Lingiustic research of contemporary serbian literary language and the development of the SASA Dictionary of serbocroatian literary and national language

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178009/RS//

Lingiustic research of contemporary serbian literary language and the development of the SASA Dictionary of serbocroatian literary and national language (en)
Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (sr)
Lingvistička istraživanja savremenog srpskog književnog jezika i izrada Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU (sr_RS)

Publications

„Сиромаштво” – конвенционални суд у систему вредности у српском језику и култури

Вуловић Емонтс, Наташа С.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Вуловић Емонтс, Наташа С.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11939
AB  - У раду се разматрају фразеолошке парадигме које се формирају око социјално-утилитарне категорије сиромаштво у српском језику. Ексцерпирана фразеолошко-паремиолошка грађа се класификује, семантички се анализирају поједине аксиологеме, док се у
оквиру модела „изглед, спољашњост” наводе релевантне фразеосемантичке групе изражене кроз поредбене фразеолошке јединице које садрже компоненте које означавају део тела,
биљке, животиње и др.
AB  - Предметом исследования в настоящей работе являются аксиологическая фразеологическая парадигма антиценности бедность в сербском языке и сербской культуре. Конвенциональная оценка маркирует слотовую структуру фразеологической и паремиологической парадигмы
Бедность. В рамках модели „внешний вид” формируются фразеосемантические группы сравнительных фразеологизмов (например: го као прст, пун као жаба длака, го као шипка, го као
липа и. тд.).
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - „Сиромаштво” – конвенционални суд у систему вредности у српском језику и култури
T1  - „Бедность” / конвенциональная оценка в системе ценностей в сербском языке и сербской культуре
SP  - 253
EP  - 263
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2021.50.1.ch23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11939
ER  - 
@article{
author = "Вуловић Емонтс, Наташа С.",
year = "2021",
abstract = "У раду се разматрају фразеолошке парадигме које се формирају око социјално-утилитарне категорије сиромаштво у српском језику. Ексцерпирана фразеолошко-паремиолошка грађа се класификује, семантички се анализирају поједине аксиологеме, док се у
оквиру модела „изглед, спољашњост” наводе релевантне фразеосемантичке групе изражене кроз поредбене фразеолошке јединице које садрже компоненте које означавају део тела,
биљке, животиње и др., Предметом исследования в настоящей работе являются аксиологическая фразеологическая парадигма антиценности бедность в сербском языке и сербской культуре. Конвенциональная оценка маркирует слотовую структуру фразеологической и паремиологической парадигмы
Бедность. В рамках модели „внешний вид” формируются фразеосемантические группы сравнительных фразеологизмов (например: го као прст, пун као жаба длака, го као шипка, го као
липа и. тд.).",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "„Сиромаштво” – конвенционални суд у систему вредности у српском језику и култури, „Бедность” / конвенциональная оценка в системе ценностей в сербском языке и сербской культуре",
pages = "253-263",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2021.50.1.ch23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11939"
}
Вуловић Емонтс, Н. С.. (2021). „Сиромаштво” – конвенционални суд у систему вредности у српском језику и култури. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 50(1), 253-263.
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch23
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11939
Вуловић Емонтс НС. „Сиромаштво” – конвенционални суд у систему вредности у српском језику и култури. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2021;50(1):253-263.
doi:10.18485/msc.2021.50.1.ch23
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11939 .
Вуловић Емонтс, Наташа С., "„Сиромаштво” – конвенционални суд у систему вредности у српском језику и култури" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 50, no. 1 (2021):253-263,
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch23 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11939 .

Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?

Новокмет, Слободан

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12599
AB  - Циљ овог чланка је испитивање порекла и значења израза "споља гладац а изнутра јадац" у српском језику као и значења лексичких компонената "гладац" и "јадац" које улазе његов склоп, користећи се углавном лексикографским изворима, од Речника САНУ до Вуковог "Српског рјечника".
AB  - The aim of this article is to examine the origin and meaning of the expression "spolja gladac a iznutra jadac" in Serbian language as well as the meaning of the lexical components "gladac" and "jadac", using mainly lexicographic sources, from the SANU Dictionary to Vuk's "Serbian Dictionary".
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?
SP  - 22
EP  - 27
VL  - 7
IS  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2021",
abstract = "Циљ овог чланка је испитивање порекла и значења израза "споља гладац а изнутра јадац" у српском језику као и значења лексичких компонената "гладац" и "јадац" које улазе његов склоп, користећи се углавном лексикографским изворима, од Речника САНУ до Вуковог "Српског рјечника"., The aim of this article is to examine the origin and meaning of the expression "spolja gladac a iznutra jadac" in Serbian language as well as the meaning of the lexical components "gladac" and "jadac", using mainly lexicographic sources, from the SANU Dictionary to Vuk's "Serbian Dictionary".",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?",
pages = "22-27",
volume = "7",
number = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599"
}
Новокмет, С.. (2021). Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 7(17), 22-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599
Новокмет С. Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?. in Језик данас. 2021;7(17):22-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599 .
Новокмет, Слободан, "Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?" in Језик данас, 7, no. 17 (2021):22-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599 .

Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије

Јовановић, Владан; Левушкина, Ружица

(Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
AU  - Левушкина, Ружица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9587
AB  - У раду се истражују лингвистички термини у Речнику САНУ добијени методом
екстраховања ове лексике из дигиталне форме овог речника, коју засад чини 20
објављених књига (А–погдегод). Осим представљања методолошких поступака
помоћу којих се дошло до речничког корпуса лингвистичких термина, у раду се
утврђује релевантност корпуса добијеног поменутим методама, а део добијеног
материјала сравњује се и проверава са материјалом у другим речницима – у првом
реду специјалним речницима лингвистичких термина. Циљ рада је да се покаже како
и у којој мери електронска форма Речника САНУ може послужити као релевантна
база за израду Речника српске лингвистичке терминологије.
AB  - This paper analyzes linguistic terms in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences
and Arts (RSANU) extracted from the digital version of the dictionary. Twenty
volumes of the dictionary have been published so far (А-погдегод) and they are in the
process of digitalization. In addition to the presentation of the methods for the extraction
of linguistic terms, the paper also deals with the relevance of a corpus compiled in
this manner. A part of the corpus is checked against the material from other dictionaries,
primarily a number of specialized dictionaries of linguistic terms. The paper aims
to provide an answer to the following questions: Can the electronic RSANU dictionary
be used as a relevant resource for the creation of the Dictionary of Serbian linguistic
terminology and, if so, to what extent.
AB  - U radu se istražuje jezikoslovno nazivlje u Rečniku SANU koje je dobiveno crpenjem
naziva iz digitalnoga oblika rječnika, koji se zasad sastoji od 20 objavljenih knjiga
(A–pogdegod). Osim predstavljanja metodoloških postupaka s pomoću kojih se došlo
do rječničkoga korpusa jezikoslovnoga nazivlja, u radu se utvrđuje relevantnost korpusa
dobivenoga tim metodom, a dio se građe provjerava i u drugim rječnicima – u prvome
redu strukovnim rječnicima jezikoslovnoga nazivlja. Cilj je rada pokazati kako i u kojoj
mjeri elektronički oblik Rečnika SANU može poslužiti kao relevantna baza za izradu
Rečnika srpske lingvističke terminologije.
PB  - Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
T2  - Rasprave
T1  - Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије
T1  - The Electronic SASA Dictionary as Resource for a Serbian Dictionary of Linguistics
T1  - Elektronički oblik Rečnika SANU kao izvor za izradu rječnika srpskoga jezikoslovnog nazivlja
SP  - 717
EP  - 731
VL  - 46
IS  - 2
DO  - 10.31724/rihjj.46.2.14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан and Левушкина, Ружица",
year = "2020",
abstract = "У раду се истражују лингвистички термини у Речнику САНУ добијени методом
екстраховања ове лексике из дигиталне форме овог речника, коју засад чини 20
објављених књига (А–погдегод). Осим представљања методолошких поступака
помоћу којих се дошло до речничког корпуса лингвистичких термина, у раду се
утврђује релевантност корпуса добијеног поменутим методама, а део добијеног
материјала сравњује се и проверава са материјалом у другим речницима – у првом
реду специјалним речницима лингвистичких термина. Циљ рада је да се покаже како
и у којој мери електронска форма Речника САНУ може послужити као релевантна
база за израду Речника српске лингвистичке терминологије., This paper analyzes linguistic terms in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences
and Arts (RSANU) extracted from the digital version of the dictionary. Twenty
volumes of the dictionary have been published so far (А-погдегод) and they are in the
process of digitalization. In addition to the presentation of the methods for the extraction
of linguistic terms, the paper also deals with the relevance of a corpus compiled in
this manner. A part of the corpus is checked against the material from other dictionaries,
primarily a number of specialized dictionaries of linguistic terms. The paper aims
to provide an answer to the following questions: Can the electronic RSANU dictionary
be used as a relevant resource for the creation of the Dictionary of Serbian linguistic
terminology and, if so, to what extent., U radu se istražuje jezikoslovno nazivlje u Rečniku SANU koje je dobiveno crpenjem
naziva iz digitalnoga oblika rječnika, koji se zasad sastoji od 20 objavljenih knjiga
(A–pogdegod). Osim predstavljanja metodoloških postupaka s pomoću kojih se došlo
do rječničkoga korpusa jezikoslovnoga nazivlja, u radu se utvrđuje relevantnost korpusa
dobivenoga tim metodom, a dio se građe provjerava i u drugim rječnicima – u prvome
redu strukovnim rječnicima jezikoslovnoga nazivlja. Cilj je rada pokazati kako i u kojoj
mjeri elektronički oblik Rečnika SANU može poslužiti kao relevantna baza za izradu
Rečnika srpske lingvističke terminologije.",
publisher = "Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje",
journal = "Rasprave",
title = "Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије, The Electronic SASA Dictionary as Resource for a Serbian Dictionary of Linguistics, Elektronički oblik Rečnika SANU kao izvor za izradu rječnika srpskoga jezikoslovnog nazivlja",
pages = "717-731",
volume = "46",
number = "2",
doi = "10.31724/rihjj.46.2.14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587"
}
Јовановић, В.,& Левушкина, Р.. (2020). Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије. in Rasprave
Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje., 46(2), 717-731.
https://doi.org/10.31724/rihjj.46.2.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587
Јовановић В, Левушкина Р. Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије. in Rasprave. 2020;46(2):717-731.
doi:10.31724/rihjj.46.2.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587 .
Јовановић, Владан, Левушкина, Ружица, "Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије" in Rasprave, 46, no. 2 (2020):717-731,
https://doi.org/10.31724/rihjj.46.2.14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587 .

Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик

Левушкина, Ружица С.

(Opole : Uniwersytet Opolski, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Левушкина, Ружица С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10678
AB  - In Serbian theolinguistics, there is a good terminological and theoretical basis for
research of sacral functional stylistics complex, e.g. functional varieties and genres
of the literary language determined by sacral spheres and aims of communication.
In this paper, about 160–170 lexical units from two texts of this sphere and literary
style have been analyzed. The first one is novel Lavr, translated into Serbian from
Russian and the second is Service of the Icon of the Mother of God Ve l i k o r e -
m e t s k a – translated into Serbian from the Church-Slavonic language. The first genre
(novel) belongs to both the sacral and profane sphere, while the second one (service)
is a genre belonging to the sacral sphere only. Stylematic characteristics of lexical
units from these texts have been analyzed, mostly on lexical, phonetic-morphological
and derivational language levels. In almost all cases (except terminology) stylistically
adequate lexemes have been opposed to stylistically neutral (or other) synonym(s).
Although we already know what basic constitutive elements of sacral functional
stylistics complex (churchslavonisms and archaisms) are, there is not enough synchronic
stylistic research of concrete material belonging to sacral functional stylistics
complex in the Serbian linguistics. This offered here is one of the first and we
hope it to be stimulating for other researchers, so that we can create a bigger list
of stylistic adequate lexemes used in sacral genres. This will be useful not only for
stylistics of sacral genres, but also for the theory and practice of translation, as well
as to Serbian and Slavic theolinguistics.
PB  - Opole : Uniwersytet Opolski
T2  - Stylistyka
T1  - Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик
T1  - Stylistic characteristics of lexis from Orthodox spirituality sphere texts translated into contemporary Serbian
SP  - 385
EP  - 397
VL  - 29
VL  - 29
DO  - 10.25167/Stylistyka29.2020.22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10678
ER  - 
@article{
author = "Левушкина, Ружица С.",
year = "2020",
abstract = "In Serbian theolinguistics, there is a good terminological and theoretical basis for
research of sacral functional stylistics complex, e.g. functional varieties and genres
of the literary language determined by sacral spheres and aims of communication.
In this paper, about 160–170 lexical units from two texts of this sphere and literary
style have been analyzed. The first one is novel Lavr, translated into Serbian from
Russian and the second is Service of the Icon of the Mother of God Ve l i k o r e -
m e t s k a – translated into Serbian from the Church-Slavonic language. The first genre
(novel) belongs to both the sacral and profane sphere, while the second one (service)
is a genre belonging to the sacral sphere only. Stylematic characteristics of lexical
units from these texts have been analyzed, mostly on lexical, phonetic-morphological
and derivational language levels. In almost all cases (except terminology) stylistically
adequate lexemes have been opposed to stylistically neutral (or other) synonym(s).
Although we already know what basic constitutive elements of sacral functional
stylistics complex (churchslavonisms and archaisms) are, there is not enough synchronic
stylistic research of concrete material belonging to sacral functional stylistics
complex in the Serbian linguistics. This offered here is one of the first and we
hope it to be stimulating for other researchers, so that we can create a bigger list
of stylistic adequate lexemes used in sacral genres. This will be useful not only for
stylistics of sacral genres, but also for the theory and practice of translation, as well
as to Serbian and Slavic theolinguistics.",
publisher = "Opole : Uniwersytet Opolski",
journal = "Stylistyka",
title = "Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик, Stylistic characteristics of lexis from Orthodox spirituality sphere texts translated into contemporary Serbian",
pages = "385-397",
volume = "29, 29",
doi = "10.25167/Stylistyka29.2020.22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10678"
}
Левушкина, Р. С.. (2020). Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик. in Stylistyka
Opole : Uniwersytet Opolski., 29, 385-397.
https://doi.org/10.25167/Stylistyka29.2020.22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10678
Левушкина РС. Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик. in Stylistyka. 2020;29:385-397.
doi:10.25167/Stylistyka29.2020.22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10678 .
Левушкина, Ружица С., "Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик" in Stylistyka, 29 (2020):385-397,
https://doi.org/10.25167/Stylistyka29.2020.22 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10678 .

Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика

Новокмет, Слободан Б.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан Б.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11933
AB  - Предмет рада јесу називи животиња и њихови деривати којима се, у жаргонском
регистру, у секундарној семантичкој реализацији реферише на човека као представника
одређене професије, друштвеног положаја или националности. Основни циљ рада јесте
да на лексичкој грађи, сакупљеној из речникâ српскога језика, жаргонских речника и из
електронског корпуса, утврдимо све релевантне лексичке механизме који доводе до преноса номинације са животиње на човека као социјално биће и класификујемо грађу према
семантичком критеријуму. У истраживање укључујемо и лингвокултуролошке аспекте
који треба да рефлектују аксилошке ставове српске лингвокултуролошке заједнице према
представницима одређених животиња и човеку као носицу одређених друштвених улога.
AB  - The subject of this paper is a lexicological and linguo-cultural analysis of zoological lexemes
(zoonyms) whose basic meanings denote animals, and whose secondary realisations refer to humans as
social beings, including their professions, social status or nationality. Examples are collected through
Serbian slang dictionaries and Serbian language dictionaries. The main purpose of this paper is to
give an answer to the question of why zoonyms in the said categories are productive in this kind of
metaphorical transformation of names and references to humans as social beings through linking a
lexical-semantic analysis of examples and analysis of extra-linguistic, social, and culturological circumstances.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика
T1  - Zoonyms Referring to Humans as Social Beings in Serbian Sleng
SP  - 307
EP  - 318
VL  - 49
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2020.49.1.ch26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11933
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан Б.",
year = "2020",
abstract = "Предмет рада јесу називи животиња и њихови деривати којима се, у жаргонском
регистру, у секундарној семантичкој реализацији реферише на човека као представника
одређене професије, друштвеног положаја или националности. Основни циљ рада јесте
да на лексичкој грађи, сакупљеној из речникâ српскога језика, жаргонских речника и из
електронског корпуса, утврдимо све релевантне лексичке механизме који доводе до преноса номинације са животиње на човека као социјално биће и класификујемо грађу према
семантичком критеријуму. У истраживање укључујемо и лингвокултуролошке аспекте
који треба да рефлектују аксилошке ставове српске лингвокултуролошке заједнице према
представницима одређених животиња и човеку као носицу одређених друштвених улога., The subject of this paper is a lexicological and linguo-cultural analysis of zoological lexemes
(zoonyms) whose basic meanings denote animals, and whose secondary realisations refer to humans as
social beings, including their professions, social status or nationality. Examples are collected through
Serbian slang dictionaries and Serbian language dictionaries. The main purpose of this paper is to
give an answer to the question of why zoonyms in the said categories are productive in this kind of
metaphorical transformation of names and references to humans as social beings through linking a
lexical-semantic analysis of examples and analysis of extra-linguistic, social, and culturological circumstances.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика, Zoonyms Referring to Humans as Social Beings in Serbian Sleng",
pages = "307-318",
volume = "49",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2020.49.1.ch26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11933"
}
Новокмет, С. Б.. (2020). Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 49(1), 307-318.
https://doi.org/10.18485/msc.2020.49.1.ch26
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11933
Новокмет СБ. Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2020;49(1):307-318.
doi:10.18485/msc.2020.49.1.ch26
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11933 .
Новокмет, Слободан Б., "Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 49, no. 1 (2020):307-318,
https://doi.org/10.18485/msc.2020.49.1.ch26 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11933 .

Лексикографски рад Милана Кујунџића (1842–1893) у светлу његовог приступа лексичком систему

Ивановић, Ненад Б.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић, Ненад Б.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11931
AB  - In this paper we analyze the dictionary (in manuscript form) by Milan Kujundžić (Aberdar),
one of the most significant Serbian philosophers of the XIXth century. This dictionary is kept in the
Archives of the Republic of Serbia under the title The Mother’s Treasure (Majčino blago). The paper
analyzes this dictionaries’ lexicographical procedures, which were carried out by Milan Kujundžić in
the light of his theoretical approach to the lexical system (phylosophical and psychological alike).
AB  - Рад представља опис и анализу рукописног речника филозофа и књижевника Милана Кујунџића (Абердара), једног од најзначајнијих српских филозофа друге половине
XIX века. Поменути речник, у форми бележнице под насловом Мајчино благо, чува се у
рукописном фонду М. Кујунџића у Архиву Србије. Начела обраде лексичког материјала у
речнику М. Кујунџића, као и значај његовог рукописног речника у целини, образлажу се у
светлу његових теоријских поставки о (раз)говорном језику. Ове поставке најдетаљније су
изложене у Кујунџићевој књизи Наука о свести (1872), другом делу његове филозофске
студије Кратки преглед хармоније у свету. Задатак нашег рада је да анализира лексикографски поступак М. Кујунџића спроведен у рукописном речнику Мајчино благо и да тиме
укаже на његово место у српској лексикографији XIX века.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Лексикографски рад Милана Кујунџића (1842–1893) у светлу његовог приступа лексичком систему
T1  - Lexicographic Work of Milan Kujundžić (1842–1893) in the Light of His Approach to the Lexical System
SP  - 123
EP  - 135
VL  - 49
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2020.49.1.ch10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11931
ER  - 
@article{
author = "Ивановић, Ненад Б.",
year = "2020",
abstract = "In this paper we analyze the dictionary (in manuscript form) by Milan Kujundžić (Aberdar),
one of the most significant Serbian philosophers of the XIXth century. This dictionary is kept in the
Archives of the Republic of Serbia under the title The Mother’s Treasure (Majčino blago). The paper
analyzes this dictionaries’ lexicographical procedures, which were carried out by Milan Kujundžić in
the light of his theoretical approach to the lexical system (phylosophical and psychological alike)., Рад представља опис и анализу рукописног речника филозофа и књижевника Милана Кујунџића (Абердара), једног од најзначајнијих српских филозофа друге половине
XIX века. Поменути речник, у форми бележнице под насловом Мајчино благо, чува се у
рукописном фонду М. Кујунџића у Архиву Србије. Начела обраде лексичког материјала у
речнику М. Кујунџића, као и значај његовог рукописног речника у целини, образлажу се у
светлу његових теоријских поставки о (раз)говорном језику. Ове поставке најдетаљније су
изложене у Кујунџићевој књизи Наука о свести (1872), другом делу његове филозофске
студије Кратки преглед хармоније у свету. Задатак нашег рада је да анализира лексикографски поступак М. Кујунџића спроведен у рукописном речнику Мајчино благо и да тиме
укаже на његово место у српској лексикографији XIX века.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Лексикографски рад Милана Кујунџића (1842–1893) у светлу његовог приступа лексичком систему, Lexicographic Work of Milan Kujundžić (1842–1893) in the Light of His Approach to the Lexical System",
pages = "123-135",
volume = "49",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2020.49.1.ch10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11931"
}
Ивановић, Н. Б.. (2020). Лексикографски рад Милана Кујунџића (1842–1893) у светлу његовог приступа лексичком систему. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 49(1), 123-135.
https://doi.org/10.18485/msc.2020.49.1.ch10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11931
Ивановић НБ. Лексикографски рад Милана Кујунџића (1842–1893) у светлу његовог приступа лексичком систему. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2020;49(1):123-135.
doi:10.18485/msc.2020.49.1.ch10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11931 .
Ивановић, Ненад Б., "Лексикографски рад Милана Кујунџића (1842–1893) у светлу његовог приступа лексичком систему" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 49, no. 1 (2020):123-135,
https://doi.org/10.18485/msc.2020.49.1.ch10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11931 .

