TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/491/435
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8741
AB  - Једна од најшокантнијих, најнеразумљивијих и истовремено најинспиративнијих трагедија из грчке антике јесте Еурипидова Медеја. Ова драма
има богату и дугу историју адаптација које су увек представљале пресек
између античког текста, са једне стране, и читања аутора/ауторки, са друге, а то је зависило од културног и политичког контекста у коме су уметници изнова ишчитавали и стварали своју Медеју. Иако већина адаптација
припада позоришној продукцији, за тему овог рада одабрала сам књижевно
дело, роман Медеја: гласови, Кристе Волф. У првом делу бавићу се реконструкцијом античког контекста и значењем Еурипидовог текста из перспективе антропологије антике, а у другом делу ћу се посветити адаптацији
Волфове: начинима на које ауторка пише своју Медеју, као и разлозима који су Волфову навели да приђе тексту управо на начин који је одабрала,
главној вези између верзије Волфове и старијих верзија, као и интелектуалој и социјалној клими у којој је Медеја Кристе Волф настала. Фокус истраживања биће усмерен на ишчитавање конструкције другости, рода и
родних улога, тј. на анализу њиховe конструкције – у грчкој антици, када је
Еурипидова драма написана, али и у немачком тј. европском контесту краја
двадесетог века у коме је Медеју изнова написала Криста Волф покушавши
да преиспита и деконструише предрасуде о женама које из ових прописаних улога проистичу.
AB  - One of the most shocking, the most difficult to understand and at the same time the most inspiring tragedy from the Greek antiquity is Euripeides' Medea. This drama has a rich and a long history of adaptations that have always represented an interface between the ancient text on the one hand, and the author's reading on the other, which always depended on cultural and political context of the period that influenced the perspective of the author. Most of these adaptations belong to theatrical production. However my interest in this paper is not oriented towards theatre, but towards literature, a novel Medea: A Modern Retelling by Christa Wolf. First part of the paper deals with the reconstruction of the ancient context and meaning of this drama in the antiquity from the perspective of contemporary study of classics, while the second part is devoted to the questions of Wolf's adaptation: the ways in which Christa Wolf rewrites Medea, tracing of Wolf's reasons to approach the text in such a way, the main relation of Wolf's version to former version(s), and intellectual and social climate in which Wolf's Medea was created. The focus of the research will be on the reading of the construction of the Other, of gender and gender roles, also through the analysis of their transgression - in the Greek antiquity when Euripides drama was staged, as well in the Germen (European) context of the end of the twentieth century in which Medea was rewritten by Christa Wolf.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Медеја некад и сад: (ре)конструкција идентитета жене и странкиње у роману Медеја. Гласови, Кристе Волф
T1  - Medea in the Past and in the Present: (Re)constructing the Identity of a Woman and a Foreigner in the Novel Medea by Christa Wolf
SP  - 169
EP  - 184
VL  - 58
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1001169S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8741
ER  - 

@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2010",
abstract = "Једна од најшокантнијих, најнеразумљивијих и истовремено најинспиративнијих трагедија из грчке антике јесте Еурипидова Медеја. Ова драма
има богату и дугу историју адаптација које су увек представљале пресек
између античког текста, са једне стране, и читања аутора/ауторки, са друге, а то је зависило од културног и политичког контекста у коме су уметници изнова ишчитавали и стварали своју Медеју. Иако већина адаптација
припада позоришној продукцији, за тему овог рада одабрала сам књижевно
дело, роман Медеја: гласови, Кристе Волф. У првом делу бавићу се реконструкцијом античког контекста и значењем Еурипидовог текста из перспективе антропологије антике, а у другом делу ћу се посветити адаптацији
Волфове: начинима на које ауторка пише своју Медеју, као и разлозима који су Волфову навели да приђе тексту управо на начин који је одабрала,
главној вези између верзије Волфове и старијих верзија, као и интелектуалој и социјалној клими у којој је Медеја Кристе Волф настала. Фокус истраживања биће усмерен на ишчитавање конструкције другости, рода и
родних улога, тј. на анализу њиховe конструкције – у грчкој антици, када је
Еурипидова драма написана, али и у немачком тј. европском контесту краја
двадесетог века у коме је Медеју изнова написала Криста Волф покушавши
да преиспита и деконструише предрасуде о женама које из ових прописаних улога проистичу., One of the most shocking, the most difficult to understand and at the same time the most inspiring tragedy from the Greek antiquity is Euripeides' Medea. This drama has a rich and a long history of adaptations that have always represented an interface between the ancient text on the one hand, and the author's reading on the other, which always depended on cultural and political context of the period that influenced the perspective of the author. Most of these adaptations belong to theatrical production. However my interest in this paper is not oriented towards theatre, but towards literature, a novel Medea: A Modern Retelling by Christa Wolf. First part of the paper deals with the reconstruction of the ancient context and meaning of this drama in the antiquity from the perspective of contemporary study of classics, while the second part is devoted to the questions of Wolf's adaptation: the ways in which Christa Wolf rewrites Medea, tracing of Wolf's reasons to approach the text in such a way, the main relation of Wolf's version to former version(s), and intellectual and social climate in which Wolf's Medea was created. The focus of the research will be on the reading of the construction of the Other, of gender and gender roles, also through the analysis of their transgression - in the Greek antiquity when Euripides drama was staged, as well in the Germen (European) context of the end of the twentieth century in which Medea was rewritten by Christa Wolf.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Медеја некад и сад: (ре)конструкција идентитета жене и странкиње у роману Медеја. Гласови, Кристе Волф, Medea in the Past and in the Present: (Re)constructing the Identity of a Woman and a Foreigner in the Novel Medea by Christa Wolf",
pages = "169-184",
volume = "58",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1001169S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8741"
}

Stevanović, L.. (2010). Медеја некад и сад: (ре)конструкција идентитета жене и странкиње у роману Медеја. Гласови, Кристе Волф. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 169-184.
https://doi.org/10.2298/GEI1001169S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8741

Stevanović L. Медеја некад и сад: (ре)конструкција идентитета жене и странкиње у роману Медеја. Гласови, Кристе Волф. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):169-184.
doi:10.2298/GEI1001169S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8741 .

Stevanović, Lada, "Медеја некад и сад: (ре)конструкција идентитета жене и странкиње у роману Медеја. Гласови, Кристе Волф" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):169-184,
https://doi.org/10.2298/GEI1001169S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8741 .

TY  - CHAP
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
AU  - Петковић, Петар
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16127
AB  - Мало је сликара у историји српског сликарства који се могу поредити са Савом Шумановићем. Иако су се многи наши сликари школовали у Паризу, изгледа да је он био један од првих који се потпуно уклопио у европске уметниче кругове, као и живот и правила тог града, тадашњег уметнички центра света. Највећа имена ликовних критичара и историчара уметности, говоре о великом значају овог сликара, чија се дела већином налазе у Шиду у његовој меморијалној Галерији која је главни носилац успомене на овог уметника. Галерија слика „Сава Шумановић“ у Шиду основана је 1952. год. на темељу даровног уговора којим је Персида Шумановић, поштујући жељу свога сина, поклонила граду 417 слика као и кућу у којој ће оне заувек бити изложене. У саставу Галерије налази се и Спомен кућа Саве Шумановића, археолошка збирка „Градина на Босуту”, и римски саркофаг из 4. века. Галерија слика „Сава Шумановић” поседује највећу збирку слика овог сликара. Од 1400 пописаних слика и скица, уметнички фонд Галерије броји укупно 417 слика. Галерија „Сава Шумановић“, својом јединственом културно-уметничком збирком међународног значаја, велики је допринос туристичкој понуди државе Србије, посебно општине Шид, чији ресурси такође представљају битан фактор регионалног привредног развоја Србије.
PB  - Београд : Институт за међународну политику и привреду
T2  - Унапређење туризма као фактор развоја привреде Републике Србије: тематски зборник радова
T1  - Галерија Шумановић у Шиду као допринос туристичкој понуди Србије
SP  - 416
EP  - 422
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16127
ER  - 

@inbook{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса and Петковић, Петар",
year = "2010",
abstract = "Мало је сликара у историји српског сликарства који се могу поредити са Савом Шумановићем. Иако су се многи наши сликари школовали у Паризу, изгледа да је он био један од првих који се потпуно уклопио у европске уметниче кругове, као и живот и правила тог града, тадашњег уметнички центра света. Највећа имена ликовних критичара и историчара уметности, говоре о великом значају овог сликара, чија се дела већином налазе у Шиду у његовој меморијалној Галерији која је главни носилац успомене на овог уметника. Галерија слика „Сава Шумановић“ у Шиду основана је 1952. год. на темељу даровног уговора којим је Персида Шумановић, поштујући жељу свога сина, поклонила граду 417 слика као и кућу у којој ће оне заувек бити изложене. У саставу Галерије налази се и Спомен кућа Саве Шумановића, археолошка збирка „Градина на Босуту”, и римски саркофаг из 4. века. Галерија слика „Сава Шумановић” поседује највећу збирку слика овог сликара. Од 1400 пописаних слика и скица, уметнички фонд Галерије броји укупно 417 слика. Галерија „Сава Шумановић“, својом јединственом културно-уметничком збирком међународног значаја, велики је допринос туристичкој понуди државе Србије, посебно општине Шид, чији ресурси такође представљају битан фактор регионалног привредног развоја Србије.",
publisher = "Београд : Институт за међународну политику и привреду",
journal = "Унапређење туризма као фактор развоја привреде Републике Србије: тематски зборник радова",
booktitle = "Галерија Шумановић у Шиду као допринос туристичкој понуди Србије",
pages = "416-422",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16127"
}

Стефановић-Бановић, М.,& Петковић, П.. (2010). Галерија Шумановић у Шиду као допринос туристичкој понуди Србије. in Унапређење туризма као фактор развоја привреде Републике Србије: тематски зборник радова
Београд : Институт за међународну политику и привреду., 416-422.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16127

Стефановић-Бановић М, Петковић П. Галерија Шумановић у Шиду као допринос туристичкој понуди Србије. in Унапређење туризма као фактор развоја привреде Републике Србије: тематски зборник радова. 2010;:416-422.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16127 .

Стефановић-Бановић, Милеса, Петковић, Петар, "Галерија Шумановић у Шиду као допринос туристичкој понуди Србије" in Унапређење туризма као фактор развоја привреде Републике Србије: тематски зборник радова (2010):416-422,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16127 .

TY  - JOUR
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2010
UR  - https://ojs.zrc-sazu.si/traditiones/issue/view/49
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7511
AB  - Sodobne življenjske razmere so prinesle tudi globalni pristop h kulturi prehranjevanja, in to na vseh celinah in območjih. Zlasti mediji omogočajo, da so porabniki preplavljeni z »eksotično« kulinariko in najpogosteje s produkti in recepti »tradicionalnih jedi«. To je navdihnilo ta prispevek, ki je nastal po dveh krajših terenskih raziskavah v Ljubljani, novembra 2008 in 2009. V središču pozornosti so selitveni procesi iz Srbije v Slovenijo po 1. svetovni vojni do danes in njihov odsev v sprejemanju prehranskih produktov iz Srbije, ki so sčasoma postali del vsakdanje prehrane Slovencev.
AB  - Contemporary living conditions have resulted in a global approach to diet and food culture worldwide, which is encouraged and disseminated through various media. The market is filled with a wide range of food-related products, some of which include recipes from “traditional” but unknown sources. This was the inspiration for this article, which is also supported by the findings of fieldwork carried out in Ljubljana in November 2008 and 2009. The research included immigration trends from Serbia to Slovenia from 1918 to the present, and how these are reflected in the acceptance of food-related products and dishes that originated in Serbia and have become part of Slovenians’ everyday diet.
PB  - Ljubljana : Inštitut za slovensko narodopisje ZRC SAZU
T2  - Traditiones
T1  - Srpski specijaliteti na slovenačkoj trpezi
T1  - Serbian Dishes on the Slovenian Table
SP  - 111
EP  - 122
VL  - 39
IS  - 1
DO  - 10.3986/Traditio2010390110
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7511
ER  - 

@article{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2010",
abstract = "Sodobne življenjske razmere so prinesle tudi globalni pristop h kulturi prehranjevanja, in to na vseh celinah in območjih. Zlasti mediji omogočajo, da so porabniki preplavljeni z »eksotično« kulinariko in najpogosteje s produkti in recepti »tradicionalnih jedi«. To je navdihnilo ta prispevek, ki je nastal po dveh krajših terenskih raziskavah v Ljubljani, novembra 2008 in 2009. V središču pozornosti so selitveni procesi iz Srbije v Slovenijo po 1. svetovni vojni do danes in njihov odsev v sprejemanju prehranskih produktov iz Srbije, ki so sčasoma postali del vsakdanje prehrane Slovencev., Contemporary living conditions have resulted in a global approach to diet and food culture worldwide, which is encouraged and disseminated through various media. The market is filled with a wide range of food-related products, some of which include recipes from “traditional” but unknown sources. This was the inspiration for this article, which is also supported by the findings of fieldwork carried out in Ljubljana in November 2008 and 2009. The research included immigration trends from Serbia to Slovenia from 1918 to the present, and how these are reflected in the acceptance of food-related products and dishes that originated in Serbia and have become part of Slovenians’ everyday diet.",
publisher = "Ljubljana : Inštitut za slovensko narodopisje ZRC SAZU",
journal = "Traditiones",
title = "Srpski specijaliteti na slovenačkoj trpezi, Serbian Dishes on the Slovenian Table",
pages = "111-122",
volume = "39",
number = "1",
doi = "10.3986/Traditio2010390110",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7511"
}

Radojičić, D.. (2010). Srpski specijaliteti na slovenačkoj trpezi. in Traditiones
Ljubljana : Inštitut za slovensko narodopisje ZRC SAZU., 39(1), 111-122.
https://doi.org/10.3986/Traditio2010390110
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7511

Radojičić D. Srpski specijaliteti na slovenačkoj trpezi. in Traditiones. 2010;39(1):111-122.
doi:10.3986/Traditio2010390110
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7511 .

Radojičić, Dragana, "Srpski specijaliteti na slovenačkoj trpezi" in Traditiones, 39, no. 1 (2010):111-122,
https://doi.org/10.3986/Traditio2010390110 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7511 .

