ‘cultural’ and ‘music-educational’
activities. On several occasions, Trajković stressed out the importance of
individual creation as a motor of collective advancement of a national culture, and
he highlighted several peak achievements of Serbian art music, pleading for their
more frequent performances and a greater recognition.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Музичкотеоријски написи Властимира Трајковића у светлу залагања за ново вредновање српске уметничке музике, Music-Theoretical Writings of Vlastimir Trajković as a Reflection of His Advocating for a New Recognition of Serbian Art Music",
pages = "95-126",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131095J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12522"
}
Јанковић-Бегуш, Ј.. (2021-12-30). Музичкотеоријски написи Властимира Трајковића у светлу залагања за ново вредновање српске уметничке музике. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 95-126.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131095J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12522
Јанковић-Бегуш Ј. Музичкотеоријски написи Властимира Трајковића у светлу залагања за ново вредновање српске уметничке музике. in Музикологија. 2021;(31):95-126.
doi:10.2298/MUZ2131095J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12522 .
Јанковић-Бегуш, Јелена, "Музичкотеоријски написи Властимира Трајковића у светлу залагања за ново вредновање српске уметничке музике" in Музикологија, no. 31 (2021-12-30):95-126,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131095J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12522 .

The Three Seasons – Prague Spring, World Youth Summer, and ‘Sofia Autumn,’ or: The Anti-Event, the Avant-Garde, and the Beginning of Bulgaria’s New Folklore Wave

Becker-Naydenov, Patrick

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Becker-Naydenov, Patrick
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12520
AB  - This article deals with the events of 1968 in Bulgarian musical culture. Departing from recent Bulgarian discourses that have emerged in the new millennium and often regard Bulgarian responses to the Prague Spring as nearly non-existing, a closer look at music and the arts reveals a more detailed picture. Here, ‘1968’ is especially interesting since it saw the beginning of a Bulgarian New Folklore Wave that challenged existing compositional models for adapting folk music. Furthermore,
right before the military intervention in Czechoslovakia in August, the
Bulgarian capital Sofia became a center of international attention for hosting the
9th World Festival of Youth and Students. Finally, a look at a series of infamous
party meetings held at the Union of Bulgarian Composers in November 1968 reveals
that unknown protagonists managed to destroy paper evidence that could
have shed a better light at the events of this year.
AB  - Овај рад упознаје читаоце са догађајима из 1968. године у бугарској музичкој
култури. Удаљавајући се од скорашњих бугарских расправа које су се
појавиле у новом миленијуму, а које бугарске реакције на „Прашко пролеће“
често виде као готово непостојеће, пажљивији поглед на музику и уметност
открива дубљу слику. Наиме, година 1968. посебно је занимљива зато што
је тада отпочео бугарски нови фолклорни талас, који је довео у питање
постојеће композиционе моделе третирања народне музике. Штавише,
непосредно пред војну интервенцију у Чехословачкој у августу, бугарска
престоница Софија нашла се у центру међународне пажње као домаћин
деветог Светског фестивала омладине и студената. Најзад, поглед на низ
злогласних партијских састанака одржаних у Савезу бугарских композитора
у новембру 1968. године, открива да су непознати протагонисти успели
да уклоне папирне трагове који би могли боље да осветле догађаје из те
године.
AB  - Овај рад упознаје читаоце са догађајима из 1968. године у бугарској музичкој
култури. Удаљавајући се од скорашњих бугарских расправа које су се појавиле у
новом миленијуму, а које бугарске реакције на „Прашко пролеће“ често виде
као готово непостојеће, пажљивији поглед на музику и уметност открива дубљу
слику. Јер 1968. година је посебно занимљива зато што је тада започео бугарски
нови фолклорни талас, који је довео у питање постојеће композиционе моделе
третирања народне музике.
Студија упознаје читаоце са интелектуалним дебатама после 2000. године
и историографским покушајима да се 1968. опише као такозвани антидогађај
током којег се, како се сугерише, није догодило ништа. Међутим, неформални
и формални контакти спонзорисани од професионалних организација, као и
медијско извештавање, омогућили су заинтересованим бугарским посматрачима
да стекну представу о догађајима у Чехословачкој. Штавише, непосредно пред
војну интервенцију у августу, бугарска престоница Софија нашла се у центру
међународне пажње као домаћин деветог Светског фестивала омладине и
студената. Тада је Секретаријат Централног комитета Бугарске комунистичке
партије успео да спречи наступање „Битлса“ на Фестивалу. После завршетка
Фестивала и војне интервенције, Савез бугарских композитора је крајем 1968.
одржао неколико састанака тајних партијских група, с циљем обнављања чврсте
партијске линије након периода све веће либерализације у ери „одмрзавања“
после 1956. године. Међутим, поглед на те злогласне партијске састанке одржане
у Савезу бугарских композитора у новембру 1968. открива да су непознати
актери успели да уклоне папирне трагове који би могли боље да осветле догађаје
из те године. Дакле, из данашње перспективе још увек није могућно одговорити
на питање како се бугарска 1968. манифестовала у тадашњој музици. Ипак,
пример Фрагмената за велики симфонијски оркестар Константина Илијева,
премијерно изведених 13. новембра 1968. године, указује на потенцијалне
правце будућих студија.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - The Three Seasons – Prague Spring, World Youth Summer, and ‘Sofia Autumn,’ or: The Anti-Event, the Avant-Garde, and the Beginning of Bulgaria’s New Folklore Wave
T1  - Три годишња доба – „Прашко пролеће“, „Светско омладинско лето“ и „Софијска јесен“ или: антидогађај, авангарда и почетак новог фолклорног таласа у Бугарској
SP  - 49
EP  - 58
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131049B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12520
ER  - 
@article{
author = "Becker-Naydenov, Patrick",
year = "2021-12-30",
abstract = "This article deals with the events of 1968 in Bulgarian musical culture. Departing from recent Bulgarian discourses that have emerged in the new millennium and often regard Bulgarian responses to the Prague Spring as nearly non-existing, a closer look at music and the arts reveals a more detailed picture. Here, ‘1968’ is especially interesting since it saw the beginning of a Bulgarian New Folklore Wave that challenged existing compositional models for adapting folk music. Furthermore,
right before the military intervention in Czechoslovakia in August, the
Bulgarian capital Sofia became a center of international attention for hosting the
9th World Festival of Youth and Students. Finally, a look at a series of infamous
party meetings held at the Union of Bulgarian Composers in November 1968 reveals
that unknown protagonists managed to destroy paper evidence that could
have shed a better light at the events of this year., Овај рад упознаје читаоце са догађајима из 1968. године у бугарској музичкој
култури. Удаљавајући се од скорашњих бугарских расправа које су се
појавиле у новом миленијуму, а које бугарске реакције на „Прашко пролеће“
често виде као готово непостојеће, пажљивији поглед на музику и уметност
открива дубљу слику. Наиме, година 1968. посебно је занимљива зато што
је тада отпочео бугарски нови фолклорни талас, који је довео у питање
постојеће композиционе моделе третирања народне музике. Штавише,
непосредно пред војну интервенцију у Чехословачкој у августу, бугарска
престоница Софија нашла се у центру међународне пажње као домаћин
деветог Светског фестивала омладине и студената. Најзад, поглед на низ
злогласних партијских састанака одржаних у Савезу бугарских композитора
у новембру 1968. године, открива да су непознати протагонисти успели
да уклоне папирне трагове који би могли боље да осветле догађаје из те
године., Овај рад упознаје читаоце са догађајима из 1968. године у бугарској музичкој
култури. Удаљавајући се од скорашњих бугарских расправа које су се појавиле у
новом миленијуму, а које бугарске реакције на „Прашко пролеће“ често виде
као готово непостојеће, пажљивији поглед на музику и уметност открива дубљу
слику. Јер 1968. година је посебно занимљива зато што је тада започео бугарски
нови фолклорни талас, који је довео у питање постојеће композиционе моделе
третирања народне музике.
Студија упознаје читаоце са интелектуалним дебатама после 2000. године
и историографским покушајима да се 1968. опише као такозвани антидогађај
током којег се, како се сугерише, није догодило ништа. Међутим, неформални
и формални контакти спонзорисани од професионалних организација, као и
медијско извештавање, омогућили су заинтересованим бугарским посматрачима
да стекну представу о догађајима у Чехословачкој. Штавише, непосредно пред
војну интервенцију у августу, бугарска престоница Софија нашла се у центру
међународне пажње као домаћин деветог Светског фестивала омладине и
студената. Тада је Секретаријат Централног комитета Бугарске комунистичке
партије успео да спречи наступање „Битлса“ на Фестивалу. После завршетка
Фестивала и војне интервенције, Савез бугарских композитора је крајем 1968.
одржао неколико састанака тајних партијских група, с циљем обнављања чврсте
партијске линије након периода све веће либерализације у ери „одмрзавања“
после 1956. године. Међутим, поглед на те злогласне партијске састанке одржане
у Савезу бугарских композитора у новембру 1968. открива да су непознати
актери успели да уклоне папирне трагове који би могли боље да осветле догађаје
из те године. Дакле, из данашње перспективе још увек није могућно одговорити
на питање како се бугарска 1968. манифестовала у тадашњој музици. Ипак,
пример Фрагмената за велики симфонијски оркестар Константина Илијева,
премијерно изведених 13. новембра 1968. године, указује на потенцијалне
правце будућих студија.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "The Three Seasons – Prague Spring, World Youth Summer, and ‘Sofia Autumn,’ or: The Anti-Event, the Avant-Garde, and the Beginning of Bulgaria’s New Folklore Wave, Три годишња доба – „Прашко пролеће“, „Светско омладинско лето“ и „Софијска јесен“ или: антидогађај, авангарда и почетак новог фолклорног таласа у Бугарској",
pages = "49-58",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131049B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12520"
}
Becker-Naydenov, P.. (2021-12-30). The Three Seasons – Prague Spring, World Youth Summer, and ‘Sofia Autumn,’ or: The Anti-Event, the Avant-Garde, and the Beginning of Bulgaria’s New Folklore Wave. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(31), 49-58.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131049B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12520
Becker-Naydenov P. The Three Seasons – Prague Spring, World Youth Summer, and ‘Sofia Autumn,’ or: The Anti-Event, the Avant-Garde, and the Beginning of Bulgaria’s New Folklore Wave. in Musicology. 2021;(31):49-58.
doi:10.2298/MUZ2131049B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12520 .
Becker-Naydenov, Patrick, "The Three Seasons – Prague Spring, World Youth Summer, and ‘Sofia Autumn,’ or: The Anti-Event, the Avant-Garde, and the Beginning of Bulgaria’s New Folklore Wave" in Musicology, no. 31 (2021-12-30):49-58,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131049B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12520 .

