Пројекат 2167: Етнолингвистичка и социолингвистичка истраживања и избеглица и мултиетничких заједница на Балкану, Министарство за науку и заштиту животне средине Републике Србије

Link to this page

Пројекат 2167: Етнолингвистичка и социолингвистичка истраживања и избеглица и мултиетничких заједница на Балкану, Министарство за науку и заштиту животне средине Републике Србије

Authors

Publications

Secret Knowledge : “God Gave It to Me”. Discourse of a Conjurer from Kosovo

Илић (Мандић), Марија

(Крагујевац : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу / Center for Scientific Research of Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) and University of Kragujevac, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Илић (Мандић), Марија
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8331
AB  - На основу транскрипата разговора са Вером Јовановић вођеног 2003. у селу Врбовац у близини Витине урађена је анализа идиолекта и садржаја разговора на тему народне медицине. Транскрипти, донети у прилогу рада, омогућили су и израду терминолошког речника бајања у идиолекту Вере Јовановић.
AB  - The paper offers the analysis of Vera Jovanovic’s (1934) discourse, from the village of Vrbovac in the enclave of Vitina. Vera is a well known local expert in traditional medicine. Based on the transcriptions of the interview held during the summer of 2003, the present paper provides us with the analysis of Vera’s idiolect and the content of the conversation about local traditional medicine. The transcriptions of this conversation also enabled the elaboration of Vera’s terminological dictionary of traditional medicine. Compiling a terminological dictionary of one informer differs from the usual linguistic procedure that aims to cover the terminology of the entire local community. This one informer dictionary was not made up according to a previously elaborated terminological questionnaire and is not considered definite and exhaustive. It reflects the personal perception of the “secret knowledge” of the informer, but in the broader frame of life in the enclave.
PB  - Крагујевац : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу / Center for Scientific Research of Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) and University of Kragujevac
T2  - Лицеум : часопис за студије књижевности и културе  [Liceum : journal for literary and cultural studies]
T1  - Secret Knowledge : “God Gave It to Me”. Discourse of a Conjurer from Kosovo
T1  - Тајно знање: Бог ми то дароваја
SP  - 221
VL  - 242
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8331
ER  - 
@article{
author = "Илић (Мандић), Марија",
year = "2005",
abstract = "На основу транскрипата разговора са Вером Јовановић вођеног 2003. у селу Врбовац у близини Витине урађена је анализа идиолекта и садржаја разговора на тему народне медицине. Транскрипти, донети у прилогу рада, омогућили су и израду терминолошког речника бајања у идиолекту Вере Јовановић., The paper offers the analysis of Vera Jovanovic’s (1934) discourse, from the village of Vrbovac in the enclave of Vitina. Vera is a well known local expert in traditional medicine. Based on the transcriptions of the interview held during the summer of 2003, the present paper provides us with the analysis of Vera’s idiolect and the content of the conversation about local traditional medicine. The transcriptions of this conversation also enabled the elaboration of Vera’s terminological dictionary of traditional medicine. Compiling a terminological dictionary of one informer differs from the usual linguistic procedure that aims to cover the terminology of the entire local community. This one informer dictionary was not made up according to a previously elaborated terminological questionnaire and is not considered definite and exhaustive. It reflects the personal perception of the “secret knowledge” of the informer, but in the broader frame of life in the enclave.",
publisher = "Крагујевац : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу / Center for Scientific Research of Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) and University of Kragujevac",
journal = "Лицеум : часопис за студије књижевности и културе  [Liceum : journal for literary and cultural studies]",
title = "Secret Knowledge : “God Gave It to Me”. Discourse of a Conjurer from Kosovo, Тајно знање: Бог ми то дароваја",
pages = "221",
volume = "242",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8331"
}
Илић (Мандић), М.. (2005). Secret Knowledge : “God Gave It to Me”. Discourse of a Conjurer from Kosovo. in Лицеум : часопис за студије књижевности и културе  [Liceum : journal for literary and cultural studies]
Крагујевац : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу / Center for Scientific Research of Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) and University of Kragujevac., 242(9), 221.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8331
Илић (Мандић) М. Secret Knowledge : “God Gave It to Me”. Discourse of a Conjurer from Kosovo. in Лицеум : часопис за студије књижевности и културе  [Liceum : journal for literary and cultural studies]. 2005;242(9):221.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8331 .
Илић (Мандић), Марија, "Secret Knowledge : “God Gave It to Me”. Discourse of a Conjurer from Kosovo" in Лицеум : часопис за студије књижевности и културе  [Liceum : journal for literary and cultural studies], 242, no. 9 (2005):221,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8331 .

"Izgubljeno u prevodu”: Romi u diskursu Srba iz Trešnjevice

Ilić (Mandić), Marija

(Београд : Балканолошки институт САНУ, 2005)

