Istorija srpskog jezika

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/MPN2006-2010/148008/RS//

Istorija srpskog jezika (en)
Историја српског језика (sr)
Istorija srpskog jezika (sr_RS)
Authors

Publications

Градуелне промене у дијахроној синтакси словенских језика - Бјорн Хансен, Јасмина Грковић-Мајор (ур.): Diachronic slavonic syntax: Gradual changes in focus, Wiener slawistischer almanach (sonderband 74), Munchen - Berlin - Wien, 2010

Павловић, Слободан

(2011)

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3090
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Градуелне промене у дијахроној синтакси словенских језика - Бјорн Хансен, Јасмина Грковић-Мајор (ур.): Diachronic slavonic syntax: Gradual changes in focus, Wiener slawistischer almanach (sonderband 74), Munchen - Berlin - Wien, 2010
SP  - 289
EP  - 295
IS  - 67
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3090
ER  - 
@article{
author = "Павловић, Слободан",
year = "2011",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Градуелне промене у дијахроној синтакси словенских језика - Бјорн Хансен, Јасмина Грковић-Мајор (ур.): Diachronic slavonic syntax: Gradual changes in focus, Wiener slawistischer almanach (sonderband 74), Munchen - Berlin - Wien, 2010",
pages = "289-295",
number = "67",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3090"
}
Павловић, С.. (2011). Градуелне промене у дијахроној синтакси словенских језика - Бјорн Хансен, Јасмина Грковић-Мајор (ур.): Diachronic slavonic syntax: Gradual changes in focus, Wiener slawistischer almanach (sonderband 74), Munchen - Berlin - Wien, 2010. in Јужнословенски филолог(67), 289-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3090
Павловић С. Градуелне промене у дијахроној синтакси словенских језика - Бјорн Хансен, Јасмина Грковић-Мајор (ур.): Diachronic slavonic syntax: Gradual changes in focus, Wiener slawistischer almanach (sonderband 74), Munchen - Berlin - Wien, 2010. in Јужнословенски филолог. 2011;(67):289-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3090 .
Павловић, Слободан, "Градуелне промене у дијахроној синтакси словенских језика - Бјорн Хансен, Јасмина Грковић-Мајор (ур.): Diachronic slavonic syntax: Gradual changes in focus, Wiener slawistischer almanach (sonderband 74), Munchen - Berlin - Wien, 2010" in Јужнословенски филолог, no. 67 (2011):289-295,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3090 .

Романски утицаји на старосрпску синтаксу

Павловић, Слободан

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6217
AB  - У овом раду разматрају се контекстуални моменти који су доводили до романских утицаја на профилисање старосрпске говорне
и писане синтаксе. На старосрпску говорну синтаксу могао је утицати говорни романитет влашког, далматског те италијанског типа. На
конституисање старосрпске писане синтаксе — поред говорног романитета — ваља рачунати с утицајем латинског и италијанског језика с
обзиром на то да је српски језик, тј. lingua serviana своју писменост
изграђивао у контексту преплитања два културна круга, и то већинског круга Рах Slavia Orthodoxa и мањинског Рах Romana Catholica.
Штокавци католици, без обзира на своју етничку свест, припадали су
културном кругу Рах Romana Catholica, чије су језичке утицаје ширили кроз преписку са својим иноверним истојезичницима и на писменост православног Српства.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Романски утицаји на старосрпску синтаксу
T1  - Романское влияние на старосербский синтаксис
SP  - 357
EP  - 371
VL  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6217
ER  - 
@article{
author = "Павловић, Слободан",
year = "2010",
abstract = "У овом раду разматрају се контекстуални моменти који су доводили до романских утицаја на профилисање старосрпске говорне
и писане синтаксе. На старосрпску говорну синтаксу могао је утицати говорни романитет влашког, далматског те италијанског типа. На
конституисање старосрпске писане синтаксе — поред говорног романитета — ваља рачунати с утицајем латинског и италијанског језика с
обзиром на то да је српски језик, тј. lingua serviana своју писменост
изграђивао у контексту преплитања два културна круга, и то већинског круга Рах Slavia Orthodoxa и мањинског Рах Romana Catholica.
Штокавци католици, без обзира на своју етничку свест, припадали су
културном кругу Рах Romana Catholica, чије су језичке утицаје ширили кроз преписку са својим иноверним истојезичницима и на писменост православног Српства.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Романски утицаји на старосрпску синтаксу, Романское влияние на старосербский синтаксис",
pages = "357-371",
volume = "66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6217"
}
Павловић, С.. (2010). Романски утицаји на старосрпску синтаксу. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 66, 357-371.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6217
Павловић С. Романски утицаји на старосрпску синтаксу. in Јужнословенски филолог. 2010;66:357-371.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6217 .
Павловић, Слободан, "Романски утицаји на старосрпску синтаксу" in Јужнословенски филолог, 66 (2010):357-371,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6217 .