Historical Approach to the Opera’s Libretto-Theme in Italy from the End of the 16th Century to the First Italian Reform

Tziboula, Areti; Rentzeperi-Tsonou, Anna-Maria

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Tziboula, Areti
AU  - Rentzeperi-Tsonou, Anna-Maria
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12524
AB  - The creators of opera in Italy at the end of the 16th century gave great importance to the choice of their subject matter in order to reproduce an overall work of art according to the archetype of ancient Greek tragedy. During its progressive course, opera underwent changes, in which libretto and its subject matter constituted major issues of study and criticism and were reformed according to the style of each period but always with quality as a keystone. The present study examines the formation of the Italian opera based on the choice of the librettos from its birth to the first Italian reform.
AB  - Оперски ствараоци у Италији с краја XVI века велику су пажњу придавали
избору тема опере, како би произвели свеобухватно уметничко дело према
архетипу античке Грчке трагедије. Током свог развоја, опера се мењала, па су
самим тим либрето и теме које су биране постајали повод за проучавање и
критиковање и били су реформисани у складу са стилом сваке епохе, а кључна
одредница реформе била je квалитет. У овој студији бавимо се формирањем
италијанске опере на основу избора либрета, од њеног настанка до прве
италијанске реформе.
AB  - У овој студији разматрамо развој тема за либрето од момента настанка опере
до друге италијанске реформе (Аркадијска академија) у првој половини XVIII
века, као и релевантне податке о оперским жанровима.
Крајем XVI века ренесансни хуманисти створили су оперу као скупно
уметничко дело, придајући велику пажњу избору сижеа. Прве опере писали
су чланови Фирентинске камерате према архетипу античке грчке трагедије
и Аристотеловим јединствима елаборираним у његовом спису Поетика.
Уметници су бирали теме из античке грчке митологије и преузимали утицаје од
пасторалног комада, интермеца и комедије дел’ арте.
Ускоро је опера еволуирала у популарни фантазмагорични спектакл у којем
је сценска поставка имала пресудну улогу за развој радње, док су митолошки
сижеи потиснути у други план у корист херојских, витешких, фикционалних и
историјских тема, са сложеним заплетима и интригама, под утицајем шпанског
драмског театра.
Крајем XVII века италијанска опера више није имала моралну потку.
Почетком следећег века чланови Аркадијске академије покушали су да
прочисте либрета и да се врате начелима класицизма и једноставности,
брисањем комичних елемената и редуковањем сценског ексцеса. Ово је довело
до раздвајања два оперска жанра, названа opera seria и opera buffa. Либретисти
тога доба инспирисали су се остварењима великих француских драмских
писаца попут Молијера, Корнела и Расина, али и италијанских ренесансних
песника попут Петрарке, Ариоста и Таса. Истакнути либретисти тога доба,
Цено и Метастазио, играли су важну улогу у развоју реформисаног стила. Ипак,
аркадијска реформа је била утопијска и ускоро је опера запала у нову кризу,
отварајући простор за нову реформу.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Historical Approach to the Opera’s Libretto-Theme in Italy from the End of the 16th Century to the First Italian Reform
T1  - Историјски приступ темама оперских либрета у Италији од завршетка XVI века до прве италијанске реформе
SP  - 145
EP  - 159
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131145T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12524
ER  - 
@article{
author = "Tziboula, Areti and Rentzeperi-Tsonou, Anna-Maria",
year = "2021-12-30",
abstract = "The creators of opera in Italy at the end of the 16th century gave great importance to the choice of their subject matter in order to reproduce an overall work of art according to the archetype of ancient Greek tragedy. During its progressive course, opera underwent changes, in which libretto and its subject matter constituted major issues of study and criticism and were reformed according to the style of each period but always with quality as a keystone. The present study examines the formation of the Italian opera based on the choice of the librettos from its birth to the first Italian reform., Оперски ствараоци у Италији с краја XVI века велику су пажњу придавали
избору тема опере, како би произвели свеобухватно уметничко дело према
архетипу античке Грчке трагедије. Током свог развоја, опера се мењала, па су
самим тим либрето и теме које су биране постајали повод за проучавање и
критиковање и били су реформисани у складу са стилом сваке епохе, а кључна
одредница реформе била je квалитет. У овој студији бавимо се формирањем
италијанске опере на основу избора либрета, од њеног настанка до прве
италијанске реформе., У овој студији разматрамо развој тема за либрето од момента настанка опере
до друге италијанске реформе (Аркадијска академија) у првој половини XVIII
века, као и релевантне податке о оперским жанровима.
Крајем XVI века ренесансни хуманисти створили су оперу као скупно
уметничко дело, придајући велику пажњу избору сижеа. Прве опере писали
су чланови Фирентинске камерате према архетипу античке грчке трагедије
и Аристотеловим јединствима елаборираним у његовом спису Поетика.
Уметници су бирали теме из античке грчке митологије и преузимали утицаје од
пасторалног комада, интермеца и комедије дел’ арте.
Ускоро је опера еволуирала у популарни фантазмагорични спектакл у којем
је сценска поставка имала пресудну улогу за развој радње, док су митолошки
сижеи потиснути у други план у корист херојских, витешких, фикционалних и
историјских тема, са сложеним заплетима и интригама, под утицајем шпанског
драмског театра.
Крајем XVII века италијанска опера више није имала моралну потку.
Почетком следећег века чланови Аркадијске академије покушали су да
прочисте либрета и да се врате начелима класицизма и једноставности,
брисањем комичних елемената и редуковањем сценског ексцеса. Ово је довело
до раздвајања два оперска жанра, названа opera seria и opera buffa. Либретисти
тога доба инспирисали су се остварењима великих француских драмских
писаца попут Молијера, Корнела и Расина, али и италијанских ренесансних
песника попут Петрарке, Ариоста и Таса. Истакнути либретисти тога доба,
Цено и Метастазио, играли су важну улогу у развоју реформисаног стила. Ипак,
аркадијска реформа је била утопијска и ускоро је опера запала у нову кризу,
отварајући простор за нову реформу.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Historical Approach to the Opera’s Libretto-Theme in Italy from the End of the 16th Century to the First Italian Reform, Историјски приступ темама оперских либрета у Италији од завршетка XVI века до прве италијанске реформе",
pages = "145-159",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131145T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12524"
}
Tziboula, A.,& Rentzeperi-Tsonou, A.. (2021-12-30). Historical Approach to the Opera’s Libretto-Theme in Italy from the End of the 16th Century to the First Italian Reform. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(31), 145-159.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131145T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12524
Tziboula A, Rentzeperi-Tsonou A. Historical Approach to the Opera’s Libretto-Theme in Italy from the End of the 16th Century to the First Italian Reform. in Musicology. 2021;(31):145-159.
doi:10.2298/MUZ2131145T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12524 .
Tziboula, Areti, Rentzeperi-Tsonou, Anna-Maria, "Historical Approach to the Opera’s Libretto-Theme in Italy from the End of the 16th Century to the First Italian Reform" in Musicology, no. 31 (2021-12-30):145-159,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131145T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12524 .