TY  - CHAP
AU  - Ilić (Mandić), Marija
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8332
AB  - Već je utvrđeno da je za Rome Banjaše osoben višestruki identitet i etnička mimikrija, te da se u formiranju identiteta romski supstrat preoblikuje u kontaktu sa drugim kulturama. U slučaju Roma iz Trešnjevice, u pitanju su, pored romskog supstrata, rumunska i srpska kultura. Imajući to u vidu, logičan je metodološki zahtev da se u istraživanje Roma Banjaša uključi i kontaktni ne-banjaški govor i kultura (južno- slovenski, romski, rumunski). U usmenom diskursu trešnjevičkih Srba otkriva se specifičnost interkultume komunikacije Srba i Roma. Ovakav tip diskursa je već istraživan kao „komšijski diskurs“. U radu će biti predstavljeni rezultati etnolingvističkog istraživanja u selu Trešnjevica od 26. do 28. avgusta 2002. godine. Razgovori sa informatorima transkribovani su po metodi etno-dijalekatskog teksta.
Prevodeći romsku kultumu realiju, Srbi uočavaju njenu osnovnu se-mantičku struktum i nalaze značenjski pandan u svom kodu sa najviše podudamih semantičkih komponenti. Npr. Soimane i vile imaju zajedničke seme: ženska, natprirodna bića, lepe spoljašnjosti, koja žive u prirodi (oko drveta i voda), koja čoveku mogu nauditi. To je etnocentrični „metod odomaéivanja“ koji eliminiše kultume razlike i redukuje romski kultumi. tekst na svoj: tako Soimane postaju vile ili vile sejmane, romski trans — bajanje od vile, zilje marj — slava, itd. U ovoj interkultumoj komunikaciji važna je pragmatična dimenzija prevoda, tj. osnovno razumevanje romske kulture uz pomoć matičnog коda radi ostvarivanja osnovnih funkcija zajedničkog života. Sve ono što je „izgubljeno u prevodu“ ukazuje na realnu distancu izmedu srpske i romske kulture kao i na njihove posebnosti.
AB  - Dupa ce s-au stabilit in Trešnjevica (sat aflat in partea centralä a Serbiei), romii au populat partea numitä Mala Trešnjevica (plasatä pe deal $i foarte säracä), iar sârbii Velika Trešnjevica, aflatä in apropierea malului roditor al Moravei. Insä modificarea contextului social (§i anume unbogafirea romilor) a dus la çtergerea acestor granite: romii cumpärä acum case sârbejti $i se muta în Velika Trešnjevica, unde locuiesc împreunâ eu sârbii. Biserica din sat este freeventatä atât de sârbi, cât çi de romi, iar cimitirul este, de asemenea, comun. Termenul pe care sârbii din Trešnjevica îl folosesc pentru a-i denumi pe romii din localitate este figani, numind, în schimb, limba pe care aceçtia о vorbesc, românà.
Autoarea îçi propune sä studieze discursul sârbilor din Trešnjevica referitor la romii din acest sat, precum çi cultura sârbilor din localitate, în scopul unei mai bune înjelegeri atât a specificului culturii sârbe, cât çi al celei rome. Din perspectiva discursului „vecinilor“ (sârbi), cultura romilor din Trešnjevica ne apare ca un fenomen complex, greçit interprétât atât în „cheie“ sârbeascâ, cât $i româneascâ, eu toate câ influenjele celor douâ culturi de contact sunt evidente. Atitudinea fata de romi, în discursul sârbilor din Trešnjevica, nu este bazatä pe opozitia noi — ei. In afara situa(iei financiare, nu existä nici о temä care sä activeze spontan discujia despre romi. In sfera de interes a sârbilor inträ acele forme aie viefii romilor care sunt, prin natura lor, expuse întregii comunitäti: munca câmpului çi särbätorile câmpeneçti (Sfântul Gheorghe, Ispas etc.). In schimb, despre praznicele rome $i ritualurile ciclului familial (naçterea, nunta, înmormântarea), sârbii nu pot oferi prea multe detalii, ceea ce demonstreazä faptul câ nu le cunosc çi nu participâ la ele.
In discursul sârbilor, atitudinea fa(â de cultura romä se exprimä în moduri diferite. Primul este observarea diferenjelor semnificative ale acesteia fa(a de cultura proprie (de exemplu, cumpârarea miresei, modul special de särbätorire a Sfantului Gheorghe, descântatul de Çoimane). Distinctia lingvisticä noi — ei se activeazâ cel mai putemic în acele segmente de diseurs care se referâ la diferenjele culturale. Al doilea mod de exprimare a atitudinii fata de cultura romä $i, în acelaji timp, un tip special de comunicare între sârbi $i romi, poate fl observât în discujiile despre obiceiurile preluate §i adaptate de romi (paparade, läzäri(e) sau despre integrarea acestora în diferite evenimente (ca muzican(i). La nivel discursiv, acest tip de legäturi culturale este marcat prin preponderenta märcilor terminologice fatä de cele etnice: pentru a descrie obiceiurile respective, sârbii folosesc termenii läzärife, paparude, fortnaß/ orchestre, $i nu etnonime, ceea ce indicä faptul cä romii, m cadrul acestor obiceiuri, sunt complet integral în cultura sârbà. Al treilea mod este reprezentat de „traducerea“ culturii rome în cod lingvistic $i cultural propriu. Astfel, ca în orice procès de traducere, se vor gäsi cele mai apropiate echivalente lingvistice çi culturale. Tot ceea ce „se pierde prin traducere“ marcheazà individualitatea fiecareia dintre cele doua culturi.
AB  - After their arrival in Trešnjevica (central Serbia), the Roma inhabited the part of the village called Mala Trešnjevica (placed on the hill and very poor), while the Serbians moved to Velika Trešnjevica, near the fertile bank of Morava. But the modification of the social context (exactly the enriching of the Roma population) led to blurring the borders between these two communities: the Roma are now buying Serbian houses and moving to Velika Trešnjevica, where they live together with Serbians. Both Serbs and Roma attend the village church; the grave is also common. The term used by the Serbians from Trešnjevica with respect to the Roma is Gypsy, and with respect to their language Romanian.
The author’s intent is to analyze the discourse of the Serbs from Trešnjevica about the Roma in this village, as well as the culture of the Serbian villagers, with the intent of a better understanding of the specific character of Roma culture and of the Serbian one. The culture of the Roma from Trešnjevica is a complex phenomenon, wrongly interpreted both by Romanians and by Serbians, although the influence of these two cultures is obvious. The attitude towards Roma, as deduced from the Serbs’ discourse, is not based on the opposition we — they. Except for the financial situation, there are no themes which spontaneously activate the subject Roma. Serbs are interested in those aspects of Roma life which, by their nature, are exposed to the entire community, such as field work and celebrations (Saint George, Ispas, etc.). However, Serbs cannot give details about Roma holidays and rituals of the family cycle (birth, wedding, funeral), which points to the fact that they are not aware of them and do not take part in them.
The attitude towards Roma culture is expressed in the Serbs’ discourse in three different ways. The first one is by noticing the significant differences between the Roma and own culture (e.g. paying for the bride, the special way of celebrating Saint George, sorcery). The linguistic distinction we — they is activated the most in those segments of discourse making reference to cultural differences. The second way of expressing the attitude towards Roma culture and, in the same time, a special kind of communication between Serbs and Roma, can be noticed in the discussions about the customs Roma took and adapted {paparude, läzärife) or about their music making. At the discourse level, this kind of cultural connections is marked by the preponderance of terminological marks over the ethnic ones: in order to describe Roma customs, the Serbians, instead of ethnonyms, use the terms läzärife, paparude, bands, which points to the fact that Roma, at least within the frame of these customs, are fully integrated into the Serbian culture. The third way refers to “translating” Roma culture, by means of Serbian cultural and linguistic codes. Thus, like in every translation process, the closest linguistic and cultural equivalents are found. Everything that is “lost in translation” marks the individuality of each of the two cultures.
http://www.
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T2  - Бањаши на Балкану : идентитет етничке заједнице [The Bayash of the Balkans : Identity of an Ethnic Community]
T1  - "Izgubljeno u prevodu”: Romi u diskursu Srba iz Trešnjevice
T1  - “Lost in Translation”: Roma in the Discourse of Serbs from Trešnjevica
T1  - „Pierdut m traducere“: Romii în discursul sârbilor din Trešnjevica
SP  - 121
EP  - 144
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8332
ER  - 
@inbook{
author = "Ilić (Mandić), Marija",
year = "2005",
abstract = "Već je utvrđeno da je za Rome Banjaše osoben višestruki identitet i etnička mimikrija, te da se u formiranju identiteta romski supstrat preoblikuje u kontaktu sa drugim kulturama. U slučaju Roma iz Trešnjevice, u pitanju su, pored romskog supstrata, rumunska i srpska kultura. Imajući to u vidu, logičan je metodološki zahtev da se u istraživanje Roma Banjaša uključi i kontaktni ne-banjaški govor i kultura (južno- slovenski, romski, rumunski). U usmenom diskursu trešnjevičkih Srba otkriva se specifičnost interkultume komunikacije Srba i Roma. Ovakav tip diskursa je već istraživan kao „komšijski diskurs“. U radu će biti predstavljeni rezultati etnolingvističkog istraživanja u selu Trešnjevica od 26. do 28. avgusta 2002. godine. Razgovori sa informatorima transkribovani su po metodi etno-dijalekatskog teksta.
Prevodeći romsku kultumu realiju, Srbi uočavaju njenu osnovnu se-mantičku struktum i nalaze značenjski pandan u svom kodu sa najviše podudamih semantičkih komponenti. Npr. Soimane i vile imaju zajedničke seme: ženska, natprirodna bića, lepe spoljašnjosti, koja žive u prirodi (oko drveta i voda), koja čoveku mogu nauditi. To je etnocentrični „metod odomaéivanja“ koji eliminiše kultume razlike i redukuje romski kultumi. tekst na svoj: tako Soimane postaju vile ili vile sejmane, romski trans — bajanje od vile, zilje marj — slava, itd. U ovoj interkultumoj komunikaciji važna je pragmatična dimenzija prevoda, tj. osnovno razumevanje romske kulture uz pomoć matičnog коda radi ostvarivanja osnovnih funkcija zajedničkog života. Sve ono što je „izgubljeno u prevodu“ ukazuje na realnu distancu izmedu srpske i romske kulture kao i na njihove posebnosti., Dupa ce s-au stabilit in Trešnjevica (sat aflat in partea centralä a Serbiei), romii au populat partea numitä Mala Trešnjevica (plasatä pe deal $i foarte säracä), iar sârbii Velika Trešnjevica, aflatä in apropierea malului roditor al Moravei. Insä modificarea contextului social (§i anume unbogafirea romilor) a dus la çtergerea acestor granite: romii cumpärä acum case sârbejti $i se muta în Velika Trešnjevica, unde locuiesc împreunâ eu sârbii. Biserica din sat este freeventatä atât de sârbi, cât çi de romi, iar cimitirul este, de asemenea, comun. Termenul pe care sârbii din Trešnjevica îl folosesc pentru a-i denumi pe romii din localitate este figani, numind, în schimb, limba pe care aceçtia о vorbesc, românà.
Autoarea îçi propune sä studieze discursul sârbilor din Trešnjevica referitor la romii din acest sat, precum çi cultura sârbilor din localitate, în scopul unei mai bune înjelegeri atât a specificului culturii sârbe, cât çi al celei rome. Din perspectiva discursului „vecinilor“ (sârbi), cultura romilor din Trešnjevica ne apare ca un fenomen complex, greçit interprétât atât în „cheie“ sârbeascâ, cât $i româneascâ, eu toate câ influenjele celor douâ culturi de contact sunt evidente. Atitudinea fata de romi, în discursul sârbilor din Trešnjevica, nu este bazatä pe opozitia noi — ei. In afara situa(iei financiare, nu existä nici о temä care sä activeze spontan discujia despre romi. In sfera de interes a sârbilor inträ acele forme aie viefii romilor care sunt, prin natura lor, expuse întregii comunitäti: munca câmpului çi särbätorile câmpeneçti (Sfântul Gheorghe, Ispas etc.). In schimb, despre praznicele rome $i ritualurile ciclului familial (naçterea, nunta, înmormântarea), sârbii nu pot oferi prea multe detalii, ceea ce demonstreazä faptul câ nu le cunosc çi nu participâ la ele.
In discursul sârbilor, atitudinea fa(â de cultura romä se exprimä în moduri diferite. Primul este observarea diferenjelor semnificative ale acesteia fa(a de cultura proprie (de exemplu, cumpârarea miresei, modul special de särbätorire a Sfantului Gheorghe, descântatul de Çoimane). Distinctia lingvisticä noi — ei se activeazâ cel mai putemic în acele segmente de diseurs care se referâ la diferenjele culturale. Al doilea mod de exprimare a atitudinii fata de cultura romä $i, în acelaji timp, un tip special de comunicare între sârbi $i romi, poate fl observât în discujiile despre obiceiurile preluate §i adaptate de romi (paparade, läzäri(e) sau despre integrarea acestora în diferite evenimente (ca muzican(i). La nivel discursiv, acest tip de legäturi culturale este marcat prin preponderenta märcilor terminologice fatä de cele etnice: pentru a descrie obiceiurile respective, sârbii folosesc termenii läzärife, paparude, fortnaß/ orchestre, $i nu etnonime, ceea ce indicä faptul cä romii, m cadrul acestor obiceiuri, sunt complet integral în cultura sârbà. Al treilea mod este reprezentat de „traducerea“ culturii rome în cod lingvistic $i cultural propriu. Astfel, ca în orice procès de traducere, se vor gäsi cele mai apropiate echivalente lingvistice çi culturale. Tot ceea ce „se pierde prin traducere“ marcheazà individualitatea fiecareia dintre cele doua culturi., After their arrival in Trešnjevica (central Serbia), the Roma inhabited the part of the village called Mala Trešnjevica (placed on the hill and very poor), while the Serbians moved to Velika Trešnjevica, near the fertile bank of Morava. But the modification of the social context (exactly the enriching of the Roma population) led to blurring the borders between these two communities: the Roma are now buying Serbian houses and moving to Velika Trešnjevica, where they live together with Serbians. Both Serbs and Roma attend the village church; the grave is also common. The term used by the Serbians from Trešnjevica with respect to the Roma is Gypsy, and with respect to their language Romanian.
The author’s intent is to analyze the discourse of the Serbs from Trešnjevica about the Roma in this village, as well as the culture of the Serbian villagers, with the intent of a better understanding of the specific character of Roma culture and of the Serbian one. The culture of the Roma from Trešnjevica is a complex phenomenon, wrongly interpreted both by Romanians and by Serbians, although the influence of these two cultures is obvious. The attitude towards Roma, as deduced from the Serbs’ discourse, is not based on the opposition we — they. Except for the financial situation, there are no themes which spontaneously activate the subject Roma. Serbs are interested in those aspects of Roma life which, by their nature, are exposed to the entire community, such as field work and celebrations (Saint George, Ispas, etc.). However, Serbs cannot give details about Roma holidays and rituals of the family cycle (birth, wedding, funeral), which points to the fact that they are not aware of them and do not take part in them.
The attitude towards Roma culture is expressed in the Serbs’ discourse in three different ways. The first one is by noticing the significant differences between the Roma and own culture (e.g. paying for the bride, the special way of celebrating Saint George, sorcery). The linguistic distinction we — they is activated the most in those segments of discourse making reference to cultural differences. The second way of expressing the attitude towards Roma culture and, in the same time, a special kind of communication between Serbs and Roma, can be noticed in the discussions about the customs Roma took and adapted {paparude, läzärife) or about their music making. At the discourse level, this kind of cultural connections is marked by the preponderance of terminological marks over the ethnic ones: in order to describe Roma customs, the Serbians, instead of ethnonyms, use the terms läzärife, paparude, bands, which points to the fact that Roma, at least within the frame of these customs, are fully integrated into the Serbian culture. The third way refers to “translating” Roma culture, by means of Serbian cultural and linguistic codes. Thus, like in every translation process, the closest linguistic and cultural equivalents are found. Everything that is “lost in translation” marks the individuality of each of the two cultures.
http://www.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ",
journal = "Бањаши на Балкану : идентитет етничке заједнице [The Bayash of the Balkans : Identity of an Ethnic Community]",
booktitle = ""Izgubljeno u prevodu”: Romi u diskursu Srba iz Trešnjevice, “Lost in Translation”: Roma in the Discourse of Serbs from Trešnjevica, „Pierdut m traducere“: Romii în discursul sârbilor din Trešnjevica",
pages = "121-144",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8332"
}
Ilić (Mandić), M.. (2005). "Izgubljeno u prevodu”: Romi u diskursu Srba iz Trešnjevice. in Бањаши на Балкану : идентитет етничке заједнице [The Bayash of the Balkans : Identity of an Ethnic Community]
Београд : Балканолошки институт САНУ., 121-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8332
Ilić (Mandić) M. "Izgubljeno u prevodu”: Romi u diskursu Srba iz Trešnjevice. in Бањаши на Балкану : идентитет етничке заједнице [The Bayash of the Balkans : Identity of an Ethnic Community]. 2005;:121-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8332 .
Ilić (Mandić), Marija, ""Izgubljeno u prevodu”: Romi u diskursu Srba iz Trešnjevice" in Бањаши на Балкану : идентитет етничке заједнице [The Bayash of the Balkans : Identity of an Ethnic Community] (2005):121-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8332 .

