Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200174 (Institut za srpski jezik SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200174 (Институт за српски језик САНУ, Београд) (sr)
Authors

Publications

Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије

Петровић-Савић, Мирјана

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Петровић-Савић, Мирјана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12763
AB  - У овом раду износе се наши први резултати итраживања о кратком акуту на терену северозападне Србије (Јадар, Рађевина и Подгорина). Грађа, расположива у овој прилици, показује да се овај стари акценат среће у вишесложним речима и да га има код готово сваке врсте речи.
AB  - This paper presents the preliminary results of the research on the short acute accent in the territory of northwestern Serbia (Jadar, Rađevina and Podgorina). The material which was available at this moment shows that this old accent is found in multisyllabic words, in almost all parts of speech.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије
T1  - Traces of the Short Acute Accent in the Speeches of Northwestern Serbia
SP  - 141
EP  - 148
VL  - 64
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763
ER  - 
@article{
author = "Петровић-Савић, Мирјана",
year = "2021",
abstract = "У овом раду износе се наши први резултати итраживања о кратком акуту на терену северозападне Србије (Јадар, Рађевина и Подгорина). Грађа, расположива у овој прилици, показује да се овај стари акценат среће у вишесложним речима и да га има код готово сваке врсте речи., This paper presents the preliminary results of the research on the short acute accent in the territory of northwestern Serbia (Jadar, Rađevina and Podgorina). The material which was available at this moment shows that this old accent is found in multisyllabic words, in almost all parts of speech.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије, Traces of the Short Acute Accent in the Speeches of Northwestern Serbia",
pages = "141-148",
volume = "64",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763"
}
Петровић-Савић, М.. (2021). Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 64(2), 141-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763
Петровић-Савић М. Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2021;64(2):141-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763 .
Петровић-Савић, Мирјана, "Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 64, no. 2 (2021):141-148,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763 .

Аксиолошки речник српског језика – предлог израде

Ристић, Стана С.; Лазић-Коњик, Ивана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ристић, Стана С.
AU  - Лазић-Коњик, Ивана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12670
AB  - У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије.
AB  - В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках.
AB  - This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Аксиолошки речник српског језика – предлог израде
T1  - Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря
T1  - Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation
SP  - 105
EP  - 126
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102105R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
ER  - 
@article{
author = "Ристић, Стана С. and Лазић-Коњик, Ивана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије., В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках., This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде, Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря, Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation",
pages = "105-126",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102105R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670"
}
Ристић, С. С.,& Лазић-Коњик, И. В.. (2021). Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 105-126.
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
Ристић СС, Лазић-Коњик ИВ. Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):105-126.
doi:10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .
Ристић, Стана С., Лазић-Коњик, Ивана В., "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):105-126,
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .

Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku

Лазић Коњик, Ивана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11957
AB  - Монографија Сање Кример-Габоровић Prepoznavanje i imenovanje
boja u engleskom i srpskom jeziku објављена је 2019. год. као електронска
књига у едицији Е-дисертације Филозофског факултета у Новом Саду
(књ. 20). Проистекла је из текста докторске дисертације под насловом
„Семантичка и творбена синтагматика лексема којима се именују боје
у енглеском и српском језику: когнитивнолингвистички приступ“, која
је одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2011. године,
под менторством проф. Твртка Прћића и представља, према речима ауторке, „kognitivnolingvističku studiju o semantičkoj i tvorbenoj sintagmatici
engleskih naziva za 11 osnovnih kategorija boja (...) i njihovih srpskih
prevodnih ekvivalenata“.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku
EP  - 281
VL  - 77
VL  - 271
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957
ER  - 
@article{
author = "Лазић Коњик, Ивана",
year = "2021",
abstract = "Монографија Сање Кример-Габоровић Prepoznavanje i imenovanje
boja u engleskom i srpskom jeziku објављена је 2019. год. као електронска
књига у едицији Е-дисертације Филозофског факултета у Новом Саду
(књ. 20). Проистекла је из текста докторске дисертације под насловом
„Семантичка и творбена синтагматика лексема којима се именују боје
у енглеском и српском језику: когнитивнолингвистички приступ“, која
је одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2011. године,
под менторством проф. Твртка Прћића и представља, према речима ауторке, „kognitivnolingvističku studiju o semantičkoj i tvorbenoj sintagmatici
engleskih naziva za 11 osnovnih kategorija boja (...) i njihovih srpskih
prevodnih ekvivalenata“.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku",
pages = "281",
volume = "77, 271",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957"
}
Лазић Коњик, И.. (2021). Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957
Лазић Коњик И. Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):null-281.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957 .
Лазић Коњик, Ивана, "Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957 .

Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику

Миленковић, Ана В.

(Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миленковић, Ана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12702
AB  - У раду се анализирају глаголи којима се означава узрочно-последичан процес изазивања емоција или емоционалних промена у другоме. Општа семантичка структура тзв.
емоционално-активних глагола (према Миленковић 2015, 2017) подразумева учешће двају
актаната: каузатора емоције и доживљавача емоције (односно, носиоца одређеног емоционалног стања). Истраживање је спроведено на корпусу од 242 глагола, а разумевање
структуре значења емоционално-активних глагола засновано је на препознавању елемента
намере. Анализа грађе показала је да интенционалност није део лексичког значења глагола,
већ је њено препознавање условљено сагледавањем ширег ситуационог контекста у којем
је глагол употребљен.
AB  - The paper analyzes verbs which denote the process of causing emotions or emotional
changes in others. The semantic structure of emotionally-active verbs (according to Milenković
2015, 2017) implies the participation of two actants: the causative stimulus (the provoker of
the emotion) and the experiencer of emotion (that is, the bearer of a certain emotional state).
The research was conducted on a corpus of 242 verbs, whereas the understanding of the meaning
structure of emotionally-active verbs was based on recognizing the intention to provoke a
certain emotion in another person or to influence a change in his emotional state. The analysis
of the material showed that intentionality is not a part of the verb’s lexical meaning, and that
its recognition is conditioned by the understanding of the broader situational context in which
the verb is used.
PB  - Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије
T2  - Књижевност и језик
T1  - Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику
T1  - Intentionality as a Criteria for the Classification of Emotion Verbs in the Serbian Language
SP  - 83
EP  - 95
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.18485/kij.2021.68.1.7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702
ER  - 
@article{
author = "Миленковић, Ана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализирају глаголи којима се означава узрочно-последичан процес изазивања емоција или емоционалних промена у другоме. Општа семантичка структура тзв.
емоционално-активних глагола (према Миленковић 2015, 2017) подразумева учешће двају
актаната: каузатора емоције и доживљавача емоције (односно, носиоца одређеног емоционалног стања). Истраживање је спроведено на корпусу од 242 глагола, а разумевање
структуре значења емоционално-активних глагола засновано је на препознавању елемента
намере. Анализа грађе показала је да интенционалност није део лексичког значења глагола,
већ је њено препознавање условљено сагледавањем ширег ситуационог контекста у којем
је глагол употребљен., The paper analyzes verbs which denote the process of causing emotions or emotional
changes in others. The semantic structure of emotionally-active verbs (according to Milenković
2015, 2017) implies the participation of two actants: the causative stimulus (the provoker of
the emotion) and the experiencer of emotion (that is, the bearer of a certain emotional state).
The research was conducted on a corpus of 242 verbs, whereas the understanding of the meaning
structure of emotionally-active verbs was based on recognizing the intention to provoke a
certain emotion in another person or to influence a change in his emotional state. The analysis
of the material showed that intentionality is not a part of the verb’s lexical meaning, and that
its recognition is conditioned by the understanding of the broader situational context in which
the verb is used.",
publisher = "Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику, Intentionality as a Criteria for the Classification of Emotion Verbs in the Serbian Language",
pages = "83-95",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.18485/kij.2021.68.1.7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702"
}
Миленковић, А. В.. (2021). Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику. in Књижевност и језик
Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије., 68(1), 83-95.
https://doi.org/10.18485/kij.2021.68.1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702
Миленковић АВ. Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику. in Књижевност и језик. 2021;68(1):83-95.
doi:10.18485/kij.2021.68.1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702 .
Миленковић, Ана В., "Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику" in Књижевност и језик, 68, no. 1 (2021):83-95,
https://doi.org/10.18485/kij.2021.68.1.7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702 .

Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом

Чопа, Миљана

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Чопа, Миљана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11924
AB  - Језичка анксиозност представља осећај нелагоде, тензије или неке врсте непријатности која се јавља када се говорник нађе у ситуацији која од њега захтева да на одређени начин употребљава језик или језички варијетет којим не влада у потпуности. Истраживање је предузето с циљем да се испита појава језичке анксиозности код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним језиком. Истраживањем су обухваћени и поједини аспекти који се тичу ставова говорникâ према сопственом дијалекатском говору и према стандардном језику. Резултати добијени овим истраживањем могу бити од користи за даља истраживања ове појаве, будући да на материјалу српских народних говора досад нису вршена.
AB  - Language anxiety is a feeling of nervousness, tension or some kind of discomfort that occurs when a speaker finds himself in a situation that requires the use of a language or a language variety with which the speaker is not fully proficient. This research was undertaken with aim of examining the occurrence of language anxiety within the speakers of Kosovo-Resava dialect when they come in contact with the standard language. The research also covers certain aspects concerning the attitudes of speakers towards their own dialect and towards the standard language. The results obtained by this research can be useful for further research of this phenomenon, since this kind of research has not been carried out so far on the material of Serbian dialects.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом
T1  - Language Anxiety in Speakers of Kosovo-Resava Dialect in Contact with Standard Language
SP  - 115
EP  - 130
VL  - 64
IS  - 1
DO  - 10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924
ER  - 
@article{
author = "Чопа, Миљана",
year = "2021",
abstract = "Језичка анксиозност представља осећај нелагоде, тензије или неке врсте непријатности која се јавља када се говорник нађе у ситуацији која од њега захтева да на одређени начин употребљава језик или језички варијетет којим не влада у потпуности. Истраживање је предузето с циљем да се испита појава језичке анксиозности код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним језиком. Истраживањем су обухваћени и поједини аспекти који се тичу ставова говорникâ према сопственом дијалекатском говору и према стандардном језику. Резултати добијени овим истраживањем могу бити од користи за даља истраживања ове појаве, будући да на материјалу српских народних говора досад нису вршена., Language anxiety is a feeling of nervousness, tension or some kind of discomfort that occurs when a speaker finds himself in a situation that requires the use of a language or a language variety with which the speaker is not fully proficient. This research was undertaken with aim of examining the occurrence of language anxiety within the speakers of Kosovo-Resava dialect when they come in contact with the standard language. The research also covers certain aspects concerning the attitudes of speakers towards their own dialect and towards the standard language. The results obtained by this research can be useful for further research of this phenomenon, since this kind of research has not been carried out so far on the material of Serbian dialects.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом, Language Anxiety in Speakers of Kosovo-Resava Dialect in Contact with Standard Language",
pages = "115-130",
volume = "64",
number = "1",
doi = "10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924"
}
Чопа, М.. (2021). Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 64(1), 115-130.
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924
Чопа М. Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2021;64(1):115-130.
doi:10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924 .
Чопа, Миљана, "Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 64, no. 1 (2021):115-130,
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924 .

Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11938
AB  - В работе указывается, что в сербских грамматиках в XIX и XX веках использовался традиционный подход. Новые познания в течение этих двух веков внедрялись медленно. Начало
XX века внесло изменения в классификацию глагольного вида в соответствии, прежде всего,
с теорией функционально-семантических полей, но и с теорией семантических локализаций.
Указывается и на применение теоретическо-методологических подходов к аспектологическим
проблемным вопросам в сербской лингвистической среде, оставшихся без влияния на грамматические описания вида. Они в основном применялись в сопоставительных и типологических
исследованиях сербского и других языков, в том числе аспектуальные классы Вендлера, теория
двухкомпонентного аспекта и т. д.
AB  - У раду се анализира заступљеност теоријско-методолошких приступа и праваца
у представљању категорије глаголског вида и класификације глагола по виду у српским
граматикама. Указује се и на примену теоријско-методолошких приступа аспектолошкој
проблематици у српској лингвистичкој средини који су остали без утицаја на граматичке
описе вида, а углавном су примењивани у контрастивним и типолошким истраживањима
српског са другим језицима.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији
T1  - Теоретические подходы к глагольному виду в сербской грамmатикографии
SP  - 153
EP  - 163
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2021.50.1.ch14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
abstract = "В работе указывается, что в сербских грамматиках в XIX и XX веках использовался традиционный подход. Новые познания в течение этих двух веков внедрялись медленно. Начало
XX века внесло изменения в классификацию глагольного вида в соответствии, прежде всего,
с теорией функционально-семантических полей, но и с теорией семантических локализаций.
Указывается и на применение теоретическо-методологических подходов к аспектологическим
проблемным вопросам в сербской лингвистической среде, оставшихся без влияния на грамматические описания вида. Они в основном применялись в сопоставительных и типологических
исследованиях сербского и других языков, в том числе аспектуальные классы Вендлера, теория
двухкомпонентного аспекта и т. д., У раду се анализира заступљеност теоријско-методолошких приступа и праваца
у представљању категорије глаголског вида и класификације глагола по виду у српским
граматикама. Указује се и на примену теоријско-методолошких приступа аспектолошкој
проблематици у српској лингвистичкој средини који су остали без утицаја на граматичке
описе вида, а углавном су примењивани у контрастивним и типолошким истраживањима
српског са другим језицима.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији, Теоретические подходы к глагольному виду в сербской грамmатикографии",
pages = "153-163",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2021.50.1.ch14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 50(1), 153-163.
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938
Спасојевић МЉ. Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2021;50(1):153-163.
doi:10.18485/msc.2021.50.1.ch14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938 .
Спасојевић, Марина Љ., "Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 50, no. 1 (2021):153-163,
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938 .

Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен

Милосављевић, Тања З.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11940
AB  - Савремена словенска дијалектологија усмерена је на расветљавање феномена дијалекатске језичке слике света као територијално ограниченог сегмента националне језичке
слике света. Актуелна истраживања у овој области науке о језику, посебно у русистици,
дају значајне резултате у реконструисању модела концептуализације и категоризације
објективне стварности у свести носилаца народних говора и њиховој језичкој интерпретацији и репрезентацији. Комбиновање модерних теорија и методолошких механизама,
пре свега лингвокогнитивистичких и лингвокултуролошких, показало се као адекватан
поступак у анализи дијалекатског материјала. Дијалекатска лексика сагледава се као одраз
погледа на свет и менталитета дијалекатске језичке личности, а дијалекатски речници постају најрелевантнији извори за проучавање лингвокултурних специфичности конкретне
говорне заједнице. Наш циљ је оријентисан на приказ модела концептуализације стварности дијалекатске језичке личности и вербалну манифестацију одређених културних /
аксиолошких концепата на дијалекатској језичкој слици света српског језика, с обзиром
на чињеницу да се дијалекти одликују богатим културолошким потенцијалом, чије проучавање са становишта лингвокултурологије шири могућности језичких истраживања. У
раду ћемо представити реализацију концепта (не)хигијене у језичком сазнању носилаца
призренско-тимочких говора, његову когнитивну интерпретацију и вербалну манифестацију на призренско-тимочкој дијалекатској слици света и покушати да издвојимо специфичне лингвокултурне елементе који одсликавају карактеристике менталитета и погледа
на свет ове говорне заједнице.
AB  - Contemporary Slavic dialectology is focused on shedding light on the phenomenon of the dialectical
image of the world as a territorially limited segment of the national linguistic image of the
world. Current research in this field of language study, especially in Russian studies, is the source of
significant results for the reconstruction of the model of conceptualization and categorization of objective
reality in the consciousness of the bearers of national speech and their linguistic interpretation and
representation. The combination of modern theories and methodological mechanisms, primarily linguocognitive,
anthropocentric, linguocultural has proven itself to be an adequate procedure in the analysis
of dialectical material. Dialectical lexis is viewed as an adequate reflection of the world view and
the mentality of the dialectical linguistic persona, and dialectical dictionaries have become the most
relevant sources of study of linguacultural specificities of a specific speech community. A linguocultural
approach to the dialectical lexical system enables the extraction of cultural components contained
in the semantic content of the linguistic units in which we find accumulated information on the way of
thinking, life and traditional culture of a community. The paper presents the realizations of certain axiological
and cultural concepts in the linguistic knowledge of the bearers of the Serbian folk speeches
and their manifestation in the Serbian dialectical (Prizren-Timok) linguistic image of the world.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен
T1  - The Dialectical Image of the World as a Linguacultural Phenomenon
SP  - 213
EP  - 221
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2021.50.1.ch19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940
ER  - 
@article{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2021",
abstract = "Савремена словенска дијалектологија усмерена је на расветљавање феномена дијалекатске језичке слике света као територијално ограниченог сегмента националне језичке
слике света. Актуелна истраживања у овој области науке о језику, посебно у русистици,
дају значајне резултате у реконструисању модела концептуализације и категоризације
објективне стварности у свести носилаца народних говора и њиховој језичкој интерпретацији и репрезентацији. Комбиновање модерних теорија и методолошких механизама,
пре свега лингвокогнитивистичких и лингвокултуролошких, показало се као адекватан
поступак у анализи дијалекатског материјала. Дијалекатска лексика сагледава се као одраз
погледа на свет и менталитета дијалекатске језичке личности, а дијалекатски речници постају најрелевантнији извори за проучавање лингвокултурних специфичности конкретне
говорне заједнице. Наш циљ је оријентисан на приказ модела концептуализације стварности дијалекатске језичке личности и вербалну манифестацију одређених културних /
аксиолошких концепата на дијалекатској језичкој слици света српског језика, с обзиром
на чињеницу да се дијалекти одликују богатим културолошким потенцијалом, чије проучавање са становишта лингвокултурологије шири могућности језичких истраживања. У
раду ћемо представити реализацију концепта (не)хигијене у језичком сазнању носилаца
призренско-тимочких говора, његову когнитивну интерпретацију и вербалну манифестацију на призренско-тимочкој дијалекатској слици света и покушати да издвојимо специфичне лингвокултурне елементе који одсликавају карактеристике менталитета и погледа
на свет ове говорне заједнице., Contemporary Slavic dialectology is focused on shedding light on the phenomenon of the dialectical
image of the world as a territorially limited segment of the national linguistic image of the
world. Current research in this field of language study, especially in Russian studies, is the source of
significant results for the reconstruction of the model of conceptualization and categorization of objective
reality in the consciousness of the bearers of national speech and their linguistic interpretation and
representation. The combination of modern theories and methodological mechanisms, primarily linguocognitive,
anthropocentric, linguocultural has proven itself to be an adequate procedure in the analysis
of dialectical material. Dialectical lexis is viewed as an adequate reflection of the world view and
the mentality of the dialectical linguistic persona, and dialectical dictionaries have become the most
relevant sources of study of linguacultural specificities of a specific speech community. A linguocultural
approach to the dialectical lexical system enables the extraction of cultural components contained
in the semantic content of the linguistic units in which we find accumulated information on the way of
thinking, life and traditional culture of a community. The paper presents the realizations of certain axiological
and cultural concepts in the linguistic knowledge of the bearers of the Serbian folk speeches
and their manifestation in the Serbian dialectical (Prizren-Timok) linguistic image of the world.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен, The Dialectical Image of the World as a Linguacultural Phenomenon",
pages = "213-221",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2021.50.1.ch19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940"
}
Милосављевић, Т. З.. (2021). Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 50(1), 213-221.
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940
Милосављевић ТЗ. Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2021;50(1):213-221.
doi:10.18485/msc.2021.50.1.ch19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940 .
Милосављевић, Тања З., "Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 50, no. 1 (2021):213-221,
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch19 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940 .

Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902)

Ивановић, Ненад Б.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић, Ненад Б.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11936
AB  - to the field of linguistics can be divided into two thematic wholes: 1) the description of the
logic category of notion as opposed to the linguistic category of word, and 2) the logic representation
of јudgement in relation to the linguistic representation of sentence. In this paper we analyze philosophical
views of Ljubomir Nedić in relation to the two abovementioned wholes. Then we proceed to
consider the significance of Nedić’s scientific views in the context of the Serbian linguistics at the end
of the 19th century.
AB  - Филозофска мисао Љубомира Недића која стоји у непосредној вези са лингвистиком
може се класификовати у две тематске целине: 1) опис основних одлика појма као логичке
категорије у односу на реч као категорију граматичког система, и 2) опис логичке представе суда у односу на лингвистичку представу реченице. У раду се износе и анализирају филозофски погледи Љ. Недића која стоје у вези са обе изложене целине, а затим се разматра
значај тих погледа за српску лингвистику с краја 19. века.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902)
T1  - Linguistic Aspects of Phylosophical Thought of Ljubomir Nedić (1858–1902)
SP  - 101
EP  - 108
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2021.50.1.ch9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936
ER  - 
@article{
author = "Ивановић, Ненад Б.",
year = "2021",
abstract = "to the field of linguistics can be divided into two thematic wholes: 1) the description of the
logic category of notion as opposed to the linguistic category of word, and 2) the logic representation
of јudgement in relation to the linguistic representation of sentence. In this paper we analyze philosophical
views of Ljubomir Nedić in relation to the two abovementioned wholes. Then we proceed to
consider the significance of Nedić’s scientific views in the context of the Serbian linguistics at the end
of the 19th century., Филозофска мисао Љубомира Недића која стоји у непосредној вези са лингвистиком
може се класификовати у две тематске целине: 1) опис основних одлика појма као логичке
категорије у односу на реч као категорију граматичког система, и 2) опис логичке представе суда у односу на лингвистичку представу реченице. У раду се износе и анализирају филозофски погледи Љ. Недића која стоје у вези са обе изложене целине, а затим се разматра
значај тих погледа за српску лингвистику с краја 19. века.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902), Linguistic Aspects of Phylosophical Thought of Ljubomir Nedić (1858–1902)",
pages = "101-108",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2021.50.1.ch9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936"
}
Ивановић, Н. Б.. (2021). Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902). in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 50(1), 101-108.
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936
Ивановић НБ. Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902). in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2021;50(1):101-108.
doi:10.18485/msc.2021.50.1.ch9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936 .
Ивановић, Ненад Б., "Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902)" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 50, no. 1 (2021):101-108,
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch9 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936 .

Пејоративи у номинацији човека у српском језику

Јовановић, Јована Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11953
AB  - Предмет истраживања у овом раду представљају лексеме пејоративног
значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек.
Ове експресивне номинационе јединице, чија конотација може бити погрдна,
презрива, подругљива или иронична, анализиране су са лексичко-семантичког и дериватолошког становишта, са циљем да се утврде параметри на основу којих се појединци и друштвене групе оцењују негативно, те да се на тај
начин дође до релевантне класификације пејоратива на лексичко-семантичке
групе. Семантичка анализа прожета је лингвокултуролошким запажањима о
колективним уверењима, стереотипима и еталонима који постоје у српској
друштвено-језичкој заједници, а на основу којих је могуће указати на неке
карактеристике језичке слике света говорника српског језика. Такође, у раду
се указује на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме
продуктивне у формирању пејоративних јединица којима се именује човек,
како би се истакло да погрдно значење подједнако уобичајено може бити производ семантичке колико и афиксалне деривације.
AB  - The objective of this research is the pejorative connotation of lexemes denoting
and qualifying people in the contemporary Serbian language. These nominal units
with negative expressive tonality have a specific semantic structure where, apart from
denotative components, connotative semantic components – evaluative, expressive
and emotional semes – play a significant function in the forming of their lexical meaning.
Pejorative terms for people have been analysed from different points of view,
such as lexical-semantic, derivative and linguo-cultural at some points. The main goal
was to establish parameters having a negative impact on certain individuals or social
groups within the Serbian cultural and linguistic background – to reveal the collective
negative assessment based on different associations, stereotypes, beliefs and
prejudice incorporated in the Serbian linguistic and social community. The choice of
speaker’s nomination units used to point to one’s ethnical or religious beliefs , age,
sexual orientation, social or financial status, physical or intellectual shortcomings,
mental handicap, personal characteristics, etc. is the index of the person’s negative
and contemptuous emotional attitude to the members of the linguistic community
within the aforementioned marks. Therefore, the classification of lexemes in this research
is primarily based on the semantic criterion, where we have defined seven
thematic categories of pejorative terms. On the other hand, we were also interested in
some structural (derivative) characteristics of derogatory nouns referring to people in
the Serbian language. It has been established that the pejorative meaning might be a
product of semantic and affixal derivation. The traditional approach to studying lexical
meaning in this research is related to the cognitive approach, combining componential
and conceptual methods of analysis with the descriptive method.
AB  - Предметом исследования в статье являются лексемы с оскорбительным значением, которыми в современном сербском языке может именоваться человек. В
их семантической структуре наряду с компонентами денотации, значительную
роль в формировании лексического значения играют и коннотативные семантические компоненты: оценочные, экспрессивные и эмоциональные семы. Отрицательная коннотация в этих единицах номинации может быть пейоративная,
презрительная, оскорбительная и ироничная. Имена существительные, которые
обозначают человека проанализированы с лексико-семантического, лингвокультурологического, словообразовательного аспектов. Цель исследования: утвердить параметры, на основе которых человек или социальная группа в сербской
культурно-языковой среде оцениваются отрицательно, а также коллективные
взгляды, предрассудки и генерализации мотивирующие презрительное эмоциональное отношение именующего. Известно, что оскорбительное название, которое человек употребляет, называя другого человека – в большинстве случаев
продукт не его индивидуальной, а уже сформированной, лексикализованной
оценки вложеной в семантическую структуру пейоративной лексической единицы. Коллективная отрицательная оценка основана на различных ассоциациях,
стереотипах и эталонах, которые существуют в сербском социально-языковом
коллективе. Языковая картина мира, которую представляют пейоративы в сфере
ЧЕЛОВЕК показывает отрицательные коллективные взгляды на многие виды различий отдельных членов общества. Данные единицы номинации эксплицируют
этническую и религиозную принадлежность, возраст, сексуальную ориентацию и наклонности, социальные и материальные статусы, физические и интеллектуальные недостатки, нарушения и отставания в развитии и т. п. В работе, также, указывается на различные словообразовательные и лексические способы
формирования пейоративных единиц номинации человека. Утверждается, что
оскорбительное значение может быть продуктом семантического и аффиксалього способов словообразования.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Пејоративи у номинацији човека у српском језику
T1  - Пейоративные названия лиц в сербском языке
T1  - Pejorative Terms for People in the Serbian Language
SP  - 127
EP  - 161
VL  - 77
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2101127J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2021",
abstract = "Предмет истраживања у овом раду представљају лексеме пејоративног
значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек.
Ове експресивне номинационе јединице, чија конотација може бити погрдна,
презрива, подругљива или иронична, анализиране су са лексичко-семантичког и дериватолошког становишта, са циљем да се утврде параметри на основу којих се појединци и друштвене групе оцењују негативно, те да се на тај
начин дође до релевантне класификације пејоратива на лексичко-семантичке
групе. Семантичка анализа прожета је лингвокултуролошким запажањима о
колективним уверењима, стереотипима и еталонима који постоје у српској
друштвено-језичкој заједници, а на основу којих је могуће указати на неке
карактеристике језичке слике света говорника српског језика. Такође, у раду
се указује на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме
продуктивне у формирању пејоративних јединица којима се именује човек,
како би се истакло да погрдно значење подједнако уобичајено може бити производ семантичке колико и афиксалне деривације., The objective of this research is the pejorative connotation of lexemes denoting
and qualifying people in the contemporary Serbian language. These nominal units
with negative expressive tonality have a specific semantic structure where, apart from
denotative components, connotative semantic components – evaluative, expressive
and emotional semes – play a significant function in the forming of their lexical meaning.
Pejorative terms for people have been analysed from different points of view,
such as lexical-semantic, derivative and linguo-cultural at some points. The main goal
was to establish parameters having a negative impact on certain individuals or social
groups within the Serbian cultural and linguistic background – to reveal the collective
negative assessment based on different associations, stereotypes, beliefs and
prejudice incorporated in the Serbian linguistic and social community. The choice of
speaker’s nomination units used to point to one’s ethnical or religious beliefs , age,
sexual orientation, social or financial status, physical or intellectual shortcomings,
mental handicap, personal characteristics, etc. is the index of the person’s negative
and contemptuous emotional attitude to the members of the linguistic community
within the aforementioned marks. Therefore, the classification of lexemes in this research
is primarily based on the semantic criterion, where we have defined seven
thematic categories of pejorative terms. On the other hand, we were also interested in
some structural (derivative) characteristics of derogatory nouns referring to people in
the Serbian language. It has been established that the pejorative meaning might be a
product of semantic and affixal derivation. The traditional approach to studying lexical
meaning in this research is related to the cognitive approach, combining componential
and conceptual methods of analysis with the descriptive method., Предметом исследования в статье являются лексемы с оскорбительным значением, которыми в современном сербском языке может именоваться человек. В
их семантической структуре наряду с компонентами денотации, значительную
роль в формировании лексического значения играют и коннотативные семантические компоненты: оценочные, экспрессивные и эмоциональные семы. Отрицательная коннотация в этих единицах номинации может быть пейоративная,
презрительная, оскорбительная и ироничная. Имена существительные, которые
обозначают человека проанализированы с лексико-семантического, лингвокультурологического, словообразовательного аспектов. Цель исследования: утвердить параметры, на основе которых человек или социальная группа в сербской
культурно-языковой среде оцениваются отрицательно, а также коллективные
взгляды, предрассудки и генерализации мотивирующие презрительное эмоциональное отношение именующего. Известно, что оскорбительное название, которое человек употребляет, называя другого человека – в большинстве случаев
продукт не его индивидуальной, а уже сформированной, лексикализованной
оценки вложеной в семантическую структуру пейоративной лексической единицы. Коллективная отрицательная оценка основана на различных ассоциациях,
стереотипах и эталонах, которые существуют в сербском социально-языковом
коллективе. Языковая картина мира, которую представляют пейоративы в сфере
ЧЕЛОВЕК показывает отрицательные коллективные взгляды на многие виды различий отдельных членов общества. Данные единицы номинации эксплицируют
этническую и религиозную принадлежность, возраст, сексуальную ориентацию и наклонности, социальные и материальные статусы, физические и интеллектуальные недостатки, нарушения и отставания в развитии и т. п. В работе, также, указывается на различные словообразовательные и лексические способы
формирования пейоративных единиц номинации человека. Утверждается, что
оскорбительное значение может быть продуктом семантического и аффиксалього способов словообразования.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Пејоративи у номинацији човека у српском језику, Пейоративные названия лиц в сербском языке, Pejorative Terms for People in the Serbian Language",
pages = "127-161",
volume = "77",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2101127J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953"
}
Јовановић, Ј. Б.. (2021). Пејоративи у номинацији човека у српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 127-161.
https://doi.org/10.2298/JFI2101127J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953
Јовановић ЈБ. Пејоративи у номинацији човека у српском језику. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):127-161.
doi:10.2298/JFI2101127J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953 .
Јовановић, Јована Б., "Пејоративи у номинацији човека у српском језику" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):127-161,
https://doi.org/10.2298/JFI2101127J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953 .

