Lingiustic research of contemporary serbian literary language and the development of the SASA Dictionary of serbocroatian literary and national language

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178009/RS//

Lingiustic research of contemporary serbian literary language and the development of the SASA Dictionary of serbocroatian literary and national language (en)
Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (sr)
Lingvistička istraživanja savremenog srpskog književnog jezika i izrada Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU (sr_RS)

Publications

Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.

Левушкина, Ружица

(Ниш : Центар за црквене студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Левушкина, Ружица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10788
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Црквене студије
T1  - Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.
SP  - 469
EP  - 472
VL  - 17
ER  - 
@article{
author = "Левушкина, Ружица",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10788",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Црквене студије",
title = "Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.",
pages = "469-472",
volume = "17"
}
Левушкина, Р. (2020). Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике..
Црквене студијеНиш : Центар за црквене студије., 17, 469-472.
Левушкина Р. Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.. Црквене студије. 2020;17:469-472
Левушкина Ружица, "Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике." 17 (2020):469-472

Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик

Левушкина, Ружица С.

(Opole : Uniwersytet Opolski, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Левушкина, Ружица С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10678
AB  - In Serbian theolinguistics, there is a good terminological and theoretical basis for
research of sacral functional stylistics complex, e.g. functional varieties and genres
of the literary language determined by sacral spheres and aims of communication.
In this paper, about 160–170 lexical units from two texts of this sphere and literary
style have been analyzed. The first one is novel Lavr, translated into Serbian from
Russian and the second is Service of the Icon of the Mother of God Ve l i k o r e -
m e t s k a – translated into Serbian from the Church-Slavonic language. The first genre
(novel) belongs to both the sacral and profane sphere, while the second one (service)
is a genre belonging to the sacral sphere only. Stylematic characteristics of lexical
units from these texts have been analyzed, mostly on lexical, phonetic-morphological
and derivational language levels. In almost all cases (except terminology) stylistically
adequate lexemes have been opposed to stylistically neutral (or other) synonym(s).
Although we already know what basic constitutive elements of sacral functional
stylistics complex (churchslavonisms and archaisms) are, there is not enough synchronic
stylistic research of concrete material belonging to sacral functional stylistics
complex in the Serbian linguistics. This offered here is one of the first and we
hope it to be stimulating for other researchers, so that we can create a bigger list
of stylistic adequate lexemes used in sacral genres. This will be useful not only for
stylistics of sacral genres, but also for the theory and practice of translation, as well
as to Serbian and Slavic theolinguistics.
PB  - Opole : Uniwersytet Opolski
T2  - Stylistyka
T1  - Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик
T1  - Stylistic characteristics of lexis from Orthodox spirituality sphere texts translated into contemporary Serbian
SP  - 385
EP  - 397
VL  - 29
VL  - 29
DO  - 10.25167/Stylistyka29.2020.22
ER  - 
@article{
author = "Левушкина, Ружица С.",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10678",
abstract = "In Serbian theolinguistics, there is a good terminological and theoretical basis for
research of sacral functional stylistics complex, e.g. functional varieties and genres
of the literary language determined by sacral spheres and aims of communication.
In this paper, about 160–170 lexical units from two texts of this sphere and literary
style have been analyzed. The first one is novel Lavr, translated into Serbian from
Russian and the second is Service of the Icon of the Mother of God Ve l i k o r e -
m e t s k a – translated into Serbian from the Church-Slavonic language. The first genre
(novel) belongs to both the sacral and profane sphere, while the second one (service)
is a genre belonging to the sacral sphere only. Stylematic characteristics of lexical
units from these texts have been analyzed, mostly on lexical, phonetic-morphological
and derivational language levels. In almost all cases (except terminology) stylistically
adequate lexemes have been opposed to stylistically neutral (or other) synonym(s).
Although we already know what basic constitutive elements of sacral functional
stylistics complex (churchslavonisms and archaisms) are, there is not enough synchronic
stylistic research of concrete material belonging to sacral functional stylistics
complex in the Serbian linguistics. This offered here is one of the first and we
hope it to be stimulating for other researchers, so that we can create a bigger list
of stylistic adequate lexemes used in sacral genres. This will be useful not only for
stylistics of sacral genres, but also for the theory and practice of translation, as well
as to Serbian and Slavic theolinguistics.",
publisher = "Opole : Uniwersytet Opolski",
journal = "Stylistyka",
title = "Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик, Stylistic characteristics of lexis from Orthodox spirituality sphere texts translated into contemporary Serbian",
pages = "385-397",
volume = "29, 29",
doi = "10.25167/Stylistyka29.2020.22"
}
Левушкина, Р. С. (2020). Stylistic characteristics of lexis from Orthodox spirituality sphere texts translated into contemporary Serbian.
StylistykaOpole : Uniwersytet Opolski., 29, 385-397.
https://doi.org/10.25167/Stylistyka29.2020.22
Левушкина РС. Stylistic characteristics of lexis from Orthodox spirituality sphere texts translated into contemporary Serbian. Stylistyka. 2020;29:385-397
Левушкина Ружица С., "Stylistic characteristics of lexis from Orthodox spirituality sphere texts translated into contemporary Serbian" 29 (2020):385-397,
https://doi.org/10.25167/Stylistyka29.2020.22 .

Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9941
AB  - A word formation and morfeme analysis of verbs with the initial morpheme segment
obez- showed that they can be derived in several ways. Historically, there are verbs with
the morpheme obez- at the begining and can also be prefixed with the prefix o-. From a
modern point of view, these prefixed verbs have changed their word formation type from
prefixation to a prefix-suffix type, appointing them to the following word formation type we
will describe. The largest number of verbs are characterized by multiple motivation – they can be derived of adjectives with the prefix o- (безбојан → о-безбој-ити), or derived from
a noun without a prefix, (боја→обез-бој-ити) when participating in the formation of an
extended prefix obez-. Also, these verbs can be motivated by a prepositional case construcion
bez+noun. Acharacteristic of these verbs is the existence of a complete chain: noun
– adjective – verb (boja – bezbojan – obezbojiti). In the third group of verbs we can also
recognize two models of formation. The first one is a prepositional case construction obez +
noun, and the second model is the one where the extended prefix obez- operates independently.
These verbs don’t show the complete noun – adjective – verb chain type, because
they lack the middle link. We can see such a formation for verb types like obezjedriti „to
lose ones nucleus”, obezviteziti „to leave the military without knights” etc. This kind of an
extended prefix is the result of a complex binding of forms and meanings. It has inherited
the meaning of the simple prefixes o- and bez-, but also their capacity for constructing verbs
from nouns.
AB  - Истраживање глагола са почетним морфемским сегментом обез- (обезбојити, обезједрити, обезубити и сл.) има за циљ да се утврди начин творбе ових
глагола – да ли је реч о префиксално-суфиксалној творби, творби сложеним префиксом или неком другом начину творбе. Следећи задатак рада је да се одреди шта
је код ових глагола основински, а шта формантски део, те шта је њихова мотивна
реч – именица или придев. У раду ћемо применити аналитичку, дескриптивну и
творбену анализу, а лексикографске дефиниције ће нам послужити као творбене
парафразе значења.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику
SP  - 273
VL  - 25
VL  - 285
DO  - 10.18485/sj.2020.25.1.19
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9941",
abstract = "A word formation and morfeme analysis of verbs with the initial morpheme segment
obez- showed that they can be derived in several ways. Historically, there are verbs with
the morpheme obez- at the begining and can also be prefixed with the prefix o-. From a
modern point of view, these prefixed verbs have changed their word formation type from
prefixation to a prefix-suffix type, appointing them to the following word formation type we
will describe. The largest number of verbs are characterized by multiple motivation – they can be derived of adjectives with the prefix o- (безбојан → о-безбој-ити), or derived from
a noun without a prefix, (боја→обез-бој-ити) when participating in the formation of an
extended prefix obez-. Also, these verbs can be motivated by a prepositional case construcion
bez+noun. Acharacteristic of these verbs is the existence of a complete chain: noun
– adjective – verb (boja – bezbojan – obezbojiti). In the third group of verbs we can also
recognize two models of formation. The first one is a prepositional case construction obez +
noun, and the second model is the one where the extended prefix obez- operates independently.
These verbs don’t show the complete noun – adjective – verb chain type, because
they lack the middle link. We can see such a formation for verb types like obezjedriti „to
lose ones nucleus”, obezviteziti „to leave the military without knights” etc. This kind of an
extended prefix is the result of a complex binding of forms and meanings. It has inherited
the meaning of the simple prefixes o- and bez-, but also their capacity for constructing verbs
from nouns., Истраживање глагола са почетним морфемским сегментом обез- (обезбојити, обезједрити, обезубити и сл.) има за циљ да се утврди начин творбе ових
глагола – да ли је реч о префиксално-суфиксалној творби, творби сложеним префиксом или неком другом начину творбе. Следећи задатак рада је да се одреди шта
је код ових глагола основински, а шта формантски део, те шта је њихова мотивна
реч – именица или придев. У раду ћемо применити аналитичку, дескриптивну и
творбену анализу, а лексикографске дефиниције ће нам послужити као творбене
парафразе значења.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику",
pages = "273",
volume = "25, 285",
doi = "10.18485/sj.2020.25.1.19"
}
Стојановић, М. Љ. (2020). Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику.
Српски језикНикшић : Филолошки факултет., 285, 273.
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.19
Стојановић МЉ. Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику. Српски језик. 2020;285:273
Стојановић Милица Љ., "Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику" 285 (2020):273,
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.19 .