Boris Asafiev as a Stravinsky Scholar

Savenko, Svetlana

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Savenko, Svetlana
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12519
AB  - Boris Asafiev, pen name Igor Glebov, was a Russian musicologist, composer, music critic, pedagogue, public figure, publicist; author of works devoted to the music of Igor Stravinsky. The article examines A Book about Stravinsky (1929), one of the earliest monographs on the composer in any language and the first one in Russian. It is characterized as an outstanding musicological study of Stravinsky’s works that had appeared by that time, that is, from the early period to the works completed in 1927 (Oedipus rex, Apollon musagète and The Fairy’s Kiss).
AB  - Борис Асафјев, псеудоним Игор Глебов, био је руски музиколог, композитор, музички критичар, педагог, јавна личност, публициста, аутор дела посвећених музици Игора Стравинског. У чланку је реч о Књизи о Стравинском (1929),
једној од најранијих монографија о том композитору на било ком језику и
првој на руском. Књигу одликује изврсно музиколошко проучавање дела
Стравинског која су до тада била компонована, дакле од раног стваралаштва
до композиција завршених 1927. године (Цар Едип, Аполон и Вилин пољубац).
AB  - Предмет овог чланка је једна од првих – и најбољих – монографија
посвећених стваралаштву Стравинског. Књига о Стравинском (1929) истиче
се по дубини аналитичког захвата и опсегу разматраних тема, у односу на
друге значајне публикације о том композитору настале у сличном временском
раздобљу. Aсафјевљеве истраживачке идеје касније су развијали други аутори
и постале су општеприхваћене. Он је формулисао кључне одлике стила
Стравинског, попут неправилности метричких акцената и начела структуралне
асиметрије; преовладавање концизних мотива (попевки) и хетерофоне
фактуре; специфичности организације тонских висина и софистицираност
тембра. Главна вредност ове књиге односи се на остварења Стравинског из
његовог руског периода. Асафјев је идентификовао руску генеалогију музике
Стравинског, посебно њене корене у архаичном фолклору, сеоској полифонији
и православној литургији. Музика Стравинског представљена је у овој књизи
као руски звучни универзум неисцрпне разноликости. Уопште узевши, Асафјев
је високо вредновао опус Стравинског у целини и веровао је да су неке његове
композиције једноставно сјајне.
Књига о Стравинском настала је у атмосфери наглашеног интересовања за
музику Игора Стравинског – интересовања које је Асафјев делио са руским
слушаоцима и којем је допринео својим професионалним активностима.
Вредност Асафјевљевих историјских и закључака о стилу временом је потврђена.
У чланку је такође описана реакција Стравинског на Асафјевљеву
монографију, коју ишчитавамо из композиторових бележака и преписке.
Мишљење Стравинског о овој књизи константно је варирало током његовог
живота.
Судбина Књиге о Стравинском била је драматична, баш као и судбина музике
Игора Стравинског у његовој домовини.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Boris Asafiev as a Stravinsky Scholar
T1  - Борис Асафјев као проучавалац опуса Игора Стравинског
SP  - 37
EP  - 47
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131037S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12519
ER  - 
@article{
author = "Savenko, Svetlana",
year = "2021-12-30",
abstract = "Boris Asafiev, pen name Igor Glebov, was a Russian musicologist, composer, music critic, pedagogue, public figure, publicist; author of works devoted to the music of Igor Stravinsky. The article examines A Book about Stravinsky (1929), one of the earliest monographs on the composer in any language and the first one in Russian. It is characterized as an outstanding musicological study of Stravinsky’s works that had appeared by that time, that is, from the early period to the works completed in 1927 (Oedipus rex, Apollon musagète and The Fairy’s Kiss)., Борис Асафјев, псеудоним Игор Глебов, био је руски музиколог, композитор, музички критичар, педагог, јавна личност, публициста, аутор дела посвећених музици Игора Стравинског. У чланку је реч о Књизи о Стравинском (1929),
једној од најранијих монографија о том композитору на било ком језику и
првој на руском. Књигу одликује изврсно музиколошко проучавање дела
Стравинског која су до тада била компонована, дакле од раног стваралаштва
до композиција завршених 1927. године (Цар Едип, Аполон и Вилин пољубац)., Предмет овог чланка је једна од првих – и најбољих – монографија
посвећених стваралаштву Стравинског. Књига о Стравинском (1929) истиче
се по дубини аналитичког захвата и опсегу разматраних тема, у односу на
друге значајне публикације о том композитору настале у сличном временском
раздобљу. Aсафјевљеве истраживачке идеје касније су развијали други аутори
и постале су општеприхваћене. Он је формулисао кључне одлике стила
Стравинског, попут неправилности метричких акцената и начела структуралне
асиметрије; преовладавање концизних мотива (попевки) и хетерофоне
фактуре; специфичности организације тонских висина и софистицираност
тембра. Главна вредност ове књиге односи се на остварења Стравинског из
његовог руског периода. Асафјев је идентификовао руску генеалогију музике
Стравинског, посебно њене корене у архаичном фолклору, сеоској полифонији
и православној литургији. Музика Стравинског представљена је у овој књизи
као руски звучни универзум неисцрпне разноликости. Уопште узевши, Асафјев
је високо вредновао опус Стравинског у целини и веровао је да су неке његове
композиције једноставно сјајне.
Књига о Стравинском настала је у атмосфери наглашеног интересовања за
музику Игора Стравинског – интересовања које је Асафјев делио са руским
слушаоцима и којем је допринео својим професионалним активностима.
Вредност Асафјевљевих историјских и закључака о стилу временом је потврђена.
У чланку је такође описана реакција Стравинског на Асафјевљеву
монографију, коју ишчитавамо из композиторових бележака и преписке.
Мишљење Стравинског о овој књизи константно је варирало током његовог
живота.
Судбина Књиге о Стравинском била је драматична, баш као и судбина музике
Игора Стравинског у његовој домовини.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Boris Asafiev as a Stravinsky Scholar, Борис Асафјев као проучавалац опуса Игора Стравинског",
pages = "37-47",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131037S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12519"
}
Savenko, S.. (2021-12-30). Boris Asafiev as a Stravinsky Scholar. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(31), 37-47.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131037S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12519
Savenko S. Boris Asafiev as a Stravinsky Scholar. in Musicology. 2021;(31):37-47.
doi:10.2298/MUZ2131037S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12519 .
Savenko, Svetlana, "Boris Asafiev as a Stravinsky Scholar" in Musicology, no. 31 (2021-12-30):37-47,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131037S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12519 .

Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст

Милановић, Биљана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12528
AB  - This paper is based on the intersection of studies of performing arts, music and digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research of professional musicians' attitudes towards Belgrade concert life in art music in the first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). The research was conducted on the basis of a survey in which fifteen concert musicians participated. Given the appropriate theoretical perspective, the considerations are contextualized with respect to global changes of concert life.
AB  - Овај рад се темељи на укрштању студија извођачких уметности, музике и
дигиталних медија у области музикологије, а проистиче из емпиријског
истраживања односа професионалних музичара према концертном животу
Београда у сфери уметничке музике у првој години пандемије изазване
коронавирусом (COVID-19). Истраживање је спроведено на основу анкете
у којој је учествовало петнаест концертних музичара. Имајући у виду
одговарајућу теоријску перспективу, разматрања су контекстуализована с
обзиром на глобалне оквире промена.
AB  - This article is situated at the intersection of the studies of performing arts, music and
digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research
of professional musicians’ attitudes towards Belgrade concert life in art music in the
first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). In my research, I had in mind
a number of global changes in the sphere of concert practices, which produced specific
versions of the new concert reality in each local environment. In that context,
I focused on the opinions of musicians, actively present in the public concert life of
Belgrade. Using a method of qualitative research through an open-ended survey, I
examined and problematized musicians' attitudes towards the recent changes, based
on their answers to the following three questions: (1) How did the pandemic affect
experiences of performers and audience related to the concert as a live event? (2) What is your position on the differences between online and offline concerts?
(3) Will the new changes in concert life more permanently mark the composing,
performing, listening and understanding of music in the time after the coronavirus
pandemic?
Significant topics have been identified through the analysis, systematization and
contectualization of answers and comments, showing that the diversity of attitudes
of musicians is smaller in relation to the mutual similarity, compatibility and complementarity
of their thinking. The dominant common attitude of the musicians
refers to the concerts. On the one hand, musicians have essentially the same attitude
towards the concert as a live event, which makes it the most important and
indispensable institution of their performing practice as well as materialization of
their communication with the audience. On the other hand, they accept online performances,
but such types of music making are secondary and deficient for them in
relation to the concert in front of the audience.
These opinions are also considered in a theoretical context of music and digital
media studies, with a conclusion that coercive pandemic circumstances have reactivated
some stereotypical views about online concerts as a surrogate of face-to-face
corporeal live musical experience. Such a situation is also affected by new ways of
creating, promoting and programming online events during pandemic, the majority
of which indeed serve as replacements of traditional live performances or as their
duplication. It is therefore useful to direct those online musical meetings to not copy
the concert, but instead strive to create their own models of presentations that are
immanent to digital technology and internet opportunities. It seems that theoretical
perspectives have to be stronger connected with empirical research, and this is
especially true during intensive transformations and fractures such as the pandemic
time in which we live. The musicians who speak directly from practice are especially
relevant interlocutors in that context.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст
T1  - Musicians' Attitudes Towards Concert Activities in the First Year of the Pandemic: Belgrade Context
SP  - 231
EP  - 256
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131231M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528
ER  - 
@article{
author = "Милановић, Биљана",
year = "2021-12-30",
abstract = "This paper is based on the intersection of studies of performing arts, music and digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research of professional musicians' attitudes towards Belgrade concert life in art music in the first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). The research was conducted on the basis of a survey in which fifteen concert musicians participated. Given the appropriate theoretical perspective, the considerations are contextualized with respect to global changes of concert life., Овај рад се темељи на укрштању студија извођачких уметности, музике и
дигиталних медија у области музикологије, а проистиче из емпиријског
истраживања односа професионалних музичара према концертном животу
Београда у сфери уметничке музике у првој години пандемије изазване
коронавирусом (COVID-19). Истраживање је спроведено на основу анкете
у којој је учествовало петнаест концертних музичара. Имајући у виду
одговарајућу теоријску перспективу, разматрања су контекстуализована с
обзиром на глобалне оквире промена., This article is situated at the intersection of the studies of performing arts, music and
digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research
of professional musicians’ attitudes towards Belgrade concert life in art music in the
first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). In my research, I had in mind
a number of global changes in the sphere of concert practices, which produced specific
versions of the new concert reality in each local environment. In that context,
I focused on the opinions of musicians, actively present in the public concert life of
Belgrade. Using a method of qualitative research through an open-ended survey, I
examined and problematized musicians' attitudes towards the recent changes, based
on their answers to the following three questions: (1) How did the pandemic affect
experiences of performers and audience related to the concert as a live event? (2) What is your position on the differences between online and offline concerts?
(3) Will the new changes in concert life more permanently mark the composing,
performing, listening and understanding of music in the time after the coronavirus
pandemic?
Significant topics have been identified through the analysis, systematization and
contectualization of answers and comments, showing that the diversity of attitudes
of musicians is smaller in relation to the mutual similarity, compatibility and complementarity
of their thinking. The dominant common attitude of the musicians
refers to the concerts. On the one hand, musicians have essentially the same attitude
towards the concert as a live event, which makes it the most important and
indispensable institution of their performing practice as well as materialization of
their communication with the audience. On the other hand, they accept online performances,
but such types of music making are secondary and deficient for them in
relation to the concert in front of the audience.
These opinions are also considered in a theoretical context of music and digital
media studies, with a conclusion that coercive pandemic circumstances have reactivated
some stereotypical views about online concerts as a surrogate of face-to-face
corporeal live musical experience. Such a situation is also affected by new ways of
creating, promoting and programming online events during pandemic, the majority
of which indeed serve as replacements of traditional live performances or as their
duplication. It is therefore useful to direct those online musical meetings to not copy
the concert, but instead strive to create their own models of presentations that are
immanent to digital technology and internet opportunities. It seems that theoretical
perspectives have to be stronger connected with empirical research, and this is
especially true during intensive transformations and fractures such as the pandemic
time in which we live. The musicians who speak directly from practice are especially
relevant interlocutors in that context.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст, Musicians' Attitudes Towards Concert Activities in the First Year of the Pandemic: Belgrade Context",
pages = "231-256",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131231M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528"
}
Милановић, Б.. (2021-12-30). Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 231-256.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131231M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528
Милановић Б. Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст. in Музикологија. 2021;(31):231-256.
doi:10.2298/MUZ2131231M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528 .
Милановић, Биљана, "Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст" in Музикологија, no. 31 (2021-12-30):231-256,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131231M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528 .

Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку

Браловић, Милош; Медић, Ивана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Браловић, Милош
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12521
AB  - In this article we discuss the critical reception of the work of composer Stanojlo Rajičić (1910–2000), whose presence in the public musical life of Belgrade was noted already in the 1920s, when he was a student at the “Stanković” Music School and then the Belgrade Music School. The critical reception of his compositional
work can be followed for almost seven decades. Performances of Rajičić’s
works often provoked controversies and polemics – which speak not only about
the composer’s oeuvre itself, but even more so about the state of musical life of
Belgrade, Serbia and Yugoslavia in the 20th century. Thus we analyze the reception
of Rajičić’s work in the light of historical events that crucially influenced the
development of Serbian art music throughout the twentieth century. The article
is based on the study of extensive archival material preserved at the Institute of
Musicology SASA, Radio Belgrade, as well as private collections.
AB  - У овом раду представљамо критичку рецепцију стваралаштва композитора,
академика САНУ Станојла Рајичића (1910–2000), чије је присуство у јавном
музичком животу Београда било забележено још двадесетих година XX века,
у периоду када је био ученик музичке школе „Станковић“ и потом Музичке
школе у Београду. Критичку рецепцију Рајичићевог композиторског
деловања могуће је испратити у распону од готово седам деценија. Извођења
Рајичићевих дела неретко су пратиле контроверзе и полемике, које говоре
не само о композиторовом опусу, већ још више о музичком животу
Београда, Србије и Југославије током XX века. Отуда рецепцију Рајичићевог
стваралаштва сагледавамо у светлу историјских догађаја који су кључно
утицали на развој српске уметничке музике у ХХ веку. Студија је заснована
на проучавању обимне архивске грађе сачуване у Музиколошком институту
САНУ, Радио Београду и приватним колекцијама.
AB  - In this article we discuss the critical reception of the work of composer Stanojlo Rajičić
(1910–2000), whose presence in the public musical life of Belgrade was noted
already in the 1920s, when he was a student at the “Stanković” Music School and
then the Belgrade Music School. The critical reception of his compositional work can be followed for almost seven decades. Performances of Rajičić’s works often
provoked controversies and polemics – which speak not only about the composer’s
oeuvre itself, but even more so about the state of musical life of Belgrade, Serbia
and Yugoslavia in the 20th century. Thus we analyze the reception of Rajičić’s work
in the light of historical events that crucially influenced the development of Serbian
art music throughout the twentieth century. The article is based on the study of
extensive archival material preserved at the Institute of Musicology SASA, Radio
Belgrade, as well as private collections.
Based on the reception of Rajičić’s compositional output during the seven decades
of his career, we come to a conclusion that his oeuvre fully reflected all the
ideological upheavals, challenges and turnovers that Serbian and Yugoslav society
experienced during the twentieth century. Rajičić’s personal creative style underwent
several, more or less dramatic transformations, which were largely motivated
by his reactions to the reception of his works by music critics, fellow composers,
concert audiences, but also by the communist ideologues after World War II.
After Rajičić’s initial success as a young Belgrade prodigy, upon his return from
Prague where he studied composition, Rajičić’s modernist works were mostly misunderstood,
and their negative reception reflected a long and arduous struggle for
the professionalization and modernization of musical life and education in Serbia.
On the other hand, Rajičić’s works written during the dictates of the ideology of
socialist realism, such as the Second Violin Concerto or the Third Piano Concerto
– which at the time of their creation were considered by the Marxist critics to be
on the “correct” path of bringing high art closer to the broadest audience – were
later harshly criticized precisely because of the composer’s readiness to meet the
expectations of the Marxist ideologues and to follow the path of least resistance.
Furthermore, Rajičić, a former modernist, became notorious in the late 1970s as an
advocate of “backward” and “outdated” compositional tendencies, which hindered
the modernization of Serbian music in the Yugoslav and European contexts. Last but
not least, towards the end of his academic career, Rajičić’s status as an authoritative
professor of composition at the Belgrade Academy of Music and a fellow of the Serbian
Academy of Sciences and Arts provoked a revolt of the youngest generation of
composers, who strived to emulate the most innovative global music tendencies of
that time.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку
T1  - The Composer and his Critics: The Reception of Stanojlo Rajičić’s Works in the Light of Crucial Events for the Development of Serbian Music in the Twentieth Century
SP  - 59
EP  - 94
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131059B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521
ER  - 
@article{
author = "Браловић, Милош and Медић, Ивана",
year = "2021-12-30",
abstract = "In this article we discuss the critical reception of the work of composer Stanojlo Rajičić (1910–2000), whose presence in the public musical life of Belgrade was noted already in the 1920s, when he was a student at the “Stanković” Music School and then the Belgrade Music School. The critical reception of his compositional
work can be followed for almost seven decades. Performances of Rajičić’s
works often provoked controversies and polemics – which speak not only about
the composer’s oeuvre itself, but even more so about the state of musical life of
Belgrade, Serbia and Yugoslavia in the 20th century. Thus we analyze the reception
of Rajičić’s work in the light of historical events that crucially influenced the
development of Serbian art music throughout the twentieth century. The article
is based on the study of extensive archival material preserved at the Institute of
Musicology SASA, Radio Belgrade, as well as private collections., У овом раду представљамо критичку рецепцију стваралаштва композитора,
академика САНУ Станојла Рајичића (1910–2000), чије је присуство у јавном
музичком животу Београда било забележено још двадесетих година XX века,
у периоду када је био ученик музичке школе „Станковић“ и потом Музичке
школе у Београду. Критичку рецепцију Рајичићевог композиторског
деловања могуће је испратити у распону од готово седам деценија. Извођења
Рајичићевих дела неретко су пратиле контроверзе и полемике, које говоре
не само о композиторовом опусу, већ још више о музичком животу
Београда, Србије и Југославије током XX века. Отуда рецепцију Рајичићевог
стваралаштва сагледавамо у светлу историјских догађаја који су кључно
утицали на развој српске уметничке музике у ХХ веку. Студија је заснована
на проучавању обимне архивске грађе сачуване у Музиколошком институту
САНУ, Радио Београду и приватним колекцијама., In this article we discuss the critical reception of the work of composer Stanojlo Rajičić
(1910–2000), whose presence in the public musical life of Belgrade was noted
already in the 1920s, when he was a student at the “Stanković” Music School and
then the Belgrade Music School. The critical reception of his compositional work can be followed for almost seven decades. Performances of Rajičić’s works often
provoked controversies and polemics – which speak not only about the composer’s
oeuvre itself, but even more so about the state of musical life of Belgrade, Serbia
and Yugoslavia in the 20th century. Thus we analyze the reception of Rajičić’s work
in the light of historical events that crucially influenced the development of Serbian
art music throughout the twentieth century. The article is based on the study of
extensive archival material preserved at the Institute of Musicology SASA, Radio
Belgrade, as well as private collections.
Based on the reception of Rajičić’s compositional output during the seven decades
of his career, we come to a conclusion that his oeuvre fully reflected all the
ideological upheavals, challenges and turnovers that Serbian and Yugoslav society
experienced during the twentieth century. Rajičić’s personal creative style underwent
several, more or less dramatic transformations, which were largely motivated
by his reactions to the reception of his works by music critics, fellow composers,
concert audiences, but also by the communist ideologues after World War II.
After Rajičić’s initial success as a young Belgrade prodigy, upon his return from
Prague where he studied composition, Rajičić’s modernist works were mostly misunderstood,
and their negative reception reflected a long and arduous struggle for
the professionalization and modernization of musical life and education in Serbia.
On the other hand, Rajičić’s works written during the dictates of the ideology of
socialist realism, such as the Second Violin Concerto or the Third Piano Concerto
– which at the time of their creation were considered by the Marxist critics to be
on the “correct” path of bringing high art closer to the broadest audience – were
later harshly criticized precisely because of the composer’s readiness to meet the
expectations of the Marxist ideologues and to follow the path of least resistance.
Furthermore, Rajičić, a former modernist, became notorious in the late 1970s as an
advocate of “backward” and “outdated” compositional tendencies, which hindered
the modernization of Serbian music in the Yugoslav and European contexts. Last but
not least, towards the end of his academic career, Rajičić’s status as an authoritative
professor of composition at the Belgrade Academy of Music and a fellow of the Serbian
Academy of Sciences and Arts provoked a revolt of the youngest generation of
composers, who strived to emulate the most innovative global music tendencies of
that time.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку, The Composer and his Critics: The Reception of Stanojlo Rajičić’s Works in the Light of Crucial Events for the Development of Serbian Music in the Twentieth Century",
pages = "59-94",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131059B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521"
}
Браловић, М.,& Медић, И.. (2021-12-30). Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 59-94.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131059B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521
Браловић М, Медић И. Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку. in Музикологија. 2021;(31):59-94.
doi:10.2298/MUZ2131059B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521 .
Браловић, Милош, Медић, Ивана, "Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку" in Музикологија, no. 31 (2021-12-30):59-94,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131059B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521 .