Порекло речи мазија ʼчеликʼ

Лома, Александар Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Лома, Александар Б.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11958
AB  - Разматра се порекло с.-х. речи мазија ‘челик, тврдо гвожђе; врста
Божјег суда’ и на основу увида у збир расположивих потврда одбацују њене
раније етимологије од тур. mazı ‘храстова шишарка’ и фр. mazer ‘фино
обрађивати гвожђе’ у корист извођења од гр. μαζίον, pl. μαζία у споју са
σιδήρου: ‘одређена маса (гвожђа) за ковање’, посведоченом од V в. н. е., а
1347. и у једној грчкој повељи цара Душана.
AB  - The word mazija ‘steel; forging ingot; a kind of ordeal which required plucking
red-hot iron from a cauldron of boiling water’ is common in the western part of the
Shtokavian dialect continuum. Its area includes the Zeta-Raška, the Eastern Herzegovinian
and the Younger Ikavian dialect, the fi rst of the Old Shtokavian and the other
two of the Neo-Shtokavian type. There are no attestations of this word earlier than the
first half of the 18th century. So far, it has been mainly believed to share a common
origin with the homonymous mazija ‘oak gall’ from Turkish mazı id. This stance is
hardly acceptable in view of the fact that not only the meanings of the two words but
also their geographical distributions strongly diverge, mazija in the oak gall sense being
limited to the Kosovo-Resava and Timok-Prizren dialect areas of southern Serbia.
The comparison with French mazée ‘refi ned iron’, is even more doubtful, because
this term has been attested only since 1824 and with no known etymology, The true
origin of màzija < mazȉja (gvožđa) should be sought in the late Greek (5th century
AD) μαζί(ο)ν τοῦ σιδήρου ‘iron mass shaped by a blacksmith’; the plural form μαζία
σιδήρου occurs in a Greek charter issued in 1347 by the Serbian tsar Dušan to the
Great Lavra on Mt Athos. Curiously enough, in two Serbian founding charters of the
same epoch there is a parallel passage where among other yearly incomes granted to
the monastery iron ingots are mentioned, designated here by the gen. pl. nadь(ь), with
complements gvozd(i)ja ‘of iron’ and měr’nyhь ‘of a standard weight’. The term is
Slavic nada or nado, derivative from *naděti ‘add onto’, properly ‘iron or steel overlay
used as a cover plate in re-tempering a blade’, hence ‘steel’. It has been preserved
by a number of Serbian vernaculars, in some of them coexisting with the Graecism
mazija. How and when the latter made its way to the western part of the Old Serbian
territory, leaving no traces in its eastern parts, remains an open question.
AB  - Слово мазија распространено в западной части штокавского диалектного
ареала: из староштокавских говоров в зетско-рашском, а из новоштокавских в
восточногерцеговинском и младоикавском в значениях ‘сталь; железный слиток
для ковки; вид Божьего суда, при котором испытуемый должен был достать раскаленное железо из котла с кипятком’. Оно засвидетельствовано только с первой половины XVIII в. и до сих пор большинством ученых отождествлялось с
заимствованием из турецкого мазија ‘чернильный орешек’ < тур. mazı. Ввиду
расходящихся значений и не совпадающих ареалов двух гомонимов (тюркизм
присущ только косовско-ресавским и призренско-тимокским говорам южной
Сербии), эта этимология вряд ли приемлема. То же самое можно сказать о сопоставлении с франц. mazée ‘очищенное железо’, поздно (только с 1824 г.) засвидетельствованным словом неизвестного происхождения. Настоящий источник
слова мàзија < мазȕја (гвожђа) следует искать в греч. сочетании μαζί(ο)ν τοῦ
σιδήρου ‘железный слиток для ковки’, отмеченном в V в. хр.э., или, более точно, в
его множественном числе μαζία σιδήρου, упоминаемом в грекоязычной грамоте,
изданной в 1347 г. сербским царем Душаном Великой Лавре. Любопытно, что
две сербские грамоты того же времени также предписывают дань монастырям
в виде ежегодной сдачи определенного количества железных слитков (чушок),
но в них для обозначения слитка употреблено славянское слово надо или нада
— отмечен только род. пад. мн. ч. надьь — с дополнениями гвоздиıа ‘железа’ и
мѣр’ныхь ‘определенного веса’. Рефлексы прасл. *nado, *nada ‘накладная железная, стальная полоса при закаливании’ (напр. мотыги, от *na-děti) сохранились до сих пор в сербской народной речи, причем есть говоры, в которых они
сосуществуют с мазија. Когда и каким способом этот явный грецизм попал на
запад древнесербской территории, не оставив следа в ее восточной части, остается открытым вопросом.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Порекло речи мазија ʼчеликʼ
T1  - Происхождение слова мазија ‘сталь’
T1  - The Origin of the Word Mazija [Steel]
SP  - 9
EP  - 27
VL  - 77
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2101009L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958
ER  - 
@article{
author = "Лома, Александар Б.",
year = "2021",
abstract = "Разматра се порекло с.-х. речи мазија ‘челик, тврдо гвожђе; врста
Божјег суда’ и на основу увида у збир расположивих потврда одбацују њене
раније етимологије од тур. mazı ‘храстова шишарка’ и фр. mazer ‘фино
обрађивати гвожђе’ у корист извођења од гр. μαζίον, pl. μαζία у споју са
σιδήρου: ‘одређена маса (гвожђа) за ковање’, посведоченом од V в. н. е., а
1347. и у једној грчкој повељи цара Душана., The word mazija ‘steel; forging ingot; a kind of ordeal which required plucking
red-hot iron from a cauldron of boiling water’ is common in the western part of the
Shtokavian dialect continuum. Its area includes the Zeta-Raška, the Eastern Herzegovinian
and the Younger Ikavian dialect, the fi rst of the Old Shtokavian and the other
two of the Neo-Shtokavian type. There are no attestations of this word earlier than the
first half of the 18th century. So far, it has been mainly believed to share a common
origin with the homonymous mazija ‘oak gall’ from Turkish mazı id. This stance is
hardly acceptable in view of the fact that not only the meanings of the two words but
also their geographical distributions strongly diverge, mazija in the oak gall sense being
limited to the Kosovo-Resava and Timok-Prizren dialect areas of southern Serbia.
The comparison with French mazée ‘refi ned iron’, is even more doubtful, because
this term has been attested only since 1824 and with no known etymology, The true
origin of màzija < mazȉja (gvožđa) should be sought in the late Greek (5th century
AD) μαζί(ο)ν τοῦ σιδήρου ‘iron mass shaped by a blacksmith’; the plural form μαζία
σιδήρου occurs in a Greek charter issued in 1347 by the Serbian tsar Dušan to the
Great Lavra on Mt Athos. Curiously enough, in two Serbian founding charters of the
same epoch there is a parallel passage where among other yearly incomes granted to
the monastery iron ingots are mentioned, designated here by the gen. pl. nadь(ь), with
complements gvozd(i)ja ‘of iron’ and měr’nyhь ‘of a standard weight’. The term is
Slavic nada or nado, derivative from *naděti ‘add onto’, properly ‘iron or steel overlay
used as a cover plate in re-tempering a blade’, hence ‘steel’. It has been preserved
by a number of Serbian vernaculars, in some of them coexisting with the Graecism
mazija. How and when the latter made its way to the western part of the Old Serbian
territory, leaving no traces in its eastern parts, remains an open question., Слово мазија распространено в западной части штокавского диалектного
ареала: из староштокавских говоров в зетско-рашском, а из новоштокавских в
восточногерцеговинском и младоикавском в значениях ‘сталь; железный слиток
для ковки; вид Божьего суда, при котором испытуемый должен был достать раскаленное железо из котла с кипятком’. Оно засвидетельствовано только с первой половины XVIII в. и до сих пор большинством ученых отождествлялось с
заимствованием из турецкого мазија ‘чернильный орешек’ < тур. mazı. Ввиду
расходящихся значений и не совпадающих ареалов двух гомонимов (тюркизм
присущ только косовско-ресавским и призренско-тимокским говорам южной
Сербии), эта этимология вряд ли приемлема. То же самое можно сказать о сопоставлении с франц. mazée ‘очищенное железо’, поздно (только с 1824 г.) засвидетельствованным словом неизвестного происхождения. Настоящий источник
слова мàзија < мазȕја (гвожђа) следует искать в греч. сочетании μαζί(ο)ν τοῦ
σιδήρου ‘железный слиток для ковки’, отмеченном в V в. хр.э., или, более точно, в
его множественном числе μαζία σιδήρου, упоминаемом в грекоязычной грамоте,
изданной в 1347 г. сербским царем Душаном Великой Лавре. Любопытно, что
две сербские грамоты того же времени также предписывают дань монастырям
в виде ежегодной сдачи определенного количества железных слитков (чушок),
но в них для обозначения слитка употреблено славянское слово надо или нада
— отмечен только род. пад. мн. ч. надьь — с дополнениями гвоздиıа ‘железа’ и
мѣр’ныхь ‘определенного веса’. Рефлексы прасл. *nado, *nada ‘накладная железная, стальная полоса при закаливании’ (напр. мотыги, от *na-děti) сохранились до сих пор в сербской народной речи, причем есть говоры, в которых они
сосуществуют с мазија. Когда и каким способом этот явный грецизм попал на
запад древнесербской территории, не оставив следа в ее восточной части, остается открытым вопросом.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Порекло речи мазија ʼчеликʼ, Происхождение слова мазија ‘сталь’, The Origin of the Word Mazija [Steel]",
pages = "9-27",
volume = "77",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2101009L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958"
}
Лома, А. Б.. (2021). Порекло речи мазија ʼчеликʼ. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 9-27.
https://doi.org/10.2298/JFI2101009L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958
Лома АБ. Порекло речи мазија ʼчеликʼ. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):9-27.
doi:10.2298/JFI2101009L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958 .
Лома, Александар Б., "Порекло речи мазија ʼчеликʼ" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):9-27,
https://doi.org/10.2298/JFI2101009L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958 .

Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње)

