Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200176 (Institute of Musicology SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200176/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200176 (Institute of Musicology SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200176 (Muzikološki institut SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200176 (Музиколошки институт САНУ, Београд) (sr)
Authors

Publications

Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)

Bralović, Miloš

(Munchen : Allitera Verlag, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10718
PB  - Munchen : Allitera Verlag
T2  - The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018
T1  - Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)
SP  - 181
EP  - 192
ER  - 
@article{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10718",
publisher = "Munchen : Allitera Verlag",
journal = "The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018",
title = "Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)",
pages = "181-192"
}
Bralović, M. (2021). Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950).
The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018
Munchen : Allitera Verlag., 181-192.
Bralović M. Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950). The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018. 2021;:181-192
Bralović Miloš, "Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)" The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018 (2021):181-192

Masovne pesme Josipa Slavenskog iz arhivske zbirke Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Pokušaj kontekstualizacije

Bralović, Miloš

(Split : Umjetnička akademija u Splitu, 2020-12)

TY  - JOUR
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2020-12
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10481
UR  - https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=365412
AB  - Cilj ovog rada jeste predstavljanje nekih od manje poznatih dela Josipa
Slavenskog (1896. –1955.). Konkretno, reč je o kolekciji od tridesetak masovnih
pesama koje se nalaze u kompozitorovoj rukopisnoj zaostavštini, a koja je na
čuvanju u Biblioteci Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Odlučili smo se
za ovaj izbor dela ne samo zato što smatramo da su Slavenskova dela nastala
nakon Drugog svetskog rata (dakle nakon kompozitorovog stvaralačkog vrhunca
dostignutog tokom tridesetih godina XX veka) manje poznata, već i da je u
određenoj meri kompozitorov društveni angažman u tom periodu relativno
nepoznat; razmotrićemo ga kroz nekoliko teza o kulturnoj memoriji.
AB  - In 2016 and 2017 the Serbian Musicological Society published two volumes of
collected choirs by Josip Slavenski (1896–1955). The first volume contains mixed
choirs, with the second containing children, female and male choirs. Although
the idea was to publish collected choirs, a significant number of mass songs
(excluding Partisans’ Folk Songs for mixed choir a cappella) were excluded. In
the composer’s manuscript legacy, which is to be found, since 1998, at the Faculty
of Music library in Belgrade, there is a collection of mass songs, circa 30, some
of which were published separately in the early years after World War II. One
of the reasons to exclude them from the aforementioned volumes would be the
somewhat ad hoc ensembles required to perform them (choir – male, female or
mixed, orchestra or piano, if available), although that cannot be considered to be
a valid excuse, bearing in mind that several choirs involved in the two published
volumes have overcome similar problems (noted as NB, in both manuscripts
and published volumes). Therefore, in this paper we summarise the composer’s
written legacy, considering the mass song collection through the prism of Jan
Assman’s theory of cultural heritage. This German Egyptologist argued that
there were four versions of the “outer dimensions of memory”: namely mimetic
memory, object memory, communicative memory and cultural memory (Assman
2005: 22-24), whereas cultural memory, as a memory distanced from everyday
life, has these characteristics: connection of identity, capacity to reconstruct,
formation, organization, obligation and reflexivity (Assman 1995: 129-132).
These categories are regarded as key to constructing cultural memory and have
been used to indicate the potential value of several almost unknown works by
Josip Slavenski. Although we do not expect a fundamental re-evaluation of the
composer’s opus through this overview of these mass songs (a genre whose
authors remain mostly anonymous), we would like to point to their place in the
complete opus, but also to the means of discovering elements of the social context
and cultural politics of that time, and, maybe, some of the composer’s personal
ideological beliefs and contributions to the construction of cultural memory.
PB  - Split : Umjetnička akademija u Splitu
T2  - Bašćinski glasi: Južnohrvatski etnomuzikološki godišnjak
T1  - Masovne pesme Josipa Slavenskog iz arhivske zbirke Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Pokušaj kontekstualizacije
T1  - Josip Slavenski's Mass Songs from the Archived Collection at the Faculty of Music in Belgrade. An Attempt at Contextualisation
SP  - 197
EP  - 212
VL  - 15
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2020-12",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10481, https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=365412",
abstract = "Cilj ovog rada jeste predstavljanje nekih od manje poznatih dela Josipa
Slavenskog (1896. –1955.). Konkretno, reč je o kolekciji od tridesetak masovnih
pesama koje se nalaze u kompozitorovoj rukopisnoj zaostavštini, a koja je na
čuvanju u Biblioteci Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Odlučili smo se
za ovaj izbor dela ne samo zato što smatramo da su Slavenskova dela nastala
nakon Drugog svetskog rata (dakle nakon kompozitorovog stvaralačkog vrhunca
dostignutog tokom tridesetih godina XX veka) manje poznata, već i da je u
određenoj meri kompozitorov društveni angažman u tom periodu relativno
nepoznat; razmotrićemo ga kroz nekoliko teza o kulturnoj memoriji., In 2016 and 2017 the Serbian Musicological Society published two volumes of
collected choirs by Josip Slavenski (1896–1955). The first volume contains mixed
choirs, with the second containing children, female and male choirs. Although
the idea was to publish collected choirs, a significant number of mass songs
(excluding Partisans’ Folk Songs for mixed choir a cappella) were excluded. In
the composer’s manuscript legacy, which is to be found, since 1998, at the Faculty
of Music library in Belgrade, there is a collection of mass songs, circa 30, some
of which were published separately in the early years after World War II. One
of the reasons to exclude them from the aforementioned volumes would be the
somewhat ad hoc ensembles required to perform them (choir – male, female or
mixed, orchestra or piano, if available), although that cannot be considered to be
a valid excuse, bearing in mind that several choirs involved in the two published
volumes have overcome similar problems (noted as NB, in both manuscripts
and published volumes). Therefore, in this paper we summarise the composer’s
written legacy, considering the mass song collection through the prism of Jan
Assman’s theory of cultural heritage. This German Egyptologist argued that
there were four versions of the “outer dimensions of memory”: namely mimetic
memory, object memory, communicative memory and cultural memory (Assman
2005: 22-24), whereas cultural memory, as a memory distanced from everyday
life, has these characteristics: connection of identity, capacity to reconstruct,
formation, organization, obligation and reflexivity (Assman 1995: 129-132).
These categories are regarded as key to constructing cultural memory and have
been used to indicate the potential value of several almost unknown works by
Josip Slavenski. Although we do not expect a fundamental re-evaluation of the
composer’s opus through this overview of these mass songs (a genre whose
authors remain mostly anonymous), we would like to point to their place in the
complete opus, but also to the means of discovering elements of the social context
and cultural politics of that time, and, maybe, some of the composer’s personal
ideological beliefs and contributions to the construction of cultural memory.",
publisher = "Split : Umjetnička akademija u Splitu",
journal = "Bašćinski glasi: Južnohrvatski etnomuzikološki godišnjak",
title = "Masovne pesme Josipa Slavenskog iz arhivske zbirke Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Pokušaj kontekstualizacije, Josip Slavenski's Mass Songs from the Archived Collection at the Faculty of Music in Belgrade. An Attempt at Contextualisation",
pages = "197-212",
volume = "15",
number = "1"
}
Bralović, M. (2020-12). Josip Slavenski's Mass Songs from the Archived Collection at the Faculty of Music in Belgrade. An Attempt at Contextualisation.
Bašćinski glasi: Južnohrvatski etnomuzikološki godišnjak
Split : Umjetnička akademija u Splitu., 15(1), 197-212.
Bralović M. Josip Slavenski's Mass Songs from the Archived Collection at the Faculty of Music in Belgrade. An Attempt at Contextualisation. Bašćinski glasi: Južnohrvatski etnomuzikološki godišnjak. 2020;15(1):197-212
Bralović Miloš, "Josip Slavenski's Mass Songs from the Archived Collection at the Faculty of Music in Belgrade. An Attempt at Contextualisation" Bašćinski glasi: Južnohrvatski etnomuzikološki godišnjak, 15, no. 1 (2020-12):197-212

Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике

Васић, Александар

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Васић, Александар
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10140
AB  - From November 1939 to March 1941, the monthly magazine “Slavenska
muzika”, a journal of the Association of Friends of Slavic Music, was published
in Belgrade. The magazine did not differ from other Serbian magazines of the
interwar period in its sections. “Slavic music” also published essays on music,
music criticism, reviews of books and music editions, notes, news, obituaries,
and in one case, polemics. However, differentia specifica of this review is the
exclusive focus on the music of the Slavic nations. The study provides a review
and analysis of the texts in this journal. It was noticed that in “Slavic music” were crossed the Slavophile idea, which has a long tradition among Serbs, and
Marxism, at that time strongly represented by one part of Belgrade musicians.
The study also contains an integral bibliography of “Slavic music”, which has not
been published so far.
AB  - Од новембра 1939. до марта 1941. године у Београду је излазио месечни
часопис „Славенска музика“, гласило Удружења пријатеља славенске музике.
По својим рубрикама часопис се није разликовао од других српских часописа
међуратног доба. И „Славенска музика“ је неговала есеје о музици, музичку
критику, приказе књига и нотних издања, белешке, вести, некрологику, а
у једном случају и полемику. Међутим, differentia specifica ове ревије јесте
ексклузивна окренутост музици словенских народа. Студија доноси приказ
и анализу текстова у овом часопису. Уочено је да су се у „Славенској музици“
укрстили словенофилска идеја која код Срба има дугу традицију, и марксизам,
у оно време снажно заступан од једног дела београдских музичара. У прилогу
студије се налази интегрална библиографија „Славенске музике“, која до сада
није објављена.
AB  - In 1939, the Association of Friends of Slavic Music in Belgrade launched the monthly
magazine “Slavenska muzika” [Slavic Music]. The magazine was focused on the musical
past of the Slavic peoples, as well as their contemporary music. The publishing of “Slavic
Music” was interrupted by the Second World War.
The magazine published essays on Slavic music, concert and opera criticism, translated
literature, news, notes, obituaries and, in one case, polemics. In a small number of cases,
“Slavenska muzika” took over texts from other magazines. A total of 110 articles and
contributions were published.
The contributors to the magazine were musicians of various profiles – composers,
conductors, music writers, music interpreters and pedagogues. The magazine was the work
of experts and was intended for a musically educated audience.
The Slavophile idea had a long tradition among Serbs. “Slavic music” is certainly an
offshoot of that tradition. However, in the period between the two world wars, a part of
Belgrade musicians accepted Marxist ideology. This was significantly expressed in “Slavic
Music”. The magazine wrote about the music culture in the Soviet Union; the contextual,
deterministic interpretation of the history of music was supported, and the aesthetics
of socialist realism came to the fore. The central figure of Marxist orientation in “Slavic
music” and, in general, in the Belgrade music culture of that time, was Vojislav Vučković,
composer, musicologist and conductor.
The idea of promoting Slavic music culture in the magazine “Slavic music” had limitations.
Of the Slavic countries, Czechoslovakia, the Soviet Union, Bulgaria and Yugoslavia were
present. The minimal representation of Polish themes is noticeable. The reasons for this
disproportion probably lie in the traditionally strong musical ties with Czechoslovakia,
where several associates of our magazine studied, and Russia. The connection of Serbian
culture with Poland has always been incomparably more intense in the field of literature.
Despite the shortness of its publication, “Slavic Music” is a distinctive phenomenon in the
history of Serbian literary on music. It shed light on Slavic music culture as a separate entity
within European music. The perspective advocated by this bulletin of the Association of
Friends of Slavic Music had no successors in Serbian music periodicals.
The study brings an analysis of the concept and structure of the magazine “Slavic music”, as
well as an analysis of the views of music writers. At the end of the study, there is an integral
chronological bibliography of the magazine “Slavic music”, which has not been published
so far.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике
T1  - The Magazine “Slavenska muzika” (1939–1941) in the History of Serbian Music Periodicals
SP  - 121
EP  - 147
IS  - 29
DO  - doi.org/10.2298/MUZ2029121V
ER  - 
@article{
author = "Васић, Александар",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10140",
abstract = "From November 1939 to March 1941, the monthly magazine “Slavenska
muzika”, a journal of the Association of Friends of Slavic Music, was published
in Belgrade. The magazine did not differ from other Serbian magazines of the
interwar period in its sections. “Slavic music” also published essays on music,
music criticism, reviews of books and music editions, notes, news, obituaries,
and in one case, polemics. However, differentia specifica of this review is the
exclusive focus on the music of the Slavic nations. The study provides a review
and analysis of the texts in this journal. It was noticed that in “Slavic music” were crossed the Slavophile idea, which has a long tradition among Serbs, and
Marxism, at that time strongly represented by one part of Belgrade musicians.
The study also contains an integral bibliography of “Slavic music”, which has not
been published so far., Од новембра 1939. до марта 1941. године у Београду је излазио месечни
часопис „Славенска музика“, гласило Удружења пријатеља славенске музике.
По својим рубрикама часопис се није разликовао од других српских часописа
међуратног доба. И „Славенска музика“ је неговала есеје о музици, музичку
критику, приказе књига и нотних издања, белешке, вести, некрологику, а
у једном случају и полемику. Међутим, differentia specifica ове ревије јесте
ексклузивна окренутост музици словенских народа. Студија доноси приказ
и анализу текстова у овом часопису. Уочено је да су се у „Славенској музици“
укрстили словенофилска идеја која код Срба има дугу традицију, и марксизам,
у оно време снажно заступан од једног дела београдских музичара. У прилогу
студије се налази интегрална библиографија „Славенске музике“, која до сада
није објављена., In 1939, the Association of Friends of Slavic Music in Belgrade launched the monthly
magazine “Slavenska muzika” [Slavic Music]. The magazine was focused on the musical
past of the Slavic peoples, as well as their contemporary music. The publishing of “Slavic
Music” was interrupted by the Second World War.
The magazine published essays on Slavic music, concert and opera criticism, translated
literature, news, notes, obituaries and, in one case, polemics. In a small number of cases,
“Slavenska muzika” took over texts from other magazines. A total of 110 articles and
contributions were published.
The contributors to the magazine were musicians of various profiles – composers,
conductors, music writers, music interpreters and pedagogues. The magazine was the work
of experts and was intended for a musically educated audience.
The Slavophile idea had a long tradition among Serbs. “Slavic music” is certainly an
offshoot of that tradition. However, in the period between the two world wars, a part of
Belgrade musicians accepted Marxist ideology. This was significantly expressed in “Slavic
Music”. The magazine wrote about the music culture in the Soviet Union; the contextual,
deterministic interpretation of the history of music was supported, and the aesthetics
of socialist realism came to the fore. The central figure of Marxist orientation in “Slavic
music” and, in general, in the Belgrade music culture of that time, was Vojislav Vučković,
composer, musicologist and conductor.
The idea of promoting Slavic music culture in the magazine “Slavic music” had limitations.
Of the Slavic countries, Czechoslovakia, the Soviet Union, Bulgaria and Yugoslavia were
present. The minimal representation of Polish themes is noticeable. The reasons for this
disproportion probably lie in the traditionally strong musical ties with Czechoslovakia,
where several associates of our magazine studied, and Russia. The connection of Serbian
culture with Poland has always been incomparably more intense in the field of literature.
Despite the shortness of its publication, “Slavic Music” is a distinctive phenomenon in the
history of Serbian literary on music. It shed light on Slavic music culture as a separate entity
within European music. The perspective advocated by this bulletin of the Association of
Friends of Slavic Music had no successors in Serbian music periodicals.
The study brings an analysis of the concept and structure of the magazine “Slavic music”, as
well as an analysis of the views of music writers. At the end of the study, there is an integral
chronological bibliography of the magazine “Slavic music”, which has not been published
so far.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике, The Magazine “Slavenska muzika” (1939–1941) in the History of Serbian Music Periodicals",
pages = "121-147",
number = "29",
doi = "doi.org/10.2298/MUZ2029121V"
}
Васић, А. (2020). The Magazine “Slavenska muzika” (1939–1941) in the History of Serbian Music Periodicals.
Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 121-147.
https://doi.org/doi.org/10.2298/MUZ2029121V
Васић А. The Magazine “Slavenska muzika” (1939–1941) in the History of Serbian Music Periodicals. Музикологија. 2020;(29):121-147
Васић Александар, "The Magazine “Slavenska muzika” (1939–1941) in the History of Serbian Music Periodicals" Музикологија, no. 29 (2020):121-147,
https://doi.org/doi.org/10.2298/MUZ2029121V .

Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019)

Милин, Мелита

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Милин, Мелита
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10147
AB  - Старије и средње генерације научних сарадника Музиколошког института
САНУ, поред оних који су сада у пензији, врло добро се сећају Јелене
Милојковић-Ђурић јер је она редовно, скоро сваке године долазила преко лета
у Београд из Тексаса, где је дуго живела. Током тих боравака често је долазила
у Институт и радила у његовим просторијама, а углавном је сарађивала с
Одељењем ликовне и музичке уметности САНУ.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019)
SP  - 189
EP  - 192
IS  - 29
ER  - 
@book{
author = "Милин, Мелита",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10147",
abstract = "Старије и средње генерације научних сарадника Музиколошког института
САНУ, поред оних који су сада у пензији, врло добро се сећају Јелене
Милојковић-Ђурић јер је она редовно, скоро сваке године долазила преко лета
у Београд из Тексаса, где је дуго живела. Током тих боравака често је долазила
у Институт и радила у његовим просторијама, а углавном је сарађивала с
Одељењем ликовне и музичке уметности САНУ.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019)",
pages = "189-192",
number = "29"
}
Милин, М. (2020). Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019).
Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 189-192.
Милин М. Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019). Музикологија. 2020;(29):189-192
Милин Мелита, "Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019)" Музикологија, no. 29 (2020):189-192

Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8

Милин, Мелита

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Милин, Мелита
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10144
AB  - Пред нама је нова монографија више научне сараднице Музиколошког
института САНУ, ауторке која се до сада исказала као музиколог изузетно
широких интересовања – тако да њен плодни опус обухвата радове у тематском
распону од стваралаштва истакнутих композитора ХХ века у свету и код нас –
Дмитрија Шостаковича (Дмитрий Шостакович), Алфреда Шниткеа (Альфред
Шнитке), Сергеја Прокофјева (Сергей Прокофьев), Јосипа Славенског и
Василија Мокрањца – до области популарне и „квантне музике“.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8
SP  - 175
EP  - 178
IS  - 29
ER  - 
@article{
author = "Милин, Мелита",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10144",
abstract = "Пред нама је нова монографија више научне сараднице Музиколошког
института САНУ, ауторке која се до сада исказала као музиколог изузетно
широких интересовања – тако да њен плодни опус обухвата радове у тематском
распону од стваралаштва истакнутих композитора ХХ века у свету и код нас –
Дмитрија Шостаковича (Дмитрий Шостакович), Алфреда Шниткеа (Альфред
Шнитке), Сергеја Прокофјева (Сергей Прокофьев), Јосипа Славенског и
Василија Мокрањца – до области популарне и „квантне музике“.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8",
pages = "175-178",
number = "29"
}
Милин, М. (2020). Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8.
Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 175-178.
Милин М. Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8. Музикологија. 2020;(29):175-178
Милин Мелита, "Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8" Музикологија, no. 29 (2020):175-178

Драма "Модел" Миленка Пауновића

Милановић, Биљана С.

(Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Милановић, Биљана С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10290
AB  - Рад је посвећен анализи мисаоно-филозофских аспеката драме Модел Миленка Пауновића, с циљем да се у даљој перспективи детаљно истраже и протумаче елементи битни за проучавање Пауновићеве уметничке поетике коју је остварио у свом примарном, музичком стваралаштву.
AB  - Composer Milenko Paunović (1889–1924) was also a librettist of his musical plays, which he created under the influence of Richard Wagner. His creative interests first developed along these lines, which resulted in synthesis in the musical plays Divina tragoedia (1910–1912) and Čengić aga (1923). However, a significant part of his dramatic oeuvre was not conditioned by the composing plans, but by the need for the literary articulation of certain thoughts and attitudes. In that context, he wrote plays Primorci (1911), Đavolova tragedija (1912), Model (1917), Dvori Srđe Zlopogleđe (1919), and a short story Dr Vrač (1919), which are important for interpreting Paunović’s worldviews and for understanding his musical works.
In most of Paunović’s plays, the themes of loneliness and the relationship between the subject and the world, free love and current morality, instinct and reason are examined. They are presented through attitudes of individual characters, aiming at confirming, refuting, or relativizing them. The thoughts to which the author constantly returns can be summarized in the following questions: Since this world, created by humans, is not good, is there a possibility for it to be improved, can a man change, reconcile with himself, and return to nature? In the search for answers, Paunović largely turns to the philosophy of Friedrich Nietzsche.
This paper is dedicated to the analysis of the reflective and philosophical aspects of the play Model, to further explore and interpret in detail the elements important for the study of Paunović’s artistic poetics, which he achieved in his primary, musical works. Within this framework, different understandings of life, the world, creativity as sublimation, and the art as a sphere that promotes the pursuit of truth and self-knowledge, represented in this play by its main protagonists, are considered.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Драма "Модел" Миленка Пауновића
T1  - "Model", a Play by Milenko Paunović
SP  - 23
EP  - 34
IS  - 63
ER  - 
@article{
author = "Милановић, Биљана С.",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10290",
abstract = "Рад је посвећен анализи мисаоно-филозофских аспеката драме Модел Миленка Пауновића, с циљем да се у даљој перспективи детаљно истраже и протумаче елементи битни за проучавање Пауновићеве уметничке поетике коју је остварио у свом примарном, музичком стваралаштву., Composer Milenko Paunović (1889–1924) was also a librettist of his musical plays, which he created under the influence of Richard Wagner. His creative interests first developed along these lines, which resulted in synthesis in the musical plays Divina tragoedia (1910–1912) and Čengić aga (1923). However, a significant part of his dramatic oeuvre was not conditioned by the composing plans, but by the need for the literary articulation of certain thoughts and attitudes. In that context, he wrote plays Primorci (1911), Đavolova tragedija (1912), Model (1917), Dvori Srđe Zlopogleđe (1919), and a short story Dr Vrač (1919), which are important for interpreting Paunović’s worldviews and for understanding his musical works.
In most of Paunović’s plays, the themes of loneliness and the relationship between the subject and the world, free love and current morality, instinct and reason are examined. They are presented through attitudes of individual characters, aiming at confirming, refuting, or relativizing them. The thoughts to which the author constantly returns can be summarized in the following questions: Since this world, created by humans, is not good, is there a possibility for it to be improved, can a man change, reconcile with himself, and return to nature? In the search for answers, Paunović largely turns to the philosophy of Friedrich Nietzsche.
This paper is dedicated to the analysis of the reflective and philosophical aspects of the play Model, to further explore and interpret in detail the elements important for the study of Paunović’s artistic poetics, which he achieved in his primary, musical works. Within this framework, different understandings of life, the world, creativity as sublimation, and the art as a sphere that promotes the pursuit of truth and self-knowledge, represented in this play by its main protagonists, are considered.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "Драма "Модел" Миленка Пауновића, "Model", a Play by Milenko Paunović",
pages = "23-34",
number = "63"
}
Милановић, Б. С. (2020). "Model", a Play by Milenko Paunović.
Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска.(63), 23-34.
Милановић БС. "Model", a Play by Milenko Paunović. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2020;(63):23-34
Милановић Биљана С., ""Model", a Play by Milenko Paunović" Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 63 (2020):23-34

Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia

Radivojević, Maja

(Institute of Musicology SASA, Beograd, 2020)

TY  - CONF
AU  - Radivojević, Maja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9439
AB  - Exploring musical culture to which you approach as cultural outsider, brings with it many challenges. This is also the case with Vlach minority living in northeastern Serbia, whose research is further complicated by the current political developments and division of its members over how they see themselves. The first problem that arises is the question of who to choose as interlocutor (should the selection be made exclusively on the basis of nationality or on the basis of knowledge of Vlach music). In this regard also arises question how to choose (whether to address local communities, cultural centers and National Council of Vlachs, or go to the fi eld without prior notice and inquire directly with the people in the village). Next dilemma is what aspects of musical life should be taken in consideration (private, public, virtual). The issues of attitudes towards the researcher is particularly important, especially since the (re)construction of cultural values is in force in the Vlach community (researcher is usually seen in two ways: as someone who can professionally contribute to this process, or as someone who, as a cultural outsider, should
not deal with it at all). In that sense, the question of the infl uence of researchers on the examined community is also inevitable (is it possible not to infl uence at all?). In addition to addressing issues
from a dichotomous perspective, it will be explored a space that allows the researcher to take “in between” position (of both insider and outsider) that brings challenges and benefi ts. These are just some of the issues and problems that will be raised in this paper, the methods of fi eld research will be reviewed and some new solutions that have emerged as a result of challenges in the field today will be presented.
PB  - Institute of Musicology SASA, Beograd
T1  - Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia
SP  - 72
EP  - 73
ER  - 
@conference{
author = "Radivojević, Maja",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9439",
abstract = "Exploring musical culture to which you approach as cultural outsider, brings with it many challenges. This is also the case with Vlach minority living in northeastern Serbia, whose research is further complicated by the current political developments and division of its members over how they see themselves. The first problem that arises is the question of who to choose as interlocutor (should the selection be made exclusively on the basis of nationality or on the basis of knowledge of Vlach music). In this regard also arises question how to choose (whether to address local communities, cultural centers and National Council of Vlachs, or go to the fi eld without prior notice and inquire directly with the people in the village). Next dilemma is what aspects of musical life should be taken in consideration (private, public, virtual). The issues of attitudes towards the researcher is particularly important, especially since the (re)construction of cultural values is in force in the Vlach community (researcher is usually seen in two ways: as someone who can professionally contribute to this process, or as someone who, as a cultural outsider, should
not deal with it at all). In that sense, the question of the infl uence of researchers on the examined community is also inevitable (is it possible not to infl uence at all?). In addition to addressing issues
from a dichotomous perspective, it will be explored a space that allows the researcher to take “in between” position (of both insider and outsider) that brings challenges and benefi ts. These are just some of the issues and problems that will be raised in this paper, the methods of fi eld research will be reviewed and some new solutions that have emerged as a result of challenges in the field today will be presented.",
publisher = "Institute of Musicology SASA, Beograd",
title = "Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia",
pages = "72-73"
}
Radivojević, M. (2020). Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia.

Institute of Musicology SASA, Beograd., 72-73.
Radivojević M. Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia. 2020;:72-73
Radivojević Maja, "Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia" (2020):72-73

Vlach Vocal Traditional Music in the Region of Homolje from the Legacy of Olivera Mladenović