О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику

Станић, Данијела С.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Станић, Данијела С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9939
AB  - The paper has two homonymous adjectives, rud1 with coloristic meaning and rud2
with non-coloristic meaning, with polysemy „curly” and „loose, soft”. Based on etymological,
lexicographical, dialectological, folkloristic and geographical data, we sought to show
how semantic cohesion works among the derivatives of each of the individual homonyms,
and how the adjective derivatives, under the influences of each other, get their present
meanings. Common to both adjectives is that they do not have a large dispersion of nominations.
Nominations are obtained by varying the small number of base models, which may be
common to both adjectives. Both adjectives have found a foothold in both folk vocabulary
and folklore. Crossing overmeanings of „curly” and „red” is the most obvious in folk names
for grass, mushrooms, cabbage, domestic animals. Influenced by a homonymous couple,
but also by a rival, the whole derivative base of ore, mine... was squeezed out of its original
etymological baseof the adjective rud1 and approximated to the noncoloristic adjective rud2.
Analyzed homonymic adjectives are etymologically, semantically and creatively related to
the adjectives rus, ruj и rumen, which today have a predominantly folkloristic character.
AB  - У раду се анализирају два историјски хомонимична придева у српском
језику, руд са колористичким значењем и руд са неколористичким значењем. На
основу етимолошких, лексикографских, дијалектолошких, фолклористичких и
географских података настојали смо да прикажемо како функционише семантичка
кохезија међу дериватима сваког од појединачних хомонима и како придевски
деривати под међусобним утицајем добијају своја данашња значења.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику
T1  - About the rudinica (Rudiment) and Homonyms of Two Proto-Slavic Adjectives in the Serbian Language
SP  - 601
EP  - 611
VL  - 25
DO  - 10.18485/sj.2020.25.1.39
ER  - 
@article{
author = "Станић, Данијела С.",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9939",
abstract = "The paper has two homonymous adjectives, rud1 with coloristic meaning and rud2
with non-coloristic meaning, with polysemy „curly” and „loose, soft”. Based on etymological,
lexicographical, dialectological, folkloristic and geographical data, we sought to show
how semantic cohesion works among the derivatives of each of the individual homonyms,
and how the adjective derivatives, under the influences of each other, get their present
meanings. Common to both adjectives is that they do not have a large dispersion of nominations.
Nominations are obtained by varying the small number of base models, which may be
common to both adjectives. Both adjectives have found a foothold in both folk vocabulary
and folklore. Crossing overmeanings of „curly” and „red” is the most obvious in folk names
for grass, mushrooms, cabbage, domestic animals. Influenced by a homonymous couple,
but also by a rival, the whole derivative base of ore, mine... was squeezed out of its original
etymological baseof the adjective rud1 and approximated to the noncoloristic adjective rud2.
Analyzed homonymic adjectives are etymologically, semantically and creatively related to
the adjectives rus, ruj и rumen, which today have a predominantly folkloristic character., У раду се анализирају два историјски хомонимична придева у српском
језику, руд са колористичким значењем и руд са неколористичким значењем. На
основу етимолошких, лексикографских, дијалектолошких, фолклористичких и
географских података настојали смо да прикажемо како функционише семантичка
кохезија међу дериватима сваког од појединачних хомонима и како придевски
деривати под међусобним утицајем добијају своја данашња значења.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику, About the rudinica (Rudiment) and Homonyms of Two Proto-Slavic Adjectives in the Serbian Language",
pages = "601-611",
volume = "25",
doi = "10.18485/sj.2020.25.1.39"
}
Станић, Д. С. (2020). About the rudinica (Rudiment) and Homonyms of Two Proto-Slavic Adjectives in the Serbian Language.
Српски језикНикшић : Филолошки факултет., 25, 601-611.
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.39
Станић ДС. About the rudinica (Rudiment) and Homonyms of Two Proto-Slavic Adjectives in the Serbian Language. Српски језик. 2020;25:601-611
Станић Данијела С., "About the rudinica (Rudiment) and Homonyms of Two Proto-Slavic Adjectives in the Serbian Language" 25 (2020):601-611,
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.39 .

О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика

Миланов, Наташа М.

(Никшић : Филолошки факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9933
AB  - In this paper, we examined the quantitative characteristics of lexemes in the largest
descriptive dictionary of the Serbian language, The Dictionary of the Serbian Academy. As
extremely polysemic we considered lexemes that realized at least 15 meanings (primary
and secondary). In order to estimate the number of monosemic lexemes, we examined three
selected volumes of The Dictionary of the Serbian Academy (IV, XV and XX) and found
that the vast majority of lexemes in the Serbian language are monosemic. Furthermore, the
analysis showed that only about 0.4% of Serbian lexemes are highly polysemic. One of our
tasks was to determine the distribution of such lexemes according to the published volumes
of the Dictionary. It has been shown that it varies in different dictionary volumes, but also
that the result has to do with the structure of the lexemes that are processed in a given volume.
A large number of highly polysemic lexemes are contained in volumes in which the
lexemes are formed by the productive prefixes za-, na-, o-, od-, po-. Also, we have found
that, when it comes to the number of extremely polysemic lexemes, there’s a similar condition
in other languages.
AB  - Предмет рада је да се истражи удео лексема које имају изразито велики
број значења у укупном фонду лексема забележених у највећем дескриптивном
речнику српског језика, Речнику САНУ. Изузетно полисемичним сматраћемо
оне лексеме које су у овом речнику реализовале најмање 15 значења или нијанси
значења, те ћемо утврдити дистрибуцију овако издвојених лексема по објављеним томовима Речника. Циљ рада је да се на основу података о броју изузетно
полисемичних лексема и њихових значења у највећем дескриптивном речнику
српског језика допринесе осветљавању питања анализе квантитативих карактеристика лексичког система српског језика.
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика
T1  - The Quantitative Properties of Polyse Mic Lexemes in the Thesaurus Dictionary of Serbian Language
VL  - 25
DO  - 10.18485/sj.2020.25.1.21
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9933",
abstract = "In this paper, we examined the quantitative characteristics of lexemes in the largest
descriptive dictionary of the Serbian language, The Dictionary of the Serbian Academy. As
extremely polysemic we considered lexemes that realized at least 15 meanings (primary
and secondary). In order to estimate the number of monosemic lexemes, we examined three
selected volumes of The Dictionary of the Serbian Academy (IV, XV and XX) and found
that the vast majority of lexemes in the Serbian language are monosemic. Furthermore, the
analysis showed that only about 0.4% of Serbian lexemes are highly polysemic. One of our
tasks was to determine the distribution of such lexemes according to the published volumes
of the Dictionary. It has been shown that it varies in different dictionary volumes, but also
that the result has to do with the structure of the lexemes that are processed in a given volume.
A large number of highly polysemic lexemes are contained in volumes in which the
lexemes are formed by the productive prefixes za-, na-, o-, od-, po-. Also, we have found
that, when it comes to the number of extremely polysemic lexemes, there’s a similar condition
in other languages., Предмет рада је да се истражи удео лексема које имају изразито велики
број значења у укупном фонду лексема забележених у највећем дескриптивном
речнику српског језика, Речнику САНУ. Изузетно полисемичним сматраћемо
оне лексеме које су у овом речнику реализовале најмање 15 значења или нијанси
значења, те ћемо утврдити дистрибуцију овако издвојених лексема по објављеним томовима Речника. Циљ рада је да се на основу података о броју изузетно
полисемичних лексема и њихових значења у највећем дескриптивном речнику
српског језика допринесе осветљавању питања анализе квантитативих карактеристика лексичког система српског језика.",
publisher = "Никшић : Филолошки факултет, Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика, The Quantitative Properties of Polyse Mic Lexemes in the Thesaurus Dictionary of Serbian Language",
volume = "25",
doi = "10.18485/sj.2020.25.1.21"
}
Миланов, Н. М. (2020). The Quantitative Properties of Polyse Mic Lexemes in the Thesaurus Dictionary of Serbian Language.
Српски језикБеоград : Филолошки факултет., 25.
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.21
Миланов НМ. The Quantitative Properties of Polyse Mic Lexemes in the Thesaurus Dictionary of Serbian Language. Српски језик. 2020;25
Миланов Наташа М., "The Quantitative Properties of Polyse Mic Lexemes in the Thesaurus Dictionary of Serbian Language" 25 (2020),
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.21 .

Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије

Јовановић, Владан; Левушкина, Ружица

(Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
AU  - Левушкина, Ружица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9587
AB  - У раду се истражују лингвистички термини у Речнику САНУ добијени методом
екстраховања ове лексике из дигиталне форме овог речника, коју засад чини 20
објављених књига (А–погдегод). Осим представљања методолошких поступака
помоћу којих се дошло до речничког корпуса лингвистичких термина, у раду се
утврђује релевантност корпуса добијеног поменутим методама, а део добијеног
материјала сравњује се и проверава са материјалом у другим речницима – у првом
реду специјалним речницима лингвистичких термина. Циљ рада је да се покаже како
и у којој мери електронска форма Речника САНУ може послужити као релевантна
база за израду Речника српске лингвистичке терминологије.
AB  - This paper analyzes linguistic terms in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences
and Arts (RSANU) extracted from the digital version of the dictionary. Twenty
volumes of the dictionary have been published so far (А-погдегод) and they are in the
process of digitalization. In addition to the presentation of the methods for the extraction
of linguistic terms, the paper also deals with the relevance of a corpus compiled in
this manner. A part of the corpus is checked against the material from other dictionaries,
primarily a number of specialized dictionaries of linguistic terms. The paper aims
to provide an answer to the following questions: Can the electronic RSANU dictionary
be used as a relevant resource for the creation of the Dictionary of Serbian linguistic
terminology and, if so, to what extent.
AB  - U radu se istražuje jezikoslovno nazivlje u Rečniku SANU koje je dobiveno crpenjem
naziva iz digitalnoga oblika rječnika, koji se zasad sastoji od 20 objavljenih knjiga
(A–pogdegod). Osim predstavljanja metodoloških postupaka s pomoću kojih se došlo
do rječničkoga korpusa jezikoslovnoga nazivlja, u radu se utvrđuje relevantnost korpusa
dobivenoga tim metodom, a dio se građe provjerava i u drugim rječnicima – u prvome
redu strukovnim rječnicima jezikoslovnoga nazivlja. Cilj je rada pokazati kako i u kojoj
mjeri elektronički oblik Rečnika SANU može poslužiti kao relevantna baza za izradu
Rečnika srpske lingvističke terminologije.
PB  - Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
T2  - Rasprave
T1  - Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије
T1  - The Electronic SASA Dictionary as Resource for a Serbian Dictionary of Linguistics
T1  - Elektronički oblik Rečnika SANU kao izvor za izradu rječnika srpskoga jezikoslovnog nazivlja
SP  - 717
EP  - 731
VL  - 46
IS  - 2
DO  - doi.org/10.31724/rihjj.46.2.14
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан and Левушкина, Ружица",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9587",
abstract = "У раду се истражују лингвистички термини у Речнику САНУ добијени методом
екстраховања ове лексике из дигиталне форме овог речника, коју засад чини 20
објављених књига (А–погдегод). Осим представљања методолошких поступака
помоћу којих се дошло до речничког корпуса лингвистичких термина, у раду се
утврђује релевантност корпуса добијеног поменутим методама, а део добијеног
материјала сравњује се и проверава са материјалом у другим речницима – у првом
реду специјалним речницима лингвистичких термина. Циљ рада је да се покаже како
и у којој мери електронска форма Речника САНУ може послужити као релевантна
база за израду Речника српске лингвистичке терминологије., This paper analyzes linguistic terms in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences
and Arts (RSANU) extracted from the digital version of the dictionary. Twenty
volumes of the dictionary have been published so far (А-погдегод) and they are in the
process of digitalization. In addition to the presentation of the methods for the extraction
of linguistic terms, the paper also deals with the relevance of a corpus compiled in
this manner. A part of the corpus is checked against the material from other dictionaries,
primarily a number of specialized dictionaries of linguistic terms. The paper aims
to provide an answer to the following questions: Can the electronic RSANU dictionary
be used as a relevant resource for the creation of the Dictionary of Serbian linguistic
terminology and, if so, to what extent., U radu se istražuje jezikoslovno nazivlje u Rečniku SANU koje je dobiveno crpenjem
naziva iz digitalnoga oblika rječnika, koji se zasad sastoji od 20 objavljenih knjiga
(A–pogdegod). Osim predstavljanja metodoloških postupaka s pomoću kojih se došlo
do rječničkoga korpusa jezikoslovnoga nazivlja, u radu se utvrđuje relevantnost korpusa
dobivenoga tim metodom, a dio se građe provjerava i u drugim rječnicima – u prvome
redu strukovnim rječnicima jezikoslovnoga nazivlja. Cilj je rada pokazati kako i u kojoj
mjeri elektronički oblik Rečnika SANU može poslužiti kao relevantna baza za izradu
Rečnika srpske lingvističke terminologije.",
publisher = "Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje",
journal = "Rasprave",
title = "Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије, The Electronic SASA Dictionary as Resource for a Serbian Dictionary of Linguistics, Elektronički oblik Rečnika SANU kao izvor za izradu rječnika srpskoga jezikoslovnog nazivlja",
pages = "717-731",
volume = "46",
number = "2",
doi = "doi.org/10.31724/rihjj.46.2.14"
}
Јовановић, В.,& Левушкина, Р. (2020). Elektronički oblik Rečnika SANU kao izvor za izradu rječnika srpskoga jezikoslovnog nazivlja.
RaspraveZagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje., 46(2), 717-731.
https://doi.org/doi.org/10.31724/rihjj.46.2.14
Јовановић В, Левушкина Р. Elektronički oblik Rečnika SANU kao izvor za izradu rječnika srpskoga jezikoslovnog nazivlja. Rasprave. 2020;46(2):717-731
Јовановић Владан, Левушкина Ружица, "Elektronički oblik Rečnika SANU kao izvor za izradu rječnika srpskoga jezikoslovnog nazivlja" 46, no. 2 (2020):717-731,
https://doi.org/doi.org/10.31724/rihjj.46.2.14 .

Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора)

Степановић, Стефан

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Стефан
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9879
AB  - This paper presents present tense accent on the first type of verbs in the Kolubara’s speech, with a
more detailed look at the contemporary situation in the standard Serbian language. Our aim was to see
how different is such a speech (in the narrowest base of the standard language) from the standard language.
Also, by examining the contemporary situation in the Kolubara’s speech, we saw how much this speech has
changed since the middle of last century, when it was examined by Berislav Nikolić. We used two surveys
for this research, in which informers read us the text. We took over the accentual types of the verbs of the
first type from the monograph of Mihailo Stevanović The book on the accent of the standard language. For
each type we prepared accentual models of the present tense. It is most important to point out that in the
Kolubara’s speech, in the forms of present tense, postaccentual lengths are best preserved on a syllable that
is directly behind the syllable with a short rising accent, while in all other accent combinations they are
often shortened, and also more often than in the middle of the last century. Regarding the situation in the
standard language, the most complex accentual situation is encountered with the verbs such as to go-I go and
to bake-I bake. Those verbs often have double or even triple forms.
AB  - У раду се приказује акценат презента глагола прве врсте у колубарском говору, при
чему смо се детаљније осврнули и на стање у књижевном језику, и то да бисмо увидели
колико се акцентом презента један такав народни говор из најуже основице књижевног
језика може разликовати од књижевног језика, тако да је наш приступ компаративни.
Такође, испитивањем савременог стања у колубарском говору, увидели смо колико се тај
говор променио од средине прошлог века, када га је испитивао Берислав Николић. За
то истраживање смо користили две анкете, у којима су нам информатори читали задати текст. Поделу глагола прве врсте на акценатске типове смо преузели из монографије
Михаила Стевановића Књига о акценту књижевног језика и за сваки тип смо обрадили акценатске моделе презента. За презент у колубарском говору је најбитније истаћи
да се постакценатске дужине најбоље чувају на слогу који је непосредно иза слога са
краткоузлазним акцентом, док се у свим другим акценатским комбинацијама оне често скраћују, и то чешће него средином прошлог века. Што се тиче стања у књижевном
језику, најсложеније акценатско стање срећемо код глагола акценатског типа ићи-идем
(идем) и пећи-печем, што нам показују разни дублети, понекад и триплети.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1
T1  - Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора)
T1  - Present Tense Accent on the First Type of Verbs (Comparison Between Standard Language and Kolubara’s Speech)
SP  - 39
EP  - 51
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Стефан",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9879",
abstract = "This paper presents present tense accent on the first type of verbs in the Kolubara’s speech, with a
more detailed look at the contemporary situation in the standard Serbian language. Our aim was to see
how different is such a speech (in the narrowest base of the standard language) from the standard language.
Also, by examining the contemporary situation in the Kolubara’s speech, we saw how much this speech has
changed since the middle of last century, when it was examined by Berislav Nikolić. We used two surveys
for this research, in which informers read us the text. We took over the accentual types of the verbs of the
first type from the monograph of Mihailo Stevanović The book on the accent of the standard language. For
each type we prepared accentual models of the present tense. It is most important to point out that in the
Kolubara’s speech, in the forms of present tense, postaccentual lengths are best preserved on a syllable that
is directly behind the syllable with a short rising accent, while in all other accent combinations they are
often shortened, and also more often than in the middle of the last century. Regarding the situation in the
standard language, the most complex accentual situation is encountered with the verbs such as to go-I go and
to bake-I bake. Those verbs often have double or even triple forms., У раду се приказује акценат презента глагола прве врсте у колубарском говору, при
чему смо се детаљније осврнули и на стање у књижевном језику, и то да бисмо увидели
колико се акцентом презента један такав народни говор из најуже основице књижевног
језика може разликовати од књижевног језика, тако да је наш приступ компаративни.
Такође, испитивањем савременог стања у колубарском говору, увидели смо колико се тај
говор променио од средине прошлог века, када га је испитивао Берислав Николић. За
то истраживање смо користили две анкете, у којима су нам информатори читали задати текст. Поделу глагола прве врсте на акценатске типове смо преузели из монографије
Михаила Стевановића Књига о акценту књижевног језика и за сваки тип смо обрадили акценатске моделе презента. За презент у колубарском говору је најбитније истаћи
да се постакценатске дужине најбоље чувају на слогу који је непосредно иза слога са
краткоузлазним акцентом, док се у свим другим акценатским комбинацијама оне често скраћују, и то чешће него средином прошлог века. Што се тиче стања у књижевном
језику, најсложеније акценатско стање срећемо код глагола акценатског типа ићи-идем
(идем) и пећи-печем, што нам показују разни дублети, понекад и триплети.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1",
title = "Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора), Present Tense Accent on the First Type of Verbs (Comparison Between Standard Language and Kolubara’s Speech)",
pages = "39-51"
}
Степановић, С. (2020). Present Tense Accent on the First Type of Verbs (Comparison Between Standard Language and Kolubara’s Speech).
Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 39-51.
Степановић С. Present Tense Accent on the First Type of Verbs (Comparison Between Standard Language and Kolubara’s Speech). Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1. 2020;:39-51
Степановић Стефан, "Present Tense Accent on the First Type of Verbs (Comparison Between Standard Language and Kolubara’s Speech)" (2020):39-51

Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени

Ивановић, Ненад Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић, Ненад Б.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9259
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени
VL  - 76
ER  - 
@article{
author = "Ивановић, Ненад Б.",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9259",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени",
volume = "76"
}
Ивановић, Н. Б. (2020). Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени.
Јужнословенски филологБеоград : Српска академија наука и уметности., 76.
Ивановић НБ. Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени. Јужнословенски филолог. 2020;76
Ивановић Ненад Б., "Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени" 76 (2020)

Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља

Јовановић, Владан

(Ниш : Центар за црквене студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2020
UR  - https://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/778
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8927
AB  - У раду се са лексичко-семантичког и лексикографског аспекта разматрају именице и придеви са префиксима без- и не- на материјалу савремених текстова српског православног богословља. Полазећи од чињенице да су речи са поменутим префиксима које у себи садрже компоненту православне духовности специфичне у односу на речи са еквивалентним префиксима типичним за друге стилове и општи лексикон српског језика, у раду се те специфичности посматрају на плану њихове употребе, семантике, лексичких парадигматских односа и лексикографије.
AB  - В статье анализируются существительные и прилагательные с приставками без- и не-, встречающиеся в современных текстах сербского православного богословия. Филологический подход к исследованию включает в себя лексико-семантический и лексикографический аспекты. Исходя из того, что слова с вышеупомянутыми приставками специфичны и для слов с эквивалентными приставками, характерными для других стилей и общей сербской лексики – в статье эти особенности наблюдаются с точки зрения их использования, семантики, лексических парадигматических отношений и лексикографии.
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Црквене студије
T1  - Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља
T1  - Существительные и прилагательные с приставками без- и не- в современных текстах сербского православного богословия
SP  - 307
EP  - 319
VL  - 17
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2020",
url = "https://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/778, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8927",
abstract = "У раду се са лексичко-семантичког и лексикографског аспекта разматрају именице и придеви са префиксима без- и не- на материјалу савремених текстова српског православног богословља. Полазећи од чињенице да су речи са поменутим префиксима које у себи садрже компоненту православне духовности специфичне у односу на речи са еквивалентним префиксима типичним за друге стилове и општи лексикон српског језика, у раду се те специфичности посматрају на плану њихове употребе, семантике, лексичких парадигматских односа и лексикографије., В статье анализируются существительные и прилагательные с приставками без- и не-, встречающиеся в современных текстах сербского православного богословия. Филологический подход к исследованию включает в себя лексико-семантический и лексикографический аспекты. Исходя из того, что слова с вышеупомянутыми приставками специфичны и для слов с эквивалентными приставками, характерными для других стилей и общей сербской лексики – в статье эти особенности наблюдаются с точки зрения их использования, семантики, лексических парадигматических отношений и лексикографии.",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Црквене студије",
title = "Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља, Существительные и прилагательные с приставками без- и не- в современных текстах сербского православного богословия",
pages = "307-319",
volume = "17"
}
Јовановић, В. (2020). Существительные и прилагательные с приставками без- и не- в современных текстах сербского православного богословия.
Црквене студијеНиш : Центар за црквене студије., 17, 307-319.
Јовановић В. Существительные и прилагательные с приставками без- и не- в современных текстах сербского православного богословия. Црквене студије. 2020;17:307-319
Јовановић Владан, "Существительные и прилагательные с приставками без- и не- в современных текстах сербского православного богословия" 17 (2020):307-319

Одбор за стандардизацију српског језика – двадесет година деловања

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9943
AB  - У раду се представља Одбор за стандардизацију српског језика и његово дводеценијско деловање на пољу неговања и бриге о српском језику и писму. Указује се на устројство, организацију, мисију, задатке и резултате Одбора.
AB  - The paper gives an overview of the Committee for the Standardisation of the Serbian Language and its two-decade-long work in the field of cultivation and preservation of the Serbian
PB  - Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије
T2  - Књижевност и језик
T1  - Одбор за стандардизацију српског језика – двадесет година деловања
T1  - The Committee for the Standardisation of the Serbian Language – Twenty Years of Work
SP  - 73
EP  - 81
VL  - 66
IS  - 1
DO  - 10.18485/kij.2019.66.1.6
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9943",
abstract = "У раду се представља Одбор за стандардизацију српског језика и његово дводеценијско деловање на пољу неговања и бриге о српском језику и писму. Указује се на устројство, организацију, мисију, задатке и резултате Одбора., The paper gives an overview of the Committee for the Standardisation of the Serbian Language and its two-decade-long work in the field of cultivation and preservation of the Serbian",
publisher = "Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Одбор за стандардизацију српског језика – двадесет година деловања, The Committee for the Standardisation of the Serbian Language – Twenty Years of Work",
pages = "73-81",
volume = "66",
number = "1",
doi = "10.18485/kij.2019.66.1.6"
}
Спасојевић, М. Љ. (2019). The Committee for the Standardisation of the Serbian Language – Twenty Years of Work.
Књижевност и језикБеоград : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије., 66(1), 73-81.
https://doi.org/10.18485/kij.2019.66.1.6
Спасојевић МЉ. The Committee for the Standardisation of the Serbian Language – Twenty Years of Work. Књижевност и језик. 2019;66(1):73-81
Спасојевић Марина Љ., "The Committee for the Standardisation of the Serbian Language – Twenty Years of Work" 66, no. 1 (2019):73-81,
https://doi.org/10.18485/kij.2019.66.1.6 .

Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића

Ратковић, Драгана М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9945
AB  - The paper discusses the yat-related dialectal occurrences in The Mountain Wreath within
the field of phonetic dialecticisms in Njegoš's epic. The given occurrences are viewed from the
standpoint of their standard language status, distribution in ijekavian vernacular speeches and
function in the poetic text. The analysis demonstrates these dialectal occurrences: a monosyllabic
reflex of the long yat, the e reflex after r and the short yat, ekavisms, ikavisms, hyperjekavism,
pseudoreflex of the yat, dephonologisation of the long yat, je reflex in front of j and lj. From the
dialectological standpoint, the given dialectal occurrences have a general ijekavian character,
confirmed in both types of ijekavian speeches: Old Montenegrin and Eastern Herzegovinian.
The forms with a dialectal reflex alternate with the forms that have a standard reflex. Those
forms, which have a standard status in contemporary Serbian, had the same status in Njegoš's
time as well. The use of dialectal forms is also characterised by a versological and, in a way, a
stylistic function. The vowel fills in the syllabic structure of the first or second hemistich, which
is the main reason for the use of the corresponding sounds in the verse work.
AB  - У раду се разматрају дијалекатске појаве у вези с јатом у „Горском вијенцу”
у оквиру теме о фонетским дијалектизмима у Његошевом спеву. Дате појаве се
разматрају са аспекта њиховог књижевнојезичког статуса, распрострањености
у ијекавским народним говорима и функције у песничком тексту. Грађу чини
критичко издање „Горског вијенца” Радмила Маројевића из 2005. г.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића
T1  - Dialectal Yat-Related Occurrences in Radmilo Marojević's Critical Edition of the Mountain Wreath
SP  - 625
EP  - 638
VL  - 24
DO  - 10.18485/sj.2019.24.1.35
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9945",
abstract = "The paper discusses the yat-related dialectal occurrences in The Mountain Wreath within
the field of phonetic dialecticisms in Njegoš's epic. The given occurrences are viewed from the
standpoint of their standard language status, distribution in ijekavian vernacular speeches and
function in the poetic text. The analysis demonstrates these dialectal occurrences: a monosyllabic
reflex of the long yat, the e reflex after r and the short yat, ekavisms, ikavisms, hyperjekavism,
pseudoreflex of the yat, dephonologisation of the long yat, je reflex in front of j and lj. From the
dialectological standpoint, the given dialectal occurrences have a general ijekavian character,
confirmed in both types of ijekavian speeches: Old Montenegrin and Eastern Herzegovinian.
The forms with a dialectal reflex alternate with the forms that have a standard reflex. Those
forms, which have a standard status in contemporary Serbian, had the same status in Njegoš's
time as well. The use of dialectal forms is also characterised by a versological and, in a way, a
stylistic function. The vowel fills in the syllabic structure of the first or second hemistich, which
is the main reason for the use of the corresponding sounds in the verse work., У раду се разматрају дијалекатске појаве у вези с јатом у „Горском вијенцу”
у оквиру теме о фонетским дијалектизмима у Његошевом спеву. Дате појаве се
разматрају са аспекта њиховог књижевнојезичког статуса, распрострањености
у ијекавским народним говорима и функције у песничком тексту. Грађу чини
критичко издање „Горског вијенца” Радмила Маројевића из 2005. г.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића, Dialectal Yat-Related Occurrences in Radmilo Marojević's Critical Edition of the Mountain Wreath",
pages = "625-638",
volume = "24",
doi = "10.18485/sj.2019.24.1.35"
}
Ратковић, Д. М. (2019). Dialectal Yat-Related Occurrences in Radmilo Marojević's Critical Edition of the Mountain Wreath.
Српски језикНикшић : Филолошки факултет., 24, 625-638.
https://doi.org/10.18485/sj.2019.24.1.35
Ратковић ДМ. Dialectal Yat-Related Occurrences in Radmilo Marojević's Critical Edition of the Mountain Wreath. Српски језик. 2019;24:625-638
Ратковић Драгана М., "Dialectal Yat-Related Occurrences in Radmilo Marojević's Critical Edition of the Mountain Wreath" 24 (2019):625-638,
https://doi.org/10.18485/sj.2019.24.1.35 .

Значај Танасићевих истраживања за лексикографски третман трпног глаголског придева у Речнику САНУ

Јовановић, Јована Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10266
AB  - У раду се са лексикографског аспекта анализира категорија трпног
придева и његов статус у дескриптивном речнику тезаурусног типа. Указује
се на проблеме и недоумице у обради овог типа лексема у пракси израде
Речника САНУ, што је последица функционално-граматичке и семантичке специфичности ових глаголских придева у српском језику. С тим у
вези посебна пажња поклања се третману трпних придева са придевском
функцијом. На крају се предочавају резултати истраживања С. Танасића ко-
рисни за лексикографску праксу.
AB  - The article focuses on passive participle and it’s treatment in descriptive
lexicography, specifi cally in the SASA Dictionary. The analysis which
this article presents indicates that there is no uniform systemic standpoint in
defi ning of this type of lexemes. Therefore, we seek to describe some of the
diffi culties that lexicographers are faced with in lexicographic descriptions
of passive participle and appropriate verb in the SASA Dictionary and to
propose some observations that Sreto Tanasic suggested in his researches
considering this problem.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Значај Танасићевих истраживања за лексикографски третман трпног глаголског придева у Речнику САНУ
T1  - The Importance of Tanasic’s Researches for the Lexicographic Treatment of Passive Participle in the SASA Dictionary
SP  - 49
EP  - 57
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10266",
abstract = "У раду се са лексикографског аспекта анализира категорија трпног
придева и његов статус у дескриптивном речнику тезаурусног типа. Указује
се на проблеме и недоумице у обради овог типа лексема у пракси израде
Речника САНУ, што је последица функционално-граматичке и семантичке специфичности ових глаголских придева у српском језику. С тим у
вези посебна пажња поклања се третману трпних придева са придевском
функцијом. На крају се предочавају резултати истраживања С. Танасића ко-
рисни за лексикографску праксу., The article focuses on passive participle and it’s treatment in descriptive
lexicography, specifi cally in the SASA Dictionary. The analysis which
this article presents indicates that there is no uniform systemic standpoint in
defi ning of this type of lexemes. Therefore, we seek to describe some of the
diffi culties that lexicographers are faced with in lexicographic descriptions
of passive participle and appropriate verb in the SASA Dictionary and to
propose some observations that Sreto Tanasic suggested in his researches
considering this problem.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Значај Танасићевих истраживања за лексикографски третман трпног глаголског придева у Речнику САНУ, The Importance of Tanasic’s Researches for the Lexicographic Treatment of Passive Participle in the SASA Dictionary",
pages = "49-57",
volume = "50",
number = "2"
}
Јовановић, Ј. Б. (2019). The Importance of Tanasic’s Researches for the Lexicographic Treatment of Passive Participle in the SASA Dictionary.
Наш језикБеоград : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 49-57.
Јовановић ЈБ. The Importance of Tanasic’s Researches for the Lexicographic Treatment of Passive Participle in the SASA Dictionary. Наш језик. 2019;50(2):49-57
Јовановић Јована Б., "The Importance of Tanasic’s Researches for the Lexicographic Treatment of Passive Participle in the SASA Dictionary" 50, no. 2 (2019):49-57

Стереотип о Ери

Станић, Данијела С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Станић, Данијела С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10357
AB  - The paper defi nes terms Era and erski in Serbian language from the
point of view of cognitive ethnolinguistics. For the analysis were used historical
data, literary folklore data, systematic data (thesaurus vocabulary,
dialectal vocabulary of Uzice speech, etymological vocabulary and associative
vocabulary) and a survey. Each of the data showed that the term Era
had risen from the level of local self-identifi cation to the level of the Serbian
collective being and its linguistic image of the world.
AB  - Циљ овог истраживања је долажење до когнитивне дефиниције етничког стереотипа Ера. Истраживање ће се обавити према методологији
Јежија Бартмињског, представника етнолингвистичке лублинске школе.
Методологија Бартмињског подразумева да се за реконструкцију језичко-културне слике света одређеног појма или концепта узимају различити
подаци, системски, текстуални и анкетни. Етник Ера је локални назив за
житеље Ужица, а често и житеље Златиборског региона. С обзиром на то
да Ера функционише у савременом српском језику, кроз вицеве и анегдоте,
као синоним за Србина, можемо сматрати да се етник Ера у језичкој слици
света говорника српског језика концептуализовао као једини српски локални етник подигнут на раван стереотипног Србина и свега што стереотипно
обухватају придев и прилог српски.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Стереотип о Ери
T1  - Term Era from The Point of View of Cognitive Ethnolinguistics
SP  - 773
EP  - 781
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Станић, Данијела С.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10357",
abstract = "The paper defi nes terms Era and erski in Serbian language from the
point of view of cognitive ethnolinguistics. For the analysis were used historical
data, literary folklore data, systematic data (thesaurus vocabulary,
dialectal vocabulary of Uzice speech, etymological vocabulary and associative
vocabulary) and a survey. Each of the data showed that the term Era
had risen from the level of local self-identifi cation to the level of the Serbian
collective being and its linguistic image of the world., Циљ овог истраживања је долажење до когнитивне дефиниције етничког стереотипа Ера. Истраживање ће се обавити према методологији
Јежија Бартмињског, представника етнолингвистичке лублинске школе.
Методологија Бартмињског подразумева да се за реконструкцију језичко-културне слике света одређеног појма или концепта узимају различити
подаци, системски, текстуални и анкетни. Етник Ера је локални назив за
житеље Ужица, а често и житеље Златиборског региона. С обзиром на то
да Ера функционише у савременом српском језику, кроз вицеве и анегдоте,
као синоним за Србина, можемо сматрати да се етник Ера у језичкој слици
света говорника српског језика концептуализовао као једини српски локални етник подигнут на раван стереотипног Србина и свега што стереотипно
обухватају придев и прилог српски.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Стереотип о Ери, Term Era from The Point of View of Cognitive Ethnolinguistics",
pages = "773-781",
volume = "50",
number = "2"
}
Станић, Д. С. (2019). Term Era from The Point of View of Cognitive Ethnolinguistics.
Наш језикБеоград : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 773-781.
Станић ДС. Term Era from The Point of View of Cognitive Ethnolinguistics. Наш језик. 2019;50(2):773-781
Станић Данијела С., "Term Era from The Point of View of Cognitive Ethnolinguistics" 50, no. 2 (2019):773-781