Ка етнолингвистичком речнику чипских Срба – етноингвистички дискурс у етнодијалекатском тексту

Илић (Мандић), Марија

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2005)

TY  - CHAP
AU  - Илић (Мандић), Марија
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8333
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи [Status and Identity of Serbian Minority in Southeast and Central Europe]
T1  - Ка етнолингвистичком речнику чипских Срба – етноингвистички дискурс у етнодијалекатском тексту
T1  - On the Way to an Ethnolinguistic Lexicon: Ethnolinguistic Discourse
SP  - 315
EP  - 339
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8333
ER  - 
@inbook{
author = "Илић (Мандић), Марија",
year = "2005",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи [Status and Identity of Serbian Minority in Southeast and Central Europe]",
booktitle = "Ка етнолингвистичком речнику чипских Срба – етноингвистички дискурс у етнодијалекатском тексту, On the Way to an Ethnolinguistic Lexicon: Ethnolinguistic Discourse",
pages = "315-339",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8333"
}
Илић (Мандић), М.. (2005). Ка етнолингвистичком речнику чипских Срба – етноингвистички дискурс у етнодијалекатском тексту. in Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи [Status and Identity of Serbian Minority in Southeast and Central Europe]
Београд : Српска академија наука и уметности., 315-339.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8333
Илић (Мандић) М. Ка етнолингвистичком речнику чипских Срба – етноингвистички дискурс у етнодијалекатском тексту. in Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи [Status and Identity of Serbian Minority in Southeast and Central Europe]. 2005;:315-339.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8333 .
Илић (Мандић), Марија, "Ка етнолингвистичком речнику чипских Срба – етноингвистички дискурс у етнодијалекатском тексту" in Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи [Status and Identity of Serbian Minority in Southeast and Central Europe] (2005):315-339,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8333 .