Radivojević, Maja

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Radivojević, Maja
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8894
AB  - Olivera Mladenović researched Vlach culture in the 1980s. Recordings preserved
in the archive of the Institute of Ethnography SASA also contain examples of vocal
practice of the Vlachs from Homolje region (Northeast Serbia). The material was
recorded on six audio cassettes, which were later digitized. As ethnomusicological
studies of this area are very scarce, the recorded material certainly represents a
valuable testimony to the musical culture of the Vlach ethnic community. The
aim of this article is to determine the particularities of the recorded examples,
based on ethnomusicological analysis and transcription, as well as to isolate the
vocal genres found on these audio cassettes. Vocal examples from the recordings
of Olivera Mladenović will be paired with existing examples from the literature,
as well as examples of current practice recorded by the author of this article. In
this way, at least a partial picture of the Vlachs’ musical life in Homolје from the
1980s to the present day will be established, and the comparison will allow us to
observe continuity and change.
AB  - Оливера Младеновић се бавила истраживањем влашке културе осамдесетих
година прошлог века. На снимцима који се налазе у архиву Етнографског
института САНУ забележена је и вокална пракса Влаха из Хомоља
(североисточна Србија), а материјал је снимљен на шест аудио-касета, које су
дигитализоване. Будући да су етномузиколошка проучавања поменуте области
веома оскудна, забележена грађа свакако представља драгоцено сведочење
о музичкој култури влашке етничке заједнице. Циљ рада јесте утврђивање
специфичности забележених примера, на основу етномузиколошке анализе
и транскрипције, као и издвајање вокалних жанрова који се налазе на тим
аудио касетама. Вокалним примерима са снимака Оливере Младеновић биће
придружени постојећи примери из литературе, као и примери актуелне
праксе које је забележила ауторка овог рада. На овај начин формираће се
барем делимична слика музичког живота Влаха у Хомољу од осамдесетих
година прошлог века до данас, а њиховом компарацијом сагледаће се
континуитет и промене.
AB  - С обзиром на чињеницу да су записи влашке музике Хомоља веома скромни,
заоставштина Оливере Младеновић је недвосмислено драгоцен прилог тој
материји. Звучни материјал снимљен је на шест аудио касета, које се налазе у
архиву Етнографског институтта САНУ у Београду, а заведене су као „кутија
39, касета 12, 13, 14, 17, 18, 23“. Љубазношћу колега из поменутог института,
добила сам свих шест касета на коришћење, које сам најпре дигитализовала у
Фоноархиву Музиколошког института САНУ, а потом и приступила обради
снимака, анализи и транскрипцији. На снимцима О. Младеновић налази се
укупно 18 примера вокалне праксе, међу којима су песме везане за годишњи
и животни циклус обичаја (посмртни ритуал, Бадње вече и паљење обредне
ватре), као и песме опште намене и један пример певања без речи. Велика
вредност снимака лежи и у самим разговорима о песмама и певању, будући
да је О. Младеновић инсистирала да јој се текстови песама и терминологија
везана за певање говоре на влашком језику. Тим примерима биће придружени
примери из литературе, као и 27 примера из личне архиве ауторке студије,
а захваљујући њиховој компарацији може се пратити (дис)континуитет
вокалног наслеђа Влаха из Хомоља. Иако је звучни материјал из заоставштине О. Младеновић од изузетне
важности, интерпретација туђег теренског рада није нимало лак ни захвалан
посао. Разлог томе јесу на првом месту изостанак личног доживљаја теренског
рада и личног контакта с казивачима, као и оскудни подаци о сакупљеном
материјалу. Ипак, и поред свих недостатака, захваљујући снимцима О.
Младеновић вокална пракса хомољских Влаха из осамдесетих година XX
века реконструисана је у великој мери. Увид у материјал употпуњује сазнања
не само о вокалној пракси Хомоља у једном историјском тренутку, већ
и целокупна сазнања о влашкој музици у Србији. Примери на касетама
потврђују одлике влашког певања о којем је до сада писано и одражавају многе
карактеристике до сада забележене влашке музике. Међутим, на основу њих
се могу издвојити и локалне специфичности вокалне праксе хомољског краја.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Vlach Vocal Traditional Music in the Region of Homolje from the Legacy of Olivera Mladenović
T1  - Традиционална вокална музика Влаха у Хомољу у заоставштини Оливере Младеновић
SP  - 235
EP  - 256
IS  - 28
DO  - 10.2298/MUZ2028235R
ER  - 
@article{
author = "Radivojević, Maja",
year = "2020",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8894",
abstract = "Olivera Mladenović researched Vlach culture in the 1980s. Recordings preserved
in the archive of the Institute of Ethnography SASA also contain examples of vocal
practice of the Vlachs from Homolje region (Northeast Serbia). The material was
recorded on six audio cassettes, which were later digitized. As ethnomusicological
studies of this area are very scarce, the recorded material certainly represents a
valuable testimony to the musical culture of the Vlach ethnic community. The
aim of this article is to determine the particularities of the recorded examples,
based on ethnomusicological analysis and transcription, as well as to isolate the
vocal genres found on these audio cassettes. Vocal examples from the recordings
of Olivera Mladenović will be paired with existing examples from the literature,
as well as examples of current practice recorded by the author of this article. In
this way, at least a partial picture of the Vlachs’ musical life in Homolје from the
1980s to the present day will be established, and the comparison will allow us to
observe continuity and change., Оливера Младеновић се бавила истраживањем влашке културе осамдесетих
година прошлог века. На снимцима који се налазе у архиву Етнографског
института САНУ забележена је и вокална пракса Влаха из Хомоља
(североисточна Србија), а материјал је снимљен на шест аудио-касета, које су
дигитализоване. Будући да су етномузиколошка проучавања поменуте области
веома оскудна, забележена грађа свакако представља драгоцено сведочење
о музичкој култури влашке етничке заједнице. Циљ рада јесте утврђивање
специфичности забележених примера, на основу етномузиколошке анализе
и транскрипције, као и издвајање вокалних жанрова који се налазе на тим
аудио касетама. Вокалним примерима са снимака Оливере Младеновић биће
придружени постојећи примери из литературе, као и примери актуелне
праксе које је забележила ауторка овог рада. На овај начин формираће се
барем делимична слика музичког живота Влаха у Хомољу од осамдесетих
година прошлог века до данас, а њиховом компарацијом сагледаће се
континуитет и промене., С обзиром на чињеницу да су записи влашке музике Хомоља веома скромни,
заоставштина Оливере Младеновић је недвосмислено драгоцен прилог тој
материји. Звучни материјал снимљен је на шест аудио касета, које се налазе у
архиву Етнографског институтта САНУ у Београду, а заведене су као „кутија
39, касета 12, 13, 14, 17, 18, 23“. Љубазношћу колега из поменутог института,
добила сам свих шест касета на коришћење, које сам најпре дигитализовала у
Фоноархиву Музиколошког института САНУ, а потом и приступила обради
снимака, анализи и транскрипцији. На снимцима О. Младеновић налази се
укупно 18 примера вокалне праксе, међу којима су песме везане за годишњи
и животни циклус обичаја (посмртни ритуал, Бадње вече и паљење обредне
ватре), као и песме опште намене и један пример певања без речи. Велика
вредност снимака лежи и у самим разговорима о песмама и певању, будући
да је О. Младеновић инсистирала да јој се текстови песама и терминологија
везана за певање говоре на влашком језику. Тим примерима биће придружени
примери из литературе, као и 27 примера из личне архиве ауторке студије,
а захваљујући њиховој компарацији може се пратити (дис)континуитет
вокалног наслеђа Влаха из Хомоља. Иако је звучни материјал из заоставштине О. Младеновић од изузетне
важности, интерпретација туђег теренског рада није нимало лак ни захвалан
посао. Разлог томе јесу на првом месту изостанак личног доживљаја теренског
рада и личног контакта с казивачима, као и оскудни подаци о сакупљеном
материјалу. Ипак, и поред свих недостатака, захваљујући снимцима О.
Младеновић вокална пракса хомољских Влаха из осамдесетих година XX
века реконструисана је у великој мери. Увид у материјал употпуњује сазнања
не само о вокалној пракси Хомоља у једном историјском тренутку, већ
и целокупна сазнања о влашкој музици у Србији. Примери на касетама
потврђују одлике влашког певања о којем је до сада писано и одражавају многе
карактеристике до сада забележене влашке музике. Међутим, на основу њих
се могу издвојити и локалне специфичности вокалне праксе хомољског краја.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Vlach Vocal Traditional Music in the Region of Homolje from the Legacy of Olivera Mladenović, Традиционална вокална музика Влаха у Хомољу у заоставштини Оливере Младеновић",
pages = "235-256",
number = "28",
doi = "10.2298/MUZ2028235R"
}
Radivojević, M. (2020). Традиционална вокална музика Влаха у Хомољу у заоставштини Оливере Младеновић.
Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(28), 235-256.
https://doi.org/10.2298/MUZ2028235R
Radivojević M. Традиционална вокална музика Влаха у Хомољу у заоставштини Оливере Младеновић. Musicology. 2020;(28):235-256
Radivojević Maja, "Традиционална вокална музика Влаха у Хомољу у заоставштини Оливере Младеновић" Musicology, no. 28 (2020):235-256,
https://doi.org/10.2298/MUZ2028235R .

Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies

Maglov, Marija

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CONF
AU  - Maglov, Marija
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10019
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
C3  - Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
T1  - Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies
SP  - 58
EP  - 59
ER  - 
@conference{
author = "Maglov, Marija",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10019",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity",
title = "Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies",
pages = "58-59"
}
Maglov, M. (2020). Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies.
Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 58-59.
Maglov M. Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies. Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity. 2020;:58-59
Maglov Marija, "Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies" Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity (2020):58-59

Musicology in the context of media - media in the context of musicology

Maglov, Marija

(Belgrade : Faculty of Music, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Maglov, Marija
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10018
AB  - The main subject of this paper is the relationship between musicology and
the vast corpus of theoretical knowledge that could be recognized under the umbrella
term of media studies or media theory. Although some aspects of media studies have
been used in musicological studies, and music in media has been a subject tackled by
theoreticians of other disciplines, it seems that the nuances of the incorporation of
media studies’ concepts into musicological discourse have not been the subject of much
discussion, at least as compared to other disciplines. Thus, the specifics of music(ology)
in the context of media culture, as well as media technology as a subject of interdisciplinary
musicology will be discussed in an attempt to think about the increasing visibility
of mediatised music in musicology.
PB  - Belgrade : Faculty of Music
T2  - Contextuality of musicology : what, how, why and because
T1  - Musicology in the context of media - media in the context of musicology
SP  - 279
EP  - 292
ER  - 
@article{
author = "Maglov, Marija",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10018",
abstract = "The main subject of this paper is the relationship between musicology and
the vast corpus of theoretical knowledge that could be recognized under the umbrella
term of media studies or media theory. Although some aspects of media studies have
been used in musicological studies, and music in media has been a subject tackled by
theoreticians of other disciplines, it seems that the nuances of the incorporation of
media studies’ concepts into musicological discourse have not been the subject of much
discussion, at least as compared to other disciplines. Thus, the specifics of music(ology)
in the context of media culture, as well as media technology as a subject of interdisciplinary
musicology will be discussed in an attempt to think about the increasing visibility
of mediatised music in musicology.",
publisher = "Belgrade : Faculty of Music",
journal = "Contextuality of musicology : what, how, why and because",
title = "Musicology in the context of media - media in the context of musicology",
pages = "279-292"
}
Maglov, M. (2020). Musicology in the context of media - media in the context of musicology.
Contextuality of musicology : what, how, why and because
Belgrade : Faculty of Music., 279-292.
Maglov M. Musicology in the context of media - media in the context of musicology. Contextuality of musicology : what, how, why and because. 2020;:279-292
Maglov Marija, "Musicology in the context of media - media in the context of musicology" Contextuality of musicology : what, how, why and because (2020):279-292

In Memoriam Vesna Mikić (1967-2019)

Maglov, Marija

(2020)

TY  - JOUR
AU  - Maglov, Marija
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10004
T2  - AM Journal of Art and Media Studies
T1  - In Memoriam Vesna Mikić (1967-2019)
SP  - xi
EP  - xiv
IS  - 23
DO  - 10.25038/am.v0i23.408
ER  - 
@article{
author = "Maglov, Marija",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10004",
journal = "AM Journal of Art and Media Studies",
title = "In Memoriam Vesna Mikić (1967-2019)",
pages = "xi-xiv",
number = "23",
doi = "10.25038/am.v0i23.408"
}
Maglov, M. (2020). In Memoriam Vesna Mikić (1967-2019).
AM Journal of Art and Media Studies(23), xi-xiv.
https://doi.org/10.25038/am.v0i23.408
Maglov M. In Memoriam Vesna Mikić (1967-2019). AM Journal of Art and Media Studies. 2020;(23):xi-xiv
Maglov Marija, "In Memoriam Vesna Mikić (1967-2019)" AM Journal of Art and Media Studies, no. 23 (2020):xi-xiv,
https://doi.org/10.25038/am.v0i23.408 .

Dream Master : Conversation with Vladan Radovanović

Maglov, Marija

(2020)

TY  - JOUR
AU  - Maglov, Marija
PY  - 2020
UR  - https://insam-institute.com/wp-content/uploads/2020/12/1.-INSAM-Journal-5-Marija-Maglov-1.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9919
T2  - INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology
T1  - Dream Master : Conversation with Vladan Radovanović
SP  - 9
EP  - 18
VL  - 2
IS  - 5
ER  - 
@article{
author = "Maglov, Marija",
year = "2020",
url = "https://insam-institute.com/wp-content/uploads/2020/12/1.-INSAM-Journal-5-Marija-Maglov-1.pdf, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9919",
journal = "INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology",
title = "Dream Master : Conversation with Vladan Radovanović",
pages = "9-18",
volume = "2",
number = "5"
}
Maglov, M. (2020). Dream Master : Conversation with Vladan Radovanović.
INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology, 2(5), 9-18.
Maglov M. Dream Master : Conversation with Vladan Radovanović. INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology. 2020;2(5):9-18
Maglov Marija, "Dream Master : Conversation with Vladan Radovanović" INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology, 2, no. 5 (2020):9-18

“Human vs. Machine” Divide is a False Dichotomy: Interview with Dr. Kelly Snook

Maglov, Marija

(2020)

