Etymological Research into the Serbian language and compiling the Etymological dictionary of the Serbian language (ERSJ)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178007/RS//

Etymological Research into the Serbian language and compiling the Etymological dictionary of the Serbian language (ERSJ) (en)
Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика (ЕРСЈ) (sr)
Etimološka istraživanja srpskog jezika i izrada Etimološkog rečnika srpskog jezika (ERSJ) (sr_RS)
Authors

Publications

Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике

Јанковић, Јелена Д.; Јуришић, Марина С.

(Ниш : Филозофски факултет Универзитета, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена Д.
AU  - Јуришић, Марина С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11979
AB  - L’article part du fait que les champignons, au niveau linguistique, sont insuffisamment étudiés dans l’environnement mycophobe serbe, mais que le lexique, qui leur est lié, existe toujours et que son élaboration devrait commencer. Un projet de questionnaire mycologique a été élaboré, dans le but d’être complet, contenant des questions générales sur les champignons, leurs espèces et toutes les activités qui y sont liées (collecte, utilisation).
AB  - У раду се полази од тога да су печурке језички недовољно истражене у микофобној српској средини, али да лексика везана за њих ипак постоји и да би требало започети са њеним сакупљањем. Састављен је нацрт миколошког упитника, са циљем да буде свеобухватан, да садржи општа питања о печуркама, о њиховим врстама и свим активностима које су вези са њима (сакупљање, употреба).
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике
T1  - Le projet de questionnaire pour  la collecte de vocabulaire mycologique
SP  - 255
EP  - 267
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979
ER  - 
@inbook{
author = "Јанковић, Јелена Д. and Јуришић, Марина С.",
year = "2020",
abstract = "L’article part du fait que les champignons, au niveau linguistique, sont insuffisamment étudiés dans l’environnement mycophobe serbe, mais que le lexique, qui leur est lié, existe toujours et que son élaboration devrait commencer. Un projet de questionnaire mycologique a été élaboré, dans le but d’être complet, contenant des questions générales sur les champignons, leurs espèces et toutes les activités qui y sont liées (collecte, utilisation)., У раду се полази од тога да су печурке језички недовољно истражене у микофобној српској средини, али да лексика везана за њих ипак постоји и да би требало започети са њеним сакупљањем. Састављен је нацрт миколошког упитника, са циљем да буде свеобухватан, да садржи општа питања о печуркама, о њиховим врстама и свим активностима које су вези са њима (сакупљање, употреба).",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике, Le projet de questionnaire pour  la collecte de vocabulaire mycologique",
pages = "255-267",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979"
}
Јанковић, Ј. Д.,& Јуришић, М. С.. (2020). Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 255-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979
Јанковић ЈД, Јуришић МС. Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике. in На темељима  народних говора. 2020;:255-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979 .
Јанковић, Јелена Д., Јуришић, Марина С., "Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике" in На темељима  народних говора (2020):255-267,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979 .

Оружие, орудие, серб. урутка и смешение приставок

Лома, Александар

(Нови Сад : Матица Српска, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Лома, Александар
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9593
AB  - Прасл. *orǫžьje и *orǫdьje ‒ слова, близкие по значению и, по видимому, параллельные приставочно‑суффиксальные образования, относимые большинством исследователей к корням балт.‑слав. *reng‑ / *rang‑ (лит. reñgti(s) ‘готовить(ся)’, rangà ‘подготовка’) и *rend‑ / *rand‑ *rind‑ (прасл. *rędъ, лит. rindà ) соответственно. При анализе *o‑rǫž‑ьje, *o‑rǫd‑ьje, суффикс ‑ьje не вызывает недоумения, тогда как приставка *o‑, которую в данной позиции нельзя возвести к *ob‑, является проблемой. Нами предполагается прасл. *ǫ‑, соответствующее, в отглагольных существительных, превербальному *vъ(n)‑, и последовательная регрессивная диссимиляция, вызванная, в обоих случаях, корневим носовым.
AB  - The Common Slavic words *orǫžьje and *orǫdьje have the same basic meaning (‘instrument, equipment’) and apparently share the same word‑formation pattern. Both of them are commonly considered to be prefixal-suffixal derivatives from the Balto‑Slavic roots *reng‑ / *rang‑ (Lith. reñgti(s) ‘prepare, arrange’, rangà ‘preparation’) and *rend‑ / *rand‑ *rind‑ (CSl. *rędъ ‘row, line; order’, Lith. rindà ‘row, line’ respectively. By analyzing *o‑rǫž‑ьje, *o‑rǫd‑ьje, the suffix ‑ьje is transparent, whereas *o‑ makes a problem, for in this position it cannot be traced back to the prefix *ob‑. We assume CSl. *ǫ‑, corresponding, in deverbal nouns, with the preverbal *vъ(n)‑, which resulted here in o‑ by the way of a regressive dissimilation, provoked, in both cases, by the root nasal.
AB  - Прасловенске речи *orǫžьje и *orǫdьje везује једну с другом осим значења која се међусобно преклапају и сазвучност која, како се чини, одражава сличност њихове унутрашње структуре: обе се могу тумачити као изведенице колективним суфиксом ‑ьje од глаголских коренова *rǫg‑ односно *rǫd‑. Ако је тако, у обема *o‑ би имало префиксални карактер, и управо ту настаје проблем, пошто се у датом гласовном окружењу то *о‑ не може непосредно свести ни на један прасловенски префикс. До упрошћења *ob‑ > *o‑ није долазило пред ликвидама, тако да је традиционална реконструкција као *obrǫžьje, *obrǫdьje неодржива, имајући у виду потпуно одсуство ‑b‑ у историјски посведоченим ликовима двеју речи, почевши од најстаријих, старословенских писаних споменика. На ту околност већ је више пута указано; у случају речи *orǫdьje она је чак дала повод одбацивању њене словенске этимологије у корист неубедљивог извођења из старовисоконемачког. С обзиром на присутство назала у оба корена, претпостављамо да је o‑ у *orǫžьje и *orǫdьje резултат ране регресивне дисимилације префикса *ǫ‑ < бсл. *an‑, који у поствербалним именицама одговара превербалном *vъ(n)‑ < *un, уп. творбене парове типа *ǫ‑tъkъ : *vъ‑tъknǫti.
У *orǫžьje, *rǫg‑ се своди на *rang‑ као превој од *reng‑, уп. лит. rangà ‘припрема’ од reñgti(s) ‘при‑, о‑, с‑премати (се)’; основни глагол није одражен у словенским језицима; беспрефиксални облици рус. ружьë ‘пушка’, буг. дијал. ружие ‘оружје’, слн. дијал. rožjȅ, укр. ружúна позно су фиксирани и могу се објашњавати аферезом о‑, али постоји и буг. дијал. глагол рỳжа (се) ‘спрема (се)’, а такође сложеница *moto‑rǫga > слн. motorǫ́ga, с.‑х. мотòруга, чија је структура, очито, аналогна синонимном образовању *moto‑vidlo ‘мотовило’, уп. за orǫga лит. rangýti, ‑gúoti ‘у‑, из‑, са‑вијати’; смотавати’, rañgas ‘увојак, клупко’. Недавно је Љ. В. Куркина овамо сврстала и руско наружу ‘споља’, дијал. ружь ‘спољашњи изглед’. Рус. дијал. обрýга ‘женская свечана одећа; покривало за главу’ има блиску паралелу у лит. ap‑rangà ‘одећа’ од ap‑reñgti ‘оде(ва)ти’, док речи *orǫžьje, при немогућности да се њено *o‑ изведе из *ob‑, ближе, како у творбеном тако и у семантичком погледу, стоји лит. į̀ranga ‘наоружање’ од į‑reñgti ‘опремити’, при чему се лит. префикс į‑ < *in‑ своди, скупа са прасл. *vъ(n)‑ < *un‑, на *on‑ као редуковану варијанту префиса *on‑ > прасл. *ǫ‑; уп. стсл. спој въ орѫжии, рус. дијал. вружить(ся) ‘наоружати се’. Облик *orǫžьje објашњава се дисимилацијом *anrang‑ > *arang‑, извршеном у ранопрасловенском пре настанка назала; није искључено да је упоредо с њим и даље постојала недисимилована варијанта *ǫrǫžьje, одражена у споменицима XI в., стсл. ѫрѫжье, струс. уружье, премда се ти ликови могу и друкчије објашњавати.
Према широко прихваћеном и највероватнијем тумачењу, *orǫdьje је у превојној вези са речју *rędъ, при чему префиксално *o‑ чини исту тешкоћу као и у *orǫžьje, која се, као и у том случају, дâ превладати ако пођемо од ранопрасловенског *an‑, т.ј. *arand‑ < *an‑rand‑, изведеница од глагола *un‑rend‑ одраженог в стсл. върѧдити, уп. прасл. обрте *do‑, pri‑vesti vъ rędъ ‘довести у ред’. Коренски превој *rǫd‑ у тој речи није више изолован откад је И. П. Петљова указала на низ његових одраза у источнословенском: русск. диал. нипорýда ‘немаран човек’, обрудить ‘опшити’, укр. дијал. напорудити ‘научити’ поред струс. нарѧдити ‘исто’ итд. Међу њима је и кујбишевско арутка ‘одећа’, које Петљова пореди са шире распрострањеним синонимом обря́да, али са гласовне тачке гледишта арутка ваља поистоветити са јужнословенском речју буг. дијал. (зап.) орудка, урутка, срп. дијал. (ист.) орутка, (ист., центр.) урутка ‘алатка’. Најпре треба поћи од пара *orǫdъka < *arand‑ : *ǫrǫdъka < *an‑rand‑ који би одражавао ранопрасловенску дисимиловану и недисимиловану варијанту.
На феномен мешања префикаса већ смо указали поводом прасл. речи *otsoje ‘осоје, страна брда окренута од сунца’, која се обично реконструише као *obsoje, али семантички боље мотивисан лик са *ot‑ налази потврду у старосрпском запису XIII в. отсоѥ. Из семантичких разлога и преверб у *u‑ręditi подлеже сумњи да није од *u‑ < *au‑ већ да је и он плод познопрасловенске дисимилације назала у (знатно слабије потврђеном) *vъ(n)‑ręditi. Елем, префикси *ob‑, *ot‑, *ǫ‑ и *vъ(n)‑ мешали су се једни с другима у исходу гласовног упрошћавања и дисимилације од самих почетака писане предаје; у Супрасаљском кодексу упоредо са именицом орѫдиѥ налазимо глаголски облик ѫродовати, објашњив прогресивном дисимилацијом.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Оружие, орудие, серб. урутка и смешение приставок
T1  - Оружје, оруђе и збрка са префиксима
SP  - 11
EP  - 19
VL  - 63
IS  - 1
DO  - doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2020.63.1.2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9593
ER  - 
@article{
author = "Лома, Александар",
year = "2020",
abstract = "Прасл. *orǫžьje и *orǫdьje ‒ слова, близкие по значению и, по видимому, параллельные приставочно‑суффиксальные образования, относимые большинством исследователей к корням балт.‑слав. *reng‑ / *rang‑ (лит. reñgti(s) ‘готовить(ся)’, rangà ‘подготовка’) и *rend‑ / *rand‑ *rind‑ (прасл. *rędъ, лит. rindà ) соответственно. При анализе *o‑rǫž‑ьje, *o‑rǫd‑ьje, суффикс ‑ьje не вызывает недоумения, тогда как приставка *o‑, которую в данной позиции нельзя возвести к *ob‑, является проблемой. Нами предполагается прасл. *ǫ‑, соответствующее, в отглагольных существительных, превербальному *vъ(n)‑, и последовательная регрессивная диссимиляция, вызванная, в обоих случаях, корневим носовым., The Common Slavic words *orǫžьje and *orǫdьje have the same basic meaning (‘instrument, equipment’) and apparently share the same word‑formation pattern. Both of them are commonly considered to be prefixal-suffixal derivatives from the Balto‑Slavic roots *reng‑ / *rang‑ (Lith. reñgti(s) ‘prepare, arrange’, rangà ‘preparation’) and *rend‑ / *rand‑ *rind‑ (CSl. *rędъ ‘row, line; order’, Lith. rindà ‘row, line’ respectively. By analyzing *o‑rǫž‑ьje, *o‑rǫd‑ьje, the suffix ‑ьje is transparent, whereas *o‑ makes a problem, for in this position it cannot be traced back to the prefix *ob‑. We assume CSl. *ǫ‑, corresponding, in deverbal nouns, with the preverbal *vъ(n)‑, which resulted here in o‑ by the way of a regressive dissimilation, provoked, in both cases, by the root nasal., Прасловенске речи *orǫžьje и *orǫdьje везује једну с другом осим значења која се међусобно преклапају и сазвучност која, како се чини, одражава сличност њихове унутрашње структуре: обе се могу тумачити као изведенице колективним суфиксом ‑ьje од глаголских коренова *rǫg‑ односно *rǫd‑. Ако је тако, у обема *o‑ би имало префиксални карактер, и управо ту настаје проблем, пошто се у датом гласовном окружењу то *о‑ не може непосредно свести ни на један прасловенски префикс. До упрошћења *ob‑ > *o‑ није долазило пред ликвидама, тако да је традиционална реконструкција као *obrǫžьje, *obrǫdьje неодржива, имајући у виду потпуно одсуство ‑b‑ у историјски посведоченим ликовима двеју речи, почевши од најстаријих, старословенских писаних споменика. На ту околност већ је више пута указано; у случају речи *orǫdьje она је чак дала повод одбацивању њене словенске этимологије у корист неубедљивог извођења из старовисоконемачког. С обзиром на присутство назала у оба корена, претпостављамо да је o‑ у *orǫžьje и *orǫdьje резултат ране регресивне дисимилације префикса *ǫ‑ < бсл. *an‑, који у поствербалним именицама одговара превербалном *vъ(n)‑ < *un, уп. творбене парове типа *ǫ‑tъkъ : *vъ‑tъknǫti.
У *orǫžьje, *rǫg‑ се своди на *rang‑ као превој од *reng‑, уп. лит. rangà ‘припрема’ од reñgti(s) ‘при‑, о‑, с‑премати (се)’; основни глагол није одражен у словенским језицима; беспрефиксални облици рус. ружьë ‘пушка’, буг. дијал. ружие ‘оружје’, слн. дијал. rožjȅ, укр. ружúна позно су фиксирани и могу се објашњавати аферезом о‑, али постоји и буг. дијал. глагол рỳжа (се) ‘спрема (се)’, а такође сложеница *moto‑rǫga > слн. motorǫ́ga, с.‑х. мотòруга, чија је структура, очито, аналогна синонимном образовању *moto‑vidlo ‘мотовило’, уп. за orǫga лит. rangýti, ‑gúoti ‘у‑, из‑, са‑вијати’; смотавати’, rañgas ‘увојак, клупко’. Недавно је Љ. В. Куркина овамо сврстала и руско наружу ‘споља’, дијал. ружь ‘спољашњи изглед’. Рус. дијал. обрýга ‘женская свечана одећа; покривало за главу’ има блиску паралелу у лит. ap‑rangà ‘одећа’ од ap‑reñgti ‘оде(ва)ти’, док речи *orǫžьje, при немогућности да се њено *o‑ изведе из *ob‑, ближе, како у творбеном тако и у семантичком погледу, стоји лит. į̀ranga ‘наоружање’ од į‑reñgti ‘опремити’, при чему се лит. префикс į‑ < *in‑ своди, скупа са прасл. *vъ(n)‑ < *un‑, на *on‑ као редуковану варијанту префиса *on‑ > прасл. *ǫ‑; уп. стсл. спој въ орѫжии, рус. дијал. вружить(ся) ‘наоружати се’. Облик *orǫžьje објашњава се дисимилацијом *anrang‑ > *arang‑, извршеном у ранопрасловенском пре настанка назала; није искључено да је упоредо с њим и даље постојала недисимилована варијанта *ǫrǫžьje, одражена у споменицима XI в., стсл. ѫрѫжье, струс. уружье, премда се ти ликови могу и друкчије објашњавати.
Према широко прихваћеном и највероватнијем тумачењу, *orǫdьje је у превојној вези са речју *rędъ, при чему префиксално *o‑ чини исту тешкоћу као и у *orǫžьje, која се, као и у том случају, дâ превладати ако пођемо од ранопрасловенског *an‑, т.ј. *arand‑ < *an‑rand‑, изведеница од глагола *un‑rend‑ одраженог в стсл. върѧдити, уп. прасл. обрте *do‑, pri‑vesti vъ rędъ ‘довести у ред’. Коренски превој *rǫd‑ у тој речи није више изолован откад је И. П. Петљова указала на низ његових одраза у источнословенском: русск. диал. нипорýда ‘немаран човек’, обрудить ‘опшити’, укр. дијал. напорудити ‘научити’ поред струс. нарѧдити ‘исто’ итд. Међу њима је и кујбишевско арутка ‘одећа’, које Петљова пореди са шире распрострањеним синонимом обря́да, али са гласовне тачке гледишта арутка ваља поистоветити са јужнословенском речју буг. дијал. (зап.) орудка, урутка, срп. дијал. (ист.) орутка, (ист., центр.) урутка ‘алатка’. Најпре треба поћи од пара *orǫdъka < *arand‑ : *ǫrǫdъka < *an‑rand‑ који би одражавао ранопрасловенску дисимиловану и недисимиловану варијанту.
На феномен мешања префикаса већ смо указали поводом прасл. речи *otsoje ‘осоје, страна брда окренута од сунца’, која се обично реконструише као *obsoje, али семантички боље мотивисан лик са *ot‑ налази потврду у старосрпском запису XIII в. отсоѥ. Из семантичких разлога и преверб у *u‑ręditi подлеже сумњи да није од *u‑ < *au‑ већ да је и он плод познопрасловенске дисимилације назала у (знатно слабије потврђеном) *vъ(n)‑ręditi. Елем, префикси *ob‑, *ot‑, *ǫ‑ и *vъ(n)‑ мешали су се једни с другима у исходу гласовног упрошћавања и дисимилације од самих почетака писане предаје; у Супрасаљском кодексу упоредо са именицом орѫдиѥ налазимо глаголски облик ѫродовати, објашњив прогресивном дисимилацијом.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Оружие, орудие, серб. урутка и смешение приставок, Оружје, оруђе и збрка са префиксима",
pages = "11-19",
volume = "63",
number = "1",
doi = "doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2020.63.1.2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9593"
}
Лома, А.. (2020). Оружие, орудие, серб. урутка и смешение приставок. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 63(1), 11-19.
https://doi.org/doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2020.63.1.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9593
Лома А. Оружие, орудие, серб. урутка и смешение приставок. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2020;63(1):11-19.
doi:doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2020.63.1.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9593 .
Лома, Александар, "Оружие, орудие, серб. урутка и смешение приставок" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 63, no. 1 (2020):11-19,
https://doi.org/doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2020.63.1.2 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9593 .