Фолклорни текст у процесу заборава

Илић (Мандић), Марија

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Илић (Мандић), Марија
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8334
AB  - У раду се разматра методологија прикупљања фолклорних текстова у етнолингвистичким истраживањима, као и дискурс о фолклору. Коришћена је грађа из интервјуа снимљених током теренског истраживања Срба из Чипа (Szigetcsép, Мађарска) 2001. године.
AB  - The paper presents a contemporary research of the traditional folklore from the perspective  of ethnolinguistics and anthropolinguistics. The analysis is based on material collected among the Serbs from Szigetcsep (Hungary, 2001) during the ethnolinguistic field research. The paper specifically discusses the methods of collecting traditional folklore texts in the ethnolinguistic interview,  utterances commenting on folklore texts and ways of memorization of folklore texts.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Фолклорни текст у процесу заборава
T1  - Folklore Text in a Process of Oblivion
SP  - 321
EP  - 335
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8334
ER  - 
@article{
author = "Илић (Мандић), Марија",
year = "2005",
abstract = "У раду се разматра методологија прикупљања фолклорних текстова у етнолингвистичким истраживањима, као и дискурс о фолклору. Коришћена је грађа из интервјуа снимљених током теренског истраживања Срба из Чипа (Szigetcsép, Мађарска) 2001. године., The paper presents a contemporary research of the traditional folklore from the perspective  of ethnolinguistics and anthropolinguistics. The analysis is based on material collected among the Serbs from Szigetcsep (Hungary, 2001) during the ethnolinguistic field research. The paper specifically discusses the methods of collecting traditional folklore texts in the ethnolinguistic interview,  utterances commenting on folklore texts and ways of memorization of folklore texts.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Фолклорни текст у процесу заборава, Folklore Text in a Process of Oblivion",
pages = "321-335",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8334"
}
Илић (Мандић), М.. (2005). Фолклорни текст у процесу заборава. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 321-335.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8334
Илић (Мандић) М. Фолклорни текст у процесу заборава. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;:321-335.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8334 .
Илић (Мандић), Марија, "Фолклорни текст у процесу заборава" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA (2005):321-335,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8334 .

Исследования по славянской диалектологии 10 (2004), ’Терминологическая лексика материальной и духовной культуры балканских славян’. Москва: Российская академия наук

Илић (Мандић), Марија

(Нови Сад : Матица српска, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Илић (Мандић), Марија
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8335
AB  - Исследования по славянской диалектологии (ИСД) периодична су публикација у
форми зборника радова посвећених лексици балканских Словена и других балканских
народа. Већ у седмом броју ове публикације (2001), почели су се објављивати радови
настали као резултат рада на великом пројекту „Малый диалектологический атлас балканских языков" (МДАБЯ, под руководством А. Н. Соболева). У најновијем, десетом, броју зборника ИСД велики број радова повезан је директно с имплементацијом МДАБЯ (М. В. Домосилецкая, А. Н. Соболев, Г. П. Клепикова, И. А. Седакова), док је један део радова настао или као резултат теренских истраживања спроведених уз помоћ специјализованих упитника МДАБЯ (А. А. Плотникова, Е. С. Узенова, О. В. Трефилова), или су инспирисани методама које се примењују у МДАБЯ (Б. Сикимић, Т. Петровић, Е. И. Якушкина). У десетом броју ИСН-а налазе се и дијалектолошко-лексиколошки радови бугарских истраживача (М. Витанова, С. Александрова, М. Котева).
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Исследования по славянской диалектологии 10 (2004),  ’Терминологическая лексика материальной и духовной культуры балканских славян’. Москва: Российская академия наук
T1  - Studies of Slavic Dialectology 10 (2004): “Lexicon of Terminology of Material and Spiritual Culture of the Balkan Slavs”
SP  - 305
EP  - 307
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8335
ER  - 
@article{
author = "Илић (Мандић), Марија",
year = "2005",
abstract = "Исследования по славянской диалектологии (ИСД) периодична су публикација у
форми зборника радова посвећених лексици балканских Словена и других балканских
народа. Већ у седмом броју ове публикације (2001), почели су се објављивати радови
настали као резултат рада на великом пројекту „Малый диалектологический атлас балканских языков" (МДАБЯ, под руководством А. Н. Соболева). У најновијем, десетом, броју зборника ИСД велики број радова повезан је директно с имплементацијом МДАБЯ (М. В. Домосилецкая, А. Н. Соболев, Г. П. Клепикова, И. А. Седакова), док је један део радова настао или као резултат теренских истраживања спроведених уз помоћ специјализованих упитника МДАБЯ (А. А. Плотникова, Е. С. Узенова, О. В. Трефилова), или су инспирисани методама које се примењују у МДАБЯ (Б. Сикимић, Т. Петровић, Е. И. Якушкина). У десетом броју ИСН-а налазе се и дијалектолошко-лексиколошки радови бугарских истраживача (М. Витанова, С. Александрова, М. Котева).",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Исследования по славянской диалектологии 10 (2004),  ’Терминологическая лексика материальной и духовной культуры балканских славян’. Москва: Российская академия наук, Studies of Slavic Dialectology 10 (2004): “Lexicon of Terminology of Material and Spiritual Culture of the Balkan Slavs”",
pages = "305-307",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8335"
}
Илић (Мандић), М.. (2005). Исследования по славянской диалектологии 10 (2004),  ’Терминологическая лексика материальной и духовной культуры балканских славян’. Москва: Российская академия наук. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 305-307.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8335
Илић (Мандић) М. Исследования по славянской диалектологии 10 (2004),  ’Терминологическая лексика материальной и духовной культуры балканских славян’. Москва: Российская академия наук. in Зборник Матице српске за славистику. 2005;:305-307.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8335 .
Илић (Мандић), Марија, "Исследования по славянской диалектологии 10 (2004),  ’Терминологическая лексика материальной и духовной культуры балканских славян’. Москва: Российская академия наук" in Зборник Матице српске за славистику (2005):305-307,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8335 .

Detelić Mirjana, Aleksandar Loma, Istok Pavlović, Gradovi u hrišćanskoj i muslimanskoj usmenoj epici, Beograd: Balkanološki institut SANU, 2004.

