Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200176 (Institute of Musicology SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200176/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200176 (Institute of Musicology SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200176 (Muzikološki institut SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200176 (Музиколошки институт САНУ, Београд) (sr)
Authors

Publications

Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике

Васић, Александар; Голубовић, Марија

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-31)

TY  - JOUR
AU  - Васић, Александар
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2021-12-31
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12526
AB  - The Association of Serbian Singing Societies in Sombor started the magazine “Gusle” in May 1911. It was a monthly magazine with each issue sixteen pages long. In the introductory place in each issue “Gusle” brought extensive texts dedicated to the problems in the work of Serbian singing societies. One column followed the work of the Association, and one brought news from the life of singing societies. The magazine was concluded by notes and advertisements. The outbreak
of the First World War stopped the publication of this magazine. The last issue
was published in April 1914. This is the first study dedicated to the magazine
“Gusle”, its structure, content and ideological profile. In the appendix, the paper
brings an integral bibliography of the journal, which did not exist until now.
AB  - Савез српских певачких друштава у Сомбору покренуо је у мају 1911. године
часопис „Гусле“. Часопис је излазио једном месечно на шеснаест страница.
На уводном месту у сваком броју „Гусле“ су доносиле обиман текст посвећен
проблемима у раду српских певачких дружина. Једна рубрика је пратила рад
Савеза, а једна је доносила вести из живота певачких друштава. Часопис су
закључивале белешке и огласи. Избијање Првог светског рата зауставило
је излажење овога гласила. Последњи број је изашао у априлу 1914. Ово је
прва студија посвећена часопису „Гусле“, његовој структури, садржају и
идеолошком профилу. У додатку, рад доноси интегралну библиографију
часописа, која до сада није постојала.
AB  - In January 1911, the Association of Serbian Singing Societies was founded in
Sombor. The first issue of the magazine “Gusle”, the official gazette of the Association,
appeared in May of the same year. It was a monthly magazine with each issue sixteen
pages long. The magazine was published regularly until April 1914. The outbreak of
the First World War halted the publication of the magazine.
During the three years of its existence, “Gusle” published two hundred and sixtythree
articles. Each issue opened with an extensive text dedicated to practical issues
and problems related to the work of Serbian singing societies. Those articles were
followd by the column “Work of the Association”, which brought news about the
activities of the Sombor Association of Serbian Singing Societies. The third column
reported on the work of a number of Serbian singing societies. The journal was
concluded by notes of various contents, and advertisements were printed at the very
end. The magazine also published translations of articles from foreign periodicals.
The editorial board presented its program at the beginning of the first issue. The
goal of the magazine was to serve the idea that led to the creation of the Association
of Serbian Singing Societies – to gather together and connect Serbian singing
societies. “Gusle” intended to contribute to achieving a unique system in the work of
singing societies. In addition, the magazine was supposed to help establish a singing
society in every Serbian place.
The focus in each issue was on the introductory, extensive texts. The themes of
these articles revealed the motives of the editorial board. Namely, the introductory
texts were not conceived as musicological essays of original aspirations; the
intention was to open practical, important questions that reflected the problems in
the functioning of singing societies.
Although at the beginning of the 20th century the idea of Yugoslavism was
present in Serbian intellectual circles, the magazine “Gusle” did not show interest in
it. There are very few Croatian and Slovenian topics in “Gusle”. Croats and Slovenes were mentioned only as part of strengthening ties with the Slavic peoples in general. The word Yugoslav was used only a few times, without elaboration.
For the historian of Serbian music, the magazine “Gusle” in the first place represents a source of information on musical opportunities among the Serbs in Austria-Hungary and in their singing societies, in the years before the First World War. “Gusle” served as a practical advisor to the singing societies in their work. The ambition of the magazine publishers did not go beyond that role. The absence of professional studies and reviews makes “Gusle” a distant ancestor of professional music periodicals that would be established and developed in the Serbian language only in the period between the two world wars.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике
T1  - The magazine „Gusle“ (1911–1914) in the history of Serbian music periodicals
SP  - 181
EP  - 212
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131181V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526
ER  - 
@article{
author = "Васић, Александар and Голубовић, Марија",
year = "2021-12-31",
abstract = "The Association of Serbian Singing Societies in Sombor started the magazine “Gusle” in May 1911. It was a monthly magazine with each issue sixteen pages long. In the introductory place in each issue “Gusle” brought extensive texts dedicated to the problems in the work of Serbian singing societies. One column followed the work of the Association, and one brought news from the life of singing societies. The magazine was concluded by notes and advertisements. The outbreak
of the First World War stopped the publication of this magazine. The last issue
was published in April 1914. This is the first study dedicated to the magazine
“Gusle”, its structure, content and ideological profile. In the appendix, the paper
brings an integral bibliography of the journal, which did not exist until now., Савез српских певачких друштава у Сомбору покренуо је у мају 1911. године
часопис „Гусле“. Часопис је излазио једном месечно на шеснаест страница.
На уводном месту у сваком броју „Гусле“ су доносиле обиман текст посвећен
проблемима у раду српских певачких дружина. Једна рубрика је пратила рад
Савеза, а једна је доносила вести из живота певачких друштава. Часопис су
закључивале белешке и огласи. Избијање Првог светског рата зауставило
је излажење овога гласила. Последњи број је изашао у априлу 1914. Ово је
прва студија посвећена часопису „Гусле“, његовој структури, садржају и
идеолошком профилу. У додатку, рад доноси интегралну библиографију
часописа, која до сада није постојала., In January 1911, the Association of Serbian Singing Societies was founded in
Sombor. The first issue of the magazine “Gusle”, the official gazette of the Association,
appeared in May of the same year. It was a monthly magazine with each issue sixteen
pages long. The magazine was published regularly until April 1914. The outbreak of
the First World War halted the publication of the magazine.
During the three years of its existence, “Gusle” published two hundred and sixtythree
articles. Each issue opened with an extensive text dedicated to practical issues
and problems related to the work of Serbian singing societies. Those articles were
followd by the column “Work of the Association”, which brought news about the
activities of the Sombor Association of Serbian Singing Societies. The third column
reported on the work of a number of Serbian singing societies. The journal was
concluded by notes of various contents, and advertisements were printed at the very
end. The magazine also published translations of articles from foreign periodicals.
The editorial board presented its program at the beginning of the first issue. The
goal of the magazine was to serve the idea that led to the creation of the Association
of Serbian Singing Societies – to gather together and connect Serbian singing
societies. “Gusle” intended to contribute to achieving a unique system in the work of
singing societies. In addition, the magazine was supposed to help establish a singing
society in every Serbian place.
The focus in each issue was on the introductory, extensive texts. The themes of
these articles revealed the motives of the editorial board. Namely, the introductory
texts were not conceived as musicological essays of original aspirations; the
intention was to open practical, important questions that reflected the problems in
the functioning of singing societies.
Although at the beginning of the 20th century the idea of Yugoslavism was
present in Serbian intellectual circles, the magazine “Gusle” did not show interest in
it. There are very few Croatian and Slovenian topics in “Gusle”. Croats and Slovenes were mentioned only as part of strengthening ties with the Slavic peoples in general. The word Yugoslav was used only a few times, without elaboration.
For the historian of Serbian music, the magazine “Gusle” in the first place represents a source of information on musical opportunities among the Serbs in Austria-Hungary and in their singing societies, in the years before the First World War. “Gusle” served as a practical advisor to the singing societies in their work. The ambition of the magazine publishers did not go beyond that role. The absence of professional studies and reviews makes “Gusle” a distant ancestor of professional music periodicals that would be established and developed in the Serbian language only in the period between the two world wars.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике, The magazine „Gusle“ (1911–1914) in the history of Serbian music periodicals",
pages = "181-212",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131181V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526"
}
Васић, А.,& Голубовић, М.. (2021-12-31). Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 181-212.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131181V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526
Васић А, Голубовић М. Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике. in Музикологија. 2021;(31):181-212.
doi:10.2298/MUZ2131181V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526 .
Васић, Александар, Голубовић, Марија, "Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике" in Музикологија, no. 31 (2021-12-31):181-212,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131181V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526 .

Владимир Јовановић, 100 година Опере Народног позоришта у Београду. Београд: Чигоја штампа, 2020. ISBN 978-86-531-0625-6 (ЧШ)

Спасић, Вања

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Спасић, Вања
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12531
AB  - Поводом обележавања стоте годишњице оснивања Опере Народног позоришта у Београду, публика је имала прилике да се кроз три различита медија упозна са историјатом институције која представља један од најзначајнијих чинилаца нашег музичког и културног живота.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Владимир Јовановић, 100 година Опере Народног позоришта у Београду. Београд: Чигоја штампа, 2020. ISBN 978-86-531-0625-6 (ЧШ)
SP  - 277
EP  - 282
IS  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12531
ER  - 
@article{
author = "Спасић, Вања",
year = "2021-12-30",
abstract = "Поводом обележавања стоте годишњице оснивања Опере Народног позоришта у Београду, публика је имала прилике да се кроз три различита медија упозна са историјатом институције која представља један од најзначајнијих чинилаца нашег музичког и културног живота.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Владимир Јовановић, 100 година Опере Народног позоришта у Београду. Београд: Чигоја штампа, 2020. ISBN 978-86-531-0625-6 (ЧШ)",
pages = "277-282",
number = "31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12531"
}
Спасић, В.. (2021-12-30). Владимир Јовановић, 100 година Опере Народног позоришта у Београду. Београд: Чигоја штампа, 2020. ISBN 978-86-531-0625-6 (ЧШ). in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 277-282.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12531
Спасић В. Владимир Јовановић, 100 година Опере Народног позоришта у Београду. Београд: Чигоја штампа, 2020. ISBN 978-86-531-0625-6 (ЧШ). in Музикологија. 2021;(31):277-282.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12531 .
Спасић, Вања, "Владимир Јовановић, 100 година Опере Народног позоришта у Београду. Београд: Чигоја штампа, 2020. ISBN 978-86-531-0625-6 (ЧШ)" in Музикологија, no. 31 (2021-12-30):277-282,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12531 .

Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца

Пено, Весна Сара

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12523
AB  - The paper deals with the so-called patriarchal – Constantinople ifos in the recent church-singing tradition. Different aspects of this phenomenon are presented, about which numerous stereotypical attitudes have been expressed in different kind of narratives. In considering the phenomenon of ifos in this study, we started from the fact that it was at the center of a dispute between the reformers of the late Byzantine Neum notation - the so-called the “old method” and the conservative among Constantinople’s renowned singers, who did not accept the “new method” without resistance. It was also stated that the patriarchal ifos by inertia and not always justifiably attributed to the singers who were active in the Church of St. George on Fanar. Also, arguments were presented in favor of a critical review of contemporary discourses in which the ideologized belief is repeated that the Constantinople throne is the guarantee of any kind of saint church tradition, and thus the patristic Orthodox church music.
AB  - У фокусу рада је тзв. патријаршијски – константинопољски ифос у новијој
традицији јелинског појања. Представљени су различити аспекти овог
феномена у вези с којим су у различитим врстама наратива изнети бројни
стереотипни ставови. У разматрању феномена ифос у овој студији, пошло се
од чињеница је он био у сржи спора између реформатора касновизантијске
нотације, тзв. „старог метода“, и конзервативаца међу реномираним
константинопољским појцима, који „нови метод“ нису прихватили без
отпора. Констатовано је и да се патријаршијски ифос по инерцији и не увек
оправдано приписивао појцима у Цркви Светог Георгија на Фанару. Указано
је и на аргументе у прилог критичком осврту на савремене дискурсе о ифосу
у којима се понавља идеологизовано уверење да је константинопољски трон
гарант сваког облика освештаног црквеног предања, самим тим и отачке
православне црквене музике.
AB  - In 2014, Patriarch of Constantinople Bartholomeos signed a circular epistle on
the occasion of the two hundredth anniversary of the reform of music / the so-called
“new method”. In 1814, namely, three musicians from Constantinople – Chrysanthos,
Gregorios and Churmusios – reformed the late Byzantine neum notation and
introduced a new, shortened way of learning church melodies. At the beginning of
his epistle, Patriarch Bartholomeos pointed out that, thanks to the three reformers,
“the Mother Church of Constantinople remained the ark of salvation of the father's
Orthodox church music”.
The Patriarch’s panigiric text on the jubilee also states that the reform did not
introduce any novelties and that the ifos of the ancient paternal psalmody was preserved
in the pulpits of the so-called Great Church dedicated to St George. As expected,
the current Patriarch of Constantinople neither referred in the text to what
was the content of ifos in church music, nor what were the features of the patriarchal
– Constantinople musical ifos. Based on the existing musicological sources, it is also
evident that there is no single platform among singers and musicologists in defining
and describing this phenomenon, nor are there pre-agreed criteria. The writings on
ifos do not mention the important fact that precisely ifos was one, if not the key controversial
issue that divided the singers in the Great Church in Constantinople at the
beginning of the 19th century: conservatives continued to sing according to the “old
method”, while progressives sang on the “new method”. This fact determined the
concept of this article, the first part of which considers what was “new” in the “new
method” that provoked the reactions of the leading figures among singers on Phanar
and convinced them against the reform.
The famous Constantinople philosopher, physician and connoisseur of church
music Basilios Stefanidis was the first scholar who tried to define the meaning of
ifos. He brought ifos primarily in connection with: 1) the creative potential of the
singer while interpreting the stenographic / synoptic late Byzantine Neum record;
and with 2) adopting a chanting manner in the process of oral interaction between
teachers and students. A follower of the three music reformers, Kyriakos Philoxenis,
initially tried to supplement Stefanidis’ definition of ifos with more metaphorical
than clear comments, but soon afterwards he gave up on any definition, stating that
ifos was simply indescribable.
An insight into the available narratives, in which patriarchal ifos is mostly reduced
to a scientifically unfounded stereotype, makes several possible meanings of this term stand out: 1) interpretation of the melody, regardless of whether the singer
sings according to neum records or on the basis of his own musical memory; 2) “accumulation
of musical memory”, as Alexander Khalil lucidly described the manner
of singing which is trasmitted by “ear and spirit” from teacher to student; and finally
3) a repertoire of “classical” melodies that, with their simple melodic elements, best
fit into worship.
At the end of the article, it was critically stated that there are certain ideologized
attitudes in the discourses on patriarchal ifos. One of them is undoubtedly that the
throne of the Patriarchate of Constantinople is the guarantee of the preservation of
every kind of holy church tradition, and thus of musical ifos. Unobjective perception,
based primarily of spiritual ethnophiletism, leads to the belief that patriarchal ifos
has been one and the same for centuries, from St John of Damascus, through Xenos
Corones, to three reformers Chrisanthos, Gregorios and Chourmouzios and the
present-day singers in the Constantinople Patriarchate.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца
T1  - Patriarchial Ifos in the Perception of Greek Church Chanters
SP  - 129
EP  - 144
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131129P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523
ER  - 
@article{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2021-12-30",
abstract = "The paper deals with the so-called patriarchal – Constantinople ifos in the recent church-singing tradition. Different aspects of this phenomenon are presented, about which numerous stereotypical attitudes have been expressed in different kind of narratives. In considering the phenomenon of ifos in this study, we started from the fact that it was at the center of a dispute between the reformers of the late Byzantine Neum notation - the so-called the “old method” and the conservative among Constantinople’s renowned singers, who did not accept the “new method” without resistance. It was also stated that the patriarchal ifos by inertia and not always justifiably attributed to the singers who were active in the Church of St. George on Fanar. Also, arguments were presented in favor of a critical review of contemporary discourses in which the ideologized belief is repeated that the Constantinople throne is the guarantee of any kind of saint church tradition, and thus the patristic Orthodox church music., У фокусу рада је тзв. патријаршијски – константинопољски ифос у новијој
традицији јелинског појања. Представљени су различити аспекти овог
феномена у вези с којим су у различитим врстама наратива изнети бројни
стереотипни ставови. У разматрању феномена ифос у овој студији, пошло се
од чињеница је он био у сржи спора између реформатора касновизантијске
нотације, тзв. „старог метода“, и конзервативаца међу реномираним
константинопољским појцима, који „нови метод“ нису прихватили без
отпора. Констатовано је и да се патријаршијски ифос по инерцији и не увек
оправдано приписивао појцима у Цркви Светог Георгија на Фанару. Указано
је и на аргументе у прилог критичком осврту на савремене дискурсе о ифосу
у којима се понавља идеологизовано уверење да је константинопољски трон
гарант сваког облика освештаног црквеног предања, самим тим и отачке
православне црквене музике., In 2014, Patriarch of Constantinople Bartholomeos signed a circular epistle on
the occasion of the two hundredth anniversary of the reform of music / the so-called
“new method”. In 1814, namely, three musicians from Constantinople – Chrysanthos,
Gregorios and Churmusios – reformed the late Byzantine neum notation and
introduced a new, shortened way of learning church melodies. At the beginning of
his epistle, Patriarch Bartholomeos pointed out that, thanks to the three reformers,
“the Mother Church of Constantinople remained the ark of salvation of the father's
Orthodox church music”.
The Patriarch’s panigiric text on the jubilee also states that the reform did not
introduce any novelties and that the ifos of the ancient paternal psalmody was preserved
in the pulpits of the so-called Great Church dedicated to St George. As expected,
the current Patriarch of Constantinople neither referred in the text to what
was the content of ifos in church music, nor what were the features of the patriarchal
– Constantinople musical ifos. Based on the existing musicological sources, it is also
evident that there is no single platform among singers and musicologists in defining
and describing this phenomenon, nor are there pre-agreed criteria. The writings on
ifos do not mention the important fact that precisely ifos was one, if not the key controversial
issue that divided the singers in the Great Church in Constantinople at the
beginning of the 19th century: conservatives continued to sing according to the “old
method”, while progressives sang on the “new method”. This fact determined the
concept of this article, the first part of which considers what was “new” in the “new
method” that provoked the reactions of the leading figures among singers on Phanar
and convinced them against the reform.
The famous Constantinople philosopher, physician and connoisseur of church
music Basilios Stefanidis was the first scholar who tried to define the meaning of
ifos. He brought ifos primarily in connection with: 1) the creative potential of the
singer while interpreting the stenographic / synoptic late Byzantine Neum record;
and with 2) adopting a chanting manner in the process of oral interaction between
teachers and students. A follower of the three music reformers, Kyriakos Philoxenis,
initially tried to supplement Stefanidis’ definition of ifos with more metaphorical
than clear comments, but soon afterwards he gave up on any definition, stating that
ifos was simply indescribable.
An insight into the available narratives, in which patriarchal ifos is mostly reduced
to a scientifically unfounded stereotype, makes several possible meanings of this term stand out: 1) interpretation of the melody, regardless of whether the singer
sings according to neum records or on the basis of his own musical memory; 2) “accumulation
of musical memory”, as Alexander Khalil lucidly described the manner
of singing which is trasmitted by “ear and spirit” from teacher to student; and finally
3) a repertoire of “classical” melodies that, with their simple melodic elements, best
fit into worship.
At the end of the article, it was critically stated that there are certain ideologized
attitudes in the discourses on patriarchal ifos. One of them is undoubtedly that the
throne of the Patriarchate of Constantinople is the guarantee of the preservation of
every kind of holy church tradition, and thus of musical ifos. Unobjective perception,
based primarily of spiritual ethnophiletism, leads to the belief that patriarchal ifos
has been one and the same for centuries, from St John of Damascus, through Xenos
Corones, to three reformers Chrisanthos, Gregorios and Chourmouzios and the
present-day singers in the Constantinople Patriarchate.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца, Patriarchial Ifos in the Perception of Greek Church Chanters",
pages = "129-144",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131129P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523"
}
Пено, В. С.. (2021-12-30). Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 129-144.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131129P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523
Пено ВС. Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца. in Музикологија. 2021;(31):129-144.
doi:10.2298/MUZ2131129P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523 .
Пено, Весна Сара, "Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца" in Музикологија, no. 31 (2021-12-30):129-144,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131129P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523 .

Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст

Милановић, Биљана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12528
AB  - This paper is based on the intersection of studies of performing arts, music and digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research of professional musicians' attitudes towards Belgrade concert life in art music in the first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). The research was conducted on the basis of a survey in which fifteen concert musicians participated. Given the appropriate theoretical perspective, the considerations are contextualized with respect to global changes of concert life.
AB  - Овај рад се темељи на укрштању студија извођачких уметности, музике и
дигиталних медија у области музикологије, а проистиче из емпиријског
истраживања односа професионалних музичара према концертном животу
Београда у сфери уметничке музике у првој години пандемије изазване
коронавирусом (COVID-19). Истраживање је спроведено на основу анкете
у којој је учествовало петнаест концертних музичара. Имајући у виду
одговарајућу теоријску перспективу, разматрања су контекстуализована с
обзиром на глобалне оквире промена.
AB  - This article is situated at the intersection of the studies of performing arts, music and
digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research
of professional musicians’ attitudes towards Belgrade concert life in art music in the
first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). In my research, I had in mind
a number of global changes in the sphere of concert practices, which produced specific
versions of the new concert reality in each local environment. In that context,
I focused on the opinions of musicians, actively present in the public concert life of
Belgrade. Using a method of qualitative research through an open-ended survey, I
examined and problematized musicians' attitudes towards the recent changes, based
on their answers to the following three questions: (1) How did the pandemic affect
experiences of performers and audience related to the concert as a live event? (2) What is your position on the differences between online and offline concerts?
(3) Will the new changes in concert life more permanently mark the composing,
performing, listening and understanding of music in the time after the coronavirus
pandemic?
Significant topics have been identified through the analysis, systematization and
contectualization of answers and comments, showing that the diversity of attitudes
of musicians is smaller in relation to the mutual similarity, compatibility and complementarity
of their thinking. The dominant common attitude of the musicians
refers to the concerts. On the one hand, musicians have essentially the same attitude
towards the concert as a live event, which makes it the most important and
indispensable institution of their performing practice as well as materialization of
their communication with the audience. On the other hand, they accept online performances,
but such types of music making are secondary and deficient for them in
relation to the concert in front of the audience.
These opinions are also considered in a theoretical context of music and digital
media studies, with a conclusion that coercive pandemic circumstances have reactivated
some stereotypical views about online concerts as a surrogate of face-to-face
corporeal live musical experience. Such a situation is also affected by new ways of
creating, promoting and programming online events during pandemic, the majority
of which indeed serve as replacements of traditional live performances or as their
duplication. It is therefore useful to direct those online musical meetings to not copy
the concert, but instead strive to create their own models of presentations that are
immanent to digital technology and internet opportunities. It seems that theoretical
perspectives have to be stronger connected with empirical research, and this is
especially true during intensive transformations and fractures such as the pandemic
time in which we live. The musicians who speak directly from practice are especially
relevant interlocutors in that context.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст
T1  - Musicians' Attitudes Towards Concert Activities in the First Year of the Pandemic: Belgrade Context
SP  - 231
EP  - 256
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131231M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528
ER  - 
@article{
author = "Милановић, Биљана",
year = "2021-12-30",
abstract = "This paper is based on the intersection of studies of performing arts, music and digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research of professional musicians' attitudes towards Belgrade concert life in art music in the first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). The research was conducted on the basis of a survey in which fifteen concert musicians participated. Given the appropriate theoretical perspective, the considerations are contextualized with respect to global changes of concert life., Овај рад се темељи на укрштању студија извођачких уметности, музике и
дигиталних медија у области музикологије, а проистиче из емпиријског
истраживања односа професионалних музичара према концертном животу
Београда у сфери уметничке музике у првој години пандемије изазване
коронавирусом (COVID-19). Истраживање је спроведено на основу анкете
у којој је учествовало петнаест концертних музичара. Имајући у виду
одговарајућу теоријску перспективу, разматрања су контекстуализована с
обзиром на глобалне оквире промена., This article is situated at the intersection of the studies of performing arts, music and
digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research
of professional musicians’ attitudes towards Belgrade concert life in art music in the
first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). In my research, I had in mind
a number of global changes in the sphere of concert practices, which produced specific
versions of the new concert reality in each local environment. In that context,
I focused on the opinions of musicians, actively present in the public concert life of
Belgrade. Using a method of qualitative research through an open-ended survey, I
examined and problematized musicians' attitudes towards the recent changes, based
on their answers to the following three questions: (1) How did the pandemic affect
experiences of performers and audience related to the concert as a live event? (2) What is your position on the differences between online and offline concerts?
(3) Will the new changes in concert life more permanently mark the composing,
performing, listening and understanding of music in the time after the coronavirus
pandemic?
Significant topics have been identified through the analysis, systematization and
contectualization of answers and comments, showing that the diversity of attitudes
of musicians is smaller in relation to the mutual similarity, compatibility and complementarity
of their thinking. The dominant common attitude of the musicians
refers to the concerts. On the one hand, musicians have essentially the same attitude
towards the concert as a live event, which makes it the most important and
indispensable institution of their performing practice as well as materialization of
their communication with the audience. On the other hand, they accept online performances,
but such types of music making are secondary and deficient for them in
relation to the concert in front of the audience.
These opinions are also considered in a theoretical context of music and digital
media studies, with a conclusion that coercive pandemic circumstances have reactivated
some stereotypical views about online concerts as a surrogate of face-to-face
corporeal live musical experience. Such a situation is also affected by new ways of
creating, promoting and programming online events during pandemic, the majority
of which indeed serve as replacements of traditional live performances or as their
duplication. It is therefore useful to direct those online musical meetings to not copy
the concert, but instead strive to create their own models of presentations that are
immanent to digital technology and internet opportunities. It seems that theoretical
perspectives have to be stronger connected with empirical research, and this is
especially true during intensive transformations and fractures such as the pandemic
time in which we live. The musicians who speak directly from practice are especially
relevant interlocutors in that context.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст, Musicians' Attitudes Towards Concert Activities in the First Year of the Pandemic: Belgrade Context",
pages = "231-256",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131231M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528"
}
Милановић, Б.. (2021-12-30). Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 231-256.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131231M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528
Милановић Б. Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст. in Музикологија. 2021;(31):231-256.
doi:10.2298/MUZ2131231M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528 .
Милановић, Биљана, "Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст" in Музикологија, no. 31 (2021-12-30):231-256,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131231M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528 .

Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку

Браловић, Милош; Медић, Ивана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021-12-30)

TY  - JOUR
AU  - Браловић, Милош
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2021-12-30
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12521
AB  - In this article we discuss the critical reception of the work of composer Stanojlo Rajičić (1910–2000), whose presence in the public musical life of Belgrade was noted already in the 1920s, when he was a student at the “Stanković” Music School and then the Belgrade Music School. The critical reception of his compositional
work can be followed for almost seven decades. Performances of Rajičić’s
works often provoked controversies and polemics – which speak not only about
the composer’s oeuvre itself, but even more so about the state of musical life of
Belgrade, Serbia and Yugoslavia in the 20th century. Thus we analyze the reception
of Rajičić’s work in the light of historical events that crucially influenced the
development of Serbian art music throughout the twentieth century. The article
is based on the study of extensive archival material preserved at the Institute of
Musicology SASA, Radio Belgrade, as well as private collections.
AB  - У овом раду представљамо критичку рецепцију стваралаштва композитора,
академика САНУ Станојла Рајичића (1910–2000), чије је присуство у јавном
музичком животу Београда било забележено још двадесетих година XX века,
у периоду када је био ученик музичке школе „Станковић“ и потом Музичке
школе у Београду. Критичку рецепцију Рајичићевог композиторског
деловања могуће је испратити у распону од готово седам деценија. Извођења
Рајичићевих дела неретко су пратиле контроверзе и полемике, које говоре
не само о композиторовом опусу, већ још више о музичком животу
Београда, Србије и Југославије током XX века. Отуда рецепцију Рајичићевог
стваралаштва сагледавамо у светлу историјских догађаја који су кључно
утицали на развој српске уметничке музике у ХХ веку. Студија је заснована
на проучавању обимне архивске грађе сачуване у Музиколошком институту
САНУ, Радио Београду и приватним колекцијама.
AB  - In this article we discuss the critical reception of the work of composer Stanojlo Rajičić
(1910–2000), whose presence in the public musical life of Belgrade was noted
already in the 1920s, when he was a student at the “Stanković” Music School and
then the Belgrade Music School. The critical reception of his compositional work can be followed for almost seven decades. Performances of Rajičić’s works often
provoked controversies and polemics – which speak not only about the composer’s
oeuvre itself, but even more so about the state of musical life of Belgrade, Serbia
and Yugoslavia in the 20th century. Thus we analyze the reception of Rajičić’s work
in the light of historical events that crucially influenced the development of Serbian
art music throughout the twentieth century. The article is based on the study of
extensive archival material preserved at the Institute of Musicology SASA, Radio
Belgrade, as well as private collections.
Based on the reception of Rajičić’s compositional output during the seven decades
of his career, we come to a conclusion that his oeuvre fully reflected all the
ideological upheavals, challenges and turnovers that Serbian and Yugoslav society
experienced during the twentieth century. Rajičić’s personal creative style underwent
several, more or less dramatic transformations, which were largely motivated
by his reactions to the reception of his works by music critics, fellow composers,
concert audiences, but also by the communist ideologues after World War II.
After Rajičić’s initial success as a young Belgrade prodigy, upon his return from
Prague where he studied composition, Rajičić’s modernist works were mostly misunderstood,
and their negative reception reflected a long and arduous struggle for
the professionalization and modernization of musical life and education in Serbia.
On the other hand, Rajičić’s works written during the dictates of the ideology of
socialist realism, such as the Second Violin Concerto or the Third Piano Concerto
– which at the time of their creation were considered by the Marxist critics to be
on the “correct” path of bringing high art closer to the broadest audience – were
later harshly criticized precisely because of the composer’s readiness to meet the
expectations of the Marxist ideologues and to follow the path of least resistance.
Furthermore, Rajičić, a former modernist, became notorious in the late 1970s as an
advocate of “backward” and “outdated” compositional tendencies, which hindered
the modernization of Serbian music in the Yugoslav and European contexts. Last but
not least, towards the end of his academic career, Rajičić’s status as an authoritative
professor of composition at the Belgrade Academy of Music and a fellow of the Serbian
Academy of Sciences and Arts provoked a revolt of the youngest generation of
composers, who strived to emulate the most innovative global music tendencies of
that time.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку
T1  - The Composer and his Critics: The Reception of Stanojlo Rajičić’s Works in the Light of Crucial Events for the Development of Serbian Music in the Twentieth Century
SP  - 59
EP  - 94
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131059B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521
ER  - 
@article{
author = "Браловић, Милош and Медић, Ивана",
year = "2021-12-30",
abstract = "In this article we discuss the critical reception of the work of composer Stanojlo Rajičić (1910–2000), whose presence in the public musical life of Belgrade was noted already in the 1920s, when he was a student at the “Stanković” Music School and then the Belgrade Music School. The critical reception of his compositional
work can be followed for almost seven decades. Performances of Rajičić’s
works often provoked controversies and polemics – which speak not only about
the composer’s oeuvre itself, but even more so about the state of musical life of
Belgrade, Serbia and Yugoslavia in the 20th century. Thus we analyze the reception
of Rajičić’s work in the light of historical events that crucially influenced the
development of Serbian art music throughout the twentieth century. The article
is based on the study of extensive archival material preserved at the Institute of
Musicology SASA, Radio Belgrade, as well as private collections., У овом раду представљамо критичку рецепцију стваралаштва композитора,
академика САНУ Станојла Рајичића (1910–2000), чије је присуство у јавном
музичком животу Београда било забележено још двадесетих година XX века,
у периоду када је био ученик музичке школе „Станковић“ и потом Музичке
школе у Београду. Критичку рецепцију Рајичићевог композиторског
деловања могуће је испратити у распону од готово седам деценија. Извођења
Рајичићевих дела неретко су пратиле контроверзе и полемике, које говоре
не само о композиторовом опусу, већ још више о музичком животу
Београда, Србије и Југославије током XX века. Отуда рецепцију Рајичићевог
стваралаштва сагледавамо у светлу историјских догађаја који су кључно
утицали на развој српске уметничке музике у ХХ веку. Студија је заснована
на проучавању обимне архивске грађе сачуване у Музиколошком институту
САНУ, Радио Београду и приватним колекцијама., In this article we discuss the critical reception of the work of composer Stanojlo Rajičić
(1910–2000), whose presence in the public musical life of Belgrade was noted
already in the 1920s, when he was a student at the “Stanković” Music School and
then the Belgrade Music School. The critical reception of his compositional work can be followed for almost seven decades. Performances of Rajičić’s works often
provoked controversies and polemics – which speak not only about the composer’s
oeuvre itself, but even more so about the state of musical life of Belgrade, Serbia
and Yugoslavia in the 20th century. Thus we analyze the reception of Rajičić’s work
in the light of historical events that crucially influenced the development of Serbian
art music throughout the twentieth century. The article is based on the study of
extensive archival material preserved at the Institute of Musicology SASA, Radio
Belgrade, as well as private collections.
Based on the reception of Rajičić’s compositional output during the seven decades
of his career, we come to a conclusion that his oeuvre fully reflected all the
ideological upheavals, challenges and turnovers that Serbian and Yugoslav society
experienced during the twentieth century. Rajičić’s personal creative style underwent
several, more or less dramatic transformations, which were largely motivated
by his reactions to the reception of his works by music critics, fellow composers,
concert audiences, but also by the communist ideologues after World War II.
After Rajičić’s initial success as a young Belgrade prodigy, upon his return from
Prague where he studied composition, Rajičić’s modernist works were mostly misunderstood,
and their negative reception reflected a long and arduous struggle for
the professionalization and modernization of musical life and education in Serbia.
On the other hand, Rajičić’s works written during the dictates of the ideology of
socialist realism, such as the Second Violin Concerto or the Third Piano Concerto
– which at the time of their creation were considered by the Marxist critics to be
on the “correct” path of bringing high art closer to the broadest audience – were
later harshly criticized precisely because of the composer’s readiness to meet the
expectations of the Marxist ideologues and to follow the path of least resistance.
Furthermore, Rajičić, a former modernist, became notorious in the late 1970s as an
advocate of “backward” and “outdated” compositional tendencies, which hindered
the modernization of Serbian music in the Yugoslav and European contexts. Last but
not least, towards the end of his academic career, Rajičić’s status as an authoritative
professor of composition at the Belgrade Academy of Music and a fellow of the Serbian
Academy of Sciences and Arts provoked a revolt of the youngest generation of
composers, who strived to emulate the most innovative global music tendencies of
that time.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку, The Composer and his Critics: The Reception of Stanojlo Rajičić’s Works in the Light of Crucial Events for the Development of Serbian Music in the Twentieth Century",
pages = "59-94",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131059B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521"
}
Браловић, М.,& Медић, И.. (2021-12-30). Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 59-94.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131059B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521
Браловић М, Медић И. Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку. in Музикологија. 2021;(31):59-94.
doi:10.2298/MUZ2131059B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521 .
Браловић, Милош, Медић, Ивана, "Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку" in Музикологија, no. 31 (2021-12-30):59-94,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131059B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521 .

Okrugli sto u čast profesorke Mirjane Živković: kompozicija, muzička teorija, pedagogija

Medić, Ivana

(Beograd : Srpsko društvo za muzičku teoriju, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2021
UR  - https://sdmt.rs/wp-content/uploads/2021/12/11-Ivana-Medic.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12533
AB  - Dana 15. maja 2021. godine u Velikoj sali Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu
održan je Okrugli sto U čast profesorke Mirjane Živković: kompozicija, muzička teorija,
pedagogija. Mirjana Živković (Split, 3. maj 1935. – Beograd, 26. april 2020) bila
je ugledna srpska kompozitorka, profesorka teorijskih predmeta, autorka velikog
broja udžbenika i priručnika koji se i danas koriste u muzičkim školama i na fakultetima.
PB  - Beograd : Srpsko društvo za muzičku teoriju
T2  - Časopis Srpskog društva za muzičku teoriju
T1  - Okrugli sto u čast profesorke Mirjane Živković: kompozicija, muzička teorija, pedagogija
SP  - 102
EP  - 104
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12533
ER  - 
@article{
author = "Medić, Ivana",
year = "2021",
abstract = "Dana 15. maja 2021. godine u Velikoj sali Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu
održan je Okrugli sto U čast profesorke Mirjane Živković: kompozicija, muzička teorija,
pedagogija. Mirjana Živković (Split, 3. maj 1935. – Beograd, 26. april 2020) bila
je ugledna srpska kompozitorka, profesorka teorijskih predmeta, autorka velikog
broja udžbenika i priručnika koji se i danas koriste u muzičkim školama i na fakultetima.",
publisher = "Beograd : Srpsko društvo za muzičku teoriju",
journal = "Časopis Srpskog društva za muzičku teoriju",
title = "Okrugli sto u čast profesorke Mirjane Živković: kompozicija, muzička teorija, pedagogija",
pages = "102-104",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12533"
}
Medić, I.. (2021). Okrugli sto u čast profesorke Mirjane Živković: kompozicija, muzička teorija, pedagogija. in Časopis Srpskog društva za muzičku teoriju
Beograd : Srpsko društvo za muzičku teoriju.(1), 102-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12533
Medić I. Okrugli sto u čast profesorke Mirjane Živković: kompozicija, muzička teorija, pedagogija. in Časopis Srpskog društva za muzičku teoriju. 2021;(1):102-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12533 .
Medić, Ivana, "Okrugli sto u čast profesorke Mirjane Živković: kompozicija, muzička teorija, pedagogija" in Časopis Srpskog društva za muzičku teoriju, no. 1 (2021):102-104,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12533 .

Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0

Радивојевић, Маја

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11665
AB  - Историјат етномузиколошких проучавања влашке музике у Србији дуг је више од шездесет година, али упркос немалом временском интервалу нису сви сегменти влашке музике испитани у потпуности, а ни систематично. Резултати истраживања су најчешће представљени у виду мањих појединачних научних студија, док је у оквиру већих монографских издања влашка музика готово увек била посматрана у спрези са српском. Највећи допринос на овом пољу до сада су дали др Драгослав Девић и др Димитрије Големовић, некадашњи редовни професори и шефови Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0
SP  - 173
EP  - 175
IS  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665
ER  - 
@article{
author = "Радивојевић, Маја",
year = "2021",
abstract = "Историјат етномузиколошких проучавања влашке музике у Србији дуг је више од шездесет година, али упркос немалом временском интервалу нису сви сегменти влашке музике испитани у потпуности, а ни систематично. Резултати истраживања су најчешће представљени у виду мањих појединачних научних студија, док је у оквиру већих монографских издања влашка музика готово увек била посматрана у спрези са српском. Највећи допринос на овом пољу до сада су дали др Драгослав Девић и др Димитрије Големовић, некадашњи редовни професори и шефови Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0",
pages = "173-175",
number = "30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665"
}
Радивојевић, М.. (2021). Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(30), 173-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665
Радивојевић М. Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0. in Музикологија / Musicology. 2021;(30):173-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665 .
Радивојевић, Маја, "Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0" in Музикологија / Musicology, no. 30 (2021):173-175,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665 .

Поводом 650 година града Крушевца - опера Лазарево обретеније

Браловић, Милош

(Крушевац : Књижевни клуб Багдала, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Браловић, Милош
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12405
PB  - Крушевац : Књижевни клуб Багдала
T2  - Багдала. Часопис за књижевност, уметност и културу
T1  - Поводом 650 година града Крушевца - опера Лазарево обретеније
SP  - 138
EP  - 140
IS  - 529
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12405
ER  - 
@article{
author = "Браловић, Милош",
year = "2021",
publisher = "Крушевац : Књижевни клуб Багдала",
journal = "Багдала. Часопис за књижевност, уметност и културу",
title = "Поводом 650 година града Крушевца - опера Лазарево обретеније",
pages = "138-140",
number = "529",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12405"
}
Браловић, М.. (2021). Поводом 650 година града Крушевца - опера Лазарево обретеније. in Багдала. Часопис за књижевност, уметност и културу
Крушевац : Књижевни клуб Багдала.(529), 138-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12405
Браловић М. Поводом 650 година града Крушевца - опера Лазарево обретеније. in Багдала. Часопис за књижевност, уметност и културу. 2021;(529):138-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12405 .
Браловић, Милош, "Поводом 650 година града Крушевца - опера Лазарево обретеније" in Багдала. Часопис за књижевност, уметност и културу, no. 529 (2021):138-140,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12405 .

Милија Радивојевић Баја : Традиција у настајању

Радивојевић, Маја

(Пожаревац : Импулс Србија, 2021)

TY  - BOOK
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12401
AB  - Традиционално народно певање је тема на коју сам усмерила своју научну пажњу још од студентских дана. Учећи о специфичностима вокалних облика у различитим деловима Србије, била сам разочарана чињеницом да се о певању из краја у којем живим веома мало
зна. Као што је донекле и својствено етномузиколозима, и ја сам истраживачко интересовање током година усмерила на свој родни крај, тј. на територију града Пожаревца, а претходно изнесено сазнање, које се тиче сиромашног узорка музичких примера овог
краја у доступној литератури, пружило ми је додатни подстицај. Будући да је сусретање са музиком у природном окружењу данас веома ретко, ни ја нисам имала много среће да забележим оно што је од вокалне праксе у овом крају остало. Радијски репертоар је готово у потпуности потиснуо некадашње народно музицирање у пожаревачким селима, те је била права реткост срести човека који се може присетити и извести по који старији вокални пример. Међутим, распитујући се где бих могла да одем и снимим оно што је било предмет мог истраживања, сазнала сам за народног здравичара и музичара Милију Радивојевића, пријатељима познатијег под надимком Баја.
PB  - Пожаревац : Импулс Србија
T1  - Милија Радивојевић Баја : Традиција у настајању
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401
ER  - 
@book{
author = "Радивојевић, Маја",
year = "2021",
abstract = "Традиционално народно певање је тема на коју сам усмерила своју научну пажњу још од студентских дана. Учећи о специфичностима вокалних облика у различитим деловима Србије, била сам разочарана чињеницом да се о певању из краја у којем живим веома мало
зна. Као што је донекле и својствено етномузиколозима, и ја сам истраживачко интересовање током година усмерила на свој родни крај, тј. на територију града Пожаревца, а претходно изнесено сазнање, које се тиче сиромашног узорка музичких примера овог
краја у доступној литератури, пружило ми је додатни подстицај. Будући да је сусретање са музиком у природном окружењу данас веома ретко, ни ја нисам имала много среће да забележим оно што је од вокалне праксе у овом крају остало. Радијски репертоар је готово у потпуности потиснуо некадашње народно музицирање у пожаревачким селима, те је била права реткост срести човека који се може присетити и извести по који старији вокални пример. Међутим, распитујући се где бих могла да одем и снимим оно што је било предмет мог истраживања, сазнала сам за народног здравичара и музичара Милију Радивојевића, пријатељима познатијег под надимком Баја.",
publisher = "Пожаревац : Импулс Србија",
title = "Милија Радивојевић Баја : Традиција у настајању",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401"
}
Радивојевић, М.. (2021). Милија Радивојевић Баја : Традиција у настајању. 
Пожаревац : Импулс Србија..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401
Радивојевић М. Милија Радивојевић Баја : Традиција у настајању. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401 .
Радивојевић, Маја, "Милија Радивојевић Баја : Традиција у настајању" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401 .

On Researching the Means of Musical Borrowing and Its Purpose – Case Study: Mature Works of Milan Ristić

Bralović, Miloš

(Paris : Bureau des jeunes chercheurs, 2021)

TY  - CONF
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12404
AB  - The main issue of this paper is to present the ways of dealing with poietic of Paul
Hindemith (1895–1963) and its influence of post World War II works by Serbian
composer Milan Ristić (1908–1982).
PB  - Paris : Bureau des jeunes chercheurs
C3  - IIIe Congrès doctoral international de musique et musicologie: Au rythme de la recherche
T1  - On Researching the Means of Musical Borrowing and Its Purpose – Case Study: Mature Works of Milan Ristić
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12404
ER  - 
@conference{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
abstract = "The main issue of this paper is to present the ways of dealing with poietic of Paul
Hindemith (1895–1963) and its influence of post World War II works by Serbian
composer Milan Ristić (1908–1982).",
publisher = "Paris : Bureau des jeunes chercheurs",
journal = "IIIe Congrès doctoral international de musique et musicologie: Au rythme de la recherche",
title = "On Researching the Means of Musical Borrowing and Its Purpose – Case Study: Mature Works of Milan Ristić",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12404"
}
Bralović, M.. (2021). On Researching the Means of Musical Borrowing and Its Purpose – Case Study: Mature Works of Milan Ristić. in IIIe Congrès doctoral international de musique et musicologie: Au rythme de la recherche
Paris : Bureau des jeunes chercheurs..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12404
Bralović M. On Researching the Means of Musical Borrowing and Its Purpose – Case Study: Mature Works of Milan Ristić. in IIIe Congrès doctoral international de musique et musicologie: Au rythme de la recherche. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12404 .
Bralović, Miloš, "On Researching the Means of Musical Borrowing and Its Purpose – Case Study: Mature Works of Milan Ristić" in IIIe Congrès doctoral international de musique et musicologie: Au rythme de la recherche (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12404 .

Marija Vitas: Sephardim – the Thread of the Mediterranean, Production of Thematic Channels of Radio Belgrade, RTS, Serbia

Radivojević, Maja

(Podgaj : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Radivojević, Maja
PY  - 2021
UR  - https://insam-institute.com/wp-content/uploads/2021/07/9.-INSAM-Journal-6-Maja-Radivojevic.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12402
AB  - Non-profit association COPEAM, dedicated to the promotion of dialogue and cultural integration in the Mediterranean region, which has operational headquarters in Rome at the offices of the Italian Radio and Television (RAI), this year for the third time announced a competition titled “Making a story from archives” for audio-visual work. This year’s regional competition was dedicated to the topic “The relationship between Mediterranean countries: a historical perspective”, which is not surprising, considering the fact that the association organizes various events to protect and promote the Euro-Mediterranean audiovisual heritage...
PB  - Podgaj : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music
T2  - INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology
T1  - Marija Vitas: Sephardim – the Thread of the Mediterranean, Production of Thematic Channels of Radio Belgrade, RTS, Serbia
SP  - 115
EP  - 117
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12402
ER  - 
@article{
author = "Radivojević, Maja",
year = "2021",
abstract = "Non-profit association COPEAM, dedicated to the promotion of dialogue and cultural integration in the Mediterranean region, which has operational headquarters in Rome at the offices of the Italian Radio and Television (RAI), this year for the third time announced a competition titled “Making a story from archives” for audio-visual work. This year’s regional competition was dedicated to the topic “The relationship between Mediterranean countries: a historical perspective”, which is not surprising, considering the fact that the association organizes various events to protect and promote the Euro-Mediterranean audiovisual heritage...",
publisher = "Podgaj : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music",
journal = "INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology",
title = "Marija Vitas: Sephardim – the Thread of the Mediterranean, Production of Thematic Channels of Radio Belgrade, RTS, Serbia",
pages = "115-117",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12402"
}
Radivojević, M.. (2021). Marija Vitas: Sephardim – the Thread of the Mediterranean, Production of Thematic Channels of Radio Belgrade, RTS, Serbia. in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology
Podgaj : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music.(6), 115-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12402
Radivojević M. Marija Vitas: Sephardim – the Thread of the Mediterranean, Production of Thematic Channels of Radio Belgrade, RTS, Serbia. in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology. 2021;(6):115-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12402 .
Radivojević, Maja, "Marija Vitas: Sephardim – the Thread of the Mediterranean, Production of Thematic Channels of Radio Belgrade, RTS, Serbia" in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology, no. 6 (2021):115-117,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12402 .