О конструкцији акузатива спартиципом (типолошки и когнитивни аспекти)

Грковић-Мејџор, Јасмина

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
PY  - 2010
UR  - 0350–185x
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6206
AB  - У раду се анализирају допуне глагола визуалне и аудитивне перцепције у старословенском језику. Два типа допуне (акузатив + партицип и реченица) разликују се по семантичком обележју евидентности.
Развој допуна уз ове глаголе, од праиндоевропског до савремених словенских језика представља се даље у оквиру развоја категорије транзитивности, централне категорије језика номинативног типа.
AB  - This paper deals with the the complements of the verbs of visual and
auditory perception in Оld Church Slavonic:Ассusative with participle (АР)
and clause. The two types of complements are semantically differentiated by
evidentiality: АР serves for the firsthand evidentiality and the clause for the
non-firsthand evidentiality. Since АР is attested in Оld Russian, Оld Czech as
well in some other old Slavonic languages, it is evident that it was an indigenous
Slavic construction. It belongs to the Indo-European syntactic inheritance —
the appositive double accusative. Since in early Indo-European the accusative
was a general adverbial case, it expressed both types of evidentiality. With
the typological drift of Indo-European and its daughter languages toward
a nominative language type, which meant the development of syntactic
transitivity, the АР was reanalyzed as an object, but only in the cases of the
firsthand evidentiality (where the subject has control over the information).
For non-firsthand evidentiality, another strategy, inherited also from the
proto-language, was used: a sentence with delimitative connective(s). Тhis
process was finished by the end of Proto-Slavonic, as testified by Оld Church
Slavonic. In the process of the further strengthening of transitivity, which gave
a prominent role to the predicate as the centripetal core of the sentence, the
other predicative center — the active participle — had to be removed, while the
passive participle was reanalyzed as an adjective. This led to the loss of the
АР in the early history of Slavic languages and the development of hypotactic
structures. It was a long process, marked by the competition of different
particles and deictic forms which were on the way to be grammaticalized into
conjunctions. It ended with the formation of the two types of conjunctions for
the two types ofevidentiality, e.g. jak — že in Czech, da — će in Bulgarian, kako
— da in Serbian, kak — čto in Russian etc. This shows not only the importance
of evidentiality in a diachronic perspective but also that its formalization is
based on the language type.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О конструкцији акузатива спартиципом (типолошки и когнитивни аспекти)
T1  - On the Assusative with Partіcіple (Typological and Cognitive Aspects)
SP  - 187
EP  - 204
VL  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6206
ER  - 
@article{
author = "Грковић-Мејџор, Јасмина",
year = "2010",
abstract = "У раду се анализирају допуне глагола визуалне и аудитивне перцепције у старословенском језику. Два типа допуне (акузатив + партицип и реченица) разликују се по семантичком обележју евидентности.