TY  - JOUR
AU  - Тодоровић, Ивица
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/493/437
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8743
AB  - Проучавање традиционалне народне духовне културе (у директној релацији са савременим процесима) представља у данашњим околностима
један од приоритетних етнолошких задатака, с обзиром на непосредно суочавање науке са њеним нестајањем, наглим редуковањем или трансформацијом у нове облике. Услед тога, неопходно је приступање темељним теренским истраживањима и одговарајућим синтезама, како би се овај процес
до краја разумео и како би се сагледале његове последице, које могу бити
од пресудног значаја за функиционисање целокупног културног контекста
српског етноса. На овом месту укратко представљамо базични нацрт једног
стратегијског концепта савремених проучавања овог типа, замишљен као
системски уоквирена целина. Наведени концепт био је и путоказ за ауторова истраживања спровођена у претходном периоду, истовремено представљајући и основну смерницу за наредне научне активности.
AB  - This paper provides a brief overview of the studies dealing with the traditional Serbian spiritual culture of the contemporary times, with an emphasis on the folk, religious and mythological beliefs. Therefore, the paper presents a basic, sy­stematically framed concept in addition to posing some other basic questions. The systematically framed concept (which semantically connects the author's studies and related literature on the subject) especially emphasizes some aspects in regards to continuation and vitality of phenomena related to traditions, especially so mytho­logical and religious dimensions. These, additionally, have seen a reduction versus the processes of revitalization taken place within temporary marginalized phenomena. In this context, a special attention is given to the following relations: past-present, myth-ritual, continuity discontinuity simplification - details and comple­xity, universal-particular. More over the accent is placed on the Christian context (a relation of Christian-non-Christian), particularly on levels and degrees on the ro­le Christianity might play in formation of the folk tradition. Furthermore some current expressions of ideas and systems, based on the new contents but having traditional influence, are also being discussed. A general conclusion can be drawn from this overview, which places the traditional Serbian spiritual culture (seen as a dynamic complex) at an important cross-road: in the current, contemporary circumstances, the culture faces many challenges of being transformed into totally new appearances, and getting layered even more but at the same time, experiencing considerable reduction within its basic contents. This paper thus discusses more general characteristics and directions of the su­bject, while numerous examples (as well as various dimensions of the same) we­re analyzed in the author's previous work. Consequently, based on these various aspects of the Serbian tradition, the author is planning to write an appropriate synt­hesis, to be published in a monograph; also, a more complex and detailed research is underway. The aim of the research is to assess processes with essential significance, which will eventually define the status and role of the Serbian tradition in the future. In any case, tradition is again in the spotlight, as having a key signifi­cance for solving puzzles of the contemporary social processes.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Традиција поново: стратегијски концепт савремених проучавања традиционалне духовне културе Срба – сажети осврт
T1  - Again on Tradition: Strategic Concept of the Contemporary Studies of Traditional Serbian Spiritual Culture – a Brief Overview
SP  - 201
EP  - 215
VL  - 58
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1001201T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8743
ER  - 

@article{
author = "Тодоровић, Ивица",
year = "2010",
abstract = "Проучавање традиционалне народне духовне културе (у директној релацији са савременим процесима) представља у данашњим околностима
један од приоритетних етнолошких задатака, с обзиром на непосредно суочавање науке са њеним нестајањем, наглим редуковањем или трансформацијом у нове облике. Услед тога, неопходно је приступање темељним теренским истраживањима и одговарајућим синтезама, како би се овај процес
до краја разумео и како би се сагледале његове последице, које могу бити
од пресудног значаја за функиционисање целокупног културног контекста
српског етноса. На овом месту укратко представљамо базични нацрт једног
стратегијског концепта савремених проучавања овог типа, замишљен као
системски уоквирена целина. Наведени концепт био је и путоказ за ауторова истраживања спровођена у претходном периоду, истовремено представљајући и основну смерницу за наредне научне активности., This paper provides a brief overview of the studies dealing with the traditional Serbian spiritual culture of the contemporary times, with an emphasis on the folk, religious and mythological beliefs. Therefore, the paper presents a basic, sy­stematically framed concept in addition to posing some other basic questions. The systematically framed concept (which semantically connects the author's studies and related literature on the subject) especially emphasizes some aspects in regards to continuation and vitality of phenomena related to traditions, especially so mytho­logical and religious dimensions. These, additionally, have seen a reduction versus the processes of revitalization taken place within temporary marginalized phenomena. In this context, a special attention is given to the following relations: past-present, myth-ritual, continuity discontinuity simplification - details and comple­xity, universal-particular. More over the accent is placed on the Christian context (a relation of Christian-non-Christian), particularly on levels and degrees on the ro­le Christianity might play in formation of the folk tradition. Furthermore some current expressions of ideas and systems, based on the new contents but having traditional influence, are also being discussed. A general conclusion can be drawn from this overview, which places the traditional Serbian spiritual culture (seen as a dynamic complex) at an important cross-road: in the current, contemporary circumstances, the culture faces many challenges of being transformed into totally new appearances, and getting layered even more but at the same time, experiencing considerable reduction within its basic contents. This paper thus discusses more general characteristics and directions of the su­bject, while numerous examples (as well as various dimensions of the same) we­re analyzed in the author's previous work. Consequently, based on these various aspects of the Serbian tradition, the author is planning to write an appropriate synt­hesis, to be published in a monograph; also, a more complex and detailed research is underway. The aim of the research is to assess processes with essential significance, which will eventually define the status and role of the Serbian tradition in the future. In any case, tradition is again in the spotlight, as having a key signifi­cance for solving puzzles of the contemporary social processes.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Традиција поново: стратегијски концепт савремених проучавања традиционалне духовне културе Срба – сажети осврт, Again on Tradition: Strategic Concept of the Contemporary Studies of Traditional Serbian Spiritual Culture – a Brief Overview",
pages = "201-215",
volume = "58",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1001201T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8743"
}

Тодоровић, И.. (2010). Традиција поново: стратегијски концепт савремених проучавања традиционалне духовне културе Срба – сажети осврт. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 201-215.
https://doi.org/10.2298/GEI1001201T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8743

Тодоровић И. Традиција поново: стратегијски концепт савремених проучавања традиционалне духовне културе Срба – сажети осврт. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):201-215.
doi:10.2298/GEI1001201T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8743 .

Тодоровић, Ивица, "Традиција поново: стратегијски концепт савремених проучавања традиционалне духовне културе Срба – сажети осврт" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):201-215,
https://doi.org/10.2298/GEI1001201T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8743 .

TY  - JOUR
AU  - Đorđević Crnobrnja, Jadranka
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/506/450
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8773
AB  - This paper discusses customary and legislative practices and their interrelationship in the contemporary time. Furthermore, the paper will accentuate the relationship of ideal patterns in the legislative and customary
practices, in regards toward the real behavior. By doing so, the paper will
reveal the possible consequences streaming from attempts to apply the
ideal patterns of the customary domain in the juridical practice.
AB  - Паралелном анализом обичајноправне и законодавне праксе, ауторка
настоји да покаже какве су основе обичајног и грађанског права, и какав је
њихов однос у савременом тренутку. У том контексту се проблематизује
питање односа између идеалтипских образаца – како у законодавству тако и у
обичајноправној пракси, и реалног понашања, са намером да се сагледају
последице које произилазе из настојања да се обичајноправни идеалтиски
образац у потпуности примени у пракси. Ауторка у вези са тим констатује да се појединци приликом
наслеђивања углавном руководе обичајноправним правилима, али не због тога
што су та правила усклађена са друштвеном стварношћу, као што су сматрали
романтичарски усмерени истраживачи обичајног права, већ зато што им
примена тих правила омогућује репродукцију идеалтипских образаца
понашања. То значи да су евентуалне промене у наслеђивању условљене
степеном освешћености појединаца и њиховом спремношћу да се суоче са
последицама које настају уколико поступају мимо идеалних модела понашања
које намеће заједница. У том погледу, од посебног је значаја „легитимитет
који се остварује на нивоу појединца“, како истиче Љ. Гавриловић, односно –
однос појединца према закону и обичајном праву. Из овога следи да је
илузорно надати се да ће се основна грађанска права и прописи реализовати у
пракси уколико не дође до промена у перцепцији наследних права и положаја
од стране субјеката. При том, није спорно да право и остале јавне политике
могу да допринесу томе да се промене на нивоу појединца, а следствено томе
– и на нивоу заједнице, лакше и брже спроведу.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real
T1  - Законско наслеђивање на релацији идеално – реално
SP  - 111
EP  - 121
VL  - 57
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0902111D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8773
ER  - 

@article{
author = "Đorđević Crnobrnja, Jadranka",
year = "2009",
abstract = "This paper discusses customary and legislative practices and their interrelationship in the contemporary time. Furthermore, the paper will accentuate the relationship of ideal patterns in the legislative and customary
practices, in regards toward the real behavior. By doing so, the paper will
reveal the possible consequences streaming from attempts to apply the
ideal patterns of the customary domain in the juridical practice., Паралелном анализом обичајноправне и законодавне праксе, ауторка
настоји да покаже какве су основе обичајног и грађанског права, и какав је
њихов однос у савременом тренутку. У том контексту се проблематизује
питање односа између идеалтипских образаца – како у законодавству тако и у
обичајноправној пракси, и реалног понашања, са намером да се сагледају
последице које произилазе из настојања да се обичајноправни идеалтиски
образац у потпуности примени у пракси. Ауторка у вези са тим констатује да се појединци приликом
наслеђивања углавном руководе обичајноправним правилима, али не због тога
што су та правила усклађена са друштвеном стварношћу, као што су сматрали
романтичарски усмерени истраживачи обичајног права, већ зато што им
примена тих правила омогућује репродукцију идеалтипских образаца
понашања. То значи да су евентуалне промене у наслеђивању условљене
степеном освешћености појединаца и њиховом спремношћу да се суоче са
последицама које настају уколико поступају мимо идеалних модела понашања
које намеће заједница. У том погледу, од посебног је значаја „легитимитет
који се остварује на нивоу појединца“, како истиче Љ. Гавриловић, односно –
однос појединца према закону и обичајном праву. Из овога следи да је
илузорно надати се да ће се основна грађанска права и прописи реализовати у
пракси уколико не дође до промена у перцепцији наследних права и положаја
од стране субјеката. При том, није спорно да право и остале јавне политике
могу да допринесу томе да се промене на нивоу појединца, а следствено томе
– и на нивоу заједнице, лакше и брже спроведу.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real, Законско наслеђивање на релацији идеално – реално",
pages = "111-121",
volume = "57",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0902111D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8773"
}

Đorđević Crnobrnja, J.. (2009). Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(2), 111-121.
https://doi.org/10.2298/GEI0902111D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8773

Đorđević Crnobrnja J. Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(2):111-121.
doi:10.2298/GEI0902111D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8773 .

Đorđević Crnobrnja, Jadranka, "Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 2 (2009):111-121,
https://doi.org/10.2298/GEI0902111D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8773 .

TY  - BOOK
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2009
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/59/5e5a968ccb2ab_69.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8308
AB  - Funeral ritual is a form of social practice that has not changed much through history, belonging to the taboo area of death. However, the meaning of different ritual practices was changing through the time. Women’s power in patriarchal societies and influence also turns around liminal areas touching taboos, therefore gender-oriented research should answer some important socially constructed questions. Until now there have been many researches dealing with the anthropology of funeral ritual, especially with grief, its expression through lamentation, and its social and psychological role. The idea of researching the relationship between laughter and funeral is to cast a new light on the meaning of the whole ritual, and thus illuminate some hitherto unresearched questions in the field.
AB  - Pogrebni obred predstavlja ritualni oblik koji se nije mnogo menjao kroz istoriju i to upravo zbog tabua kojim je smrt okružena. Pa ipak, značenja pojedini ritualnih praksi nestalna  su i podložna promeni. Ženska moć u patrijarhalnom društvu pripada upravo liminalnoj sferi ovog tabua, što je  iziskivalo rodno orijentisan pristup problematici. I dok se mnoga istraživanja iz oblasti antropologije smrti i pogrebnih rituala bave bolom i izrazom gubitka kroz tužbalice (kako u psihološkom tako i u socijalnom kontekstu), ova knjiga istražuje vezu između smeha i pogrebnog rituala otvarajući novu perspektivu za razumevanje značenja čitavog pogrebnog obreda i osvetljavajući do sada neistražena pitanja u ovoj oblasti.
PB  - Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institut of Ethnography SASA
T1  - Laughing at the Funeral : gender and anthropology in the Greek funerary rites
T1  - Smeh na pogrebu : antički grčki pogrebni ritual u rodnoj i antropološkoj perspektivi
SP  - [1]
EP  - 373
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8308
ER  - 

@book{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2009",
abstract = "Funeral ritual is a form of social practice that has not changed much through history, belonging to the taboo area of death. However, the meaning of different ritual practices was changing through the time. Women’s power in patriarchal societies and influence also turns around liminal areas touching taboos, therefore gender-oriented research should answer some important socially constructed questions. Until now there have been many researches dealing with the anthropology of funeral ritual, especially with grief, its expression through lamentation, and its social and psychological role. The idea of researching the relationship between laughter and funeral is to cast a new light on the meaning of the whole ritual, and thus illuminate some hitherto unresearched questions in the field., Pogrebni obred predstavlja ritualni oblik koji se nije mnogo menjao kroz istoriju i to upravo zbog tabua kojim je smrt okružena. Pa ipak, značenja pojedini ritualnih praksi nestalna  su i podložna promeni. Ženska moć u patrijarhalnom društvu pripada upravo liminalnoj sferi ovog tabua, što je  iziskivalo rodno orijentisan pristup problematici. I dok se mnoga istraživanja iz oblasti antropologije smrti i pogrebnih rituala bave bolom i izrazom gubitka kroz tužbalice (kako u psihološkom tako i u socijalnom kontekstu), ova knjiga istražuje vezu između smeha i pogrebnog rituala otvarajući novu perspektivu za razumevanje značenja čitavog pogrebnog obreda i osvetljavajući do sada neistražena pitanja u ovoj oblasti.",
publisher = "Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institut of Ethnography SASA",
title = "Laughing at the Funeral : gender and anthropology in the Greek funerary rites, Smeh na pogrebu : antički grčki pogrebni ritual u rodnoj i antropološkoj perspektivi",
pages = "[1]-373",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8308"
}

Stevanović, L.. (2009). Laughing at the Funeral : gender and anthropology in the Greek funerary rites. 
Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institut of Ethnography SASA., [1]-373.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8308

Stevanović L. Laughing at the Funeral : gender and anthropology in the Greek funerary rites. 2009;:[1]-373.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8308 .

Stevanović, Lada, "Laughing at the Funeral : gender and anthropology in the Greek funerary rites" (2009):[1]-373,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8308 .

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/501/445
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8770
AB  - The paper discusses the development of the traditional genre of lament for
the deed in Greek antiquity, that is possible to follow since the earliest written traces (of oral tradition such as Iliad) all up to Modern Greek times.
However, focus of the paper is made on the development of this female
oral genre and restrictive laws and measurements against this traditional
form as a consequence of the formation of the first Greek city-states. What
were these measurements like, who were they aimed against and why
was it necessary to control ritual lament? Was this control successful?
AB  - У једном од најстаријих људских обреда, оном који прати умирање и
растајање од покојника, постојање тужбалице и оплакивања на простору
Грчке забележено је на вазном сликарству још у микенском периоду. Овај рад
се пре свега бави тужбалицом у класичном периоду, са посебним освртом на
архајско доба, али узимајући у обзир читав распон у коме се ова форма, коју
су као главне учеснице погребног ритуала изводиле жене (било
професионалне нарикаче, било најближе сроднице умрлих – мајке, супруге и
сестре), може пратити у грчкој традицији. Упркос огромном временском
распону, препознатљиви су континуитет начина извођења (антифоног) и
мотиви који се у тужбалици појављују. Ово је посебно занимљиво и стога
што је кроз историју било више покушаја да се над женским оплакивањем и
нарицањем успостави контрола. Наиме, након оснивања градова-држава
(полиса), широм грчког света дошло је до увођења законских мера које су
ограничавале и регулисале нарицање, и то на тај начин што су прописивале
место и време за тужбалицу. Наиме, према новим правилима, нарицање је са
гробља и из погребне поворке трбало да се пресели у кућу, где је било
дозвољено само најближим сродницама. Детаљном анализом ових закона –
Солоновог у Атини, као и закона са Коса и из Делфа, у раду се закључује да је
разлог за то следећи: увођењем нове политичке (тј. државне) структуре и
напуштањем клановског уређења друштва у Грчкој, спроводе се нова правила
према којима у јавном животу (а самим тим и у јавном простору) учествују
искључиво мушкарци. Међутим, управо кроз традиционалну, тј. ритуалну
праксу, жене су ипак задржале могућност да говоре јавно – и то на гробљу, и
то у време кризе изазване смрћу, када и порука тужбалице – која је упућена
једнако мртвима колико и живима – одјекује још снажније него у
свакодневним приликама. Моћ над живима у том тренутку повезана је са
моћи над мртвима, коју су жене у погребним ритуалима несумњиво имале.
Парадоксална ситуација повезана је са ритуалном нечистоћом (тзв. миазмом)
која прати сваки контакт са мртвима, што је несумњиво више погађало жене.
Управо изложеност миазми носила је са собом забрану изласка у јавни
простор и одласка у храмове, и могуће је да је разлог томе што су жене остале суверене владарке овог ритуала управо тај што су мушкарци избегавали да
буду изложени оваквој нечистоћи. Дакле, уместо запоседања ритуалног
простора који је био и остао женска сфера, држава је (а касније и црква)
покушавала да спроведе законске мере којима би сузбила погребни ритуал и
утицај који су жене кроз њега добијале. Једна од форми ове „борбе“ јесте и
увођење посебног реторичког жанра – надгробне беседе, коју су изводили
мушкарци, углавном државници, и то на јавним сахранама након погибије
војника. За разлику од тужбалице у којој се смрт оплакивала и жалила, и кроз
коју су се најближи (и оне које су нарицале, али и сви остали присутни) лично
опраштали од покојника, у беседи се величао покојник, као и сама смрт. Овај
рад одговара на питања зашто је било толико важно успоставити контролу над
тужбалицом, тј. над онима које су је изводиле, као и на питања да ли је и којој
мери је то било могуће.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Funeral Ritual and Power: Farewelling the Dead in the Ancient Greek Funerary Ritual
T1  - Погребни ритуал и моћ: опраштање од мртвих у античком грчком погребном ритуалу
SP  - 37
EP  - 52
VL  - 57
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0902037S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8770
ER  - 