‘Crisp as a cream-cracker’: Nikolai Orloff and British Musical Journalism

Holdsworth Quinn, Ashley

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Holdsworth Quinn, Ashley
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12518
AB  - This article considers the reception of pianist Nikolai Orloff (1892–1964) by the British musical press through an analysis of reviews published by The Musical Times, and also by national and local newspapers held in digital archives. A hybrid methodology was used to identify, sift, and code relevant primary source material in a large digital archive within the context of existing Orloff scholarship. Examples of the reviews relating to Orloff’s performances are given, and suggestions for future projects made.
AB  - У овом чланку се испитује рецепција пијанисте Николаја Орлова (1892–
1964) у британској музичкој штампи кроз анализу критика објављених у
гласилу „The Musical Times“, као и у националним и локалним листовима
доступним у дигиталним архивима. У раду је примењена хибридна
методологија како би се идентификовао, издвојио и кодирао релевантан
примарни изворни материјал из великог дигиталног архива. Истраживање
је обављено захваљујући стипендији „Николај Орлов“. Изнети су примери
критика које се односе на Орловљеве интерпретације, а начињени су и
предлози будућих истраживања.
AB  - Руског пијанисту Николаја Орлова (1892–1964) као истраживачку тему
првобитно је предложио покојни др Стјуарт Кембел. Рад који описује
Орловљев живот и каријеру представљен је на конференцији о руској и
источноевропској музици, одржаној октобра 2019. на Универзитету у Дараму,
у организацији Британског удружења за словенске и источноевропске студије.
Нови чланак испитује рецепцију Н. Орлова као музичара у Уједињеном
Краљевству после његовог одласка из Русије 1922. године, и то преко увида у
дигитализовани архивски материјал из Британског новинског архива, као и у
друге дигитализоване текстове презентне на интернету, нарочито из гласила
„The Times“ и „The Musical Times“. Од посебног интереса била је анализа
доступних критика, и то с обзиром на слику Орловљеве извођачке праксе
коју је сугерисала енциклопедија Grove Music Online. Предложили смо и начин
коришћења дигитализованих извора који би се могао применити у будућим
истраживањима у овој области.
Истраживање критичке рецепције Орловљевог уметничког ангажмана у
Уједињеном Краљевству довело је до закључка да је он током своје каријере
уживао висок углед. Овај чланак описује како је Орлов био представљен
британској концертној публици и како су музички критичари гледали на његов
пијанистички стил. Такође, чланак расправља о томе како су Орлова као руског
музичара новинари представили својим читаоцима током међуратног периода
и после завршетка Другог светског рата.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - ‘Crisp as a cream-cracker’: Nikolai Orloff and British Musical Journalism
T1  - „Хрскав попут бисквита с кремом“: Николај Орлов и британско музичко новинарство
SP  - 15
EP  - 35
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131015H
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12518
ER  - 
@article{
author = "Holdsworth Quinn, Ashley",
year = "2021-12-30",
abstract = "This article considers the reception of pianist Nikolai Orloff (1892–1964) by the British musical press through an analysis of reviews published by The Musical Times, and also by national and local newspapers held in digital archives. A hybrid methodology was used to identify, sift, and code relevant primary source material in a large digital archive within the context of existing Orloff scholarship. Examples of the reviews relating to Orloff’s performances are given, and suggestions for future projects made., У овом чланку се испитује рецепција пијанисте Николаја Орлова (1892–
1964) у британској музичкој штампи кроз анализу критика објављених у
гласилу „The Musical Times“, као и у националним и локалним листовима
доступним у дигиталним архивима. У раду је примењена хибридна
методологија како би се идентификовао, издвојио и кодирао релевантан
примарни изворни материјал из великог дигиталног архива. Истраживање
је обављено захваљујући стипендији „Николај Орлов“. Изнети су примери
критика које се односе на Орловљеве интерпретације, а начињени су и
предлози будућих истраживања., Руског пијанисту Николаја Орлова (1892–1964) као истраживачку тему
првобитно је предложио покојни др Стјуарт Кембел. Рад који описује
Орловљев живот и каријеру представљен је на конференцији о руској и
источноевропској музици, одржаној октобра 2019. на Универзитету у Дараму,
у организацији Британског удружења за словенске и источноевропске студије.
Нови чланак испитује рецепцију Н. Орлова као музичара у Уједињеном
Краљевству после његовог одласка из Русије 1922. године, и то преко увида у
дигитализовани архивски материјал из Британског новинског архива, као и у
друге дигитализоване текстове презентне на интернету, нарочито из гласила
„The Times“ и „The Musical Times“. Од посебног интереса била је анализа
доступних критика, и то с обзиром на слику Орловљеве извођачке праксе
коју је сугерисала енциклопедија Grove Music Online. Предложили смо и начин
коришћења дигитализованих извора који би се могао применити у будућим
истраживањима у овој области.
Истраживање критичке рецепције Орловљевог уметничког ангажмана у
Уједињеном Краљевству довело је до закључка да је он током своје каријере
уживао висок углед. Овај чланак описује како је Орлов био представљен
британској концертној публици и како су музички критичари гледали на његов
пијанистички стил. Такође, чланак расправља о томе како су Орлова као руског
музичара новинари представили својим читаоцима током међуратног периода
и после завршетка Другог светског рата.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "‘Crisp as a cream-cracker’: Nikolai Orloff and British Musical Journalism, „Хрскав попут бисквита с кремом“: Николај Орлов и британско музичко новинарство",
pages = "15-35",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131015H",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12518"
}
Holdsworth Quinn, A.. (2021-12-30). ‘Crisp as a cream-cracker’: Nikolai Orloff and British Musical Journalism. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(31), 15-35.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131015H
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12518
Holdsworth Quinn A. ‘Crisp as a cream-cracker’: Nikolai Orloff and British Musical Journalism. in Musicology. 2021;(31):15-35.
doi:10.2298/MUZ2131015H
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12518 .
Holdsworth Quinn, Ashley, "‘Crisp as a cream-cracker’: Nikolai Orloff and British Musical Journalism" in Musicology, no. 31 (2021-12-30):15-35,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131015H .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12518 .

Музикологија / Musicology 31 (II/2021)

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-12-30)