Развој допуна уз ове глаголе, од праиндоевропског до савремених словенских језика представља се даље у оквиру развоја категорије транзитивности, централне категорије језика номинативног типа., This paper deals with the the complements of the verbs of visual and
auditory perception in Оld Church Slavonic:Ассusative with participle (АР)
and clause. The two types of complements are semantically differentiated by
evidentiality: АР serves for the firsthand evidentiality and the clause for the
non-firsthand evidentiality. Since АР is attested in Оld Russian, Оld Czech as
well in some other old Slavonic languages, it is evident that it was an indigenous
Slavic construction. It belongs to the Indo-European syntactic inheritance —
the appositive double accusative. Since in early Indo-European the accusative
was a general adverbial case, it expressed both types of evidentiality. With
the typological drift of Indo-European and its daughter languages toward
a nominative language type, which meant the development of syntactic
transitivity, the АР was reanalyzed as an object, but only in the cases of the
firsthand evidentiality (where the subject has control over the information).
For non-firsthand evidentiality, another strategy, inherited also from the
proto-language, was used: a sentence with delimitative connective(s). Тhis
process was finished by the end of Proto-Slavonic, as testified by Оld Church
Slavonic. In the process of the further strengthening of transitivity, which gave
a prominent role to the predicate as the centripetal core of the sentence, the
other predicative center — the active participle — had to be removed, while the
passive participle was reanalyzed as an adjective. This led to the loss of the
АР in the early history of Slavic languages and the development of hypotactic
structures. It was a long process, marked by the competition of different
particles and deictic forms which were on the way to be grammaticalized into
conjunctions. It ended with the formation of the two types of conjunctions for
the two types ofevidentiality, e.g. jak — že in Czech, da — će in Bulgarian, kako
— da in Serbian, kak — čto in Russian etc. This shows not only the importance
of evidentiality in a diachronic perspective but also that its formalization is
based on the language type.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О конструкцији акузатива спартиципом (типолошки и когнитивни аспекти), On the Assusative with Partіcіple (Typological and Cognitive Aspects)",
pages = "187-204",
volume = "66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6206"
}
Грковић-Мејџор, Ј.. (2010). О конструкцији акузатива спартиципом (типолошки и когнитивни аспекти). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 66, 187-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6206
Грковић-Мејџор Ј. О конструкцији акузатива спартиципом (типолошки и когнитивни аспекти). in Јужнословенски филолог. 2010;66:187-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6206 .
Грковић-Мејџор, Јасмина, "О конструкцији акузатива спартиципом (типолошки и когнитивни аспекти)" in Јужнословенски филолог, 66 (2010):187-204,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6206 .