Утицај полипрефиксације глагола на њихово синтаксичко окружење

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10359
AB  - У раду ћемо испитати утицај другог додатог префикса на валентност
основног глагола. С обзиром на чињеницу да глагол у структури реченице
има централну улогу и утиче на остале реченичне чланове, покушаћемо да
прикажемо и утицај глагола са више префикса на друге чланове реченице у
којој се налази. Циљ рада је да пружи одговор на питање да ли други додати
префикс има могућност да изазове одређене синтаксичке промене у глаголу,
а под тим подразумевамо промену аргументске структуре глагола, било да
тражи објекат у акузативу или генитиву, допуну у неком другом падежу, или
само узрокује модификацију морфолошке структуре глаголских допуна.
AB  - Анализом влияния второго добавленного префикса на валентность основного глагола, а также на форму предложенческих конституентов, мы пришли к выводу, что важным отличительным признаком
второго добавленного префикса является то, что он не влияет на аргументскую структуру глагола, но он может ввести определенные ограничения – дистрибутивные префиксы требуют множества или нескольких объектов или субъектов; кумулятивное на- добавляется только к
переходным глаголам и требует исключительно объекта в генитиве мн.
ч. На открытие нового валенционного места влияет майоративный пре-
фикс над-, требующий агенса, по результатам которого измеряется воздействие субъекта. Префикс пре- обозначает изменение объекта предыдущей акции и для обозначения этого нового объекта требует нового
валенционного места. Это является последствием того, что первый добавленный префикс, в большинстве случаев, вносит синтаксическую
перемену и глаголы позволяют добавление только одного префикса,
совсем изменяющего его структуру, в то время как префиксы не могут
оказывать значительное влияние на нее.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Утицај полипрефиксације глагола на њихово синтаксичко окружење
T1  - Влияние полипрефиксации глаголов на их синтаксическое окружение
SP  - 289
EP  - 295
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10359",
abstract = "У раду ћемо испитати утицај другог додатог префикса на валентност
основног глагола. С обзиром на чињеницу да глагол у структури реченице
има централну улогу и утиче на остале реченичне чланове, покушаћемо да
прикажемо и утицај глагола са више префикса на друге чланове реченице у
којој се налази. Циљ рада је да пружи одговор на питање да ли други додати
префикс има могућност да изазове одређене синтаксичке промене у глаголу,
а под тим подразумевамо промену аргументске структуре глагола, било да
тражи објекат у акузативу или генитиву, допуну у неком другом падежу, или
само узрокује модификацију морфолошке структуре глаголских допуна., Анализом влияния второго добавленного префикса на валентность основного глагола, а также на форму предложенческих конституентов, мы пришли к выводу, что важным отличительным признаком
второго добавленного префикса является то, что он не влияет на аргументскую структуру глагола, но он может ввести определенные ограничения – дистрибутивные префиксы требуют множества или нескольких объектов или субъектов; кумулятивное на- добавляется только к
переходным глаголам и требует исключительно объекта в генитиве мн.
ч. На открытие нового валенционного места влияет майоративный пре-
фикс над-, требующий агенса, по результатам которого измеряется воздействие субъекта. Префикс пре- обозначает изменение объекта предыдущей акции и для обозначения этого нового объекта требует нового
валенционного места. Это является последствием того, что первый добавленный префикс, в большинстве случаев, вносит синтаксическую
перемену и глаголы позволяют добавление только одного префикса,
совсем изменяющего его структуру, в то время как префиксы не могут
оказывать значительное влияние на нее.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Утицај полипрефиксације глагола на њихово синтаксичко окружење, Влияние полипрефиксации глаголов на их синтаксическое окружение",
pages = "289-295",
volume = "50",
number = "2"
}
Стојановић, М. Љ. (2019). Влияние полипрефиксации глаголов на их синтаксическое окружение.
Наш језикБеоград : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 289-295.
Стојановић МЉ. Влияние полипрефиксации глаголов на их синтаксическое окружение. Наш језик. 2019;50(2):289-295
Стојановић Милица Љ., "Влияние полипрефиксации глаголов на их синтаксическое окружение" 50, no. 2 (2019):289-295

„Богатство“ - конвенционални суд у систему вредности у срп- ском језику и култури

Вуловић, Наташа С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Вуловић, Наташа С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10366
AB  - У раду се разматра и утврђује однос према материјално-утилитарној
вредности „богатство“ у народном систему вредности и у фразеолошко-паремиолошком корпусу српског језика. Док се помињање богатства у етнографско-антрополошком материјалу везује уз моралне врлине, као што су
рад, трудољубивост и поштење неког домаћина, фразеолошко-паремиолошке јединице показују амбивалентан однос према богатству и новцу (пун
као брод; живети као мали бог; новац душогубац; у богата мужа ваљана
жена итд.).
AB  - Предмет работы – рассмотрение конвенционального утверждения о материально-утилитарном значении «богатство» в сербском языке и культуре. В качестве контрольного корпуса проконсультирован этнографическо-антропологический материал, содержащий текст надгробий Западной Сербии (19 века и первой половины 20 века), а затем и фразеологическо-паремиологический материал, классифицированный в форме структуры, называющейся в лингвоаксиологии слотом. Когда упоминание богатства в этнографическо-антропологическом материале связано с нравственными ценностями, в том числе прилежность, трудолюбие и честь кого-н. хозяина, фразеологическо-паремиологические единицы показывают амбивалентное отношение к богат- ству и деньгам, наряду с прагматическо-оценочным утверждением и коннотациями (напр. пун као брод; живети у сласти и масти; новац душогубац; у богата мужа ваљана жена; ловити у мутном; у богата на глас, у сиромаха на част и т.д.). Ключевые слова: фразеологическо-паремиологическая единица, слот, эпитаф, (анти)ценность, богатство, конвенциональное утверждение.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - „Богатство“ - конвенционални суд у систему вредности у срп- ском језику и култури
T1  - «Богатство» – конвенциональное утверждение в системе ценностей в сербском языке и культуре
SP  - 765
EP  - 772
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Вуловић, Наташа С.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10366",
abstract = "У раду се разматра и утврђује однос према материјално-утилитарној
вредности „богатство“ у народном систему вредности и у фразеолошко-паремиолошком корпусу српског језика. Док се помињање богатства у етнографско-антрополошком материјалу везује уз моралне врлине, као што су
рад, трудољубивост и поштење неког домаћина, фразеолошко-паремиолошке јединице показују амбивалентан однос према богатству и новцу (пун
као брод; живети као мали бог; новац душогубац; у богата мужа ваљана
жена итд.)., Предмет работы – рассмотрение конвенционального утверждения о материально-утилитарном значении «богатство» в сербском языке и культуре. В качестве контрольного корпуса проконсультирован этнографическо-антропологический материал, содержащий текст надгробий Западной Сербии (19 века и первой половины 20 века), а затем и фразеологическо-паремиологический материал, классифицированный в форме структуры, называющейся в лингвоаксиологии слотом. Когда упоминание богатства в этнографическо-антропологическом материале связано с нравственными ценностями, в том числе прилежность, трудолюбие и честь кого-н. хозяина, фразеологическо-паремиологические единицы показывают амбивалентное отношение к богат- ству и деньгам, наряду с прагматическо-оценочным утверждением и коннотациями (напр. пун као брод; живети у сласти и масти; новац душогубац; у богата мужа ваљана жена; ловити у мутном; у богата на глас, у сиромаха на част и т.д.). Ключевые слова: фразеологическо-паремиологическая единица, слот, эпитаф, (анти)ценность, богатство, конвенциональное утверждение.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "„Богатство“ - конвенционални суд у систему вредности у срп- ском језику и култури, «Богатство» – конвенциональное утверждение в системе ценностей в сербском языке и культуре",
pages = "765-772",
volume = "50",
number = "2"
}
Вуловић, Н. С. (2019). «Богатство» – конвенциональное утверждение в системе ценностей в сербском языке и культуре.
Наш језикБеоград : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 765-772.
Вуловић НС. «Богатство» – конвенциональное утверждение в системе ценностей в сербском языке и культуре. Наш језик. 2019;50(2):765-772
Вуловић Наташа С., "«Богатство» – конвенциональное утверждение в системе ценностей в сербском языке и культуре" 50, no. 2 (2019):765-772

О могућим семантичким дистинкцијама глаголских именица у српском језику признање : признавање, придружење : придруживање и сл. у контексту актуелне политике