@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2009",
abstract = "The paper discusses the development of the traditional genre of lament for
the deed in Greek antiquity, that is possible to follow since the earliest written traces (of oral tradition such as Iliad) all up to Modern Greek times.
However, focus of the paper is made on the development of this female
oral genre and restrictive laws and measurements against this traditional
form as a consequence of the formation of the first Greek city-states. What
were these measurements like, who were they aimed against and why
was it necessary to control ritual lament? Was this control successful?, У једном од најстаријих људских обреда, оном који прати умирање и
растајање од покојника, постојање тужбалице и оплакивања на простору
Грчке забележено је на вазном сликарству још у микенском периоду. Овај рад
се пре свега бави тужбалицом у класичном периоду, са посебним освртом на
архајско доба, али узимајући у обзир читав распон у коме се ова форма, коју
су као главне учеснице погребног ритуала изводиле жене (било
професионалне нарикаче, било најближе сроднице умрлих – мајке, супруге и
сестре), може пратити у грчкој традицији. Упркос огромном временском
распону, препознатљиви су континуитет начина извођења (антифоног) и
мотиви који се у тужбалици појављују. Ово је посебно занимљиво и стога
што је кроз историју било више покушаја да се над женским оплакивањем и
нарицањем успостави контрола. Наиме, након оснивања градова-држава
(полиса), широм грчког света дошло је до увођења законских мера које су
ограничавале и регулисале нарицање, и то на тај начин што су прописивале
место и време за тужбалицу. Наиме, према новим правилима, нарицање је са
гробља и из погребне поворке трбало да се пресели у кућу, где је било
дозвољено само најближим сродницама. Детаљном анализом ових закона –
Солоновог у Атини, као и закона са Коса и из Делфа, у раду се закључује да је
разлог за то следећи: увођењем нове политичке (тј. државне) структуре и
напуштањем клановског уређења друштва у Грчкој, спроводе се нова правила
према којима у јавном животу (а самим тим и у јавном простору) учествују
искључиво мушкарци. Међутим, управо кроз традиционалну, тј. ритуалну
праксу, жене су ипак задржале могућност да говоре јавно – и то на гробљу, и
то у време кризе изазване смрћу, када и порука тужбалице – која је упућена
једнако мртвима колико и живима – одјекује још снажније него у
свакодневним приликама. Моћ над живима у том тренутку повезана је са
моћи над мртвима, коју су жене у погребним ритуалима несумњиво имале.
Парадоксална ситуација повезана је са ритуалном нечистоћом (тзв. миазмом)
која прати сваки контакт са мртвима, што је несумњиво више погађало жене.
Управо изложеност миазми носила је са собом забрану изласка у јавни
простор и одласка у храмове, и могуће је да је разлог томе што су жене остале суверене владарке овог ритуала управо тај што су мушкарци избегавали да
буду изложени оваквој нечистоћи. Дакле, уместо запоседања ритуалног
простора који је био и остао женска сфера, држава је (а касније и црква)
покушавала да спроведе законске мере којима би сузбила погребни ритуал и
утицај који су жене кроз њега добијале. Једна од форми ове „борбе“ јесте и
увођење посебног реторичког жанра – надгробне беседе, коју су изводили
мушкарци, углавном државници, и то на јавним сахранама након погибије
војника. За разлику од тужбалице у којој се смрт оплакивала и жалила, и кроз
коју су се најближи (и оне које су нарицале, али и сви остали присутни) лично
опраштали од покојника, у беседи се величао покојник, као и сама смрт. Овај
рад одговара на питања зашто је било толико важно успоставити контролу над
тужбалицом, тј. над онима које су је изводиле, као и на питања да ли је и којој
мери је то било могуће.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Funeral Ritual and Power: Farewelling the Dead in the Ancient Greek Funerary Ritual, Погребни ритуал и моћ: опраштање од мртвих у античком грчком погребном ритуалу",
pages = "37-52",
volume = "57",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0902037S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8770"
}

Stevanović, L.. (2009). Funeral Ritual and Power: Farewelling the Dead in the Ancient Greek Funerary Ritual. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(2), 37-52.
https://doi.org/10.2298/GEI0902037S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8770

Stevanović L. Funeral Ritual and Power: Farewelling the Dead in the Ancient Greek Funerary Ritual. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(2):37-52.
doi:10.2298/GEI0902037S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8770 .

Stevanović, Lada, "Funeral Ritual and Power: Farewelling the Dead in the Ancient Greek Funerary Ritual" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 2 (2009):37-52,
https://doi.org/10.2298/GEI0902037S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8770 .

TY  - JOUR
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/533/477
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8876
AB  - Основу овог рада представљају интервјуи са једанаест припадника
заједницe Срба у Мађарској, који су рађени 1993. године као грађа за
ускршњи број Српских народних новина у Будимпешти. Том приликом
објављени су само кратки делови интервјуа са Николом Бајронтом из Ловре и
Симом Божићем из Сантова. Остатак овде наведене грађе до сада није
објављиван.
У време када су интервјуи рађени, само три саговорника су била
млађа од шездесет година. О Ускрсу су претежно говорили на основу личног
сећања, али су повремено наводили и моменте из сећања својих старих: „А
стари, стари су нешто причали да је било некад и овде...”, додајући да они
сами више нису били сведоци тих обичаја.
Иако је основна тема био Ускрс, са некима од саговорника направљена
је нека врста отвореног интервјуа. Причајући о ускршњим обичајима, они су
дали известан преглед своје животне приче, говорећи о свом породичном пореклу и животу, историјско-политичким околностима, избору супружника,
празницима и обичајима, и односима са Мађарима.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ускршњи обичаји – слике из сећања Срба у Мађарској : грађа и коментари
SP  - 269
EP  - 286
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901269S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8876
ER  - 

@article{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2009",
abstract = "Основу овог рада представљају интервјуи са једанаест припадника
заједницe Срба у Мађарској, који су рађени 1993. године као грађа за
ускршњи број Српских народних новина у Будимпешти. Том приликом
објављени су само кратки делови интервјуа са Николом Бајронтом из Ловре и
Симом Божићем из Сантова. Остатак овде наведене грађе до сада није
објављиван.
У време када су интервјуи рађени, само три саговорника су била
млађа од шездесет година. О Ускрсу су претежно говорили на основу личног
сећања, али су повремено наводили и моменте из сећања својих старих: „А
стари, стари су нешто причали да је било некад и овде...”, додајући да они
сами више нису били сведоци тих обичаја.
Иако је основна тема био Ускрс, са некима од саговорника направљена
је нека врста отвореног интервјуа. Причајући о ускршњим обичајима, они су
дали известан преглед своје животне приче, говорећи о свом породичном пореклу и животу, историјско-политичким околностима, избору супружника,
празницима и обичајима, и односима са Мађарима.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ускршњи обичаји – слике из сећања Срба у Мађарској : грађа и коментари",
pages = "269-286",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901269S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8876"
}

Стефановић-Бановић, М.. (2009). Ускршњи обичаји – слике из сећања Срба у Мађарској : грађа и коментари. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 269-286.
https://doi.org/10.2298/GEI0901269S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8876

Стефановић-Бановић М. Ускршњи обичаји – слике из сећања Срба у Мађарској : грађа и коментари. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):269-286.
doi:10.2298/GEI0901269S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8876 .

Стефановић-Бановић, Милеса, "Ускршњи обичаји – слике из сећања Срба у Мађарској : грађа и коментари" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):269-286,
https://doi.org/10.2298/GEI0901269S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8876 .

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/521/465
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8871
AB  - Није ми била намера да овим радом свеобухватно представим царску
тему за етнологе и антропологе каква је култура исхране, у оквиру
које истраживачи различитих профила проналазе, сваки понаособ,
своју подтему. Била ми је жеља да кроз сликовите примере
наговестим барем једну страну ове теме, и то базирајући се на
свакодневној медијској позорности, јер је храна постала једна од
неизоставних тема у било ком медију. Свакодневно нас „засипају“
кулинарским причама, или барем рецептима за справљање
различитих јела. На том тржишту у Србији влада културолошко
шаренило што ће читаоци лако уочити из овога текста. Култура или
некултура питање је сад!?
AB  - The subject of diet culture is beyond the scope of this paper. Therefore, I concentrated on several examples which best illustrate the presence of culinary art and diet in media. That is, I used 72 articles from the magazine Gloria with the food subject (2006-2009). Diet and culinary arts are omnipresent in media globally. As a rule, many offers recommend recipes and items considered traditional, with a wide range of recipes offered in Serbia alone. Internet also offers many web sites with various diets and recipes. All in all, domestic readers of local journals and magazine can find a variety of fashionable recipes from all over the world, most of the time with limited instructions or groceries not easily obtained at the local market. Bon ton is also lacking while diet and food choices continue to saturate all forms of social behavior as well as recipes serving as communication within a given culture.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Кулинарско умеће у медијима
T1  - Culinary Art in Media
SP  - 93
EP  - 106
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901093R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8871
ER  - 

@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2009",
abstract = "Није ми била намера да овим радом свеобухватно представим царску
тему за етнологе и антропологе каква је култура исхране, у оквиру
које истраживачи различитих профила проналазе, сваки понаособ,
своју подтему. Била ми је жеља да кроз сликовите примере
наговестим барем једну страну ове теме, и то базирајући се на
свакодневној медијској позорности, јер је храна постала једна од
неизоставних тема у било ком медију. Свакодневно нас „засипају“
кулинарским причама, или барем рецептима за справљање
различитих јела. На том тржишту у Србији влада културолошко
шаренило што ће читаоци лако уочити из овога текста. Култура или
некултура питање је сад!?, The subject of diet culture is beyond the scope of this paper. Therefore, I concentrated on several examples which best illustrate the presence of culinary art and diet in media. That is, I used 72 articles from the magazine Gloria with the food subject (2006-2009). Diet and culinary arts are omnipresent in media globally. As a rule, many offers recommend recipes and items considered traditional, with a wide range of recipes offered in Serbia alone. Internet also offers many web sites with various diets and recipes. All in all, domestic readers of local journals and magazine can find a variety of fashionable recipes from all over the world, most of the time with limited instructions or groceries not easily obtained at the local market. Bon ton is also lacking while diet and food choices continue to saturate all forms of social behavior as well as recipes serving as communication within a given culture.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Кулинарско умеће у медијима, Culinary Art in Media",
pages = "93-106",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901093R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8871"
}

Радојичић, Д.. (2009). Кулинарско умеће у медијима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 93-106.
https://doi.org/10.2298/GEI0901093R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8871

Радојичић Д. Кулинарско умеће у медијима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):93-106.
doi:10.2298/GEI0901093R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8871 .

Радојичић, Драгана, "Кулинарско умеће у медијима" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):93-106,
https://doi.org/10.2298/GEI0901093R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8871 .

TY  - CHAP
AU  - Стевановић, Лада
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8845
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8848
AB  - Спомен-обележја и музеји као део јавног простора и јавног
живота представљају важну компоненту обликoвања и
контроле колективног памћења. Њихова значења нису дата
једном заувек и мењају се у складу са потребама и
потезима политичких елита. Музеј 25. мај и Кућа цвећа
настали су као институције СФРЈ, функционишући у складу
са тадашњим државним интересима. Са политичким
променама уследиле су, логично, и промене у раду Музеја
и Куће цвећа. Бавећи се овим променама и судбином ових
институција, пре свега њиховим променљивим значењем и
значајем, покушаћу да сагледам како се у Србији мењао
однос према прошлости у зависности од друштвених и
политичких околности.
AB  - The memorials and museums belong
to the public sphere and public life,
representing an important component through
which collective memory is being created and
controlled. Their meanings are not given
forever, but they change hand in hand with the
needs and moves of political elites. The
Museum 25 th of May (Muzej 25. maj) and the
House of Flowers (Kuća cveća) were established as the institutions of SFRJ,
functioning in accordance to the state interests of the time. But, the political
changes led, logically, to the changes in the work of Museum and the Memorial. I
will try to explain the way in which the attitude towards past has been changing in
Serbia (regarding social and political circumstances) through the research of these
changes and the destiny of these institutions, on the emphasis of the change of their
meaning and importance.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
T1  - Реконструкција сећања, конструкција памћења : Кућа цвећа и Музеј историје Југославије
T1  - Reconstruction of Reminiscence, Construction of Memory : Tito’s Memorial House and Historical Museum of Yugoslavia
SP  - 101
EP  - 116
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8848
ER  - 

@inbook{
author = "Стевановић, Лада",
year = "2009",
abstract = "Спомен-обележја и музеји као део јавног простора и јавног
живота представљају важну компоненту обликoвања и
контроле колективног памћења. Њихова значења нису дата
једном заувек и мењају се у складу са потребама и
потезима политичких елита. Музеј 25. мај и Кућа цвећа
настали су као институције СФРЈ, функционишући у складу
са тадашњим државним интересима. Са политичким
променама уследиле су, логично, и промене у раду Музеја
и Куће цвећа. Бавећи се овим променама и судбином ових
институција, пре свега њиховим променљивим значењем и
значајем, покушаћу да сагледам како се у Србији мењао
однос према прошлости у зависности од друштвених и
политичких околности., The memorials and museums belong
to the public sphere and public life,
representing an important component through
which collective memory is being created and
controlled. Their meanings are not given
forever, but they change hand in hand with the
needs and moves of political elites. The
Museum 25 th of May (Muzej 25. maj) and the
House of Flowers (Kuća cveća) were established as the institutions of SFRJ,
functioning in accordance to the state interests of the time. But, the political
changes led, logically, to the changes in the work of Museum and the Memorial. I
will try to explain the way in which the attitude towards past has been changing in
Serbia (regarding social and political circumstances) through the research of these
changes and the destiny of these institutions, on the emphasis of the change of their
meaning and importance.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances",
booktitle = "Реконструкција сећања, конструкција памћења : Кућа цвећа и Музеј историје Југославије, Reconstruction of Reminiscence, Construction of Memory : Tito’s Memorial House and Historical Museum of Yugoslavia",
pages = "101-116",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8848"
}

Стевановић, Л.. (2009). Реконструкција сећања, конструкција памћења : Кућа цвећа и Музеј историје Југославије. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 101-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8848

Стевановић Л. Реконструкција сећања, конструкција памћења : Кућа цвећа и Музеј историје Југославије. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances. 2009;:101-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8848 .

Стевановић, Лада, "Реконструкција сећања, конструкција памћења : Кућа цвећа и Музеј историје Југославије" in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances (2009):101-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8848 .