TY  - JOUR
AU  - Maglov, Marija
PY  - 2020
UR  - https://insam-institute.com/wp-content/uploads/2020/07/2.-INSAM-Journal-4-Marija-Maglov-17-22-1.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9918
T2  - INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology
T1  - “Human vs. Machine” Divide is a False Dichotomy: Interview with Dr. Kelly Snook
SP  - 17
EP  - 22
IS  - 4
ER  - 
@article{
author = "Maglov, Marija",
year = "2020",
url = "https://insam-institute.com/wp-content/uploads/2020/07/2.-INSAM-Journal-4-Marija-Maglov-17-22-1.pdf, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9918",
journal = "INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology",
title = "“Human vs. Machine” Divide is a False Dichotomy: Interview with Dr. Kelly Snook",
pages = "17-22",
number = "4"
}
Maglov, M. (2020). “Human vs. Machine” Divide is a False Dichotomy: Interview with Dr. Kelly Snook.
INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology(4), 17-22.
Maglov M. “Human vs. Machine” Divide is a False Dichotomy: Interview with Dr. Kelly Snook. INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology. 2020;(4):17-22
Maglov Marija, "“Human vs. Machine” Divide is a False Dichotomy: Interview with Dr. Kelly Snook" INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology, no. 4 (2020):17-22

Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies

Radovanović, Bojana

(Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10045
AB  - This paper focuses on the notions of performance, or, more precisely, the notion of studying performance in the fields of performance studies and musicology. Taking into account that different understandings of the apprehension of performance and performativity among musicologists and performance scholars indicate a different intellectual project altogether, I will strive to look into possible means of mutual understanding and seek to identify places for probable interdisciplinary collaboration of these two fields of study.
PB  - Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music
T2  - Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because
T1  - Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies
SP  - 382
EP  - 390
ER  - 
@article{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10045",
abstract = "This paper focuses on the notions of performance, or, more precisely, the notion of studying performance in the fields of performance studies and musicology. Taking into account that different understandings of the apprehension of performance and performativity among musicologists and performance scholars indicate a different intellectual project altogether, I will strive to look into possible means of mutual understanding and seek to identify places for probable interdisciplinary collaboration of these two fields of study.",
publisher = "Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music",
journal = "Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because",
title = "Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies",
pages = "382-390"
}
Radovanović, B. (2020). Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies.
Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because
Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music., 382-390.
Radovanović B. Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies. Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because. 2020;:382-390
Radovanović Bojana, "Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies" Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because (2020):382-390

An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik"

Novaković, Monika

(Belgrade : Faculty of Music, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Novaković, Monika
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10044
AB  - The article deals with Stockhausen’s first journey to Japan that affected his later production and worldview. The composer was fascinated by Japanese culture, which inspired him to integrate it into his composition that is the case study of this paper – the piece Telemusik. Stockhausen’s idea to present a musical microcosmos was already brewing in his mind when he decided to travel to Japan. The composer received an invitation from his student, Makoto Shinohara (1931) to visit NHK (Nippon Hoso Kyokai) radio in Tokyo, Japan, where Shinohara was employed. Japanese culture was not the only culture that intrigued Stockhausen. He felt the need to comment on the events of Vietnam War and the presentation of Vietnamese people in the media. Besides elements of Japanese and Vietnamese culture, there are also the cultural elements of Bali, China, Hungary, the Shipibo tribe from Amazon, Spain and many others that are modulated, transformed, harmonized and absorbed into one piece via the metod of intermodulation that was the key for the composer’s creation of a virtual world.
The process of intermodulation will be relevant to later works by Stockhausen, but in this particular case, it is used to combine different musical materials – the composer himself defines it as a modulation of the certain characteristic of one found object, with the certain characteristic of another found object via ring-modulation. This is, in essence, a transformative process upon which the virtual world of Telemusik is based. Additionally, the goal of applying this technique was to create a new sound world.
The topic of this piece’s auditory availability was also touched upon. The piece presents a challenge to the listener, especially to those listeners who were not raised in radio culture – the challenge lies in the comprehension and recognition of world cultures that were brought here under one roof. Nevertheless, playing with timbre and the new concept of time, Stockhausen managed to create a whole new virtual world, that is under his surveillance – under the surveillance of the One.
PB  - Belgrade : Faculty of Music
T2  - Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because
T1  - An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik"
SP  - 373
EP  - 381
ER  - 
@article{
author = "Novaković, Monika",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10044",
abstract = "The article deals with Stockhausen’s first journey to Japan that affected his later production and worldview. The composer was fascinated by Japanese culture, which inspired him to integrate it into his composition that is the case study of this paper – the piece Telemusik. Stockhausen’s idea to present a musical microcosmos was already brewing in his mind when he decided to travel to Japan. The composer received an invitation from his student, Makoto Shinohara (1931) to visit NHK (Nippon Hoso Kyokai) radio in Tokyo, Japan, where Shinohara was employed. Japanese culture was not the only culture that intrigued Stockhausen. He felt the need to comment on the events of Vietnam War and the presentation of Vietnamese people in the media. Besides elements of Japanese and Vietnamese culture, there are also the cultural elements of Bali, China, Hungary, the Shipibo tribe from Amazon, Spain and many others that are modulated, transformed, harmonized and absorbed into one piece via the metod of intermodulation that was the key for the composer’s creation of a virtual world.
The process of intermodulation will be relevant to later works by Stockhausen, but in this particular case, it is used to combine different musical materials – the composer himself defines it as a modulation of the certain characteristic of one found object, with the certain characteristic of another found object via ring-modulation. This is, in essence, a transformative process upon which the virtual world of Telemusik is based. Additionally, the goal of applying this technique was to create a new sound world.
The topic of this piece’s auditory availability was also touched upon. The piece presents a challenge to the listener, especially to those listeners who were not raised in radio culture – the challenge lies in the comprehension and recognition of world cultures that were brought here under one roof. Nevertheless, playing with timbre and the new concept of time, Stockhausen managed to create a whole new virtual world, that is under his surveillance – under the surveillance of the One.",
publisher = "Belgrade : Faculty of Music",
journal = "Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because",
title = "An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik"",
pages = "373-381"
}
Novaković, M. (2020). An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik".
Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because
Belgrade : Faculty of Music., 373-381.
Novaković M. An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik". Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because. 2020;:373-381
Novaković Monika, "An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik"" Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because (2020):373-381

Елементи комичног у опери Мандрагола Ивана Јевтића

Спасић, Вања

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Спасић, Вања
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11204
AB  - У богатом и разноврсном стваралачком опусу српског композитора Ивана Јевтића посебно
место заузима опера Мандрагола. За свој оперски деби композитор је одабрао као текстуални предложак истоимену комедију ренесансног књижевника Николе Макијавелија, прилагодивши је савременој публици, те истичући веселу атмосферу која, према речима аутора, недостаје у свакодневном окружењу. Тема овог рада односи се на анализу комичних елемената у креирању ситуација и ликова у опери Мандрагола. Комични елементи биће сагледавани у оквиру текстуалног предлошка и музичко-интерпретативних решења. Посебна пажња биће усмерена на композиторов приступ жанру опере.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
T1  - Елементи комичног у опери Мандрагола Ивана Јевтића
SP  - 174
EP  - 187
ER  - 
@article{
author = "Спасић, Вања",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11204",
abstract = "У богатом и разноврсном стваралачком опусу српског композитора Ивана Јевтића посебно
место заузима опера Мандрагола. За свој оперски деби композитор је одабрао као текстуални предложак истоимену комедију ренесансног књижевника Николе Макијавелија, прилагодивши је савременој публици, те истичући веселу атмосферу која, према речима аутора, недостаје у свакодневном окружењу. Тема овог рада односи се на анализу комичних елемената у креирању ситуација и ликова у опери Мандрагола. Комични елементи биће сагледавани у оквиру текстуалног предлошка и музичко-интерпретативних решења. Посебна пажња биће усмерена на композиторов приступ жанру опере.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник",
title = "Елементи комичног у опери Мандрагола Ивана Јевтића",
pages = "174-187"
}
Спасић, В. (2020). Елементи комичног у опери Мандрагола Ивана Јевтића.
Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
Београд : Музиколошки институт САНУ., 174-187.
Спасић В. Елементи комичног у опери Мандрагола Ивана Јевтића. Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник. 2020;:174-187
Спасић Вања, "Елементи комичног у опери Мандрагола Ивана Јевтића" Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник (2020):174-187

Својства клавирског стваралаштва Ивана Јевтића

Голубовић, Марија

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11203
AB  - Композитор Иван Јевтић у свом богатом опусу има девет дела за клавир, насталих
између 1971. и 2017. године. Јевтићев музички језик је током тог дугог временског
раздобља прешао пут од савремености до повратка једноставности. Силви Нисефор,
ауторка засад једине биографије овог композитора, указала је да су Јевтићева клавирска дела довољна да се схвати многострукост стилова његовог опуса. Круцијални
значај за развој Јевтићевог музичког језика имао је његов одлазак у Париз на студије
у класи Оливијеа Месијана, код којег је темељно изучавао стваралаштво Клода
Дебисија и Мориса Равела. Према речима самог Јевтића, управо су ови француски
композитори били његови учитељи што се тиче клавира и израза, захваљујући којима
је пронашао сопствени рафинман. Словенско порекло отворило је Јевтићу врата
великог фоклорног наслеђа, као и византијске и руске традиције.
Јевтићева клавирска музика проткана је духом снаге и самоуверености. Ове особине
постоје у свим Јевтићевим делима, било да се ради о оркестарској, камерној или
клавирској музици. У његовом тонском колориту, главни „зачин“ представљају интервали додати акордима терцне структуре (или који замењују неки од тонова у акорду).
Клавирску музику Ивана Јевтића одликују инвентивне мелодије, разноврсност ритмичких фигура, раскошна хармонска решења, богата фактура и коришћење свих
регистара клавијатуре. Условљен богатством оваквог аутентичног музичког језика,
овај рад представља тек неке од карактеристичних одлика Јевтићевог стваралаштва
за клавир.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
T1  - Својства клавирског стваралаштва Ивана Јевтића
SP  - 150
EP  - 162
ER  - 
@article{
author = "Голубовић, Марија",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11203",
abstract = "Композитор Иван Јевтић у свом богатом опусу има девет дела за клавир, насталих
између 1971. и 2017. године. Јевтићев музички језик је током тог дугог временског
раздобља прешао пут од савремености до повратка једноставности. Силви Нисефор,
ауторка засад једине биографије овог композитора, указала је да су Јевтићева клавирска дела довољна да се схвати многострукост стилова његовог опуса. Круцијални
значај за развој Јевтићевог музичког језика имао је његов одлазак у Париз на студије
у класи Оливијеа Месијана, код којег је темељно изучавао стваралаштво Клода
Дебисија и Мориса Равела. Према речима самог Јевтића, управо су ови француски
композитори били његови учитељи што се тиче клавира и израза, захваљујући којима
је пронашао сопствени рафинман. Словенско порекло отворило је Јевтићу врата
великог фоклорног наслеђа, као и византијске и руске традиције.
Јевтићева клавирска музика проткана је духом снаге и самоуверености. Ове особине
постоје у свим Јевтићевим делима, било да се ради о оркестарској, камерној или
клавирској музици. У његовом тонском колориту, главни „зачин“ представљају интервали додати акордима терцне структуре (или који замењују неки од тонова у акорду).
Клавирску музику Ивана Јевтића одликују инвентивне мелодије, разноврсност ритмичких фигура, раскошна хармонска решења, богата фактура и коришћење свих
регистара клавијатуре. Условљен богатством оваквог аутентичног музичког језика,
овај рад представља тек неке од карактеристичних одлика Јевтићевог стваралаштва
за клавир.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник",
title = "Својства клавирског стваралаштва Ивана Јевтића",
pages = "150-162"
}
Голубовић, М. (2020). Својства клавирског стваралаштва Ивана Јевтића.
Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
Београд : Музиколошки институт САНУ., 150-162.
Голубовић М. Својства клавирског стваралаштва Ивана Јевтића. Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник. 2020;:150-162
Голубовић Марија, "Својства клавирског стваралаштва Ивана Јевтића" Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник (2020):150-162