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10355
AB  - Предмет рада представља могућа семантичка дистинкција између
глаголских именица на -ње типа признање : признавање, придружење
: придруживање и сл. изведених од видских парњака посматрана кроз
класификацију именица на процесуалне и резултативне, као и теличност
њихових мотивних глагола. Будући да се оне у језичкој пракси (медијском,
политичком, правно-административном, научном дискурсу) користе
синонимно, циљ је да се покаже могу ли се ту успоставити правила њихове
употребе с обзиром на вид мотивног глагола и значење, или би то био само
граматички конструкт.
AB  - В сербском языке регулярное образование отглагольных существительных от несовершенных глаголов стало привычным и их значения соответствуют глагольной семантике (что в словарях так и обозначается: отгл. сущ. от Х), в то время как от совершенных глаголов
реже образуются отглагольные существительные и в тех случаях они
сдвигают (часто уточняют) свои значения по отношению к глагольным (что в словаре особенно определяется). Потенциал видовой оппозиции совершенных и несовершенных глаголов в паре отглагольных
существительных признање и признавање может использоваться для
признање как письменный акт или официальный поступок (которым
обозначается целостность, совершение), а признавање для процесса,
действия, представляющего собой структуру отдельных поступков, которые длятся, которые состоят из более отдельных единиц. Например:
Потписали су акт о признању Косова, но Борба за (не)признавање Косова траје годинама. Впрочем, речь идет об оттенках в значении, не об обязательном различении, возвышенном на уровень правила, так как в
примерах с неотрицаемыми существительными они взаимозаменяемы
без существенного изменения смысла. То же самое ис существительными придружење и придруживање, а также и с другими существительными.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О могућим семантичким дистинкцијама глаголских именица у српском језику признање : признавање, придружење : придруживање и сл. у контексту актуелне политике
T1  - К вопросу о возможных семантических различениях отглагольных существительных в сербском языке признање : признавање, придружење : придруживање и т. п. в контексте актуальной политики
SP  - 151
EP  - 159
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10355",
abstract = "Предмет рада представља могућа семантичка дистинкција између
глаголских именица на -ње типа признање : признавање, придружење
: придруживање и сл. изведених од видских парњака посматрана кроз
класификацију именица на процесуалне и резултативне, као и теличност
њихових мотивних глагола. Будући да се оне у језичкој пракси (медијском,
политичком, правно-административном, научном дискурсу) користе
синонимно, циљ је да се покаже могу ли се ту успоставити правила њихове
употребе с обзиром на вид мотивног глагола и значење, или би то био само
граматички конструкт., В сербском языке регулярное образование отглагольных существительных от несовершенных глаголов стало привычным и их значения соответствуют глагольной семантике (что в словарях так и обозначается: отгл. сущ. от Х), в то время как от совершенных глаголов
реже образуются отглагольные существительные и в тех случаях они
сдвигают (часто уточняют) свои значения по отношению к глагольным (что в словаре особенно определяется). Потенциал видовой оппозиции совершенных и несовершенных глаголов в паре отглагольных
существительных признање и признавање может использоваться для
признање как письменный акт или официальный поступок (которым
обозначается целостность, совершение), а признавање для процесса,
действия, представляющего собой структуру отдельных поступков, которые длятся, которые состоят из более отдельных единиц. Например:
Потписали су акт о признању Косова, но Борба за (не)признавање Косова траје годинама. Впрочем, речь идет об оттенках в значении, не об обязательном различении, возвышенном на уровень правила, так как в
примерах с неотрицаемыми существительными они взаимозаменяемы
без существенного изменения смысла. То же самое ис существительными придружење и придруживање, а также и с другими существительными.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О могућим семантичким дистинкцијама глаголских именица у српском језику признање : признавање, придружење : придруживање и сл. у контексту актуелне политике, К вопросу о возможных семантических различениях отглагольных существительных в сербском языке признање : признавање, придружење : придруживање и т. п. в контексте актуальной политики",
pages = "151-159",
volume = "50",
number = "2"
}
Спасојевић, М. Љ. (2019). К вопросу о возможных семантических различениях отглагольных существительных в сербском языке признање : признавање, придружење : придруживање и т. п. в контексте актуальной политики.
Наш језикБеоград : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 151-159.
Спасојевић МЉ. К вопросу о возможных семантических различениях отглагольных существительных в сербском языке признање : признавање, придружење : придруживање и т. п. в контексте актуальной политики. Наш језик. 2019;50(2):151-159
Спасојевић Марина Љ., "К вопросу о возможных семантических различениях отглагольных существительных в сербском языке признање : признавање, придружење : придруживање и т. п. в контексте актуальной политики" 50, no. 2 (2019):151-159

О пружању утехе саговорнику у говору свакодневне комуникације

Милосављевић, Бојана С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Бојана С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10298
AB  - В работе с семантико-прагматической точки зрения представлены
два типа речевых стратегий, которыми в речи повседневной коммуникации дается утешение собеседнику. Первый тип стратегии имеет целью – ʼнавести собеседника успокоитьсяʼ. Второй тип стратегии имеет
целью – ʼубедить, заверить собеседника в том, что все в порядке, т. е.,
что все будет в порядкеʼ. Коммуникативные единицы (КЕ), осуществляющие те стратегии на формальном плане, имеют отличительную
синтаксическую структуру, содержат характерную лексику и многие
из них функционируют в языке как формулы речевого этикета.
AB  - У раду су са семантичко-прагматичког аспекта представљена два
типа говорних стратегија којима се у говору свакодневне комуникације пружа утеха саговорнику, односно представљене су комуникативне јединице
(КЈ) којима се те стратегије остварују. Анализа је показала да КЈ којима
се остварују стратегије у пружању утехе на формалном плану имају
препознатљиву синтаксичку структуру, да садрже карактеристичну лексику
и да многе функционишу у језику као формуле говорне етикеције.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О пружању утехе саговорнику у говору свакодневне комуникације
T1  - К вопросу об утешении собеседника в речи повседневной коммуникации
SP  - 541
EP  - 550
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Милосављевић, Бојана С.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10298",
abstract = "В работе с семантико-прагматической точки зрения представлены
два типа речевых стратегий, которыми в речи повседневной коммуникации дается утешение собеседнику. Первый тип стратегии имеет целью – ʼнавести собеседника успокоитьсяʼ. Второй тип стратегии имеет
целью – ʼубедить, заверить собеседника в том, что все в порядке, т. е.,
что все будет в порядкеʼ. Коммуникативные единицы (КЕ), осуществляющие те стратегии на формальном плане, имеют отличительную
синтаксическую структуру, содержат характерную лексику и многие
из них функционируют в языке как формулы речевого этикета., У раду су са семантичко-прагматичког аспекта представљена два
типа говорних стратегија којима се у говору свакодневне комуникације пружа утеха саговорнику, односно представљене су комуникативне јединице
(КЈ) којима се те стратегије остварују. Анализа је показала да КЈ којима
се остварују стратегије у пружању утехе на формалном плану имају
препознатљиву синтаксичку структуру, да садрже карактеристичну лексику
и да многе функционишу у језику као формуле говорне етикеције.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О пружању утехе саговорнику у говору свакодневне комуникације, К вопросу об утешении собеседника в речи повседневной коммуникации",
pages = "541-550",
volume = "50",
number = "2"
}
Милосављевић, Б. С. (2019). К вопросу об утешении собеседника в речи повседневной коммуникации.
Наш језикБеоград : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 541-550.
Милосављевић БС. К вопросу об утешении собеседника в речи повседневной коммуникации. Наш језик. 2019;50(2):541-550
Милосављевић Бојана С., "К вопросу об утешении собеседника в речи повседневной коммуникации" 50, no. 2 (2019):541-550

Винаверове крушке крустуменка и бергамка и ријеч-двије поводом њих

Јошић, Неђо Г.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10263
AB  - Рад се бави именима крушака крустуменка и бергамака посвједочених
у једном Винаверовом преводу, њиховом творбено-семантичком структуром и питањем поријекла. Надаље, унеколико се прати талас ширења воћака
западноевроспског поријекла на штокавском тлу с којим је скопчан процес
адаптације њихових имена у српском језику.
AB  - Фруктовые деревья западноевропейского происхождения получили распространение в начале XIX века, а их сильнейшая волна охватила штокавскую территорию во время Австро-Венгерской монархии
(1867–1918). Их имена (преимущественно немецкого происхождения)
тем или иным способом поддались процессу словообразовательноемантической адаптации в сербской языковой среде. Сербизирование
специальных садоводческих терминов характернo для отдельных авторов наших садоводческих справочников конца XIX и первой половины
XX вв. (Тодоровича, Лукмана, Бубича), тяготевших к адаптации многочисленных имен фруктовых деревьев и к творческому включению в уже существующий садоводческий лексикон. Проявив наклонность к
языковому созиданию в переводе сатирического романа Рабле La vie
de Gargantua et de Pantagruel, Винавер по иностранному образцу создал имена груш крустуменка и бергамка. Это индивидуальные лексические создания – их можно привести в тесную связь с адаптированными иностранными именами в прежней сербской садоводческой
литературе. Имена Винавера с именами в упомянутых справочниках
объединяет один языковой дух – дух, который опирается творчески на
традиционную сербскую садоводческую номенклатуру, возникшую до
распространения фруктовых деревьев западноевропейского происхождения и их имен на штокавской территории.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Винаверове крушке крустуменка и бергамка и ријеч-двије поводом њих
T1  - Груши винавера крустуменка и бергамка и несколько слов по случаю того
SP  - 419
EP  - 427
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10263",
abstract = "Рад се бави именима крушака крустуменка и бергамака посвједочених
у једном Винаверовом преводу, њиховом творбено-семантичком структуром и питањем поријекла. Надаље, унеколико се прати талас ширења воћака
западноевроспског поријекла на штокавском тлу с којим је скопчан процес
адаптације њихових имена у српском језику., Фруктовые деревья западноевропейского происхождения получили распространение в начале XIX века, а их сильнейшая волна охватила штокавскую территорию во время Австро-Венгерской монархии
(1867–1918). Их имена (преимущественно немецкого происхождения)
тем или иным способом поддались процессу словообразовательноемантической адаптации в сербской языковой среде. Сербизирование
специальных садоводческих терминов характернo для отдельных авторов наших садоводческих справочников конца XIX и первой половины
XX вв. (Тодоровича, Лукмана, Бубича), тяготевших к адаптации многочисленных имен фруктовых деревьев и к творческому включению в уже существующий садоводческий лексикон. Проявив наклонность к
языковому созиданию в переводе сатирического романа Рабле La vie
de Gargantua et de Pantagruel, Винавер по иностранному образцу создал имена груш крустуменка и бергамка. Это индивидуальные лексические создания – их можно привести в тесную связь с адаптированными иностранными именами в прежней сербской садоводческой
литературе. Имена Винавера с именами в упомянутых справочниках
объединяет один языковой дух – дух, который опирается творчески на
традиционную сербскую садоводческую номенклатуру, возникшую до
распространения фруктовых деревьев западноевропейского происхождения и их имен на штокавской территории.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Винаверове крушке крустуменка и бергамка и ријеч-двије поводом њих, Груши винавера крустуменка и бергамка и несколько слов по случаю того",
pages = "419-427",
volume = "50",
number = "2"
}
Јошић, Н. Г. (2019). Груши винавера крустуменка и бергамка и несколько слов по случаю того.
Наш језикБеоград : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 419-427.
Јошић НГ. Груши винавера крустуменка и бергамка и несколько слов по случаю того. Наш језик. 2019;50(2):419-427
Јошић Неђо Г., "Груши винавера крустуменка и бергамка и несколько слов по случаю того" 50, no. 2 (2019):419-427

Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури

Јовановић, Владан З.; Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10297
AB  - В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење).
AB  - У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури
T1  - Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
SP  - 753
EP  - 763
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан З. and Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10297",
abstract = "В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење)., У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури, Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре",
pages = "753-763",
volume = "50",
number = "2"
}
Јовановић, В. З.,& Милорадовић, С. Р. (2019). Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре.
Наш језикБеоград : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 753-763.
Јовановић ВЗ, Милорадовић СР. Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре. Наш језик. 2019;50(2):753-763
Јовановић Владан З., Милорадовић Софија Р., "Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре" 50, no. 2 (2019):753-763