Називи за печурке у српским народним говорима

Јуришић, Марина С.; Јанковић, Јелена Д.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јуришић, Марина С.
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10267
AB  - В настоящем очерке дается инвентарь общих названий для гриба в сербских народных говорах и определяется их географическое
распределение. По доступным данным из диалектологических монографий, словарей и вопросников можно прийти к выводу, что самой
частотной лексемой для обозначения этого понятия является печурка,
затем гљива, а потом следует ряд названий, относящихся к более маленьким языковым областям или даже отдельным пунктам: губа, чепурка, бубина, капурица, колач, бабушка и пр.
AB  - У раду се даје инвентар општих назива за печурку у српским народним говорима и утврђује се њихов географски распоред. На основу доступних података из дијалектолошких монографија, речника и упитника може
се закључити да је најфреквентнија лексема за означавање овога појма печурка, затим гљива, а онда следи низ назива који су везани за мања језичка
подручја или чак поједина места: губа, чепурка, бубина, капурица, колач,
бабушка, гл’иба, фунги, шатор вранин, попова капа, попадија, јада.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Називи за печурке у српским народним говорима
T1  - Названия для гриба в сербских народных говорах
SP  - 429
EP  - 439
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267
ER  - 
@article{
author = "Јуришић, Марина С. and Јанковић, Јелена Д.",
year = "2019",
abstract = "В настоящем очерке дается инвентарь общих названий для гриба в сербских народных говорах и определяется их географическое
распределение. По доступным данным из диалектологических монографий, словарей и вопросников можно прийти к выводу, что самой
частотной лексемой для обозначения этого понятия является печурка,
затем гљива, а потом следует ряд названий, относящихся к более маленьким языковым областям или даже отдельным пунктам: губа, чепурка, бубина, капурица, колач, бабушка и пр., У раду се даје инвентар општих назива за печурку у српским народним говорима и утврђује се њихов географски распоред. На основу доступних података из дијалектолошких монографија, речника и упитника може
се закључити да је најфреквентнија лексема за означавање овога појма печурка, затим гљива, а онда следи низ назива који су везани за мања језичка
подручја или чак поједина места: губа, чепурка, бубина, капурица, колач,
бабушка, гл’иба, фунги, шатор вранин, попова капа, попадија, јада.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Називи за печурке у српским народним говорима, Названия для гриба в сербских народных говорах",
pages = "429-439",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267"
}
Јуришић, М. С.,& Јанковић, Ј. Д.. (2019). Називи за печурке у српским народним говорима. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 429-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267
Јуришић МС, Јанковић ЈД. Називи за печурке у српским народним говорима. in Наш језик. 2019;50(2):429-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267 .
Јуришић, Марина С., Јанковић, Јелена Д., "Називи за печурке у српским народним говорима" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):429-439,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267 .

Славенизми у огледној свесци Речника славеносрпског језика

Јанковић, Јелена

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9501
AB  - Матица српска је у оквиру пројекта Речник славеносрпског језика почетком 2017. године објавила Огледну
свеску истоименог речника. Конципираном као потпуни речник, у његовом саставу нашле су се домаће
речи и речи страног порекла, а пре свега славенизми – специфичан лексички слој који представља значајан
елемент књижевног језика славеносрпског периода. Бројност те лексике у Огледној свесци огледа се у
чињеници да је из корпуса од око 1000 обрађених лексема ексцерпиран укупно 451 славенизам. Аутори
речника су под славенизмима подразумевали све форме које припадају српскословенској, рускословенској,
заједничкој црквенословенској и руској лексици, укључујући и хибридне творевине, те су сходно томе оне
означене етимолошким квалификатором слав. Како су тиме под појмом славенизма подведене лексеме раз-
личитог порекла, у раду се оне разматрају са лексикографског и етимолошког становишта. Циљ рада је да
се сагледавањем и поређењем те лексике у другим лексикографским делима (РСАНУ, РМС и Стијовићевом
речнику Славенизми у Његошевим песничким делима) прикаже њихова квалификација у речницима, а да се
на примеру изабраних славенизама утврди њихово порекло.
AB  - At the beginning of 2017, Matica Srpska published the Dictionary of the Slavo-Serbian Language (Pilot Issue).
Designed as a complete dictionary, it consists of Serbian and foreign words, and above all, Slavicisms - a specific
lexical layer that represents a significant element of the literary language of the Slavonic period. The number of
this lexicon is reflected in their number in the Pilot Issue, in which out of about 1000 lexemes 451 Slavicisms were
excerpted. The authors of the dictionary included all the forms belonging to the Serbian Church Slavonic, Russian
Church Slavonic, Church Slavonic as the common liturgical language of the Serbian and Russian churches and
Russian lexicon, including hybrid words. They were accordingly labeled with the etymological determinant slav.
Since the Slavicisms have different origins, in this paper they have been considered from the lexical and etymological
point of view. The aim of this paper is to show their marking in vocabularies by examining and comparing
this lexicon in other lexicographic editions (RSANU, RMS and Stijović Slavicisms in Njegoš’s poetic works), as
well as to determine their origin on the example of the selected Slavicisms.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1
T1  - Славенизми у огледној свесци Речника славеносрпског језика
T1  - Slavicisms in the Pilot Issue of the Dictionary of the Slavo-Serbian Language
SP  - 341
EP  - 355
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9501
ER  - 
@inbook{
author = "Јанковић, Јелена",
year = "2019",
abstract = "Матица српска је у оквиру пројекта Речник славеносрпског језика почетком 2017. године објавила Огледну
свеску истоименог речника. Конципираном као потпуни речник, у његовом саставу нашле су се домаће
речи и речи страног порекла, а пре свега славенизми – специфичан лексички слој који представља значајан
елемент књижевног језика славеносрпског периода. Бројност те лексике у Огледној свесци огледа се у
чињеници да је из корпуса од око 1000 обрађених лексема ексцерпиран укупно 451 славенизам. Аутори
речника су под славенизмима подразумевали све форме које припадају српскословенској, рускословенској,
заједничкој црквенословенској и руској лексици, укључујући и хибридне творевине, те су сходно томе оне
означене етимолошким квалификатором слав. Како су тиме под појмом славенизма подведене лексеме раз-
личитог порекла, у раду се оне разматрају са лексикографског и етимолошког становишта. Циљ рада је да
се сагледавањем и поређењем те лексике у другим лексикографским делима (РСАНУ, РМС и Стијовићевом
речнику Славенизми у Његошевим песничким делима) прикаже њихова квалификација у речницима, а да се
на примеру изабраних славенизама утврди њихово порекло., At the beginning of 2017, Matica Srpska published the Dictionary of the Slavo-Serbian Language (Pilot Issue).
Designed as a complete dictionary, it consists of Serbian and foreign words, and above all, Slavicisms - a specific
lexical layer that represents a significant element of the literary language of the Slavonic period. The number of
this lexicon is reflected in their number in the Pilot Issue, in which out of about 1000 lexemes 451 Slavicisms were
excerpted. The authors of the dictionary included all the forms belonging to the Serbian Church Slavonic, Russian
Church Slavonic, Church Slavonic as the common liturgical language of the Serbian and Russian churches and
Russian lexicon, including hybrid words. They were accordingly labeled with the etymological determinant slav.
Since the Slavicisms have different origins, in this paper they have been considered from the lexical and etymological
point of view. The aim of this paper is to show their marking in vocabularies by examining and comparing
this lexicon in other lexicographic editions (RSANU, RMS and Stijović Slavicisms in Njegoš’s poetic works), as
well as to determine their origin on the example of the selected Slavicisms.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1",
booktitle = "Славенизми у огледној свесци Речника славеносрпског језика, Slavicisms in the Pilot Issue of the Dictionary of the Slavo-Serbian Language",
pages = "341-355",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9501"
}
Јанковић, Ј.. (2019). Славенизми у огледној свесци Речника славеносрпског језика. in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1
Нови Сад : Филозофски факултет., 341-355.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9501
Јанковић Ј. Славенизми у огледној свесци Речника славеносрпског језика. in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1. 2019;:341-355.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9501 .
Јанковић, Јелена, "Славенизми у огледној свесци Речника славеносрпског језика" in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1 (2019):341-355,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9501 .