From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s

Bralović, Miloš

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12004
AB  - The basic idea of this paper is to demonstrate the different ways in which a composer may use the techniques of simulation or stylistic allusion, not to resemble a certain composer or style, but to perfect their own compositional techniques and develop individual style. With this in mind, two orchestral pieces from Serbian music history have been analysed, both written in the 1950s: Suita giocosa (1956) by Milan Ristić (1908–1982) and Passacaglia for orchestra (1957) by Ljubica Marić (1909–2003). Through the analysis of these pieces, I explore the similarities between their compositional techniques with those of the great European masters. In the case of Milan Ristić, the techniques of Paul Hindemith (1895–1963), presented in the textbook Unterweisung im Tonsatz, are the base which Ristić used to perfect his own musical language. In Passacaglia by Ljubica Marić one may notice strong influences of development variation, as explained by Arnold Schoenberg (1874–1951) on Johannes Brahms’ (1833–1897) chamber music titled “Brahms the progressive”. In conclusion, the processes in these orchestral pieces represent simulation or stylistic allusion produced through emulation, bearing in mind that the level of borrowing exists exclusively within the compositional technique and that role models of Ristić and Marić, as techniques of ‘selected’ composers, remain hidden in their works.
AB  - Основна идеја аутора јесте да прикаже различите начине на које композитор
може да користи технике симулације, односно стилске алузије, али не
због тога да би наликовао на одређеног композитора или стил, већ да би
усавршио сопствено композиционо-техничко умеће и развио индивидуални
стил. Имајући то у виду, анализирали смо две оркестарске композиције из
историје српске музике, написане током педесетих година прошлог века:
Suita giocosa (1956) Милана Ристића (1908–1982) и Пасакаљу за оркестар
(1957) Љубице Марић (1909–2003). Кроз анализу ових дела, покушали смо да
уочимо сродности композиционих техника ових композитора са техникама
великих европских композитора. У случају Милана Ристића, технике Паула
Хиндемита (Paul Hindemith, 1895–1963), представљене у уџбенику Техника
тонског слога (Unterweisung im Tonsatz) представљају основу коју је Ристић
користио у усавршавању сопственог музичког језика. У Пасакаљи Љубице
Марић, уочљиви су јаки трагови развојног варирања, на начин на који их
је објаснио Арнолд Шенберг (Arnold Schoenberg, 1874–1951) у свом есеју о
Брамсовој камерној музици (Johannes Brahms, 1833–1897) под називом „Брамс
напредњак“ („Brahms the Progressive“). Коначно, закључујемо да процеси
у поменутим делима представљају симулацију, односно стилску алузију,
произведену кроз емулацију, имајући у виду да се ниво преузимања одвија
на нивоу композиционе технике и да узори Ристића и Марићеве, у виду
‘одабраних’ композитора, остају у великој мери прикривени у њиховим делима.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
T1  - From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s
T1  - Од опонашања до ремек-дела. Двоје српских композитора педесетих година XX века
SP  - 187
EP  - 205
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
abstract = "The basic idea of this paper is to demonstrate the different ways in which a composer may use the techniques of simulation or stylistic allusion, not to resemble a certain composer or style, but to perfect their own compositional techniques and develop individual style. With this in mind, two orchestral pieces from Serbian music history have been analysed, both written in the 1950s: Suita giocosa (1956) by Milan Ristić (1908–1982) and Passacaglia for orchestra (1957) by Ljubica Marić (1909–2003). Through the analysis of these pieces, I explore the similarities between their compositional techniques with those of the great European masters. In the case of Milan Ristić, the techniques of Paul Hindemith (1895–1963), presented in the textbook Unterweisung im Tonsatz, are the base which Ristić used to perfect his own musical language. In Passacaglia by Ljubica Marić one may notice strong influences of development variation, as explained by Arnold Schoenberg (1874–1951) on Johannes Brahms’ (1833–1897) chamber music titled “Brahms the progressive”. In conclusion, the processes in these orchestral pieces represent simulation or stylistic allusion produced through emulation, bearing in mind that the level of borrowing exists exclusively within the compositional technique and that role models of Ristić and Marić, as techniques of ‘selected’ composers, remain hidden in their works., Основна идеја аутора јесте да прикаже различите начине на које композитор
може да користи технике симулације, односно стилске алузије, али не
због тога да би наликовао на одређеног композитора или стил, већ да би
усавршио сопствено композиционо-техничко умеће и развио индивидуални
стил. Имајући то у виду, анализирали смо две оркестарске композиције из
историје српске музике, написане током педесетих година прошлог века:
Suita giocosa (1956) Милана Ристића (1908–1982) и Пасакаљу за оркестар
(1957) Љубице Марић (1909–2003). Кроз анализу ових дела, покушали смо да
уочимо сродности композиционих техника ових композитора са техникама
великих европских композитора. У случају Милана Ристића, технике Паула
Хиндемита (Paul Hindemith, 1895–1963), представљене у уџбенику Техника
тонског слога (Unterweisung im Tonsatz) представљају основу коју је Ристић
користио у усавршавању сопственог музичког језика. У Пасакаљи Љубице
Марић, уочљиви су јаки трагови развојног варирања, на начин на који их
је објаснио Арнолд Шенберг (Arnold Schoenberg, 1874–1951) у свом есеју о
Брамсовој камерној музици (Johannes Brahms, 1833–1897) под називом „Брамс
напредњак“ („Brahms the Progressive“). Коначно, закључујемо да процеси
у поменутим делима представљају симулацију, односно стилску алузију,
произведену кроз емулацију, имајући у виду да се ниво преузимања одвија
на нивоу композиционе технике и да узори Ристића и Марићеве, у виду
‘одабраних’ композитора, остају у великој мери прикривени у њиховим делима.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity",
booktitle = "From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s, Од опонашања до ремек-дела. Двоје српских композитора педесетих година XX века",
pages = "187-205",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004"
}
Bralović, M.. (2021). From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s. in Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., 187-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004
Bralović M. From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s. in Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity. 2021;:187-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004 .
Bralović, Miloš, "From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s" in Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity (2021):187-205,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004 .

Debunking “Potentially Monolithic Perceptions of Musicology”: The Role of Musicology in Metal Music Studies

Radovanović, Bojana

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/11974
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12001
AB  - It can be said that the academic scrutinization of metal music began with two substantial studies – Heavy Metal. The Music and its Culture (1991) by sociologist Deena Weinstein and Running with the Devil. Power, Gender, and Madness in Heavy Metal Music (1993) by musicologist Robert Walser. During the following couple of decades, academic and metal communities witnessed some sporadic – but essential – contributions to the field (Purcell’s Death Metal Music: The Passion and Politics of a Subculture (2003) and Kahn-Harris’s Extreme Metal: Music and Culture on the Edge (2007), to name a few).
A series of several events that occurred near the end of the first decade of the 21st century, and especially during the 2010s, are crucial in the institutionalization of metal music studies. The foundation of the International Society for Metal Music Studies (ISMMS) in 2013 is probably the most important one, mainly because it announced the emergence of the new scientific paradigm. Following the first global conference on metal held in Salzburg in 2008, starting from 2013 the ISMMS began organizing regular international and inter/multi-disciplinary conferences biannually. Finally, the foundation of ISMMS’ specialized scientific journal, Metal Music Studies (Intellect Press, 2015), signified the beginning of the so-called autonomy that metal scholars strived for. As Will Straw noticed in his keynote speech at the ISMMS conference in Nantes (2019), this autonomy was particularly important concerning popular music studies. Metal scholars, coming from various disciplines (sociology, musicology, aesthetics, cultural studies, history, psychology, etc.), created their “intellectual hub” and started building a unique resource for the field.
With musicology playing a vital role in the field, this paper aims to examine the musicological input to metal music studies, with special attention given to studies published after the foundation of the ISMMS and its journal. This overview will encompass reoccurring topics, contemporary methodologies, and the interdisciplinary liaisons established in the research process.
AB  - Имајући у виду да је интересовање за проучавање метал музике званично отпочело у англоамеричком контексту деведесетих година прошлог века појавом две студије утемељивачког карактера – Heavy Metal. The Music and its Culture (1991) социолошкиње Дине Вајнстин и Running with the Devil. Power, Gender, and Madness in Heavy Metal Music (1993) музиколога Роберта Волсера – циљ овог текста био је да се испита улога музикологије у области студија метал музике.
Показано је да је, током три деценије све разгранатијег научног дискурса о овом музичком феномену, упис музикологије био важан не само као први корак, већ и као константан и неизоставан део говора и написа о металу. Почевши од Волсерове студије, која је par excellance продукт ’свог доба’ и нове музикологије, музиколошки доприноси овом пољу били су резултат интердисциплинарне базе дисциплине, те су тако резултати тих истраживања обухватала историографску, формалистичку, музичко-теоријску, естетичку,
филозофску, етномузиколошку, етнографску раван. 
На институционализацију студија метал музике утицало је неколико догађаја који су се одвили крајем прве деценије 21. века, а нарочито током 2010-их. Због успостављања нове научне парадигме и платформе, пре свега треба поменути оснивање Међународног друштва за проучавање метал музике
(ISMMS) 2013. године, а потом и установљивање редовних међународних и интер/транс/мултидисциплинарних научних скупова широм света. Својеврсна аутономија ове области, нарочито у односу на студије популарне музике, заокружена је успостављањем научног часописа Metal Music Studies (Intellect Press, 2015). Тако је, у односу на претходни период, где је научно истраживање метал музике остајало у запећку шире слике и спорадично се пробијало у први план, успостављена платформа на којој ће се убрзо развити дисциплинарни односи.
Иако су неки од гласноговорника студија метал музике инсистирали на оснаживању музиколошког ’гласа’ пре свега ради компетентног говора о звуку, музичким структурама и хармонско-мелодијским аспектима метал музике, овај текст је увидом у кратку али садржајну историју музиколошких написа показао да се, услед основних интердисциплинарних поставки музикологије, допринос музиколога не може свести ’само’ на музичко-теоријски рад. Штавише, он предвиђа још богатију продукцију која долази из сфере музикологије, а која ће бити инспирисана и испровцирана новим технологијама, инструментима и извођаштвом, савременим друштвом и публиком, начинима стварања,
постпродукције и рецепције музике.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
T2  - Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
T1  - Debunking “Potentially Monolithic Perceptions of Musicology”: The Role of Musicology in Metal Music Studies
T1  - Раскринкавање „потенцијално монолитног погледа на музикологију“: улога музикологије у студијама метал музике
SP  - 97
EP  - 109
VL  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12001
ER  - 
@inbook{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2021",
abstract = "It can be said that the academic scrutinization of metal music began with two substantial studies – Heavy Metal. The Music and its Culture (1991) by sociologist Deena Weinstein and Running with the Devil. Power, Gender, and Madness in Heavy Metal Music (1993) by musicologist Robert Walser. During the following couple of decades, academic and metal communities witnessed some sporadic – but essential – contributions to the field (Purcell’s Death Metal Music: The Passion and Politics of a Subculture (2003) and Kahn-Harris’s Extreme Metal: Music and Culture on the Edge (2007), to name a few).
A series of several events that occurred near the end of the first decade of the 21st century, and especially during the 2010s, are crucial in the institutionalization of metal music studies. The foundation of the International Society for Metal Music Studies (ISMMS) in 2013 is probably the most important one, mainly because it announced the emergence of the new scientific paradigm. Following the first global conference on metal held in Salzburg in 2008, starting from 2013 the ISMMS began organizing regular international and inter/multi-disciplinary conferences biannually. Finally, the foundation of ISMMS’ specialized scientific journal, Metal Music Studies (Intellect Press, 2015), signified the beginning of the so-called autonomy that metal scholars strived for. As Will Straw noticed in his keynote speech at the ISMMS conference in Nantes (2019), this autonomy was particularly important concerning popular music studies. Metal scholars, coming from various disciplines (sociology, musicology, aesthetics, cultural studies, history, psychology, etc.), created their “intellectual hub” and started building a unique resource for the field.
With musicology playing a vital role in the field, this paper aims to examine the musicological input to metal music studies, with special attention given to studies published after the foundation of the ISMMS and its journal. This overview will encompass reoccurring topics, contemporary methodologies, and the interdisciplinary liaisons established in the research process., Имајући у виду да је интересовање за проучавање метал музике званично отпочело у англоамеричком контексту деведесетих година прошлог века појавом две студије утемељивачког карактера – Heavy Metal. The Music and its Culture (1991) социолошкиње Дине Вајнстин и Running with the Devil. Power, Gender, and Madness in Heavy Metal Music (1993) музиколога Роберта Волсера – циљ овог текста био је да се испита улога музикологије у области студија метал музике.
Показано је да је, током три деценије све разгранатијег научног дискурса о овом музичком феномену, упис музикологије био важан не само као први корак, већ и као константан и неизоставан део говора и написа о металу. Почевши од Волсерове студије, која је par excellance продукт ’свог доба’ и нове музикологије, музиколошки доприноси овом пољу били су резултат интердисциплинарне базе дисциплине, те су тако резултати тих истраживања обухватала историографску, формалистичку, музичко-теоријску, естетичку,
филозофску, етномузиколошку, етнографску раван. 
На институционализацију студија метал музике утицало је неколико догађаја који су се одвили крајем прве деценије 21. века, а нарочито током 2010-их. Због успостављања нове научне парадигме и платформе, пре свега треба поменути оснивање Међународног друштва за проучавање метал музике
(ISMMS) 2013. године, а потом и установљивање редовних међународних и интер/транс/мултидисциплинарних научних скупова широм света. Својеврсна аутономија ове области, нарочито у односу на студије популарне музике, заокружена је успостављањем научног часописа Metal Music Studies (Intellect Press, 2015). Тако је, у односу на претходни период, где је научно истраживање метал музике остајало у запећку шире слике и спорадично се пробијало у први план, успостављена платформа на којој ће се убрзо развити дисциплинарни односи.
Иако су неки од гласноговорника студија метал музике инсистирали на оснаживању музиколошког ’гласа’ пре свега ради компетентног говора о звуку, музичким структурама и хармонско-мелодијским аспектима метал музике, овај текст је увидом у кратку али садржајну историју музиколошких написа показао да се, услед основних интердисциплинарних поставки музикологије, допринос музиколога не може свести ’само’ на музичко-теоријски рад. Штавише, он предвиђа још богатију продукцију која долази из сфере музикологије, а која ће бити инспирисана и испровцирана новим технологијама, инструментима и извођаштвом, савременим друштвом и публиком, начинима стварања,
постпродукције и рецепције музике.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity",
booktitle = "Debunking “Potentially Monolithic Perceptions of Musicology”: The Role of Musicology in Metal Music Studies, Раскринкавање „потенцијално монолитног погледа на музикологију“: улога музикологије у студијама метал музике",
pages = "97-109",
volume = "109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12001"
}
Radovanović, B.. (2021). Debunking “Potentially Monolithic Perceptions of Musicology”: The Role of Musicology in Metal Music Studies. in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 109, 97-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12001
Radovanović B. Debunking “Potentially Monolithic Perceptions of Musicology”: The Role of Musicology in Metal Music Studies. in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity. 2021;109:97-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12001 .
Radovanović, Bojana, "Debunking “Potentially Monolithic Perceptions of Musicology”: The Role of Musicology in Metal Music Studies" in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity, 109 (2021):97-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12001 .

Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies

Maglov, Marija

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Maglov, Marija
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11998
AB  - The topic of this paper is the challenges and possible methodologies for a musicologist dealing with radio art. As an experimental audio form at the intersection of music, sound art, poetry and drama, radio art was only occasionally the subject of musicology studies. When it was, the focus was predominantly given to particular works, in tradition with a long-standing musicological occupation with musical work. With respect to this kind of approach, I would like to suggest a slight focus-shift from the work being at the centre of attention to the work as being just one factor in a network comprised of different actors. Thus, after examining the specificities of defining radio art, I comment on the beneficial and challenging aspects of the chosen theoretical approach and methodology applied to radio art.
AB  - Прво истраживачко питање у овом тексту јесте како се на музиколошки начин
бавити радио артом, а да истраживачки фокус не буде на појединачним делима
(еквивалентима музичком делу). Без намере да овакав приступ (доминантан
у музиколошкој литератури аутора из Србије у коју сам до тренутка писања
рада имала увид) оспоравам, сматрам да би се ширењем поља интересовања на
актере процеса креирања радиофонских дела, те на материјалне, технолошке и
институционалне услове у којима се то креирање дешава(ло), у значајној мери
допринело да историјски увид у финесе ове праксе буде потпунији. Први део
студије посвећен је проблему дефинисања радио арта, појашњењу терминолошких
разлика између синонима за ову уметничку праксу, те методолошким
импликацијама дефиниција и термина. Истицањем назива медија у називу
уметничке праксе, намера ми је да скренем пажњу на оне аспекте практиковања
ове уметности који указују на умреженост актера, технологија и институција,
а који се не могу обухватити када су питања усмерена искључиво на „читања“
појединачних дела. Да бих размотрила могућу методологију за приступ радио арту
који сам изложила, позивам се на утицајни есеј музиколога Бенџамина Пикета
(Benjamin Piekut), који уводи теорију актера-мреже у историју музике, сматрајући
да је ова методологија корисна и за разматрање других акустичких форми. У том
смислу, есеј је посвећен разматрању начина на која се могу добити одговори на
питања о радио арту ван интерпретације појединачних звучно организованих
целина.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
T2  - Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
T1  - Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies
T1  - Радиофонска уметност у музикологији: изазови и могуће методологије
SP  - 111
EP  - 124
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998
ER  - 
@inbook{
author = "Maglov, Marija",
year = "2021",
abstract = "The topic of this paper is the challenges and possible methodologies for a musicologist dealing with radio art. As an experimental audio form at the intersection of music, sound art, poetry and drama, radio art was only occasionally the subject of musicology studies. When it was, the focus was predominantly given to particular works, in tradition with a long-standing musicological occupation with musical work. With respect to this kind of approach, I would like to suggest a slight focus-shift from the work being at the centre of attention to the work as being just one factor in a network comprised of different actors. Thus, after examining the specificities of defining radio art, I comment on the beneficial and challenging aspects of the chosen theoretical approach and methodology applied to radio art., Прво истраживачко питање у овом тексту јесте како се на музиколошки начин
бавити радио артом, а да истраживачки фокус не буде на појединачним делима
(еквивалентима музичком делу). Без намере да овакав приступ (доминантан
у музиколошкој литератури аутора из Србије у коју сам до тренутка писања
рада имала увид) оспоравам, сматрам да би се ширењем поља интересовања на
актере процеса креирања радиофонских дела, те на материјалне, технолошке и
институционалне услове у којима се то креирање дешава(ло), у значајној мери
допринело да историјски увид у финесе ове праксе буде потпунији. Први део
студије посвећен је проблему дефинисања радио арта, појашњењу терминолошких
разлика између синонима за ову уметничку праксу, те методолошким
импликацијама дефиниција и термина. Истицањем назива медија у називу
уметничке праксе, намера ми је да скренем пажњу на оне аспекте практиковања
ове уметности који указују на умреженост актера, технологија и институција,
а који се не могу обухватити када су питања усмерена искључиво на „читања“
појединачних дела. Да бих размотрила могућу методологију за приступ радио арту
који сам изложила, позивам се на утицајни есеј музиколога Бенџамина Пикета
(Benjamin Piekut), који уводи теорију актера-мреже у историју музике, сматрајући
да је ова методологија корисна и за разматрање других акустичких форми. У том
смислу, есеј је посвећен разматрању начина на која се могу добити одговори на
питања о радио арту ван интерпретације појединачних звучно организованих
целина.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity",
booktitle = "Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies, Радиофонска уметност у музикологији: изазови и могуће методологије",
pages = "111-124",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998"
}
Maglov, M.. (2021). Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies. in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 111-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998
Maglov M. Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies. in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity. 2021;:111-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998 .
Maglov, Marija, "Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies" in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity (2021):111-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998 .

Josip Slavenski, avangarda i zenitizam

Bralović, Miloš

(Kragujevac : Galerija Rima, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11672
AB  - Relativno je mali broj poznatih podataka o odnosu između kompozitora Josipa Slavenskog
(1896–1955) i zenitista, sa kojima se družio tokom svog boravka u Parizu sredinom dvadesetih
godina prošlog veka. Jedini pouzdani podaci o tome tiču se poznanstva Slavenskog i Branka Ve Poljanskog (1897–1947). Stoga, pokušaćemo da sagledamo odnos zenitista prema muzici na osnovu muzičkih kritika u časopisu Zenit (a jedan od glavnih nosilaca časopisa bio je upravo Poljanski) i uporediti ih sa stvaralačkom poetikom Josipa Slavenskog, imajući u vidu sve njene osobenosti u odnosu na dominantne struje međuratne umetničke muzike. Osnovna istraživačka hipoteza bi se u ovom slučaju odnosila na postojanje kratkotrajne, ali čini se veoma intenzivne i plodonosne saradnje Josipa Slavenskog i zenitista tokom kompozitorovog boravka u Parizu 1925–1926. godine. Predstavićemo odlike Slavenskovog opusa, njegov odnos prema avangardi (istovremeno ukazujući na probleme definisanja avangarde u muzici), te pokušati da ukažemo na vezu između zenitizma, kao prvenstveno književnog avangardnog pokreta, i muzike Josipa Slavenskog. Usledio bi i odgovor na pitanje zbog čega je muzika Slavenskog bila veoma pozitivno vrednovana u časopisu Zenit.
AB  - Starting with his earliest compositions, Josip Slavenski (1896–1955) displayed
the particularity of his individual style, deeply rooted in folklore and enhanced
by his interest in sound as an acoustic phenomenon and his interest in fundamental
science, primarily physics and astronomy. After attending school in Budapest, which
was interrupted in 1916 by the First World War, and in Prague, where he graduated
in 1923, Josip Slavenski became a world-renowned composer. Europe discovered
this composer in 1924, at the Festival of new music in Donaueschingen. During
1925–1926 he lived in Paris, where he socialized with Zenitists, and his closest contact
was with Branko Ve Poljanski. In an effort to find parallels between Josip Slavenski’s
music and the Zenitism avant-garde movement, we compared certain texts,
published in the Zenit magazine, with some of the basic postulates of Slavenski’s poetics
(with a brief discussion of avant-garde music and the presence of avant-garde
elements in this composer’s body of work). We primarily determined that the views
of these artists on contemporary art were identical, and that the Zenists were most
likely drawn to the Slavenski’s innovative treatment of the components of the musical
expression, but also the effects of shock, the ideas related to the cosmos and the
significance of the Balkans and the Orient in general, the inability of “old Europe” to
accept new creations, the need for art to have a social role, etc. Finally, we analyzed
three pieces of evidence regarding the acquaintance of Slavenski and the Zenitists:
the manuscript for the Zagorski tamburaši [Tamburitsans from Zagorje], the second
movement of the piano suite Sa Balkana [From the Balkans], published in the Zenit
magazine (36/1925), the greeting card that Slavenski sent Ljubomir Micić on the
occasion of the magazine’s fifth anniversary (38/1925), and the review of a concert
that included, among others, certain choir pieces by Josip Slavenski, by an anonymous
critic (likely Lj. Micić) (Makroskop, 1926).
PB  - Kragujevac : Galerija Rima
PB  - Beograd : Institut za književnost i umetnost
T2  - Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine
T1  - Josip Slavenski, avangarda i zenitizam
T1  - Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism
SP  - 593
EP  - 603
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
abstract = "Relativno je mali broj poznatih podataka o odnosu između kompozitora Josipa Slavenskog
(1896–1955) i zenitista, sa kojima se družio tokom svog boravka u Parizu sredinom dvadesetih
godina prošlog veka. Jedini pouzdani podaci o tome tiču se poznanstva Slavenskog i Branka Ve Poljanskog (1897–1947). Stoga, pokušaćemo da sagledamo odnos zenitista prema muzici na osnovu muzičkih kritika u časopisu Zenit (a jedan od glavnih nosilaca časopisa bio je upravo Poljanski) i uporediti ih sa stvaralačkom poetikom Josipa Slavenskog, imajući u vidu sve njene osobenosti u odnosu na dominantne struje međuratne umetničke muzike. Osnovna istraživačka hipoteza bi se u ovom slučaju odnosila na postojanje kratkotrajne, ali čini se veoma intenzivne i plodonosne saradnje Josipa Slavenskog i zenitista tokom kompozitorovog boravka u Parizu 1925–1926. godine. Predstavićemo odlike Slavenskovog opusa, njegov odnos prema avangardi (istovremeno ukazujući na probleme definisanja avangarde u muzici), te pokušati da ukažemo na vezu između zenitizma, kao prvenstveno književnog avangardnog pokreta, i muzike Josipa Slavenskog. Usledio bi i odgovor na pitanje zbog čega je muzika Slavenskog bila veoma pozitivno vrednovana u časopisu Zenit., Starting with his earliest compositions, Josip Slavenski (1896–1955) displayed
the particularity of his individual style, deeply rooted in folklore and enhanced
by his interest in sound as an acoustic phenomenon and his interest in fundamental
science, primarily physics and astronomy. After attending school in Budapest, which
was interrupted in 1916 by the First World War, and in Prague, where he graduated
in 1923, Josip Slavenski became a world-renowned composer. Europe discovered
this composer in 1924, at the Festival of new music in Donaueschingen. During
1925–1926 he lived in Paris, where he socialized with Zenitists, and his closest contact
was with Branko Ve Poljanski. In an effort to find parallels between Josip Slavenski’s
music and the Zenitism avant-garde movement, we compared certain texts,
published in the Zenit magazine, with some of the basic postulates of Slavenski’s poetics
(with a brief discussion of avant-garde music and the presence of avant-garde
elements in this composer’s body of work). We primarily determined that the views
of these artists on contemporary art were identical, and that the Zenists were most
likely drawn to the Slavenski’s innovative treatment of the components of the musical
expression, but also the effects of shock, the ideas related to the cosmos and the
significance of the Balkans and the Orient in general, the inability of “old Europe” to
accept new creations, the need for art to have a social role, etc. Finally, we analyzed
three pieces of evidence regarding the acquaintance of Slavenski and the Zenitists:
the manuscript for the Zagorski tamburaši [Tamburitsans from Zagorje], the second
movement of the piano suite Sa Balkana [From the Balkans], published in the Zenit
magazine (36/1925), the greeting card that Slavenski sent Ljubomir Micić on the
occasion of the magazine’s fifth anniversary (38/1925), and the review of a concert
that included, among others, certain choir pieces by Josip Slavenski, by an anonymous
critic (likely Lj. Micić) (Makroskop, 1926).",
publisher = "Kragujevac : Galerija Rima, Beograd : Institut za književnost i umetnost",
journal = "Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine",
booktitle = "Josip Slavenski, avangarda i zenitizam, Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism",
pages = "593-603",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672"
}
Bralović, M.. (2021). Josip Slavenski, avangarda i zenitizam. in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine
Kragujevac : Galerija Rima., 593-603.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672
Bralović M. Josip Slavenski, avangarda i zenitizam. in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine. 2021;:593-603.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672 .
Bralović, Miloš, "Josip Slavenski, avangarda i zenitizam" in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine (2021):593-603,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672 .

Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)

Bralović, Miloš

(Munchen : Allitera Verlag, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10718
PB  - Munchen : Allitera Verlag
T2  - The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018
T1  - Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)
SP  - 181
EP  - 192
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
publisher = "Munchen : Allitera Verlag",
journal = "The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018",
booktitle = "Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)",
pages = "181-192",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718"
}
Bralović, M.. (2021). Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950). in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018
Munchen : Allitera Verlag., 181-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718
Bralović M. Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950). in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018. 2021;:181-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718 .
Bralović, Miloš, "Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)" in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018 (2021):181-192,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718 .