Прилог опису семантике придева празан

Миланов, Наташа М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10279
AB  - Работа занимается описанием некоторых семантических свойств
прилагательного празан. Это прилагательное по данным в литературе
относится к каритивным лексемам, выражающим отсутствие, недостаток чего-н, в чем-н. В работе указывается на весьма развитую семантику этого прилагательного и на некоторые словообразовательно
самые продуктивные значения – значение нежелательного духовного свойства человека и его социального статуса. Примеры употребления
подобраны из материала РСАНУ. Анализ так же показывает, что прилагательное празан в сербском языке представляет собой каритив par
excellence, и что численность синонимов, между прочим, подтверждается его предельной многозначностью.
AB  - У раду се указује на неке семантичке карактеристике придева празан.
Овај придев се сврстава у групу лексема којима се означава одсуство, недостатак нечега, а за које се у литератури среће назив каритивне лексеме. Циљ
рада је да се укаже на изузетно разуђену семантику овог придева и на нека
творбено најпродуктивнија значења (а то су она којима се описује духовно
својство човека или његов социјални статус), на примерима које даје обимна грађа за РСАНУ. У тексту се указује и на неке деривате и синониме овог
придева.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Прилог опису семантике придева празан
T1  - К вопросу об описании семантики прилагательного празан
SP  - 449
EP  - 456
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10279",
abstract = "Работа занимается описанием некоторых семантических свойств
прилагательного празан. Это прилагательное по данным в литературе
относится к каритивным лексемам, выражающим отсутствие, недостаток чего-н, в чем-н. В работе указывается на весьма развитую семантику этого прилагательного и на некоторые словообразовательно
самые продуктивные значения – значение нежелательного духовного свойства человека и его социального статуса. Примеры употребления
подобраны из материала РСАНУ. Анализ так же показывает, что прилагательное празан в сербском языке представляет собой каритив par
excellence, и что численность синонимов, между прочим, подтверждается его предельной многозначностью., У раду се указује на неке семантичке карактеристике придева празан.
Овај придев се сврстава у групу лексема којима се означава одсуство, недостатак нечега, а за које се у литератури среће назив каритивне лексеме. Циљ
рада је да се укаже на изузетно разуђену семантику овог придева и на нека
творбено најпродуктивнија значења (а то су она којима се описује духовно
својство човека или његов социјални статус), на примерима које даје обимна грађа за РСАНУ. У тексту се указује и на неке деривате и синониме овог
придева.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Прилог опису семантике придева празан, К вопросу об описании семантики прилагательного празан",
pages = "449-456",
volume = "50",
number = "2"
}
Миланов, Н. М. (2019). К вопросу об описании семантики прилагательного празан.
Наш језикБеоград : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 449-456.
Миланов НМ. К вопросу об описании семантики прилагательного празан. Наш језик. 2019;50(2):449-456
Миланов Наташа М., "К вопросу об описании семантики прилагательного празан" 50, no. 2 (2019):449-456

Експресивна вредност збирних именица које означавају етничке, националне, верске скупине

Цвијовић, Драгана Ј.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10249
AB  - Предметом работы является обусловленность семантического
значения отдельных собирательных существительных суффиксами,
которыми они произведены (-ад, -ија, -ина, -лук, -ство). Отдельные
дериваты существительных со собирательным значением проявляют экспрессивность, когда называют этнические, национальные, религиозные группы, напр. Арапчад, Бугарија, Влахалук, Влашчадија,
ђаурлук, Јеврејчад, католичанство, каурија, Мађарија, Мађаронство,
Немчадија, словенство, српство, Српчад, татарија, хришћанлук,
хришћанство, црнчад, Швабурија и т. п. Выражением положительной или отрицательной позиции говорящего к содержанию, которое
является предметом его внимания, собирательное существительное
получает функцию оценки. Целью исследования является словообразовательно-семантический анализ лексем, называющих приведенные
совокупности этнических, национальных, религиозных группировок,
причем они в зависимости от контекста обладают положительной
или отрицательной квалификацией. Наряду с этим, указывается и на
словообразовательную конкуренцию собирательных существительных с приведенными суффиксами. Оказывается, что анализируемые
суффиксы собирательности имеют экспрессивную функцию, а именно: суффикс -ад (Арапчад, Немчад, Српчад) первично положительную квалификацию; суффиксы ија и -ина (латинштија, Немчадија,
Турадија, Циганштина) крайне отрицательную оценку; суффикс -ство
в именовании человеческих референтов со значением принадлежности
к определенной этнической группе, народности или национальности
остается нейтральным в примерах типа Латинство, Словенство, в то
время как он весьма экспрессивно окрашен в примерах типа Албанство (албанство), Бошњаштво (бошњаштво), Српство (српство),
Хрватство (хрватство). Следовательно, усиленный эмоциональный
заряд является выражением определенного периода времени (военных
столкновений, религиозных и культурно-этнических потрясений), с
которым связан данный этнос или конфессия и поэтому представляет
собой отражение коллективной экспрессии.
AB  - У раду се истражује условљеност семантичке вредности појединих
збирних именица суфиксима којима су деривиране (-ад, -ија, -ина, -лук,
-ство). Наиме, неки именички деривати са збирним значењем испољавају
експресивну вредност када именују етничке, националне, верске скупине,
нпр. Арапчад, Бугарија, Влахалук, Влашчадија, ђаурлук, Јеврејчад, католичанство, каурија, Мађарија, Немчадија, словенство, српство, Српчад,
татарија, хришћанлук, хришћанство, црнчад, Швабурија и сл. Изрицањем
позитивног или негативног става говорника према садржају који је предмет
његове пажње, збирна именица добија функцију оцене. Циљ истраживања
јесте да се са творбено-семантичког аспекта анализирају лексеме којима се
именују наведени скупови етничких, националних, верских групација и које
у зависности од контекста имају позитивну или негативну квалификацију.
Такође се испитује и творбена конкуренција збирних именица са наведеним
суфиксима.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Експресивна вредност збирних именица које означавају етничке, националне, верске скупине
T1  - Экспрессивное значение собирательных существительных, обозначающих этнические, национальные и религиозные группы
SP  - 141
EP  - 150
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10249",
abstract = "Предметом работы является обусловленность семантического
значения отдельных собирательных существительных суффиксами,
которыми они произведены (-ад, -ија, -ина, -лук, -ство). Отдельные
дериваты существительных со собирательным значением проявляют экспрессивность, когда называют этнические, национальные, религиозные группы, напр. Арапчад, Бугарија, Влахалук, Влашчадија,
ђаурлук, Јеврејчад, католичанство, каурија, Мађарија, Мађаронство,
Немчадија, словенство, српство, Српчад, татарија, хришћанлук,
хришћанство, црнчад, Швабурија и т. п. Выражением положительной или отрицательной позиции говорящего к содержанию, которое
является предметом его внимания, собирательное существительное
получает функцию оценки. Целью исследования является словообразовательно-семантический анализ лексем, называющих приведенные
совокупности этнических, национальных, религиозных группировок,
причем они в зависимости от контекста обладают положительной
или отрицательной квалификацией. Наряду с этим, указывается и на
словообразовательную конкуренцию собирательных существительных с приведенными суффиксами. Оказывается, что анализируемые
суффиксы собирательности имеют экспрессивную функцию, а именно: суффикс -ад (Арапчад, Немчад, Српчад) первично положительную квалификацию; суффиксы ија и -ина (латинштија, Немчадија,
Турадија, Циганштина) крайне отрицательную оценку; суффикс -ство
в именовании человеческих референтов со значением принадлежности
к определенной этнической группе, народности или национальности
остается нейтральным в примерах типа Латинство, Словенство, в то
время как он весьма экспрессивно окрашен в примерах типа Албанство (албанство), Бошњаштво (бошњаштво), Српство (српство),
Хрватство (хрватство). Следовательно, усиленный эмоциональный
заряд является выражением определенного периода времени (военных
столкновений, религиозных и культурно-этнических потрясений), с
которым связан данный этнос или конфессия и поэтому представляет
собой отражение коллективной экспрессии., У раду се истражује условљеност семантичке вредности појединих
збирних именица суфиксима којима су деривиране (-ад, -ија, -ина, -лук,
-ство). Наиме, неки именички деривати са збирним значењем испољавају
експресивну вредност када именују етничке, националне, верске скупине,
нпр. Арапчад, Бугарија, Влахалук, Влашчадија, ђаурлук, Јеврејчад, католичанство, каурија, Мађарија, Немчадија, словенство, српство, Српчад,
татарија, хришћанлук, хришћанство, црнчад, Швабурија и сл. Изрицањем
позитивног или негативног става говорника према садржају који је предмет
његове пажње, збирна именица добија функцију оцене. Циљ истраживања
јесте да се са творбено-семантичког аспекта анализирају лексеме којима се
именују наведени скупови етничких, националних, верских групација и које
у зависности од контекста имају позитивну или негативну квалификацију.
Такође се испитује и творбена конкуренција збирних именица са наведеним
суфиксима.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Експресивна вредност збирних именица које означавају етничке, националне, верске скупине, Экспрессивное значение собирательных существительных, обозначающих этнические, национальные и религиозные группы",
pages = "141-150",
volume = "50",
number = "2"
}
Цвијовић, Д. Ј. (2019). Экспрессивное значение собирательных существительных, обозначающих этнические, национальные и религиозные группы.
Наш језикБеоград : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 141-150.
Цвијовић ДЈ. Экспрессивное значение собирательных существительных, обозначающих этнические, национальные и религиозные группы. Наш језик. 2019;50(2):141-150
Цвијовић Драгана Ј., "Экспрессивное значение собирательных существительных, обозначающих этнические, национальные и религиозные группы" 50, no. 2 (2019):141-150

Позив и упутство за купљење речи по народу за Речник Српске краљевске академије (1889) : значајан прилог српској лексикографској култури