Ilić (Mandić), Marija

(Novi Sad : Matica srpska, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Ilić (Mandić), Marija
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8336
AB  - Gradovi u hrišćanskoj i muslimanskoj usmenoj epici jeste multimedijalni interdisciplinarni
leksikon s više autora, istaknutih stručnjaka u svojim oblastima: dr Mirjanom Detelić,
folkloristkinjom, dr Aleksandrom Lomom, etimologom i dipl. ing. Istokom Pavlovićem,
web-dizajnerom. Leksikon se pojavljuje u dva izdanja — kao CD (u izdanju Balkanološkog
instituta SANU) i kao knjiga (u pripremi). CD-Rom zaslužuje posebnu pažnju kao jedan od
retkih pravih interdisciplinarnih i multimedijalnih projekata u srpskoj leksikografiji i folkloristici.
Analitički gledano, CD-Rom Gradova može se podeliti na nekoliko delova: elektronski
korpus deseteračke epike (srpske, hrvatske i muslimanske), folkloristički deo (interaktivne tabele
epskih ojkonima i njihovih atributa i geografske mape epskih događaja) i leksikografski
deo (etimologija izabranih ojkonima i enciklopedijski tekstovi o njima). CD-izdanju su priključeni
stručni rad (O epskim gradovima: Dvanaest teza o slici sveta kao grada u epici, hrišćanskoj
i muslimanskoj, M. Detelić), bibliografija radova korišćenih za izradu leksikona i informativni
tekstovi o samom projektu, te rečnik tehničkih termina.
PB  - Novi Sad : Matica srpska
T2  - Zbornik Matice srpske za slavistiku
T1  - Detelić Mirjana, Aleksandar Loma, Istok Pavlović, Gradovi u hrišćanskoj i muslimanskoj usmenoj epici, Beograd: Balkanološki institut SANU, 2004.
T1  - Cities in Christian and Muslim Epic Songs by Detelić Mirjana, Aleksandar Loma, Istok Pavlović
SP  - 309
EP  - 311
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8336
ER  - 
@article{
author = "Ilić (Mandić), Marija",
year = "2005",
abstract = "Gradovi u hrišćanskoj i muslimanskoj usmenoj epici jeste multimedijalni interdisciplinarni
leksikon s više autora, istaknutih stručnjaka u svojim oblastima: dr Mirjanom Detelić,
folkloristkinjom, dr Aleksandrom Lomom, etimologom i dipl. ing. Istokom Pavlovićem,
web-dizajnerom. Leksikon se pojavljuje u dva izdanja — kao CD (u izdanju Balkanološkog
instituta SANU) i kao knjiga (u pripremi). CD-Rom zaslužuje posebnu pažnju kao jedan od
retkih pravih interdisciplinarnih i multimedijalnih projekata u srpskoj leksikografiji i folkloristici.
Analitički gledano, CD-Rom Gradova može se podeliti na nekoliko delova: elektronski
korpus deseteračke epike (srpske, hrvatske i muslimanske), folkloristički deo (interaktivne tabele
epskih ojkonima i njihovih atributa i geografske mape epskih događaja) i leksikografski
deo (etimologija izabranih ojkonima i enciklopedijski tekstovi o njima). CD-izdanju su priključeni
stručni rad (O epskim gradovima: Dvanaest teza o slici sveta kao grada u epici, hrišćanskoj
i muslimanskoj, M. Detelić), bibliografija radova korišćenih za izradu leksikona i informativni
tekstovi o samom projektu, te rečnik tehničkih termina.",
publisher = "Novi Sad : Matica srpska",
journal = "Zbornik Matice srpske za slavistiku",
title = "Detelić Mirjana, Aleksandar Loma, Istok Pavlović, Gradovi u hrišćanskoj i muslimanskoj usmenoj epici, Beograd: Balkanološki institut SANU, 2004., Cities in Christian and Muslim Epic Songs by Detelić Mirjana, Aleksandar Loma, Istok Pavlović",
pages = "309-311",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8336"
}
Ilić (Mandić), M.. (2005). Detelić Mirjana, Aleksandar Loma, Istok Pavlović, Gradovi u hrišćanskoj i muslimanskoj usmenoj epici, Beograd: Balkanološki institut SANU, 2004.. in Zbornik Matice srpske za slavistiku
Novi Sad : Matica srpska., 309-311.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8336
Ilić (Mandić) M. Detelić Mirjana, Aleksandar Loma, Istok Pavlović, Gradovi u hrišćanskoj i muslimanskoj usmenoj epici, Beograd: Balkanološki institut SANU, 2004.. in Zbornik Matice srpske za slavistiku. 2005;:309-311.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8336 .
Ilić (Mandić), Marija, "Detelić Mirjana, Aleksandar Loma, Istok Pavlović, Gradovi u hrišćanskoj i muslimanskoj usmenoj epici, Beograd: Balkanološki institut SANU, 2004." in Zbornik Matice srpske za slavistiku (2005):309-311,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8336 .

Мит између фикције и факције

Илић (Мандић), Марија

(Крагујевац : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу / Center for Scientific Research of Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) and University of Kragujevac, 2004)

TY  - JOUR
AU  - Илић (Мандић), Марија
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8447
PB  - Крагујевац : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу / Center for Scientific Research of Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) and University of Kragujevac
T2  - Лицеум : часопис за студије књижевности и културе  [Liceum : journal for literary and cultural studies]
T1  - Мит између фикције и факције
T1  - Myth Between Fiction and Faction:  Interaction and Sense-making in the Interview with a Refugee from Kosovo
SP  - 19
EP  - 29
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8447
ER  - 
@article{
author = "Илић (Мандић), Марија",
year = "2004",
publisher = "Крагујевац : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу / Center for Scientific Research of Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) and University of Kragujevac",
journal = "Лицеум : часопис за студије књижевности и културе  [Liceum : journal for literary and cultural studies]",
title = "Мит између фикције и факције, Myth Between Fiction and Faction:  Interaction and Sense-making in the Interview with a Refugee from Kosovo",
pages = "19-29",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8447"
}
Илић (Мандић), М.. (2004). Мит између фикције и факције. in Лицеум : часопис за студије књижевности и културе  [Liceum : journal for literary and cultural studies]
Крагујевац : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу / Center for Scientific Research of Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) and University of Kragujevac.(8), 19-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8447
Илић (Мандић) М. Мит између фикције и факције. in Лицеум : часопис за студије књижевности и културе  [Liceum : journal for literary and cultural studies]. 2004;(8):19-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8447 .
Илић (Мандић), Марија, "Мит између фикције и факције" in Лицеум : часопис за студије књижевности и културе  [Liceum : journal for literary and cultural studies], no. 8 (2004):19-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8447 .

Класични етнографски записи као етнолингвистички извор

Илић (Мандић), Марија

(Сврљиг: Етно-културолошка радионица, 2004)