Позиционирање зависних реченица у старосрпском језику

Павловић, Слободан

(2009)

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3197
AB  - V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja pozicija pridatočnogo predloženija v svete sintaksičeskoj strategii oformlenija složnogo predloženija v staroserbskom jazyke ot konca XII-go do poloviny XV-go veka. Staroserbskoe pridatočnoe predloženie moglo byt' v prepozicii, v postpozicii ili (redko) v interpozicii, čto bylo obuslovleno ne tol'ko genezisom semantikoj (ikoničnost'ju), funkciej i pragmatičeskim statusom gipotaktičeskoj struktury, no i sintaksičeskoj tipologiej, t. e. tipologiej porjadka slov. Staroserbskij jazyk prinadležit k tipu SVO (podležaščee - skazuemoe - prjamoe dopolnenie). Porjadok slov v predloženii progressivnyj sintaksičeski zavisimye členy obyčno sledujut za glavnym, čto moglo vlijat' i na formirovanie složnogo predloženija.
AB  - U ovom radu razmatra se pozicioniranje zavisnih rečenica u svetlu sintaksičke strategije organizovanja složene rečenice u starosrpskom jeziku od kraja XII do sredine XV veka, kada je ovaj jezički idiom bio vezan za retoričku sferu javnog jezičkog komuniciranja, koja se ispoljavala kroz poslovnopravnu pismenost. Lokalizacija zavisne rečenice u prepoziciji, postpoziciji ili intrapoziciji u odnosu na upravnu rečenicu bila je u načelu uslovljena genezom, semantikom, sintaksičkom tipologijom i komunikativnim (diskursnim) značajem jedne zavisne rečenične strukture. Ukrštanjem, s jedne strane pozicionih i, s druge strane, sintaksičko-semantičkih parametara omogućava sagledavanje pravca razvoja, ali i stepena razvijenosti složenih rečeničnih struktura.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Позиционирање зависних реченица у старосрпском језику
SP  - 267
EP  - 297
IS  - 65
DO  - 10.2298/JFI0965267P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3197
ER  - 
@article{
author = "Павловић, Слободан",
year = "2009",
abstract = "V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja pozicija pridatočnogo predloženija v svete sintaksičeskoj strategii oformlenija složnogo predloženija v staroserbskom jazyke ot konca XII-go do poloviny XV-go veka. Staroserbskoe pridatočnoe predloženie moglo byt' v prepozicii, v postpozicii ili (redko) v interpozicii, čto bylo obuslovleno ne tol'ko genezisom semantikoj (ikoničnost'ju), funkciej i pragmatičeskim statusom gipotaktičeskoj struktury, no i sintaksičeskoj tipologiej, t. e. tipologiej porjadka slov. Staroserbskij jazyk prinadležit k tipu SVO (podležaščee - skazuemoe - prjamoe dopolnenie). Porjadok slov v predloženii progressivnyj sintaksičeski zavisimye členy obyčno sledujut za glavnym, čto moglo vlijat' i na formirovanie složnogo predloženija., U ovom radu razmatra se pozicioniranje zavisnih rečenica u svetlu sintaksičke strategije organizovanja složene rečenice u starosrpskom jeziku od kraja XII do sredine XV veka, kada je ovaj jezički idiom bio vezan za retoričku sferu javnog jezičkog komuniciranja, koja se ispoljavala kroz poslovnopravnu pismenost. Lokalizacija zavisne rečenice u prepoziciji, postpoziciji ili intrapoziciji u odnosu na upravnu rečenicu bila je u načelu uslovljena genezom, semantikom, sintaksičkom tipologijom i komunikativnim (diskursnim) značajem jedne zavisne rečenične strukture. Ukrštanjem, s jedne strane pozicionih i, s druge strane, sintaksičko-semantičkih parametara omogućava sagledavanje pravca razvoja, ali i stepena razvijenosti složenih rečeničnih struktura.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Позиционирање зависних реченица у старосрпском језику",
pages = "267-297",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965267P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3197"
}
Павловић, С.. (2009). Позиционирање зависних реченица у старосрпском језику. in Јужнословенски филолог(65), 267-297.
https://doi.org/10.2298/JFI0965267P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3197
Павловић С. Позиционирање зависних реченица у старосрпском језику. in Јужнословенски филолог. 2009;(65):267-297.
doi:10.2298/JFI0965267P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3197 .
Павловић, Слободан, "Позиционирање зависних реченица у старосрпском језику" in Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):267-297,
https://doi.org/10.2298/JFI0965267P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3197 .

The semantics of old church Slavonic dobr'' and blag''

Грковић-Мејџор, Јасмина

(2008)