Ивановић, Ненад Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић, Ненад Б.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9270
AB  - У раду се анализира Позив и Упутство за купљење речи по народу
за речник Српске краљевске академије (1898), документ од великог значаја
за историју српске лексикографије. Даје се преглед околности у којима је
настао овај документ, а затим се разматрају његове целине у контексту актуелних идеја с краја XIX века о речима и њиховој речничкој обради.
AB  - In this paper we analyze the Call and Guidelines for Collecting Vernacular
Lexis, a document published in 1898 by Serbian Academy of Sciences
and Arts. Given that this document has great significance for the
history of Serbian lexicographical culture, we carry its analysis both from
historical and linguistic viewpoint. From this analysis we draw conclusions
about the impact of the Call and Guidelines on the history of Serbian lexicography
and lexicology.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Позив и упутство за купљење речи по народу за Речник Српске краљевске академије (1889) : значајан прилог српској лексикографској култури
T1  - Call and Guidelines for Collecting Vernacular Lexis (1898): an Important Contribution to Serbian Lexicographical Culture
SP  - 47
EP  - 75
VL  - 50
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Ивановић, Ненад Б.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9270",
abstract = "У раду се анализира Позив и Упутство за купљење речи по народу
за речник Српске краљевске академије (1898), документ од великог значаја
за историју српске лексикографије. Даје се преглед околности у којима је
настао овај документ, а затим се разматрају његове целине у контексту актуелних идеја с краја XIX века о речима и њиховој речничкој обради., In this paper we analyze the Call and Guidelines for Collecting Vernacular
Lexis, a document published in 1898 by Serbian Academy of Sciences
and Arts. Given that this document has great significance for the
history of Serbian lexicographical culture, we carry its analysis both from
historical and linguistic viewpoint. From this analysis we draw conclusions
about the impact of the Call and Guidelines on the history of Serbian lexicography
and lexicology.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Позив и упутство за купљење речи по народу за Речник Српске краљевске академије (1889) : значајан прилог српској лексикографској култури, Call and Guidelines for Collecting Vernacular Lexis (1898): an Important Contribution to Serbian Lexicographical Culture",
pages = "47-75",
volume = "50",
number = "1"
}
Ивановић, Н. Б. (2019). Call and Guidelines for Collecting Vernacular Lexis (1898): an Important Contribution to Serbian Lexicographical Culture.
Наш језикБеоград : Институт за српски језик САНУ., 50(1), 47-75.
Ивановић НБ. Call and Guidelines for Collecting Vernacular Lexis (1898): an Important Contribution to Serbian Lexicographical Culture. Наш језик. 2019;50(1):47-75
Ивановић Ненад Б., "Call and Guidelines for Collecting Vernacular Lexis (1898): an Important Contribution to Serbian Lexicographical Culture" 50, no. 1 (2019):47-75

Турцизми у 20. тому Речника

Ђинђић, Марија С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ђинђић, Марија С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10252
AB  - The Dictionary of the Serbo-Croatian Literary Language and Vernaculars
(RSA) includes a large number of turcisms and represents an important
source for studying turcisms of literary language and vernaculars as well.
The aim of this paper is to register and describe the turcisms registered in
the 20th volume of RSA, as well as determination of their status in the lexical
fund of Serbian language. The biggest number of turcisms from this
volume belong to dialect lexical fund. This research confi med the fact that
RSA possesses the richest inventory of turcisms in Serbian language and
that represents the important starting point for creation the complete corpus
of turcisms including all turcisms from literary language and vernaculars.
AB  - У 20. тому Речника САНУ забележен је немали број турцизама, а циљ
овога рада јесте њихова регистрација и опис, уз утврђивање њиховог статуса у лексичком фонду српскога језика. Уједно, спровешће се и семантичка
контрастирања турцизама и одговарајућих речи у турскоме језику, с посебним освр том на оне турцизме који нису забележени у постојећим речницима
турцизама.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Турцизми у 20. тому Речника
T1  - Turcisms in the 20th Volume of the Dictionary of the Serbo-Croation Literary Language and Vernaculars (RSA)
SP  - 441
EP  - 448
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Ђинђић, Марија С.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10252",
abstract = "The Dictionary of the Serbo-Croatian Literary Language and Vernaculars
(RSA) includes a large number of turcisms and represents an important
source for studying turcisms of literary language and vernaculars as well.
The aim of this paper is to register and describe the turcisms registered in
the 20th volume of RSA, as well as determination of their status in the lexical
fund of Serbian language. The biggest number of turcisms from this
volume belong to dialect lexical fund. This research confi med the fact that
RSA possesses the richest inventory of turcisms in Serbian language and
that represents the important starting point for creation the complete corpus
of turcisms including all turcisms from literary language and vernaculars., У 20. тому Речника САНУ забележен је немали број турцизама, а циљ
овога рада јесте њихова регистрација и опис, уз утврђивање њиховог статуса у лексичком фонду српскога језика. Уједно, спровешће се и семантичка
контрастирања турцизама и одговарајућих речи у турскоме језику, с посебним освр том на оне турцизме који нису забележени у постојећим речницима
турцизама.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Турцизми у 20. тому Речника, Turcisms in the 20th Volume of the Dictionary of the Serbo-Croation Literary Language and Vernaculars (RSA)",
pages = "441-448",
volume = "50",
number = "2"
}
Ђинђић, М. С. (2019). Turcisms in the 20th Volume of the Dictionary of the Serbo-Croation Literary Language and Vernaculars (RSA).
Наш језикБеоград : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 441-448.
Ђинђић МС. Turcisms in the 20th Volume of the Dictionary of the Serbo-Croation Literary Language and Vernaculars (RSA). Наш језик. 2019;50(2):441-448
Ђинђић Марија С., "Turcisms in the 20th Volume of the Dictionary of the Serbo-Croation Literary Language and Vernaculars (RSA)" 50, no. 2 (2019):441-448

Из кулинарске лексике села Ровни у Ваљевској Подгорини

Ђукић, Маријана

(Нови Сад : Матица Српска, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Ђукић, Маријана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9500
AB  - У раду
се представља
лексичка
грађа
из тематске
области
под називом
Млеко,
млечни
производи
и јела
са млеком
која
је
забележена
у селу
Ровни
у Ваљевској
Подгорини.
На основу
теорије
семантичких
поља
врши
се лексичко-
семантичка
анализа
прикупљеног
материјала.
У раду
се дају
и општије
творбене
напомене
у вези
са корпусном
грађом
и приказује
се тренутна
употребна
и језичка
вредност
одређених
лексема,
будући
да је технолошки
напредак,
као један
од најважнијих
чинилаца
привредног
развоја
државе,
допринео
да многе
традиционалне
реалеме
изађу
из употребе,
па се, следствено
томе,
и лексеме
које
их именују
повлаче
на периферију
лексичког
система
и
живе
једино
још у сећању
најстаријих
представника
сеоске
средине.
Осим тога,
на неким
местима
се указује
на то које
су
лексеме
спецификоване
само
за тематику
у вези
са појмом млеко,
а које
имају
употребну
функцију
и ван испитиване
тематске
области.
Функционисање
забележеног
лексичког
материјала
у контексту
потврђује
се неколиким
дијалекатским
текстовима,
приложеним
на крају
рада.
AB  - The paper
presents
lexical
material
from the semantic
area „Milk,
milk products
and milk meals”
recorded
in Rovni
village
in Valjevska
Podgorina.
The lexical-
semantic
analysis of the collected
material
is
based
on the theory
of semantic
fields.
The paper
also
gives
more
general
notes
about
the formation
of some
lexemes
from the analyzed
corpus
and presents
the current
use and linguistic
value
of certain
lexemes
in contemporary
Serbian
language,
because
technological
advances,
as one of the most important
factors
in the economic
development
of the
country,
had many traditional
realms
come
out of use, and consequently,
the lexemes
that denote
them are moved
to the periphery
of the lexical
system and live
only in the memory
of the oldest
natives
of the rural
area. Besides
that, the paper
also
indicates
which lexemes
have
been
specified
only for the topic
related
to the term milk and which have
a
useful
function
outside
the topic
area examined.
The functioning
of the
recorded
lexical
material
in context
is confirmed
by dialect
texts given
as an appendix
at the end of the paper.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
T1  - Из кулинарске лексике села Ровни у Ваљевској Подгорини
T1  - A Part of the Culinary Lexis of Rovni Village in Valjevska Podgorina
SP  - 109
EP  - 130
ER  - 
@article{
author = "Ђукић, Маријана",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9500",
abstract = "У раду
се представља
лексичка
грађа
из тематске
области
под називом
Млеко,
млечни
производи
и јела
са млеком
која
је
забележена
у селу
Ровни
у Ваљевској
Подгорини.
На основу
теорије
семантичких
поља
врши
се лексичко-
семантичка
анализа
прикупљеног
материјала.
У раду
се дају
и општије
творбене
напомене
у вези
са корпусном
грађом
и приказује
се тренутна
употребна
и језичка
вредност
одређених
лексема,
будући
да је технолошки
напредак,
као један
од најважнијих
чинилаца
привредног
развоја
државе,
допринео
да многе
традиционалне
реалеме
изађу
из употребе,
па се, следствено
томе,
и лексеме
које
их именују
повлаче
на периферију
лексичког
система
и
живе
једино
још у сећању
најстаријих
представника
сеоске
средине.
Осим тога,
на неким
местима
се указује
на то које
су
лексеме
спецификоване
само
за тематику
у вези
са појмом млеко,
а које
имају
употребну
функцију
и ван испитиване
тематске
области.
Функционисање
забележеног
лексичког
материјала
у контексту
потврђује
се неколиким
дијалекатским
текстовима,
приложеним
на крају
рада., The paper
presents
lexical
material
from the semantic
area „Milk,
milk products
and milk meals”
recorded
in Rovni
village
in Valjevska
Podgorina.
The lexical-
semantic
analysis of the collected
material
is
based
on the theory
of semantic
fields.
The paper
also
gives
more
general
notes
about
the formation
of some
lexemes
from the analyzed
corpus
and presents
the current
use and linguistic
value
of certain
lexemes
in contemporary
Serbian
language,
because
technological
advances,
as one of the most important
factors
in the economic
development
of the
country,
had many traditional
realms
come
out of use, and consequently,
the lexemes
that denote
them are moved
to the periphery
of the lexical
system and live
only in the memory
of the oldest
natives
of the rural
area. Besides
that, the paper
also
indicates
which lexemes
have
been
specified
only for the topic
related
to the term milk and which have
a
useful
function
outside
the topic
area examined.
The functioning
of the
recorded
lexical
material
in context
is confirmed
by dialect
texts given
as an appendix
at the end of the paper.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи",
title = "Из кулинарске лексике села Ровни у Ваљевској Подгорини, A Part of the Culinary Lexis of Rovni Village in Valjevska Podgorina",
pages = "109-130"
}
Ђукић, М. (2019). A Part of the Culinary Lexis of Rovni Village in Valjevska Podgorina.
Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледиНови Сад : Матица Српска., 109-130.
Ђукић М. A Part of the Culinary Lexis of Rovni Village in Valjevska Podgorina. Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи. 2019;:109-130
Ђукић Маријана, "A Part of the Culinary Lexis of Rovni Village in Valjevska Podgorina" (2019):109-130

Александар Белић – српски лингвиста века

Вуловић, Наташа С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Вуловић, Наташа С.
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7077
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Александар Белић – српски лингвиста века
SP  - 154
EP  - 161
VL  - 75
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Вуловић, Наташа С.",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7077",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Александар Белић – српски лингвиста века",
pages = "154-161",
volume = "75",
number = "2"
}
Вуловић, Н. С. (2019). Александар Белић – српски лингвиста века.
Јужнословенски филологБеоград : Српска академија наука и уметности., 75(2), 154-161.
Вуловић НС. Александар Белић – српски лингвиста века. Јужнословенски филолог. 2019;75(2):154-161
Вуловић Наташа С., "Александар Белић – српски лингвиста века" 75, no. 2 (2019):154-161