TY  - GEN
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12517
AB  - Тема 31. броја часописа „Музикологија“ јесте Музичка критика, идеологија и политика. Тему броја уредила је др Ивана Медић, виша научна сарадница Музиколошког института САНУ и алумна Универзитета у Манчестеру.
Тема броја окупила је шесторо научника из Русије, Велике Британије, Немачке и Србије. Ешли Холдсворт Квин испитује рецепцију прослављеног руског пијанисте Николаја Орлова у британској музичкој штампи пре и после Другог светског рата. Светлана Савенко анализира Књигу о Стравинском Бориса Асафјева. Објављена 1929. године, то је једна од првих монографија посвећених том композитору. Патрик Бекер-Најдeнов прати догађаје из политички бурне 1968. године у бугарској музичкој култури, истражујући релације између фестивала „Прашко пролеће“, „Светског омладинског лета“ и „Софијске јесени“. Два опсежна рада посвећена су српским композиторима-академицима, њиховој писаној речи, односно, писаној речи о њима. Ивана Медић и Милош Браловић дали су исцрпну студију о критичкој рецепцији академика Станојла Рајичића, једне од централних личности српске музике друге половине XX века, чија је каријера трајала готово седам деценија. Аутори сагледавају рецепцију Рајичићевог стваралаштва у светлу историјских догађаја који су кључно утицали на развој српске уметничке музике у ХХ веку. Најзад, Јелена Јанковић-Бегуш представља списе и погледе академика Властимира Трајковића, композитора који је имао изражену склоност ка теоријској рефлексији о музичкој уметности. Ауторка је одабрала објављене списе у којима се уочава Трајковићево непрестано залагање за праведније вредновање српске уметничке музике у ширем, европском и светском контексту, али и у/националним оквирима.
Обимна је и тематски разноврсна и рубрика „Varia“, у којој се налази шест студија. Оне се крећу између византолошке музикологије, барокних студија, особених увида у музику импресионизма, историје музичке периодике и праћења промена у положају музике и музичара у околностима актуелне пандемије ковида-19. Весна Пено улази у расправу о патријаршијском/константинопољском ифосу у новијој традицији грчког црквеног појања. Арети Цибула и Ана Марија Ренцпери Цону баве се настанком европске опере и питањем избора либрета. Франсис Најтс говори о клавирској музици Јохана Себастијана Баха, и то с обзиром на линију која води од музичког извођења до истраживања. Часопис „Гусле“ (1911–1914) добио је прву музиколошку студију, коју прати комплетна библиографија тога гласила (Александар Васић и Марија Голубовић). Марија Томић је презентовала минуциозну анализу композиције
Сиринкс Клода Дебисија. Биљана Милановић се окренула актуелном тренутку:
она је испитала однос музичара према концертним активностима у првој години
пандемије, и то на примеру београдских музичара.
У рубрици „Научна критика и полемика“ приказане су три значајне научне
монографске публикације посвећене православној духовној музици, музици
ренесансе и историји Београдске опере.
Завршним написом уредништво часописа „Музикологија“ са жаљењем
се опрашта од прерано преминуле колегинице др Данијеле Кулезић-Вилсон,
цењеног стручњака за филмску музику.
AB  - The main theme of the 31st issue of the journal “Musicology” is Music Criticism, Ideology and Politics, guest-edited by Dr Ivana Medić, Senior Research Associate of the Institute of Musicology SASA and an alumna of the University of Manchester.
The main theme of the issue encompasses original scientific articles written by six scholars from Russia, the United Kingdom, Germany and Serbia. Ashley Holdsworth Quinn examines the reception of the famous Russian pianist Nikolai Orlov in the British music press before and after World War II. Svetlana Savenko analyzes Boris Asafyev’s A Book About Stravinsky. Published in 1929, it is one of the first monographs dedicated to Stravinsky. Patrick Becker-Naydenov follows the events of the politically turbulent 1968 in Bulgarian music culture, exploring the relationship between the Prague Spring Festival, the World Youth Summer Festival and the Sofia Autumn Festival. Two comprehensive articles are dedicated to Serbian composers, fellows of the Serbian Academy of Sciences and Arts, putting in focus either their own writings, or the writings about them. Ivana Medić and Miloš Bralović wrote an extensive study on the critical reception of the work of academician Stanojlo Rajičić, one of the central figures of Serbian music of the second half of the 20th century, whose career lasted for almost seven decades. The authors discuss the reception of Rajičić’s work as related to a series of historical events that crucially influenced the development of Serbian art music in the twentieth century. Finally, Jelena Janković-Beguš presents the writings and views of academician Vlastimir Trajković, a composer who had a strong inclination towards theoretical reflection on music. The author has selected published writings which demonstrate Trajković’s lifelong commitment to a fairer evaluation of Serbian art music both locally and in the wider, European and global contexts.
The “Varia” section, which includes six studies, is also extensive and thematically diverse, with articles encompassing the topics of Byzantine musicology, Baroque studies, the music of Impressionism, the history of musical periodicals, as well as changes in the position of music and musicians in the circumstances of the current Covid-19 pandemic. Vesna Peno discusses the patriarchal / Constantinople ifos in the recent tradition of Greek church chanting. Areti Tziboula and Ana Maria Rentzeperi Tsonou deal with the origins of European opera and the issue of libretto selection. Francis Knights writes about the piano music of Johann Sebastian Bach,
considering the trajectory from musical performance to research. The magazine
“Gusle” (1911–1914) received its first musicological study, supplemented by a
complete bibliography of that journal (Aleksandar Vasić and Marija Golubović).
Marija Tomić submitted a meticulous analysis of Claude Debussy’s composition
Syrinx. Biljana Milanović writes about the current moment: she examines the
attitude of musicians towards concert activities in the first year of the pandemic,
using the example of Belgrade musicians.
The section “Scientific Reviews and Polemics” presents three important scientific
monographic publications dedicated to Orthodox church music, Renaissance music
and the history of the Belgrade Opera. With the final article, the editorial team of the
journal “Musicology” sadly bids farewell to the prematurely deceased colleague Dr
Danijela Kulezić-Wilson, a distinguished expert in film music.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T1  - Музикологија / Musicology 31 (II/2021)
IS  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12517
ER  - 
@misc{
year = "2021-12-30",
abstract = "Тема 31. броја часописа „Музикологија“ јесте Музичка критика, идеологија и политика. Тему броја уредила је др Ивана Медић, виша научна сарадница Музиколошког института САНУ и алумна Универзитета у Манчестеру.
Тема броја окупила је шесторо научника из Русије, Велике Британије, Немачке и Србије. Ешли Холдсворт Квин испитује рецепцију прослављеног руског пијанисте Николаја Орлова у британској музичкој штампи пре и после Другог светског рата. Светлана Савенко анализира Књигу о Стравинском Бориса Асафјева. Објављена 1929. године, то је једна од првих монографија посвећених том композитору. Патрик Бекер-Најдeнов прати догађаје из политички бурне 1968. године у бугарској музичкој култури, истражујући релације између фестивала „Прашко пролеће“, „Светског омладинског лета“ и „Софијске јесени“. Два опсежна рада посвећена су српским композиторима-академицима, њиховој писаној речи, односно, писаној речи о њима. Ивана Медић и Милош Браловић дали су исцрпну студију о критичкој рецепцији академика Станојла Рајичића, једне од централних личности српске музике друге половине XX века, чија је каријера трајала готово седам деценија. Аутори сагледавају рецепцију Рајичићевог стваралаштва у светлу историјских догађаја који су кључно утицали на развој српске уметничке музике у ХХ веку. Најзад, Јелена Јанковић-Бегуш представља списе и погледе академика Властимира Трајковића, композитора који је имао изражену склоност ка теоријској рефлексији о музичкој уметности. Ауторка је одабрала објављене списе у којима се уочава Трајковићево непрестано залагање за праведније вредновање српске уметничке музике у ширем, европском и светском контексту, али и у/националним оквирима.
Обимна је и тематски разноврсна и рубрика „Varia“, у којој се налази шест студија. Оне се крећу између византолошке музикологије, барокних студија, особених увида у музику импресионизма, историје музичке периодике и праћења промена у положају музике и музичара у околностима актуелне пандемије ковида-19. Весна Пено улази у расправу о патријаршијском/константинопољском ифосу у новијој традицији грчког црквеног појања. Арети Цибула и Ана Марија Ренцпери Цону баве се настанком европске опере и питањем избора либрета. Франсис Најтс говори о клавирској музици Јохана Себастијана Баха, и то с обзиром на линију која води од музичког извођења до истраживања. Часопис „Гусле“ (1911–1914) добио је прву музиколошку студију, коју прати комплетна библиографија тога гласила (Александар Васић и Марија Голубовић). Марија Томић је презентовала минуциозну анализу композиције
Сиринкс Клода Дебисија. Биљана Милановић се окренула актуелном тренутку:
она је испитала однос музичара према концертним активностима у првој години
пандемије, и то на примеру београдских музичара.
У рубрици „Научна критика и полемика“ приказане су три значајне научне
монографске публикације посвећене православној духовној музици, музици
ренесансе и историји Београдске опере.
Завршним написом уредништво часописа „Музикологија“ са жаљењем
се опрашта од прерано преминуле колегинице др Данијеле Кулезић-Вилсон,
цењеног стручњака за филмску музику., The main theme of the 31st issue of the journal “Musicology” is Music Criticism, Ideology and Politics, guest-edited by Dr Ivana Medić, Senior Research Associate of the Institute of Musicology SASA and an alumna of the University of Manchester.
The main theme of the issue encompasses original scientific articles written by six scholars from Russia, the United Kingdom, Germany and Serbia. Ashley Holdsworth Quinn examines the reception of the famous Russian pianist Nikolai Orlov in the British music press before and after World War II. Svetlana Savenko analyzes Boris Asafyev’s A Book About Stravinsky. Published in 1929, it is one of the first monographs dedicated to Stravinsky. Patrick Becker-Naydenov follows the events of the politically turbulent 1968 in Bulgarian music culture, exploring the relationship between the Prague Spring Festival, the World Youth Summer Festival and the Sofia Autumn Festival. Two comprehensive articles are dedicated to Serbian composers, fellows of the Serbian Academy of Sciences and Arts, putting in focus either their own writings, or the writings about them. Ivana Medić and Miloš Bralović wrote an extensive study on the critical reception of the work of academician Stanojlo Rajičić, one of the central figures of Serbian music of the second half of the 20th century, whose career lasted for almost seven decades. The authors discuss the reception of Rajičić’s work as related to a series of historical events that crucially influenced the development of Serbian art music in the twentieth century. Finally, Jelena Janković-Beguš presents the writings and views of academician Vlastimir Trajković, a composer who had a strong inclination towards theoretical reflection on music. The author has selected published writings which demonstrate Trajković’s lifelong commitment to a fairer evaluation of Serbian art music both locally and in the wider, European and global contexts.
The “Varia” section, which includes six studies, is also extensive and thematically diverse, with articles encompassing the topics of Byzantine musicology, Baroque studies, the music of Impressionism, the history of musical periodicals, as well as changes in the position of music and musicians in the circumstances of the current Covid-19 pandemic. Vesna Peno discusses the patriarchal / Constantinople ifos in the recent tradition of Greek church chanting. Areti Tziboula and Ana Maria Rentzeperi Tsonou deal with the origins of European opera and the issue of libretto selection. Francis Knights writes about the piano music of Johann Sebastian Bach,
considering the trajectory from musical performance to research. The magazine
“Gusle” (1911–1914) received its first musicological study, supplemented by a
complete bibliography of that journal (Aleksandar Vasić and Marija Golubović).
Marija Tomić submitted a meticulous analysis of Claude Debussy’s composition
Syrinx. Biljana Milanović writes about the current moment: she examines the
attitude of musicians towards concert activities in the first year of the pandemic,
using the example of Belgrade musicians.
The section “Scientific Reviews and Polemics” presents three important scientific
monographic publications dedicated to Orthodox church music, Renaissance music
and the history of the Belgrade Opera. With the final article, the editorial team of the
journal “Musicology” sadly bids farewell to the prematurely deceased colleague Dr
Danijela Kulezić-Wilson, a distinguished expert in film music.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
title = "Музикологија / Musicology 31 (II/2021)",
number = "31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12517"
}
(2021-12-30). Музикологија / Musicology 31 (II/2021). 
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(31).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12517
Музикологија / Musicology 31 (II/2021). 2021;(31).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12517 .
"Музикологија / Musicology 31 (II/2021)", no. 31 (2021-12-30),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12517 .

INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 7 (II/2021)

(Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music, 2021-12-15)

TY  - GEN
PY  - 2021-12-15
UR  - https://insam-institute.com/full-issue-7/
UR  - https://insam-institute.com/wp-content/uploads/2021/12/INSAM-Journal-7-2021-full-text-1.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12535
AB  - In the seventh issue of INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology, we are continuing our series on themes dedicated to art, music, and humanities in times of global crisis. After dealing with more general questions regarding these areas of creation, in this volume we are thinking about the issue of mental and bodily health during the Covid-19 pandemic and its possible ties and representations in music and art.
PB  - Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music
T1  - INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 7 (II/2021)
IS  - 8
DO  - https://doi.org/10.51191/issn.2637-1898.2020.4.7.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12535
ER  - 
@misc{
year = "2021-12-15",
abstract = "In the seventh issue of INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology, we are continuing our series on themes dedicated to art, music, and humanities in times of global crisis. After dealing with more general questions regarding these areas of creation, in this volume we are thinking about the issue of mental and bodily health during the Covid-19 pandemic and its possible ties and representations in music and art.",
publisher = "Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music",
title = "INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 7 (II/2021)",
number = "8",
doi = "https://doi.org/10.51191/issn.2637-1898.2020.4.7.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12535"
}
(2021-12-15). INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 7 (II/2021). 
Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music.(8).
https://doi.org/https://doi.org/10.51191/issn.2637-1898.2020.4.7.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12535
INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 7 (II/2021). 2021;(8).
doi:https://doi.org/10.51191/issn.2637-1898.2020.4.7.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12535 .
"INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 7 (II/2021)", no. 8 (2021-12-15),
https://doi.org/https://doi.org/10.51191/issn.2637-1898.2020.4.7. .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12535 .

50 година Међународног славистичког центра. књ. 2

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Филолошки факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12606
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - 50 година Међународног славистичког центра. књ. 2
SP  - 235
EP  - 239
VL  - 87
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "50 година Међународног славистичког центра. књ. 2",
pages = "235-239",
volume = "87",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). 50 година Међународног славистичког центра. књ. 2. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 87, 235-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606
Спасојевић МЉ. 50 година Међународног славистичког центра. књ. 2. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2021;87:235-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606 .
Спасојевић, Марина Љ., "50 година Међународног славистичког центра. књ. 2" in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 87 (2021):235-239,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606 .

Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19

Новокмет, Слободан; Николић, Марина М.; Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Николић, Марина М.
AU  - Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12601
AB  - Циљ рада је приказати лексичке промене у српском јавном дискурсу изазване пандемијом ковида 19, који проузрокује вирус из групе коронавируса. У раду су анализиране речи и 
изрази који су врло брзо са лексичке  периферије,  из  медицинске  терминологије, прошириле  домен своје употребе и постале део општег лексичког фонда, као и нове
творенице њима мотивисане, које још увек немају довољну фреквентност да би им се могао одредити тачан статус. Представљени су етимолошки, лексичко-семантички и творбени профили таквих речи и израза (позајмљивање, промена или развијање нових значења код већ постојећих речи, искоришћавање творбених потенцијала српског језика и
итд.), њихове стилске и прагматичке особине, а размотрена су и одређена правописна питања у вези са њиховим писањем.
AB  - The aim of this work is to present the lexical changes in the Serbian language caused by the COVID-19 pandemic. The paper analyses new words that appeared in the Serbian language which very quickly expanded the domain of their use from specific medical terminology and  became  part  of  everyday  spoken  Serbian  language,  including new words motivated by them. 
Types  of  neologisms  emergence  are  presented  (borrowing  from the English language, changing or developing new meanings of the existing  words,  exploiting  the  derivative  potential  of  the  Serbian language, etc.), as well as their stylistic, orthographic, and  pragmatic features. After a detailed analysis, we included a dictionary of neologisms followed by the in dispensable comments.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
T1  - Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19
T1  - New Words in Serbian Public Discourse as a Consequence  of the COVID-19 Pandemic
SP  - 365
EP  - 390
VL  - 51
IS  - 1
DO  - 10.5937/ ZRFFP 51-30158
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан and Николић, Марина М. and Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.",
year = "2021",
abstract = "Циљ рада је приказати лексичке промене у српском јавном дискурсу изазване пандемијом ковида 19, који проузрокује вирус из групе коронавируса. У раду су анализиране речи и 
изрази који су врло брзо са лексичке  периферије,  из  медицинске  терминологије, прошириле  домен своје употребе и постале део општег лексичког фонда, као и нове
творенице њима мотивисане, које још увек немају довољну фреквентност да би им се могао одредити тачан статус. Представљени су етимолошки, лексичко-семантички и творбени профили таквих речи и израза (позајмљивање, промена или развијање нових значења код већ постојећих речи, искоришћавање творбених потенцијала српског језика и
итд.), њихове стилске и прагматичке особине, а размотрена су и одређена правописна питања у вези са њиховим писањем., The aim of this work is to present the lexical changes in the Serbian language caused by the COVID-19 pandemic. The paper analyses new words that appeared in the Serbian language which very quickly expanded the domain of their use from specific medical terminology and  became  part  of  everyday  spoken  Serbian  language,  including new words motivated by them. 
Types  of  neologisms  emergence  are  presented  (borrowing  from the English language, changing or developing new meanings of the existing  words,  exploiting  the  derivative  potential  of  the  Serbian language, etc.), as well as their stylistic, orthographic, and  pragmatic features. After a detailed analysis, we included a dictionary of neologisms followed by the in dispensable comments.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини",
title = "Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19, New Words in Serbian Public Discourse as a Consequence  of the COVID-19 Pandemic",
pages = "365-390",
volume = "51",
number = "1",
doi = "10.5937/ ZRFFP 51-30158",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601"
}
Новокмет, С., Николић, М. М.,& Слијепчевић Бјеливук, С. М.. (2021). Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 51(1), 365-390.
https://doi.org/10.5937/ ZRFFP 51-30158
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601
Новокмет С, Николић ММ, Слијепчевић Бјеливук СМ. Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини. 2021;51(1):365-390.
doi:10.5937/ ZRFFP 51-30158
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601 .
Новокмет, Слободан, Николић, Марина М., Слијепчевић Бјеливук, Светлана М., "Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19" in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, 51, no. 1 (2021):365-390,
https://doi.org/10.5937/ ZRFFP 51-30158 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601 .

Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику

Спасојевић, Марина Љ.

(Вишеград : Андрићев институт, 2021)

TY  - CONF
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12605
AB  - У овом реду се наставља, дуго присутно у србистици,
испитивање односа описних и односних придева са суфиксом -(ајн/-ни на основу грађе прикупљене из 21. тома
Речника САНУ. Анализира се однос семантике придева,
односно њихових дефиниција у речнику и облика у коме
је успостављена одредница. Даље се указује како се у полисемантичкој структури придевског речничког чланка
укрштају описна (квалификативна) и односна (идентификациона) значења. Наиме, значење одређује да ли се
може употребити придев у облику оба вида.
AB  - В настоящей работе продолжается долго присутствующее в сербистике исследование отношений описательных

и относительных прилагательных с суффиксом -(а)н/-ни

на основании материала, выписанного из 21 тома Словаря

САНИ. Анализируется отношение 1) семантики имен прилагательных, т. е. их определений в словаре, 2) вид, в котором приводится заглавное слово и квалификации частотности неопределенного и определенного видов („одр., „ретко
неодр., „обично одр., „чешйе одр., „само одр.” ит. п.). Затем
указывается каким способом в полисемантической структуре словарной статьи прилагательных, в которой скрещиваются описательные (квалификативные) и относительные

(идентификационные) значения, может выразиться инфор
мация о морфологической категории вида имен прилагательных. Иначе говоря, значение определяет возможно ли
употребление прилагательного в форме обоих видов или
только в одном. Хотя имеются мнения, что в таких случаях
речь идет о омонимии, а не о деривации, мы считаем, что
здесь речь идет о переливе семантических признаков, а нео
различной этимологии, как и сами определения и примеры
употребления в Словаре показывают.
PB  - Вишеград : Андрићев институт
C3  - Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика
T1  - Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику
T1  - Влияние семантики на морфологические категории имен прилагательных на -(а)н/-ни в сербском языке
SP  - 101
EP  - 136
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605
ER  - 
@conference{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
abstract = "У овом реду се наставља, дуго присутно у србистици,
испитивање односа описних и односних придева са суфиксом -(ајн/-ни на основу грађе прикупљене из 21. тома
Речника САНУ. Анализира се однос семантике придева,
односно њихових дефиниција у речнику и облика у коме
је успостављена одредница. Даље се указује како се у полисемантичкој структури придевског речничког чланка
укрштају описна (квалификативна) и односна (идентификациона) значења. Наиме, значење одређује да ли се
може употребити придев у облику оба вида., В настоящей работе продолжается долго присутствующее в сербистике исследование отношений описательных

и относительных прилагательных с суффиксом -(а)н/-ни

на основании материала, выписанного из 21 тома Словаря

САНИ. Анализируется отношение 1) семантики имен прилагательных, т. е. их определений в словаре, 2) вид, в котором приводится заглавное слово и квалификации частотности неопределенного и определенного видов („одр., „ретко
неодр., „обично одр., „чешйе одр., „само одр.” ит. п.). Затем
указывается каким способом в полисемантической структуре словарной статьи прилагательных, в которой скрещиваются описательные (квалификативные) и относительные

(идентификационные) значения, может выразиться инфор
мация о морфологической категории вида имен прилагательных. Иначе говоря, значение определяет возможно ли
употребление прилагательного в форме обоих видов или
только в одном. Хотя имеются мнения, что в таких случаях
речь идет о омонимии, а не о деривации, мы считаем, что
здесь речь идет о переливе семантических признаков, а нео
различной этимологии, как и сами определения и примеры
употребления в Словаре показывают.",
publisher = "Вишеград : Андрићев институт",
journal = "Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика",
title = "Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику, Влияние семантики на морфологические категории имен прилагательных на -(а)н/-ни в сербском языке",
pages = "101-136",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику. in Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика
Вишеград : Андрићев институт., 101-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605
Спасојевић МЉ. Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику. in Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика. 2021;:101-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605 .
Спасојевић, Марина Љ., "Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику" in Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика (2021):101-136,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605 .

Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?

Новокмет, Слободан

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12599
AB  - Циљ овог чланка је испитивање порекла и значења израза "споља гладац а изнутра јадац" у српском језику као и значења лексичких компонената "гладац" и "јадац" које улазе његов склоп, користећи се углавном лексикографским изворима, од Речника САНУ до Вуковог "Српског рјечника".
AB  - The aim of this article is to examine the origin and meaning of the expression "spolja gladac a iznutra jadac" in Serbian language as well as the meaning of the lexical components "gladac" and "jadac", using mainly lexicographic sources, from the SANU Dictionary to Vuk's "Serbian Dictionary".
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?
SP  - 22
EP  - 27
VL  - 7
IS  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2021",
abstract = "Циљ овог чланка је испитивање порекла и значења израза "споља гладац а изнутра јадац" у српском језику као и значења лексичких компонената "гладац" и "јадац" које улазе његов склоп, користећи се углавном лексикографским изворима, од Речника САНУ до Вуковог "Српског рјечника"., The aim of this article is to examine the origin and meaning of the expression "spolja gladac a iznutra jadac" in Serbian language as well as the meaning of the lexical components "gladac" and "jadac", using mainly lexicographic sources, from the SANU Dictionary to Vuk's "Serbian Dictionary".",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?",
pages = "22-27",
volume = "7",
number = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599"
}
Новокмет, С.. (2021). Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 7(17), 22-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599
Новокмет С. Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?. in Језик данас. 2021;7(17):22-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599 .
Новокмет, Слободан, "Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?" in Језик данас, 7, no. 17 (2021):22-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599 .

О приповедачком презенту и његовој дијалекатској подлози у Божовићевим наративним текстовима из Ибарског Колашина

Бојовић, Јована Д.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет, 2021)

TY  - CONF
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12595
AB  - У раду биће усмерена пажња на употребну диференцијалност 
две аспекатске варијанте презента као наративно употребљеног глаголског 
облика на примеру ексцерпиране грађе из путописа Григорија Божовића – За 
робовања и Гредом. Са синтаксостилистичког и синтаксичко-семантичког 
аспекта, укључујући и психолингвистичке моменте, издвојићемо и објасни ти карактер временски транспонованог презента у обележавању прошлих 
радњи. Са становишта дијалектологије, покушаћемо да анализом презента 
у наративној употреби прикажемо у коликој мери je оваква служба презента 
присутна у говору Божовићевих ликова и које контекстуалне околности 
мотивишу наративну употребу. Осим тога, настојаћемо да утврдимо коли ко се стање добијено анализом подудара са стањем у суседним идиомима 
зетско-сјеничког дијалекта или ће се показати да добијена слика представља 
специфичност говора Ибарског Колашина. У фокусу истраживања неће 
бити реченични ниво већ ниво дискурса, јер он омогућава аспектуално 
шира проучавања.
AB  - This paper is focused on the usage differentiation of the two present 
tense aspect variants, as a narrative-used verb form, on the example of the excerpts 
from the travel writings of Grigorije Bozovic, entitled “Za robovanja” i “Gredom”. 
From the syntax-stylistic and syntax-semantic aspects, including the psycholinguis tic moments, the character of time-transposed present tense in the expressing past 
actions is singled out and explained. From the standpoint of dialectology, it is shown 
to what extent the narrative usage of the present tense in the Bozovic’s characters 
speech is represented and by what context occasions it is motivated. Apart from this, 
it is found out how the state noted by the analysis corresponds with the one in the 
neighboring idioms of zetsko-sjenicki dialect, how the obtained survey represents 
the specific quality of the Ibarski Kolasin speech, and how much the narrative pres ent tense is characteristic for the contemporary Serbian language. The stress of this 
research is not put on the sentence level, but on the discourse level, because it enables 
broader study from the point of view of an aspect.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет
PB  - Зубин Поток : Културни центар "Стари Колашин"
C3  - Етика и естетика Григорија Божовића
T1  - О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина
T1  - On narrative present and its dialect base in the Božović’s  story-telling texts from Ibarski Kolašin
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595
ER  - 
@conference{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2021",
abstract = "У раду биће усмерена пажња на употребну диференцијалност 
две аспекатске варијанте презента као наративно употребљеног глаголског 
облика на примеру ексцерпиране грађе из путописа Григорија Божовића – За 
робовања и Гредом. Са синтаксостилистичког и синтаксичко-семантичког 
аспекта, укључујући и психолингвистичке моменте, издвојићемо и објасни ти карактер временски транспонованог презента у обележавању прошлих 
радњи. Са становишта дијалектологије, покушаћемо да анализом презента 
у наративној употреби прикажемо у коликој мери je оваква служба презента 
присутна у говору Божовићевих ликова и које контекстуалне околности 
мотивишу наративну употребу. Осим тога, настојаћемо да утврдимо коли ко се стање добијено анализом подудара са стањем у суседним идиомима 
зетско-сјеничког дијалекта или ће се показати да добијена слика представља 
специфичност говора Ибарског Колашина. У фокусу истраживања неће 
бити реченични ниво већ ниво дискурса, јер он омогућава аспектуално 
шира проучавања., This paper is focused on the usage differentiation of the two present 
tense aspect variants, as a narrative-used verb form, on the example of the excerpts 
from the travel writings of Grigorije Bozovic, entitled “Za robovanja” i “Gredom”. 
From the syntax-stylistic and syntax-semantic aspects, including the psycholinguis tic moments, the character of time-transposed present tense in the expressing past 
actions is singled out and explained. From the standpoint of dialectology, it is shown 
to what extent the narrative usage of the present tense in the Bozovic’s characters 
speech is represented and by what context occasions it is motivated. Apart from this, 
it is found out how the state noted by the analysis corresponds with the one in the 
neighboring idioms of zetsko-sjenicki dialect, how the obtained survey represents 
the specific quality of the Ibarski Kolasin speech, and how much the narrative pres ent tense is characteristic for the contemporary Serbian language. The stress of this 
research is not put on the sentence level, but on the discourse level, because it enables 
broader study from the point of view of an aspect.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет, Зубин Поток : Културни центар "Стари Колашин"",
journal = "Етика и естетика Григорија Божовића",
title = "О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина, On narrative present and its dialect base in the Božović’s  story-telling texts from Ibarski Kolašin",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595"
}
Бојовић, Ј. Д.. (2021). О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина. in Етика и естетика Григорија Божовића
Косовска Митровица : Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595
Бојовић ЈД. О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина. in Етика и естетика Григорија Божовића. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595 .
Бојовић, Јована Д., "О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина" in Етика и естетика Григорија Божовића (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595 .

Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве

Спасојевић, Марина Љ.; Вуловић Емонтс, Наташа С.

(Београд : Филолошки факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
AU  - Вуловић Емонтс, Наташа С.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12607
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве
SP  - 181
EP  - 195
VL  - 87
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12607
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ. and Вуловић Емонтс, Наташа С.",
year = "2021",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве",
pages = "181-195",
volume = "87",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12607"
}
Спасојевић, М. Љ.,& Вуловић Емонтс, Н. С.. (2021). Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 87, 181-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12607
Спасојевић МЉ, Вуловић Емонтс НС. Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2021;87:181-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12607 .
Спасојевић, Марина Љ., Вуловић Емонтс, Наташа С., "Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве" in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 87 (2021):181-195,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12607 .

Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године

Новокмет, Слободан

(Београд : Филолошки факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12600
AB  - Наш рад бави се лексикографском анализом "Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији.
AB  - Our paper deals with an analysis of the "Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided", written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године
T1  - A Lexicographic Analysis of the "Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat Even Avoided" Written by Jovan Grčić in 1904
SP  - 475
EP  - 490
IS  - 26
DO  - http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/sj/2021-1/sj-2021-26-1-27.pdf
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2021",
abstract = "Наш рад бави се лексикографском анализом "Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији., Our paper deals with an analysis of the "Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided", written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године, A Lexicographic Analysis of the "Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat Even Avoided" Written by Jovan Grčić in 1904",
pages = "475-490",
number = "26",
doi = "http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/sj/2021-1/sj-2021-26-1-27.pdf",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600"
}
Новокмет, С.. (2021). Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет.(26), 475-490.
https://doi.org/http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/sj/2021-1/sj-2021-26-1-27.pdf
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600
Новокмет С. Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик. 2021;(26):475-490.
doi:http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/sj/2021-1/sj-2021-26-1-27.pdf
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600 .
Новокмет, Слободан, "Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године" in Српски језик, no. 26 (2021):475-490,
https://doi.org/http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/sj/2021-1/sj-2021-26-1-27.pdf .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600 .