TY  - CHAP
AU  - Илић (Мандић), Марија
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8446
AB  - У раду се испитује методологија употребе „класичних етнографских записа“ као извора за етнолингвистичка истраживања на примеру теме безбрачности код балканских Словена хришћана. Будући да у реконструкцији модела традицијске културе етнолингвистика полази од дијалекатске варијативности лингвистичких и екстралингвистичких компоненти, то се класични етнографски записи вреднују прво са становишта дијалекатске, затим дијахронијске и напослетку етно-социолошке репрезентативности. Записи који чине садржај класичних етнографских серија и представљају фундаменталан извор за проучавање традицијске културе јужних Словена  означени су као „класични етнографски записи“. На примеру теме безбрачности код балканских Словена хришћана показано је како класични етнографски записи функционишу као извори у етнолингвистици. Посебно је разматрана релевантност класичних етнографских записа као етнодијалекатских извора. Указано је на сложеност етнографских записа, посебно с обзиром на променљивост дијахронијске равни и ареала на које реферирају, као и на особености дискурса у који репрезентују.
AB  - The records that make up the contents of the national classical ethnographic series are a fundamental source for the study of the traditional culture of the south Slavs are referred to as “classical ethnographic records”. This paper examines the methodology of using classic ethnographic records for ethnolinguistic research on the example of celibacy among the Balkan Slavic Christians. Since the reconstruction of the traditional culture model in ethnolinguistics starts from the dialect variability of linguistic and extra-linguistic components, classic ethnographic records are evaluated first from the point of view of their dialect, then diachronic, and finally ethno-sociological representativeness. The example of celibacy among Balkan Slavic Christians shows how classical ethnographic records function as sources in ethnolinguistics. The relevance of classical ethnographic records as ethnodialect sources is particularly discussed. The complexity of ethnographic records is emphasized, especially given the variability of the diachronic varieties and the geographic area to which they refer, as well as distinctiveness of the discourse which they represent.
PB  - Сврљиг: Етно-културолошка радионица
T2  - Етно-културолошки зброник
T1  - Класични етнографски записи као етнолингвистички извор
T1  - "Classic" Ethnographic Records: Discourse Analysis from an Ethnolinguistic Standpoint
SP  - 167
EP  - 176
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8446
ER  - 
@inbook{
author = "Илић (Мандић), Марија",
year = "2004",
abstract = "У раду се испитује методологија употребе „класичних етнографских записа“ као извора за етнолингвистичка истраживања на примеру теме безбрачности код балканских Словена хришћана. Будући да у реконструкцији модела традицијске културе етнолингвистика полази од дијалекатске варијативности лингвистичких и екстралингвистичких компоненти, то се класични етнографски записи вреднују прво са становишта дијалекатске, затим дијахронијске и напослетку етно-социолошке репрезентативности. Записи који чине садржај класичних етнографских серија и представљају фундаменталан извор за проучавање традицијске културе јужних Словена  означени су као „класични етнографски записи“. На примеру теме безбрачности код балканских Словена хришћана показано је како класични етнографски записи функционишу као извори у етнолингвистици. Посебно је разматрана релевантност класичних етнографских записа као етнодијалекатских извора. Указано је на сложеност етнографских записа, посебно с обзиром на променљивост дијахронијске равни и ареала на које реферирају, као и на особености дискурса у који репрезентују., The records that make up the contents of the national classical ethnographic series are a fundamental source for the study of the traditional culture of the south Slavs are referred to as “classical ethnographic records”. This paper examines the methodology of using classic ethnographic records for ethnolinguistic research on the example of celibacy among the Balkan Slavic Christians. Since the reconstruction of the traditional culture model in ethnolinguistics starts from the dialect variability of linguistic and extra-linguistic components, classic ethnographic records are evaluated first from the point of view of their dialect, then diachronic, and finally ethno-sociological representativeness. The example of celibacy among Balkan Slavic Christians shows how classical ethnographic records function as sources in ethnolinguistics. The relevance of classical ethnographic records as ethnodialect sources is particularly discussed. The complexity of ethnographic records is emphasized, especially given the variability of the diachronic varieties and the geographic area to which they refer, as well as distinctiveness of the discourse which they represent.",
publisher = "Сврљиг: Етно-културолошка радионица",
journal = "Етно-културолошки зброник",
booktitle = "Класични етнографски записи као етнолингвистички извор, "Classic" Ethnographic Records: Discourse Analysis from an Ethnolinguistic Standpoint",
pages = "167-176",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8446"
}
Илић (Мандић), М.. (2004). Класични етнографски записи као етнолингвистички извор. in Етно-културолошки зброник
Сврљиг: Етно-културолошка радионица., 167-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8446
Илић (Мандић) М. Класични етнографски записи као етнолингвистички извор. in Етно-културолошки зброник. 2004;:167-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8446 .
Илић (Мандић), Марија, "Класични етнографски записи као етнолингвистички извор" in Етно-културолошки зброник (2004):167-176,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8446 .

Скривене мањине на Балкану

Сикимић, Биљана

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2004)

TY  - BOOK
AU  - Сикимић, Биљана
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3998
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Скривене мањине на Балкану
T1  - Hidden minorities in the Balkans
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3998
ER  - 
@book{
author = "Сикимић, Биљана",
year = "2004",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Скривене мањине на Балкану, Hidden minorities in the Balkans",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3998"
}
Сикимић, Б.. (2004). Скривене мањине на Балкану. 
Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3998
Сикимић Б. Скривене мањине на Балкану. 2004;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3998 .
Сикимић, Биљана, "Скривене мањине на Балкану" (2004),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3998 .

Die Rolle des Körpers in den rituellen Initiationen der Braut bei den christlichen Balkanslawen

Ilić (Mandić), Marija

(Wiesbaden : Harrasowitz Verlag, 2003)

TY  - JOUR
AU  - Ilić (Mandić), Marija
PY  - 2003
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8448
AB  - Die Rolle des Körpers bleibt in der traditionellen Kultur im Verborgenen und ist nur schwer bemerkbar. Das bedeutet aber nicht, dass der Stellenwert des Körpers unbedeutend ist. Der Körper nimmt ganz im Gegenteil eine komplexe Rolle ein und besitzt einen wichtigen Status. Im Zeichensystem der traditionellen Kultur bilden die Anzeiger, die mit dem Körper in Verbindung stehen, ein Zeichensubsystem, das wir den Körperlichen Kode nennen. In dieser Arbeit wird die Rolle des Körperlichen Kodes in rituellen Initiationen der jungen Frau und Braut aufgrund ethnographischer-und Folkloretexte, die sich auf vorhochzeitliche und hochzeitliche Prüfungen
der Jungen Frau beziehen, untersucht. Die Hochzeit ist in der Welt der traditionellen Kultur der Slawen mit Ritualen der Initiation der Jugendlichen verbunden. Bei einem so gestellten Thema drängen sich folgende Fragen auf: Wie ist die Rolle des Körpers kulturologisch und rituell kodiert? Ist diese Rolle verborgen? Welches sind die Medien, aus denen wir von der traditionellen Kultur erfahren? Geben diese Medien eine vollständige Information wieder oder sind sie zensiert? Wie können wir zwischen den verschiedenen Quellen unterscheiden? Beziehen sich die Quellen auf
verschiedene Ebenen der traditionellen Kultur: z.B. ethnographische Aufzeichnungen und Folklore? In dieser Arbeit werden verschiedene Quellen zu dem behandelten Thema benutzt:
ethnographische Aufzeichnungen, die in dritter Person verfasst sind, ethnographische Ich-Aussagen, „unwillkürliche“ Aufzeichnungen, die die moderne Kulturtheorie als „Spuren“ und „Abfall“ bezeichnet und letztlich Folkloretexte. Beim Vergleich dieser Quellen bin ich mir ihrer Schwachpunkte als Medien und der Möglichkeit, sie misszuverstehen, bewusst, aber ich werde versuchen, diese Quellen aufgrund der vorgefundenen Ergebnisse und der Art der Zensur sowie der Wichtigkeit der Informationen, die sie tragen, zu bewerten.
PB  - Wiesbaden : Harrasowitz Verlag
T2  - Zeitschrift für Balkanologie
T1  - Die Rolle des Körpers in den rituellen Initiationen der Braut bei den christlichen Balkanslawen
SP  - 146
EP  - 170
IS  - 39 (2)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8448
ER  - 
@article{
author = "Ilić (Mandić), Marija",
year = "2003",
abstract = "Die Rolle des Körpers bleibt in der traditionellen Kultur im Verborgenen und ist nur schwer bemerkbar. Das bedeutet aber nicht, dass der Stellenwert des Körpers unbedeutend ist. Der Körper nimmt ganz im Gegenteil eine komplexe Rolle ein und besitzt einen wichtigen Status. Im Zeichensystem der traditionellen Kultur bilden die Anzeiger, die mit dem Körper in Verbindung stehen, ein Zeichensubsystem, das wir den Körperlichen Kode nennen. In dieser Arbeit wird die Rolle des Körperlichen Kodes in rituellen Initiationen der jungen Frau und Braut aufgrund ethnographischer-und Folkloretexte, die sich auf vorhochzeitliche und hochzeitliche Prüfungen
der Jungen Frau beziehen, untersucht. Die Hochzeit ist in der Welt der traditionellen Kultur der Slawen mit Ritualen der Initiation der Jugendlichen verbunden. Bei einem so gestellten Thema drängen sich folgende Fragen auf: Wie ist die Rolle des Körpers kulturologisch und rituell kodiert? Ist diese Rolle verborgen? Welches sind die Medien, aus denen wir von der traditionellen Kultur erfahren? Geben diese Medien eine vollständige Information wieder oder sind sie zensiert? Wie können wir zwischen den verschiedenen Quellen unterscheiden? Beziehen sich die Quellen auf
verschiedene Ebenen der traditionellen Kultur: z.B. ethnographische Aufzeichnungen und Folklore? In dieser Arbeit werden verschiedene Quellen zu dem behandelten Thema benutzt:
ethnographische Aufzeichnungen, die in dritter Person verfasst sind, ethnographische Ich-Aussagen, „unwillkürliche“ Aufzeichnungen, die die moderne Kulturtheorie als „Spuren“ und „Abfall“ bezeichnet und letztlich Folkloretexte. Beim Vergleich dieser Quellen bin ich mir ihrer Schwachpunkte als Medien und der Möglichkeit, sie misszuverstehen, bewusst, aber ich werde versuchen, diese Quellen aufgrund der vorgefundenen Ergebnisse und der Art der Zensur sowie der Wichtigkeit der Informationen, die sie tragen, zu bewerten.",
publisher = "Wiesbaden : Harrasowitz Verlag",
journal = "Zeitschrift für Balkanologie",
title = "Die Rolle des Körpers in den rituellen Initiationen der Braut bei den christlichen Balkanslawen",
pages = "146-170",
number = "39 (2)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8448"
}
Ilić (Mandić), M.. (2003). Die Rolle des Körpers in den rituellen Initiationen der Braut bei den christlichen Balkanslawen. in Zeitschrift für Balkanologie
Wiesbaden : Harrasowitz Verlag.(39 (2)), 146-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8448
Ilić (Mandić) M. Die Rolle des Körpers in den rituellen Initiationen der Braut bei den christlichen Balkanslawen. in Zeitschrift für Balkanologie. 2003;(39 (2)):146-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8448 .
Ilić (Mandić), Marija, "Die Rolle des Körpers in den rituellen Initiationen der Braut bei den christlichen Balkanslawen" in Zeitschrift für Balkanologie, no. 39 (2) (2003):146-170,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8448 .