О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику

Миланов, Наташа

(Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, 2020)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12614
AB  - Во овој труд е направена анализа на глаголите од
семантичкото поле за перцепција во српскиот литературен јазик. За целите на
истражувањето, од речникот на српски литературен јазик, ги издвоивме
лексимите кои имаат најмалку пет значења, на кои примарното значење им е
сетилната перцепција. Една од целите ќе биде да се утврди дали состојбата во
речникот одговара со состојбата на современиот јазик, што ќе се провери со
прегледување на одбраните фреквенциски речници со корпусот на современиот
српски јазик.
AB  - The paper analyzes verbs from the descriptive dictionary of Serbian literary
language which primarily refer to sensory perception. For the purpose of the research
perceptual verbs with the archisema “to perceive” in their primary meaning, and with
at least five meanings in their semantic structure, were extracted from the Matica
Srpska Dictionary. The analysis showed that the dictionary data coincides with the
situation in contemporary language and that the sense of sight is dominant when it
comes to verbs of perception. Research has shown a universal conclusion across
languages which tells us that lexemes describing phenomena related to the sense of
sight are dominant lexemes, which are used for the description for other senses and
reality in general.
PB  - Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
PB  - Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“
C3  - Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
T1  - О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику
SP  - 253
EP  - 262
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2020",
abstract = "Во овој труд е направена анализа на глаголите од
семантичкото поле за перцепција во српскиот литературен јазик. За целите на
истражувањето, од речникот на српски литературен јазик, ги издвоивме
лексимите кои имаат најмалку пет значења, на кои примарното значење им е
сетилната перцепција. Една од целите ќе биде да се утврди дали состојбата во
речникот одговара со состојбата на современиот јазик, што ќе се провери со
прегледување на одбраните фреквенциски речници со корпусот на современиот
српски јазик., The paper analyzes verbs from the descriptive dictionary of Serbian literary
language which primarily refer to sensory perception. For the purpose of the research
perceptual verbs with the archisema “to perceive” in their primary meaning, and with
at least five meanings in their semantic structure, were extracted from the Matica
Srpska Dictionary. The analysis showed that the dictionary data coincides with the
situation in contemporary language and that the sense of sight is dominant when it
comes to verbs of perception. Research has shown a universal conclusion across
languages which tells us that lexemes describing phenomena related to the sense of
sight are dominant lexemes, which are used for the description for other senses and
reality in general.",
publisher = "Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“",
journal = "Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања",
title = "О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику",
pages = "253-262",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614"
}
Миланов, Н.. (2020). О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“., 253-262.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614
Миланов Н. О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања. 2020;:253-262.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614 .
Миланов, Наташа, "О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику" in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања (2020):253-262,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614 .

Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику

Стојановић, Милица

(Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, 2020)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12609
AB  - Во оваа статија е направена анализа на семантиката на глаголите со
почетни сегменти обез- во српскиот јазик. Целта е да се истакнат парелелите меѓу
категоријата на посесивност и анализираните глаголи.
AB  - In the paper I deal with some aspects of semantic of verbs with initial
morpheme segment obez- and its bond with concept of possession. The aim of the
paper is to highlight different types of relations between the possessor and the
possessee in these verbs. The concept of possession is particularly important for this
meaning, because possessive relations are present as a presupposition on it. Some
kind of possessive relation is a presupposition for action of losing. The meanings of
this verbs present many types of possessive relations, both prototype and marginal. The largest number of verbs present inalienable possession which includes body part,
kinship terms and words that describe culturally important items.
PB  - Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
PB  - Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“
C3  - Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
T1  - Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику
SP  - 331
EP  - 342
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2020",
abstract = "Во оваа статија е направена анализа на семантиката на глаголите со
почетни сегменти обез- во српскиот јазик. Целта е да се истакнат парелелите меѓу
категоријата на посесивност и анализираните глаголи., In the paper I deal with some aspects of semantic of verbs with initial
morpheme segment obez- and its bond with concept of possession. The aim of the
paper is to highlight different types of relations between the possessor and the
possessee in these verbs. The concept of possession is particularly important for this
meaning, because possessive relations are present as a presupposition on it. Some
kind of possessive relation is a presupposition for action of losing. The meanings of
this verbs present many types of possessive relations, both prototype and marginal. The largest number of verbs present inalienable possession which includes body part,
kinship terms and words that describe culturally important items.",
publisher = "Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“",
journal = "Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања",
title = "Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику",
pages = "331-342",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609"
}
Стојановић, М.. (2020). Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“., 331-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609
Стојановић М. Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања. 2020;:331-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609 .
Стојановић, Милица, "Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику" in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања (2020):331-342,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609 .

О именицама са секундарним значењем носиоца карактерне особине у Речнику српских говора Војводине

Санковић, Никола М.

(Ниш : Филозофски факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Санковић, Никола М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12238
AB  - У раду су анализиране лексеме којима се именују особе са одређеном карактерном
особином у српским војвођанским говорима, и то именице коју су у процесу семантичке деривације стекле такво номинационо својство. Грађа за истраживање је
ексцерпирана из Речника српских говора Војводине, најобимнијег дијалекатског речника у којем је представљена лексика ових говора. С обзиром на тип грађе, значења
лексема су посматрана као скуп семантичких компонената. Издвојене су најважније
групе именица за које је карактеристична та врста трансформације примарног се-
мантичког садржаја. Такође, описане су одређене специфичности метафоричког и
метонимијског пренoса номинације на примеру анализираних лексема, а указано је и
на ареалну распрострањеност и статус појединих семантичких реализација.
AB  - The aim of this paper is to analyze the lexemes of the Serbian speeches in
Vojvodina whose secondary meanings are used in naming people with specific
personality features. The research material was excerpted from the most prominent
dialect dictionary in which the lexemes of these speeches are presented. The most
important noun groups were distinguished according to the transformation potential
of their primary lexical meanings. Given the type of material we analyzed, the
lexical meanings were viewed as a set of semantic components. Also, a description
of metaphorical and metonymical transfers were given on the examples of the
analyzed lexemes.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - О именицама са секундарним значењем носиоца карактерне особине у Речнику српских говора Војводине
T1  - Nouns with Secondary Meanings Used in Naming People with Specific Personality Features in the Dictionary of Serbian Speech in Vojvodina
SP  - 63
EP  - 78
VL  - 31
IS  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12238
ER  - 
@article{
author = "Санковић, Никола М.",
year = "2020",
abstract = "У раду су анализиране лексеме којима се именују особе са одређеном карактерном
особином у српским војвођанским говорима, и то именице коју су у процесу семантичке деривације стекле такво номинационо својство. Грађа за истраживање је
ексцерпирана из Речника српских говора Војводине, најобимнијег дијалекатског речника у којем је представљена лексика ових говора. С обзиром на тип грађе, значења
лексема су посматрана као скуп семантичких компонената. Издвојене су најважније
групе именица за које је карактеристична та врста трансформације примарног се-
мантичког садржаја. Такође, описане су одређене специфичности метафоричког и
метонимијског пренoса номинације на примеру анализираних лексема, а указано је и
на ареалну распрострањеност и статус појединих семантичких реализација., The aim of this paper is to analyze the lexemes of the Serbian speeches in
Vojvodina whose secondary meanings are used in naming people with specific
personality features. The research material was excerpted from the most prominent
dialect dictionary in which the lexemes of these speeches are presented. The most
important noun groups were distinguished according to the transformation potential
of their primary lexical meanings. Given the type of material we analyzed, the
lexical meanings were viewed as a set of semantic components. Also, a description
of metaphorical and metonymical transfers were given on the examples of the
analyzed lexemes.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "О именицама са секундарним значењем носиоца карактерне особине у Речнику српских говора Војводине, Nouns with Secondary Meanings Used in Naming People with Specific Personality Features in the Dictionary of Serbian Speech in Vojvodina",
pages = "63-78",
volume = "31",
number = "18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12238"
}
Санковић, Н. М.. (2020). О именицама са секундарним значењем носиоца карактерне особине у Речнику српских говора Војводине. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 31(18), 63-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12238
Санковић НМ. О именицама са секундарним значењем носиоца карактерне особине у Речнику српских говора Војводине. in Годишњак за српски језик. 2020;31(18):63-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12238 .
Санковић, Никола М., "О именицама са секундарним значењем носиоца карактерне особине у Речнику српских говора Војводине" in Годишњак за српски језик, 31, no. 18 (2020):63-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12238 .

Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.

Левушкина, Ружица

(Ниш : Центар за црквене студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Левушкина, Ружица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10788
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Црквене студије
T1  - Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.
SP  - 469
EP  - 472
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10788
ER  - 
@article{
author = "Левушкина, Ружица",
year = "2020",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Црквене студије",
title = "Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.",
pages = "469-472",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10788"
}
Левушкина, Р.. (2020). Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.. in Црквене студије
Ниш : Центар за црквене студије., 17, 469-472.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10788
Левушкина Р. Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.. in Црквене студије. 2020;17:469-472.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10788 .
Левушкина, Ружица, "Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике." in Црквене студије, 17 (2020):469-472,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10788 .