Миленковић, Ана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миленковић, Ана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11961
AB  - У раду се анализирају концептуални механизми који стоје у основи развоја секундарних емоционалних значења глагола који примарно не
означавају емоције. Емоције се, као апстрактни, психички ентитети, језичким
средствима формализују и изражавају употребом тзв. емоционалне лексике.
Један њен део чине емоционални глаголи, речи којима се означавају емоције,
емоционални односи и процеси, емоционална експресија и шира емоционална ситуација. Грађу за истраживање чине 92 глагола који су класификовани према два критеријума: а. критеријуму семантичке улоге доживљавача
емоције, тј. да ли означавају доживљавање или изазивање емоције (емоционално-активни и емоционално-пасивни глаголи) и б. критеријуму примарне
емоције, тј. да ли припадају емоционалном домену радости, туге, страха
или љутње. Анализа грађе показала је да се емоције концептуализују специфичним емоционалним метафорама, утемељеним на дистинкцији пријатност
: непријатност. Примарна метафора ЧОВЕК ЈЕ САДРЖАТЕЉ ЕМОЦИЈА и опште
метонимијско правило ФИЗИОЛОШКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЕМОЦИЈЕ СУ САМА ЕМОЦИЈА, општи
су механизми концептуализације емоционалних глаголских значења. Показало се, такође, да одређени тип примарног значења глагола потенцијално
развија одређено секундарно емоционално значење, односно, да за сваку примарну емоцију постоје карактеристични изворни домени којима се
конкретизују њихова апстрактна значења.
AB  - The paper analyses the conceptual mechanisms underlying the development of
secondary emotional meanings of “non-emotional” verbs (in relation to their primary
meaning). Being abstract, psychological entities, emotions are formalised and expressed
by linguistic means using emotional lexis. Emotional verbs represent a type
of this lexis: they denote emotions, emotional relationships and processes, emotional
expression and an emotional situation as a whole. The research material consists of
92 verbs which are classifi ed according to two criteria: a. the semantic role of the
experiencer, i.e. whether the verbs denote experiencing or provoking an emotion
(emotionally-active and emotionally-passive verbs) and b. the criterion of the primary
emotion, i.e. whether the verbs belong to the emotional domain of joy, sorrow, fear
or anger. The analysis showed that emotions are conceptualised by specific emotional
metaphors, based on the pleasure: discomfort distinction. The primary metaphor MAN
IS THE CONTAINER FOR EMOTIONS and the general metonymic rule PHYSIOLOGICAL MANIFESTATIONS
OF EMOTIONS ARE THE EMOTION ITSELF, represent general mechanisms for the
conceptualisation of secondary emotional meanings of verbs. It has also been shown
that a certain type of a verb’s primary meaning potentially develops a certain secondary
emotional meaning; in other words, each primary emotion has an intrinsic source
domain which concretises its abstract meanings.
AB  - В статье анализируются концептуальные механизмы, лежащие в осно-
ве развития вторичных эмоциональных значений глаголов, которые в первую
очередь не обозначают эмоции. Эмоции, как абстрактные, психические сущности, формализуются и выражаются лингвистическими средствами с помощью
эмоциональной лексики. Одна его часть состоит из эмоциональных глаголов,
слов, которые обозначают эмоции, эмоциональные отношения и процессы, эмоциональное выражение и более широкую эмоциональную ситуацию. Материал
для исследования состоит из 92 глаголов, которые классифицируются по двум
критериям: a. семантические роли эмоциональных переживаний, т. е. имеют ли
они в виду переживание или провоцирование эмоций (эмоционально-активные
и эмоционально-пассивные глаголы) и b. критерий первичной эмоции, т.е. принадлежат ли они к эмоциональной сфере радости, печали, страха или гнева.
Анализ материала показал, что эмоции концептуализируются определенными эмоциональными метафорами, основанными на различении удовольствие : дис-
комфорт. Первичная метафора ЧЕЛОВЕК СОДЕРЖАТЕЛЬ ЭМОЦИЙ и общее метонимическое правило ФИЗИОЛОГИЧЕСКИЕ ПРОЯВЛЕНИЯ ЭМОЦИЙ ЯВЛЯЮТСЯ САМОЙ ЭМОЦИЕЙ,
являются общими механизмами концептуализации эмоциональных значений
глаголов. Также было показано, что определенный тип первичного значения глагола потенциально развивает определенное вторичное эмоциональное значение,
то есть для каждой первичной эмоции существуют характерные оригинальные
понятия, которые конкретизируют их абстрактные значения.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње)
T1  - Концептуализация первичных эмоций в сербском языке (на примере глаголов со значением радости, печали, страха и гнева)
T1  - The Conceptualisation of Primary Emotions in the Serbian Language (the Case of Verbs Expressing Joy, Sadness, Fear and Anger)
SP  - 163
EP  - 185
VL  - 77
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2101163M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961
ER  - 
@article{
author = "Миленковић, Ана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализирају концептуални механизми који стоје у основи развоја секундарних емоционалних значења глагола који примарно не
означавају емоције. Емоције се, као апстрактни, психички ентитети, језичким
средствима формализују и изражавају употребом тзв. емоционалне лексике.
Један њен део чине емоционални глаголи, речи којима се означавају емоције,
емоционални односи и процеси, емоционална експресија и шира емоционална ситуација. Грађу за истраживање чине 92 глагола који су класификовани према два критеријума: а. критеријуму семантичке улоге доживљавача
емоције, тј. да ли означавају доживљавање или изазивање емоције (емоционално-активни и емоционално-пасивни глаголи) и б. критеријуму примарне
емоције, тј. да ли припадају емоционалном домену радости, туге, страха
или љутње. Анализа грађе показала је да се емоције концептуализују специфичним емоционалним метафорама, утемељеним на дистинкцији пријатност
: непријатност. Примарна метафора ЧОВЕК ЈЕ САДРЖАТЕЉ ЕМОЦИЈА и опште
метонимијско правило ФИЗИОЛОШКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЕМОЦИЈЕ СУ САМА ЕМОЦИЈА, општи
су механизми концептуализације емоционалних глаголских значења. Показало се, такође, да одређени тип примарног значења глагола потенцијално
развија одређено секундарно емоционално значење, односно, да за сваку примарну емоцију постоје карактеристични изворни домени којима се
конкретизују њихова апстрактна значења., The paper analyses the conceptual mechanisms underlying the development of
secondary emotional meanings of “non-emotional” verbs (in relation to their primary
meaning). Being abstract, psychological entities, emotions are formalised and expressed
by linguistic means using emotional lexis. Emotional verbs represent a type
of this lexis: they denote emotions, emotional relationships and processes, emotional
expression and an emotional situation as a whole. The research material consists of
92 verbs which are classifi ed according to two criteria: a. the semantic role of the
experiencer, i.e. whether the verbs denote experiencing or provoking an emotion
(emotionally-active and emotionally-passive verbs) and b. the criterion of the primary
emotion, i.e. whether the verbs belong to the emotional domain of joy, sorrow, fear
or anger. The analysis showed that emotions are conceptualised by specific emotional
metaphors, based on the pleasure: discomfort distinction. The primary metaphor MAN
IS THE CONTAINER FOR EMOTIONS and the general metonymic rule PHYSIOLOGICAL MANIFESTATIONS
OF EMOTIONS ARE THE EMOTION ITSELF, represent general mechanisms for the
conceptualisation of secondary emotional meanings of verbs. It has also been shown
that a certain type of a verb’s primary meaning potentially develops a certain secondary
emotional meaning; in other words, each primary emotion has an intrinsic source
domain which concretises its abstract meanings., В статье анализируются концептуальные механизмы, лежащие в осно-
ве развития вторичных эмоциональных значений глаголов, которые в первую
очередь не обозначают эмоции. Эмоции, как абстрактные, психические сущности, формализуются и выражаются лингвистическими средствами с помощью
эмоциональной лексики. Одна его часть состоит из эмоциональных глаголов,
слов, которые обозначают эмоции, эмоциональные отношения и процессы, эмоциональное выражение и более широкую эмоциональную ситуацию. Материал
для исследования состоит из 92 глаголов, которые классифицируются по двум
критериям: a. семантические роли эмоциональных переживаний, т. е. имеют ли
они в виду переживание или провоцирование эмоций (эмоционально-активные
и эмоционально-пассивные глаголы) и b. критерий первичной эмоции, т.е. принадлежат ли они к эмоциональной сфере радости, печали, страха или гнева.
Анализ материала показал, что эмоции концептуализируются определенными эмоциональными метафорами, основанными на различении удовольствие : дис-
комфорт. Первичная метафора ЧЕЛОВЕК СОДЕРЖАТЕЛЬ ЭМОЦИЙ и общее метонимическое правило ФИЗИОЛОГИЧЕСКИЕ ПРОЯВЛЕНИЯ ЭМОЦИЙ ЯВЛЯЮТСЯ САМОЙ ЭМОЦИЕЙ,
являются общими механизмами концептуализации эмоциональных значений
глаголов. Также было показано, что определенный тип первичного значения глагола потенциально развивает определенное вторичное эмоциональное значение,
то есть для каждой первичной эмоции существуют характерные оригинальные
понятия, которые конкретизируют их абстрактные значения.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње), Концептуализация первичных эмоций в сербском языке (на примере глаголов со значением радости, печали, страха и гнева), The Conceptualisation of Primary Emotions in the Serbian Language (the Case of Verbs Expressing Joy, Sadness, Fear and Anger)",
pages = "163-185",
volume = "77",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2101163M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961"
}
Миленковић, А. В.. (2021). Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 163-185.
https://doi.org/10.2298/JFI2101163M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961
Миленковић АВ. Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње). in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):163-185.
doi:10.2298/JFI2101163M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961 .
Миленковић, Ана В., "Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње)" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):163-185,
https://doi.org/10.2298/JFI2101163M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961 .

Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика

Марковић, Александра; Станковић, Ранка; Томић, Наталија; Китановић, Оливера

(Београд : Заједница библиотека универзитета у Србији, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра
AU  - Станковић, Ранка
AU  - Томић, Наталија
AU  - Китановић, Оливера
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12157
AB  - У раду се даје кратак приказ теорије семантике оквира (енгл. Frame Semantics), на којој је заснована лексичка база Фрејмнет (енгл. FrameNet). Представљена је концепција ове мреже, као и могућности њене примене. Представљена је и лексичка анализа која се примењује у пројекту израде Фрејмнета и указано на разлике између анализе засноване на оквиру у односу на анализу засновану на речи. Затим је приказано неколико повезаних оквира које призивају речи из домена ризика. У раду је представљена и платформа NLTK (енгл. Natural Language Toolkit), помоћу које се могу користити разни језички ресурси, међу њима и Фрејмнет. Завршно поглавље пружа анализу именице ризик на корпусу рударства. Представљени су најчешћи колокати ове именице, скица њене употребе, конкорданце за поједине моделе, проналажење синонима и повезаних речи у виду тезауруса, графички приказ фреквенција појединих колокација, као и облака речи.
AB  - This paper gives a short overview of the frame semantics theory that forms the theoretical basis of the Berkeley FrameNet project. We present the basic concepts of this database, as well as the possibility of implementing it in Serbian. We also take a close look at the lexical analysis used in the FrameNet development project and point out the differences between the frame-based lexical analysis and its word-based counterpart. This is followed by an illustration of a couple of related frames evoked by words from the risk domain. FrameNet data is also readily available through the Python API included in the NLTK (Natural Language Toolkit) suite, which provides a good natural language processing resource. The last chapter shows a corpus search of the noun risk in a mining-themed corpus. We also present its most common collocates, word sketch, individual pattern concordances, thesaurus entry of its synonyms and related words, collocation frequency graphs. A word cloud for the word risk is also included.
PB  - Београд : Заједница библиотека универзитета у Србији
T2  - Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику
T1  - Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика
T1  - FrameNet Lexical Database : Presenting a Few Frames Within the Risk Domain
SP  - 7
EP  - 35
VL  - 21
IS  - 1
DO  - 10.18485/infotheca.2021.21.1.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Александра and Станковић, Ранка and Томић, Наталија and Китановић, Оливера",
year = "2021",
abstract = "У раду се даје кратак приказ теорије семантике оквира (енгл. Frame Semantics), на којој је заснована лексичка база Фрејмнет (енгл. FrameNet). Представљена је концепција ове мреже, као и могућности њене примене. Представљена је и лексичка анализа која се примењује у пројекту израде Фрејмнета и указано на разлике између анализе засноване на оквиру у односу на анализу засновану на речи. Затим је приказано неколико повезаних оквира које призивају речи из домена ризика. У раду је представљена и платформа NLTK (енгл. Natural Language Toolkit), помоћу које се могу користити разни језички ресурси, међу њима и Фрејмнет. Завршно поглавље пружа анализу именице ризик на корпусу рударства. Представљени су најчешћи колокати ове именице, скица њене употребе, конкорданце за поједине моделе, проналажење синонима и повезаних речи у виду тезауруса, графички приказ фреквенција појединих колокација, као и облака речи., This paper gives a short overview of the frame semantics theory that forms the theoretical basis of the Berkeley FrameNet project. We present the basic concepts of this database, as well as the possibility of implementing it in Serbian. We also take a close look at the lexical analysis used in the FrameNet development project and point out the differences between the frame-based lexical analysis and its word-based counterpart. This is followed by an illustration of a couple of related frames evoked by words from the risk domain. FrameNet data is also readily available through the Python API included in the NLTK (Natural Language Toolkit) suite, which provides a good natural language processing resource. The last chapter shows a corpus search of the noun risk in a mining-themed corpus. We also present its most common collocates, word sketch, individual pattern concordances, thesaurus entry of its synonyms and related words, collocation frequency graphs. A word cloud for the word risk is also included.",
publisher = "Београд : Заједница библиотека универзитета у Србији",
journal = "Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику",
title = "Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика, FrameNet Lexical Database : Presenting a Few Frames Within the Risk Domain",
pages = "7-35",
volume = "21",
number = "1",
doi = "10.18485/infotheca.2021.21.1.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157"
}
Марковић, А., Станковић, Р., Томић, Н.,& Китановић, О.. (2021). Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика. in Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику
Београд : Заједница библиотека универзитета у Србији., 21(1), 7-35.
https://doi.org/10.18485/infotheca.2021.21.1.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157
Марковић А, Станковић Р, Томић Н, Китановић О. Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика. in Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику. 2021;21(1):7-35.
doi:10.18485/infotheca.2021.21.1.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157 .
Марковић, Александра, Станковић, Ранка, Томић, Наталија, Китановић, Оливера, "Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика" in Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику, 21, no. 1 (2021):7-35,
https://doi.org/10.18485/infotheca.2021.21.1.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157 .

Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године

Новокмет, Слободан

(Београд : Филолошки факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12600
AB  - Наш рад бави се лексикографском анализом "Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији.
AB  - Our paper deals with an analysis of the "Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided", written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године
T1  - A Lexicographic Analysis of the "Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat Even Avoided" Written by Jovan Grčić in 1904
SP  - 475
EP  - 490
IS  - 26
DO  - 0.18485/sj.2021.26.1.27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2021",
abstract = "Наш рад бави се лексикографском анализом "Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији., Our paper deals with an analysis of the "Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided", written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године, A Lexicographic Analysis of the "Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat Even Avoided" Written by Jovan Grčić in 1904",
pages = "475-490",
number = "26",
doi = "0.18485/sj.2021.26.1.27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600"
}
Новокмет, С.. (2021). Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет.(26), 475-490.
https://doi.org/0.18485/sj.2021.26.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600
Новокмет С. Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик. 2021;(26):475-490.
doi:0.18485/sj.2021.26.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600 .
Новокмет, Слободан, "Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године" in Српски језик, no. 26 (2021):475-490,
https://doi.org/0.18485/sj.2021.26.1.27 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600 .

Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19

Новокмет, Слободан; Николић, Марина М.; Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Николић, Марина М.
AU  - Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12601
AB  - Циљ рада је приказати лексичке промене у српском јавном дискурсу изазване пандемијом ковида 19, који проузрокује вирус из групе коронавируса. У раду су анализиране речи и 
изрази који су врло брзо са лексичке  периферије,  из  медицинске  терминологије, прошириле  домен своје употребе и постале део општег лексичког фонда, као и нове
творенице њима мотивисане, које још увек немају довољну фреквентност да би им се могао одредити тачан статус. Представљени су етимолошки, лексичко-семантички и творбени профили таквих речи и израза (позајмљивање, промена или развијање нових значења код већ постојећих речи, искоришћавање творбених потенцијала српског језика и
итд.), њихове стилске и прагматичке особине, а размотрена су и одређена правописна питања у вези са њиховим писањем.
AB  - The aim of this work is to present the lexical changes in the Serbian language caused by the COVID-19 pandemic. The paper analyses new words that appeared in the Serbian language which very quickly expanded the domain of their use from specific medical terminology and  became  part  of  everyday  spoken  Serbian  language,  including new words motivated by them. 
Types  of  neologisms  emergence  are  presented  (borrowing  from the English language, changing or developing new meanings of the existing  words,  exploiting  the  derivative  potential  of  the  Serbian language, etc.), as well as their stylistic, orthographic, and  pragmatic features. After a detailed analysis, we included a dictionary of neologisms followed by the in dispensable comments.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
T1  - Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19
T1  - New Words in Serbian Public Discourse as a Consequence  of the COVID-19 Pandemic
SP  - 365
EP  - 390
VL  - 51
IS  - 1
DO  - 10.5937/ ZRFFP 51-30158
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан and Николић, Марина М. and Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.",
year = "2021",
abstract = "Циљ рада је приказати лексичке промене у српском јавном дискурсу изазване пандемијом ковида 19, који проузрокује вирус из групе коронавируса. У раду су анализиране речи и 
изрази који су врло брзо са лексичке  периферије,  из  медицинске  терминологије, прошириле  домен своје употребе и постале део општег лексичког фонда, као и нове
творенице њима мотивисане, које још увек немају довољну фреквентност да би им се могао одредити тачан статус. Представљени су етимолошки, лексичко-семантички и творбени профили таквих речи и израза (позајмљивање, промена или развијање нових значења код већ постојећих речи, искоришћавање творбених потенцијала српског језика и
итд.), њихове стилске и прагматичке особине, а размотрена су и одређена правописна питања у вези са њиховим писањем., The aim of this work is to present the lexical changes in the Serbian language caused by the COVID-19 pandemic. The paper analyses new words that appeared in the Serbian language which very quickly expanded the domain of their use from specific medical terminology and  became  part  of  everyday  spoken  Serbian  language,  including new words motivated by them. 
Types  of  neologisms  emergence  are  presented  (borrowing  from the English language, changing or developing new meanings of the existing  words,  exploiting  the  derivative  potential  of  the  Serbian language, etc.), as well as their stylistic, orthographic, and  pragmatic features. After a detailed analysis, we included a dictionary of neologisms followed by the in dispensable comments.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини",
title = "Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19, New Words in Serbian Public Discourse as a Consequence  of the COVID-19 Pandemic",
pages = "365-390",
volume = "51",
number = "1",
doi = "10.5937/ ZRFFP 51-30158",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601"
}
Новокмет, С., Николић, М. М.,& Слијепчевић Бјеливук, С. М.. (2021). Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 51(1), 365-390.
https://doi.org/10.5937/ ZRFFP 51-30158
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601
Новокмет С, Николић ММ, Слијепчевић Бјеливук СМ. Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини. 2021;51(1):365-390.
doi:10.5937/ ZRFFP 51-30158
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601 .
Новокмет, Слободан, Николић, Марина М., Слијепчевић Бјеливук, Светлана М., "Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19" in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, 51, no. 1 (2021):365-390,
https://doi.org/10.5937/ ZRFFP 51-30158 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601 .

Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика

Јакић Шимшић, Милена М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Јакић Шимшић, Милена М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12667
AB  - Досадашња истраживања асоцијативних односа придева нису једно-
гласна у погледу тога да ли испитаници у тесту слободних асоцијација
чешће наводе именице или придеве. Са друге стране, када су у питању
парадигматски асоцијативни односи, истраживачи се слажу да испитаници најчешће наводе асоцијате супротног значења у односу на задати стимулус, али се углавном не наводи колики је тај проценат, јер су закључци
често доношени на основу доминантног асоцијата, а не на основу читавог
асоцијативног поља. Стога се на грађи добијеној из два асоцијативна речника, припремљена на основу одговора испитаника различитих узраста (од
5 до 25 година), анализира 45 асоцијативних поља придева српског језика.
Циљеви истраживања су да се испита однос синтагматских и парадигматских асоцијата придева, као и парадигматски тип везе у који стимулус и
асоцијат ступају (блискозначност, однос супротности значења и оста-
ли типови асоцијативних односа). Грађа је најпре анотирана према врсти
речи, а потом и према поменутим типовима асоцијативних односа, након
чега је квантитативно приказана њихова заступљеност. Резултати су показали да испитивани придеви нешто чешће ступају у синтагматске него у
парадигматске асоцијативне односе, док се супротност значења показала
као најчешћи, али и најчвршћи асоцијативни однос фреквентних придева
српског језика.
AB  - Существующие исследования ассоциативных отношений прилагательных
не единогласны относительно того, что испытуемые в тесте свободных
ассоциаций приводят чаще – существительные или прилагательные. С другой
стороны, когда речь идет о парадигматических ассоциативных отношениях,
исследователи согласны, что испытуемые чаще всего приводят ассоциаты
с противоположным по отношению к заданному стимулу значением, но
чаще всего конкретный процент не указан, ибо выводы нередко получены
на основании самого частотного ассоциата, а не целого ассоциативного
поля. Поэтому на материале, полученном в двух ассоциативных словарях,
подготовленных на основе ответов испытуемых различных возрастов (от 5
до 25 лет), анализируется 45 ассоциативных полей прилагательных сербского
языка. Исследование имеет своей целью изучить отношение синтагматических
и парадигматических ассоциатов прилагательных, а также парадигматический
тип отношений, в которые стимул и ассоциат вступают (близкозначность,
отношение противоположности значений и все прочие типы ассоциативных
отношений). Материал сначала аннотирован по критерию частей речи, а затем
и согласно упомянутым типам ассоциативных отношений, после чего показана
их представленность в количественном плане. Результаты показали, что
исследуемые прилагательные несколько чаще вступают в синтагматические,
чем в парадигматические ассоциативные отношения, в то время как
противоположность значений оказалась самым частым, но и самым крепким
ассоциативным отношением частотных прилагательных сербского языка.
AB  - Previous research on the associative relations of adjectives is not unanimous
in terms of whether participants more often respond by using nouns or adjectives
in free association tests. On the other hand, when it comes to paradigmatic associative
relationships, researchers agree that native speakers respond to adjective stimuli
mostly by associations of opposite meaning, but generally do not state the percentage,
since conclusions are often made on the basis of the dominant associate, and not
upon the entire associative fi eld. Therefore, 45 associative fi elds of adjectives of the
Serbian language are analyzed based on the material obtained from two associative
dictionaries, prepared on the basis of the responses of 800 participants (ranging from
18 to 25 years of age) and 1,200 participants of different ages (groups of 5, 9, 13 and
17 years of age, each of which comprised 300 participants). The aim of this study is
to examine the ratio of syntagmatic and paradigmatic associations of adjectives, as
well as the paradigmatic type of relation between the adjective-type stimuli and their
associates (the closeness and the oppositeness of meaning and other types of associative
relations). The material was annotated according to parts of speech, as well as
according to the types of associative relations. The quantitative results showed that the
associations of examined adjectives are slightly more frequently syntagmatic (52%)
than paradigmatic (44%), while the oppositeness of meaning proved to be the most
common as well as the strongest associative relation of commonly used adjectives of
the Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика
T1  - Ассоциативные отношения прилагательных в тесте свободных вербальных ассоциаций сербского языка
T1  - Associative Relations of Serbian Adjectives in the Free Association Verbal Test
SP  - 185
EP  - 200
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102185J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667
ER  - 
@article{
author = "Јакић Шимшић, Милена М.",
year = "2021",
abstract = "Досадашња истраживања асоцијативних односа придева нису једно-
гласна у погледу тога да ли испитаници у тесту слободних асоцијација
чешће наводе именице или придеве. Са друге стране, када су у питању
парадигматски асоцијативни односи, истраживачи се слажу да испитаници најчешће наводе асоцијате супротног значења у односу на задати стимулус, али се углавном не наводи колики је тај проценат, јер су закључци
често доношени на основу доминантног асоцијата, а не на основу читавог
асоцијативног поља. Стога се на грађи добијеној из два асоцијативна речника, припремљена на основу одговора испитаника различитих узраста (од
5 до 25 година), анализира 45 асоцијативних поља придева српског језика.
Циљеви истраживања су да се испита однос синтагматских и парадигматских асоцијата придева, као и парадигматски тип везе у који стимулус и
асоцијат ступају (блискозначност, однос супротности значења и оста-
ли типови асоцијативних односа). Грађа је најпре анотирана према врсти
речи, а потом и према поменутим типовима асоцијативних односа, након
чега је квантитативно приказана њихова заступљеност. Резултати су показали да испитивани придеви нешто чешће ступају у синтагматске него у
парадигматске асоцијативне односе, док се супротност значења показала
као најчешћи, али и најчвршћи асоцијативни однос фреквентних придева
српског језика., Существующие исследования ассоциативных отношений прилагательных
не единогласны относительно того, что испытуемые в тесте свободных
ассоциаций приводят чаще – существительные или прилагательные. С другой
стороны, когда речь идет о парадигматических ассоциативных отношениях,
исследователи согласны, что испытуемые чаще всего приводят ассоциаты
с противоположным по отношению к заданному стимулу значением, но
чаще всего конкретный процент не указан, ибо выводы нередко получены
на основании самого частотного ассоциата, а не целого ассоциативного
поля. Поэтому на материале, полученном в двух ассоциативных словарях,
подготовленных на основе ответов испытуемых различных возрастов (от 5
до 25 лет), анализируется 45 ассоциативных полей прилагательных сербского
языка. Исследование имеет своей целью изучить отношение синтагматических
и парадигматических ассоциатов прилагательных, а также парадигматический
тип отношений, в которые стимул и ассоциат вступают (близкозначность,
отношение противоположности значений и все прочие типы ассоциативных
отношений). Материал сначала аннотирован по критерию частей речи, а затем
и согласно упомянутым типам ассоциативных отношений, после чего показана
их представленность в количественном плане. Результаты показали, что
исследуемые прилагательные несколько чаще вступают в синтагматические,
чем в парадигматические ассоциативные отношения, в то время как
противоположность значений оказалась самым частым, но и самым крепким
ассоциативным отношением частотных прилагательных сербского языка., Previous research on the associative relations of adjectives is not unanimous
in terms of whether participants more often respond by using nouns or adjectives
in free association tests. On the other hand, when it comes to paradigmatic associative
relationships, researchers agree that native speakers respond to adjective stimuli
mostly by associations of opposite meaning, but generally do not state the percentage,
since conclusions are often made on the basis of the dominant associate, and not
upon the entire associative fi eld. Therefore, 45 associative fi elds of adjectives of the
Serbian language are analyzed based on the material obtained from two associative
dictionaries, prepared on the basis of the responses of 800 participants (ranging from
18 to 25 years of age) and 1,200 participants of different ages (groups of 5, 9, 13 and
17 years of age, each of which comprised 300 participants). The aim of this study is
to examine the ratio of syntagmatic and paradigmatic associations of adjectives, as
well as the paradigmatic type of relation between the adjective-type stimuli and their
associates (the closeness and the oppositeness of meaning and other types of associative
relations). The material was annotated according to parts of speech, as well as
according to the types of associative relations. The quantitative results showed that the
associations of examined adjectives are slightly more frequently syntagmatic (52%)
than paradigmatic (44%), while the oppositeness of meaning proved to be the most
common as well as the strongest associative relation of commonly used adjectives of
the Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика, Ассоциативные отношения прилагательных в тесте свободных вербальных ассоциаций сербского языка, Associative Relations of Serbian Adjectives in the Free Association Verbal Test",
pages = "185-200",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102185J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667"
}
Јакић Шимшић, М. М.. (2021). Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 185-200.
https://doi.org/10.2298/JFI2102185J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667
Јакић Шимшић ММ. Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):185-200.
doi:10.2298/JFI2102185J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667 .
Јакић Шимшић, Милена М., "Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):185-200,
https://doi.org/10.2298/JFI2102185J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667 .

Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика

Јовановић, Владан З.