Чипска свадба у казивању Јелене Николић

Илић (Мандић), Марија

(Будимпешта : Мађарско етнографско друштво (Budapest : Magyar Neprajzi Tarsasag), 2003)

TY  - JOUR
AU  - Илић (Мандић), Марија
PY  - 2003
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8449
AB  - Захваљујући иницијативи и новчаној подршци Српске самоуправе Будимпешта, тим Института за српски језик и Балканолошког инстиута САНУ, Београд, обавио је теренска истраживања у селу Чип, у октобру 2001. Број становника српске националности у селу Чип је веома смањен, тако да се све чешће чују страховања становника и познавалаца ситуације о нестанку Срба из Чипа. У октобру 2001. године вођени су разговори са неколико саговорника међу којима је била и Јелена Николић. Предмет овога рада биће казивање о свадби Јелене Николић. Ова тема се чини посебно интересантном јер пружа могућност поређења приче о свадби као о идеалном моделу и «личне» приче о удаји наше саговорнице. Додатно интересантном је чини и чињеница да се Јелена Николић удала за Мађара, што је делимично узроковано променом етно-социолошког оквира у коме је функционисала српска заједница.
AB  - Thanks to the initiative and financial support of the Serbian Self-Government of Budapest, the team of the Institute for Serbian Language and the Balkan Institute SASA, conducted field research in the village of Szigetcsép, in 2001. The population of Serbian nationality in the village of Szigetcsép is greatly reduced, on the verge of dissaperance and assimilation. In October 2001, interviews were conducted with several interviewees, including Jelena Nikolić. The subject of this paper will be the story of Jelena Nikolić's wedding. This topic seems particularly interesting because it provides the opportunity to compare the wedding story as an ideal model and the "personal" story of our interviewee. Of additional interest is the fact that Jelena Nikolić married a Hungarian, which was partly caused by a change in the ethno-sociological framework in which the Serb community functioned.
PB  - Будимпешта : Мађарско етнографско друштво (Budapest : Magyar Neprajzi Tarsasag)
PB  - Будимпешта : Самоуправа Срба у Мађарској (Budapest : Szerb Országos Önkormányzat)
T2  - Етнографија Срба у Мађарској : етнолошке студије из живота Срба у Мађарској [Magyarországi szerbek néprajza : néprajzi tanulmányok a magyarországi szerbek hagyományos kultúrájából]
T1  - Чипска свадба у казивању Јелене Николић
T1  - The Szigetcsép Wedding in the Oral Discourse of Jelena Nikolić
SP  - 49
EP  - 78
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8449
ER  - 
@article{
author = "Илић (Мандић), Марија",
year = "2003",
abstract = "Захваљујући иницијативи и новчаној подршци Српске самоуправе Будимпешта, тим Института за српски језик и Балканолошког инстиута САНУ, Београд, обавио је теренска истраживања у селу Чип, у октобру 2001. Број становника српске националности у селу Чип је веома смањен, тако да се све чешће чују страховања становника и познавалаца ситуације о нестанку Срба из Чипа. У октобру 2001. године вођени су разговори са неколико саговорника међу којима је била и Јелена Николић. Предмет овога рада биће казивање о свадби Јелене Николић. Ова тема се чини посебно интересантном јер пружа могућност поређења приче о свадби као о идеалном моделу и «личне» приче о удаји наше саговорнице. Додатно интересантном је чини и чињеница да се Јелена Николић удала за Мађара, што је делимично узроковано променом етно-социолошког оквира у коме је функционисала српска заједница., Thanks to the initiative and financial support of the Serbian Self-Government of Budapest, the team of the Institute for Serbian Language and the Balkan Institute SASA, conducted field research in the village of Szigetcsép, in 2001. The population of Serbian nationality in the village of Szigetcsép is greatly reduced, on the verge of dissaperance and assimilation. In October 2001, interviews were conducted with several interviewees, including Jelena Nikolić. The subject of this paper will be the story of Jelena Nikolić's wedding. This topic seems particularly interesting because it provides the opportunity to compare the wedding story as an ideal model and the "personal" story of our interviewee. Of additional interest is the fact that Jelena Nikolić married a Hungarian, which was partly caused by a change in the ethno-sociological framework in which the Serb community functioned.",
publisher = "Будимпешта : Мађарско етнографско друштво (Budapest : Magyar Neprajzi Tarsasag), Будимпешта : Самоуправа Срба у Мађарској (Budapest : Szerb Országos Önkormányzat)",
journal = "Етнографија Срба у Мађарској : етнолошке студије из живота Срба у Мађарској [Magyarországi szerbek néprajza : néprajzi tanulmányok a magyarországi szerbek hagyományos kultúrájából]",
title = "Чипска свадба у казивању Јелене Николић, The Szigetcsép Wedding in the Oral Discourse of Jelena Nikolić",
pages = "49-78",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8449"
}
Илић (Мандић), М.. (2003). Чипска свадба у казивању Јелене Николић. in Етнографија Срба у Мађарској : етнолошке студије из живота Срба у Мађарској [Magyarországi szerbek néprajza : néprajzi tanulmányok a magyarországi szerbek hagyományos kultúrájából]
Будимпешта : Мађарско етнографско друштво (Budapest : Magyar Neprajzi Tarsasag).(4), 49-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8449
Илић (Мандић) М. Чипска свадба у казивању Јелене Николић. in Етнографија Срба у Мађарској : етнолошке студије из живота Срба у Мађарској [Magyarországi szerbek néprajza : néprajzi tanulmányok a magyarországi szerbek hagyományos kultúrájából]. 2003;(4):49-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8449 .
Илић (Мандић), Марија, "Чипска свадба у казивању Јелене Николић" in Етнографија Срба у Мађарској : етнолошке студије из живота Срба у Мађарској [Magyarországi szerbek néprajza : néprajzi tanulmányok a magyarországi szerbek hagyományos kultúrájából], no. 4 (2003):49-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8449 .