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
AU  - Дивац, Зорица
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/528/472
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8867
AB  - У овом раду етнологију/антропологију представљамо у светлу научне
продукције, пре свега, разноврсних програмских концепција и
реализација активности које су рефлексија сложених друштвених
стања у Србији након/током периода политичке и економске кризе (у
периоду 2002-2008). 2 Стање етнолошке/антрополошке науке прати се
на три нивоа: 1. етнолошка мрежа – научни програми и институције; 2.
научна продукција – реализација и презентација научног рада; 3.
научна конфигурација – разноврсност и правци научних приступа.
Стање науке у посматраном периоду проистиче из турбулентног
периода друштва у транзицији. Поставља се питање да ли су
преломни друштвени и политички процеси довели и до другачије
научне конфигурације и валоризације. Зато је у овом раду
репрезентовање етнологије/антропологије директно конфронтирано
са текућим збивањима у сфери политике, културе, спорта и економије
у Србији и свету у датом периоду.
AB  - The ethnological/anthropological production in the period 2002 - 2008, is the reflection of the complex social, economic, political and bureaucratic situations and strategies. To establish a clear picture of ethnological/anthropological production, our analyses are concentrated on the distinguished fields, themes, those who realize them, particularly in the publishing work. At the same time, we confront science and society to point out to an interconnection of proximity and distance. Ethnological networks are continuously taking place in the scope of research programs, education programs, museum programs, research programs and scientific presentation and communication programs. These programs are part of institutional and team strategies, but they are primarily instigated by individual initiatives. The principal mainstays and coordinators of research programs are the Ethnographic Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts (EI SANU) in the scope of which important and diverse projects are being realized for the last 60 years; the Ethnology and Anthropology Department of the Faculty of Philosophy in Belgrade (OEA FF), which is, in addition to pedagogic activities, also implementing scientific projects. The Ethnographic Museum in Belgrade (EM) and the Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) Balkanology Institute, as well as regional museums and cultural institutions are also implementing research projects. Most research program focus on the dynamics of contemporary societal and cultural processes, but also on the continuity and transformation of traditional elements. In this document we will focus more on the scientific and research results through the publishing activity of ethnological/anthropological institutions, based on which one may observe the overall ethnological/anthropological activities in the last eight years.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције
T1  - The Еthnological/Аnthropological Рroduction in the Рeriod Тransition in Serbia
SP  - 201
EP  - 221
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901201L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867
ER  - 

@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава and Дивац, Зорица",
year = "2009",
abstract = "У овом раду етнологију/антропологију представљамо у светлу научне
продукције, пре свега, разноврсних програмских концепција и
реализација активности које су рефлексија сложених друштвених
стања у Србији након/током периода политичке и економске кризе (у
периоду 2002-2008). 2 Стање етнолошке/антрополошке науке прати се
на три нивоа: 1. етнолошка мрежа – научни програми и институције; 2.
научна продукција – реализација и презентација научног рада; 3.
научна конфигурација – разноврсност и правци научних приступа.
Стање науке у посматраном периоду проистиче из турбулентног
периода друштва у транзицији. Поставља се питање да ли су
преломни друштвени и политички процеси довели и до другачије
научне конфигурације и валоризације. Зато је у овом раду
репрезентовање етнологије/антропологије директно конфронтирано
са текућим збивањима у сфери политике, културе, спорта и економије
у Србији и свету у датом периоду., The ethnological/anthropological production in the period 2002 - 2008, is the reflection of the complex social, economic, political and bureaucratic situations and strategies. To establish a clear picture of ethnological/anthropological production, our analyses are concentrated on the distinguished fields, themes, those who realize them, particularly in the publishing work. At the same time, we confront science and society to point out to an interconnection of proximity and distance. Ethnological networks are continuously taking place in the scope of research programs, education programs, museum programs, research programs and scientific presentation and communication programs. These programs are part of institutional and team strategies, but they are primarily instigated by individual initiatives. The principal mainstays and coordinators of research programs are the Ethnographic Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts (EI SANU) in the scope of which important and diverse projects are being realized for the last 60 years; the Ethnology and Anthropology Department of the Faculty of Philosophy in Belgrade (OEA FF), which is, in addition to pedagogic activities, also implementing scientific projects. The Ethnographic Museum in Belgrade (EM) and the Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) Balkanology Institute, as well as regional museums and cultural institutions are also implementing research projects. Most research program focus on the dynamics of contemporary societal and cultural processes, but also on the continuity and transformation of traditional elements. In this document we will focus more on the scientific and research results through the publishing activity of ethnological/anthropological institutions, based on which one may observe the overall ethnological/anthropological activities in the last eight years.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције, The Еthnological/Аnthropological Рroduction in the Рeriod Тransition in Serbia",
pages = "201-221",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901201L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867"
}

Лукић Крстановић, М.,& Дивац, З.. (2009). Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 201-221.
https://doi.org/10.2298/GEI0901201L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867

Лукић Крстановић М, Дивац З. Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):201-221.
doi:10.2298/GEI0901201L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867 .

Лукић Крстановић, Мирослава, Дивац, Зорица, "Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):201-221,
https://doi.org/10.2298/GEI0901201L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867 .

TY  - JOUR
AU  - Тодоровић, Ивица
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/525/469
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8873
AB  - Истраживање истоветних/хомологних структурних образаца у
културним феноменима свакако представља легитимну и изузетно
значајну, али још увек недовољно експонирану и фокусирану област
етнолошко-антрополошке науке. Овом приликом непосредно
указујемо на проблем реалне егзистенције универзално
распрострањених структурних образаца, који се јављају у различитим
културним (али и природним) феноменима. У том смислу, користимо
примере из српске грађе, односно примере из домена митско-бајковног и обредног контекста.
AB  - This paper presents various perspectives in studying cultural universal patterns. The focus is placed on the examples drawn from Serbian sources/culture, accentuating myth and tale texts, contrasting and comparing them with Serbian rituals and other cultural phenomena. In this sense, I have chosen to analyze one of the most famous and most complex Serbian tales known as 'Bas Celik', which illustrates formations of the specific structural patterns on a synchronic level. This research also allows studying communication possibilities, that is, transmission and creation of identical contents/information. My previous research on the subject, as well as this one, has allowed a hypothesis based on the presence of identical or similar contents and structures within dreams and tales, as well in folk beliefs. It has become clear that these motives do not represent a direct borrowing but were created independently regardless of the actual contents of particular dreams and tales. This could also be applied to the presence of specific symmetrical and harmoniously organized structural models in myths and rituals. A good example is an appearance of 19 structural patterns which characterize universal frame, i.e., as features of different cultural and natural phenomena. Taking all said into account, it could be argued that the understanding of this particular phenomenon requires an idea of connection of the mind and substance within a unique field that does not recognize spatial and timely limitations, corresponding thus to Levi-Strauss and Jungian models of understandings, in analyzing cultural phenomena and reality.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Прилог проучавању универзалних образаца у културним феноменима на примеру српске грађе
T1  - Universal Patterns in Cultural Phenomena : an Account from Serbian Sources
SP  - 147
EP  - 174
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901147T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8873
ER  - 

@article{
author = "Тодоровић, Ивица",
year = "2009",
abstract = "Истраживање истоветних/хомологних структурних образаца у
културним феноменима свакако представља легитимну и изузетно
значајну, али још увек недовољно експонирану и фокусирану област
етнолошко-антрополошке науке. Овом приликом непосредно
указујемо на проблем реалне егзистенције универзално
распрострањених структурних образаца, који се јављају у различитим
културним (али и природним) феноменима. У том смислу, користимо
примере из српске грађе, односно примере из домена митско-бајковног и обредног контекста., This paper presents various perspectives in studying cultural universal patterns. The focus is placed on the examples drawn from Serbian sources/culture, accentuating myth and tale texts, contrasting and comparing them with Serbian rituals and other cultural phenomena. In this sense, I have chosen to analyze one of the most famous and most complex Serbian tales known as 'Bas Celik', which illustrates formations of the specific structural patterns on a synchronic level. This research also allows studying communication possibilities, that is, transmission and creation of identical contents/information. My previous research on the subject, as well as this one, has allowed a hypothesis based on the presence of identical or similar contents and structures within dreams and tales, as well in folk beliefs. It has become clear that these motives do not represent a direct borrowing but were created independently regardless of the actual contents of particular dreams and tales. This could also be applied to the presence of specific symmetrical and harmoniously organized structural models in myths and rituals. A good example is an appearance of 19 structural patterns which characterize universal frame, i.e., as features of different cultural and natural phenomena. Taking all said into account, it could be argued that the understanding of this particular phenomenon requires an idea of connection of the mind and substance within a unique field that does not recognize spatial and timely limitations, corresponding thus to Levi-Strauss and Jungian models of understandings, in analyzing cultural phenomena and reality.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Прилог проучавању универзалних образаца у културним феноменима на примеру српске грађе, Universal Patterns in Cultural Phenomena : an Account from Serbian Sources",
pages = "147-174",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901147T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8873"
}

Тодоровић, И.. (2009). Прилог проучавању универзалних образаца у културним феноменима на примеру српске грађе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 147-174.
https://doi.org/10.2298/GEI0901147T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8873

Тодоровић И. Прилог проучавању универзалних образаца у културним феноменима на примеру српске грађе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):147-174.
doi:10.2298/GEI0901147T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8873 .

Тодоровић, Ивица, "Прилог проучавању универзалних образаца у културним феноменима на примеру српске грађе" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):147-174,
https://doi.org/10.2298/GEI0901147T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8873 .

TY  - JOUR
AU  - Ивановић-Баришић, Милина
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/526/470
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8874
AB  - У раду се прати трансформација претхришћанског обичаја у једном
од подавалских села. Реч је о провлаци, која се до Другог светског
рата, сваке године – 29. августа, одржавала у атару села Зуца. Од
Другог светског рата се дан када је у прошлости одржаван поменути
народни обичај у селу празнује само као дан сеоске славе.
Изградњом цркве у селу и њеним освећењем 2002. године, 29. август
постаје, поред сеоске, и црквена слава.
AB  - This paper deals with the process of transformation of a pre-Christian custom in Zuce, a village near by Belgrade. The custom is called 'provlaka', held all until the WW II on August 29. This custom was established after the cattle pest in the village. Since WW II, however, this day is celebrated as the village St. patrons/slava day. After the village church has been built and blessed in 2002, the day became also celebrated as one of the church's slava days. Transformation of holidays assumes vanishing of some and appearance of some other segments of the given custom: 1. Until WW II the most important segment of the custom 'provlaka' was extracting wild fire and passage of people and cattle. This custom was maintained with an aim of preventive protection against epidemics. 2. A significant feature of annual celebration of calendar holidays included collective gatherings. On this day people visit relatives from other villages, attend lunch together, and gather at a particular village spot in the afternoon. 3. The beginning of the church building has allowed introduction of religious elements in celebration. In the morning, it is a time usually to attend a liturgy, while what follows represent some inherited customs like reception and eating together with relatives and friends. 4. After the village church has been built and blessed in 2002, the day became also celebrated as one of the church's slava days. This assumes presentation of the village cake maker and cake cutting in the church, accompanied by a local priest.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Христијанизација народних обичаја : пример воловске богомоље
T1  - Christianization of Folk Customs : an Example of Ox’ Church
SP  - 175
EP  - 188
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901175I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8874
ER  - 

@article{
author = "Ивановић-Баришић, Милина",
year = "2009",
abstract = "У раду се прати трансформација претхришћанског обичаја у једном
од подавалских села. Реч је о провлаци, која се до Другог светског
рата, сваке године – 29. августа, одржавала у атару села Зуца. Од
Другог светског рата се дан када је у прошлости одржаван поменути
народни обичај у селу празнује само као дан сеоске славе.
Изградњом цркве у селу и њеним освећењем 2002. године, 29. август
постаје, поред сеоске, и црквена слава., This paper deals with the process of transformation of a pre-Christian custom in Zuce, a village near by Belgrade. The custom is called 'provlaka', held all until the WW II on August 29. This custom was established after the cattle pest in the village. Since WW II, however, this day is celebrated as the village St. patrons/slava day. After the village church has been built and blessed in 2002, the day became also celebrated as one of the church's slava days. Transformation of holidays assumes vanishing of some and appearance of some other segments of the given custom: 1. Until WW II the most important segment of the custom 'provlaka' was extracting wild fire and passage of people and cattle. This custom was maintained with an aim of preventive protection against epidemics. 2. A significant feature of annual celebration of calendar holidays included collective gatherings. On this day people visit relatives from other villages, attend lunch together, and gather at a particular village spot in the afternoon. 3. The beginning of the church building has allowed introduction of religious elements in celebration. In the morning, it is a time usually to attend a liturgy, while what follows represent some inherited customs like reception and eating together with relatives and friends. 4. After the village church has been built and blessed in 2002, the day became also celebrated as one of the church's slava days. This assumes presentation of the village cake maker and cake cutting in the church, accompanied by a local priest.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Христијанизација народних обичаја : пример воловске богомоље, Christianization of Folk Customs : an Example of Ox’ Church",
pages = "175-188",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901175I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8874"
}

Ивановић-Баришић, М.. (2009). Христијанизација народних обичаја : пример воловске богомоље. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 175-188.
https://doi.org/10.2298/GEI0901175I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8874

Ивановић-Баришић М. Христијанизација народних обичаја : пример воловске богомоље. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):175-188.
doi:10.2298/GEI0901175I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8874 .

Ивановић-Баришић, Милина, "Христијанизација народних обичаја : пример воловске богомоље" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):175-188,
https://doi.org/10.2298/GEI0901175I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8874 .

TY  - CHAP
AU  - Ивановић-Баришић, Милина
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8845
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8850
AB  - У раду је реч о Авали, планини у близини Београда. На овој
планини која заузима релативно мали простор налазе се
споменици материјалне баштине српског народа који су од
значаја за његову историју и традицију. Авала је значајна и
због нематеријалне баштине локалног становништва.
Донедавно се овде одржавао сабор.
AB  - This paper discusses a relatively small
location which could serve as a meeting spot with the
past. The Avala mountain, near by Belgrade, serves as
an example. This mountain is distinguished from
others by its rich material remains and recent
monuments. In addition, it is well known for its
spiritual heritage too. There was a regular assembly
held, which gathered villagers from the surrounding area and also some from
Belgrade.
Material and written sources testify on the past of this location-from
prehistory, Roman times, Serbian Middle Age state, Turkish rule, Kingdom of
Yugoslavia, SFR Yugoslavia, until the present Republic of Serbia. Taking all into
an account, it appears that almost all Serbian rulers were one way or the other
connected with this mountain, affecting so its appearance.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
T1  - Наслеђе Авале
T1  - The Heritage of the Avala Mountain
SP  - 175
EP  - 184
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8850
ER  - 

@inbook{
author = "Ивановић-Баришић, Милина",
year = "2009",
abstract = "У раду је реч о Авали, планини у близини Београда. На овој
планини која заузима релативно мали простор налазе се
споменици материјалне баштине српског народа који су од
значаја за његову историју и традицију. Авала је значајна и
због нематеријалне баштине локалног становништва.
Донедавно се овде одржавао сабор., This paper discusses a relatively small
location which could serve as a meeting spot with the
past. The Avala mountain, near by Belgrade, serves as
an example. This mountain is distinguished from
others by its rich material remains and recent
monuments. In addition, it is well known for its
spiritual heritage too. There was a regular assembly
held, which gathered villagers from the surrounding area and also some from
Belgrade.
Material and written sources testify on the past of this location-from
prehistory, Roman times, Serbian Middle Age state, Turkish rule, Kingdom of
Yugoslavia, SFR Yugoslavia, until the present Republic of Serbia. Taking all into
an account, it appears that almost all Serbian rulers were one way or the other
connected with this mountain, affecting so its appearance.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances",
booktitle = "Наслеђе Авале, The Heritage of the Avala Mountain",
pages = "175-184",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8850"
}

Ивановић-Баришић, М.. (2009). Наслеђе Авале. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 175-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8850

Ивановић-Баришић М. Наслеђе Авале. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances. 2009;:175-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8850 .

Ивановић-Баришић, Милина, "Наслеђе Авале" in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances (2009):175-184,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8850 .