TY  - JOUR
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2877
AB  - This paper deals with the semantics of OCS dobr'' and blag'' in the translation of tetraeuangelion, compared with the semantics of their Greek correlates kalós, agathós and hrēstós. It points out the semantic changes which occurred in creating Slavic theological terminology. OCS dobr'' is an evaluative of the physical aspect of a notion, including its function, while blag'' through the process of semantic transposition acquired the meaning 'good in a spiritual sense'. This distinction reflects the Christian dual articulation of the world. This research reveals that a change of a cultural model induces semantic changes, be they 'natural' or consciously created in the development of certain terminologies, as witnessed here by Old Church Slavonic. In this process universal concepts are submitted to a culture-specific categorization, as seen in Greek kalós ('beautiful' > 'good') and OCS blag'' ('pleasant' > 'good spiritually'). These changes are possible only because of the fuzzy nature of meaning itself.
AB  - U radu se na korpusu teksta četvorojevanđelja analizira semantika stsl. dobr'' i blag'' u svetlu njihovih grčkih korelata kaloz, agaqthoz, chrçstoz i ukazuje na značenjske promene praslovenskih leksema do kojih je dolazilo u procesu izgradnje slovenske filozofsko-teološke terminologije. dobr'' služi za evaluaciju fizičkog aspekta pojma, uključujući i njegovu funkciju, dok blag'' semantičkom transpozicijom dobija značenje 'onakav kakav treba da bude u duhovnom pogledu', čime se leksički markira dvostruka hrišćanska artikulacija sveta. Istraživanje pokazuje da promena kulturnog modela izaziva semantičke promene, bile one postupne ili je reč o svesnoj izgradnji terminološkog aparata, o čemu svedočanstvo pruža staroslovenski. U ovom procesu se univerzalni koncepti prelamaju kroz prizmu specifičnog kulturnog obrasca, kao što pokazuje grč. kaloz ('lep': 'dobar') i stsl. blag'' ('prijatan': 'dobar u duhovnom pogledu'). Ovakve promene moguće su samo zahvaljujući fazičnoj prirodi samoga značenja ('dobar': 'lep': 'prijatan').
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - The semantics of old church Slavonic dobr'' and blag''
T1  - О семантици старословенских придева добръ и благъ
SP  - 51
EP  - 60
IS  - 64
DO  - 10.2298/JFI0864051G
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2877
ER  - 
@article{
author = "Грковић-Мејџор, Јасмина",
year = "2008",
abstract = "This paper deals with the semantics of OCS dobr'' and blag'' in the translation of tetraeuangelion, compared with the semantics of their Greek correlates kalós, agathós and hrēstós. It points out the semantic changes which occurred in creating Slavic theological terminology. OCS dobr'' is an evaluative of the physical aspect of a notion, including its function, while blag'' through the process of semantic transposition acquired the meaning 'good in a spiritual sense'. This distinction reflects the Christian dual articulation of the world. This research reveals that a change of a cultural model induces semantic changes, be they 'natural' or consciously created in the development of certain terminologies, as witnessed here by Old Church Slavonic. In this process universal concepts are submitted to a culture-specific categorization, as seen in Greek kalós ('beautiful' > 'good') and OCS blag'' ('pleasant' > 'good spiritually'). These changes are possible only because of the fuzzy nature of meaning itself., U radu se na korpusu teksta četvorojevanđelja analizira semantika stsl. dobr'' i blag'' u svetlu njihovih grčkih korelata kaloz, agaqthoz, chrçstoz i ukazuje na značenjske promene praslovenskih leksema do kojih je dolazilo u procesu izgradnje slovenske filozofsko-teološke terminologije. dobr'' služi za evaluaciju fizičkog aspekta pojma, uključujući i njegovu funkciju, dok blag'' semantičkom transpozicijom dobija značenje 'onakav kakav treba da bude u duhovnom pogledu', čime se leksički markira dvostruka hrišćanska artikulacija sveta. Istraživanje pokazuje da promena kulturnog modela izaziva semantičke promene, bile one postupne ili je reč o svesnoj izgradnji terminološkog aparata, o čemu svedočanstvo pruža staroslovenski. U ovom procesu se univerzalni koncepti prelamaju kroz prizmu specifičnog kulturnog obrasca, kao što pokazuje grč. kaloz ('lep': 'dobar') i stsl. blag'' ('prijatan': 'dobar u duhovnom pogledu'). Ovakve promene moguće su samo zahvaljujući fazičnoj prirodi samoga značenja ('dobar': 'lep': 'prijatan').",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "The semantics of old church Slavonic dobr'' and blag'', О семантици старословенских придева добръ и благъ",
pages = "51-60",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864051G",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2877"
}
Грковић-Мејџор, Ј.. (2008). The semantics of old church Slavonic dobr'' and blag''. in Јужнословенски филолог(64), 51-60.
https://doi.org/10.2298/JFI0864051G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2877
Грковић-Мејџор Ј. The semantics of old church Slavonic dobr'' and blag''. in Јужнословенски филолог. 2008;(64):51-60.
doi:10.2298/JFI0864051G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2877 .
Грковић-Мејџор, Јасмина, "The semantics of old church Slavonic dobr'' and blag''" in Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):51-60,
https://doi.org/10.2298/JFI0864051G .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2877 .