Oсавремењена архаика: Vers Byzance..., концерт за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића

Браловић, Милош

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Браловић, Милош
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11202
AB  - Концерт Vers Byzance... (Ка Византији…) за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића настао је 1984. године, као једно од бројних концертантних дела овог композитора. У овом раду
настојаћемо да прикажемо начине на које се у концерту Vers Byzance транспонује „дух” музике Истока, како га сâм Јевтић назива, будући да није реч о цитирању духовних мелодија. Другим речима, показаћемо како модалне мелодије, налик на црквено појање, проналазе своје место, то јест бивају инкорпорисане у класичарски конципиран сонатно-симфонијски троставачни циклус. Имајући у виду „изглед” концерта, односно његове чисто музичке особине, али и, како је композитор истакао, повезаност главне теме са почетном темом композиције Оче наш Јосифа Маринковића, чини се да је веза са Византијом и духовном музиком средњовековног истока – апстрактна. Дакле, представићемо начине на које Јевтић дочарава „архаичност” у концерту за виолу и гудачки оркестар Vers Byzance.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
T1  - Oсавремењена архаика: Vers Byzance..., концерт за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића
SP  - 130
EP  - 140
ER  - 
@article{
author = "Браловић, Милош",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11202",
abstract = "Концерт Vers Byzance... (Ка Византији…) за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића настао је 1984. године, као једно од бројних концертантних дела овог композитора. У овом раду
настојаћемо да прикажемо начине на које се у концерту Vers Byzance транспонује „дух” музике Истока, како га сâм Јевтић назива, будући да није реч о цитирању духовних мелодија. Другим речима, показаћемо како модалне мелодије, налик на црквено појање, проналазе своје место, то јест бивају инкорпорисане у класичарски конципиран сонатно-симфонијски троставачни циклус. Имајући у виду „изглед” концерта, односно његове чисто музичке особине, али и, како је композитор истакао, повезаност главне теме са почетном темом композиције Оче наш Јосифа Маринковића, чини се да је веза са Византијом и духовном музиком средњовековног истока – апстрактна. Дакле, представићемо начине на које Јевтић дочарава „архаичност” у концерту за виолу и гудачки оркестар Vers Byzance.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник",
title = "Oсавремењена архаика: Vers Byzance..., концерт за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића",
pages = "130-140"
}
Браловић, М. (2020). Oсавремењена архаика: Vers Byzance..., концерт за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића.
Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
Београд : Музиколошки институт САНУ., 130-140.
Браловић М. Oсавремењена архаика: Vers Byzance..., концерт за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића. Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник. 2020;:130-140
Браловић Милош, "Oсавремењена архаика: Vers Byzance..., концерт за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића" Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник (2020):130-140

Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића

Јовановић, Јелена

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11201
AB  - За француског и српског композитора Ивана Јевтића, академика, један од најснажнијих извора инспирације јесте српска традиционална музика – вокална и инструментална, сеоска и градска. Мелодијске, сазвучне и ритмичке предлошке из српског (и јужнословенског) традиционалног музичког наслеђа аутор је усвојио спонтано, од детињства, тако да они, кроз различите параметре музичке структуре, учествују у конституисању његовог личног ауторског израза. Овај рад је настао на темељу анализе Јевтићевих композиција за квинтет лимених дувачких
инструмената: Три словенска мадригала, Други квинтет, Квинтет Викторија и Тема и три
варијације. Пажња је посвећена мелодијским, ритмичким, сазвучним и тембровским аспектима ових композиција; с једне стране, реч је о снажној вези ауторовог израза са традиционалним музичким обрасцима и њиховим етосом, и, с друге стране, о њиховом учешћу у архитектоници ових дела.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
T1  - Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића
SP  - 42
EP  - 58
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11201",
abstract = "За француског и српског композитора Ивана Јевтића, академика, један од најснажнијих извора инспирације јесте српска традиционална музика – вокална и инструментална, сеоска и градска. Мелодијске, сазвучне и ритмичке предлошке из српског (и јужнословенског) традиционалног музичког наслеђа аутор је усвојио спонтано, од детињства, тако да они, кроз различите параметре музичке структуре, учествују у конституисању његовог личног ауторског израза. Овај рад је настао на темељу анализе Јевтићевих композиција за квинтет лимених дувачких
инструмената: Три словенска мадригала, Други квинтет, Квинтет Викторија и Тема и три
варијације. Пажња је посвећена мелодијским, ритмичким, сазвучним и тембровским аспектима ових композиција; с једне стране, реч је о снажној вези ауторовог израза са традиционалним музичким обрасцима и њиховим етосом, и, с друге стране, о њиховом учешћу у архитектоници ових дела.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник",
title = "Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића",
pages = "42-58"
}
Јовановић, Ј. (2020). Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића.
Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
Београд : Музиколошки институт САНУ., 42-58.
Јовановић Ј. Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића. Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник. 2020;:42-58
Јовановић Јелена, "Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића" Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник (2020):42-58

Иван Јевтић - српски композитор са париском адресом и међународним угледом

Медић, Ивана

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11200
AB  - У овом, уводном поглављу истакнути су најзначајнији моменти из богате професионалне биографије академика Ивана Јевтића, а његов опус сагледан у контексту ауторкиног вишегодишњег истраживања посвећеног српској музичкој дијаспори. Јевтић је један од малобројних српских композитора који су остварили веома запажену каријеру изван граница наше земље – штавише, дуго је Јевтићев опус био присутнији на међународним него на српским подијумима. Јевтић се отиснуо у свет одмах после завршене Музичке академије у Београду, не помишљајући да ће читав свој професионални век провести изван граница наше земље. У разговору са академиком Јевтићем разоткрили смо разлоге који су младог ствараоца, практично на самом почетку каријере, навели да напусти земљу, затим, искуства која је стекао учећи од највећих композитора ХХ века попут Оливијеа Месијана, али и изазове са којима се суочавао борећи се за афирмацију, како у земљама где је живео (Француска, Аустрија, Бразил), тако и у домовини.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
T1  - Иван Јевтић - српски композитор са париском адресом и међународним угледом
SP  - 8
EP  - 17
ER  - 
@article{
author = "Медић, Ивана",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11200",
abstract = "У овом, уводном поглављу истакнути су најзначајнији моменти из богате професионалне биографије академика Ивана Јевтића, а његов опус сагледан у контексту ауторкиног вишегодишњег истраживања посвећеног српској музичкој дијаспори. Јевтић је један од малобројних српских композитора који су остварили веома запажену каријеру изван граница наше земље – штавише, дуго је Јевтићев опус био присутнији на међународним него на српским подијумима. Јевтић се отиснуо у свет одмах после завршене Музичке академије у Београду, не помишљајући да ће читав свој професионални век провести изван граница наше земље. У разговору са академиком Јевтићем разоткрили смо разлоге који су младог ствараоца, практично на самом почетку каријере, навели да напусти земљу, затим, искуства која је стекао учећи од највећих композитора ХХ века попут Оливијеа Месијана, али и изазове са којима се суочавао борећи се за афирмацију, како у земљама где је живео (Француска, Аустрија, Бразил), тако и у домовини.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник",
title = "Иван Јевтић - српски композитор са париском адресом и међународним угледом",
pages = "8-17"
}
Медић, И. (2020). Иван Јевтић - српски композитор са париском адресом и међународним угледом.
Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
Београд : Музиколошки институт САНУ., 8-17.
Медић И. Иван Јевтић - српски композитор са париском адресом и међународним угледом. Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник. 2020;:8-17
Медић Ивана, "Иван Јевтић - српски композитор са париском адресом и међународним угледом" Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник (2020):8-17

Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.

Јовановић, Јелена

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10146
AB  - Почетком месеца децембра у години у којој се навршило стотину педесет
година од рођења Владимира Р. Ђорђевића (1869–1938), српског музичког
педагога, мелографа, проучаваоца српске традиционалне музике, композитора
и делатника на пољу музичке библиографије, историографије и музеологије,
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности (у даљем тексту:
ФМУ) у Београду, Народна библиотека Србије (НБС) и Музичка школа (МШ)
„Станковић“ из Београда организовали су у Народној библиотеци Србије
свечану академију посвећену његовој многострукој делатности.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.
SP  - 181
EP  - 185
IS  - 29
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10146",
abstract = "Почетком месеца децембра у години у којој се навршило стотину педесет
година од рођења Владимира Р. Ђорђевића (1869–1938), српског музичког
педагога, мелографа, проучаваоца српске традиционалне музике, композитора
и делатника на пољу музичке библиографије, историографије и музеологије,
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности (у даљем тексту:
ФМУ) у Београду, Народна библиотека Србије (НБС) и Музичка школа (МШ)
„Станковић“ из Београда организовали су у Народној библиотеци Србије
свечану академију посвећену његовој многострукој делатности.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.",
pages = "181-185",
number = "29"
}
Јовановић, Ј. (2020). Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019..
Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 181-185.
Јовановић Ј. Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.. Музикологија. 2020;(29):181-185
Јовановић Јелена, "Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019." Музикологија, no. 29 (2020):181-185

Животна и стваралачка одисеја академика Ивана Јевтића

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2020)