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/604/539
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8855
AB  - Наследноправни однос између усвојеника и усвојиоца неретко бива
идентичан односу који постоји између родитеља и њихове биолошке
деце. У том погледу се као посебно занимљиво поставља питање
наследних права усвојеника наспрам његових биолошких родитеља и
крвних сродника, са једне стране и родитеља по усвојењу и осталих
грађанских сродника, са друге стране. Адопција је са етнолошког
становишта интересантна између осталог и због тога што се тиче
односа између крвног и грађанског сродства. Поменути однос долази
до изражаја у пуној мери управо код наслеђивања.
У раду се анализира наследноправни положај усвојеника и усвојиоца
у врањском крају, у другој половини двадесетог века.
AB  - Inheritance and legal status of an adoptee and adopter is frequently identical to the relationship that exists between parents and their biological children. In this sense, it is especially interesting to inquire the inheritance rights of adoptee towards his/hers biological parents and kindred, and on the other hand, adopters and civic kin. From an ethnological standpoint, an adoption is interesting, among other things, because it addresses questions between blood/kin and civic relatedness, expressed fully in inheritance rights. The inheritance law, in practice since 2005 recognizes two types of adoption - total and partial. From an ethnological/anthropological standpoint, the following facts, found at the course of my fieldwork, are indicative- a married couple adopts a male child, usually from the closest husband's blood relatives (an uncle adopts a niece). Female children are rarely adopted, that is, only in cases when the closest blood relatives (through male and female lines) have no male descendants. An adoptee inherits an entire family holding property of an adopter. An analysis of the inheritance rights of an adoptee and adopter allows an insight into the understanding of blood relatedness which exists in a consciousness of individuals. It turned out that being childless in a patriarchal social environment, such as Vranje, represents a crisis situation for couples, individuals but also for the whole patrilineal group of relatives. By adoption of a male relative belonging to an agnatic affiliation, the question of inheritance is solved, but also a problem of social and material reproduction of a patrilineal group and continuity of agnatic identity. This, of course, does not mean that an adoption of unrelated male child, especially in a case of total adoption, the same would not be possible. But it appears that the answer is in the fact that in the case of an adoption of unrelated child, there is a weakening of substantial sameness. In the case of an adoption of a related child, the opposite happens: enhancement of sameness, since it is believed that it brings good consequences. It turns out that the reason of an adoption of a male relative is to be found within a symbolic meaning of blood and its gender determination, found in patrilineal system of kinship.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Наследноправни положај усвојеника и усвојиоца : на примеру из Врања
T1  - Inheritance and Legal Status of an Adoptee and Adopter in the Example of Vranje
SP  - 167
EP  - 179
VL  - 56
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0801167C
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8855
ER  - 

@article{
author = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2008",
abstract = "Наследноправни однос између усвојеника и усвојиоца неретко бива
идентичан односу који постоји између родитеља и њихове биолошке
деце. У том погледу се као посебно занимљиво поставља питање
наследних права усвојеника наспрам његових биолошких родитеља и
крвних сродника, са једне стране и родитеља по усвојењу и осталих
грађанских сродника, са друге стране. Адопција је са етнолошког
становишта интересантна између осталог и због тога што се тиче
односа између крвног и грађанског сродства. Поменути однос долази
до изражаја у пуној мери управо код наслеђивања.
У раду се анализира наследноправни положај усвојеника и усвојиоца
у врањском крају, у другој половини двадесетог века., Inheritance and legal status of an adoptee and adopter is frequently identical to the relationship that exists between parents and their biological children. In this sense, it is especially interesting to inquire the inheritance rights of adoptee towards his/hers biological parents and kindred, and on the other hand, adopters and civic kin. From an ethnological standpoint, an adoption is interesting, among other things, because it addresses questions between blood/kin and civic relatedness, expressed fully in inheritance rights. The inheritance law, in practice since 2005 recognizes two types of adoption - total and partial. From an ethnological/anthropological standpoint, the following facts, found at the course of my fieldwork, are indicative- a married couple adopts a male child, usually from the closest husband's blood relatives (an uncle adopts a niece). Female children are rarely adopted, that is, only in cases when the closest blood relatives (through male and female lines) have no male descendants. An adoptee inherits an entire family holding property of an adopter. An analysis of the inheritance rights of an adoptee and adopter allows an insight into the understanding of blood relatedness which exists in a consciousness of individuals. It turned out that being childless in a patriarchal social environment, such as Vranje, represents a crisis situation for couples, individuals but also for the whole patrilineal group of relatives. By adoption of a male relative belonging to an agnatic affiliation, the question of inheritance is solved, but also a problem of social and material reproduction of a patrilineal group and continuity of agnatic identity. This, of course, does not mean that an adoption of unrelated male child, especially in a case of total adoption, the same would not be possible. But it appears that the answer is in the fact that in the case of an adoption of unrelated child, there is a weakening of substantial sameness. In the case of an adoption of a related child, the opposite happens: enhancement of sameness, since it is believed that it brings good consequences. It turns out that the reason of an adoption of a male relative is to be found within a symbolic meaning of blood and its gender determination, found in patrilineal system of kinship.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Наследноправни положај усвојеника и усвојиоца : на примеру из Врања, Inheritance and Legal Status of an Adoptee and Adopter in the Example of Vranje",
pages = "167-179",
volume = "56",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0801167C",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8855"
}

Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2008). Наследноправни положај усвојеника и усвојиоца : на примеру из Врања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(1), 167-179.
https://doi.org/10.2298/GEI0801167C
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8855

Ђорђевић Црнобрња Ј. Наследноправни положај усвојеника и усвојиоца : на примеру из Врања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(1):167-179.
doi:10.2298/GEI0801167C
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8855 .

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Наследноправни положај усвојеника и усвојиоца : на примеру из Врања" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 1 (2008):167-179,
https://doi.org/10.2298/GEI0801167C .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8855 .

TY  - JOUR
AU  - Pavićević, Aleksandra
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/556/491
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8860
AB  - Topics of ethnological research, as well as scientific discourse in general often represent the mirror of social reality. This paper researches the ways in which dealing with death and current ethnological approaches in Serbian ethnology during the second half of the 20th century, reflect the Zeitgeist. The intensity and the quality of interests for this important anthropological theme varied during the researched period, wherefore it is possible to differentiate two types of works and authors: those who write about funeral rituals, and those who 'read' them. From 1980s until nowadays there are three subgroups of contributions to this theme that reflect critical moments of the contemporary Serbian history. The issues raised in this paper are the following: The way in which state/society regards death the way in which it structures death, the way in which it gives meaning to death, as well as the usage of death for political purpose and the constant effort of civilization to repress it into oblivion.
AB  - Текст доноси аналитички приказ етнолошких радова који су током
друге половине 20. века били мање или више директно посвећени проучавању
смрти. Фокусирала сам се на етнолошке часописе: ГЕИ, ГЕМ, ЕП, ЕС и ЕАП,
као и на поједине текстове и монографске студије, које сматрам
незаобилазним када је у питању наведена тема.
Позната је чињеница да је модерно доба, донело однос према смрти
умногоме различит од онога који је карактерисао раније епохе. Од појаве која
је у традиционалном друштвеном миљеу ишла ,,руку под руку“ са својим
антиподом – животом, представљајући нераздвојни део свих његових, како
преломних, тако и свакодневних манифестација, смрт је у индустријској ери
све више потискивана ка маргинама стварности, у сферу приватног,
прећутаног, неконтролисаног и непризнатог. Професионализација послова у
вези са смрћу, пропагирање и омасовљење кремације, ограђивање и
сакривање гробаља, а затим и болесника и самртника од очију света, само су
детаљи процеса који је, може се рећи, кулминирао током друге половине 20.
века. Трендови у Србији, по овом питању, нису много одступали од оних на
глобалном нивоу. Ипак, мора се приметити да су овде култови везани за смрт,
у односу на друге обичаје животног циклуса, барем формално, најмање
подлегли променама. Разлози овоме леже свакако у комплексности самог
феномена смрти као вечите тајне и надахнућа религијско-магијског начина
размишљања, али и у чињеници да је атеистичка идеологија била примарно
антихришћанска и антицрквена, док обреде паганског карактера није
доживљавала као идеолошки превише опасне. Ово је погодовало опстанку
читавог комплекса традиционалних посмртних ритуала све до данашњих
дана. Вероватно се у томе налази и објашњење релативно великог броја
радова о смрти, који су, (с обзиром на претходно поменуте трендове)
супротно очекивањима, објављени у етнолошким часописима у проучаваном
периоду. Интезитет интересовања за смрт, као и квалитет проучавања овог
феномена осцилирао је током фокусираног периода. Утицај глобалних и
локалних друштвених и државних идеја и процеса огледао се и на пољу
антрополошког дискурса, тако да је у раду издвојено три етапе писања о
смрти у модерној српској етнологији/антропологији, које, на специфичан
начин говоре и о времену у коме су настале.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Time With or Without Death : Researching Death in Serbian Ethnology during the Second Half of the 20th Century
T1  - Време (без) смрти : проучавање смрти у српској етнологији током друге половине 20. века
SP  - 23
EP  - 35
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802023P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8860
ER  - 

@article{
author = "Pavićević, Aleksandra",
year = "2008",
abstract = "Topics of ethnological research, as well as scientific discourse in general often represent the mirror of social reality. This paper researches the ways in which dealing with death and current ethnological approaches in Serbian ethnology during the second half of the 20th century, reflect the Zeitgeist. The intensity and the quality of interests for this important anthropological theme varied during the researched period, wherefore it is possible to differentiate two types of works and authors: those who write about funeral rituals, and those who 'read' them. From 1980s until nowadays there are three subgroups of contributions to this theme that reflect critical moments of the contemporary Serbian history. The issues raised in this paper are the following: The way in which state/society regards death the way in which it structures death, the way in which it gives meaning to death, as well as the usage of death for political purpose and the constant effort of civilization to repress it into oblivion., Текст доноси аналитички приказ етнолошких радова који су током
друге половине 20. века били мање или више директно посвећени проучавању
смрти. Фокусирала сам се на етнолошке часописе: ГЕИ, ГЕМ, ЕП, ЕС и ЕАП,
као и на поједине текстове и монографске студије, које сматрам
незаобилазним када је у питању наведена тема.
Позната је чињеница да је модерно доба, донело однос према смрти
умногоме различит од онога који је карактерисао раније епохе. Од појаве која
је у традиционалном друштвеном миљеу ишла ,,руку под руку“ са својим
антиподом – животом, представљајући нераздвојни део свих његових, како
преломних, тако и свакодневних манифестација, смрт је у индустријској ери
све више потискивана ка маргинама стварности, у сферу приватног,
прећутаног, неконтролисаног и непризнатог. Професионализација послова у
вези са смрћу, пропагирање и омасовљење кремације, ограђивање и
сакривање гробаља, а затим и болесника и самртника од очију света, само су
детаљи процеса који је, може се рећи, кулминирао током друге половине 20.
века. Трендови у Србији, по овом питању, нису много одступали од оних на
глобалном нивоу. Ипак, мора се приметити да су овде култови везани за смрт,
у односу на друге обичаје животног циклуса, барем формално, најмање
подлегли променама. Разлози овоме леже свакако у комплексности самог
феномена смрти као вечите тајне и надахнућа религијско-магијског начина
размишљања, али и у чињеници да је атеистичка идеологија била примарно
антихришћанска и антицрквена, док обреде паганског карактера није
доживљавала као идеолошки превише опасне. Ово је погодовало опстанку
читавог комплекса традиционалних посмртних ритуала све до данашњих
дана. Вероватно се у томе налази и објашњење релативно великог броја
радова о смрти, који су, (с обзиром на претходно поменуте трендове)
супротно очекивањима, објављени у етнолошким часописима у проучаваном
периоду. Интезитет интересовања за смрт, као и квалитет проучавања овог
феномена осцилирао је током фокусираног периода. Утицај глобалних и
локалних друштвених и државних идеја и процеса огледао се и на пољу
антрополошког дискурса, тако да је у раду издвојено три етапе писања о
смрти у модерној српској етнологији/антропологији, које, на специфичан
начин говоре и о времену у коме су настале.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Time With or Without Death : Researching Death in Serbian Ethnology during the Second Half of the 20th Century, Време (без) смрти : проучавање смрти у српској етнологији током друге половине 20. века",
pages = "23-35",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802023P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8860"
}

Pavićević, A.. (2008). Time With or Without Death : Researching Death in Serbian Ethnology during the Second Half of the 20th Century. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 23-35.
https://doi.org/10.2298/GEI0802023P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8860

Pavićević A. Time With or Without Death : Researching Death in Serbian Ethnology during the Second Half of the 20th Century. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):23-35.
doi:10.2298/GEI0802023P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8860 .

Pavićević, Aleksandra, "Time With or Without Death : Researching Death in Serbian Ethnology during the Second Half of the 20th Century" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):23-35,
https://doi.org/10.2298/GEI0802023P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8860 .

TY  - CHAP
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7512
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8698
AB  - Овај рад се бави мотивима тј. античким наслеђем и
његовим присуством у нашој свакодневици. И док су у доба
класицизма антички митови и старина представљали неисцрпан извор мотива у високој уметности данас се присуство
антике најчешће своди на позивање на античке „ауторитете“ у приликама када је потребно дати назив некој јавној
установи или предузећу – издавачкој кући, спортском
центру, туристичкој агенцији, лекарској ординацији, или пак
неком јелу. У неким случајевима, избори ових назива могу
се сматрати промишљеним и оправданим, а њихова симболичка вредност нуди могућност ишчитавања (Клио, муза
историје, узета је за назив издавачке куће, али је и име
једног Реноовог модела; Цезар као назив салате упућује на
рафинирани укус који би задовољио и цара), док површна
или никаква знања често доводе до комичних решења
(спортски центар Олимп назван је, вероватно грешком, по
планини Олимп, станишту грчких богова, а олимпијске игре
одржавале су се у граду Олимпији, на Пелопонезу). У чему
лежи ауторитет антике и због чега је управо ова култура
носилац „гаранције квалитета“? Идеја мапирања присутности антике у свакодневици није само у томе да се анализира и илуструје присутност античке културе у култури којом
смо окружени, већ и да се преиспита какве су популарне
представе о антици данас и на чему се заснивају.
AB  - This paper is dealing with the inheritance
of ancient antiquity and its presence in our
everyday life. While in the period of classicism
ancient myths and relics represented inexhaustible
source of motives in the high arts, today the
presence of antiquity is most often reduced to the
recalling ancient “authorities”, on the occasions
when it is necessary to give the name to some public facility or enterprise –
publishing house, sport center, tourist agency, doctor‟s office, or even some meal.
Sometimes, the choice of the name might is thought out and justified, while its
symbolic value offers the possibility of reading (Clio, the muse of history is taken
for the title of the publishing house, but also the title of one Reno car; Cesar as the
title of the salad point to the sophisticated taste that would please a tsar), while
superficial meanings often lead to comic solutions (sport center Olypm is called,
probably by mistake, according to the mountain Olympus, the residence of the
Greek gods, while Olympic games were held in the city Olympia in Peloponnesus).
Where is the authority of antiquity and why exactly this culture is “guarantee of
quality”? The idea to map the presence of antiquity in everyday life is not only
motivated by the idea to illustrate the presence of antiquity in the culture that
surrounds us, but also to requestion the popular ideas about antiquity today as well
as their motivation.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
T1  - Антика око нас
T1  - Antiquity Around Us
SP  - 193
EP  - 204
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8698
ER  - 

@inbook{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2008",
abstract = "Овај рад се бави мотивима тј. античким наслеђем и
његовим присуством у нашој свакодневици. И док су у доба
класицизма антички митови и старина представљали неисцрпан извор мотива у високој уметности данас се присуство
антике најчешће своди на позивање на античке „ауторитете“ у приликама када је потребно дати назив некој јавној
установи или предузећу – издавачкој кући, спортском
центру, туристичкој агенцији, лекарској ординацији, или пак
неком јелу. У неким случајевима, избори ових назива могу
се сматрати промишљеним и оправданим, а њихова симболичка вредност нуди могућност ишчитавања (Клио, муза
историје, узета је за назив издавачке куће, али је и име
једног Реноовог модела; Цезар као назив салате упућује на
рафинирани укус који би задовољио и цара), док површна
или никаква знања често доводе до комичних решења
(спортски центар Олимп назван је, вероватно грешком, по
планини Олимп, станишту грчких богова, а олимпијске игре
одржавале су се у граду Олимпији, на Пелопонезу). У чему
лежи ауторитет антике и због чега је управо ова култура
носилац „гаранције квалитета“? Идеја мапирања присутности антике у свакодневици није само у томе да се анализира и илуструје присутност античке културе у култури којом
смо окружени, већ и да се преиспита какве су популарне
представе о антици данас и на чему се заснивају., This paper is dealing with the inheritance
of ancient antiquity and its presence in our
everyday life. While in the period of classicism
ancient myths and relics represented inexhaustible
source of motives in the high arts, today the
presence of antiquity is most often reduced to the
recalling ancient “authorities”, on the occasions
when it is necessary to give the name to some public facility or enterprise –
publishing house, sport center, tourist agency, doctor‟s office, or even some meal.
Sometimes, the choice of the name might is thought out and justified, while its
symbolic value offers the possibility of reading (Clio, the muse of history is taken
for the title of the publishing house, but also the title of one Reno car; Cesar as the
title of the salad point to the sophisticated taste that would please a tsar), while
superficial meanings often lead to comic solutions (sport center Olypm is called,
probably by mistake, according to the mountain Olympus, the residence of the
Greek gods, while Olympic games were held in the city Olympia in Peloponnesus).
Where is the authority of antiquity and why exactly this culture is “guarantee of
quality”? The idea to map the presence of antiquity in everyday life is not only
motivated by the idea to illustrate the presence of antiquity in the culture that
surrounds us, but also to requestion the popular ideas about antiquity today as well
as their motivation.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now",
booktitle = "Антика око нас, Antiquity Around Us",
pages = "193-204",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8698"
}

Stevanović, L.. (2008). Антика око нас. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 193-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8698

Stevanović L. Антика око нас. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now. 2008;:193-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8698 .