Die arten der transponierung der primär räumlichen parameter in den altserbischen determinativsystemen

Павловић, Слободан

(2008)

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2919
AB  - In dieser Arbeit werden die Arten der Transponierung der primär räumlichen, semantischen Parameter in den altserbischen Determinativsystemen seit Ende des 12. bis zur Mitte des 15. Jahrhunderts erläutert. Die Kasuskonstruktionen - als syntaktische Ausdrücke der semantischen Kategorien des Tempus, Modus, der Kausalität, Finalität, Konditionalität und Konzessivität - werden aus der Perspektive ihrer primär räumlichen Bedeutungen betrachtet. Das Ziel dieser Auseinandersetztung ist die Bestimmung des Erhaltungsgrades der primär räumlichen Bedeutungen als sinnlich faßbarer Phänomene in den abstrakten semantischen Kategorien.
AB  - U ovom radu osvetljavaju se pravci transponovanja protolokacionih semantičkih parametara u determinativnim sistemima starosrpskog jezika od kraja XII do sredine XV veka, kada je ovaj jezički idiom bio vezan za retoričku sferu javnog jezičkog komuniciranja, koja se ispoljavala kroz poslovno-pravnu pismenost. Predloško-padežne konstrukcije kao sintaksički izrazi semantičkih kategorija vremena, na- čina, uzroka, namere, uslova i dopusnosti razmatraju se iz perspektive svojih primarnih protolokacionih značenja da bi se utvrdio stepen očuvanosti i(li) modifikovanosti primarnih prostornih parametara - kao perceptivno dokučivih fenomena - u 'apstraktnim' semantičkim kategorijama.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Die arten der transponierung der primär räumlichen parameter in den altserbischen determinativsystemen
T1  - Правци транспоновања протолокационих семантичких параметара у старосрпским детерминативним системима
SP  - 283
EP  - 295
IS  - 64
DO  - 10.2298/JFI0864283P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2919
ER  - 
@article{
author = "Павловић, Слободан",
year = "2008",
abstract = "In dieser Arbeit werden die Arten der Transponierung der primär räumlichen, semantischen Parameter in den altserbischen Determinativsystemen seit Ende des 12. bis zur Mitte des 15. Jahrhunderts erläutert. Die Kasuskonstruktionen - als syntaktische Ausdrücke der semantischen Kategorien des Tempus, Modus, der Kausalität, Finalität, Konditionalität und Konzessivität - werden aus der Perspektive ihrer primär räumlichen Bedeutungen betrachtet. Das Ziel dieser Auseinandersetztung ist die Bestimmung des Erhaltungsgrades der primär räumlichen Bedeutungen als sinnlich faßbarer Phänomene in den abstrakten semantischen Kategorien., U ovom radu osvetljavaju se pravci transponovanja protolokacionih semantičkih parametara u determinativnim sistemima starosrpskog jezika od kraja XII do sredine XV veka, kada je ovaj jezički idiom bio vezan za retoričku sferu javnog jezičkog komuniciranja, koja se ispoljavala kroz poslovno-pravnu pismenost. Predloško-padežne konstrukcije kao sintaksički izrazi semantičkih kategorija vremena, na- čina, uzroka, namere, uslova i dopusnosti razmatraju se iz perspektive svojih primarnih protolokacionih značenja da bi se utvrdio stepen očuvanosti i(li) modifikovanosti primarnih prostornih parametara - kao perceptivno dokučivih fenomena - u 'apstraktnim' semantičkim kategorijama.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Die arten der transponierung der primär räumlichen parameter in den altserbischen determinativsystemen, Правци транспоновања протолокационих семантичких параметара у старосрпским детерминативним системима",
pages = "283-295",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864283P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2919"
}
Павловић, С.. (2008). Die arten der transponierung der primär räumlichen parameter in den altserbischen determinativsystemen. in Јужнословенски филолог(64), 283-295.
https://doi.org/10.2298/JFI0864283P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2919
Павловић С. Die arten der transponierung der primär räumlichen parameter in den altserbischen determinativsystemen. in Јужнословенски филолог. 2008;(64):283-295.
doi:10.2298/JFI0864283P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2919 .
Павловић, Слободан, "Die arten der transponierung der primär räumlichen parameter in den altserbischen determinativsystemen" in Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):283-295,
https://doi.org/10.2298/JFI0864283P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2919 .
1