Третман полисемије и хомонимије у дијалекатским речницима

Бјелетић, Марта Ж.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта Ж.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10243
AB  - This paper deals with the problem of treatment of polysemy and homonymy
using the example of the verb S-Cr. kapati, as recorded in six dialectal
dictionaries from South-East Serbia. The conclusion is reached that
this problem has been solved in various fashions, unsystematically and arbitrarily
– mostly according to the language feeling of the authors of respective
dictionaries. Since establishing two basic criteria for discriminating between
polysemy and homonymy (presence or absence of common semantic
elements and common origin) remains uncertain, it becomes apparent that
dialectal lexicography necessitates thorough theoretical research into lexical
polysemy, based predominantly on dialectal material. Etymology should
also contribute to solving this problem.
AB  - У раду је приказано како је – са становишта раздвајања полисемије
и хомонимије – обрађен глагол капати у шест дијалекатских речника са
грађом из југоисточне Србије. Закључено је да се овом проблему приступа
произвољно и неуједначено, а да су конкретна решења заснована углавном
на језичком осећању аутора речника.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Третман полисемије и хомонимије у дијалекатским речницима
T1  - The Treatment of Polysemy and Homonymy in Dialectal Dictionaries
SP  - 577
EP  - 585
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10243
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта Ж.",
year = "2019",
abstract = "This paper deals with the problem of treatment of polysemy and homonymy
using the example of the verb S-Cr. kapati, as recorded in six dialectal
dictionaries from South-East Serbia. The conclusion is reached that
this problem has been solved in various fashions, unsystematically and arbitrarily
– mostly according to the language feeling of the authors of respective
dictionaries. Since establishing two basic criteria for discriminating between
polysemy and homonymy (presence or absence of common semantic
elements and common origin) remains uncertain, it becomes apparent that
dialectal lexicography necessitates thorough theoretical research into lexical
polysemy, based predominantly on dialectal material. Etymology should
also contribute to solving this problem., У раду је приказано како је – са становишта раздвајања полисемије
и хомонимије – обрађен глагол капати у шест дијалекатских речника са
грађом из југоисточне Србије. Закључено је да се овом проблему приступа
произвољно и неуједначено, а да су конкретна решења заснована углавном
на језичком осећању аутора речника.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Третман полисемије и хомонимије у дијалекатским речницима, The Treatment of Polysemy and Homonymy in Dialectal Dictionaries",
pages = "577-585",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10243"
}
Бјелетић, М. Ж.. (2019). Третман полисемије и хомонимије у дијалекатским речницима. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 577-585.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10243
Бјелетић МЖ. Третман полисемије и хомонимије у дијалекатским речницима. in Наш језик. 2019;50(2):577-585.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10243 .
Бјелетић, Марта Ж., "Третман полисемије и хомонимије у дијалекатским речницима" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):577-585,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10243 .

Још једном о речи òжиљак ‘cicatrix’

Влајић-Поповић, Јасна

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7098
AB  - У раду
се тумачење
порекла
именице
òжиљак
‘cicatrix’
(од обжú(вје)ти *‘зацелити
(се)’ < псл. *о(b)žiti),
у основи
још Маретићево
(али сасвим
изостало
код Скока
и у ЭССЯ где се она другачије
тумачи),
образлаже
детаљима
творбе
(као part. реrf. аct. *оbžilъ + суф. -ъkъ), а са семантичке
стране
нарочито
се поткрепљује
сродним
синонимом
òбживак
(са истог терена
и веома
сличне
творбе),
као и словенским
паралелема
производног
глагола.
AB  - In this paper
the interpretation
of the origin
of S‑Cr. òžiljak m. ‘scar, cicatrix’
(from obží(vје)ti *‘to heal’ < PSl. *o(b)žiti),
basically
advocated
by Maretić
almost
a century
ago (and completely
missing
from both Skok and from ЭССЯ, where
it is explained
differently)
is fully argumented
by details
of word formation
(part. pеrf. act. *obžilъ
+ suff. -ъkъ), and in the semantic
domain
supported
by the synonymous
Serb. dial. òbživak and by adequate
meanings
of the deriving
verb in other
Slavic
languages.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Још једном о речи òжиљак ‘cicatrix’
T1  - The Etymology of s-cr. оžiljak ‘Scar, cicatrix’ Revisited
SP  - 7
EP  - 18
VL  - 62
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7098
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2019",
abstract = "У раду
се тумачење
порекла
именице
òжиљак
‘cicatrix’
(од обжú(вје)ти *‘зацелити
(се)’ < псл. *о(b)žiti),
у основи
још Маретићево
(али сасвим
изостало
код Скока
и у ЭССЯ где се она другачије
тумачи),
образлаже
детаљима
творбе
(као part. реrf. аct. *оbžilъ + суф. -ъkъ), а са семантичке
стране
нарочито
се поткрепљује
сродним
синонимом
òбживак
(са истог терена
и веома
сличне
творбе),
као и словенским
паралелема
производног
глагола., In this paper
the interpretation
of the origin
of S‑Cr. òžiljak m. ‘scar, cicatrix’
(from obží(vје)ti *‘to heal’ < PSl. *o(b)žiti),
basically
advocated
by Maretić
almost
a century
ago (and completely
missing
from both Skok and from ЭССЯ, where
it is explained
differently)
is fully argumented
by details
of word formation
(part. pеrf. act. *obžilъ
+ suff. -ъkъ), and in the semantic
domain
supported
by the synonymous
Serb. dial. òbživak and by adequate
meanings
of the deriving
verb in other
Slavic
languages.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Још једном о речи òжиљак ‘cicatrix’, The Etymology of s-cr. оžiljak ‘Scar, cicatrix’ Revisited",
pages = "7-18",
volume = "62",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7098"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2019). Још једном о речи òжиљак ‘cicatrix’. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 62(2), 7-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7098
Влајић-Поповић Ј. Још једном о речи òжиљак ‘cicatrix’. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2019;62(2):7-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7098 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Још једном о речи òжиљак ‘cicatrix’" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 62, no. 2 (2019):7-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7098 .

Glagol osvetiti u zakoniku o rudnicima

Лома, Александар Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Лома, Александар Б.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7074
AB  - Разматра се облик осветиа у ћириличном препису Закона о рудницима.
На основу писања са ое = ѣ у латиничном препису и контекста показује се
да посреди није глагол осветити ‘освештати, извршити одмазду’ него иначе
слабо посведочен осветити ‘осветлити’.
AB  - Enacted in 1412 by Serbian Despot Stefan Lazarević, the Mining Code came down
to us in two versions, a Cyrillic copy made in the late 16th century and a Latin-alphabet
transliteration from 1638, as well as in several translations into Ottoman Turkish.
Since the publication of its Cyrillic version in 1962, it has been recognised as a
highly valuable source for the history not only of law and economics, but also of the
Serbian language. Its linguistic relevance consists not merely in displaying traits of an
early dialectal development and rendering a lot of terms borrowed from the Middle
High German language of the “Saxons” (Sasi), settlers who after the second half of
13th century triggered the development of the mining industry in medieval Serbia:
moreover, it provides the first attestations of many genuine words of spoken Old
Serbian, some of them probably calqued on German patterns. One of these words is
osvetiti of the Cyrillic version, apparently identical to Old Serbian osvetiti ‘sanctify;
impose a legal sanction; revenge’ < Common Slavic *obsvetiti, but making no sense
in the given context. Yet in the Latin version it occurs twice written with å rendering
e (“yat”), which points to *obsvetiti ‘to light up (the mining gallery)’, and such an
interpretation seems contextually plausible. If it is true, we have in the Mining Code
the single attestation of osvetiti in Serbian outside of the texts written in Church
Slavonic. In the vernacular, the verb was replaced by osv(ij)etliti, partly because in
the ekavian speeches it became homophonous with osvetiti.
AB  - Zakon o rudnikah (dalee: ZR), provozgla{ennáè v 1412 godu serbskim
despotom Stefanom Lazarevi~em, do{el do nas v dvuh spiskah, odin iz kotoráh
perepisan kirilliceè v konce XVI stoletià a drugoè latinskim alfavitom v
1638 godu. S momenta opublikovanià kirillskoè kopii v 1962 g. stalo ponàtno,
~to re~â idet o cennom isto~nike po istorii ne tolâko prava i åkonomiki, a i
serbskogo narodnogo àzáka. Zna~imostâ ZR dlà àzákovedov ne ograni~ivaetsà
tem, ~to v ego àzáke proàvlàätsà ~ertá rannego dialektnogo ~lenenià i ~to v nem
otme~ená mnogie terminá, zaimstvovannáe iz sredneverhnenemeckogo govora
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Glagol osvetiti u zakoniku o rudnicima
T1  - Глагол осветити в законе о рудниках
T1  - The Verb Osvetiti in the Mining Code
SP  - 9
EP  - 18
VL  - 75
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7074
ER  - 
@article{
author = "Лома, Александар Б.",
year = "2019",
abstract = "Разматра се облик осветиа у ћириличном препису Закона о рудницима.
На основу писања са ое = ѣ у латиничном препису и контекста показује се
да посреди није глагол осветити ‘освештати, извршити одмазду’ него иначе
слабо посведочен осветити ‘осветлити’., Enacted in 1412 by Serbian Despot Stefan Lazarević, the Mining Code came down
to us in two versions, a Cyrillic copy made in the late 16th century and a Latin-alphabet
transliteration from 1638, as well as in several translations into Ottoman Turkish.
Since the publication of its Cyrillic version in 1962, it has been recognised as a
highly valuable source for the history not only of law and economics, but also of the
Serbian language. Its linguistic relevance consists not merely in displaying traits of an
early dialectal development and rendering a lot of terms borrowed from the Middle
High German language of the “Saxons” (Sasi), settlers who after the second half of
13th century triggered the development of the mining industry in medieval Serbia:
moreover, it provides the first attestations of many genuine words of spoken Old
Serbian, some of them probably calqued on German patterns. One of these words is
osvetiti of the Cyrillic version, apparently identical to Old Serbian osvetiti ‘sanctify;
impose a legal sanction; revenge’ < Common Slavic *obsvetiti, but making no sense
in the given context. Yet in the Latin version it occurs twice written with å rendering
e (“yat”), which points to *obsvetiti ‘to light up (the mining gallery)’, and such an
interpretation seems contextually plausible. If it is true, we have in the Mining Code
the single attestation of osvetiti in Serbian outside of the texts written in Church
Slavonic. In the vernacular, the verb was replaced by osv(ij)etliti, partly because in
the ekavian speeches it became homophonous with osvetiti., Zakon o rudnikah (dalee: ZR), provozgla{ennáè v 1412 godu serbskim
despotom Stefanom Lazarevi~em, do{el do nas v dvuh spiskah, odin iz kotoráh
perepisan kirilliceè v konce XVI stoletià a drugoè latinskim alfavitom v
1638 godu. S momenta opublikovanià kirillskoè kopii v 1962 g. stalo ponàtno,
~to re~â idet o cennom isto~nike po istorii ne tolâko prava i åkonomiki, a i
serbskogo narodnogo àzáka. Zna~imostâ ZR dlà àzákovedov ne ograni~ivaetsà
tem, ~to v ego àzáke proàvlàätsà ~ertá rannego dialektnogo ~lenenià i ~to v nem
otme~ená mnogie terminá, zaimstvovannáe iz sredneverhnenemeckogo govora",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Glagol osvetiti u zakoniku o rudnicima, Глагол осветити в законе о рудниках, The Verb Osvetiti in the Mining Code",
pages = "9-18",
volume = "75",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7074"
}
Лома, А. Б.. (2019). Glagol osvetiti u zakoniku o rudnicima. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(2), 9-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7074
Лома АБ. Glagol osvetiti u zakoniku o rudnicima. in Јужнословенски филолог. 2019;75(2):9-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7074 .
Лома, Александар Б., "Glagol osvetiti u zakoniku o rudnicima" in Јужнословенски филолог, 75, no. 2 (2019):9-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7074 .