Култна места Косова и Метохије

Илић (Мандић), Марија; Јовановић, Владан; Милосављевић, Бојана; Ратковић, Драгана; Сикимић, Биљана; Ћирковић, Светлана

(Приштина / Лепосавић : Институт за српску културу, 2003)

TY  - JOUR
AU  - Илић (Мандић), Марија
AU  - Јовановић, Владан
AU  - Милосављевић, Бојана
AU  - Ратковић, Драгана
AU  - Сикимић, Биљана
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2003
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8450
PB  - Приштина / Лепосавић : Институт за српску културу
T2  - Баштина
T1  - Култна места Косова и Метохије
T1  - The Srines of Kosovo and Metohija in Oral Narratives
SP  - 153
EP  - 174
IS  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8450
ER  - 
@article{
author = "Илић (Мандић), Марија and Јовановић, Владан and Милосављевић, Бојана and Ратковић, Драгана and Сикимић, Биљана and Ћирковић, Светлана",
year = "2003",
publisher = "Приштина / Лепосавић : Институт за српску културу",
journal = "Баштина",
title = "Култна места Косова и Метохије, The Srines of Kosovo and Metohija in Oral Narratives",
pages = "153-174",
number = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8450"
}
Илић (Мандић), М., Јовановић, В., Милосављевић, Б., Ратковић, Д., Сикимић, Б.,& Ћирковић, С.. (2003). Култна места Косова и Метохије. in Баштина
Приштина / Лепосавић : Институт за српску културу.(15), 153-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8450
Илић (Мандић) М, Јовановић В, Милосављевић Б, Ратковић Д, Сикимић Б, Ћирковић С. Култна места Косова и Метохије. in Баштина. 2003;(15):153-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8450 .
Илић (Мандић), Марија, Јовановић, Владан, Милосављевић, Бојана, Ратковић, Драгана, Сикимић, Биљана, Ћирковић, Светлана, "Култна места Косова и Метохије" in Баштина, no. 15 (2003):153-174,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8450 .

Etnolingvistika u Srbiji

Ilić (Mandić), Marija

(Нови Сад : Матица српска, 2002)

TY  - JOUR
AU  - Ilić (Mandić), Marija
PY  - 2002
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8451
AB  - Razvoj etnolingvistike moÿe se pratiti od XVIII (J. G. Herder), XIX veka (V. Humbolt, A. Afanasjev, F. I. Buslajev, A. A. Potebnja), tokom åitavog XX veka (F. Boas, E. Sapir 40-tih godina; semiotiåari V. V. Ivanov i V. N. Toporov), do poslednje åetvrtine XX veka, kada nastaju i posebne etnolingvistiåke škole: ruska i poljska. Predmet ovog rada su metodološke postavke ruskog slaviste N. I. Tolstoja, tvorca ruske etnolingvistiåke škole, te njihovog uticaja na razvoj etnolingvistike u Srbiji.
AB  - The development of ethnolinguistics can be traced back to the 18th (Herder), 19th century (Humboldt, Afanasiev, Buslaev, Potebnja), throughout the 20th century (Boas, Sapir in the 1940s; semiotics by Ivanov and Toporov), until the last quarter of the 20th century, when special ethnolinguistic schools were also created: Russian and Polish. The subject of this paper is the methodological framework developed by  the Russian Slavist Nikita Tolstoy, the creator of the Russian ethnolinguistic school, and their influence on the development of ethnolinguistics in Serbia.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Zbornik Matice srpske za slavistiku
T1  - Etnolingvistika u Srbiji
T1  - Ethnolinguistics in Serbia: an Overview
SP  - 211
EP  - 234
IS  - 62
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8451
ER  - 
@article{
author = "Ilić (Mandić), Marija",
year = "2002",
abstract = "Razvoj etnolingvistike moÿe se pratiti od XVIII (J. G. Herder), XIX veka (V. Humbolt, A. Afanasjev, F. I. Buslajev, A. A. Potebnja), tokom åitavog XX veka (F. Boas, E. Sapir 40-tih godina; semiotiåari V. V. Ivanov i V. N. Toporov), do poslednje åetvrtine XX veka, kada nastaju i posebne etnolingvistiåke škole: ruska i poljska. Predmet ovog rada su metodološke postavke ruskog slaviste N. I. Tolstoja, tvorca ruske etnolingvistiåke škole, te njihovog uticaja na razvoj etnolingvistike u Srbiji., The development of ethnolinguistics can be traced back to the 18th (Herder), 19th century (Humboldt, Afanasiev, Buslaev, Potebnja), throughout the 20th century (Boas, Sapir in the 1940s; semiotics by Ivanov and Toporov), until the last quarter of the 20th century, when special ethnolinguistic schools were also created: Russian and Polish. The subject of this paper is the methodological framework developed by  the Russian Slavist Nikita Tolstoy, the creator of the Russian ethnolinguistic school, and their influence on the development of ethnolinguistics in Serbia.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Zbornik Matice srpske za slavistiku",
title = "Etnolingvistika u Srbiji, Ethnolinguistics in Serbia: an Overview",
pages = "211-234",
number = "62",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8451"
}
Ilić (Mandić), M.. (2002). Etnolingvistika u Srbiji. in Zbornik Matice srpske za slavistiku
Нови Сад : Матица српска.(62), 211-234.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8451
Ilić (Mandić) M. Etnolingvistika u Srbiji. in Zbornik Matice srpske za slavistiku. 2002;(62):211-234.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8451 .
Ilić (Mandić), Marija, "Etnolingvistika u Srbiji" in Zbornik Matice srpske za slavistiku, no. 62 (2002):211-234,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8451 .

Iz istorije srpskog pitanja u Makedoniji. Kulturološki aspekt

Radić, Prvoslav

(2001)

TY  - JOUR
AU  - Radić, Prvoslav
PY  - 2001
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=4852
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6078
AB  - У раду се анализира данашње српско питање у Македонији које је у најтешњој вези са крупним балканским политичким догађајима XIX и XX века. Ослањајући се на друштвеноисторијске процесе на овом делу Балкана, аутор ово питање посматра у оквиру неколико основних периода, тежећи да у тим оквирима пропрати стање српског живља у Македонији тога времена. При томе, анализа се претежно заснива на културолошком аспекту, уз праћење стања у просвети, књижевности, те култури уопште.
T2  - Balcanica
T1  - Iz istorije srpskog pitanja u Makedoniji. Kulturološki aspekt
SP  - 227
EP  - 253
IS  - XXXII-XXXI
DO  - 10.2298/BALC0233227R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6078
ER  - 
@article{
author = "Radić, Prvoslav",
year = "2001",
abstract = "У раду се анализира данашње српско питање у Македонији које је у најтешњој вези са крупним балканским политичким догађајима XIX и XX века. Ослањајући се на друштвеноисторијске процесе на овом делу Балкана, аутор ово питање посматра у оквиру неколико основних периода, тежећи да у тим оквирима пропрати стање српског живља у Македонији тога времена. При томе, анализа се претежно заснива на културолошком аспекту, уз праћење стања у просвети, књижевности, те култури уопште.",
journal = "Balcanica",
title = "Iz istorije srpskog pitanja u Makedoniji. Kulturološki aspekt",
pages = "227-253",
number = "XXXII-XXXI",
doi = "10.2298/BALC0233227R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6078"
}
Radić, P.. (2001). Iz istorije srpskog pitanja u Makedoniji. Kulturološki aspekt. in Balcanica(XXXII-XXXI), 227-253.
https://doi.org/10.2298/BALC0233227R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6078
Radić P. Iz istorije srpskog pitanja u Makedoniji. Kulturološki aspekt. in Balcanica. 2001;(XXXII-XXXI):227-253.
doi:10.2298/BALC0233227R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6078 .
Radić, Prvoslav, "Iz istorije srpskog pitanja u Makedoniji. Kulturološki aspekt" in Balcanica, no. XXXII-XXXI (2001):227-253,
https://doi.org/10.2298/BALC0233227R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6078 .