Stevanović, Lada, "Антика око нас" in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now (2008):193-204,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8698 .

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/555/490
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8859
AB  - The word hero appears in Greek language with a twofold meaning. On one hand it is used for denoting a divine being, who lived a mortal life, but after doing some great deed deserved to become god. On the other hand, the hero stands for great and brave warrior who is ready to give his life in order to gain immortal glory, and continue to live in the social sphere, in the memory of his descendants. Exactly this epic narrative survived and was exploited many times, as a very convenient and useful pattern in con strutting the ideal of brave warrior, ready to die for his country when necessary. I am going to requisition the relation between two meanings of the word hero, in order to get deeper insight in the meaning of this twofold term in the social and cultural context in which it appears, as a religious concept or as a narrative in war propaganda.
AB  - Реч херој пољављује се у старогрчком у два значења. У једном
значењу користи се за означавање дивинизованог бића које је живело
животом смртника, али је, због заслуга или неког значајног дела, након смрти
заслужило божански статус. Према археолошким изворима, трагови овог
култа појављују се од постхомерског доба, тј. од X пре н. е, с тим да херојски
култ постаје нарочито популаран од последње четвртине VIII века. Бум
откривања херојских гробница и њихово претварање у светилишта
коинцидирају са појавом и развојем полиса (држава-градова) у VIII пре н. е.
То наводи на закључак да увођење овог култа стоји у вези са променама у
домену друштвеног живота и стварањем нове политичке организације.
Аргумент у прилог овој тези препознатљив је у природи и функицији хероја,
који су статус бесмртника стицали управо захваљујући заслугама за оснивање
градова и доношење закона. У том смислу, ови култови су служили као
оправдање и подршка за успостављање нове друштвене организације, која се
од тог тренутка више није заснивала на крвном и племенском сродству.
Једно од питања којима се у раду бавим јесте и то да ли се херојски
култ развио из култа предака. Наиме, не ради се само о томе да постоје бројне
паралеле између погребних ритуала, култа предака и култа хероја, већ је
дошло и до преношења делова ритуалне праксе из једног култа у други. Реч је
о агонима, надгробним надметањима која су се одржавала као последња
ритуална етапа на сахранама племства. Дакле, паралелно са законима који су
рестриктивно утицали на раскош и изразито јавни карактер традиционалних
сахрана (прописи су налагали одржавање процесије у рану зору, ограничен
број нарикача, умереније приношење жртава), неке су етапе погребног обреда
пренете у култ хероја. Како показују истраживања погребних ритуала у
античкој Грчкој, контрола над мртвима и ритуалим који су њим посвећени,
заправо увек представља и контролу над живима. Оно што је важно нагласити
као разлику између култа предака и хероја, то је да се први култ заснива на
крвном сродству и вери у божанску моћ предака, а да је други диркетно
повезан са политичким променама, са опадањем моћи породичних кланова и
са новом државном организацијом, којој је овај култ и требало да послужи као подршка у сфери религије. Иако култ хероја није заснован на крвним везама,
социјална фукнција оба култа је идентична – оснаживање друштвеног поретка
и религијско оправдање солидарности групе која је загарантована подршком
дивинизованих покојника.
Друго значење речи херој односи се на чувеног и храброг ратника,
који је спреман да положи живот како би стекао бесмртну славу и наставио да
живи у социјалној сфери, у сећању својих потомака. Овај епски наратив био је
експлоатисан много пута у току грчке историје, послуживши као прикладна
матрица за конструисање идеала храброг ратника, спремног да погине за своју
отаџбину кад год је то неопходно. Овај наратив је повезан са једним од два
концепта смрти која су постојала у античкој Грчкој. Наиме, насупрот идеји да
је смрт ужасна и страшна, постојало је и схватање да постоји смрт која је
лепа. Управо је то смрт хероја, војника и ратника, по могућству – младог,
који, уместо да стари и умире полако, полаже свој живот на олтар отаџбине
док је још у пуној снази, стичући на тај начин бесмртност.
Нимало не изненађује што је овај идеал настао у епској поезији, која –
уосталом – и слави велике подвиге. Не треба заборавити колико је значајна
улога била епске поезије у образовању у античкој Грчкој, и то не само због
преношења знања, већ пре свега због вредности које је славила, а које су
учествовале у обликовању културе и јавног, дакле – политичког живота.
Осим у епској поезији слављење херојског идеала може се пронаћи у
надгробним беседама на јавним сахранама атинских војника. Чувени пример
једне такве беседе је Периклов говор након неуспеле Сицилијанске
експедиције у којој је изгинуо велики број Атињана. Ово сухрану је антински
државник искористио за мобилизацију нових војних снага и промовисање
рата, не жалећи толико за покојницима, колико славећи смрт ратника. Иначе,
реторски жанр надгробне беседе се појавио управо у Атини у доба полиса и
представља књижевну инвенцију насупротн народној традицији тужбалица.
Према антинском предању које је креирано истовремено када и ова врста
беседе, одржавањем оваквих говора поштован је „закон предака“, премда се
потпуно поуздано зна да се радило о иновацији и да је ова флоскула требало
да послужи само да би обезбедила кредибилитет новој врсти обраћања на
јавним сахранама.
Упркос очитој разлици између два значења која је покривала реч
херој, несумњиво је да су од доба оснивања полиса, оба хероја била
коришћена од стране државе (полиса) и употребљена за политику која је
вођена. Анализа представља само део комплексних односа у сфери
ритуализације смрти (у историјски омеђеном и у том смислу специфичном
културном контексту), једног од највећих табуа живота, који је, као што је то
очито у античкој грчкој историји, још од античког доба, као и данас (наравно
коришћење механизам и митолошких матрица у ратничкој идеологији, како су
то показале изврсне анализе Ивана Чоловића, разликују се у зависности од
конкретног културног и историјског контекста) отварао простор за бројне
манипулације.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Human or Superhuman : the Concept of Hero in Ancient Greek Religion and/in Politics
T1  - Човек или натчовек : концепт хероја у античкој грчкој религији и/или политици
SP  - 7
EP  - 22
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802007S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8859
ER  - 

@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2008",
abstract = "The word hero appears in Greek language with a twofold meaning. On one hand it is used for denoting a divine being, who lived a mortal life, but after doing some great deed deserved to become god. On the other hand, the hero stands for great and brave warrior who is ready to give his life in order to gain immortal glory, and continue to live in the social sphere, in the memory of his descendants. Exactly this epic narrative survived and was exploited many times, as a very convenient and useful pattern in con strutting the ideal of brave warrior, ready to die for his country when necessary. I am going to requisition the relation between two meanings of the word hero, in order to get deeper insight in the meaning of this twofold term in the social and cultural context in which it appears, as a religious concept or as a narrative in war propaganda., Реч херој пољављује се у старогрчком у два значења. У једном
значењу користи се за означавање дивинизованог бића које је живело
животом смртника, али је, због заслуга или неког значајног дела, након смрти
заслужило божански статус. Према археолошким изворима, трагови овог
култа појављују се од постхомерског доба, тј. од X пре н. е, с тим да херојски
култ постаје нарочито популаран од последње четвртине VIII века. Бум
откривања херојских гробница и њихово претварање у светилишта
коинцидирају са појавом и развојем полиса (држава-градова) у VIII пре н. е.
То наводи на закључак да увођење овог култа стоји у вези са променама у
домену друштвеног живота и стварањем нове политичке организације.
Аргумент у прилог овој тези препознатљив је у природи и функицији хероја,
који су статус бесмртника стицали управо захваљујући заслугама за оснивање
градова и доношење закона. У том смислу, ови култови су служили као
оправдање и подршка за успостављање нове друштвене организације, која се
од тог тренутка више није заснивала на крвном и племенском сродству.
Једно од питања којима се у раду бавим јесте и то да ли се херојски
култ развио из култа предака. Наиме, не ради се само о томе да постоје бројне
паралеле између погребних ритуала, култа предака и култа хероја, већ је
дошло и до преношења делова ритуалне праксе из једног култа у други. Реч је
о агонима, надгробним надметањима која су се одржавала као последња
ритуална етапа на сахранама племства. Дакле, паралелно са законима који су
рестриктивно утицали на раскош и изразито јавни карактер традиционалних
сахрана (прописи су налагали одржавање процесије у рану зору, ограничен
број нарикача, умереније приношење жртава), неке су етапе погребног обреда
пренете у култ хероја. Како показују истраживања погребних ритуала у
античкој Грчкој, контрола над мртвима и ритуалим који су њим посвећени,
заправо увек представља и контролу над живима. Оно што је важно нагласити
као разлику између култа предака и хероја, то је да се први култ заснива на
крвном сродству и вери у божанску моћ предака, а да је други диркетно
повезан са политичким променама, са опадањем моћи породичних кланова и
са новом државном организацијом, којој је овај култ и требало да послужи као подршка у сфери религије. Иако култ хероја није заснован на крвним везама,
социјална фукнција оба култа је идентична – оснаживање друштвеног поретка
и религијско оправдање солидарности групе која је загарантована подршком
дивинизованих покојника.
Друго значење речи херој односи се на чувеног и храброг ратника,
који је спреман да положи живот како би стекао бесмртну славу и наставио да
живи у социјалној сфери, у сећању својих потомака. Овај епски наратив био је
експлоатисан много пута у току грчке историје, послуживши као прикладна
матрица за конструисање идеала храброг ратника, спремног да погине за своју
отаџбину кад год је то неопходно. Овај наратив је повезан са једним од два
концепта смрти која су постојала у античкој Грчкој. Наиме, насупрот идеји да
је смрт ужасна и страшна, постојало је и схватање да постоји смрт која је
лепа. Управо је то смрт хероја, војника и ратника, по могућству – младог,
који, уместо да стари и умире полако, полаже свој живот на олтар отаџбине
док је још у пуној снази, стичући на тај начин бесмртност.
Нимало не изненађује што је овај идеал настао у епској поезији, која –
уосталом – и слави велике подвиге. Не треба заборавити колико је значајна
улога била епске поезије у образовању у античкој Грчкој, и то не само због
преношења знања, већ пре свега због вредности које је славила, а које су
учествовале у обликовању културе и јавног, дакле – политичког живота.
Осим у епској поезији слављење херојског идеала може се пронаћи у
надгробним беседама на јавним сахранама атинских војника. Чувени пример
једне такве беседе је Периклов говор након неуспеле Сицилијанске
експедиције у којој је изгинуо велики број Атињана. Ово сухрану је антински
државник искористио за мобилизацију нових војних снага и промовисање
рата, не жалећи толико за покојницима, колико славећи смрт ратника. Иначе,
реторски жанр надгробне беседе се појавио управо у Атини у доба полиса и
представља књижевну инвенцију насупротн народној традицији тужбалица.
Према антинском предању које је креирано истовремено када и ова врста
беседе, одржавањем оваквих говора поштован је „закон предака“, премда се
потпуно поуздано зна да се радило о иновацији и да је ова флоскула требало
да послужи само да би обезбедила кредибилитет новој врсти обраћања на
јавним сахранама.
Упркос очитој разлици између два значења која је покривала реч
херој, несумњиво је да су од доба оснивања полиса, оба хероја била
коришћена од стране државе (полиса) и употребљена за политику која је
вођена. Анализа представља само део комплексних односа у сфери
ритуализације смрти (у историјски омеђеном и у том смислу специфичном
културном контексту), једног од највећих табуа живота, који је, као што је то
очито у античкој грчкој историји, још од античког доба, као и данас (наравно
коришћење механизам и митолошких матрица у ратничкој идеологији, како су
то показале изврсне анализе Ивана Чоловића, разликују се у зависности од
конкретног културног и историјског контекста) отварао простор за бројне
манипулације.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Human or Superhuman : the Concept of Hero in Ancient Greek Religion and/in Politics, Човек или натчовек : концепт хероја у античкој грчкој религији и/или политици",
pages = "7-22",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802007S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8859"
}

Stevanović, L.. (2008). Human or Superhuman : the Concept of Hero in Ancient Greek Religion and/in Politics. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 7-22.
https://doi.org/10.2298/GEI0802007S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8859

Stevanović L. Human or Superhuman : the Concept of Hero in Ancient Greek Religion and/in Politics. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):7-22.
doi:10.2298/GEI0802007S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8859 .

Stevanović, Lada, "Human or Superhuman : the Concept of Hero in Ancient Greek Religion and/in Politics" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):7-22,
https://doi.org/10.2298/GEI0802007S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8859 .

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/607/542
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8856
AB  - На основу Kатастра из 1704. године, за Рисан и рисански крај могуће
је реконструисати пољопривреду, сточарство, маслинарство и
воћарство овога дела бококоторског залива. Венеција је заузела
Рисан и околину 1684. године, после двовековне владавине Турака. У
раду је дат преглед власника и бивших власника, структура, тј.
квалитет земљишта и засади који су се гајили. Обухваћена су
следећа насеља: Рисан, Ораховац, Леденице, Кривошије, Убли,
Костањица, Морињ и Буновићи.
AB  - This paper is based on the registrar data on Risan and the surrounding settlements, created in 1704 by the Venetians. The Venetians took over the area in 1684, after the two century rule by the Turks. The registrar contains data on agriculture, fruit and olive growing and milling industry. The registrar includes these settlements: Risan, Orahovac, Krivoshije Gornje and Donje Ledenice, Kostanjice (Risan's and Perast's), Gornje and Donje Uble, Gornji and Donji Morinj and Bunovichi. This registrar provided many more data than what is usual for this type of document. Besides the names of real estate owner, the registrar provides names of the previous owners, the Turks or local (domicile) population, who sold the land or whose land was given away to the incomers. Many parcels bear the note as an old ownership. In addition to the land size, there are data on the quality and usage: plough land, uncultivated, untilled, stony, pasture. There are data on planted soil too: wine-grows, figs, olives, chestnuts. Gardens were described separately. In addition to the population basic demography, the registrar provides data on cattle, horses owned by individual families, and whose number is described in this paper. In addition to descriptive data on houses and accompanying buildings, the registrar also describes mills and their state, whether they are damaged or in function as well as threshing-floors. At the end of the registrar, there is a list of owners by places, size and type of cultivated land, wine-growing land and required taxes by individual and settlements.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. године
T1  - Professions of Risan Population according to 1704 Land-Registry
SP  - 211
EP  - 225
VL  - 56
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0801211R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8856
ER  - 

@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2008",
abstract = "На основу Kатастра из 1704. године, за Рисан и рисански крај могуће
је реконструисати пољопривреду, сточарство, маслинарство и
воћарство овога дела бококоторског залива. Венеција је заузела
Рисан и околину 1684. године, после двовековне владавине Турака. У
раду је дат преглед власника и бивших власника, структура, тј.
квалитет земљишта и засади који су се гајили. Обухваћена су
следећа насеља: Рисан, Ораховац, Леденице, Кривошије, Убли,
Костањица, Морињ и Буновићи., This paper is based on the registrar data on Risan and the surrounding settlements, created in 1704 by the Venetians. The Venetians took over the area in 1684, after the two century rule by the Turks. The registrar contains data on agriculture, fruit and olive growing and milling industry. The registrar includes these settlements: Risan, Orahovac, Krivoshije Gornje and Donje Ledenice, Kostanjice (Risan's and Perast's), Gornje and Donje Uble, Gornji and Donji Morinj and Bunovichi. This registrar provided many more data than what is usual for this type of document. Besides the names of real estate owner, the registrar provides names of the previous owners, the Turks or local (domicile) population, who sold the land or whose land was given away to the incomers. Many parcels bear the note as an old ownership. In addition to the land size, there are data on the quality and usage: plough land, uncultivated, untilled, stony, pasture. There are data on planted soil too: wine-grows, figs, olives, chestnuts. Gardens were described separately. In addition to the population basic demography, the registrar provides data on cattle, horses owned by individual families, and whose number is described in this paper. In addition to descriptive data on houses and accompanying buildings, the registrar also describes mills and their state, whether they are damaged or in function as well as threshing-floors. At the end of the registrar, there is a list of owners by places, size and type of cultivated land, wine-growing land and required taxes by individual and settlements.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. године, Professions of Risan Population according to 1704 Land-Registry",
pages = "211-225",
volume = "56",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0801211R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8856"
}

Радојичић, Д.. (2008). Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(1), 211-225.
https://doi.org/10.2298/GEI0801211R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8856

Радојичић Д. Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(1):211-225.
doi:10.2298/GEI0801211R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8856 .