О пореклу израза метнаја налче

Манојловић, Соња

(Ниш : Филозофски факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Манојловић, Соња
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9507
AB  - Выражение метнаја налче зафиксировано в сборнике слов говора города Призрен Димитрия Чемерикича
в значении ‘умереть, сдохнуть (о скоте), умереть (о человеке, особенно о мусульманине)’. В остальных
говорах сербского языка формальные и семантические паралели для данного выражения зафиксированы в
сербских говорах, принадлежащих к балканской зоне. В словаре Вука С. Караджича зафиксирована фор-
мальная паралель, но не дано значение. Во всех балканских языках зафиксированы формальные и семанти-
ческие паралели, а также другие выражения, мотивированные тем же мысленным образом (образом умер-
шего коня, лежащего ногами вверх). В славянских языках, не принадлежащих к балканскому языковому
союзу, не обнаружено полных формальных паралелей для рассматриваемого выражения. Тем не менее в
них зафиксирована разветвленная сеть выражений, соответствующих данной модели, в которых варьиру-
ется глагольный или именной компонент. Глагольные компоненты можно группировать по значению в сле-
дующие группы: ‘бросить’, ‘вытянуть/протянуть’, ‘поднять’, ‘щелкнуть’, ‘разуть’, ‘склеить’, ‘отстегнуть’,
‘отвалиться’, ‘задвинуть’, ‘высушить’ и ‘повесить’. Два выражения (с копыт долой и с копылов/копыльев
долой) не имеют глагольной составляющей и рассматриваются отдельно. Второе выражение толкуется как
одно из выражений, в состав которых входит нестандартное название ног (уп. сиб. задрать копылки ‘за-
драть ноги’, ирон. ‘умереть’). Именные компоненты можно разделить на три группы: названия обуви, ног
и (нижних) конечностей животных. Мысленные образы, которыми мотивированы славянские выражения,
хорошо вписываются в уже известную концептуализацию смерти в славянских языках (смерть как пре-
кращение движения, смерть как перемена статуса и смерть как прекращение жизненной деятельности).
Выражения, мотивированные подобными мысленными образами, зафиксированы и в других европейских
языках. Учитывая отсутствые полных формальных паралелей в небалканских славянских языках, а также
специфическую социолингвистическую ситуацию в городе Призрен, можно предположить, что данное вы-
ражение является полукалькой турецкого nalları atmak, вписавшейся в уже существующую сеть славян-
ских выражений, отражающих схожую концептуализацию смерти.
AB  - Рад има за циљ да осветли порекло израза метнаја налче, забележеног у збирци речи из Призрена Димитрија
Чемерикића. Израз ће најпре бити поређен са другим изразима са значењем ‘умрети’, састављеним од
глагола са значењем ‘бацити’ и именице са значењем ‘потковица’ у српском језику. Након тога биће анализиране паралеле из других словенских и балканских језика. Формалне и семантичке паралеле налазимо у свим балканским језицима. У небалканским словенским језицима нисмо нашли потпуне формалне
паралеле за овај израз. Међутим, забележена је разграната мрежа израза који одговарају овом моделу, уз
варирање глаголске или именске компоненте. Анализирани израз ће бити смештен у круг других израза са
значењем умирања у српском и другим словенским језицима, што ће омогућити расветљавање семантичке
мотивације. Биће споменути и типолошки слични изрази из других европских језика. Претпоставља се
да је анализирани израз полукалк према турском nalları atmak, који се уклопио у већ постојећу мрежу
домаћих израза који одражавају сличну концептуализацију смрти.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1
T1  - О пореклу израза метнаја налче
T1  - О происхождении выражения метнаја налче
SP  - 183
EP  - 194
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9507
ER  - 
@article{
author = "Манојловић, Соња",
year = "2019",
abstract = "Выражение метнаја налче зафиксировано в сборнике слов говора города Призрен Димитрия Чемерикича
в значении ‘умереть, сдохнуть (о скоте), умереть (о человеке, особенно о мусульманине)’. В остальных
говорах сербского языка формальные и семантические паралели для данного выражения зафиксированы в
сербских говорах, принадлежащих к балканской зоне. В словаре Вука С. Караджича зафиксирована фор-
мальная паралель, но не дано значение. Во всех балканских языках зафиксированы формальные и семанти-
ческие паралели, а также другие выражения, мотивированные тем же мысленным образом (образом умер-
шего коня, лежащего ногами вверх). В славянских языках, не принадлежащих к балканскому языковому
союзу, не обнаружено полных формальных паралелей для рассматриваемого выражения. Тем не менее в
них зафиксирована разветвленная сеть выражений, соответствующих данной модели, в которых варьиру-
ется глагольный или именной компонент. Глагольные компоненты можно группировать по значению в сле-
дующие группы: ‘бросить’, ‘вытянуть/протянуть’, ‘поднять’, ‘щелкнуть’, ‘разуть’, ‘склеить’, ‘отстегнуть’,
‘отвалиться’, ‘задвинуть’, ‘высушить’ и ‘повесить’. Два выражения (с копыт долой и с копылов/копыльев
долой) не имеют глагольной составляющей и рассматриваются отдельно. Второе выражение толкуется как
одно из выражений, в состав которых входит нестандартное название ног (уп. сиб. задрать копылки ‘за-
драть ноги’, ирон. ‘умереть’). Именные компоненты можно разделить на три группы: названия обуви, ног
и (нижних) конечностей животных. Мысленные образы, которыми мотивированы славянские выражения,
хорошо вписываются в уже известную концептуализацию смерти в славянских языках (смерть как пре-
кращение движения, смерть как перемена статуса и смерть как прекращение жизненной деятельности).
Выражения, мотивированные подобными мысленными образами, зафиксированы и в других европейских
языках. Учитывая отсутствые полных формальных паралелей в небалканских славянских языках, а также
специфическую социолингвистическую ситуацию в городе Призрен, можно предположить, что данное вы-
ражение является полукалькой турецкого nalları atmak, вписавшейся в уже существующую сеть славян-
ских выражений, отражающих схожую концептуализацию смерти., Рад има за циљ да осветли порекло израза метнаја налче, забележеног у збирци речи из Призрена Димитрија
Чемерикића. Израз ће најпре бити поређен са другим изразима са значењем ‘умрети’, састављеним од
глагола са значењем ‘бацити’ и именице са значењем ‘потковица’ у српском језику. Након тога биће анализиране паралеле из других словенских и балканских језика. Формалне и семантичке паралеле налазимо у свим балканским језицима. У небалканским словенским језицима нисмо нашли потпуне формалне
паралеле за овај израз. Међутим, забележена је разграната мрежа израза који одговарају овом моделу, уз
варирање глаголске или именске компоненте. Анализирани израз ће бити смештен у круг других израза са
значењем умирања у српском и другим словенским језицима, што ће омогућити расветљавање семантичке
мотивације. Биће споменути и типолошки слични изрази из других европских језика. Претпоставља се
да је анализирани израз полукалк према турском nalları atmak, који се уклопио у већ постојећу мрежу
домаћих израза који одражавају сличну концептуализацију смрти.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1",
title = "О пореклу израза метнаја налче, О происхождении выражения метнаја налче",
pages = "183-194",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9507"
}
Манојловић, С.. (2019). О пореклу израза метнаја налче. in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1
Ниш : Филозофски факултет., 183-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9507
Манојловић С. О пореклу израза метнаја налче. in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1. 2019;:183-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9507 .
Манојловић, Соња, "О пореклу израза метнаја налче" in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1 (2019):183-194,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9507 .

Словенске 'заставе' међу словенским заставама (како доказати калк?)

Влајић-Поповић, Јасна

(Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej Akademii Nauk, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7766
AB  - Овај рад има за циљ да скрене пажњу на релативно скрајнути проблем
етимологисања калкираних речи у словенским језицима. Ради се о речима
које нису препознате ни као преведенице ни као семантичке позајмљенице,
већ су тумачене из домаћих, словенских средстава – или подробно или овлаш
тј. само помињањем у оквиру ширих етимолошких гнезда. У питању су речи,
по правилу прозирне формалне структуре, чија је проблематичност у сфери
значења (односно семантичког развоја којим је настало савремено стање)
остала непримећена односно досад нерегистрована у етимолошким речницима
и литератури уопште.
AB  - This article addresses the issue of identifying calques among words that appear to be
of domestic stock. It deals with the Slavic noun zastava ‘flag, banner’ in the context of its six
synonyms (*porpors, *zname, *stégo, *xorogy, flag, bajrak) and dozens of homonyms in all
Slavic languages, as well as six onomasiological motivations attested in various languages:
‘sign, flattering, ‘fabric, “flame, ‘pole, ‘stopping, halting point’ (marked for this purpose).
The author argues that due to unconvincing connection between verbal and nominal
semantics, the seventh motivation *‘something posted’ for zastava as a supposedly indig-
enous postverbal of zastaviti in its meaning ‘to post’ (found in Machek’s, Skok’s and other
etymological dictionaries) is unlikely. However, the distribution of zastava in Northern
Adriatic and Alpine-Pannonian regions, which were the zone of Slavic-Frankish contact
in early Middle Ages, strongly indicates that it is a postverbal of zastaviti in its meaning ‘to
(make a) stop, as a calque after Frankish standart, widely borrowed into many languages,
along with other military terms.
PB  - Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej  Akademii Nauk
T2  - Etymologica Slavica
T1  - Словенске 'заставе' међу словенским заставама (како доказати калк?)
T1  - Slavic Words for ‘Flag, Vexillum’ and Slavic Meanings of zastava (How Can a Calque Be Identified?)
SP  - 261
EP  - 276
VL  - 146
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7766
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2019",
abstract = "Овај рад има за циљ да скрене пажњу на релативно скрајнути проблем
етимологисања калкираних речи у словенским језицима. Ради се о речима
које нису препознате ни као преведенице ни као семантичке позајмљенице,
већ су тумачене из домаћих, словенских средстава – или подробно или овлаш
тј. само помињањем у оквиру ширих етимолошких гнезда. У питању су речи,
по правилу прозирне формалне структуре, чија је проблематичност у сфери
значења (односно семантичког развоја којим је настало савремено стање)
остала непримећена односно досад нерегистрована у етимолошким речницима
и литератури уопште., This article addresses the issue of identifying calques among words that appear to be
of domestic stock. It deals with the Slavic noun zastava ‘flag, banner’ in the context of its six
synonyms (*porpors, *zname, *stégo, *xorogy, flag, bajrak) and dozens of homonyms in all
Slavic languages, as well as six onomasiological motivations attested in various languages:
‘sign, flattering, ‘fabric, “flame, ‘pole, ‘stopping, halting point’ (marked for this purpose).
The author argues that due to unconvincing connection between verbal and nominal
semantics, the seventh motivation *‘something posted’ for zastava as a supposedly indig-
enous postverbal of zastaviti in its meaning ‘to post’ (found in Machek’s, Skok’s and other
etymological dictionaries) is unlikely. However, the distribution of zastava in Northern
Adriatic and Alpine-Pannonian regions, which were the zone of Slavic-Frankish contact
in early Middle Ages, strongly indicates that it is a postverbal of zastaviti in its meaning ‘to
(make a) stop, as a calque after Frankish standart, widely borrowed into many languages,
along with other military terms.",
publisher = "Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej  Akademii Nauk",
journal = "Etymologica Slavica",
title = "Словенске 'заставе' међу словенским заставама (како доказати калк?), Slavic Words for ‘Flag, Vexillum’ and Slavic Meanings of zastava (How Can a Calque Be Identified?)",
pages = "261-276",
volume = "146",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7766"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2019). Словенске 'заставе' међу словенским заставама (како доказати калк?). in Etymologica Slavica
Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej  Akademii Nauk., 146, 261-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7766
Влајић-Поповић Ј. Словенске 'заставе' међу словенским заставама (како доказати калк?). in Etymologica Slavica. 2019;146:261-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7766 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Словенске 'заставе' међу словенским заставама (како доказати калк?)" in Etymologica Slavica, 146 (2019):261-276,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7766 .

Српски Рјечник (1818) и Nowy słownik kieszonkowy Polsko Niemiecko Francuzki (1805)

Степановић, Жељко Д.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Жељко Д.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9928
AB  - This paper presents the Serbian Dictionary, written by Vuk Stefanović Karadžić, in context of
the Polish lexicography at the beginning of the XIX century. A short overview of history of the Polish
lexicography from its beginning until the end of the XIX centuryis given. The connections between Vuk
S. Karadžić and Polish philologist and lexicographers are presented too. The central part of this paper is
comparison and lexicographic analysis in the Serbian Dictionary (1818) and the Nowy słownik kieszonkowy
polsko‑niemiecko‑francuzki, published anonymously (1805). The structure of the lexis in these two
dictionaries is also compared.
AB  - Рад се бави приказивањем Вуковог Српског рјечника у контексту пољске лексикографије с почетка XIX века. Најпре се представља кратак преглед историје пољске лексикографије од њених почетака до краја XIX века. Затим се осврће на везе Вука са пољским
филолозима и лексикографима. Централни део рада представља поређење и анализа
лексикографске обраде у Српском рјечнику (1818) и анонимно објављеном пољском речнику Nowy słownik kieszonkowy polsko‑niemiecko‑francuzki (1805). Такође се пореди структура обухваћене лексике у наведеним речницима.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Српски језик, књижевност, уметност : Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика : Књ. 1
T1  - Српски Рјечник (1818) и Nowy słownik kieszonkowy Polsko Niemiecko Francuzki (1805)
T1  - The Serbian Dictionary (1818) and Nowy Słownik Kieszonkowy Polsko Niemiecko Francuzki (1805)
SP  - 157
EP  - 167
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9928
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Жељко Д.",
year = "2019",
abstract = "This paper presents the Serbian Dictionary, written by Vuk Stefanović Karadžić, in context of
the Polish lexicography at the beginning of the XIX century. A short overview of history of the Polish
lexicography from its beginning until the end of the XIX centuryis given. The connections between Vuk
S. Karadžić and Polish philologist and lexicographers are presented too. The central part of this paper is
comparison and lexicographic analysis in the Serbian Dictionary (1818) and the Nowy słownik kieszonkowy
polsko‑niemiecko‑francuzki, published anonymously (1805). The structure of the lexis in these two
dictionaries is also compared., Рад се бави приказивањем Вуковог Српског рјечника у контексту пољске лексикографије с почетка XIX века. Најпре се представља кратак преглед историје пољске лексикографије од њених почетака до краја XIX века. Затим се осврће на везе Вука са пољским
филолозима и лексикографима. Централни део рада представља поређење и анализа
лексикографске обраде у Српском рјечнику (1818) и анонимно објављеном пољском речнику Nowy słownik kieszonkowy polsko‑niemiecko‑francuzki (1805). Такође се пореди структура обухваћене лексике у наведеним речницима.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Српски језик, књижевност, уметност : Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика : Књ. 1",
title = "Српски Рјечник (1818) и Nowy słownik kieszonkowy Polsko Niemiecko Francuzki (1805), The Serbian Dictionary (1818) and Nowy Słownik Kieszonkowy Polsko Niemiecko Francuzki (1805)",
pages = "157-167",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9928"
}
Степановић, Ж. Д.. (2019). Српски Рјечник (1818) и Nowy słownik kieszonkowy Polsko Niemiecko Francuzki (1805). in Српски језик, књижевност, уметност : Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика : Књ. 1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 157-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9928
Степановић ЖД. Српски Рјечник (1818) и Nowy słownik kieszonkowy Polsko Niemiecko Francuzki (1805). in Српски језик, књижевност, уметност : Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика : Књ. 1. 2019;:157-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9928 .
Степановић, Жељко Д., "Српски Рјечник (1818) и Nowy słownik kieszonkowy Polsko Niemiecko Francuzki (1805)" in Српски језик, књижевност, уметност : Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика : Књ. 1 (2019):157-167,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9928 .