Путеви двовидских глагола у српском и македонском језику

Спасојевић, Марина

(Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура,, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11520
AB  - Двовидски     глаголи     представљају     посебан     начин испољавања  једне  од  најкомплекснијих  категорија  глаголског система - глаголског вида. Наиме, нема јединственог мишљења о томе када се развила ова категорија, каква је њена природа, тј. спада ли у морфолошке, синтаксичке, семантичке, лексичке итд., каква је природа њених бинарних, међусобно супротстављених чланова   опозиције   свршено   (перфективно)   :   несвршено (имперфективно).
PB  - Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура,
T2  - XLVI меѓународна научнаконференција на LII летна школана Меѓународниотсеминар за македонски јазик,литература и култураОхрид, 23 – 24. 8. 2019 година
T1  - Путеви двовидских глагола у српском и македонском језику
SP  - 144
EP  - 154
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11520
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина",
year = "2020",
abstract = "Двовидски     глаголи     представљају     посебан     начин испољавања  једне  од  најкомплекснијих  категорија  глаголског система - глаголског вида. Наиме, нема јединственог мишљења о томе када се развила ова категорија, каква је њена природа, тј. спада ли у морфолошке, синтаксичке, семантичке, лексичке итд., каква је природа њених бинарних, међусобно супротстављених чланова   опозиције   свршено   (перфективно)   :   несвршено (имперфективно).",
publisher = "Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура,",
journal = "XLVI меѓународна научнаконференција на LII летна школана Меѓународниотсеминар за македонски јазик,литература и култураОхрид, 23 – 24. 8. 2019 година",
title = "Путеви двовидских глагола у српском и македонском језику",
pages = "144-154",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11520"
}
Спасојевић, М.. (2020). Путеви двовидских глагола у српском и македонском језику. in XLVI меѓународна научнаконференција на LII летна школана Меѓународниотсеминар за македонски јазик,литература и култураОхрид, 23 – 24. 8. 2019 година
Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура,., 144-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11520
Спасојевић М. Путеви двовидских глагола у српском и македонском језику. in XLVI меѓународна научнаконференција на LII летна школана Меѓународниотсеминар за македонски јазик,литература и култураОхрид, 23 – 24. 8. 2019 година. 2020;:144-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11520 .
Спасојевић, Марина, "Путеви двовидских глагола у српском и македонском језику" in XLVI меѓународна научнаконференција на LII летна школана Меѓународниотсеминар за македонски јазик,литература и култураОхрид, 23 – 24. 8. 2019 година (2020):144-154,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11520 .

Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом

Вуловић, Наташа; Цвијовић, Драгана

(Ниш : Центар за црквене студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Вуловић, Наташа
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11605
AB  - Предмет этой статьи – семантический анализ фразеологических единиц с религиозной коннотацией в сербском языке, которые в своем составе содержат собирательное имя существительные, как напр. црква, камење, народ и другие. Цель работы – утвердить возможную мотивацию религиозных фразеологических значений таких языковых единиц (напр. бацати се на Бога камењем, изабрани народ и др.).
AB  - У центру истраживачке пажње јесте семантичка анализа фразеолошких јединица с религијском конотацијом, које у свој састав укључују неку од збирних именица у српском језику. Тако се као компоненте у фразеологизмима појављују именице: дрвље, камење, народ и др. Циљ је да се утврди могућа мотивација религијских фразеолошких значења датих језичких јединица (бацати се на Бога камењем, изабрани народ и сл.).
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Црквене студије
T1  - Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом
T1  - Собирательные существительные как компоненты фразеологических единиц с религиозной коннотацией
SP  - 321
EP  - 326
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605
ER  - 
@article{
author = "Вуловић, Наташа and Цвијовић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "Предмет этой статьи – семантический анализ фразеологических единиц с религиозной коннотацией в сербском языке, которые в своем составе содержат собирательное имя существительные, как напр. црква, камење, народ и другие. Цель работы – утвердить возможную мотивацию религиозных фразеологических значений таких языковых единиц (напр. бацати се на Бога камењем, изабрани народ и др.)., У центру истраживачке пажње јесте семантичка анализа фразеолошких јединица с религијском конотацијом, које у свој састав укључују неку од збирних именица у српском језику. Тако се као компоненте у фразеологизмима појављују именице: дрвље, камење, народ и др. Циљ је да се утврди могућа мотивација религијских фразеолошких значења датих језичких јединица (бацати се на Бога камењем, изабрани народ и сл.).",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Црквене студије",
title = "Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом, Собирательные существительные как компоненты фразеологических единиц с религиозной коннотацией",
pages = "321-326",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605"
}
Вуловић, Н.,& Цвијовић, Д.. (2020). Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом. in Црквене студије
Ниш : Центар за црквене студије., 17, 321-326.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605
Вуловић Н, Цвијовић Д. Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом. in Црквене студије. 2020;17:321-326.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605 .
Вуловић, Наташа, Цвијовић, Драгана, "Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом" in Црквене студије, 17 (2020):321-326,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605 .

Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика

Божић Синчук, Милица С.

(Београд : Филолошки факултет, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Божић Синчук, Милица С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11216
AB  - The paper observes the adoption of system of cases at the basic level of learning Serbian as a foreign language in the group of students from Turkey. The learning of the system of cases was observed in the first semester of the basic level (A1). The linguistic background of a group of students is presented. The main specificity of the classes is the absence of the intermediary language - students do not speak any world language, and the teacher does not know the Turkish language. The challenge for teachers is the difficulty in communicating in the first weeks because Turkish and Serbian languages are different in type. There are two objectives of the observation: 1. pointing to the important role of the intermediary language in the teaching process of a foreign language; 2. Presentation of functional exercises when there is no common context in the teaching process.
AB  - У раду се разматра усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика на примеру једне групе студената из Турске. Усвајање падежног система праћено је у првом семестру наставе на почетном нивоу (А1). Износи се језичко искуство и лингвистичка слика групе студената. Главна специфичност наставе јесте одсуство језика посредника – студенти не говоре ниједан светски језик, a наставник не познаје турски језик. Изазов за наставника јесте отежана комуникација у првим недељама наставе и због тога што су турски и српски језици различити по типу. Два су циља испитивања: 1. указивање на важну улогу језика посредника у настави страног језика; 2. представљање функционалних вежби када у настави не постоји заједнички контекст.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски као страни језик у теорији и пракси
T1  - Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика
T1  - The Intermediary Language and Adoption of System of Cases at the Basic Level of Learning Serbian as a Foreign Language
SP  - 33
EP  - 46
VL  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11216
ER  - 
@inbook{
author = "Божић Синчук, Милица С.",
year = "2020",
abstract = "The paper observes the adoption of system of cases at the basic level of learning Serbian as a foreign language in the group of students from Turkey. The learning of the system of cases was observed in the first semester of the basic level (A1). The linguistic background of a group of students is presented. The main specificity of the classes is the absence of the intermediary language - students do not speak any world language, and the teacher does not know the Turkish language. The challenge for teachers is the difficulty in communicating in the first weeks because Turkish and Serbian languages are different in type. There are two objectives of the observation: 1. pointing to the important role of the intermediary language in the teaching process of a foreign language; 2. Presentation of functional exercises when there is no common context in the teaching process., У раду се разматра усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика на примеру једне групе студената из Турске. Усвајање падежног система праћено је у првом семестру наставе на почетном нивоу (А1). Износи се језичко искуство и лингвистичка слика групе студената. Главна специфичност наставе јесте одсуство језика посредника – студенти не говоре ниједан светски језик, a наставник не познаје турски језик. Изазов за наставника јесте отежана комуникација у првим недељама наставе и због тога што су турски и српски језици различити по типу. Два су циља испитивања: 1. указивање на важну улогу језика посредника у настави страног језика; 2. представљање функционалних вежби када у настави не постоји заједнички контекст.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски као страни језик у теорији и пракси",
booktitle = "Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика, The Intermediary Language and Adoption of System of Cases at the Basic Level of Learning Serbian as a Foreign Language",
pages = "33-46",
volume = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11216"
}
Божић Синчук, М. С.. (2020). Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика. in Српски као страни језик у теорији и пракси
Београд : Филолошки факултет., 4, 33-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11216
Божић Синчук МС. Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика. in Српски као страни језик у теорији и пракси. 2020;4:33-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11216 .
Божић Синчук, Милица С., "Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика" in Српски као страни језик у теорији и пракси, 4 (2020):33-46,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11216 .

Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9941
AB  - A word formation and morfeme analysis of verbs with the initial morpheme segment
obez- showed that they can be derived in several ways. Historically, there are verbs with
the morpheme obez- at the begining and can also be prefixed with the prefix o-. From a
modern point of view, these prefixed verbs have changed their word formation type from
prefixation to a prefix-suffix type, appointing them to the following word formation type we
will describe. The largest number of verbs are characterized by multiple motivation – they can be derived of adjectives with the prefix o- (безбојан → о-безбој-ити), or derived from
a noun without a prefix, (боја→обез-бој-ити) when participating in the formation of an
extended prefix obez-. Also, these verbs can be motivated by a prepositional case construcion
bez+noun. Acharacteristic of these verbs is the existence of a complete chain: noun
– adjective – verb (boja – bezbojan – obezbojiti). In the third group of verbs we can also
recognize two models of formation. The first one is a prepositional case construction obez +
noun, and the second model is the one where the extended prefix obez- operates independently.
These verbs don’t show the complete noun – adjective – verb chain type, because
they lack the middle link. We can see such a formation for verb types like obezjedriti „to
lose ones nucleus”, obezviteziti „to leave the military without knights” etc. This kind of an
extended prefix is the result of a complex binding of forms and meanings. It has inherited
the meaning of the simple prefixes o- and bez-, but also their capacity for constructing verbs
from nouns.
AB  - Истраживање глагола са почетним морфемским сегментом обез- (обезбојити, обезједрити, обезубити и сл.) има за циљ да се утврди начин творбе ових
глагола – да ли је реч о префиксално-суфиксалној творби, творби сложеним префиксом или неком другом начину творбе. Следећи задатак рада је да се одреди шта
је код ових глагола основински, а шта формантски део, те шта је њихова мотивна
реч – именица или придев. У раду ћемо применити аналитичку, дескриптивну и
творбену анализу, а лексикографске дефиниције ће нам послужити као творбене
парафразе значења.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику
SP  - 273
VL  - 25
VL  - 285
DO  - 10.18485/sj.2020.25.1.19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2020",
abstract = "A word formation and morfeme analysis of verbs with the initial morpheme segment
obez- showed that they can be derived in several ways. Historically, there are verbs with
the morpheme obez- at the begining and can also be prefixed with the prefix o-. From a
modern point of view, these prefixed verbs have changed their word formation type from
prefixation to a prefix-suffix type, appointing them to the following word formation type we
will describe. The largest number of verbs are characterized by multiple motivation – they can be derived of adjectives with the prefix o- (безбојан → о-безбој-ити), or derived from
a noun without a prefix, (боја→обез-бој-ити) when participating in the formation of an
extended prefix obez-. Also, these verbs can be motivated by a prepositional case construcion
bez+noun. Acharacteristic of these verbs is the existence of a complete chain: noun
– adjective – verb (boja – bezbojan – obezbojiti). In the third group of verbs we can also
recognize two models of formation. The first one is a prepositional case construction obez +
noun, and the second model is the one where the extended prefix obez- operates independently.
These verbs don’t show the complete noun – adjective – verb chain type, because
they lack the middle link. We can see such a formation for verb types like obezjedriti „to
lose ones nucleus”, obezviteziti „to leave the military without knights” etc. This kind of an
extended prefix is the result of a complex binding of forms and meanings. It has inherited
the meaning of the simple prefixes o- and bez-, but also their capacity for constructing verbs
from nouns., Истраживање глагола са почетним морфемским сегментом обез- (обезбојити, обезједрити, обезубити и сл.) има за циљ да се утврди начин творбе ових
глагола – да ли је реч о префиксално-суфиксалној творби, творби сложеним префиксом или неком другом начину творбе. Следећи задатак рада је да се одреди шта
је код ових глагола основински, а шта формантски део, те шта је њихова мотивна
реч – именица или придев. У раду ћемо применити аналитичку, дескриптивну и
творбену анализу, а лексикографске дефиниције ће нам послужити као творбене
парафразе значења.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику",
pages = "273",
volume = "25, 285",
doi = "10.18485/sj.2020.25.1.19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941"
}
Стојановић, М. Љ.. (2020). Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 25, 273.
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941
Стојановић МЉ. Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Српски језик. 2020;25:273.
doi:10.18485/sj.2020.25.1.19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941 .
Стојановић, Милица Љ., "Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику" in Српски језик, 25 (2020):273,
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.19 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941 .