Радојичић, Драгана, "Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. године" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 1 (2008):211-225,
https://doi.org/10.2298/GEI0801211R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8856 .

TY  - BOOK
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2008
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/73/5e5a9c181033c_62.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8723
AB  - Географски гледано, Бококоторски залив је део Медитерана, али су многи светски културни нивои оставили трајне трагове на његовој брдовитој територији. Ова вековима дуга слојевитост различитих култура коју су освајачи доносили са собом, допринела је формирању одређених културолошких особености овог краја у свим деловима културне, историјске, етичке, економске, језичке и политичке сфере. Лингвистичке промене су такође резултат многих миграција, које су очигледне у свакодневном животу, као на пример у школама, на улици или приликом поздрављања. Дијалектичка основа се, такође, мења и многе речи нестају за млађе генерације. Примарни задатак мог истраживања био је прикупљање свих речи из материјалне културе које се данас ретко чују на улицама Бококоторског залива. На основу истраживања Божића и свих пратећих обичаја, дошла сам до закључка да су промене које су се дешавале у датом периоду уско повезане са променама које су се дешавале у друштву као целини, нарочито пре и после првог и другог светског рата. Лако и брзо прихватање разлика без сукоба и спорова, идентификација сопствене индивидуалности са простором/територијим и прихватање различитих религија без преиспитивања, културне и грађанске слободе, заједно чине ову територију веома специфичном на географској мапи Балкана. У Бококоторском заливу, културни интереси, два света Истока и Запада оставили су своје трагове стварајући синтезу различитих утицаја али истовремено прилагођавајући и прихватајући многе народе са свим њиховим специфичностима.
AB  - Geographically, the Boka Kotorska Bay is a part of the Mediterranean, but many of the world cultural levels had left their marks permanently on its hilly territory. This centuries-long layering of different cultures that the conquerors brought with them, has contributed to the cultural particulars in all parts of cultural, historical, ethnic, economic, language and political spheres of the Bay. The linguistic changes are also the result of the many migrations, evident in everyday life, like in schools, streets or greetings. Dialectic base also changes, and many words become lost to the younger generations. The primary task of my research was to collect all the words from material cultures that are hardly ever spoken today on the streets of the Boka Bay. 
Based on the research on Christmas and accompanying customs, I came to the conclusion that the changes happening in the given period are closely related to the changes brought upon the society as a whole, especially so before and after WW I and WW II.  Easy and quick acceptance of the differences without conflict or disputes, identification of one’s own individuality with the space/territory identity and unquestioning of religious, cultural or civil freedom, all make this territory a very specific on the Balkans geographic map. In the Boka Kotorska Bay, cultural interests of the two worlds, East and West, have left their marks, creating a synthesis of different influences but also managing to adjust and accommodate many populations with all of their specific features.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Слике из Боке
SP  - 1
EP  - 168
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8723
ER  - 

@book{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2008",
abstract = "Географски гледано, Бококоторски залив је део Медитерана, али су многи светски културни нивои оставили трајне трагове на његовој брдовитој територији. Ова вековима дуга слојевитост различитих култура коју су освајачи доносили са собом, допринела је формирању одређених културолошких особености овог краја у свим деловима културне, историјске, етичке, економске, језичке и политичке сфере. Лингвистичке промене су такође резултат многих миграција, које су очигледне у свакодневном животу, као на пример у школама, на улици или приликом поздрављања. Дијалектичка основа се, такође, мења и многе речи нестају за млађе генерације. Примарни задатак мог истраживања био је прикупљање свих речи из материјалне културе које се данас ретко чују на улицама Бококоторског залива. На основу истраживања Божића и свих пратећих обичаја, дошла сам до закључка да су промене које су се дешавале у датом периоду уско повезане са променама које су се дешавале у друштву као целини, нарочито пре и после првог и другог светског рата. Лако и брзо прихватање разлика без сукоба и спорова, идентификација сопствене индивидуалности са простором/територијим и прихватање различитих религија без преиспитивања, културне и грађанске слободе, заједно чине ову територију веома специфичном на географској мапи Балкана. У Бококоторском заливу, културни интереси, два света Истока и Запада оставили су своје трагове стварајући синтезу различитих утицаја али истовремено прилагођавајући и прихватајући многе народе са свим њиховим специфичностима., Geographically, the Boka Kotorska Bay is a part of the Mediterranean, but many of the world cultural levels had left their marks permanently on its hilly territory. This centuries-long layering of different cultures that the conquerors brought with them, has contributed to the cultural particulars in all parts of cultural, historical, ethnic, economic, language and political spheres of the Bay. The linguistic changes are also the result of the many migrations, evident in everyday life, like in schools, streets or greetings. Dialectic base also changes, and many words become lost to the younger generations. The primary task of my research was to collect all the words from material cultures that are hardly ever spoken today on the streets of the Boka Bay. 
Based on the research on Christmas and accompanying customs, I came to the conclusion that the changes happening in the given period are closely related to the changes brought upon the society as a whole, especially so before and after WW I and WW II.  Easy and quick acceptance of the differences without conflict or disputes, identification of one’s own individuality with the space/territory identity and unquestioning of religious, cultural or civil freedom, all make this territory a very specific on the Balkans geographic map. In the Boka Kotorska Bay, cultural interests of the two worlds, East and West, have left their marks, creating a synthesis of different influences but also managing to adjust and accommodate many populations with all of their specific features.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Слике из Боке",
pages = "1-168",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8723"
}

Радојичић, Д.. (2008). Слике из Боке. 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8723

Радојичић Д. Слике из Боке. 2008;:1-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8723 .

Радојичић, Драгана, "Слике из Боке" (2008):1-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8723 .

TY  - CHAP
AU  - Тодоровић, Ивица
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7516
AB  - Основна сврха рада јесте разматрање могућности реконструкције јединственог система елемената културе, као заједничке системске матрице која се налази у основи различитих културних феномена. Текст представља дигресивни извод из монографије која ће се детаљније бавити наведеним питањима, тако да су на овом месту изнесене само основне контуре проблема, презентоване превасходно у виду једне врсте мисаоног експеримента.
Читав поступак заснован је, пре свега, на аналитичком сагледавању, односно – на закључцима произашлим из српске (етнокултуролошке и етнолошко-антрополошке)
грађе.
AB  - On the basis of clear analogies of the basic structure
relations noticed inside of different cultural phenomena,
it is possible to speak about possibilities of
(re)construction of the uniform system of cultural
elements, in the sense of common basis of complete
cultural reality. The concretization of this idea is
achieved through the perceiving of structural similarities
of existing basic patterns of the most important
phenomena of traditional spiritual culture of Serbian
people. In the previous studies this resulted in
formulation of theoretical concept of manifestation
universal structure of thought in cultural phenomena,
above all in rituals and myths. On the other hand,
approaches and results of the most eminent classics of anthropological thought
(above all Claude Levi-Strauss, V. Propp, B. Malinowski, A. Van Gennep, K. G.
Jung and others) give direct contribution to the formation of the idea about
possibility of concrete reconstruction of uniform system of cultural patterns.
AB  - Въз основа на ясните аналогии на базисните
структурни релации, откривани в различните
културни феномени, може да се говори за
възможната (ре)конструкция на уникалната
система на културния елемент, в смисъл на обща
основа на целокупната културна реалност.
Конкретизацията на този замисъл
осъществяваме посредством наблюдението
върху структурните прилики, съществуващи в
рамката на базисните образци на най-важните
феномени на традиционната духовна култура на
сърбите, в резултат на което в предходни наши
изследвания беше формулирана теоретична
концепция за проявата на универсална структура на мисленето в културните
феномени, преди всичко в ритуалите и митовете. От друга страна и
подходите, и резултатите, до които достигат някои от най-изтъкнатите
класици на антропологичната мисъл (преди всичко Кл. Леви-Строс, Вл. Проп,
Бр. Малиновски, А. Ван-Женеп, К. Г. Юнг и др.), допринасят непосредствено
за оформянето на идеята за възможността за конкретизирана реконструкция
на обща система на културните образци.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period
T1  - Проблематика реконструкције јединствене системске основе културних феномена – осврт на истраживања и аналитичке могућности
T1  - Проблематиката за реконструкцията на общата системна основа на културните феномени. Кратък преглед на изследваията и на възможностите за анализ
T1  - The Problem of Reconstruction of Uniform System Basis of Cultural Phenomena. Summarized Turn to the Researches and Analytical Possibilities
SP  - 225
EP  - 242
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7516
ER  - 

@inbook{
author = "Тодоровић, Ивица",
year = "2008",
abstract = "Основна сврха рада јесте разматрање могућности реконструкције јединственог система елемената културе, као заједничке системске матрице која се налази у основи различитих културних феномена. Текст представља дигресивни извод из монографије која ће се детаљније бавити наведеним питањима, тако да су на овом месту изнесене само основне контуре проблема, презентоване превасходно у виду једне врсте мисаоног експеримента.
Читав поступак заснован је, пре свега, на аналитичком сагледавању, односно – на закључцима произашлим из српске (етнокултуролошке и етнолошко-антрополошке)
грађе., On the basis of clear analogies of the basic structure
relations noticed inside of different cultural phenomena,
it is possible to speak about possibilities of
(re)construction of the uniform system of cultural
elements, in the sense of common basis of complete
cultural reality. The concretization of this idea is
achieved through the perceiving of structural similarities
of existing basic patterns of the most important
phenomena of traditional spiritual culture of Serbian
people. In the previous studies this resulted in
formulation of theoretical concept of manifestation
universal structure of thought in cultural phenomena,
above all in rituals and myths. On the other hand,
approaches and results of the most eminent classics of anthropological thought
(above all Claude Levi-Strauss, V. Propp, B. Malinowski, A. Van Gennep, K. G.
Jung and others) give direct contribution to the formation of the idea about
possibility of concrete reconstruction of uniform system of cultural patterns., Въз основа на ясните аналогии на базисните
структурни релации, откривани в различните
културни феномени, може да се говори за
възможната (ре)конструкция на уникалната
система на културния елемент, в смисъл на обща
основа на целокупната културна реалност.
Конкретизацията на този замисъл
осъществяваме посредством наблюдението
върху структурните прилики, съществуващи в
рамката на базисните образци на най-важните
феномени на традиционната духовна култура на
сърбите, в резултат на което в предходни наши
изследвания беше формулирана теоретична
концепция за проявата на универсална структура на мисленето в културните
феномени, преди всичко в ритуалите и митовете. От друга страна и
подходите, и резултатите, до които достигат някои от най-изтъкнатите
класици на антропологичната мисъл (преди всичко Кл. Леви-Строс, Вл. Проп,
Бр. Малиновски, А. Ван-Женеп, К. Г. Юнг и др.), допринасят непосредствено
за оформянето на идеята за възможността за конкретизирана реконструкция
на обща система на културните образци.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period",
booktitle = "Проблематика реконструкције јединствене системске основе културних феномена – осврт на истраживања и аналитичке могућности, Проблематиката за реконструкцията на общата системна основа на културните феномени. Кратък преглед на изследваията и на възможностите за анализ, The Problem of Reconstruction of Uniform System Basis of Cultural Phenomena. Summarized Turn to the Researches and Analytical Possibilities",
pages = "225-242",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7516"
}

Тодоровић, И.. (2008). Проблематика реконструкције јединствене системске основе културних феномена – осврт на истраживања и аналитичке могућности. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period
Београд : Етнографски институт САНУ., 225-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7516

Тодоровић И. Проблематика реконструкције јединствене системске основе културних феномена – осврт на истраживања и аналитичке могућности. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period. 2008;:225-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7516 .

Тодоровић, Ивица, "Проблематика реконструкције јединствене системске основе културних феномена – осврт на истраживања и аналитичке могућности" in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period (2008):225-242,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7516 .

TY  - CHAP
AU  - Тодоровић, Ивица
PY  - 2008
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/15/5e5a6a88e2941_24_compressed.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7514
AB  - У студији се – у виду једне врсте мисаоног експеримента – разматра проблематика (ре)конструкције јединственог система елемената културе, по узору на (превасходно левистросовску) идеју о реалној могућности издвајања објективно постојећег, универзалног културног система – аналогно моделима констатованим од стране природних
наука. Другим речима, на овом месту, првенствено полазећи од раније презентоване српске грађе, разматрамо степен изводљивости замисли о издвајању културних категорија, тј. елемената који се налазе у основи феномена културе. Сам процес реконструкције подразумева стављање посебног нагласка на садржаје уочене унутар различи
тих митско-ритуалних комплекса. Ови обрасци се могу упоредити са језичким, логичким и другим културним моделима, који поседују сродне структурне карактеристике.
AB  - The previous research has pointed out to an
existence of a unique system of cultural elements.
Worldwide, many scientists have contributed to the
subject of universality in cultural structural forms, while
for Serbian cultural area, I was able to form a hypothesis
of primarily linguistic-logical system, based on
particulars in Serbian grammar and its usage. This
particular complex forms a basis for the unique system
of cultural elements, illustrated by many examples from
Serbian tradition (language structure, complex rituals,
fairytales, mythology and so on).
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
T1  - О јединственом систему елемената културе : илустративни пресек са нагласком на закључцима произашлим из српске грађе
T1  - Unique System of Cultural Elements : An Illustrative Review Emphasizing the Conclusions Drawn from Serbian Sources
SP  - 95
EP  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7514
ER  - 

@inbook{
author = "Тодоровић, Ивица",
year = "2008",
abstract = "У студији се – у виду једне врсте мисаоног експеримента – разматра проблематика (ре)конструкције јединственог система елемената културе, по узору на (превасходно левистросовску) идеју о реалној могућности издвајања објективно постојећег, универзалног културног система – аналогно моделима констатованим од стране природних
наука. Другим речима, на овом месту, првенствено полазећи од раније презентоване српске грађе, разматрамо степен изводљивости замисли о издвајању културних категорија, тј. елемената који се налазе у основи феномена културе. Сам процес реконструкције подразумева стављање посебног нагласка на садржаје уочене унутар различи
тих митско-ритуалних комплекса. Ови обрасци се могу упоредити са језичким, логичким и другим културним моделима, који поседују сродне структурне карактеристике., The previous research has pointed out to an
existence of a unique system of cultural elements.
Worldwide, many scientists have contributed to the
subject of universality in cultural structural forms, while
for Serbian cultural area, I was able to form a hypothesis
of primarily linguistic-logical system, based on
particulars in Serbian grammar and its usage. This
particular complex forms a basis for the unique system
of cultural elements, illustrated by many examples from
Serbian tradition (language structure, complex rituals,
fairytales, mythology and so on).",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now",
booktitle = "О јединственом систему елемената културе : илустративни пресек са нагласком на закључцима произашлим из српске грађе, Unique System of Cultural Elements : An Illustrative Review Emphasizing the Conclusions Drawn from Serbian Sources",
pages = "95-109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7514"
}

Тодоровић, И.. (2008). О јединственом систему елемената културе : илустративни пресек са нагласком на закључцима произашлим из српске грађе. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
Београд : Етнографски институт САНУ., 95-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7514

Тодоровић И. О јединственом систему елемената културе : илустративни пресек са нагласком на закључцима произашлим из српске грађе. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now. 2008;:95-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7514 .

Тодоровић, Ивица, "О јединственом систему елемената културе : илустративни пресек са нагласком на закључцима произашлим из српске грађе" in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now (2008):95-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7514 .