Sanctifying and Sanctioning: The Serbo-Croatian osveta, osvetiti (se) Reconsidered

Loma, Aleksandar

(Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej Akademii Nauk, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Loma, Aleksandar
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7767
AB  - The Serbo-Croatian osveta ‘revenge, vengeance’, osvetiti ‘to revenge, avenge somebody,
~ se ‘to avenge on, avenge oneself’ is generally considered to derive from Common Slavic
*sveto ‘holy, saint, sacred’, with some difficulties in interpreting its semantic development.
This article offers a thorough analysis of the words in question, focusing on their earliest
Old Serbian attestations and resulting in the conclusion that osveta was probably calqued
on Latin sanctio. If true, it provides an early instance of the reception of Roman law among
the Southern Slavs.
PB  - Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej  Akademii Nauk
T2  - Etymologica Slavica
T1  - Sanctifying and Sanctioning: The Serbo-Croatian osveta, osvetiti (se) Reconsidered
SP  - 181
EP  - 190
VL  - 146
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7767
ER  - 
@article{
author = "Loma, Aleksandar",
year = "2019",
abstract = "The Serbo-Croatian osveta ‘revenge, vengeance’, osvetiti ‘to revenge, avenge somebody,
~ se ‘to avenge on, avenge oneself’ is generally considered to derive from Common Slavic
*sveto ‘holy, saint, sacred’, with some difficulties in interpreting its semantic development.
This article offers a thorough analysis of the words in question, focusing on their earliest
Old Serbian attestations and resulting in the conclusion that osveta was probably calqued
on Latin sanctio. If true, it provides an early instance of the reception of Roman law among
the Southern Slavs.",
publisher = "Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej  Akademii Nauk",
journal = "Etymologica Slavica",
title = "Sanctifying and Sanctioning: The Serbo-Croatian osveta, osvetiti (se) Reconsidered",
pages = "181-190",
volume = "146",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7767"
}
Loma, A.. (2019). Sanctifying and Sanctioning: The Serbo-Croatian osveta, osvetiti (se) Reconsidered. in Etymologica Slavica
Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej  Akademii Nauk., 146, 181-190.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7767
Loma A. Sanctifying and Sanctioning: The Serbo-Croatian osveta, osvetiti (se) Reconsidered. in Etymologica Slavica. 2019;146:181-190.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7767 .
Loma, Aleksandar, "Sanctifying and Sanctioning: The Serbo-Croatian osveta, osvetiti (se) Reconsidered" in Etymologica Slavica, 146 (2019):181-190,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7767 .

Gerhard Stickel (ed.). National Language Institutions and National Languages

Влајић-Поповић, Јасна

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6247
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Gerhard Stickel (ed.). National Language Institutions and National Languages
SP  - 183
EP  - 203
VL  - 62
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6247
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Gerhard Stickel (ed.). National Language Institutions and National Languages",
pages = "183-203",
volume = "62",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6247"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2019). Gerhard Stickel (ed.). National Language Institutions and National Languages. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 62(1), 183-203.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6247
Влајић-Поповић Ј. Gerhard Stickel (ed.). National Language Institutions and National Languages. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2019;62(1):183-203.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6247 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Gerhard Stickel (ed.). National Language Institutions and National Languages" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 62, no. 1 (2019):183-203,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6247 .

Дифтонгација у далмaтороманским реликтима латинског суфикса -ĕllu, -а (из балканског латинитета xii)

Лигорио, Орсат Л.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Лигорио, Орсат Л.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6460
AB  - Предлаже се да су српскохрватски исходи који се у далматороман-
ским реликтима црногорским налазе на мјесту латинског Ĕ́ у дериватима
суфикса -Ĕ́LLU, -A, тј. *ě > jе и (и)ја, траг дифтонга у далматском језику,
тј. *i̭е и *i̭а, који су од онога Ĕ́ били постали у два корака, и то, Ĕ́ > *i̭е,
одакле је онда jе, и *i̭е > *i̭̭а, одакле је онда (и)ја.
AB  - Vowel breaking in Dalmatian Romance appears to have evolved in two phases and,
in Montenegro, Serbo-Croatian ‘relics’of Dalmatian Romance derivatives in -Ĕ́LLU, -A appear to show two distinct outcomes of the Ĕ́, namely Serbo-Croatian *ě > jе and
(i)jа. The paper purports that jе-relics continue phase I of the vowel breaking, i.e. Ĕ́>
*i̭е, and that (i)jа-relics continue phase II of the process, i.e. *i̭е >*i̭а. From the data,
it would appear that phase I was all-Dalmatian, being well documented throughout
Dalmatia, and that phase II was specifically Montenegrin, being by and large attested
in Montenegro (and Veglia, in Vegliot, where it has long since been documented and
recognised as such).
AB  - Преломление гласных в далматинском языке, судя по всему, шло в два этапа:
в Черногории сербохорватские «реликты» далматинских производных на -Ĕ́LLU,
-A, видимо, показывают два различных отражения Ĕ́, а именно: схрв. *ě > jȅ и
(i)jȁ. В статье утверждается, что реликты с jе продолжают фазу I преломления,
т.е. Ĕ́ > *i̭é, а реликты с (i)jа ― фазу II, т.е. *i̭é > *i̭á. Из данных как будто явствует, что фаза I была общедалматинской, ибо она обильно представлена по всей
Далмации, а фаза II ― сугубо черногорской, она в основном отмечена в Черногории (и на о. Крк, в вельотском диалекте, где она давно отмечена и признана таковой).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Дифтонгација у далмaтороманским реликтима латинског суфикса -ĕllu, -а (из балканског латинитета xii)
SP  - 31
EP  - 59
VL  - 74
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1801031L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6460
ER  - 
@article{
author = "Лигорио, Орсат Л.",
year = "2018",
abstract = "Предлаже се да су српскохрватски исходи који се у далматороман-
ским реликтима црногорским налазе на мјесту латинског Ĕ́ у дериватима
суфикса -Ĕ́LLU, -A, тј. *ě > jе и (и)ја, траг дифтонга у далматском језику,
тј. *i̭е и *i̭а, који су од онога Ĕ́ били постали у два корака, и то, Ĕ́ > *i̭е,
одакле је онда jе, и *i̭е > *i̭̭а, одакле је онда (и)ја., Vowel breaking in Dalmatian Romance appears to have evolved in two phases and,
in Montenegro, Serbo-Croatian ‘relics’of Dalmatian Romance derivatives in -Ĕ́LLU, -A appear to show two distinct outcomes of the Ĕ́, namely Serbo-Croatian *ě > jе and
(i)jа. The paper purports that jе-relics continue phase I of the vowel breaking, i.e. Ĕ́>
*i̭е, and that (i)jа-relics continue phase II of the process, i.e. *i̭е >*i̭а. From the data,
it would appear that phase I was all-Dalmatian, being well documented throughout
Dalmatia, and that phase II was specifically Montenegrin, being by and large attested
in Montenegro (and Veglia, in Vegliot, where it has long since been documented and
recognised as such)., Преломление гласных в далматинском языке, судя по всему, шло в два этапа:
в Черногории сербохорватские «реликты» далматинских производных на -Ĕ́LLU,
-A, видимо, показывают два различных отражения Ĕ́, а именно: схрв. *ě > jȅ и
(i)jȁ. В статье утверждается, что реликты с jе продолжают фазу I преломления,
т.е. Ĕ́ > *i̭é, а реликты с (i)jа ― фазу II, т.е. *i̭é > *i̭á. Из данных как будто явствует, что фаза I была общедалматинской, ибо она обильно представлена по всей
Далмации, а фаза II ― сугубо черногорской, она в основном отмечена в Черногории (и на о. Крк, в вельотском диалекте, где она давно отмечена и признана таковой).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Дифтонгација у далмaтороманским реликтима латинског суфикса -ĕllu, -а (из балканског латинитета xii)",
pages = "31-59",
volume = "74",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1801031L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6460"
}
Лигорио, О. Л.. (2018). Дифтонгација у далмaтороманским реликтима латинског суфикса -ĕllu, -а (из балканског латинитета xii). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 74(1), 31-59.
https://doi.org/10.2298/JFI1801031L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6460
Лигорио ОЛ. Дифтонгација у далмaтороманским реликтима латинског суфикса -ĕllu, -а (из балканског латинитета xii). in Јужнословенски филолог. 2018;74(1):31-59.
doi:10.2298/JFI1801031L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6460 .
Лигорио, Орсат Л., "Дифтонгација у далмaтороманским реликтима латинског суфикса -ĕllu, -а (из балканског латинитета xii)" in Јужнословенски филолог, 74, no. 1 (2018):31-59,
https://doi.org/10.2298/JFI1801031L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6460 .

Етимолошки речници

Петровић, Снежана

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6577
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе
T1  - Етимолошки речници
T1  - Этимологические словари
SP  - 143
EP  - 151
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6577
ER  - 
@inbook{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2018",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе",
booktitle = "Етимолошки речници, Этимологические словари",
pages = "143-151",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6577"
}
Петровић, С.. (2018). Етимолошки речници. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 143-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6577
Петровић С. Етимолошки речници. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе. 2018;:143-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6577 .
Петровић, Снежана, "Етимолошки речници" in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе (2018):143-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6577 .

Етимолошки речници српског језика – од концепције ка методологији

Петровић, Снежана М.; Вучковић, Марија Д.

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана М.
AU  - Вучковић, Марија Д.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6578
AB  - У области савремене српске етимолошке лексикографије у току је израда два речника: вишетомног
Етимолошког речника српског језика (ЕРСЈ) и Приручног етимолошког речника српског језика (ПЕРСЈ).
Први је речник типа тезауруса, чија грађа обухвата целокупан лексички материјал, док се други ограничава на тумачење основног лексичког фонда. Ова два речника имају различите концепције, што се огледа
у начину селекције и организације лексичке грађе, у начину формирања одредница и избора насловне
речи, затим у структури одреднице, као и у начину цитирања литературе и извора. Циљ рада је да се
поређењем одговарајућих сегмената ова два речника (леме на а- и б-) идентификују и представе разлике
у методолошкој обради одредница, проистекле из различитих концепција.
AB  - Two etymological dictionaries of the Serbian language are currently being compiled – Etimološki rečnik
srpskog jezika (ERSJ), an exhaustive, thesaurus-type, long-term project, and Priručni etimološki rečnik srpskog
jezika (PERSJ),a concise manual.
These dictionaries differ conceptually in two major aspects: a) the lexical material they are based on
– exhaustive literary and dialectal material for ERSJ on the one hand, and standard Serbian for PERSJ on the
other; b) the audiences they address – experts in etymology and linguists in general for ERSJ on the one hand,
and both linguistic experts and the broader audience for PERSJ on the other.
The aim of this paper was to investigate whether the conceptual differences between the two dictionaries
have resulted in differences in methodological treatment. The analysis of the respective material (covering letters
a- and b-) has exposed the following differences: a smaller number of lemmas in PERSJ than in ERSJ (§
3.1); a more nest-oriented approach in the organization of lemmas in PERSJ than in ERSJ (§ 3.2); more recent
borrowings in PERSJ than in ERSJ (§ 3.3); the headword in PERSJ is a form from standard Serbian, accented
and grammatically determined (§ 5.1.2), while in ERSJ the headword is a kind of ’hyperlemma’, an initial derivation
form without accent (§ 5.1.1); the first part of the lemma in PERSJ is significantly shorter than in ERSJ,
due to a more restrictive selection of derivatives and to the absence of dialectal material, semantic definitions,
references and place names (§ 5.2.2); a more precise identification of the etymon in the case of inter-Slavic borrowings
in PERSJ, especially in the case of loanwords from (Old) Church Slavonic (§ 6.3); the explanation of synonyms and functional or regional variants, often given in the third part of the lemma in PERSJ, are absent
from ERSJ (§ 7.6); in the case of loanwords, parallels from other languages placed in the second part of the
lemma in ERSJ, are transferred to the third part in PERSJ (§ 6.2); information on word history and cultural history
in a broader sense appears more frequently, and is more detailed in PERSJ than in ERSJ (§ 7.7); references in
PERSJ are clustered at the end of the lemma, whilst in ERSJ each piece of data cited has its own reference (§ 8).
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : том I : Језик
T1  - Етимолошки речници српског језика – од концепције ка методологији
T1  - Etymological Dictionaries of the Serbian Language – from Concept to Methodology
SP  - 245
EP  - 258
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6578
ER  - 
@article{
author = "Петровић, Снежана М. and Вучковић, Марија Д.",
year = "2018",
abstract = "У области савремене српске етимолошке лексикографије у току је израда два речника: вишетомног
Етимолошког речника српског језика (ЕРСЈ) и Приручног етимолошког речника српског језика (ПЕРСЈ).
Први је речник типа тезауруса, чија грађа обухвата целокупан лексички материјал, док се други ограничава на тумачење основног лексичког фонда. Ова два речника имају различите концепције, што се огледа
у начину селекције и организације лексичке грађе, у начину формирања одредница и избора насловне
речи, затим у структури одреднице, као и у начину цитирања литературе и извора. Циљ рада је да се
поређењем одговарајућих сегмената ова два речника (леме на а- и б-) идентификују и представе разлике
у методолошкој обради одредница, проистекле из различитих концепција., Two etymological dictionaries of the Serbian language are currently being compiled – Etimološki rečnik
srpskog jezika (ERSJ), an exhaustive, thesaurus-type, long-term project, and Priručni etimološki rečnik srpskog
jezika (PERSJ),a concise manual.
These dictionaries differ conceptually in two major aspects: a) the lexical material they are based on
– exhaustive literary and dialectal material for ERSJ on the one hand, and standard Serbian for PERSJ on the
other; b) the audiences they address – experts in etymology and linguists in general for ERSJ on the one hand,
and both linguistic experts and the broader audience for PERSJ on the other.
The aim of this paper was to investigate whether the conceptual differences between the two dictionaries
have resulted in differences in methodological treatment. The analysis of the respective material (covering letters
a- and b-) has exposed the following differences: a smaller number of lemmas in PERSJ than in ERSJ (§
3.1); a more nest-oriented approach in the organization of lemmas in PERSJ than in ERSJ (§ 3.2); more recent
borrowings in PERSJ than in ERSJ (§ 3.3); the headword in PERSJ is a form from standard Serbian, accented
and grammatically determined (§ 5.1.2), while in ERSJ the headword is a kind of ’hyperlemma’, an initial derivation
form without accent (§ 5.1.1); the first part of the lemma in PERSJ is significantly shorter than in ERSJ,
due to a more restrictive selection of derivatives and to the absence of dialectal material, semantic definitions,
references and place names (§ 5.2.2); a more precise identification of the etymon in the case of inter-Slavic borrowings
in PERSJ, especially in the case of loanwords from (Old) Church Slavonic (§ 6.3); the explanation of synonyms and functional or regional variants, often given in the third part of the lemma in PERSJ, are absent
from ERSJ (§ 7.6); in the case of loanwords, parallels from other languages placed in the second part of the
lemma in ERSJ, are transferred to the third part in PERSJ (§ 6.2); information on word history and cultural history
in a broader sense appears more frequently, and is more detailed in PERSJ than in ERSJ (§ 7.7); references in
PERSJ are clustered at the end of the lemma, whilst in ERSJ each piece of data cited has its own reference (§ 8).",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : том I : Језик",
title = "Етимолошки речници српског језика – од концепције ка методологији, Etymological Dictionaries of the Serbian Language – from Concept to Methodology",
pages = "245-258",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6578"
}
Петровић, С. М.,& Вучковић, М. Д.. (2018). Етимолошки речници српског језика – од концепције ка методологији. in Српска славистика : том I : Језик
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 245-258.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6578
Петровић СМ, Вучковић МД. Етимолошки речници српског језика – од концепције ка методологији. in Српска славистика : том I : Језик. 2018;:245-258.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6578 .
Петровић, Снежана М., Вучковић, Марија Д., "Етимолошки речници српског језика – од концепције ка методологији" in Српска славистика : том I : Језик (2018):245-258,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch16 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6578 .

Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language

Бјелетић, Марта; Влајић-Поповић, Јасна

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4693
AB  - У раду је систематски представљен допринос Вуковог Српског рјечника, као и целокупног
Вуковог корпуса, Приручном етимолошком речнику српског језика (ПЕРСЈ). Тај допринос се огледа у сва три сегмента одреднице новог речника, а пре свега у првом, документационом, и у трећем, аргументативном, јер за многе речи из основног лексичког фонда српског језика обрађене у ПЕРСЈ у Српском рјечнику и другим Вуковим списима налазимо прве потврде и/ли примере употребе илустративне за њихово изворно значење и културноисторијски контекст у којем су настале. Посебно су истакнути случајеви када Вук пружа податке значајне за доношење етимолошког суда, који се даје у другом делу одреднице ПЕРСЈ.
AB  - This paper presents a systematic overview of what the Concise etymological dictionary of the Serbian
language (CEDSL) owes to the magnificent opus of Vuk Karadžić (Vuk). This contribution is directly or
indirectly reflected in all three segments of this dictionary’s lemma. What this looks like is illustrated by examples
of particular lemmata.
The first part of the CEDSL lemma typically refers to Vuk’s Srpski rječnik (The Serbian dictionary, in
some of its editions) as a source of the first fixation of words hitherto unattested (s.vv. нокшир, швалер). The
first edition of that dictionary is also the single source of obscene lexicon, which is also treated in CEDSL.In the first, but also in the third part of the lemma, excerpts from folklore (lines of epic poems, proverbs,
etc.) collected by Vuk are used as illustrations of the use of the words analysed (e.g. бисер, бора, брада;
алат).
The third part of the lemma, reserved for various comments and discussion, abounds with data from Vuk’s
Rječnik and from his wider corpus. Various formal aspects (phonetic, morphological and word-formation ones)
are quoted and interpreted or else those related to semantics (original meaning, obsolete and regional meanings,
semantic developements) of the words analyzed (e.g. макнути, опна; ваљати; камен; брдо; ганути, ној;
поклон; кашика, новац). This part of the lemma can include facts related to the cultural history of words (e.g.
задужбина).
Etymological judgement is provided in the second part of the CEDSL lemma. It happens frequently that
exactly Vuk’s data contribute to establishing the ultimate etymology, or at the very least point the pursuit of the
final etymon in a certain direction. At times the very fact of presence or absence of a word in the Rječnik is indicative
of its chronology and/or its status within the Serbian language (e.g. завет; одличан), and occasionally
the origin of a word is implicated by Vuk’s information about its geographic distribution (e.g. кафа, но). But of
the greatest consequence are instances when Vuk’s examples, by the way of their form or meaning, most directly
influence the formulation of etymological judgement (e.g. кликнути, орити се).
Vuk’s entire corpus, and especially his Srpski rječnik, enters into a specific symbiosis with CEDSL: to
a large extent, and in many aspects, Vuk’s material enriches CEDSL which, in its turn, sheds new light onto
deeper layers of lexical and cultural riches hidden in Vuk’s Srpski rječnik.
Keywords: Serbian language, etymology, lexicography, Srpski rječnik, Vuk Karadžić.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике
T1  - Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language
T1  - Lupus in etymologia : Вуково дело на страницама Приручног етимолошког речника српског језика
SP  - 375
EP  - 387
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693
ER  - 
@inbook{
author = "Бјелетић, Марта and Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2018",
abstract = "У раду је систематски представљен допринос Вуковог Српског рјечника, као и целокупног
Вуковог корпуса, Приручном етимолошком речнику српског језика (ПЕРСЈ). Тај допринос се огледа у сва три сегмента одреднице новог речника, а пре свега у првом, документационом, и у трећем, аргументативном, јер за многе речи из основног лексичког фонда српског језика обрађене у ПЕРСЈ у Српском рјечнику и другим Вуковим списима налазимо прве потврде и/ли примере употребе илустративне за њихово изворно значење и културноисторијски контекст у којем су настале. Посебно су истакнути случајеви када Вук пружа податке значајне за доношење етимолошког суда, који се даје у другом делу одреднице ПЕРСЈ., This paper presents a systematic overview of what the Concise etymological dictionary of the Serbian
language (CEDSL) owes to the magnificent opus of Vuk Karadžić (Vuk). This contribution is directly or
indirectly reflected in all three segments of this dictionary’s lemma. What this looks like is illustrated by examples
of particular lemmata.
The first part of the CEDSL lemma typically refers to Vuk’s Srpski rječnik (The Serbian dictionary, in
some of its editions) as a source of the first fixation of words hitherto unattested (s.vv. нокшир, швалер). The
first edition of that dictionary is also the single source of obscene lexicon, which is also treated in CEDSL.In the first, but also in the third part of the lemma, excerpts from folklore (lines of epic poems, proverbs,
etc.) collected by Vuk are used as illustrations of the use of the words analysed (e.g. бисер, бора, брада;
алат).
The third part of the lemma, reserved for various comments and discussion, abounds with data from Vuk’s
Rječnik and from his wider corpus. Various formal aspects (phonetic, morphological and word-formation ones)
are quoted and interpreted or else those related to semantics (original meaning, obsolete and regional meanings,
semantic developements) of the words analyzed (e.g. макнути, опна; ваљати; камен; брдо; ганути, ној;
поклон; кашика, новац). This part of the lemma can include facts related to the cultural history of words (e.g.
задужбина).
Etymological judgement is provided in the second part of the CEDSL lemma. It happens frequently that
exactly Vuk’s data contribute to establishing the ultimate etymology, or at the very least point the pursuit of the
final etymon in a certain direction. At times the very fact of presence or absence of a word in the Rječnik is indicative
of its chronology and/or its status within the Serbian language (e.g. завет; одличан), and occasionally
the origin of a word is implicated by Vuk’s information about its geographic distribution (e.g. кафа, но). But of
the greatest consequence are instances when Vuk’s examples, by the way of their form or meaning, most directly
influence the formulation of etymological judgement (e.g. кликнути, орити се).
Vuk’s entire corpus, and especially his Srpski rječnik, enters into a specific symbiosis with CEDSL: to
a large extent, and in many aspects, Vuk’s material enriches CEDSL which, in its turn, sheds new light onto
deeper layers of lexical and cultural riches hidden in Vuk’s Srpski rječnik.
Keywords: Serbian language, etymology, lexicography, Srpski rječnik, Vuk Karadžić.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике",
booktitle = "Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language, Lupus in etymologia : Вуково дело на страницама Приручног етимолошког речника српског језика",
pages = "375-387",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693"
}
Бјелетић, М.,& Влајић-Поповић, Ј.. (2018). Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language. in Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 375-387.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693
Бјелетић М, Влајић-Поповић Ј. Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language. in Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике. 2018;:375-387.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693 .
Бјелетић, Марта, Влајић-Поповић, Јасна, "Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language" in Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике (2018):375-387,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693 .

Serbica Iaponica. Допринос јапанских слависта српској филологији. Нови Сад: Матица српска ‒ Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University ‒ Београд: Завод за уџбенике, Вукова задужбина, 2016, 348 стр. (= Студије о Србима 22 / Slavic-Eurasian Studies 31)

Влајић-Поповић, Јасна

(Нови Сад : Матица српска, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4687
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Serbica Iaponica. Допринос јапанских слависта српској филологији. Нови Сад: Матица српска ‒ Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University ‒ Београд: Завод за уџбенике, Вукова задужбина, 2016, 348 стр. (= Студије о Србима 22 / Slavic-Eurasian Studies 31)
SP  - 1
VL  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4687
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2018",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Serbica Iaponica. Допринос јапанских слависта српској филологији. Нови Сад: Матица српска ‒ Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University ‒ Београд: Завод за уџбенике, Вукова задужбина, 2016, 348 стр. (= Студије о Србима 22 / Slavic-Eurasian Studies 31)",
pages = "1",
volume = "61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4687"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2018). Serbica Iaponica. Допринос јапанских слависта српској филологији. Нови Сад: Матица српска ‒ Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University ‒ Београд: Завод за уџбенике, Вукова задужбина, 2016, 348 стр. (= Студије о Србима 22 / Slavic-Eurasian Studies 31). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 61, 1.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4687
Влајић-Поповић Ј. Serbica Iaponica. Допринос јапанских слависта српској филологији. Нови Сад: Матица српска ‒ Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University ‒ Београд: Завод за уџбенике, Вукова задужбина, 2016, 348 стр. (= Студије о Србима 22 / Slavic-Eurasian Studies 31). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2018;61:1.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4687 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Serbica Iaponica. Допринос јапанских слависта српској филологији. Нови Сад: Матица српска ‒ Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University ‒ Београд: Завод за уџбенике, Вукова задужбина, 2016, 348 стр. (= Студије о Србима 22 / Slavic-Eurasian Studies 31)" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 61 (2018):1,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4687 .

Стсрп. себрь, с.‑х. заст. с(р)ебар у општесловенском и индоевропском контексту

Лома, Александар

(Нови Сад : Матица српска, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Лома, Александар
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3795
AB  - Предмет
рада
је порекло
старосрпског
назива
за припаднике
нижег
друштвеног
слоја
себри.
Најпре
се дају
прегледи
старосрпских
и доцнијих
потврда
(1), историјских
интерпретација
(2) и досадашњих
етимолошких
тумачења
овог термина
(3). Затим
се сумира
компаративна
евиденција
(сродне
речи
у другим
словенским
језицима,
позајмљенице
из словенског
у језицима
ји. Европе,
балтски
облици
који
се различито
просуђују,
могућа
иранска
паралела)
и изводе
се закључци
о изворној
семантици
термина
(4). На крају
бива
критички
преиспитан
проблем
његове
крајње
етимологије
(5). Варијантност
облика
објашњава
се различитим
дисимилацијама
првобитног
предлошка
са два *r, највероватније
староиранског
порекла.
AB  - The paper
deals
with the origin
of Old Serbian
word designating
people
from the lower
social
class sebri.
Firstly an overview
of its Old Serbian
and later
attestations
(1), of its historical
interpretations
(2) and of the previous
attempts
at etymologising
it (3) is presented.
In the following
the comparative
evidence
is summarised
(comprising
the related
words in other
Slavic
languages,
the borrowings
from Slavic
in the languages
of Southeast
Europe,
the Baltic
forms, that are variously
interpreted,
as well as a possible
Iranian
parallel)
and conclusions
about
the original
meaning
of the term are drawn (4). Eventually
the problem
of its ultimate
etymology
is reconsidered
(5). The variety
of forms is explained
as a result
of various
dissimilations
of a proto-
form with two r, most probably
of Old Iranian
origin.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Стсрп. себрь, с.‑х. заст. с(р)ебар у општесловенском и индоевропском контексту
T1  - Altserbisch Sebrь, serbokroatisch Verältet S(R)Ebar im gemeinslavischen und indoeuropäischen Kontext
SP  - 9
EP  - 46
VL  - 93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3795
ER  - 
@article{
author = "Лома, Александар",
year = "2018",
abstract = "Предмет
рада
је порекло
старосрпског
назива
за припаднике
нижег
друштвеног
слоја
себри.
Најпре
се дају
прегледи
старосрпских
и доцнијих
потврда
(1), историјских
интерпретација
(2) и досадашњих
етимолошких
тумачења
овог термина
(3). Затим
се сумира
компаративна
евиденција
(сродне
речи
у другим
словенским
језицима,
позајмљенице
из словенског
у језицима
ји. Европе,
балтски
облици
који
се различито
просуђују,
могућа
иранска
паралела)
и изводе
се закључци
о изворној
семантици
термина
(4). На крају
бива
критички
преиспитан
проблем
његове
крајње
етимологије
(5). Варијантност
облика
објашњава
се различитим
дисимилацијама
првобитног
предлошка
са два *r, највероватније
староиранског
порекла., The paper
deals
with the origin
of Old Serbian
word designating
people
from the lower
social
class sebri.
Firstly an overview
of its Old Serbian
and later
attestations
(1), of its historical
interpretations
(2) and of the previous
attempts
at etymologising
it (3) is presented.
In the following
the comparative
evidence
is summarised
(comprising
the related
words in other
Slavic
languages,
the borrowings
from Slavic
in the languages
of Southeast
Europe,
the Baltic
forms, that are variously
interpreted,
as well as a possible
Iranian
parallel)
and conclusions
about
the original
meaning
of the term are drawn (4). Eventually
the problem
of its ultimate
etymology
is reconsidered
(5). The variety
of forms is explained
as a result
of various
dissimilations
of a proto-
form with two r, most probably
of Old Iranian
origin.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Стсрп. себрь, с.‑х. заст. с(р)ебар у општесловенском и индоевропском контексту, Altserbisch Sebrь, serbokroatisch Verältet S(R)Ebar im gemeinslavischen und indoeuropäischen Kontext",
pages = "9-46",
volume = "93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3795"
}
Лома, А.. (2018). Стсрп. себрь, с.‑х. заст. с(р)ебар у општесловенском и индоевропском контексту. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 93, 9-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3795
Лома А. Стсрп. себрь, с.‑х. заст. с(р)ебар у општесловенском и индоевропском контексту. in Зборник Матице српске за славистику. 2018;93:9-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3795 .
Лома, Александар, "Стсрп. себрь, с.‑х. заст. с(р)ебар у општесловенском и индоевропском контексту" in Зборник Матице српске за славистику, 93 (2018):9-46,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3795 .