О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику

Станић, Данијела С.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Станић, Данијела С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9939
AB  - The paper has two homonymous adjectives, rud1 with coloristic meaning and rud2
with non-coloristic meaning, with polysemy „curly” and „loose, soft”. Based on etymological,
lexicographical, dialectological, folkloristic and geographical data, we sought to show
how semantic cohesion works among the derivatives of each of the individual homonyms,
and how the adjective derivatives, under the influences of each other, get their present
meanings. Common to both adjectives is that they do not have a large dispersion of nominations.
Nominations are obtained by varying the small number of base models, which may be
common to both adjectives. Both adjectives have found a foothold in both folk vocabulary
and folklore. Crossing overmeanings of „curly” and „red” is the most obvious in folk names
for grass, mushrooms, cabbage, domestic animals. Influenced by a homonymous couple,
but also by a rival, the whole derivative base of ore, mine... was squeezed out of its original
etymological baseof the adjective rud1 and approximated to the noncoloristic adjective rud2.
Analyzed homonymic adjectives are etymologically, semantically and creatively related to
the adjectives rus, ruj и rumen, which today have a predominantly folkloristic character.
AB  - У раду се анализирају два историјски хомонимична придева у српском
језику, руд са колористичким значењем и руд са неколористичким значењем. На
основу етимолошких, лексикографских, дијалектолошких, фолклористичких и
географских података настојали смо да прикажемо како функционише семантичка
кохезија међу дериватима сваког од појединачних хомонима и како придевски
деривати под међусобним утицајем добијају своја данашња значења.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику
T1  - About the rudinica (Rudiment) and Homonyms of Two Proto-Slavic Adjectives in the Serbian Language
SP  - 601
EP  - 611
VL  - 25
DO  - 10.18485/sj.2020.25.1.39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9939
ER  - 
@article{
author = "Станић, Данијела С.",
year = "2020",
abstract = "The paper has two homonymous adjectives, rud1 with coloristic meaning and rud2
with non-coloristic meaning, with polysemy „curly” and „loose, soft”. Based on etymological,
lexicographical, dialectological, folkloristic and geographical data, we sought to show
how semantic cohesion works among the derivatives of each of the individual homonyms,
and how the adjective derivatives, under the influences of each other, get their present
meanings. Common to both adjectives is that they do not have a large dispersion of nominations.
Nominations are obtained by varying the small number of base models, which may be
common to both adjectives. Both adjectives have found a foothold in both folk vocabulary
and folklore. Crossing overmeanings of „curly” and „red” is the most obvious in folk names
for grass, mushrooms, cabbage, domestic animals. Influenced by a homonymous couple,
but also by a rival, the whole derivative base of ore, mine... was squeezed out of its original
etymological baseof the adjective rud1 and approximated to the noncoloristic adjective rud2.
Analyzed homonymic adjectives are etymologically, semantically and creatively related to
the adjectives rus, ruj и rumen, which today have a predominantly folkloristic character., У раду се анализирају два историјски хомонимична придева у српском
језику, руд са колористичким значењем и руд са неколористичким значењем. На
основу етимолошких, лексикографских, дијалектолошких, фолклористичких и
географских података настојали смо да прикажемо како функционише семантичка
кохезија међу дериватима сваког од појединачних хомонима и како придевски
деривати под међусобним утицајем добијају своја данашња значења.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику, About the rudinica (Rudiment) and Homonyms of Two Proto-Slavic Adjectives in the Serbian Language",
pages = "601-611",
volume = "25",
doi = "10.18485/sj.2020.25.1.39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9939"
}
Станић, Д. С.. (2020). О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 25, 601-611.
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.39
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9939
Станић ДС. О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику. in Српски језик. 2020;25:601-611.
doi:10.18485/sj.2020.25.1.39
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9939 .
Станић, Данијела С., "О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику" in Српски језик, 25 (2020):601-611,
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.39 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9939 .

О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика

Миланов, Наташа М.

(Никшић : Филолошки факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9933
AB  - In this paper, we examined the quantitative characteristics of lexemes in the largest
descriptive dictionary of the Serbian language, The Dictionary of the Serbian Academy. As
extremely polysemic we considered lexemes that realized at least 15 meanings (primary
and secondary). In order to estimate the number of monosemic lexemes, we examined three
selected volumes of The Dictionary of the Serbian Academy (IV, XV and XX) and found
that the vast majority of lexemes in the Serbian language are monosemic. Furthermore, the
analysis showed that only about 0.4% of Serbian lexemes are highly polysemic. One of our
tasks was to determine the distribution of such lexemes according to the published volumes
of the Dictionary. It has been shown that it varies in different dictionary volumes, but also
that the result has to do with the structure of the lexemes that are processed in a given volume.
A large number of highly polysemic lexemes are contained in volumes in which the
lexemes are formed by the productive prefixes za-, na-, o-, od-, po-. Also, we have found
that, when it comes to the number of extremely polysemic lexemes, there’s a similar condition
in other languages.
AB  - Предмет рада је да се истражи удео лексема које имају изразито велики
број значења у укупном фонду лексема забележених у највећем дескриптивном
речнику српског језика, Речнику САНУ. Изузетно полисемичним сматраћемо
оне лексеме које су у овом речнику реализовале најмање 15 значења или нијанси
значења, те ћемо утврдити дистрибуцију овако издвојених лексема по објављеним томовима Речника. Циљ рада је да се на основу података о броју изузетно
полисемичних лексема и њихових значења у највећем дескриптивном речнику
српског језика допринесе осветљавању питања анализе квантитативих карактеристика лексичког система српског језика.
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика
T1  - The Quantitative Properties of Polyse Mic Lexemes in the Thesaurus Dictionary of Serbian Language
VL  - 25
DO  - 10.18485/sj.2020.25.1.21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2020",
abstract = "In this paper, we examined the quantitative characteristics of lexemes in the largest
descriptive dictionary of the Serbian language, The Dictionary of the Serbian Academy. As
extremely polysemic we considered lexemes that realized at least 15 meanings (primary
and secondary). In order to estimate the number of monosemic lexemes, we examined three
selected volumes of The Dictionary of the Serbian Academy (IV, XV and XX) and found
that the vast majority of lexemes in the Serbian language are monosemic. Furthermore, the
analysis showed that only about 0.4% of Serbian lexemes are highly polysemic. One of our
tasks was to determine the distribution of such lexemes according to the published volumes
of the Dictionary. It has been shown that it varies in different dictionary volumes, but also
that the result has to do with the structure of the lexemes that are processed in a given volume.
A large number of highly polysemic lexemes are contained in volumes in which the
lexemes are formed by the productive prefixes za-, na-, o-, od-, po-. Also, we have found
that, when it comes to the number of extremely polysemic lexemes, there’s a similar condition
in other languages., Предмет рада је да се истражи удео лексема које имају изразито велики
број значења у укупном фонду лексема забележених у највећем дескриптивном
речнику српског језика, Речнику САНУ. Изузетно полисемичним сматраћемо
оне лексеме које су у овом речнику реализовале најмање 15 значења или нијанси
значења, те ћемо утврдити дистрибуцију овако издвојених лексема по објављеним томовима Речника. Циљ рада је да се на основу података о броју изузетно
полисемичних лексема и њихових значења у највећем дескриптивном речнику
српског језика допринесе осветљавању питања анализе квантитативих карактеристика лексичког система српског језика.",
publisher = "Никшић : Филолошки факултет, Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика, The Quantitative Properties of Polyse Mic Lexemes in the Thesaurus Dictionary of Serbian Language",
volume = "25",
doi = "10.18485/sj.2020.25.1.21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933"
}
Миланов, Н. М.. (2020). О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика. in Српски језик
Никшић : Филолошки факултет., 25.
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.21
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933
Миланов НМ. О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика. in Српски језик. 2020;25.
doi:10.18485/sj.2020.25.1.21
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933 .
Миланов, Наташа М., "О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика" in Српски језик, 25 (2020),
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.21 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933 .

Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора)

Степановић, Стефан

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Стефан
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9879
AB  - This paper presents present tense accent on the first type of verbs in the Kolubara’s speech, with a
more detailed look at the contemporary situation in the standard Serbian language. Our aim was to see
how different is such a speech (in the narrowest base of the standard language) from the standard language.
Also, by examining the contemporary situation in the Kolubara’s speech, we saw how much this speech has
changed since the middle of last century, when it was examined by Berislav Nikolić. We used two surveys
for this research, in which informers read us the text. We took over the accentual types of the verbs of the
first type from the monograph of Mihailo Stevanović The book on the accent of the standard language. For
each type we prepared accentual models of the present tense. It is most important to point out that in the
Kolubara’s speech, in the forms of present tense, postaccentual lengths are best preserved on a syllable that
is directly behind the syllable with a short rising accent, while in all other accent combinations they are
often shortened, and also more often than in the middle of the last century. Regarding the situation in the
standard language, the most complex accentual situation is encountered with the verbs such as to go-I go and
to bake-I bake. Those verbs often have double or even triple forms.
AB  - У раду се приказује акценат презента глагола прве врсте у колубарском говору, при
чему смо се детаљније осврнули и на стање у књижевном језику, и то да бисмо увидели
колико се акцентом презента један такав народни говор из најуже основице књижевног
језика може разликовати од књижевног језика, тако да је наш приступ компаративни.
Такође, испитивањем савременог стања у колубарском говору, увидели смо колико се тај
говор променио од средине прошлог века, када га је испитивао Берислав Николић. За
то истраживање смо користили две анкете, у којима су нам информатори читали задати текст. Поделу глагола прве врсте на акценатске типове смо преузели из монографије
Михаила Стевановића Књига о акценту књижевног језика и за сваки тип смо обрадили акценатске моделе презента. За презент у колубарском говору је најбитније истаћи
да се постакценатске дужине најбоље чувају на слогу који је непосредно иза слога са
краткоузлазним акцентом, док се у свим другим акценатским комбинацијама оне често скраћују, и то чешће него средином прошлог века. Што се тиче стања у књижевном
језику, најсложеније акценатско стање срећемо код глагола акценатског типа ићи-идем
(идем) и пећи-печем, што нам показују разни дублети, понекад и триплети.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1
T1  - Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора)
T1  - Present Tense Accent on the First Type of Verbs (Comparison Between Standard Language and Kolubara’s Speech)
SP  - 39
EP  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Стефан",
year = "2020",
abstract = "This paper presents present tense accent on the first type of verbs in the Kolubara’s speech, with a
more detailed look at the contemporary situation in the standard Serbian language. Our aim was to see
how different is such a speech (in the narrowest base of the standard language) from the standard language.
Also, by examining the contemporary situation in the Kolubara’s speech, we saw how much this speech has
changed since the middle of last century, when it was examined by Berislav Nikolić. We used two surveys
for this research, in which informers read us the text. We took over the accentual types of the verbs of the
first type from the monograph of Mihailo Stevanović The book on the accent of the standard language. For
each type we prepared accentual models of the present tense. It is most important to point out that in the
Kolubara’s speech, in the forms of present tense, postaccentual lengths are best preserved on a syllable that
is directly behind the syllable with a short rising accent, while in all other accent combinations they are
often shortened, and also more often than in the middle of the last century. Regarding the situation in the
standard language, the most complex accentual situation is encountered with the verbs such as to go-I go and
to bake-I bake. Those verbs often have double or even triple forms., У раду се приказује акценат презента глагола прве врсте у колубарском говору, при
чему смо се детаљније осврнули и на стање у књижевном језику, и то да бисмо увидели
колико се акцентом презента један такав народни говор из најуже основице књижевног
језика може разликовати од књижевног језика, тако да је наш приступ компаративни.
Такође, испитивањем савременог стања у колубарском говору, увидели смо колико се тај
говор променио од средине прошлог века, када га је испитивао Берислав Николић. За
то истраживање смо користили две анкете, у којима су нам информатори читали задати текст. Поделу глагола прве врсте на акценатске типове смо преузели из монографије
Михаила Стевановића Књига о акценту књижевног језика и за сваки тип смо обрадили акценатске моделе презента. За презент у колубарском говору је најбитније истаћи
да се постакценатске дужине најбоље чувају на слогу који је непосредно иза слога са
краткоузлазним акцентом, док се у свим другим акценатским комбинацијама оне често скраћују, и то чешће него средином прошлог века. Што се тиче стања у књижевном
језику, најсложеније акценатско стање срећемо код глагола акценатског типа ићи-идем
(идем) и пећи-печем, што нам показују разни дублети, понекад и триплети.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1",
title = "Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора), Present Tense Accent on the First Type of Verbs (Comparison Between Standard Language and Kolubara’s Speech)",
pages = "39-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879"
}
Степановић, С.. (2020). Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора). in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 39-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879
Степановић С. Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора). in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1. 2020;:39-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879 .
Степановић, Стефан, "Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора)" in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1 (2020):39-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879 .

Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени

Ивановић, Ненад Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић, Ненад Б.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9259
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени
VL  - 76
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9259
ER  - 
@article{
author = "Ивановић, Ненад Б.",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени",
volume = "76",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9259"
}
Ивановић, Н. Б.. (2020). Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9259
Ивановић НБ. Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени. in Јужнословенски филолог. 2020;76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9259 .
Ивановић, Ненад Б., "Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени" in Јужнословенски филолог, 76 (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9259 .

Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља

Јовановић, Владан

(Ниш : Центар за црквене студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2020
UR  - https://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/778
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8927
AB  - У раду се са лексичко-семантичког и лексикографског аспекта разматрају именице и придеви са префиксима без- и не- на материјалу савремених текстова српског православног богословља. Полазећи од чињенице да су речи са поменутим префиксима које у себи садрже компоненту православне духовности специфичне у односу на речи са еквивалентним префиксима типичним за друге стилове и општи лексикон српског језика, у раду се те специфичности посматрају на плану њихове употребе, семантике, лексичких парадигматских односа и лексикографије.
AB  - В статье анализируются существительные и прилагательные с приставками без- и не-, встречающиеся в современных текстах сербского православного богословия. Филологический подход к исследованию включает в себя лексико-семантический и лексикографический аспекты. Исходя из того, что слова с вышеупомянутыми приставками специфичны и для слов с эквивалентными приставками, характерными для других стилей и общей сербской лексики – в статье эти особенности наблюдаются с точки зрения их использования, семантики, лексических парадигматических отношений и лексикографии.
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Црквене студије
T1  - Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља
T1  - Существительные и прилагательные с приставками без- и не- в современных текстах сербского православного богословия
SP  - 307
EP  - 319
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8927
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2020",
abstract = "У раду се са лексичко-семантичког и лексикографског аспекта разматрају именице и придеви са префиксима без- и не- на материјалу савремених текстова српског православног богословља. Полазећи од чињенице да су речи са поменутим префиксима које у себи садрже компоненту православне духовности специфичне у односу на речи са еквивалентним префиксима типичним за друге стилове и општи лексикон српског језика, у раду се те специфичности посматрају на плану њихове употребе, семантике, лексичких парадигматских односа и лексикографије., В статье анализируются существительные и прилагательные с приставками без- и не-, встречающиеся в современных текстах сербского православного богословия. Филологический подход к исследованию включает в себя лексико-семантический и лексикографический аспекты. Исходя из того, что слова с вышеупомянутыми приставками специфичны и для слов с эквивалентными приставками, характерными для других стилей и общей сербской лексики – в статье эти особенности наблюдаются с точки зрения их использования, семантики, лексических парадигматических отношений и лексикографии.",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Црквене студије",
title = "Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља, Существительные и прилагательные с приставками без- и не- в современных текстах сербского православного богословия",
pages = "307-319",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8927"
}
Јовановић, В.. (2020). Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља. in Црквене студије
Ниш : Центар за црквене студије., 17, 307-319.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8927
Јовановић В. Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља. in Црквене студије. 2020;17:307-319.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8927 .
Јовановић, Владан, "Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља" in Црквене студије, 17 (2020):307-319,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8927 .

Изложба „Српска лексикографија од Вука до данас“

Вуловић, Наташа С.

(Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, 2019)

TY  - CONF
AU  - Вуловић, Наташа С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13021
AB  - Прегледним текстом којим се представља значај изложбе „Српска
лексикографија од Вука до данас“ указује се на њене најзначајније сегменте. Изложба је приређена у склопу одржавања Међународног конгреса слависта у Београду (20‒27. август 2018. године). Главна тема
изложбе јесте развој српске лексикографије од периода првог издања
Вуковог Рјечника (1818), као великог културно-историјског догађаја од
којег почиње развој савременог српског књижевног језика с народним
језиком у основи, па до данас.
AB  - This overview presenting the significance of the exhibition “Serbian
Lexicography from Vuk to the Present” points out its highlight moments.
The exhibition was organized as part of the International Congress of
Slavists in Belgrade (20‒27 August, 2018). The main theme of the exhibition
is the development of Serbian lexicography from the period of the first
edition of Vuk’s Rječnik (1818), as a momentous cultural-historical event
which marks the beginning of the development of contemporary Serbian
literary language with vernaculars at its core, up to the present day. The
authors of the exhibition (Dr Rajna Dragićević, president of the League of
Slavistic Societies of Serbia, and Dr Nenad Ivanović, scientific fellow of the
Institute for the Serbian Language of SASA) prepared the exhibition material
thematically according to a number of parameters, unifying it within
specific scientific-chronological lexicographic stages.
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X
T1  - Изложба „Српска лексикографија од Вука до данас“
T1  - The Exhibition “Serbian Lexicography from Vuk to the Present”
SP  - 291
EP  - 297
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13021
ER  - 
@conference{
author = "Вуловић, Наташа С.",
year = "2019",
abstract = "Прегледним текстом којим се представља значај изложбе „Српска
лексикографија од Вука до данас“ указује се на њене најзначајније сегменте. Изложба је приређена у склопу одржавања Међународног конгреса слависта у Београду (20‒27. август 2018. године). Главна тема
изложбе јесте развој српске лексикографије од периода првог издања
Вуковог Рјечника (1818), као великог културно-историјског догађаја од
којег почиње развој савременог српског књижевног језика с народним
језиком у основи, па до данас., This overview presenting the significance of the exhibition “Serbian
Lexicography from Vuk to the Present” points out its highlight moments.
The exhibition was organized as part of the International Congress of
Slavists in Belgrade (20‒27 August, 2018). The main theme of the exhibition
is the development of Serbian lexicography from the period of the first
edition of Vuk’s Rječnik (1818), as a momentous cultural-historical event
which marks the beginning of the development of contemporary Serbian
literary language with vernaculars at its core, up to the present day. The
authors of the exhibition (Dr Rajna Dragićević, president of the League of
Slavistic Societies of Serbia, and Dr Nenad Ivanović, scientific fellow of the
Institute for the Serbian Language of SASA) prepared the exhibition material
thematically according to a number of parameters, unifying it within
specific scientific-chronological lexicographic stages.",
publisher = "Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X",
title = "Изложба „Српска лексикографија од Вука до данас“, The Exhibition “Serbian Lexicography from Vuk to the Present”",
pages = "291-297",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13021"
}
Вуловић, Н. С.. (2019). Изложба „Српска лексикографија од Вука до данас“. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X
Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“., 291-297.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13021
Вуловић НС. Изложба „Српска лексикографија од Вука до данас“. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X. 2019;:291-297.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13021 .
Вуловић, Наташа С., "Изложба „Српска лексикографија од Вука до данас“" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X (2019):291-297,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13021 .