Увођење у посао Драгослава Михаиловића – музика у телевизијској адаптацији драме

Новаковић, Моника

(Београд : Институт за књижевност и уметност, 2021)

TY  - CONF
AU  - Новаковић, Моника
PY  - 2021
UR  - http://www.ikum.org.rs/images/stories/DMknjigasazetaka1.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12048
AB  - Посреди је сагледавање функције и улоге музике у телевизијској адаптацији драме Драгослава Михаиловића Увођење у посао, снимљеној 2007. те емитованој исте године у оквиру Културно-образовног програма (Редакција драмског и домаћег серијског програма) Радио Телевизије Србије. Овај ТВ филм у режији Владимира Момчиловића, а за који је сценарио писао сам Михаиловић представља један од занимљивих примера у којима музика у садејству са јасном сликом друштвене реалности виђене кроз поглед протагониста реализује и појачава снажан утисак Михаиловићеве драме...
PB  - Београд : Институт за књижевност и уметност
PB  - Ћуприја : Народна библиотека "Душан Матић"
C3  - Девет деценија Драгослава Михаиловића - књига сажетака
T1  - Увођење у посао Драгослава Михаиловића – музика у телевизијској адаптацији драме
SP  - 42
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12048
ER  - 
@conference{
author = "Новаковић, Моника",
year = "2021",
abstract = "Посреди је сагледавање функције и улоге музике у телевизијској адаптацији драме Драгослава Михаиловића Увођење у посао, снимљеној 2007. те емитованој исте године у оквиру Културно-образовног програма (Редакција драмског и домаћег серијског програма) Радио Телевизије Србије. Овај ТВ филм у режији Владимира Момчиловића, а за који је сценарио писао сам Михаиловић представља један од занимљивих примера у којима музика у садејству са јасном сликом друштвене реалности виђене кроз поглед протагониста реализује и појачава снажан утисак Михаиловићеве драме...",
publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност, Ћуприја : Народна библиотека "Душан Матић"",
journal = "Девет деценија Драгослава Михаиловића - књига сажетака",
title = "Увођење у посао Драгослава Михаиловића – музика у телевизијској адаптацији драме",
pages = "42",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12048"
}
Новаковић, М.. (2021). Увођење у посао Драгослава Михаиловића – музика у телевизијској адаптацији драме. in Девет деценија Драгослава Михаиловића - књига сажетака
Београд : Институт за књижевност и уметност., 42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12048
Новаковић М. Увођење у посао Драгослава Михаиловића – музика у телевизијској адаптацији драме. in Девет деценија Драгослава Михаиловића - књига сажетака. 2021;:42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12048 .
Новаковић, Моника, "Увођење у посао Драгослава Михаиловића – музика у телевизијској адаптацији драме" in Девет деценија Драгослава Михаиловића - књига сажетака (2021):42,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12048 .

Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) for Double Bass and String Quartet

Novaković, Monika

(Beograd : Fakultet muzičke umetnosti, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Novaković, Monika
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12345
PB  - Beograd : Fakultet muzičke umetnosti
T2  - 30. Basomanija / 30th Bassomania
T1  - Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) for Double Bass and String Quartet
T1  - Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) za kontrabas i gudački kvartet
SP  - 156
EP  - 158
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12345
ER  - 
@inbook{
author = "Novaković, Monika",
year = "2021",
publisher = "Beograd : Fakultet muzičke umetnosti",
journal = "30. Basomanija / 30th Bassomania",
booktitle = "Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) for Double Bass and String Quartet, Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) za kontrabas i gudački kvartet",
pages = "156-158",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12345"
}
Novaković, M.. (2021). Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) for Double Bass and String Quartet. in 30. Basomanija / 30th Bassomania
Beograd : Fakultet muzičke umetnosti., 156-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12345
Novaković M. Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) for Double Bass and String Quartet. in 30. Basomanija / 30th Bassomania. 2021;:156-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12345 .
Novaković, Monika, "Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) for Double Bass and String Quartet" in 30. Basomanija / 30th Bassomania (2021):156-158,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12345 .

Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) za kontrabas i gudački kvartet

Novaković, Monika

(Beograd : Fakultet muzičke umetnosti, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Novaković, Monika
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12343
PB  - Beograd : Fakultet muzičke umetnosti
T2  - 30. Basomanija / 30th Bassomania
T1  - Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) za kontrabas i gudački kvartet
T1  - Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) for Double Bass and String Quartet
SP  - 46
EP  - 47
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12343
ER  - 
@inbook{
author = "Novaković, Monika",
year = "2021",
publisher = "Beograd : Fakultet muzičke umetnosti",
journal = "30. Basomanija / 30th Bassomania",
booktitle = "Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) za kontrabas i gudački kvartet, Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) for Double Bass and String Quartet",
pages = "46-47",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12343"
}
Novaković, M.. (2021). Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) za kontrabas i gudački kvartet. in 30. Basomanija / 30th Bassomania
Beograd : Fakultet muzičke umetnosti., 46-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12343
Novaković M. Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) za kontrabas i gudački kvartet. in 30. Basomanija / 30th Bassomania. 2021;:46-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12343 .
Novaković, Monika, "Zoran Erić: B'n'R (Blues & Rhythm) za kontrabas i gudački kvartet" in 30. Basomanija / 30th Bassomania (2021):46-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12343 .

Two Composers’ Viewpoints On Aspects And Function Of Film Music

Novaković, Monika

(Lucca : Centro Studi Opera Omnia Luigi Boccherini, 2021)

TY  - CONF
AU  - Novaković, Monika
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12311
AB  - In his memoirs, Vojislav Kostić reminisced about his encounter with Italian composer Nino Rota and their lenghty discussion on film music. The two composers most dedicated to film music of all the attendees at the Fourth Congress of Soviet Composers came to an agreement that the two key elements in film music are leitmotif (simple, memorable) and a leading, distinct instrument. Kostić argued that one of the best examples that support this hypothesis of his is Rota’s music for La Strada (1954) and later on, music for the film The Godfather (1972). In this paper, I compare Kostić’s and Rota’s approach to film music as well as their individual understanding of function of film music by looking into pivotal examples that best represent their work.
PB  - Lucca : Centro Studi Opera Omnia Luigi Boccherini
C3  - Italian Film Music, 1950s-1970s: Between Tradition, Innovation, and Internationalisation, International Virtual Conference, 16-17 October 2021
T1  - Two Composers’ Viewpoints On Aspects And Function Of Film Music
SP  - 16
EP  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12311
ER  - 
@conference{
author = "Novaković, Monika",
year = "2021",
abstract = "In his memoirs, Vojislav Kostić reminisced about his encounter with Italian composer Nino Rota and their lenghty discussion on film music. The two composers most dedicated to film music of all the attendees at the Fourth Congress of Soviet Composers came to an agreement that the two key elements in film music are leitmotif (simple, memorable) and a leading, distinct instrument. Kostić argued that one of the best examples that support this hypothesis of his is Rota’s music for La Strada (1954) and later on, music for the film The Godfather (1972). In this paper, I compare Kostić’s and Rota’s approach to film music as well as their individual understanding of function of film music by looking into pivotal examples that best represent their work.",
publisher = "Lucca : Centro Studi Opera Omnia Luigi Boccherini",
journal = "Italian Film Music, 1950s-1970s: Between Tradition, Innovation, and Internationalisation, International Virtual Conference, 16-17 October 2021",
title = "Two Composers’ Viewpoints On Aspects And Function Of Film Music",
pages = "16-16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12311"
}
Novaković, M.. (2021). Two Composers’ Viewpoints On Aspects And Function Of Film Music. in Italian Film Music, 1950s-1970s: Between Tradition, Innovation, and Internationalisation, International Virtual Conference, 16-17 October 2021
Lucca : Centro Studi Opera Omnia Luigi Boccherini., 16-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12311
Novaković M. Two Composers’ Viewpoints On Aspects And Function Of Film Music. in Italian Film Music, 1950s-1970s: Between Tradition, Innovation, and Internationalisation, International Virtual Conference, 16-17 October 2021. 2021;:16-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12311 .
Novaković, Monika, "Two Composers’ Viewpoints On Aspects And Function Of Film Music" in Italian Film Music, 1950s-1970s: Between Tradition, Innovation, and Internationalisation, International Virtual Conference, 16-17 October 2021 (2021):16-16,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12311 .

Писани трагови о делатностима Велимира Сперњака (1870-1948) - заоставштина у Архиву Музиколошког института САНУ

Марјановић, Наташа Д.; Новаковић, Моника Ј.

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Марјановић, Наташа Д.
AU  - Новаковић, Моника Ј.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12310
AB  - У раду су представљене разноврсне делатности Велимира Сперњака (1870–1948), протојереја, композитора, мелографа и диригента. Указано је на значај композиторовог школовања у главним српским образовним центрима у Хабзбуршкој монархији и на одјеке новостечених знања и искустава у његовој композиторској и широј културно-уметничкој делатности током првих деценија ХХ века. Поред заслуга које је имао за неговање и очување традиционалног српског црквеног појања, приказана је и његова стваралачка активност на пољу световне музике, са посебним освртом на композиторски допринос жанровима салонске музике и праксу кућног музицирања у породичном дому. Основни извори били су сегменти композиторове заоставштине, сачувани у Музиколошком институту САНУ.
AB  - This paper aims to present the multifaceted career of Velimir Spernjak (1870–1948), an archpriest, composer, melographer, conductor, and the founder of several ensembles. From an early age, archpriest Velimir Spernjak (a violinist himself) was dedicated to music. His schooling in the main Serbian educational centers in the Habsburg Monarchy (Serbian Orthodox Great Gymnasium in Novi Sad, Orthodox Seminary in Sremski Karlovci), as well as the echoes of this newly gained knowledge and experiences in Spernjak’s compositional, cultural, and artistic activity during the first decades of the 20th century, are presented. The paper is divided into several larger sections focusing on the different segments of Spernjak’s life and work: schooling in Serbian Orthodox Great Gymnasium in Novi Sad and Orthodox Seminary in Sremski Karlovci and cultural activity, Spernjak’s melographical and compositional work in the domain of Serbian church music, as well as his work in the domain of secular music. Throughout his life, Spernjak pursued his musical interests and was focused on perfecting his musical knowledge and skills. Velimir Spernjak had strong connections with his contemporaries and intended to fully participate in the musical life of the time. In addition to his care for the preservation of traditional Serbian church singing, he was dedicated to the traditional Serbian chant. Particular attention is paid to his creative activity in the field of folk music, as well as his contribution to the genres of salon music and the practice of amateur musicianship, especially in his home. It is important to preserve the memories of his musical missionary efforts to educate and highlight the importance of musical education and the role of music in one’s upbringing. Spernjak was the epitome of the cultural zeitgeist of the first decades of the 20th century. The paper is based on the materials from the composer’s legacy (manuscripts of musical scores, photographs, correspondence, concert programs, etc.), preserved at the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Писани трагови о делатностима Велимира Сперњака (1870-1948) - заоставштина у Архиву Музиколошког института САНУ
SP  - 49
EP  - 72
IS  - 65
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12310
ER  - 
@inbook{
author = "Марјановић, Наташа Д. and Новаковић, Моника Ј.",
year = "2021",
abstract = "У раду су представљене разноврсне делатности Велимира Сперњака (1870–1948), протојереја, композитора, мелографа и диригента. Указано је на значај композиторовог школовања у главним српским образовним центрима у Хабзбуршкој монархији и на одјеке новостечених знања и искустава у његовој композиторској и широј културно-уметничкој делатности током првих деценија ХХ века. Поред заслуга које је имао за неговање и очување традиционалног српског црквеног појања, приказана је и његова стваралачка активност на пољу световне музике, са посебним освртом на композиторски допринос жанровима салонске музике и праксу кућног музицирања у породичном дому. Основни извори били су сегменти композиторове заоставштине, сачувани у Музиколошком институту САНУ., This paper aims to present the multifaceted career of Velimir Spernjak (1870–1948), an archpriest, composer, melographer, conductor, and the founder of several ensembles. From an early age, archpriest Velimir Spernjak (a violinist himself) was dedicated to music. His schooling in the main Serbian educational centers in the Habsburg Monarchy (Serbian Orthodox Great Gymnasium in Novi Sad, Orthodox Seminary in Sremski Karlovci), as well as the echoes of this newly gained knowledge and experiences in Spernjak’s compositional, cultural, and artistic activity during the first decades of the 20th century, are presented. The paper is divided into several larger sections focusing on the different segments of Spernjak’s life and work: schooling in Serbian Orthodox Great Gymnasium in Novi Sad and Orthodox Seminary in Sremski Karlovci and cultural activity, Spernjak’s melographical and compositional work in the domain of Serbian church music, as well as his work in the domain of secular music. Throughout his life, Spernjak pursued his musical interests and was focused on perfecting his musical knowledge and skills. Velimir Spernjak had strong connections with his contemporaries and intended to fully participate in the musical life of the time. In addition to his care for the preservation of traditional Serbian church singing, he was dedicated to the traditional Serbian chant. Particular attention is paid to his creative activity in the field of folk music, as well as his contribution to the genres of salon music and the practice of amateur musicianship, especially in his home. It is important to preserve the memories of his musical missionary efforts to educate and highlight the importance of musical education and the role of music in one’s upbringing. Spernjak was the epitome of the cultural zeitgeist of the first decades of the 20th century. The paper is based on the materials from the composer’s legacy (manuscripts of musical scores, photographs, correspondence, concert programs, etc.), preserved at the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
booktitle = "Писани трагови о делатностима Велимира Сперњака (1870-1948) - заоставштина у Архиву Музиколошког института САНУ",
pages = "49-72",
number = "65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12310"
}
Марјановић, Н. Д.,& Новаковић, М. Ј.. (2021). Писани трагови о делатностима Велимира Сперњака (1870-1948) - заоставштина у Архиву Музиколошког института САНУ. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска.(65), 49-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12310
Марјановић НД, Новаковић МЈ. Писани трагови о делатностима Велимира Сперњака (1870-1948) - заоставштина у Архиву Музиколошког института САНУ. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2021;(65):49-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12310 .
Марјановић, Наташа Д., Новаковић, Моника Ј., "Писани трагови о делатностима Велимира Сперњака (1870-1948) - заоставштина у Архиву Музиколошког института САНУ" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 65 (2021):49-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12310 .