TY  - CHAP
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2008
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/15/5e5a6a88e2941_24_compressed.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7494
AB  - Овај рад се бави миграцијама Руса у контексту глобалног или руско-црногорског феномена. Поседњих година Руси интензивно купују некретнине, посебно у Боки Которској, мада су многи Руси овде нашли уточиште након Октобарске револуције. Интензивирана градња просторних целина показује бројне претрпљене измене, као и економско промене код локалног становништва. Медијска позорност је усмерена на адаптивне и асимилационе процесе ових миграната.
AB  - This paper deals with the contemporary phenomenon of migrations on the territory of the Boka Kotorska Bay: in the past four years, a considerable number of Russians are buying extensively real estate on the Montenegrin coast. Chronologically, I investigate the connections of the Russians with the Boka bay/Herceg Novi, since the 18th century until the present day. Published and electronic media provide valid information related to the residence and activities of the Russian new comers. During my 2007 (July/August) fieldwork, I came to the valuable data that allow an analysis on the new ways of migrations. The presence of the Russians is felt on a daily basis, during the whole year. It is manifested through Russian language, heard on the streets, banks, shops, pharmacies, hotels and restaurants, tourist agencies, as well as though advertising. Namely, real estate agencies advertise their services on many houses, in the Russian language. The old Russian cemetery in Herceg Novi is experiencing its revival: a chapel is being build and cemetery itself re-build. The questions are: what is the reflection of this transitional, Orthodox fluctuation on global economy and what are the related changes on the cultural and social plan, given the possible assimilation of the Russians in this area?
PB  - Београд :  Етнографски институт САНУ
T2  - Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
T1  - Руси у Боки Которској. Миграције без граница
T1  - The Russians in the Boka Kotorska Bay - Migrations without Borders
SP  - 111
EP  - 123
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7494
ER  - 

@inbook{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2008",
abstract = "Овај рад се бави миграцијама Руса у контексту глобалног или руско-црногорског феномена. Поседњих година Руси интензивно купују некретнине, посебно у Боки Которској, мада су многи Руси овде нашли уточиште након Октобарске револуције. Интензивирана градња просторних целина показује бројне претрпљене измене, као и економско промене код локалног становништва. Медијска позорност је усмерена на адаптивне и асимилационе процесе ових миграната., This paper deals with the contemporary phenomenon of migrations on the territory of the Boka Kotorska Bay: in the past four years, a considerable number of Russians are buying extensively real estate on the Montenegrin coast. Chronologically, I investigate the connections of the Russians with the Boka bay/Herceg Novi, since the 18th century until the present day. Published and electronic media provide valid information related to the residence and activities of the Russian new comers. During my 2007 (July/August) fieldwork, I came to the valuable data that allow an analysis on the new ways of migrations. The presence of the Russians is felt on a daily basis, during the whole year. It is manifested through Russian language, heard on the streets, banks, shops, pharmacies, hotels and restaurants, tourist agencies, as well as though advertising. Namely, real estate agencies advertise their services on many houses, in the Russian language. The old Russian cemetery in Herceg Novi is experiencing its revival: a chapel is being build and cemetery itself re-build. The questions are: what is the reflection of this transitional, Orthodox fluctuation on global economy and what are the related changes on the cultural and social plan, given the possible assimilation of the Russians in this area?",
publisher = "Београд :  Етнографски институт САНУ",
journal = "Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now",
booktitle = "Руси у Боки Которској. Миграције без граница, The Russians in the Boka Kotorska Bay - Migrations without Borders",
pages = "111-123",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7494"
}

Радојичић, Д.. (2008). Руси у Боки Которској. Миграције без граница. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
Београд :  Етнографски институт САНУ., 111-123.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7494

Радојичић Д. Руси у Боки Которској. Миграције без граница. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now. 2008;:111-123.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7494 .

Радојичић, Драгана, "Руси у Боки Которској. Миграције без граница" in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now (2008):111-123,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7494 .

TY  - JOUR
AU  - Тодоровић, Ивица
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/597/532
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8852
AB  - Током претходног периода спровођена су континуирана истраживања
народне религије и традиционалне духовне културе Срба, пре свега у
оквиру проучавања односа традиционалног и модерног у савременом
културном и друштвеном контексту. Основна намера је била да се
непосредним теренским истраживањима обухвати више различитих
културних зона и области – у циљу сагледавања образаца промене,
карактеристичних за савремени друштвени тренутак. У овом раду се,
у крајње сажетом облику, представља синтеза резултата наведених,
савремених истраживања народних религијских схватања Срба, са
нагласком на односу хришћанских и нехришћанских садржаја.
AB  - Serbian folk religion represents a complex phenomenon, which can be defined and perceived at many different ways. The done research and published studies justify the right to provide a brief synthesis of dynamic processes typical for Serbian folk religion in the contemporary context. The general tendencies and processes, in the contemporary context, and seen as a part of a unique dynamic system, reveal ways or transfer, creation and changes in the traditional heritage. At the basic level, these processes are characterized by a mutual dependency, that is, they are present in binary complementary-opposite code, that is, they are twofold directed (both affirmatively and negatively; towards reduction but also towards complexity of the contents etc), forming together a model for changes. In terms of the contemporary dynamic pattern, which forms the context of folk beliefs and practice of Orthodoxy- the general tendency (in relation with the relationship of 'folk' and 'church' model) is an approach of folk images towards the official, church teachings, hence, we could expect additional alterations of folk Orthodoxy in this direction.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Резултати савремених истраживања народне религије Срба – општи пресек
T1  - Results of Contemporary Research of Serbian Folk Religion – A General Overview
SP  - 53
EP  - 70
VL  - 56
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0801053T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8852
ER  - 

@article{
author = "Тодоровић, Ивица",
year = "2008",
abstract = "Током претходног периода спровођена су континуирана истраживања
народне религије и традиционалне духовне културе Срба, пре свега у
оквиру проучавања односа традиционалног и модерног у савременом
културном и друштвеном контексту. Основна намера је била да се
непосредним теренским истраживањима обухвати више различитих
културних зона и области – у циљу сагледавања образаца промене,
карактеристичних за савремени друштвени тренутак. У овом раду се,
у крајње сажетом облику, представља синтеза резултата наведених,
савремених истраживања народних религијских схватања Срба, са
нагласком на односу хришћанских и нехришћанских садржаја., Serbian folk religion represents a complex phenomenon, which can be defined and perceived at many different ways. The done research and published studies justify the right to provide a brief synthesis of dynamic processes typical for Serbian folk religion in the contemporary context. The general tendencies and processes, in the contemporary context, and seen as a part of a unique dynamic system, reveal ways or transfer, creation and changes in the traditional heritage. At the basic level, these processes are characterized by a mutual dependency, that is, they are present in binary complementary-opposite code, that is, they are twofold directed (both affirmatively and negatively; towards reduction but also towards complexity of the contents etc), forming together a model for changes. In terms of the contemporary dynamic pattern, which forms the context of folk beliefs and practice of Orthodoxy- the general tendency (in relation with the relationship of 'folk' and 'church' model) is an approach of folk images towards the official, church teachings, hence, we could expect additional alterations of folk Orthodoxy in this direction.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Резултати савремених истраживања народне религије Срба – општи пресек, Results of Contemporary Research of Serbian Folk Religion – A General Overview",
pages = "53-70",
volume = "56",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0801053T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8852"
}

Тодоровић, И.. (2008). Резултати савремених истраживања народне религије Срба – општи пресек. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(1), 53-70.
https://doi.org/10.2298/GEI0801053T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8852

Тодоровић И. Резултати савремених истраживања народне религије Срба – општи пресек. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(1):53-70.
doi:10.2298/GEI0801053T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8852 .

Тодоровић, Ивица, "Резултати савремених истраживања народне религије Срба – општи пресек" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 1 (2008):53-70,
https://doi.org/10.2298/GEI0801053T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8852 .

TY  - JOUR
AU  - Ivanović-Barišić, Milina
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/559/494
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8862
AB  - Text messages became an important means of everyday communication, especially so among the younger generations. As a relatively new way of communication sending and receiving of text messages is shoving other, classical means such as letter writing. Sending a written message via cellular phone became usual means of communication in almost all life circumstances. This paper discusses messages sent out as well-wishing/cards for the most important yearly holidays.
AB  - Брз проток информација све више постаје потреба, па самим тим и
битна одредница савременог начина живота. Из тог разлога, и нове
технологије постају све значајније у домену комуникације. Приступачност
мобилних телефона и препознавање могућности да се са њима брже, лакше и
једноставније обавља комуникација подстакли су њихово релативно брзо
ширење на српском тржишту. Модернизација у смислу коришћења
информатичких технологија почела је на нашим просторима током
деведесетих година прошлог века, да би тек уласком у нови миленијум процес
постао незаустављив.
Истраживачи су још осамдесетих година уочили да се појављују нови
облици стваралаштва, који постају савремени облици фолклорне традиције.
Ова врста стваралаштва временом је постала део свакодневне културе
(новинске тужбалице, епитафи на надгробним споменицима, вицеви, у
последњој деценији – имејл и SMS поруке).
У последњих неколико година, SMS поруке/честитке су постале део
празничне комуникације, код скоро свих празника који су и у традиционалној
заједници били време када се очекивала посебна врста честитке (Бадњи дан,
Божић, Српска нова година, Осми март, Васкрс, породичне славе, у
последњих неколико година – Дан заљубљених). Томе је допринела и
чињеница да мобилни телефон није више привилегија само одређеног броја
материјално добростојећих појединаца.
Са појавом и омасовљавањем празничног честитања путем мобилног
телефона, стиче се утисак да је текст празничних порука много "смелији",
чиме се на неки начин потире граница између дозвољеног и недозвољеног
садржаја честитке, у односу на период пре већег продора масовне културе.
Један од разлога је и то што се у време када су празници били окосница
друштвених догађања у заједници тачно знало шта је дозвољено/примерено,
односно, шта је забрањено/непримерено празнично понашање. Међутим,
садржаји појединих порука које у нашем времену круже током празника
(ласцивни, као и они са политичком садржином), без генерацијског ограничења приликом слања и читања, највероватније у традиционалној
заједници, због владајућих норми понашања, не би били примљени са
одобравањем.
SMS честитке указују како на разноликост садржаја, тако и на
маштовитост и креативност њихових стваралаца. Садржај ових порука је у
складу са временом, али и њиховим ствараоцима – од класичних порука до
порука са ласцивним или политичким садржајем. То нас упућује на запажање
да је однос корисника промењен не само према медијуму преноса, него и
према прилици/празнику када се комуникација обавља.
Мобилни телефон, иако само средство које омогућава директну
комуникацију, истовремено омогућава ослобађање од комуникативних стега
које су постојале у традиционалној комуникацији, пре свега због обичајних
норми које су диктирале међусобне односе у заједници. Свакако да садашња
комуникација постаје све једноставнија – не само из техничких разлога, већ и
због чињенице да су измењени породични односи, што је узроковало
"лабављење" улога које су појединци имали у време празника.
Празничне честитке – као начин исказивања жеља за напредак
појединца, породице, па самим тим и сеоске заједнице – нису специфичност
нашег времена. Али оно што јесте посебност времена у коме живимо, а што се
све више огледа и у садржају и у начину празничног честитања, то је
уплитање све развијеније комуникационе технологије и у област духовне
сфере живљења. У суштини – како у прошлости, тако и данас – основни
смисао празничног честитања јесте да се упуте жеље да време које следи иза
празника, можда боље рећи – између два празника, буде успешније за
заједницу и појединца, а све то посматрано у односу на време које је
претходило честитаном празнику. То је, у основи, нешто што се није битно
променило до нашег времена. Међутим, како се може видети, све више се,
уклапајући се у савремене друштвене токове, мења начин упућивања жеља
колективу и појединцу.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Holiday text message well-wishing
T1  - Празничне SMS честитке
SP  - 75
EP  - 98
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802075I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8862
ER  - 

@article{
author = "Ivanović-Barišić, Milina",
year = "2008",
abstract = "Text messages became an important means of everyday communication, especially so among the younger generations. As a relatively new way of communication sending and receiving of text messages is shoving other, classical means such as letter writing. Sending a written message via cellular phone became usual means of communication in almost all life circumstances. This paper discusses messages sent out as well-wishing/cards for the most important yearly holidays., Брз проток информација све више постаје потреба, па самим тим и
битна одредница савременог начина живота. Из тог разлога, и нове
технологије постају све значајније у домену комуникације. Приступачност
мобилних телефона и препознавање могућности да се са њима брже, лакше и
једноставније обавља комуникација подстакли су њихово релативно брзо
ширење на српском тржишту. Модернизација у смислу коришћења
информатичких технологија почела је на нашим просторима током
деведесетих година прошлог века, да би тек уласком у нови миленијум процес
постао незаустављив.
Истраживачи су још осамдесетих година уочили да се појављују нови
облици стваралаштва, који постају савремени облици фолклорне традиције.
Ова врста стваралаштва временом је постала део свакодневне културе
(новинске тужбалице, епитафи на надгробним споменицима, вицеви, у
последњој деценији – имејл и SMS поруке).
У последњих неколико година, SMS поруке/честитке су постале део
празничне комуникације, код скоро свих празника који су и у традиционалној
заједници били време када се очекивала посебна врста честитке (Бадњи дан,
Божић, Српска нова година, Осми март, Васкрс, породичне славе, у
последњих неколико година – Дан заљубљених). Томе је допринела и
чињеница да мобилни телефон није више привилегија само одређеног броја
материјално добростојећих појединаца.
Са појавом и омасовљавањем празничног честитања путем мобилног
телефона, стиче се утисак да је текст празничних порука много "смелији",
чиме се на неки начин потире граница између дозвољеног и недозвољеног
садржаја честитке, у односу на период пре већег продора масовне културе.
Један од разлога је и то што се у време када су празници били окосница
друштвених догађања у заједници тачно знало шта је дозвољено/примерено,
односно, шта је забрањено/непримерено празнично понашање. Међутим,
садржаји појединих порука које у нашем времену круже током празника
(ласцивни, као и они са политичком садржином), без генерацијског ограничења приликом слања и читања, највероватније у традиционалној
заједници, због владајућих норми понашања, не би били примљени са
одобравањем.
SMS честитке указују како на разноликост садржаја, тако и на
маштовитост и креативност њихових стваралаца. Садржај ових порука је у
складу са временом, али и њиховим ствараоцима – од класичних порука до
порука са ласцивним или политичким садржајем. То нас упућује на запажање
да је однос корисника промењен не само према медијуму преноса, него и
према прилици/празнику када се комуникација обавља.
Мобилни телефон, иако само средство које омогућава директну
комуникацију, истовремено омогућава ослобађање од комуникативних стега
које су постојале у традиционалној комуникацији, пре свега због обичајних
норми које су диктирале међусобне односе у заједници. Свакако да садашња
комуникација постаје све једноставнија – не само из техничких разлога, већ и
због чињенице да су измењени породични односи, што је узроковало
"лабављење" улога које су појединци имали у време празника.
Празничне честитке – као начин исказивања жеља за напредак
појединца, породице, па самим тим и сеоске заједнице – нису специфичност
нашег времена. Али оно што јесте посебност времена у коме живимо, а што се
све више огледа и у садржају и у начину празничног честитања, то је
уплитање све развијеније комуникационе технологије и у област духовне
сфере живљења. У суштини – како у прошлости, тако и данас – основни
смисао празничног честитања јесте да се упуте жеље да време које следи иза
празника, можда боље рећи – између два празника, буде успешније за
заједницу и појединца, а све то посматрано у односу на време које је
претходило честитаном празнику. То је, у основи, нешто што се није битно
променило до нашег времена. Међутим, како се може видети, све више се,
уклапајући се у савремене друштвене токове, мења начин упућивања жеља
колективу и појединцу.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Holiday text message well-wishing, Празничне SMS честитке",
pages = "75-98",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802075I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8862"
}

Ivanović-Barišić, M.. (2008). Holiday text message well-wishing. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 75-98.
https://doi.org/10.2298/GEI0802075I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8862

Ivanović-Barišić M. Holiday text message well-wishing. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):75-98.
doi:10.2298/GEI0802075I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8862 .

Ivanović-Barišić, Milina, "Holiday text message well-wishing" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):75-98,
https://doi.org/10.2298/GEI0802075I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8862 .