Вуков Рјечник – двеста година од објављивања (1818–2018)

Стијовић, Рада Р.

(Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, 2019)

TY  - CONF
AU  - Стијовић, Рада Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13020
AB  - У раду се говори о значају првог издања Српског рјечника Вука
Караџића, о Вуковој језичкој и правописној реформи, о лексици речника, као и о језичким особинама које речник сврставају и у дијалекатске
и у речнике савременог српског књижевног језика.
AB  - The paper discusses the significance of the first edition of Vuk
Karadžić’s Srpski rječnik (Serbian Dictionary), Vuk’s orthographic reformation,
the lexicon covered in the Dictionary, and the linguistic features
that make it comparable to dialect dictionaries and dictionaries of the modern
Serbian literary language.
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X
T1  - Вуков Рјечник – двеста година од објављивања (1818–2018)
SP  - 283
EP  - 287
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13020
ER  - 
@conference{
author = "Стијовић, Рада Р.",
year = "2019",
abstract = "У раду се говори о значају првог издања Српског рјечника Вука
Караџића, о Вуковој језичкој и правописној реформи, о лексици речника, као и о језичким особинама које речник сврставају и у дијалекатске
и у речнике савременог српског књижевног језика., The paper discusses the significance of the first edition of Vuk
Karadžić’s Srpski rječnik (Serbian Dictionary), Vuk’s orthographic reformation,
the lexicon covered in the Dictionary, and the linguistic features
that make it comparable to dialect dictionaries and dictionaries of the modern
Serbian literary language.",
publisher = "Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X",
title = "Вуков Рјечник – двеста година од објављивања (1818–2018)",
pages = "283-287",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13020"
}
Стијовић, Р. Р.. (2019). Вуков Рјечник – двеста година од објављивања (1818–2018). in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X
Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“., 283-287.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13020
Стијовић РР. Вуков Рјечник – двеста година од објављивања (1818–2018). in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X. 2019;:283-287.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13020 .
Стијовић, Рада Р., "Вуков Рјечник – двеста година од објављивања (1818–2018)" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X (2019):283-287,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13020 .

Ресава и прво издање Српског рјечника Вука Стефановића Караџића

Спасојевић, Марина Љ.

(Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, 2019)

TY  - CONF
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13018
AB  - The paper highlights the ‘place’ of Resava in Vuk Stefanović
Karadžić’s Srpski rječnik (Serbian Dictionary), published in 1818. The
first section of the paper deals with the preparations for the publication of
the Dictionary through a system of pre-subscription and the role of Knez
Milosav Zdravković Resavac in this process. The second section focuses on
the “Resava dialect” in the Dictionary and the few lexemes from this region
that were included in it.
AB  - У раду се указује на „место“ Ресаве у Српском рјечнику Вука
Стефановића Караџића из 1818. године. Прво се говори о припремама
за издавање Српског рјечника кроз систем пренумерације и удео кнеза
Милосава Здравковића Ресавца у томе. Други део је посвећен „ресавском наречју“ у самом Рјечнику и малобројним лексемам из овог краја
које су се нашле у њему.
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X
T1  - Ресава и прво издање Српског рјечника Вука Стефановића Караџића
T1  - Resava and the First Edition of Vuk Stefanović  Karadžićs Srpski Rječnik
SP  - 303
EP  - 310
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13018
ER  - 
@conference{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2019",
abstract = "The paper highlights the ‘place’ of Resava in Vuk Stefanović
Karadžić’s Srpski rječnik (Serbian Dictionary), published in 1818. The
first section of the paper deals with the preparations for the publication of
the Dictionary through a system of pre-subscription and the role of Knez
Milosav Zdravković Resavac in this process. The second section focuses on
the “Resava dialect” in the Dictionary and the few lexemes from this region
that were included in it., У раду се указује на „место“ Ресаве у Српском рјечнику Вука
Стефановића Караџића из 1818. године. Прво се говори о припремама
за издавање Српског рјечника кроз систем пренумерације и удео кнеза
Милосава Здравковића Ресавца у томе. Други део је посвећен „ресавском наречју“ у самом Рјечнику и малобројним лексемам из овог краја
које су се нашле у њему.",
publisher = "Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X",
title = "Ресава и прво издање Српског рјечника Вука Стефановића Караџића, Resava and the First Edition of Vuk Stefanović  Karadžićs Srpski Rječnik",
pages = "303-310",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13018"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2019). Ресава и прво издање Српског рјечника Вука Стефановића Караџића. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X
Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“., 303-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13018
Спасојевић МЉ. Ресава и прво издање Српског рјечника Вука Стефановића Караџића. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X. 2019;:303-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13018 .
Спасојевић, Марина Љ., "Ресава и прво издање Српског рјечника Вука Стефановића Караџића" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X (2019):303-310,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13018 .

Узвици у служби других врста речи у српском језику

Лазић-Коњик, Ивана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Лазић-Коњик, Ивана В.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10275
AB  - В работе рассматривается употребление междометий в позиции
и функции других частей речи с точки зрения лексикографической
обработки. Указывается, что транспозиция (вербальная, адъективная,
адвербиальная и партикуляционная) характерна для всех классов междометий. Oбзор материала показывает, что все еще нет достаточно семантических причин выделить смежные случаи междометий и других
частей речи в отдельные лексемы (слова), за исключением примеров,
которых следует исследовать обособленно.
AB  - У раду се разматра употреба узвика у позицији и функцији других
врста речи с циљем да се покаже да таква њихова функција, иако није типична, није занемарљива.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Узвици у служби других врста речи у српском језику
T1  - Употребление м еждометий в функции других частей речи в сербском языке
SP  - 131
EP  - 139
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10275
ER  - 
@article{
author = "Лазић-Коњик, Ивана В.",
year = "2019",
abstract = "В работе рассматривается употребление междометий в позиции
и функции других частей речи с точки зрения лексикографической
обработки. Указывается, что транспозиция (вербальная, адъективная,
адвербиальная и партикуляционная) характерна для всех классов междометий. Oбзор материала показывает, что все еще нет достаточно семантических причин выделить смежные случаи междометий и других
частей речи в отдельные лексемы (слова), за исключением примеров,
которых следует исследовать обособленно., У раду се разматра употреба узвика у позицији и функцији других
врста речи с циљем да се покаже да таква њихова функција, иако није типична, није занемарљива.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Узвици у служби других врста речи у српском језику, Употребление м еждометий в функции других частей речи в сербском языке",
pages = "131-139",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10275"
}
Лазић-Коњик, И. В.. (2019). Узвици у служби других врста речи у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 131-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10275
Лазић-Коњик ИВ. Узвици у служби других врста речи у српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):131-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10275 .
Лазић-Коњик, Ивана В., "Узвици у служби других врста речи у српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):131-139,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10275 .

Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада

Стијовић, Рада Р.; Лазић Коњик, Ивана В.; Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада Р.
AU  - Лазић Коњик, Ивана В.
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6551
AB  - У раду се анализирају узвици на основу материјала Речника САНУ, као
и шестотомног и једнотомног речника МС, с циљем да се допуне постојеће
класификације узвика у граматикама српског језика и предложе одговарајући
модели за опис њиховог значења у дескриптивним речницима.
AB  - В работе анализируются междометия на основании материала Словаря
САНУ, а также шеститомного и однотомного словарей МС. Рассмотрены, также,
их грамматическое описание и классификация в сербской литературе. На основании богатого эксцерпированного материала (более 1000 междометий и слов
в функции междометий), классификация дополнена новыми классами междометий. Это дополнение основывается на концепции языковых функций Романа
Якобсона. В нашей классификации, наряду с экспрессивными, императивными
и ономатопеическими междометиями, находятся и коммуникативные (выделе-ны из императивных) (еј, ало, ој), поэтическо-фольклорные (оп, опа, шалај; аса,
каса) и метаязыковые (бла-бла, шу-шу). Все классы разделены на подклассы.
К экспрессивным междометиям причислен и подкласс градуальных/интенсифицирующих междометий (ихај, уха). К коммуникативным добавлен подкласс
междометий использующихся в коммуникации с детьми – при убаюкивании,
сюсюкании и т. п. (нина-нана, нуна).
В работе предлагаем следующие модели определения междометий: для
экспрессивных междометий: (межд./междометие) для «выражения / высказывания / выделения, подчеркивания» + сущ. в ген. (именующее чувство, душевное
состояние, настроение, эмоциональные или чувственные реакции на окружающий мир, позицию и пр.); для коммуникативных междометий: (межд./междометие) «для + отгл. сущ. в акк.» (призыва, отзыва, обращения, поддержания
коммуникации, сюсюканья с детьми); для императивных междометий: (межд./
междометие) «которым + гл.» (манят, отпугивают, отгоняют, побуждают, подзывают (в большинстве случаев животных)) или: (межд./междометие) «для +
отгл. сущ. в акк.» (отпугивания, подзывания, побуждения (в большинстве случаев животных)); для ономатопеических междометий: (межд./междометие) «для
подражания (реже звуковая имитация) + сущ. в ген.» или «которым подражается
/ подражаются + сущ. в ном.» (называющее звуковое явление, которому подражают); для метаязыковых междометий могут употребляться модели определения, рекомендуемые для ономатопей; для поэтическо-фольклорных междометий используется описательное определение: «без особого значения (в припевах
песен, часто по причинам метрики / в игре, в считалках, загадках, ворожбе, проклятиях и т. д.).
AB  - This paper analyzes interjections based on the material from the SASA Dictionary,
as well as from the six-volume and one-volume Serbian dictionaries of Matica
Srpska. Moreover, we looked into their grammatical description and classifi cation in
Serbian literature. Based on the voluminous excerpted material (over 1000 interjections
and words functioning as interjections), we refi ned the classifi cation by adding
new types of interjections. The said addition is founded upon the concept of language
functions by Roman Jakobson. In our classifi cation, apart from the expressive, imperative
and onomatopoeic interjections, they can also be communicative (singled
out of the imperative ones) (e.g. еj, аlo, оj), poetic-folk (e.g. оp, оpа, šalaј; аsа, kаsа)
and metalinguistic (e.g. blа-blа, šu-šu). All of these types are further categorized into
subtypes. Expressive interjections now include a subgroup of gradual/intensifying
interjections (e.g. ihaj, uhа), and communicative ones contain a subtype used in communication with children – when putting them to sleep, using baby talk, etc. (e.g.
ninа-nanа, nunа).
In the paper we recommend the following models of defi ning interjections: for
expressive interjections: (interj./interjection) “for expressing / declaring / emphasizing”
+ N in gen. (denoting a feeling, affective state, mood, emotional or sensory reaction
to the outside world, attitude, etc.); for communicative interjections: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (calling somebody and responding to the call,
addressing, maintaining communication, baby talk); for imperative interjections: (interj./
interjection) “used + V” (to lure, urge, drive, spur, call (mostly animals)) or: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (driving, luring, spurring (mostly animals));
for onomatopoeic interjections: (interj./interjection) “for imitating (more rarely mimicking)
+ N in gen.” or “used for imitating” + N in nom.” (used for naming the auditive
phenomenon that is imitated); for metalinguistic interjections, the models of defi -
nitions recommended for onomatopoeias can be applied; for poetic-folk interjections
a descriptive defi nition is used: “without specifi c meaning (in song refrains, often for
metrical purposes; in games, chants, riddles, incantations, curses, etc.)”.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада
T1  - Междометия в современном сербском языке: классификация и лексикографическая обработка
T1  - Interjections in the Contemporary Serbian Language: Classification and Lexicographic Treatment
SP  - 37
EP  - 61
VL  - 75
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1901037S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада Р. and Лазић Коњик, Ивана В. and Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2019",
abstract = "У раду се анализирају узвици на основу материјала Речника САНУ, као
и шестотомног и једнотомног речника МС, с циљем да се допуне постојеће
класификације узвика у граматикама српског језика и предложе одговарајући
модели за опис њиховог значења у дескриптивним речницима., В работе анализируются междометия на основании материала Словаря
САНУ, а также шеститомного и однотомного словарей МС. Рассмотрены, также,
их грамматическое описание и классификация в сербской литературе. На основании богатого эксцерпированного материала (более 1000 междометий и слов
в функции междометий), классификация дополнена новыми классами междометий. Это дополнение основывается на концепции языковых функций Романа
Якобсона. В нашей классификации, наряду с экспрессивными, императивными
и ономатопеическими междометиями, находятся и коммуникативные (выделе-ны из императивных) (еј, ало, ој), поэтическо-фольклорные (оп, опа, шалај; аса,
каса) и метаязыковые (бла-бла, шу-шу). Все классы разделены на подклассы.
К экспрессивным междометиям причислен и подкласс градуальных/интенсифицирующих междометий (ихај, уха). К коммуникативным добавлен подкласс
междометий использующихся в коммуникации с детьми – при убаюкивании,
сюсюкании и т. п. (нина-нана, нуна).
В работе предлагаем следующие модели определения междометий: для
экспрессивных междометий: (межд./междометие) для «выражения / высказывания / выделения, подчеркивания» + сущ. в ген. (именующее чувство, душевное
состояние, настроение, эмоциональные или чувственные реакции на окружающий мир, позицию и пр.); для коммуникативных междометий: (межд./междометие) «для + отгл. сущ. в акк.» (призыва, отзыва, обращения, поддержания
коммуникации, сюсюканья с детьми); для императивных междометий: (межд./
междометие) «которым + гл.» (манят, отпугивают, отгоняют, побуждают, подзывают (в большинстве случаев животных)) или: (межд./междометие) «для +
отгл. сущ. в акк.» (отпугивания, подзывания, побуждения (в большинстве случаев животных)); для ономатопеических междометий: (межд./междометие) «для
подражания (реже звуковая имитация) + сущ. в ген.» или «которым подражается
/ подражаются + сущ. в ном.» (называющее звуковое явление, которому подражают); для метаязыковых междометий могут употребляться модели определения, рекомендуемые для ономатопей; для поэтическо-фольклорных междометий используется описательное определение: «без особого значения (в припевах
песен, часто по причинам метрики / в игре, в считалках, загадках, ворожбе, проклятиях и т. д.)., This paper analyzes interjections based on the material from the SASA Dictionary,
as well as from the six-volume and one-volume Serbian dictionaries of Matica
Srpska. Moreover, we looked into their grammatical description and classifi cation in
Serbian literature. Based on the voluminous excerpted material (over 1000 interjections
and words functioning as interjections), we refi ned the classifi cation by adding
new types of interjections. The said addition is founded upon the concept of language
functions by Roman Jakobson. In our classifi cation, apart from the expressive, imperative
and onomatopoeic interjections, they can also be communicative (singled
out of the imperative ones) (e.g. еj, аlo, оj), poetic-folk (e.g. оp, оpа, šalaј; аsа, kаsа)
and metalinguistic (e.g. blа-blа, šu-šu). All of these types are further categorized into
subtypes. Expressive interjections now include a subgroup of gradual/intensifying
interjections (e.g. ihaj, uhа), and communicative ones contain a subtype used in communication with children – when putting them to sleep, using baby talk, etc. (e.g.
ninа-nanа, nunа).
In the paper we recommend the following models of defi ning interjections: for
expressive interjections: (interj./interjection) “for expressing / declaring / emphasizing”
+ N in gen. (denoting a feeling, affective state, mood, emotional or sensory reaction
to the outside world, attitude, etc.); for communicative interjections: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (calling somebody and responding to the call,
addressing, maintaining communication, baby talk); for imperative interjections: (interj./
interjection) “used + V” (to lure, urge, drive, spur, call (mostly animals)) or: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (driving, luring, spurring (mostly animals));
for onomatopoeic interjections: (interj./interjection) “for imitating (more rarely mimicking)
+ N in gen.” or “used for imitating” + N in nom.” (used for naming the auditive
phenomenon that is imitated); for metalinguistic interjections, the models of defi -
nitions recommended for onomatopoeias can be applied; for poetic-folk interjections
a descriptive defi nition is used: “without specifi c meaning (in song refrains, often for
metrical purposes; in games, chants, riddles, incantations, curses, etc.)”.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада, Междометия в современном сербском языке: классификация и лексикографическая обработка, Interjections in the Contemporary Serbian Language: Classification and Lexicographic Treatment",
pages = "37-61",
volume = "75",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1901037S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551"
}
Стијовић, Р. Р., Лазић Коњик, И. В.,& Спасојевић, М. Љ.. (2019). Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(1), 37-61.
https://doi.org/10.2298/JFI1901037S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551
Стијовић РР, Лазић Коњик ИВ, Спасојевић МЉ. Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада. in Јужнословенски филолог. 2019;75(1):37-61.
doi:10.2298/JFI1901037S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551 .
Стијовић, Рада Р., Лазић Коњик, Ивана В., Спасојевић, Марина Љ., "Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада" in Јужнословенски филолог, 75, no. 1 (2019):37-61,
https://doi.org/10.2298/JFI1901037S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551 .

Онлајн речници и народна лексикографија

Милосављевић, Бојана; Новокмет, Слободан; Тодић, Бојана

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Бојана
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Тодић, Бојана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7029
AB  - У раду се говори о савременим тенденцијама у развоју српске лексикографије за које је карактеристично учешће многобројних и анонимних (углавном нестручних) ентузијаста у изради речничких прилога. Уводи се термин из руске литературе – народна лексикографија (рус. народная лексикография), који обухвата актуелне лексикографске активности уобичајено именоване енглеским термином краудсорсинг (енгл. crowdsourcing). Предмет истраживања представљају електронски, онлајн речници отвореног типа Викиречник и Вукајлија, при чему се тежи сагледавању њихових типолошких карактеристика, као и анализи њихове макроструктуре и микроструктуре како би се увидела потреба за методолошки организованијим и усмеренијим приступом наведеним појавама.
AB  - In this paper we consider a contemporary practice in Serbian lexicography which engages a number of anonymous
(mostly beginners and amateurs) enthusiasts who contribute to the development of online dictionaries with their
own articles. We examine the Russian linguistic term – folk lexicography, which can be determined by the Anglo-
Saxon term – crowdsourcing. The subject of our research are the so-called open online dictionaries (like Vikirečnik
and Vukajlija), with a special attention to their typical characteristics and the analysis of their macro- and microstructure.
The aim of our research is to suggest a suitable and more organized system of online dictionaries and
databases in this type of crowdsourcing.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору
T1  - Онлајн речници и народна лексикографија
T1  - Online Dictionaries and Folk Lexicography
SP  - 313
EP  - 325
VL  - 8
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7029
ER  - 
@article{
author = "Милосављевић, Бојана and Новокмет, Слободан and Тодић, Бојана",
year = "2019",
abstract = "У раду се говори о савременим тенденцијама у развоју српске лексикографије за које је карактеристично учешће многобројних и анонимних (углавном нестручних) ентузијаста у изради речничких прилога. Уводи се термин из руске литературе – народна лексикографија (рус. народная лексикография), који обухвата актуелне лексикографске активности уобичајено именоване енглеским термином краудсорсинг (енгл. crowdsourcing). Предмет истраживања представљају електронски, онлајн речници отвореног типа Викиречник и Вукајлија, при чему се тежи сагледавању њихових типолошких карактеристика, као и анализи њихове макроструктуре и микроструктуре како би се увидела потреба за методолошки организованијим и усмеренијим приступом наведеним појавама., In this paper we consider a contemporary practice in Serbian lexicography which engages a number of anonymous
(mostly beginners and amateurs) enthusiasts who contribute to the development of online dictionaries with their
own articles. We examine the Russian linguistic term – folk lexicography, which can be determined by the Anglo-
Saxon term – crowdsourcing. The subject of our research are the so-called open online dictionaries (like Vikirečnik
and Vukajlija), with a special attention to their typical characteristics and the analysis of their macro- and microstructure.
The aim of our research is to suggest a suitable and more organized system of online dictionaries and
databases in this type of crowdsourcing.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору",
title = "Онлајн речници и народна лексикографија, Online Dictionaries and Folk Lexicography",
pages = "313-325",
volume = "8",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7029"
}
Милосављевић, Б., Новокмет, С.,& Тодић, Б.. (2019). Онлајн речници и народна лексикографија. in Језици и културе у времену и простору
Нови Сад : Филозофски факултет., 8(1), 313-325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7029
Милосављевић Б, Новокмет С, Тодић Б. Онлајн речници и народна лексикографија. in Језици и културе у времену и простору. 2019;8(1):313-325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7029 .
Милосављевић, Бојана, Новокмет, Слободан, Тодић, Бојана, "Онлајн речници и народна лексикографија" in Језици и културе у времену и простору, 8, no. 1 (2019):313-325,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7029 .