Позоришни сценарио versus партитура музичког дела

Новаковић, Моника

(Београд : Факултет музичке уметности, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Новаковић, Моника
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12309
AB  - Са намером да се преиспитају на први поглед једноставне логичне паралеле између музичке и позоришне уметности, у овом раду су размотрени проблеми који их прате. Да ли музикологија и театрологија деле разумевање појединих појмова из музичке терминологије? Да ли партитура заиста може да се посматра као сценарио? Да ли је диригент заиста аналогон редитељу? Које разлике овај дискурс о сличности додатно потенцира, оповргава или потврђује? Ова и друга питања сагледана су на релацији позориште–музика и музика–позориште те критички сагледана из угла музикологије.
AB  - Prompted by the idea that there are possible analogies between a script and a score, as well as possible similarities, this paper represents a musicological view of a meeting between two arts: theatrical art and music art. Authors from the theatre art do not shy away from using musical terminology, often with the intent to solve a certain theatrical problem, to get across their point of view of a certain phenomenom, describe their modus operandi in the theatre etc. What does all of that mean for the music? What are the shared terms and what is the manner in which we use a certain term? Does musicology have a shared understanding of a certain term with theatrology/theatre studies? Could the director in theatre truly be understood as a theatrical analogue of the conductor? Can we understand the play text as a blueprint for a certain theatre production and therefore, musical score as the blueprint for the manner in which a certain musical piece should be performed? Analogies, although logical, are in fact superficial. This paper deals with the problems that appear when these analogies are disected. This is done by juxtaposing theatrological and musicological views on the matter as well as relying on relevant authors from both fields, authors that further develop a discourse on these plausible similarities between arts.
PB  - Београд : Факултет музичке уметности
T2  - Музиколошке студије - зборници радова студената музикологије св. 8/2021, Музика и уметност у обликовању европског културног идентитета 1
T1  - Позоришни сценарио versus партитура музичког дела
SP  - 60
EP  - 75
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12309
ER  - 
@inbook{
author = "Новаковић, Моника",
year = "2021",
abstract = "Са намером да се преиспитају на први поглед једноставне логичне паралеле између музичке и позоришне уметности, у овом раду су размотрени проблеми који их прате. Да ли музикологија и театрологија деле разумевање појединих појмова из музичке терминологије? Да ли партитура заиста може да се посматра као сценарио? Да ли је диригент заиста аналогон редитељу? Које разлике овај дискурс о сличности додатно потенцира, оповргава или потврђује? Ова и друга питања сагледана су на релацији позориште–музика и музика–позориште те критички сагледана из угла музикологије., Prompted by the idea that there are possible analogies between a script and a score, as well as possible similarities, this paper represents a musicological view of a meeting between two arts: theatrical art and music art. Authors from the theatre art do not shy away from using musical terminology, often with the intent to solve a certain theatrical problem, to get across their point of view of a certain phenomenom, describe their modus operandi in the theatre etc. What does all of that mean for the music? What are the shared terms and what is the manner in which we use a certain term? Does musicology have a shared understanding of a certain term with theatrology/theatre studies? Could the director in theatre truly be understood as a theatrical analogue of the conductor? Can we understand the play text as a blueprint for a certain theatre production and therefore, musical score as the blueprint for the manner in which a certain musical piece should be performed? Analogies, although logical, are in fact superficial. This paper deals with the problems that appear when these analogies are disected. This is done by juxtaposing theatrological and musicological views on the matter as well as relying on relevant authors from both fields, authors that further develop a discourse on these plausible similarities between arts.",
publisher = "Београд : Факултет музичке уметности",
journal = "Музиколошке студије - зборници радова студената музикологије св. 8/2021, Музика и уметност у обликовању европског културног идентитета 1",
booktitle = "Позоришни сценарио versus партитура музичког дела",
pages = "60-75",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12309"
}
Новаковић, М.. (2021). Позоришни сценарио versus партитура музичког дела. in Музиколошке студије - зборници радова студената музикологије св. 8/2021, Музика и уметност у обликовању европског културног идентитета 1
Београд : Факултет музичке уметности., 60-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12309
Новаковић М. Позоришни сценарио versus партитура музичког дела. in Музиколошке студије - зборници радова студената музикологије св. 8/2021, Музика и уметност у обликовању европског културног идентитета 1. 2021;:60-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12309 .
Новаковић, Моника, "Позоришни сценарио versus партитура музичког дела" in Музиколошке студије - зборници радова студената музикологије св. 8/2021, Музика и уметност у обликовању европског културног идентитета 1 (2021):60-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12309 .

Звучно наслеђе у етномузикологији: Приступи и перспективе / Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2021)

TY  - CONF
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12065
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T1  - Звучно наслеђе у етномузикологији: Приступи и перспективе / Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12065
ER  - 
@conference{
year = "2021",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
title = "Звучно наслеђе у етномузикологији: Приступи и перспективе / Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12065"
}
(2021). Звучно наслеђе у етномузикологији: Приступи и перспективе / Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives. 
Београд : Музиколошки институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12065
Звучно наслеђе у етномузикологији: Приступи и перспективе / Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12065 .
"Звучно наслеђе у етномузикологији: Приступи и перспективе / Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12065 .

Playing Catch-Up: Serbian Art Music against the Odds

Medić, Ivana

(Budapest : Hungarian Academy of Arts – Research Institute of Art Theory and Methodology, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12021
AB  - This essay aims to answer the main question that this book deals with – namely, to what extent has contemporary culture been determined by multiple changes of identity forced against the will of the societies of the Central European region over the past century. I will focus on the example of Serbia, one of the countries which experienced a belated development of its cultural and, more
specifically, musical life, due to unfavourable political circumstances. Ever since its modern-era (re)birth in the mid-nineteenth century, Serbian art music has been playing “catch-up” with the rest of Europe. At the same time, the country itself has undergone multiple changes of its borders, names, (con)federal organisations, constitutions and dominant ideologies, not to mention multiple wars, which have inevitably affected the development of Serbian musical life and its institutions. Due to the fact that this development was uneven, often interrupted by wars or stifled by political intervention, many composers suffered from the so-called “Shostakovich syndrome”. As defined by Jeff Simon, this phenomenon applies to composers from non-Western European countries, whose output was “too avant-garde for their native lands, but not advanced enough for the West”. Shostakovich himself was a victim of the ideological pressures and prejudices that accompanied the post-WWII global divide.
PB  - Budapest : Hungarian Academy of Arts – Research Institute of Art Theory and Methodology
T2  - Shostakovich-Syndrome. The Burdened Memories of Central European Societies in the 20th Century
T1  - Playing Catch-Up: Serbian Art Music against the Odds
SP  - 43
EP  - 52
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12021
ER  - 
@inbook{
author = "Medić, Ivana",
year = "2021",
abstract = "This essay aims to answer the main question that this book deals with – namely, to what extent has contemporary culture been determined by multiple changes of identity forced against the will of the societies of the Central European region over the past century. I will focus on the example of Serbia, one of the countries which experienced a belated development of its cultural and, more
specifically, musical life, due to unfavourable political circumstances. Ever since its modern-era (re)birth in the mid-nineteenth century, Serbian art music has been playing “catch-up” with the rest of Europe. At the same time, the country itself has undergone multiple changes of its borders, names, (con)federal organisations, constitutions and dominant ideologies, not to mention multiple wars, which have inevitably affected the development of Serbian musical life and its institutions. Due to the fact that this development was uneven, often interrupted by wars or stifled by political intervention, many composers suffered from the so-called “Shostakovich syndrome”. As defined by Jeff Simon, this phenomenon applies to composers from non-Western European countries, whose output was “too avant-garde for their native lands, but not advanced enough for the West”. Shostakovich himself was a victim of the ideological pressures and prejudices that accompanied the post-WWII global divide.",
publisher = "Budapest : Hungarian Academy of Arts – Research Institute of Art Theory and Methodology",
journal = "Shostakovich-Syndrome. The Burdened Memories of Central European Societies in the 20th Century",
booktitle = "Playing Catch-Up: Serbian Art Music against the Odds",
pages = "43-52",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12021"
}
Medić, I.. (2021). Playing Catch-Up: Serbian Art Music against the Odds. in Shostakovich-Syndrome. The Burdened Memories of Central European Societies in the 20th Century
Budapest : Hungarian Academy of Arts – Research Institute of Art Theory and Methodology., 43-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12021
Medić I. Playing Catch-Up: Serbian Art Music against the Odds. in Shostakovich-Syndrome. The Burdened Memories of Central European Societies in the 20th Century. 2021;:43-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12021 .
Medić, Ivana, "Playing Catch-Up: Serbian Art Music against the Odds" in Shostakovich-Syndrome. The Burdened Memories of Central European Societies in the 20th Century (2021):43-52,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12021 .

Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора

Јовановић, Јелена

(Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности, 2021)

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11819
AB  - Рад на овом тексту подстакнут је слушним утиском стеченим приликом читања песме Зора, са њеним упечатљивим рефреном Стани не мини, што је инспирисало примену анализе која је показала да су у песми присутни одређени елементи (српске) музичке традиције. Уз неспорно присуство елемената усмене народне поезије у тексту песме, етномузиколошка анализа структурних, формалних, интонационих и семантичких карактеристика песме резултирала је идентификовањем елемената једног традиционалног фолклорно-музичког узора "музичког геста" (Hatten, Закић, Арсић) као одзвука матерње мелодије у рефрену овог песничког остварења. Музичка ћелија о којој је реч, са мелодијским покретом улазне кварте и поступним силазним покретом (поред своје аналогије у коледарским песмама источне Србије) среће се у значајној мери у кругу песама сеоске провенијенције из јужне Србије и Северне Македоније, које припадају свадбеном жанру, приповедном жанру и широј групи лирских песама опште намене. Он истовремено има карактер локалног / родног и универзалног / општечовечанског.
PB  - Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности
C3  - Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије
T1  - Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора
SP  - 77
EP  - 93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819
ER  - 
@conference{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2021",
abstract = "Рад на овом тексту подстакнут је слушним утиском стеченим приликом читања песме Зора, са њеним упечатљивим рефреном Стани не мини, што је инспирисало примену анализе која је показала да су у песми присутни одређени елементи (српске) музичке традиције. Уз неспорно присуство елемената усмене народне поезије у тексту песме, етномузиколошка анализа структурних, формалних, интонационих и семантичких карактеристика песме резултирала је идентификовањем елемената једног традиционалног фолклорно-музичког узора "музичког геста" (Hatten, Закић, Арсић) као одзвука матерње мелодије у рефрену овог песничког остварења. Музичка ћелија о којој је реч, са мелодијским покретом улазне кварте и поступним силазним покретом (поред своје аналогије у коледарским песмама источне Србије) среће се у значајној мери у кругу песама сеоске провенијенције из јужне Србије и Северне Македоније, које припадају свадбеном жанру, приповедном жанру и широј групи лирских песама опште намене. Он истовремено има карактер локалног / родног и универзалног / општечовечанског.",
publisher = "Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности",
journal = "Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије",
title = "Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора",
pages = "77-93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819"
}
Јовановић, Ј.. (2021). Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора. in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије
Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности., 77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819
Јовановић Ј. Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора. in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије. 2021;:77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819 .
Јовановић, Јелена, "Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора" in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије (2021):77-93,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819 .