(2021)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12673
AB  - У раду се са лексикографског аспекта анализирају партиципска
обра зовања на -ћи, -вши и -м(и), која се у савременом српском језику
употребљавају 1) као континуанти некадашњих партиципа, тј. као глаголски придеви садашњег (-ћи, -м(и)) и прошлог времена (-вши) и 2) као речи
које су задржале партиципску семантику, а у категоријалном смислу функционишу као прави придеви. Реч је о категорији која је књижевнојезичком
реформом у другој половини 19. века потиснута из српских граматика, али
је, упркос томе, остала присутна у делима појединих писаца све до данас. За
разлику од савремених граматика, у којима се поменути типови партиципа
не издвајају нити описују, у описним речницима савременог српског језика,
а нарочито у РСАНУ, одређен број партиципских образовања, укључујући и
потврде из дела писаца 20. века (Момчило Настасијевић, Бранислав Нушић,
Слободан Јовановић, Николај Велимировић, Јустин Поповић и др.), лексикографски се обрађују и описују. Циљ рада је да се на основу граматичке и семантичке анализе партиципских образовања на -ћи, -вши и -м(и),
која је утемељена на ширем обухвату грађе из дела писаца у којима на-
лазимо партиципе, као и материјала добијеним из описних речника (РМС,
РСЈ и РСАНУ), осветле најважнија лексикографска питања везана за обраду ових речи у речницима српског језика описног (дескриптивног) типа,
као што су питања која се односе на успостављање одреднице, одређивање
књижевнојезичке и стилске употребне вредности партиципа, дефинисање
лексичког значења, као и преглед употребљене грађе и извора.
AB  - В статье с точки зрения лексикографии проанализированы причастные
образования на -ћи, -вши и -м(и), которые в современном сербском языке
выражаются двумя категориями: 1) категорией современных причастных
континуантов, действие которых приписывается существительному в качестве
фактического и актуального признака в определенное время, и 2) категорией
прилагательных, которые семантически соответствуют страдательным
причастиям или собственно прилагательным. Что касается толковых словарей современного сербского языка, то
причастия на -ћи, -вши и -м(и) лексикографически обрабатываются в первую
очередь в Словаре Сербской академии наук и искусств. Сравнивая примеры,
полученные из различных текстов, принадлежащих к современному сербскому
литературному языку с одной стороны, с примерами из Словаря САНИ с другой,
можно заметить, что в Словаре САНИ отсутствуют примеры форм причастий с
рефлексивной морфемой се, подтвержденных в других источниках. Данный факт
можно объяснить влиянием сербской литературно-языковой нормы, согласно
которой причастия не относятся к современному литературно-языковому
стандарту. Это особенно относится к образованию с морфемой се, которого нет
ни в одной современной грамматике сербского литературного языка. В статье
делается вывод, что в Словаре САНИ обрабатываются формы причастий обеих
упомянутых категорий и трех отдельных форм причастий в зависимости от
глагольного времени (прошедшего и настоящего) и состояния (действительного
и страдательного). Среди подтверждений мы находим не только примеры из
первой половины XIX века, когда причастия были обыкновенным явлением
в литературном языке сербов, но и произведения писателей XX века на
современном сербском литературном языке. Согласно указанному факту в статье
делается вывод о том, что причастия должны быть описаны и представлены в
словарях, как в тех, составление которых продолжается (Словарь САНИ), так и
в будущих современных словарях сербского языка.
Проанализированный материал показал, что причастия используются
выдающимися деятелями сербской науки, духовности и культуры. Что касается
вопроса о том, какую помету присвоить указанным типам причастий в толковом
словаре современного сербского языка, ответ на этот вопрос должен учитывать
как минимум два факта, относящиеся к представленному материалу. Первый
относится к примерам причастных образований, которые действительно
происходят из более старых слоев нашего литературного языка и которые
сохранились в той же или похожей форме до наших дней (например, одшедши,
усопши), а второй факт касается причастий, возникших в современном
синхронном процессе от современных, актуальных глаголов и их значений
(догоревајућа свећа, плач рађајућих створења и т. п.). Для первых примеров
установлены пометы типа заст., арх., рсл., цсл., ссл., сткњ. арх., которые
используются в лексикографическом описании причастий в Словаре САНИ
и которые могут использоваться в изданиях толковых словарей современного
сербского языка при желании указать на литературную эпоху, из которой ведет
происхождение данная форма причастия или ее использование. Для других
упомянутых случаев, если бы они стали вводитья в словарь сербского языка
описательного типа, пришлось бы найти другие пометы, так как это слова,
образованные в соответствии с моделью причастия в современном синхронном
лексико-грамматическом процессе.
AB  - From the perspective of lexicography, this paper presents an analysis of participles
ending in -ћи, -вши and -м(и), which in contemporary Serbian language fall
within two categories: 1) the category of contemporary participial continuants, whose
action is attributed to the noun as a temporary, current feature at a defi nite point in
time, and 2) the category of adjectives that semantically correspond to past participles
or to adjectives proper. As regards the descriptive dictionaries of the contemporary
Serbian language, the participles ending in -ћи, -вши and -м(и) are lexicographically
treated primarily in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (the
SASA Dictionary). Comparing the example sentences excerpted from various texts
belonging to the contemporary standard Serbian language, on the one hand, with those
excerpted from the SASA Dictionary, on the other, it can be noted that the SASA Dictionary
does not contain examples of participle forms with the refl exive morpheme
-се, while they can be said to be confi rmed in other sources. This can be explained as
resulting from the impact of the Serbian language norm, according to which participles
do not belong to the contemporary standard Serbian language. This is especially
true of forms containing the refl exive morpheme -се, which are not to be found in any
modern grammar of the standard Serbian language. It is concluded in the paper that
the SASA Dictionary treats the participle forms of both aforementioned categories
and of three separate participle forms according to the verb tense (past and present)
and voice (active and passive). As for the sources confi rming the use of these forms,
they can be found not only in those dating from the fi rst half of the 19th century, when
participles were commonplace in the literary language of Serbs, but also in the works
of the 20th-century authors using the contemporary standard Serbian language. In
accordance with that, the conclusion to be drawn is that participles should be treated
and included in dictionaries, both in those whose compilation is ongoing (i.e. the
SASA Dictionary) and in the future dictionaries of the contemporary Serbian language.
The excerpted material shows that participles are used by prominent authors
in Serbian science, religion and culture. As for the issue of which label to use for the
indicated types of participles in the descriptive dictionary of the contemporary Serbian
language, it is argued in this paper that in order to resolve it one should take into
consideration at least two sets of facts related to the presented material. One refers to
the examples of the formation of participles that in fact originate from the older layers
of our literary language and which have been preserved in identical or similar form
to this day (e.g. одшедши, усопши), while the other concerns participles created in
a contemporary synchronic process involving contemporary verbs in current use and
their meanings (догоревајућа свећа, плач рађајућих створења, etc.). The former set of examples is marked with standard labels, such as ‘заст.’ (‘obsolete’), ‘арх.’ (‘archaic’),
‘рсл.’ (‘Russian Church Slavonic’), ‘цсл.’ (‘New Church Slavonic’), ‘ссл.’ (‘Serbian
Church Slavonic’), ‘сткњ. арх.’ (‘from earlier literary sources, old-fashioned’),
used in the lexicographic description of participles in the SASA Dictionary, which can
also be used in other descriptive dictionaries of the contemporary Serbian language
to indicate the literary epoch in which a particular form of participle originated, or its
pragmatic value. Concerning the latter set of participles, if they were to be introduced
into a descriptive dictionary of the Serbian language, they would require different
labels, since these are the words formed according to the participle-building pattern of
the present-day synchronic lexical-grammatical process.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика
T1  - Взгляд на причастные образования на -ћи, -вши и -м(и) с точки зрения лексикографического описания современного сербского языка
T1  - An Overview of the Participles Ending in -ћи, -вши and -м(и) from the Perspective of the Lexicographic Description of the Contemporary Serbian Language
SP  - 157
EP  - 183
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102157J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан З.",
year = "2021",
abstract = "У раду се са лексикографског аспекта анализирају партиципска
обра зовања на -ћи, -вши и -м(и), која се у савременом српском језику
употребљавају 1) као континуанти некадашњих партиципа, тј. као глаголски придеви садашњег (-ћи, -м(и)) и прошлог времена (-вши) и 2) као речи
које су задржале партиципску семантику, а у категоријалном смислу функционишу као прави придеви. Реч је о категорији која је књижевнојезичком
реформом у другој половини 19. века потиснута из српских граматика, али
је, упркос томе, остала присутна у делима појединих писаца све до данас. За
разлику од савремених граматика, у којима се поменути типови партиципа
не издвајају нити описују, у описним речницима савременог српског језика,
а нарочито у РСАНУ, одређен број партиципских образовања, укључујући и
потврде из дела писаца 20. века (Момчило Настасијевић, Бранислав Нушић,
Слободан Јовановић, Николај Велимировић, Јустин Поповић и др.), лексикографски се обрађују и описују. Циљ рада је да се на основу граматичке и семантичке анализе партиципских образовања на -ћи, -вши и -м(и),
која је утемељена на ширем обухвату грађе из дела писаца у којима на-
лазимо партиципе, као и материјала добијеним из описних речника (РМС,
РСЈ и РСАНУ), осветле најважнија лексикографска питања везана за обраду ових речи у речницима српског језика описног (дескриптивног) типа,
као што су питања која се односе на успостављање одреднице, одређивање
књижевнојезичке и стилске употребне вредности партиципа, дефинисање
лексичког значења, као и преглед употребљене грађе и извора., В статье с точки зрения лексикографии проанализированы причастные
образования на -ћи, -вши и -м(и), которые в современном сербском языке
выражаются двумя категориями: 1) категорией современных причастных
континуантов, действие которых приписывается существительному в качестве
фактического и актуального признака в определенное время, и 2) категорией
прилагательных, которые семантически соответствуют страдательным
причастиям или собственно прилагательным. Что касается толковых словарей современного сербского языка, то
причастия на -ћи, -вши и -м(и) лексикографически обрабатываются в первую
очередь в Словаре Сербской академии наук и искусств. Сравнивая примеры,
полученные из различных текстов, принадлежащих к современному сербскому
литературному языку с одной стороны, с примерами из Словаря САНИ с другой,
можно заметить, что в Словаре САНИ отсутствуют примеры форм причастий с
рефлексивной морфемой се, подтвержденных в других источниках. Данный факт
можно объяснить влиянием сербской литературно-языковой нормы, согласно
которой причастия не относятся к современному литературно-языковому
стандарту. Это особенно относится к образованию с морфемой се, которого нет
ни в одной современной грамматике сербского литературного языка. В статье
делается вывод, что в Словаре САНИ обрабатываются формы причастий обеих
упомянутых категорий и трех отдельных форм причастий в зависимости от
глагольного времени (прошедшего и настоящего) и состояния (действительного
и страдательного). Среди подтверждений мы находим не только примеры из
первой половины XIX века, когда причастия были обыкновенным явлением
в литературном языке сербов, но и произведения писателей XX века на
современном сербском литературном языке. Согласно указанному факту в статье
делается вывод о том, что причастия должны быть описаны и представлены в
словарях, как в тех, составление которых продолжается (Словарь САНИ), так и
в будущих современных словарях сербского языка.
Проанализированный материал показал, что причастия используются
выдающимися деятелями сербской науки, духовности и культуры. Что касается
вопроса о том, какую помету присвоить указанным типам причастий в толковом
словаре современного сербского языка, ответ на этот вопрос должен учитывать
как минимум два факта, относящиеся к представленному материалу. Первый
относится к примерам причастных образований, которые действительно
происходят из более старых слоев нашего литературного языка и которые
сохранились в той же или похожей форме до наших дней (например, одшедши,
усопши), а второй факт касается причастий, возникших в современном
синхронном процессе от современных, актуальных глаголов и их значений
(догоревајућа свећа, плач рађајућих створења и т. п.). Для первых примеров
установлены пометы типа заст., арх., рсл., цсл., ссл., сткњ. арх., которые
используются в лексикографическом описании причастий в Словаре САНИ
и которые могут использоваться в изданиях толковых словарей современного
сербского языка при желании указать на литературную эпоху, из которой ведет
происхождение данная форма причастия или ее использование. Для других
упомянутых случаев, если бы они стали вводитья в словарь сербского языка
описательного типа, пришлось бы найти другие пометы, так как это слова,
образованные в соответствии с моделью причастия в современном синхронном
лексико-грамматическом процессе., From the perspective of lexicography, this paper presents an analysis of participles
ending in -ћи, -вши and -м(и), which in contemporary Serbian language fall
within two categories: 1) the category of contemporary participial continuants, whose
action is attributed to the noun as a temporary, current feature at a defi nite point in
time, and 2) the category of adjectives that semantically correspond to past participles
or to adjectives proper. As regards the descriptive dictionaries of the contemporary
Serbian language, the participles ending in -ћи, -вши and -м(и) are lexicographically
treated primarily in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (the
SASA Dictionary). Comparing the example sentences excerpted from various texts
belonging to the contemporary standard Serbian language, on the one hand, with those
excerpted from the SASA Dictionary, on the other, it can be noted that the SASA Dictionary
does not contain examples of participle forms with the refl exive morpheme
-се, while they can be said to be confi rmed in other sources. This can be explained as
resulting from the impact of the Serbian language norm, according to which participles
do not belong to the contemporary standard Serbian language. This is especially
true of forms containing the refl exive morpheme -се, which are not to be found in any
modern grammar of the standard Serbian language. It is concluded in the paper that
the SASA Dictionary treats the participle forms of both aforementioned categories
and of three separate participle forms according to the verb tense (past and present)
and voice (active and passive). As for the sources confi rming the use of these forms,
they can be found not only in those dating from the fi rst half of the 19th century, when
participles were commonplace in the literary language of Serbs, but also in the works
of the 20th-century authors using the contemporary standard Serbian language. In
accordance with that, the conclusion to be drawn is that participles should be treated
and included in dictionaries, both in those whose compilation is ongoing (i.e. the
SASA Dictionary) and in the future dictionaries of the contemporary Serbian language.
The excerpted material shows that participles are used by prominent authors
in Serbian science, religion and culture. As for the issue of which label to use for the
indicated types of participles in the descriptive dictionary of the contemporary Serbian
language, it is argued in this paper that in order to resolve it one should take into
consideration at least two sets of facts related to the presented material. One refers to
the examples of the formation of participles that in fact originate from the older layers
of our literary language and which have been preserved in identical or similar form
to this day (e.g. одшедши, усопши), while the other concerns participles created in
a contemporary synchronic process involving contemporary verbs in current use and
their meanings (догоревајућа свећа, плач рађајућих створења, etc.). The former set of examples is marked with standard labels, such as ‘заст.’ (‘obsolete’), ‘арх.’ (‘archaic’),
‘рсл.’ (‘Russian Church Slavonic’), ‘цсл.’ (‘New Church Slavonic’), ‘ссл.’ (‘Serbian
Church Slavonic’), ‘сткњ. арх.’ (‘from earlier literary sources, old-fashioned’),
used in the lexicographic description of participles in the SASA Dictionary, which can
also be used in other descriptive dictionaries of the contemporary Serbian language
to indicate the literary epoch in which a particular form of participle originated, or its
pragmatic value. Concerning the latter set of participles, if they were to be introduced
into a descriptive dictionary of the Serbian language, they would require different
labels, since these are the words formed according to the participle-building pattern of
the present-day synchronic lexical-grammatical process.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика, Взгляд на причастные образования на -ћи, -вши и -м(и) с точки зрения лексикографического описания современного сербского языка, An Overview of the Participles Ending in -ћи, -вши and -м(и) from the Perspective of the Lexicographic Description of the Contemporary Serbian Language",
pages = "157-183",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102157J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673"
}
Јовановић, В. З.. (2021). Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика. in Јужнословенски филолог, 77(2), 157-183.
https://doi.org/10.2298/JFI2102157J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673
Јовановић ВЗ. Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):157-183.
doi:10.2298/JFI2102157J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673 .
Јовановић, Владан З., "Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):157-183,
https://doi.org/10.2298/JFI2102157J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673 .

Лексема погода у српском језику

Ратковић, Драгана М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11861
AB  - У раду се анализира именица погода у српском језику са циљем
преиспитивања њеног порекла и њене лексикографске обраде, тј. да ли је
позајмљена из руског и да ли је треба раздвајати у хомониме, како се то чини
у неким лексикографским изворима.
AB  - В работе анализируется существительное погода в сербском языке в целях пересмотра ее происхождения и ее лексикографической обработки, т. е.
рассматривается произошла ли она из русского языка и следует ли выделять
ее в омонимы, как показано в некоторых существующих лексикографических
источниках. Автор считает, что квалификатор „(согласно рус. погода)“ надо
употреблять только в семантических реализациях, реферирующих к погоде,
погодным условиям, а также что методологически обосновано не разделять
данную лексему в омонимы.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Лексема погода у српском језику
T1  - Лексема погода в сербском языке
SP  - 81
EP  - 91
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализира именица погода у српском језику са циљем
преиспитивања њеног порекла и њене лексикографске обраде, тј. да ли је
позајмљена из руског и да ли је треба раздвајати у хомониме, како се то чини
у неким лексикографским изворима., В работе анализируется существительное погода в сербском языке в целях пересмотра ее происхождения и ее лексикографической обработки, т. е.
рассматривается произошла ли она из русского языка и следует ли выделять
ее в омонимы, как показано в некоторых существующих лексикографических
источниках. Автор считает, что квалификатор „(согласно рус. погода)“ надо
употреблять только в семантических реализациях, реферирующих к погоде,
погодным условиям, а также что методологически обосновано не разделять
данную лексему в омонимы.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Лексема погода у српском језику, Лексема погода в сербском языке",
pages = "81-91",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861"
}
Ратковић, Д. М.. (2021). Лексема погода у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 81-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861
Ратковић ДМ. Лексема погода у српском језику. in Наш језик. 2021;52(1):81-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861 .
Ратковић, Драгана М., "Лексема погода у српском језику" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):81-91,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861 .

Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа

Ратковић, Драгана М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11967
AB  - После воћарске лексике и терминологије едиција Монографије у
издању Института за српски језик САНУ постала је бoгатија за још једно
лексичко-терминолошко истраживање са мултидисциплинарног аспекта
који, поред традиционалног, обухвата и интердисциплинарни приступ.
Реч је о монографији Називи животиња у српском језику: семантичка и
лингвокултуролошка анализа Слободана Новокмета, научног сарадника
Института за српски језик САНУ, насталој на основу ауторове докторске
дисертације, одбрањене 2016. године на Филолошком факултету у Београду под менторством проф. др Рајне Драгићевић.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа
SP  - 262
EP  - 270
VL  - 77
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2021",
abstract = "После воћарске лексике и терминологије едиција Монографије у
издању Института за српски језик САНУ постала је бoгатија за још једно
лексичко-терминолошко истраживање са мултидисциплинарног аспекта
који, поред традиционалног, обухвата и интердисциплинарни приступ.
Реч је о монографији Називи животиња у српском језику: семантичка и
лингвокултуролошка анализа Слободана Новокмета, научног сарадника
Института за српски језик САНУ, насталој на основу ауторове докторске
дисертације, одбрањене 2016. године на Филолошком факултету у Београду под менторством проф. др Рајне Драгићевић.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа",
pages = "262-270",
volume = "77",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967"
}
Ратковић, Д. М.. (2021). Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 262-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967
Ратковић ДМ. Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):262-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967 .
Ратковић, Драгана М., "Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):262-270,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967 .

Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова

Димитријевић, Јована Љ.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Димитријевић, Јована Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12504
AB  - Едиција Монографије коју издаје Институт за српски језик САНУ
крајем прошле, 2020. године постала је богатија за још једно научно
истраживање. Реч је о књизи Песник и емиграција: концептосфера дома
и домовине у поезији Александра Петрова, чији је аутор Драгана Ратковић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ и уредник
Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Наслеђе
T1  - Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова
SP  - 341
EP  - 345
VL  - 18
IS  - 49
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504
ER  - 
@article{
author = "Димитријевић, Јована Љ.",
year = "2021",
abstract = "Едиција Монографије коју издаје Институт за српски језик САНУ
крајем прошле, 2020. године постала је богатија за још једно научно
истраживање. Реч је о књизи Песник и емиграција: концептосфера дома
и домовине у поезији Александра Петрова, чији је аутор Драгана Ратковић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ и уредник
Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Наслеђе",
title = "Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова",
pages = "341-345",
volume = "18",
number = "49",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504"
}
Димитријевић, Ј. Љ.. (2021). Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова. in Наслеђе
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 18(49), 341-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504
Димитријевић ЈЉ. Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова. in Наслеђе. 2021;18(49):341-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504 .
Димитријевић, Јована Љ., "Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова" in Наслеђе, 18, no. 49 (2021):341-345,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504 .

Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу

Петровић, Снежана; Манојловић, Соња

(Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Петровић, Снежана
AU  - Манојловић, Соња
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12692
AB  - У раду су анализирани начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу. Предочене су предности писања и објављивања речника у дигиталном окружењу, из перспективе аутора и из перспективе корисника. Показана су три примера историјских речника објављених на интернету и након тога на примеру једне могуће одреднице историјског речника српског језика дат је предлог за њено моделирање.
AB  - The aim of this paper is to present the advantages of writing and publishing dictionaries in the digital environment from the standpoints of both authors and users. The paper presents examples from three digitized historical dictionaries – Russian, Dutch (with Frisian) and Polish – and the possibilities of data retrieval enabled by the ways the lexicographic material was modeled. On the example of one lemma from the historical dictionary of Serbian, the authors propose the principles of data modeling in accordance with the international standards for text annotation.
AB  - В данной статье приведены преимущества создания и публикации словарей в цифровой среде с точки зрения как автора, так и пользователя. На примере трех оцифрованных исторических словарей – русского, голландского (с фризским) и польского представлены разные подходы к моделированию словарной статьи и обусловленные ими возможности поиска в электронной версии словаря. На примере одной словарной статьи авторы предлагают способ моделирования статей исторического словаря сербского языка в соответствии с международными стандартами аннотации текста.
PB  - Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Историјска лексикографија српског језика
T1  - Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу
T1  - Modeling Lemmas of Historical Dictionaries in the Digital Environment
T1  - Способы моделирования статей исторических словарей в цифровой среде
SP  - 227
EP  - 252
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692
ER  - 
@inbook{
author = "Петровић, Снежана and Манојловић, Соња",
year = "2021",
abstract = "У раду су анализирани начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу. Предочене су предности писања и објављивања речника у дигиталном окружењу, из перспективе аутора и из перспективе корисника. Показана су три примера историјских речника објављених на интернету и након тога на примеру једне могуће одреднице историјског речника српског језика дат је предлог за њено моделирање., The aim of this paper is to present the advantages of writing and publishing dictionaries in the digital environment from the standpoints of both authors and users. The paper presents examples from three digitized historical dictionaries – Russian, Dutch (with Frisian) and Polish – and the possibilities of data retrieval enabled by the ways the lexicographic material was modeled. On the example of one lemma from the historical dictionary of Serbian, the authors propose the principles of data modeling in accordance with the international standards for text annotation., В данной статье приведены преимущества создания и публикации словарей в цифровой среде с точки зрения как автора, так и пользователя. На примере трех оцифрованных исторических словарей – русского, голландского (с фризским) и польского представлены разные подходы к моделированию словарной статьи и обусловленные ими возможности поиска в электронной версии словаря. На примере одной словарной статьи авторы предлагают способ моделирования статей исторического словаря сербского языка в соответствии с международными стандартами аннотации текста.",
publisher = "Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Историјска лексикографија српског језика",
booktitle = "Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу, Modeling Lemmas of Historical Dictionaries in the Digital Environment, Способы моделирования статей исторических словарей в цифровой среде",
pages = "227-252",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692"
}
Петровић, С.,& Манојловић, С.. (2021). Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу. in Историјска лексикографија српског језика
Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак., 227-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692
Петровић С, Манојловић С. Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу. in Историјска лексикографија српског језика. 2021;:227-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692 .
Петровић, Снежана, Манојловић, Соња, "Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу" in Историјска лексикографија српског језика (2021):227-252,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692 .

Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа)

Миленковић, Ана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миленковић, Ана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11857
AB  - У раду се анализирају глаголске сублексеме којима се означавају различити облици испољавања емоција. У питању су тзв. емоционално-експресивни глаголи, који описују четири типа емоционалне експресије – телесну,
вербалну, физиолошку и фацијалну. Истраживање је рађено на корпусу од
168 глаголских сублексема, а семантичка класификација заснована је на параметрима: типа емоционалне експресије и емоционалне валенце (позитивна, неутрална и негативна). Анализа језичке грађе показала је да се највећим
бројем емоционално-експресивних глагола означавају телесна и вербална
манифестација емоција које имају негативну емоционалну валенцу, тј. да
човек, најчешће, испољава емоције које припадају емоционалном домену
туге, страха и љутње.
AB  - The paper analyzes verbs which denote diff erent forms of emotional
expression. These so-called emotional-expressive verbs describe four basic types of
emotional expression: bodily, verbal, physiological and facial. The research is based
on a corpus of 168 verbs, and proposes a classifi cation based on two parameters:
the type of emotional expression and the emotional valences (positive, neutral and
negative). Linguistic analysis of our language data shows that the largest number of
emotional-expressive verbs denote the bodily and verbal manifestation of emotions with a negative emotional valence. Humans typically express emotions which
belong to the emotional domains of sadness, fear and anger.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа)
T1  - Verbs of Emotional Expression (The Role of Language in Expressing Emotions)
SP  - 63
EP  - 80
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857
ER  - 
@article{
author = "Миленковић, Ана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализирају глаголске сублексеме којима се означавају различити облици испољавања емоција. У питању су тзв. емоционално-експресивни глаголи, који описују четири типа емоционалне експресије – телесну,
вербалну, физиолошку и фацијалну. Истраживање је рађено на корпусу од
168 глаголских сублексема, а семантичка класификација заснована је на параметрима: типа емоционалне експресије и емоционалне валенце (позитивна, неутрална и негативна). Анализа језичке грађе показала је да се највећим
бројем емоционално-експресивних глагола означавају телесна и вербална
манифестација емоција које имају негативну емоционалну валенцу, тј. да
човек, најчешће, испољава емоције које припадају емоционалном домену
туге, страха и љутње., The paper analyzes verbs which denote diff erent forms of emotional
expression. These so-called emotional-expressive verbs describe four basic types of
emotional expression: bodily, verbal, physiological and facial. The research is based
on a corpus of 168 verbs, and proposes a classifi cation based on two parameters:
the type of emotional expression and the emotional valences (positive, neutral and
negative). Linguistic analysis of our language data shows that the largest number of
emotional-expressive verbs denote the bodily and verbal manifestation of emotions with a negative emotional valence. Humans typically express emotions which
belong to the emotional domains of sadness, fear and anger.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа), Verbs of Emotional Expression (The Role of Language in Expressing Emotions)",
pages = "63-80",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857"
}
Миленковић, А. В.. (2021). Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 63-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857
Миленковић АВ. Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа). in Наш језик. 2021;52(1):63-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857 .
Миленковић, Ана В., "Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа)" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):63-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857 .

Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви

Миланов, Наташа

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - BOOK
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12137
AB  - The subject of research in this monograph represents lexemes that are
characterized by a very diversifi ed polysemic structure and is based on the
published volumes of the Dictionary of Serbo-Croat Literary and Vernacular
Language of SASA. The main objectives of this research are the following:
to present an inventory of highly polysemous lexemes and ascertain by way
of analyzing the corpus material whether there are any semantic regularities
underlying lexemes with high polysemy; to create the profi le of a polysemous
lexeme; to determine which categories of reality are encoded by semantically
most diversifi ed lexemes; to investigate the morphological structure of the
lexemes of this type, their etymological, normative, and functional-stylistic
features.
Regarding its methodological framework, this research relies on
analytical and descriptive method, as well as the method of componential
analysis. Additionally, with the aim of providing relevant statistical data the
lexemes and their meanings were counted and the comparative information
pertaining to them was provided using several sources (the SASA Dictionary,
frequency dictionaries and the Corpus of Contemporary Serbian Language).
The obtained fi ndings were subsequently compared with the results of similar
investigations in other languages.
The research corpus comprises 931 highly polysemous lexemes,
which are noted in the SASA Dictionary as having at least fi fteen meanings
(submeanings included). The analysis was carried out on the material
comprising three parts of speech – verbs, nouns, and adjectives, which are
also prevalent in the corpus material, while adverbs and functional words,
which constitute a marginal category in the corpus material, were not even
included as the subject of research in this study. The research has shown
that verbs make up approximately 62% of the corpus material, nouns around
28% of the investigated lexemes, whereas polysemous adjectives take up
slightly less than 10% of the total number of investigated lexemes. The most numerous of them, that is to say, verbal lexemes, are characterized by the
fact that for the most part they primarily denote a specifi c dynamic activity,
movement, change of position in space, modifi cation or transformation
of an entity. Among nouns in the corpus material, the majority of highly
polysemous ones represent those whose primary meaning is concrete, i.e.
referential, while abstract properties are largely not conveyed by them in
their primary meaning. The semantic analysis of adjectives has shown that
the majority of them represent those that denote a concrete, physical property,
an undesirable rather than desirable one.
The research has shown that high polysemy is typical of the lexis of
(pre-) Slavic origin, with a long-standing tradition of usage. Those are the
lexemes that constitute the pan-Slavic lexical fund and are also found to be
polysemous in other Slavic languages. Moreover, the lexemes with a great
number of meanings are in the majority of cases current in the contemporary
language, as well as frequent, and they occupy a central place in the lexical
system of the Serbian language. One of the conclusions to be drawn from the
analysis is that diversifi ed polysemic structure is most commonly represented
by derived, prefi xed lexemes, especially prefi xed verbs.
Thematic groups with the greatest number of polysemous lexemes
suggest that the following categories of reality are predominant in language:
dynamic activities – change of place or position in space, change of features
of an entity, dynamic activities in general that take place in the world around
us; objects in the broadest sense that are used in everyday life, as well as
their parts; prominent human body parts, which mostly serve a number of
functions, as well as occurrences related to human body; animals that live
in man’s immediate surroundings and their prominent body parts; general,
salient features of animate, as well as inanimate entities.
The pivotal concept that is superimposed over all of these highly
semantically rich lexemes is that of movement. Generally speaking, highly
polysemous lexemes demonstrate that the essential factor in man’s shaping
of reality is visual experience, which enables one to perceive phenomena
and comprehend the reality, in the process of which the speakers’ attention
is primarily drawn to an entity which is prominent, which has a particular
quality that makes it stand out and have a greater impact, which is moving,
which attracts attention by its conspicuousness and intensity. What lies at the
core of the system of highly polysemous lexemes in the Serbian language
(based on the SASA Dictionary) are lexemes with concrete semantics.
AB  - Предметом исследования в данной монографии являются лексемы, которые характеризует весьма широкая полисемантическая
структура. Они рассматриваются на материале опубликованных томов «Словаря сербохорватского литературного и народного языка»
Сербской академии наук («Речник српскохрватског књижевног и народног језика» САНУ). Основные цели исследования – представить совокупность весьма многозначных лексем и на основе анализа материала
ответить на вопрос, существуют ли семантические правила, характерные для лексем с большим количеством значений; установить профиль
многозначной лексемы; установить какие категории действительности
описывают самые многозначные лексемы; выявить словообразовательную структуру лексем данного типа, их этимологические, нормативные
и функционально-стилистические характеристики.
На методологическом плане исследование базируется на аналитическом и описательном методах, методе компонентного анализа, а в
целях предоставления релевантных статистических данных были перечислены лексемы и значения, а также даны сравнительные данные
для нескольких исследуемых источников (Словарь Сербской академии
наук, частотные словари и Корпус современного сербского языка).
Полученные результаты потом сравниваются с результатами схожих
исследований других языков.
Материал для исследования составлает 931 весьма многозначная
лексема из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка», которая реализовала не менее 15 значений (включая подзначения).
Анализ проводится на материале трех частей речи – глаголов, существительных и прилагательных, которые больше всех и представлены в
корпусе, в то время как наречия и неполнознаменательные части речи, занимающие незначительную часть нашего корпуса, не были предметом исследования в данной монографии. Исследование показало, что
глаголы занимают примерно 62% материала, существительные примерно 28%, в то время как к многозначным прилагательным относится чуть
меньше 10% проанализированных лексем. Самые многочисленные глагольные лексемы обозначают в первичном значении конкретную динамическую активность, движение, изменение положения в пространстве,
модификацию или преобразование понятия. Из существительных в материале самыми многочисленными являются те, у которых первичное
конкретное, предметное значение в то время как отвлеченные свойства
в основном не высказываются многозначными существительными в
первичном значении. Семантический анализ прилагательных показал,
что преобладают те, обозначающие конкретное физическое свойство,
чаще нежелательное, чем желательное.
Исследование показало, что высокий уровень полисемии характерен для лексики (пра)славянского происхождения с длительной традицией использования. Эти лексемы составляют часть общеславянского
лексического фонда и в других славянских языках они тоже многозначны. Лексика с большим числом значений чаще всего является актуальной и частотной в современном языке и занимает центральное место в
лексической системе сербского языка. Один из выводов, что широкая
полисемантическая структура характерна чаще всего для производных
лексем с приставкой, особенно для приставочных глаголов.
Тематические группы с самым большим числом многозначных
лексем показывают, что в языке больше всего доминируют следующие
категории действительности: динамические активности – изменение
места и положения в пространстве, изменение характеристик понятия,
вообще динамические активности, которые имеют место в окружающем нас мире; предметы в самом широком смысле, которые используются в повседневной жизни, а также части предмета; важные части
человеческого тела, при помощи которых осуществляется несколько
функций, а также явления в связи с телом человека; животные, которые живут в непосредственном окружении человека и важные части их
тела; общие, на первый взгляд заметные качества одушевленных и неодушевленных понятий.
Важнейшим понятием, объединяющим все весьма богатые лексемы на семантическом плане, является движение. Весьма многозначные
лексемы в сущности показывают, что при формировании человеком
действительности, важнейшим фактором является визуальный опыт, посредством которого мы замечаем явления и воспринимаем действительность. При этом внимание говорящих больше всего привлекает то,
что выделяется каким-то свойством, что сильнее действует, что движется и что своей заметностью и интенсивностью привлекает внимание.
Ядро системы весьма многозначной лексики в сербском языке (на базе
данных из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка») составляют лексемы с конкретной семантикой.
AB  - Студија Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви представља истраживање изразито полисемантичних лексема у српском језику, чији основни део (допуњен и прерађен) чини
докторска дисертација Полисемија српске лексике на корпусу Речника
српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, одбрањена 2017.
године на Филолошком факултету у Београду. Део четвртог поглавља (о
квантитативним својствима изразито полисемантичних лексема), седмо
поглавље (посвећено творби изразито полисемантичних лексема), као
и делови потпоглавља посвећених модификативно-трансформативним
глаголима и глаголима перцепције, настала су на основу измењених
и допуњених верзија већ публикованих радова, на шта се указује на
одговарајућим местима у монографији.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви
T1  - Serbian Lexical Fund from the Perspective of Polysemy : Verbs, Nouns, Adjectives
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137
ER  - 
@book{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2021",
abstract = "The subject of research in this monograph represents lexemes that are
characterized by a very diversifi ed polysemic structure and is based on the
published volumes of the Dictionary of Serbo-Croat Literary and Vernacular
Language of SASA. The main objectives of this research are the following:
to present an inventory of highly polysemous lexemes and ascertain by way
of analyzing the corpus material whether there are any semantic regularities
underlying lexemes with high polysemy; to create the profi le of a polysemous
lexeme; to determine which categories of reality are encoded by semantically
most diversifi ed lexemes; to investigate the morphological structure of the
lexemes of this type, their etymological, normative, and functional-stylistic
features.
Regarding its methodological framework, this research relies on
analytical and descriptive method, as well as the method of componential
analysis. Additionally, with the aim of providing relevant statistical data the
lexemes and their meanings were counted and the comparative information
pertaining to them was provided using several sources (the SASA Dictionary,
frequency dictionaries and the Corpus of Contemporary Serbian Language).
The obtained fi ndings were subsequently compared with the results of similar
investigations in other languages.
The research corpus comprises 931 highly polysemous lexemes,
which are noted in the SASA Dictionary as having at least fi fteen meanings
(submeanings included). The analysis was carried out on the material
comprising three parts of speech – verbs, nouns, and adjectives, which are
also prevalent in the corpus material, while adverbs and functional words,
which constitute a marginal category in the corpus material, were not even
included as the subject of research in this study. The research has shown
that verbs make up approximately 62% of the corpus material, nouns around
28% of the investigated lexemes, whereas polysemous adjectives take up
slightly less than 10% of the total number of investigated lexemes. The most numerous of them, that is to say, verbal lexemes, are characterized by the
fact that for the most part they primarily denote a specifi c dynamic activity,
movement, change of position in space, modifi cation or transformation
of an entity. Among nouns in the corpus material, the majority of highly
polysemous ones represent those whose primary meaning is concrete, i.e.
referential, while abstract properties are largely not conveyed by them in
their primary meaning. The semantic analysis of adjectives has shown that
the majority of them represent those that denote a concrete, physical property,
an undesirable rather than desirable one.
The research has shown that high polysemy is typical of the lexis of
(pre-) Slavic origin, with a long-standing tradition of usage. Those are the
lexemes that constitute the pan-Slavic lexical fund and are also found to be
polysemous in other Slavic languages. Moreover, the lexemes with a great
number of meanings are in the majority of cases current in the contemporary
language, as well as frequent, and they occupy a central place in the lexical
system of the Serbian language. One of the conclusions to be drawn from the
analysis is that diversifi ed polysemic structure is most commonly represented
by derived, prefi xed lexemes, especially prefi xed verbs.
Thematic groups with the greatest number of polysemous lexemes
suggest that the following categories of reality are predominant in language:
dynamic activities – change of place or position in space, change of features
of an entity, dynamic activities in general that take place in the world around
us; objects in the broadest sense that are used in everyday life, as well as
their parts; prominent human body parts, which mostly serve a number of
functions, as well as occurrences related to human body; animals that live
in man’s immediate surroundings and their prominent body parts; general,
salient features of animate, as well as inanimate entities.
The pivotal concept that is superimposed over all of these highly
semantically rich lexemes is that of movement. Generally speaking, highly
polysemous lexemes demonstrate that the essential factor in man’s shaping
of reality is visual experience, which enables one to perceive phenomena
and comprehend the reality, in the process of which the speakers’ attention
is primarily drawn to an entity which is prominent, which has a particular
quality that makes it stand out and have a greater impact, which is moving,
which attracts attention by its conspicuousness and intensity. What lies at the
core of the system of highly polysemous lexemes in the Serbian language
(based on the SASA Dictionary) are lexemes with concrete semantics., Предметом исследования в данной монографии являются лексемы, которые характеризует весьма широкая полисемантическая
структура. Они рассматриваются на материале опубликованных томов «Словаря сербохорватского литературного и народного языка»
Сербской академии наук («Речник српскохрватског књижевног и народног језика» САНУ). Основные цели исследования – представить совокупность весьма многозначных лексем и на основе анализа материала
ответить на вопрос, существуют ли семантические правила, характерные для лексем с большим количеством значений; установить профиль
многозначной лексемы; установить какие категории действительности
описывают самые многозначные лексемы; выявить словообразовательную структуру лексем данного типа, их этимологические, нормативные
и функционально-стилистические характеристики.
На методологическом плане исследование базируется на аналитическом и описательном методах, методе компонентного анализа, а в
целях предоставления релевантных статистических данных были перечислены лексемы и значения, а также даны сравнительные данные
для нескольких исследуемых источников (Словарь Сербской академии
наук, частотные словари и Корпус современного сербского языка).
Полученные результаты потом сравниваются с результатами схожих
исследований других языков.
Материал для исследования составлает 931 весьма многозначная
лексема из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка», которая реализовала не менее 15 значений (включая подзначения).
Анализ проводится на материале трех частей речи – глаголов, существительных и прилагательных, которые больше всех и представлены в
корпусе, в то время как наречия и неполнознаменательные части речи, занимающие незначительную часть нашего корпуса, не были предметом исследования в данной монографии. Исследование показало, что
глаголы занимают примерно 62% материала, существительные примерно 28%, в то время как к многозначным прилагательным относится чуть
меньше 10% проанализированных лексем. Самые многочисленные глагольные лексемы обозначают в первичном значении конкретную динамическую активность, движение, изменение положения в пространстве,
модификацию или преобразование понятия. Из существительных в материале самыми многочисленными являются те, у которых первичное
конкретное, предметное значение в то время как отвлеченные свойства
в основном не высказываются многозначными существительными в
первичном значении. Семантический анализ прилагательных показал,
что преобладают те, обозначающие конкретное физическое свойство,
чаще нежелательное, чем желательное.
Исследование показало, что высокий уровень полисемии характерен для лексики (пра)славянского происхождения с длительной традицией использования. Эти лексемы составляют часть общеславянского
лексического фонда и в других славянских языках они тоже многозначны. Лексика с большим числом значений чаще всего является актуальной и частотной в современном языке и занимает центральное место в
лексической системе сербского языка. Один из выводов, что широкая
полисемантическая структура характерна чаще всего для производных
лексем с приставкой, особенно для приставочных глаголов.
Тематические группы с самым большим числом многозначных
лексем показывают, что в языке больше всего доминируют следующие
категории действительности: динамические активности – изменение
места и положения в пространстве, изменение характеристик понятия,
вообще динамические активности, которые имеют место в окружающем нас мире; предметы в самом широком смысле, которые используются в повседневной жизни, а также части предмета; важные части
человеческого тела, при помощи которых осуществляется несколько
функций, а также явления в связи с телом человека; животные, которые живут в непосредственном окружении человека и важные части их
тела; общие, на первый взгляд заметные качества одушевленных и неодушевленных понятий.
Важнейшим понятием, объединяющим все весьма богатые лексемы на семантическом плане, является движение. Весьма многозначные
лексемы в сущности показывают, что при формировании человеком
действительности, важнейшим фактором является визуальный опыт, посредством которого мы замечаем явления и воспринимаем действительность. При этом внимание говорящих больше всего привлекает то,
что выделяется каким-то свойством, что сильнее действует, что движется и что своей заметностью и интенсивностью привлекает внимание.
Ядро системы весьма многозначной лексики в сербском языке (на базе
данных из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка») составляют лексемы с конкретной семантикой., Студија Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви представља истраживање изразито полисемантичних лексема у српском језику, чији основни део (допуњен и прерађен) чини
докторска дисертација Полисемија српске лексике на корпусу Речника
српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, одбрањена 2017.
године на Филолошком факултету у Београду. Део четвртог поглавља (о
квантитативним својствима изразито полисемантичних лексема), седмо
поглавље (посвећено творби изразито полисемантичних лексема), као
и делови потпоглавља посвећених модификативно-трансформативним
глаголима и глаголима перцепције, настала су на основу измењених
и допуњених верзија већ публикованих радова, на шта се указује на
одговарајућим местима у монографији.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви, Serbian Lexical Fund from the Perspective of Polysemy : Verbs, Nouns, Adjectives",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137"
}
Миланов, Н.. (2021). Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137
Миланов Н. Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137 .
Миланов, Наташа, "Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137 .

Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2

Миланов, Наташа М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11856
AB  - Најновија свеска 63. годишта часописа Зборник Матице српске
за филологију и лингвистику, по традицији, обрађује актуелне језичке
теме настале из пера лингвистичких стручњака различитих области.
У часопису се уочавају три тематске целине – прву, најобимнију, чини
девет оригиналних научних радова, у рубрици Хроника објављен је некролог академику Милораду Радовановићу, док су у делу Прикази описане неке од најновијих лингвистичких публикација.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2
SP  - 129
EP  - 132
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2021",
abstract = "Најновија свеска 63. годишта часописа Зборник Матице српске
за филологију и лингвистику, по традицији, обрађује актуелне језичке
теме настале из пера лингвистичких стручњака различитих области.
У часопису се уочавају три тематске целине – прву, најобимнију, чини
девет оригиналних научних радова, у рубрици Хроника објављен је некролог академику Милораду Радовановићу, док су у делу Прикази описане неке од најновијих лингвистичких публикација.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2",
pages = "129-132",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856"
}
Миланов, Н. М.. (2021). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 129-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856
Миланов НМ. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2. in Наш језик. 2021;52(1):129-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856 .
Миланов, Наташа М., "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):129-132,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856 .

Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)

Јовановић, Владан З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - GEN
AU  - Јовановић, Владан З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11852
AB  - У четвртак, 14. јануара 2021. године, осмог дана по Божићу, на
празник Обрезања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, преминула је после дуге и тешке болести др Радмила Жугић, научни саветник у пензији. Колегиница Жугић читав свој радни век провела је у
Институту за српски језик САНУ, на одсеку за израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Радмила Жугић је рођена
11. 9. 1952. године у селу Лугару код Лебана.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)
SP  - 143
EP  - 146
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852
ER  - 
@misc{
author = "Јовановић, Владан З.",
year = "2021",
abstract = "У четвртак, 14. јануара 2021. године, осмог дана по Божићу, на
празник Обрезања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, преминула је после дуге и тешке болести др Радмила Жугић, научни саветник у пензији. Колегиница Жугић читав свој радни век провела је у
Институту за српски језик САНУ, на одсеку за израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Радмила Жугић је рођена
11. 9. 1952. године у селу Лугару код Лебана.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)",
pages = "143-146",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852"
}
Јовановић, В. З.. (2021). Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 143-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852
Јовановић ВЗ. Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд). in Наш језик. 2021;52(1):143-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852 .
Јовановић, Владан З., "Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):143-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852 .

Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме

Левушкина, Ружица

(Ниш : Центар за црквене студије, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Левушкина, Ружица
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10679
AB  - У раду је детаљно описан живот свештеномученика Серафима Џарића, првенствено на основу аутобиографије овог светог новомученика. Наведено је шта тачно сачињава његову, жанровски разно- образну, писану заоставштину. Посебно је описан Љетопис који је писао. Кроз проучавање ове заоставштине прате се и коментаришу поједини детаљи из црквеног живота народа Пљеваља у вријеме када је Св. Серафим Џарић живио, а посебно док је био игуман манастира Свете Тројице код Пљеваља (1915-1941).
AB  - В статье подробно описывается жизнь священномученика Серафима
Джарича, в первую очередь на основе его автобиографии Мо] доживла].
Также указывается, что именно, кроме автобиографии, составляет его
письменное наследие, отличающееся жанровым разнообразием. Детально
проанализирована его Летопись. Изучая данное наследие, отмечаются и
комментируются некоторые детали из церковной жизни народа Плевля в
то время, когда жил святой Серафим Джарич, и особенно когда он был
игуменом монастыря Святой Троицы в Плевля (1915-1941).
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
T2  - Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник
T1  - Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме
T1  - Священномученик Серафим Джарич - жизнеописание, письменное наследие и церковная жизнь плевля в его время
SP  - 433
EP  - 458
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679
ER  - 
@inbook{
author = "Левушкина, Ружица",
year = "2021",
abstract = "У раду је детаљно описан живот свештеномученика Серафима Џарића, првенствено на основу аутобиографије овог светог новомученика. Наведено је шта тачно сачињава његову, жанровски разно- образну, писану заоставштину. Посебно је описан Љетопис који је писао. Кроз проучавање ове заоставштине прате се и коментаришу поједини детаљи из црквеног живота народа Пљеваља у вријеме када је Св. Серафим Џарић живио, а посебно док је био игуман манастира Свете Тројице код Пљеваља (1915-1941)., В статье подробно описывается жизнь священномученика Серафима
Джарича, в первую очередь на основе его автобиографии Мо] доживла].
Также указывается, что именно, кроме автобиографии, составляет его
письменное наследие, отличающееся жанровым разнообразием. Детально
проанализирована его Летопись. Изучая данное наследие, отмечаются и
комментируются некоторые детали из церковной жизни народа Плевля в
то время, когда жил святой Серафим Джарич, и особенно когда он был
игуменом монастыря Святой Троицы в Плевля (1915-1941).",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије, Ниш : Међународни центар за православне студије",
journal = "Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник",
booktitle = "Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме, Священномученик Серафим Джарич - жизнеописание, письменное наследие и церковная жизнь плевля в его время",
pages = "433-458",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679"
}
Левушкина, Р.. (2021). Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме. in Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник
Ниш : Центар за црквене студије., 433-458.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679
Левушкина Р. Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме. in Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник. 2021;:433-458.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679 .
Левушкина, Ружица, "Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме" in Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник (2021):433-458,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679 .