TY  - BOOK
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10901
AB  - Композитор Иван Јевтић (1947), редовни члан Српске академије наука и уметности, један је од најистакнутијих савремених српских стваралаца. Јевтић је готово читав свој радни век провео у иностранству, а његова дела извођена су на свим континентима. Међутим, сразмерно мали број научних публикација је посвећен његовом опсежном и разноврсном опусу, који обухвата преко стотину остварења симфонијске, камерне, концертантне и вокалноинструменталне музике, укључујући и једну оперу. Тематски зборник Животна и стваралачка одисеја Ивана Јевтића садржи радове српских и француских музиколога, етномузиколога, композитора, пијаниста, виолиниста и музичких педагога различитих генерација. Аутори анализирају поједине сегменте Јевтићевог опуса из властитих, често веома различитих перспектива, а њиховим обједињавањем унутар ове публикације читаоцима је презентован живописан и свеобухватан поглед на композиторову животну и професионалну одисеју.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T1  - Животна и стваралачка одисеја академика Ивана Јевтића
ER  - 
@book{
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10901",
abstract = "Композитор Иван Јевтић (1947), редовни члан Српске академије наука и уметности, један је од најистакнутијих савремених српских стваралаца. Јевтић је готово читав свој радни век провео у иностранству, а његова дела извођена су на свим континентима. Међутим, сразмерно мали број научних публикација је посвећен његовом опсежном и разноврсном опусу, који обухвата преко стотину остварења симфонијске, камерне, концертантне и вокалноинструменталне музике, укључујући и једну оперу. Тематски зборник Животна и стваралачка одисеја Ивана Јевтића садржи радове српских и француских музиколога, етномузиколога, композитора, пијаниста, виолиниста и музичких педагога различитих генерација. Аутори анализирају поједине сегменте Јевтићевог опуса из властитих, често веома различитих перспектива, а њиховим обједињавањем унутар ове публикације читаоцима је презентован живописан и свеобухватан поглед на композиторову животну и професионалну одисеју.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
title = "Животна и стваралачка одисеја академика Ивана Јевтића"
}
 (2020). Животна и стваралачка одисеја академика Ивана Јевтића.

Београд : Музиколошки институт САНУ..
 Животна и стваралачка одисеја академика Ивана Јевтића. 2020;
, "Животна и стваралачка одисеја академика Ивана Јевтића" (2020)

Музикологија / Musicology 29

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2020)

TY  - BOOK
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10128
AB  - Првог децембра 2019. године навршило се стотину педесет година од рођења
Владимира Р. Ђорђевића, свестраног српског музичара који је оставио крупан
траг на свим пољима на којима је деловао: као етномузиколог, композитор,
музички педагог, као један од пионира српске музичке библиографије и
лексикографије. Редакција часописа „Музикологија“ је одлучила да обележи
тај значајни јубилеј српске музике и стога тему 29. броја посвећујемо раду и
доприносу Владимира Р. Ђорђевића.
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду
и Народна библиотека Србије уприличиле су свечану академију у част
годишњице Владимира Р. Ђорђевића. Академија је одржана 2. децембра 2019.
у Народној библиотеци Србије, под насловом Владимир Р. Ђорђевић у огледалу
времена: баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање. На позив Редакције часописа
„Музикологија“, петоро еминентних стручњака, учесника академије, написало
је оригиналне научне студије за Тему броја 29.
Сања Радиновић и Димитрије О. Големовић сагледавају Ђорђевићев принос
српској музичкој фолклористици. Мирјана Закић је своју пажњу управила на
место и удео Владимира Р. Ђорђевића у развоју етноорганологије. Мелографски
рад ове личности српске музике био је предмет пажње Сање Ранковић, која
је испитала Ђорђевићев приступ и утврдила његов допринос транскрипцији
вокалне праксе. Најзад, Велибор Прелић је приказао грађу о Ђорђевићу која се
чува у Народној библиотеци Србије.
У тематском и методолошком смислу богата је и разнолика рубрика Varia.
Родерик Лофорд проблематизује појаве из популарне музичке културе у
Румунији. Београдски часопис „Славенска музика“ (1939–1941), у којем су се
укрстили словенофилска идеја и марксизам, добио је прву целовиту студију, са
интегралном библиографијом (Александар Васић). Часопис „Музикологија“ од
свога почетка негује интердисциплинарне студије. У овом броју часописа први
пут се јавља рад из домена правних наука, а у вези с музиком: Урош Ћемаловић
пише о правној заштити музичких дела у Европској унији.
У рубрици Научна критика и полемика доносимо пет текстова. Приказане су
три изузетно значајне научне монографије различите тематике, у хронолошком
распону од средњег века до данас. Реч је о књигама које обрађују стару црквену
музику, литерарне изворе за српску музику XIX века, као и музику Карлхајнца
Штокхаузена, једног од главних протагониста музичке авангарде друге половине XX века. Један текст опсервира литературу из области науке о хармонији. Пети
чланак у овој рубрици представља приказ поменуте свечане академије у част
Владимира Р. Ђорђевића.
Током 2019. и 2020. године остали смо без заслужних личности српске и
руске музикологије и музичке уметности. Часопис „Музикологија“ у рубрици In
memoriam са жаљењем бележи одлазак академика Јелене Милојковић-Ђурић, др
Елене Гордине, проф. Мирјане Живковић и академика Димитрија Стефановића.
У име чланова Редакције часописа „Музикологија“ и у своје лично име желим
да изразим срдачну захвалност рецензентима за уложено време и труд, као и
свим колегиницима и колегама који су помогли у припреми овог броја часописа.
AB  - On the first of December 2019 we celebrated the 150th anniversary of the birth of
Vladimir R. Đorđević, a versatile Serbian musician who left a considerable mark in
all fields in which he worked: as an ethnomusicologist, composer, music pedagogue,
and one of the pioneers of Serbian music bibliography and lexicography. The editorial
board of the journal Musicology decided to mark this important jubilee of Serbian
music by dedicating the main theme of the 29th issue to the work and contribution
of Vladimir R. Đorđević.
The Department of Ethnomusicology of the Faculty of Music in Belgrade and the
National Library of Serbia organised a festive academy as part of the anniversary of
Vladimir R. Đorđević. The Academy was held on December 2, 2019 at the National
Library of Serbia, under the title Vladimir R. Đorđević in the Mirror of Time: Heritage,
Sound, Thought, Word, Image, Duration. At the invitation of the Editorial Board of the
journal Musicology, five eminent experts, participants of the academy, wrote original
scientific studies for the main theme of No. 29.
Sanja Radinović and Dimitrije O. Golemović analyse Đorđević’s contribution
to Serbian musical folkloristics. Mirjana Zakić directs her attention to the place
and role of Vladimir R. Đorđević in the development of ethnoorganology. The
melographic work of this significant protagonist of Serbian music is addressed by
Sanja Ranković, who examines Đorđević’s approach and assesses his contribution
to the transcription of vocal practice. Finally, Velibor Prelić discusses the material
about Đorđević preserved in the National Library of Serbia.
The Varia section is rich and diverse in terms of topics and methodologies.
Roderick Lawford problematises phenomena from popular music culture in
Romania. The Belgrade journal Slavic Music (1939–1941), in which Slavophile
ideas and Marxism intersected, is the subject of the first comprehensive study with
an integral bibliography (Aleksandar Vasić). The journal Musicology has welcomed
interdisciplinary studies since its inception. In this issue, an article from the domain
of legal sciences, in connection with music, appears for the first time: Uroš Ćemalović
writes about the legal protection of musical works in the European Union.
The section Scientific Reviews and Polemics contains five texts. Three very
important scientific monographs on various topics are reviewed, in chronological range from the Middle Ages to the present day. These books deal with old church
music, literary sources for Serbian music of the 19th century, as well as the music of
Karlheinz Stockhausen, one of the main protagonists of the musical avant-garde of
the second half of the 20th century. One text observes the literature in the field of
the science of harmony. The fifth text in this section overviews the aforementioned
festive academy in honour of Vladimir R. Đorđević.
During 2019 and 2020, several prominent personalities of Serbian and Russian
music and musicology regrettably left us. The section In memoriam addresses the
departures of academician Jelena Milojković-Đurić, Dr. Elena Gordina, Prof.
Mirjana Živković and academician Dimitrije Stefanović.
On behalf of the members of the Editorial Board of the journal Musicology and on
my own behalf, I would like to express my heartfelt gratitude to the peer reviewers
for their time and effort, as well as to all colleagues who helped prepare this issue of
the journal.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T1  - Музикологија / Musicology 29
IS  - 29
ER  - 
@book{
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10128",
abstract = "Првог децембра 2019. године навршило се стотину педесет година од рођења
Владимира Р. Ђорђевића, свестраног српског музичара који је оставио крупан
траг на свим пољима на којима је деловао: као етномузиколог, композитор,
музички педагог, као један од пионира српске музичке библиографије и
лексикографије. Редакција часописа „Музикологија“ је одлучила да обележи
тај значајни јубилеј српске музике и стога тему 29. броја посвећујемо раду и
доприносу Владимира Р. Ђорђевића.
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду
и Народна библиотека Србије уприличиле су свечану академију у част
годишњице Владимира Р. Ђорђевића. Академија је одржана 2. децембра 2019.
у Народној библиотеци Србије, под насловом Владимир Р. Ђорђевић у огледалу
времена: баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање. На позив Редакције часописа
„Музикологија“, петоро еминентних стручњака, учесника академије, написало
је оригиналне научне студије за Тему броја 29.
Сања Радиновић и Димитрије О. Големовић сагледавају Ђорђевићев принос
српској музичкој фолклористици. Мирјана Закић је своју пажњу управила на
место и удео Владимира Р. Ђорђевића у развоју етноорганологије. Мелографски
рад ове личности српске музике био је предмет пажње Сање Ранковић, која
је испитала Ђорђевићев приступ и утврдила његов допринос транскрипцији
вокалне праксе. Најзад, Велибор Прелић је приказао грађу о Ђорђевићу која се
чува у Народној библиотеци Србије.
У тематском и методолошком смислу богата је и разнолика рубрика Varia.
Родерик Лофорд проблематизује појаве из популарне музичке културе у
Румунији. Београдски часопис „Славенска музика“ (1939–1941), у којем су се
укрстили словенофилска идеја и марксизам, добио је прву целовиту студију, са
интегралном библиографијом (Александар Васић). Часопис „Музикологија“ од
свога почетка негује интердисциплинарне студије. У овом броју часописа први
пут се јавља рад из домена правних наука, а у вези с музиком: Урош Ћемаловић
пише о правној заштити музичких дела у Европској унији.
У рубрици Научна критика и полемика доносимо пет текстова. Приказане су
три изузетно значајне научне монографије различите тематике, у хронолошком
распону од средњег века до данас. Реч је о књигама које обрађују стару црквену
музику, литерарне изворе за српску музику XIX века, као и музику Карлхајнца
Штокхаузена, једног од главних протагониста музичке авангарде друге половине XX века. Један текст опсервира литературу из области науке о хармонији. Пети
чланак у овој рубрици представља приказ поменуте свечане академије у част
Владимира Р. Ђорђевића.
Током 2019. и 2020. године остали смо без заслужних личности српске и
руске музикологије и музичке уметности. Часопис „Музикологија“ у рубрици In
memoriam са жаљењем бележи одлазак академика Јелене Милојковић-Ђурић, др
Елене Гордине, проф. Мирјане Живковић и академика Димитрија Стефановића.
У име чланова Редакције часописа „Музикологија“ и у своје лично име желим
да изразим срдачну захвалност рецензентима за уложено време и труд, као и
свим колегиницима и колегама који су помогли у припреми овог броја часописа., On the first of December 2019 we celebrated the 150th anniversary of the birth of
Vladimir R. Đorđević, a versatile Serbian musician who left a considerable mark in
all fields in which he worked: as an ethnomusicologist, composer, music pedagogue,
and one of the pioneers of Serbian music bibliography and lexicography. The editorial
board of the journal Musicology decided to mark this important jubilee of Serbian
music by dedicating the main theme of the 29th issue to the work and contribution
of Vladimir R. Đorđević.
The Department of Ethnomusicology of the Faculty of Music in Belgrade and the
National Library of Serbia organised a festive academy as part of the anniversary of
Vladimir R. Đorđević. The Academy was held on December 2, 2019 at the National
Library of Serbia, under the title Vladimir R. Đorđević in the Mirror of Time: Heritage,
Sound, Thought, Word, Image, Duration. At the invitation of the Editorial Board of the
journal Musicology, five eminent experts, participants of the academy, wrote original
scientific studies for the main theme of No. 29.
Sanja Radinović and Dimitrije O. Golemović analyse Đorđević’s contribution
to Serbian musical folkloristics. Mirjana Zakić directs her attention to the place
and role of Vladimir R. Đorđević in the development of ethnoorganology. The
melographic work of this significant protagonist of Serbian music is addressed by
Sanja Ranković, who examines Đorđević’s approach and assesses his contribution
to the transcription of vocal practice. Finally, Velibor Prelić discusses the material
about Đorđević preserved in the National Library of Serbia.
The Varia section is rich and diverse in terms of topics and methodologies.
Roderick Lawford problematises phenomena from popular music culture in
Romania. The Belgrade journal Slavic Music (1939–1941), in which Slavophile
ideas and Marxism intersected, is the subject of the first comprehensive study with
an integral bibliography (Aleksandar Vasić). The journal Musicology has welcomed
interdisciplinary studies since its inception. In this issue, an article from the domain
of legal sciences, in connection with music, appears for the first time: Uroš Ćemalović
writes about the legal protection of musical works in the European Union.
The section Scientific Reviews and Polemics contains five texts. Three very
important scientific monographs on various topics are reviewed, in chronological range from the Middle Ages to the present day. These books deal with old church
music, literary sources for Serbian music of the 19th century, as well as the music of
Karlheinz Stockhausen, one of the main protagonists of the musical avant-garde of
the second half of the 20th century. One text observes the literature in the field of
the science of harmony. The fifth text in this section overviews the aforementioned
festive academy in honour of Vladimir R. Đorđević.
During 2019 and 2020, several prominent personalities of Serbian and Russian
music and musicology regrettably left us. The section In memoriam addresses the
departures of academician Jelena Milojković-Đurić, Dr. Elena Gordina, Prof.
Mirjana Živković and academician Dimitrije Stefanović.
On behalf of the members of the Editorial Board of the journal Musicology and on
my own behalf, I would like to express my heartfelt gratitude to the peer reviewers
for their time and effort, as well as to all colleagues who helped prepare this issue of
the journal.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
title = "Музикологија / Musicology 29",
number = "29"
}
 (2020). Музикологија / Musicology 29.

Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(29).
 Музикологија / Musicology 29. 2020;(29)
, "Музикологија / Musicology 29", no. 29 (2020)

Позоришна музика Зорана Ерића

Новаковић, Моника

(Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Новаковић, Моника
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10043
AB  - Предмет истраживања овог рада је поступак ремедијације заступљен у стваралаштву Зорана Ерића, композитора који се више пута 'обраћао' тематским потенцијалима своје музике. У фокусу рада су Ерићева примењена музика, образложење његових ставова према позоришту и раду са позоришним ствараоцима, али и разматрање разлога због којих се композитор служи ремедијацијом у свом стваралаштву те услова које тематски материјал мора да испуни како би доживео „реинкарнацију“ на концертној сцени.
AB  - The ever-present theatre in Erić’s opus helps us achieve a much clearer insight into Erić’s poetics. This article deals with the phenomenom of remediation present in the Erić’s opus. The reasons and the results of the use of remediation from the incidental music (which is the highlight of this paper) to concert music were explored and explained. One of the conclusions is the fact that the quality of the sound material has a potential to develop outside of the theatre scene. Erić’s incidental music flourished during the 1990s and the reason for its expansion are explained: socio-political and economical circumstances prompted the search for like-minded artistic individuals as well as artistic, professional and spiritual sanctuary that was theatre in Serbia during the mentioned decade.
An overview of the theatre plays for which Erić wrote incidental music was given in this paper, as well as the overview of the remediated pieces – the pieces that contain thematic material that was once heard on the theatre stage and later on the concert podium. It is noted that the music material from the theatre possesses the ability to lead a double life – as a part of the incidental music and later, as a part of the autonomous music.
PB  - Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Позоришна музика Зорана Ерића
SP  - 115
EP  - 131
IS  - 63
ER  - 
@article{
author = "Новаковић, Моника",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10043",
abstract = "Предмет истраживања овог рада је поступак ремедијације заступљен у стваралаштву Зорана Ерића, композитора који се више пута 'обраћао' тематским потенцијалима своје музике. У фокусу рада су Ерићева примењена музика, образложење његових ставова према позоришту и раду са позоришним ствараоцима, али и разматрање разлога због којих се композитор служи ремедијацијом у свом стваралаштву те услова које тематски материјал мора да испуни како би доживео „реинкарнацију“ на концертној сцени., The ever-present theatre in Erić’s opus helps us achieve a much clearer insight into Erić’s poetics. This article deals with the phenomenom of remediation present in the Erić’s opus. The reasons and the results of the use of remediation from the incidental music (which is the highlight of this paper) to concert music were explored and explained. One of the conclusions is the fact that the quality of the sound material has a potential to develop outside of the theatre scene. Erić’s incidental music flourished during the 1990s and the reason for its expansion are explained: socio-political and economical circumstances prompted the search for like-minded artistic individuals as well as artistic, professional and spiritual sanctuary that was theatre in Serbia during the mentioned decade.
An overview of the theatre plays for which Erić wrote incidental music was given in this paper, as well as the overview of the remediated pieces – the pieces that contain thematic material that was once heard on the theatre stage and later on the concert podium. It is noted that the music material from the theatre possesses the ability to lead a double life – as a part of the incidental music and later, as a part of the autonomous music.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "Позоришна музика Зорана Ерића",
pages = "115-131",
number = "63"
}
Новаковић, М. (2020). Позоришна музика Зорана Ерића.
Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику.(63), 115-131.
Новаковић М. Позоришна музика Зорана Ерића. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2020;(63):115-131
Новаковић Моника, "Позоришна музика Зорана Ерића" Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 63 (2020):115-131

Voice and Body in Extreme Metal Music

Radovanović, Bojana

(Graz : Centre for Gender Studies, University of Music and Performing Arts Graz, Austria, 2020)

TY  - CONF
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2020
UR  - https://genderforschung.kug.ac.at/veranstaltungen/veranstaltungen-und-projekte/symposien/body-and-corporeality-in-20th-and-21st-century-music/
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10005
AB  - Metal subgenres such as, for example, death metal, black metal, doom metal, which are considered as constituents of the “meta-genre” of extreme metal, have built up a very specific sound and imagery during the last several decades. As Keith Kahn-Harris noticed, this cluster of sub-genres gathers musical acts of different historical backgrounds and ideologies, which show the highest level of diversity, artistic vibrancy and dynamics, while at the same time being the most problematic area of metal culture in general. The supposed aggression, radicalism, and exclusivity in sound stem not only from the fast, virtuoso, and technically demanding playing of the instruments, but also from the very peculiar vocal emissions. This monstrous voice, which is the result of the extended vocal techniques (primarily screams, growls, squeals), is the point of intersection for several issues concerning voice, body, and technology.
PB  - Graz : Centre for Gender Studies, University of Music and Performing Arts Graz, Austria
C3  - Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts
T1  - Voice and Body in Extreme Metal Music
SP  - 34
ER  - 
@conference{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2020",
url = "https://genderforschung.kug.ac.at/veranstaltungen/veranstaltungen-und-projekte/symposien/body-and-corporeality-in-20th-and-21st-century-music/, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10005",
abstract = "Metal subgenres such as, for example, death metal, black metal, doom metal, which are considered as constituents of the “meta-genre” of extreme metal, have built up a very specific sound and imagery during the last several decades. As Keith Kahn-Harris noticed, this cluster of sub-genres gathers musical acts of different historical backgrounds and ideologies, which show the highest level of diversity, artistic vibrancy and dynamics, while at the same time being the most problematic area of metal culture in general. The supposed aggression, radicalism, and exclusivity in sound stem not only from the fast, virtuoso, and technically demanding playing of the instruments, but also from the very peculiar vocal emissions. This monstrous voice, which is the result of the extended vocal techniques (primarily screams, growls, squeals), is the point of intersection for several issues concerning voice, body, and technology.",
publisher = "Graz : Centre for Gender Studies, University of Music and Performing Arts Graz, Austria",
journal = "Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts",
title = "Voice and Body in Extreme Metal Music",
pages = "34"
}
Radovanović, B. (2020). Voice and Body in Extreme Metal Music.
Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts
Graz : Centre for Gender Studies, University of Music and Performing Arts Graz, Austria., 34.
Radovanović B. Voice and Body in Extreme Metal Music. Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts. 2020;:34
Radovanović Bojana, "Voice and Body in Extreme Metal Music" Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts (2020):34