Етимологија српског језика данас (уз осврт на јуче и поглед ка сутра)

Влајић-Поповић, Јасна

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2017
UR  - 0350–185x
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4706
AB  - Након осврта на допринос који су етимологији српског језика у
периоду XIX–XX века дали страни и домаћи истраживачи, рад се бави
прегледом савременог стања проучавања на пољу те дисциплине у
српској средини, где су она последњих деценија везана углавном за Ети-
молошки одсек при Институту за српски језик САНУ. Затим се, након
приказа елемената етимолошке анализе пореде методологије израде два
речника који се пишу у том Одсеку, једног типа тезауруса (ЕРСЈ) и другог
приручног етимолошког речника (ПЕРСЈ), а на крају излажу актуелни
проблеми и даје кратка пројекција будућег развоја српске етимологије
и њена агенда.
AB  - Вслед за обсуждением вклада внесеным в развитие этимологии сербского
языка сербскими и зарубежными исследователями на протяжении XIX и XX вв.,
в статье представлено современное положение исследований в этой области в
сербской среде, в которой они в последнии десятилетия связаны в основном с
Этимологическим отделом Института сербского языка Сербской академии наук
и исскуств. Затем, после представления элементов этимологического анализа со-
поставляются методологическиe приемы которые применяются в работе над дву-
мя этимологическими словарями в этом Отделе, одним – типа тезауруса (ЕРСЈ)
и другим – справочным (ПЕРСЈ). В конце представлен план развития сербской
этимологии в будущем, а так же и ее агенда.
AB  - After an introductory overview of previous achievements in the field, abroad
and at home, during the 19th and 20th centuries, this paper deals with the present state
of Serbian etymology (i.e. etymology of the Serbian language) among the Serbs which,
for several decades now, has been closely related to the Etymological Department of
the Serbian Language Institute of the Serbian Academy of Arts and Sciences. Following
an explanation of elements of the etymological analysis, we offer a comparison
of the methodologies applied in compiling the two dictionaries presently under development
at the Department, a thesaurus-type Etimološki rečnik srpskoga jezika (ERSJ
– Etymological Dictionary of the Serbian Language) and the abridged Priručni etimološki
rečnik srpskoga jezika (PERSJ – Concise Etymological Dictionary of the Serbian
Language). Finally, we present a preliminary projection of the future development
of Serbian etymology with a suggested agenda.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Етимологија српског језика данас (уз осврт на јуче и поглед ка сутра)
T1  - Этимология сербского языка (обзор прошлого и взгляд на будущее)
T1  - Etymology of The Serbian Language (With a Glance at the Past and a Look into the Future)
SP  - 137
EP  - 161
VL  - 73
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4706
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2017",
abstract = "Након осврта на допринос који су етимологији српског језика у
периоду XIX–XX века дали страни и домаћи истраживачи, рад се бави
прегледом савременог стања проучавања на пољу те дисциплине у
српској средини, где су она последњих деценија везана углавном за Ети-
молошки одсек при Институту за српски језик САНУ. Затим се, након
приказа елемената етимолошке анализе пореде методологије израде два
речника који се пишу у том Одсеку, једног типа тезауруса (ЕРСЈ) и другог
приручног етимолошког речника (ПЕРСЈ), а на крају излажу актуелни
проблеми и даје кратка пројекција будућег развоја српске етимологије
и њена агенда., Вслед за обсуждением вклада внесеным в развитие этимологии сербского
языка сербскими и зарубежными исследователями на протяжении XIX и XX вв.,
в статье представлено современное положение исследований в этой области в
сербской среде, в которой они в последнии десятилетия связаны в основном с
Этимологическим отделом Института сербского языка Сербской академии наук
и исскуств. Затем, после представления элементов этимологического анализа со-
поставляются методологическиe приемы которые применяются в работе над дву-
мя этимологическими словарями в этом Отделе, одним – типа тезауруса (ЕРСЈ)
и другим – справочным (ПЕРСЈ). В конце представлен план развития сербской
этимологии в будущем, а так же и ее агенда., After an introductory overview of previous achievements in the field, abroad
and at home, during the 19th and 20th centuries, this paper deals with the present state
of Serbian etymology (i.e. etymology of the Serbian language) among the Serbs which,
for several decades now, has been closely related to the Etymological Department of
the Serbian Language Institute of the Serbian Academy of Arts and Sciences. Following
an explanation of elements of the etymological analysis, we offer a comparison
of the methodologies applied in compiling the two dictionaries presently under development
at the Department, a thesaurus-type Etimološki rečnik srpskoga jezika (ERSJ
– Etymological Dictionary of the Serbian Language) and the abridged Priručni etimološki
rečnik srpskoga jezika (PERSJ – Concise Etymological Dictionary of the Serbian
Language). Finally, we present a preliminary projection of the future development
of Serbian etymology with a suggested agenda.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Етимологија српског језика данас (уз осврт на јуче и поглед ка сутра), Этимология сербского языка (обзор прошлого и взгляд на будущее), Etymology of The Serbian Language (With a Glance at the Past and a Look into the Future)",
pages = "137-161",
volume = "73",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4706"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2017). Етимологија српског језика данас (уз осврт на јуче и поглед ка сутра). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 137-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4706
Влајић-Поповић Ј. Етимологија српског језика данас (уз осврт на јуче и поглед ка сутра). in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):137-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4706 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Етимологија српског језика данас (уз осврт на јуче и поглед ка сутра)" in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):137-161,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4706 .

Ľubor Králik, Stručný etymologický slovnik slovenčiny. Bratislava: Veda, 2015, 704 str.

Манојловић, Соња

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Манојловић, Соња
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5235
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Ľubor Králik, Stručný etymologický slovnik slovenčiny. Bratislava: Veda, 2015, 704 str.
SP  - 440
EP  - 443
VL  - 73
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5235
ER  - 
@article{
author = "Манојловић, Соња",
year = "2017",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Ľubor Králik, Stručný etymologický slovnik slovenčiny. Bratislava: Veda, 2015, 704 str.",
pages = "440-443",
volume = "73",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5235"
}
Манојловић, С.. (2017). Ľubor Králik, Stručný etymologický slovnik slovenčiny. Bratislava: Veda, 2015, 704 str.. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 440-443.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5235
Манојловић С. Ľubor Králik, Stručný etymologický slovnik slovenčiny. Bratislava: Veda, 2015, 704 str.. in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):440-443.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5235 .
Манојловић, Соња, "Ľubor Králik, Stručný etymologický slovnik slovenčiny. Bratislava: Veda, 2015, 704 str." in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):440-443,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5235 .

Етимологија у часопису "Наш језик"

Janković, Jelena D.

(Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2017)

TY  - THES
AU  - Janković, Jelena D.
PY  - 2017
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=5489
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:16881/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=49655567
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/9029
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4524
AB  - Предмет дисертације су етимолошки подаци који се налазе у чланцимаобјављеним у лингвистичком часопису „Наш језик“ у временском распону од1932/1933. до 2013. године. Међу његовим корицама су се, у складу с програмомчасописа, нашли радови посвећени изучавању и нормирању српског (ранијесрпско-хрватског) књижевног језика, решавању питања језичке културе, неговањуте културе и усмеравању правца њеног даљег развитка. Иако је у „Нашем језику“објављен мањи број етимолошких студија, часопис се показао као богат изворетимолошких података, а под тим подразумевамо сваку информацију која се тичепорекла, развоја и/или историје одређене речи, израза или синтаксичкеконструкције...
AB  - The subject of this dissertation is the etymological information found in thepapers published in the linguistic journal Naš jezik from 1932/1933 to 2013. Inaccordance with the journal program, the papers published in these volumes are dealingwith topics such as study and standardization of the Serbian (formerly Serbo-Croatian)literary language; they are also addressing various language culture issues, fosteringlanguage culture as well as steering the direction of its further development. Eventhough only a smaller number of etymological studies have been published in thejournal Naš jezik, it has proven to be a rich source of etymological information, and bythat, we mean any information concerning origin, development, and/or history of aspecific word, phrase or syntactic construction...
PB  - Универзитет у Београду, Филолошки факултет
T2  - Универзитет у Београду
T1  - Етимологија у часопису "Наш језик"
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4524
ER  - 
@phdthesis{
author = "Janković, Jelena D.",
year = "2017",
abstract = "Предмет дисертације су етимолошки подаци који се налазе у чланцимаобјављеним у лингвистичком часопису „Наш језик“ у временском распону од1932/1933. до 2013. године. Међу његовим корицама су се, у складу с програмомчасописа, нашли радови посвећени изучавању и нормирању српског (ранијесрпско-хрватског) књижевног језика, решавању питања језичке културе, неговањуте културе и усмеравању правца њеног даљег развитка. Иако је у „Нашем језику“објављен мањи број етимолошких студија, часопис се показао као богат изворетимолошких података, а под тим подразумевамо сваку информацију која се тичепорекла, развоја и/или историје одређене речи, израза или синтаксичкеконструкције..., The subject of this dissertation is the etymological information found in thepapers published in the linguistic journal Naš jezik from 1932/1933 to 2013. Inaccordance with the journal program, the papers published in these volumes are dealingwith topics such as study and standardization of the Serbian (formerly Serbo-Croatian)literary language; they are also addressing various language culture issues, fosteringlanguage culture as well as steering the direction of its further development. Eventhough only a smaller number of etymological studies have been published in thejournal Naš jezik, it has proven to be a rich source of etymological information, and bythat, we mean any information concerning origin, development, and/or history of aspecific word, phrase or syntactic construction...",
publisher = "Универзитет у Београду, Филолошки факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Етимологија у часопису "Наш језик"",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4524"
}
Janković, J. D.. (2017). Етимологија у часопису "Наш језик". in Универзитет у Београду
Универзитет у Београду, Филолошки факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4524
Janković JD. Етимологија у часопису "Наш језик". in Универзитет у Београду. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4524 .
Janković, Jelena D., "Етимологија у часопису "Наш језик"" in Универзитет у Београду (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4524 .

Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?)

Бјелетић, Марта

(Београд : Филолошки факултет, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6808
AB  - У раду је анализирана лексикографска обрада с.-х. глагола капати у

два описна речника српско-хрватског језика, КЈА и РСА. Установљено

је да оба речника дефинишу исто основно значење ('капати кап по

кап"), али да се дијапазон секундарних значења не поклапа у потпу
ности. То је условљено, с једне стране, концепцијским разликама двају
речника, а с друге – различитим бројем расположивих дијалекатских
извора из којих су црпена значења разматраног глагола. Са станови
шта раздвајања полисемије и хомонимије, глагол капати (са својим

префигираним облицима) у РСА није доследно обрађен. Најчешће се

третира као полисемантичан, осим у случају облика са префиксом од-,

где су издвојена два хомонима: дткапати 'капљући исцурити, отећи,

оцедити се' и откапати "јако озепсти, смрзнути се". Рад представља

увод у шире проучавање семантике континуаната псл. *kapati, које

би могло допринети утврђивању коначног порекла овог етимолошки

проблематичног прасловенског глагола.
AB  - This paper offers an analysis of the lexicographic treatment of the S.-Cr. verb kapati ’stillare’ in two descriptive dictionaries of the Serbo-Croatian language — RJA (Ryeénik hrvatskoga
ili srpskoga jezika) and RSA (Recénik srpskohrvatskog knjizevnog i narodnog jezika). In both
dictionaries one the same meaning (’to drop’) is defined as basic, while the registers of secondary meanings do not completely coincide. This is due, on the one hand, to different concepts
of the two dictionaries, and on the other, to unequal corpora of available dialectal sources from
which the meanings of a given verb were excerpted. From the standpoint of distinction between
polysemy and homonymy, the verb kapati (with its prefixed forms) has no consistent treatment
in RSA. It is usually considered a polysemantic verb, except in the case of the form prefixed by
od-, where two homonyms are distinguished: otkapati' ’to leak out, drain out’ and otkapati* ’to
catch cold, get frozen’. This paper is an introduction to a more complex investigation of semantics of the continuants of PSI. *kapati, which might contribute to establishing the final origin of
this etymologically problematic Proto-Slavic verb.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
T1  - Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?)
T1  - Lexicographic Treatment of the s.-cr. Verb kapati ’stillare’ (Polysemy or Homonymy’?)
SP  - 537
EP  - 548
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6808
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2017",
abstract = "У раду је анализирана лексикографска обрада с.-х. глагола капати у

два описна речника српско-хрватског језика, КЈА и РСА. Установљено

је да оба речника дефинишу исто основно значење ('капати кап по

кап"), али да се дијапазон секундарних значења не поклапа у потпу
ности. То је условљено, с једне стране, концепцијским разликама двају
речника, а с друге – различитим бројем расположивих дијалекатских
извора из којих су црпена значења разматраног глагола. Са станови
шта раздвајања полисемије и хомонимије, глагол капати (са својим

префигираним облицима) у РСА није доследно обрађен. Најчешће се

третира као полисемантичан, осим у случају облика са префиксом од-,

где су издвојена два хомонима: дткапати 'капљући исцурити, отећи,

оцедити се' и откапати "јако озепсти, смрзнути се". Рад представља

увод у шире проучавање семантике континуаната псл. *kapati, које

би могло допринети утврђивању коначног порекла овог етимолошки

проблематичног прасловенског глагола., This paper offers an analysis of the lexicographic treatment of the S.-Cr. verb kapati ’stillare’ in two descriptive dictionaries of the Serbo-Croatian language — RJA (Ryeénik hrvatskoga
ili srpskoga jezika) and RSA (Recénik srpskohrvatskog knjizevnog i narodnog jezika). In both
dictionaries one the same meaning (’to drop’) is defined as basic, while the registers of secondary meanings do not completely coincide. This is due, on the one hand, to different concepts
of the two dictionaries, and on the other, to unequal corpora of available dialectal sources from
which the meanings of a given verb were excerpted. From the standpoint of distinction between
polysemy and homonymy, the verb kapati (with its prefixed forms) has no consistent treatment
in RSA. It is usually considered a polysemantic verb, except in the case of the form prefixed by
od-, where two homonyms are distinguished: otkapati' ’to leak out, drain out’ and otkapati* ’to
catch cold, get frozen’. This paper is an introduction to a more complex investigation of semantics of the continuants of PSI. *kapati, which might contribute to establishing the final origin of
this etymologically problematic Proto-Slavic verb.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк",
title = "Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?), Lexicographic Treatment of the s.-cr. Verb kapati ’stillare’ (Polysemy or Homonymy’?)",
pages = "537-548",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6808"
}
Бјелетић, М.. (2017). Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?). in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
Београд : Филолошки факултет., 537-548.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6808
Бјелетић М. Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?). in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк. 2017;:537-548.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6808 .
Бјелетић, Марта, "Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?)" in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк (2017):537-548,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6808 .

Turkish Loanwords in the Czech Manuscript of Konstantin Mihailović’s “Memoirs of a Janissary”

Petrović, Snežana

(Praha : Nakladatelství Lidové noviny, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Petrović, Snežana
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6589
AB  - In the paper, a vocabulary of 91 Turkish loanwords is presented. They are excerpted
from the printed version of the early XVIth century Czech manuscript entitled
Memoirs of a Janissary, written by Konstantin Mihailović. The loanwords are provided with
an etymological explanation and the evidence of their presence in selected dictionaries and
lexical databases of the Czech language is given.
AB  - У раду је представљен речник турцизама ексцерпираних из чешког рукописа Јанича-
рових успомена Константина Михаиловића који је издат 1975. године, у транскрипту
и преводу на енглески Б. Штолца. Све речи опскрбљене су етимолошким објашњењем
и упоређене са одабраним речницима чешког језика и базама лексичких података.
PB  - Praha : Nakladatelství Lidové noviny
T2  - Etymological Research into Czech
T1  - Turkish Loanwords in the Czech Manuscript of Konstantin Mihailović’s “Memoirs of a Janissary”
T1  - Турцизми у чешком рукопису Константина Михајловића „Јаничарове успомене“
SP  - 339
EP  - 349
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6589
ER  - 
@inbook{
author = "Petrović, Snežana",
year = "2017",
abstract = "In the paper, a vocabulary of 91 Turkish loanwords is presented. They are excerpted
from the printed version of the early XVIth century Czech manuscript entitled
Memoirs of a Janissary, written by Konstantin Mihailović. The loanwords are provided with
an etymological explanation and the evidence of their presence in selected dictionaries and
lexical databases of the Czech language is given., У раду је представљен речник турцизама ексцерпираних из чешког рукописа Јанича-
рових успомена Константина Михаиловића који је издат 1975. године, у транскрипту
и преводу на енглески Б. Штолца. Све речи опскрбљене су етимолошким објашњењем
и упоређене са одабраним речницима чешког језика и базама лексичких података.",
publisher = "Praha : Nakladatelství Lidové noviny",
journal = "Etymological Research into Czech",
booktitle = "Turkish Loanwords in the Czech Manuscript of Konstantin Mihailović’s “Memoirs of a Janissary”, Турцизми у чешком рукопису Константина Михајловића „Јаничарове успомене“",
pages = "339-349",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6589"
}
Petrović, S.. (2017). Turkish Loanwords in the Czech Manuscript of Konstantin Mihailović’s “Memoirs of a Janissary”. in Etymological Research into Czech
Praha : Nakladatelství Lidové noviny., 339-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6589
Petrović S. Turkish Loanwords in the Czech Manuscript of Konstantin Mihailović’s “Memoirs of a Janissary”. in Etymological Research into Czech. 2017;:339-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6589 .
Petrović, Snežana, "Turkish Loanwords in the Czech Manuscript of Konstantin Mihailović’s “Memoirs of a Janissary”" in Etymological Research into Czech (2017):339-349,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6589 .

Из историјата једног српског лингвистичког термина : позајмљеница - једна позајмица која се не узима позајмице

Влајић-Поповић, Јасна

(Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1982
PB  - Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк
T2  - Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк
T1  - Из историјата једног српског лингвистичког термина : позајмљеница - једна позајмица која се не узима позајмице
SP  - 527
EP  - 536
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1982
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2017",
publisher = "Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк",
journal = "Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк",
title = "Из историјата једног српског лингвистичког термина : позајмљеница - једна позајмица која се не узима позајмице",
pages = "527-536",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1982"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2017). Из историјата једног српског лингвистичког термина : позајмљеница - једна позајмица која се не узима позајмице. in Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк
Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк., 527-536.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1982
Влајић-Поповић Ј. Из историјата једног српског лингвистичког термина : позајмљеница - једна позајмица која се не узима позајмице. in Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк. 2017;:527-536.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1982 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Из историјата једног српског лингвистичког термина : позајмљеница - једна позајмица која се не узима позајмице" in Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк (2017):527-536,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1982 .

Proto-Slavic *astriti ‘to watch sharply, cast looks’ revisited

Vlajić-Popović, Jasna

(Praha : Lidové noviny, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Vlajić-Popović, Jasna
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2397
AB  - This paper revisits the hitherto interpretation of the PSl. (dial.) verb *astriti ‘to
watch sharply, quickly; cast looks’ (with Cz. dial., Slk. and Pol. continuants) as deriving from
PIE *ōk’-u- ‘quick’, and as being related to the ornithonym *astrębъ ‘hawk, аccipiter’. Since
the precise connection between the verb and the ornithonym is uncertain, it is suggested
that they be separated and the verb studied independently. Two possibilities of its origin
are proposed. One argues that PIE *ak’r(o)- ‘sharp’ (i.e. PSl. *ostrъ) is a likely PIE prototype
and suggests tracing the verb to it. The other departs from the analogy with synonymous
PSl. *patriti and proposes a number of possible PSl. roots the verb could formally be traced
to. Our fi rst proposal is just preliminary, and the other is fi nally discarded as insuffi ciently
grounded – so they both remain only ideas for further study. Since even considering some
new data (mostly Serbian, hitherto unnoticed) could not lead to a satisfactory result, it is
concluded that hopefully new data will appear in future.
AB  - У раду се преиспи-
тује досадашње тумачење псл. (дијал.) глагол *astriti ‘гледати оштро, брзо; бацати по-
глед’ (уп. чеш. дијал. jastřiti, jastřiť, jastriti, слч. jastriť, пољ. jastrzyć) који се, заједно са
орнитонимом *astrębъ ‘јастреб, аccipiter’ реконструише као изведен у крајњој линији
од пие. *ōk’-u- ‘брз’. Како је веза између глагола и именице нејасна, предлаже се да се
глагол посматра независно од орнитонима. Нуде се двa објашњења његовог порекла.
По једном, пие. *ak’r(o)- ‘оштар’ (тј. псл. *ostrъ) је вероватнији пие. предложак, те се
предлаже извођење глагола од њега, са семантичким аргументом укр. фразеологизма
гостри́ти (очи на кого) ‘стрељати очима’, као показатеља да је, са очима као унутра-
шњим објектом, могао развити секундарну интранзитивност. Формално се вокал-
ска дужина у *jastriti од *ostrěti пореди са паром *paliti од *polěti (уз ограду не непот-
пуности аналогије јер није у питању примарни глагол), и дозвољава могућност да лат.
ācer ‘оштар’ можда сведочи о постојању псл. *āstrъ поред *ostrъ. У другом се предлаже
ономасиолошки и творбени паралелизам са псл. *patriti/*patrati ‘гледати, посматрати,
надгледати’, али без одређења конкретног предлошка. Оба изнета решења сматрају
се само предлозима за размишљање, у нади да ће се убудуће открити подаци који ће
указати на коначно тумачење.
PB  - Praha : Lidové noviny
T2  - Etymological Research into Czech
T1  - Proto-Slavic *astriti ‘to watch sharply, cast looks’ revisited
SP  - 431
EP  - 439
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2397
ER  - 
@article{
author = "Vlajić-Popović, Jasna",
year = "2017",
abstract = "This paper revisits the hitherto interpretation of the PSl. (dial.) verb *astriti ‘to
watch sharply, quickly; cast looks’ (with Cz. dial., Slk. and Pol. continuants) as deriving from
PIE *ōk’-u- ‘quick’, and as being related to the ornithonym *astrębъ ‘hawk, аccipiter’. Since
the precise connection between the verb and the ornithonym is uncertain, it is suggested
that they be separated and the verb studied independently. Two possibilities of its origin
are proposed. One argues that PIE *ak’r(o)- ‘sharp’ (i.e. PSl. *ostrъ) is a likely PIE prototype
and suggests tracing the verb to it. The other departs from the analogy with synonymous
PSl. *patriti and proposes a number of possible PSl. roots the verb could formally be traced
to. Our fi rst proposal is just preliminary, and the other is fi nally discarded as insuffi ciently
grounded – so they both remain only ideas for further study. Since even considering some
new data (mostly Serbian, hitherto unnoticed) could not lead to a satisfactory result, it is
concluded that hopefully new data will appear in future., У раду се преиспи-
тује досадашње тумачење псл. (дијал.) глагол *astriti ‘гледати оштро, брзо; бацати по-
глед’ (уп. чеш. дијал. jastřiti, jastřiť, jastriti, слч. jastriť, пољ. jastrzyć) који се, заједно са
орнитонимом *astrębъ ‘јастреб, аccipiter’ реконструише као изведен у крајњој линији
од пие. *ōk’-u- ‘брз’. Како је веза између глагола и именице нејасна, предлаже се да се
глагол посматра независно од орнитонима. Нуде се двa објашњења његовог порекла.
По једном, пие. *ak’r(o)- ‘оштар’ (тј. псл. *ostrъ) је вероватнији пие. предложак, те се
предлаже извођење глагола од њега, са семантичким аргументом укр. фразеологизма
гостри́ти (очи на кого) ‘стрељати очима’, као показатеља да је, са очима као унутра-
шњим објектом, могао развити секундарну интранзитивност. Формално се вокал-
ска дужина у *jastriti од *ostrěti пореди са паром *paliti од *polěti (уз ограду не непот-
пуности аналогије јер није у питању примарни глагол), и дозвољава могућност да лат.
ācer ‘оштар’ можда сведочи о постојању псл. *āstrъ поред *ostrъ. У другом се предлаже
ономасиолошки и творбени паралелизам са псл. *patriti/*patrati ‘гледати, посматрати,
надгледати’, али без одређења конкретног предлошка. Оба изнета решења сматрају
се само предлозима за размишљање, у нади да ће се убудуће открити подаци који ће
указати на коначно тумачење.",
publisher = "Praha : Lidové noviny",
journal = "Etymological Research into Czech",
title = "Proto-Slavic *astriti ‘to watch sharply, cast looks’ revisited",
pages = "431-439",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2397"
}
Vlajić-Popović, J.. (2017). Proto-Slavic *astriti ‘to watch sharply, cast looks’ revisited. in Etymological Research into Czech
Praha : Lidové noviny., 431-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2397
Vlajić-Popović J. Proto-Slavic *astriti ‘to watch sharply, cast looks’ revisited. in Etymological Research into Czech. 2017;:431-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2397 .
Vlajić-Popović, Jasna, "Proto-Slavic *astriti ‘to watch sharply, cast looks’ revisited" in Etymological Research into Czech (2017):431-439,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2397 .