Lingiustic research of contemporary serbian literary language and the development of the SASA Dictionary of serbocroatian literary and national language

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178009/RS//

Lingiustic research of contemporary serbian literary language and the development of the SASA Dictionary of serbocroatian literary and national language (en)
Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (sr)
Lingvistička istraživanja savremenog srpskog književnog jezika i izrada Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU (sr_RS)

Publications

„Сиромаштво” – конвенционални суд у систему вредности у српском језику и култури

Вуловић Емонтс, Наташа С.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Вуловић Емонтс, Наташа С.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11939
AB  - У раду се разматрају фразеолошке парадигме које се формирају око социјално-утилитарне категорије сиромаштво у српском језику. Ексцерпирана фразеолошко-паремиолошка грађа се класификује, семантички се анализирају поједине аксиологеме, док се у
оквиру модела „изглед, спољашњост” наводе релевантне фразеосемантичке групе изражене кроз поредбене фразеолошке јединице које садрже компоненте које означавају део тела,
биљке, животиње и др.
AB  - Предметом исследования в настоящей работе являются аксиологическая фразеологическая парадигма антиценности бедность в сербском языке и сербской культуре. Конвенциональная оценка маркирует слотовую структуру фразеологической и паремиологической парадигмы
Бедность. В рамках модели „внешний вид” формируются фразеосемантические группы сравнительных фразеологизмов (например: го као прст, пун као жаба длака, го као шипка, го као
липа и. тд.).
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - „Сиромаштво” – конвенционални суд у систему вредности у српском језику и култури
T1  - „Бедность” / конвенциональная оценка в системе ценностей в сербском языке и сербской культуре
SP  - 253
EP  - 263
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2021.50.1.ch23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11939
ER  - 
@article{
author = "Вуловић Емонтс, Наташа С.",
year = "2021",
abstract = "У раду се разматрају фразеолошке парадигме које се формирају око социјално-утилитарне категорије сиромаштво у српском језику. Ексцерпирана фразеолошко-паремиолошка грађа се класификује, семантички се анализирају поједине аксиологеме, док се у
оквиру модела „изглед, спољашњост” наводе релевантне фразеосемантичке групе изражене кроз поредбене фразеолошке јединице које садрже компоненте које означавају део тела,
биљке, животиње и др., Предметом исследования в настоящей работе являются аксиологическая фразеологическая парадигма антиценности бедность в сербском языке и сербской культуре. Конвенциональная оценка маркирует слотовую структуру фразеологической и паремиологической парадигмы
Бедность. В рамках модели „внешний вид” формируются фразеосемантические группы сравнительных фразеологизмов (например: го као прст, пун као жаба длака, го као шипка, го као
липа и. тд.).",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "„Сиромаштво” – конвенционални суд у систему вредности у српском језику и култури, „Бедность” / конвенциональная оценка в системе ценностей в сербском языке и сербской культуре",
pages = "253-263",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2021.50.1.ch23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11939"
}
Вуловић Емонтс, Н. С.. (2021). „Сиромаштво” – конвенционални суд у систему вредности у српском језику и култури. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 50(1), 253-263.
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch23
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11939
Вуловић Емонтс НС. „Сиромаштво” – конвенционални суд у систему вредности у српском језику и култури. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2021;50(1):253-263.
doi:10.18485/msc.2021.50.1.ch23
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11939 .
Вуловић Емонтс, Наташа С., "„Сиромаштво” – конвенционални суд у систему вредности у српском језику и култури" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 50, no. 1 (2021):253-263,
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch23 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11939 .

Физичке и психичке особине човека изражене фразеолошким јединицама с религијским компонентама у српском језику

Вуловић Емонтс, Наташа

(Warsaw : Polish Academy of Sciences, Committee of Linguistics, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Вуловић Емонтс, Наташа
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15913
AB  - The paper discusses ways of expressing emotions and psychic conditions in phra seological units that contain religious components (душа, бог, ђаво (враг), светац, 
анђео, Мајка Божија, поп, etc.) like, for example: леп као анђео, ружан као ђаво, 
искрен као Мајка божија, врага (ђавола) би на леду потковао, расте као да 
га ђаволи за уши вуку. The author carries out a semantic analysis of phraseologi cal units, including the determination of the main concepts of a person’s physical
characteristics (beauty, ugliness, old age, thinness, height, stiffness) and psychological
ones (goodness, evil, cunning, sincerity, laziness, etc). Other sets of methods used in
this study comprise a componential, as well as historical and etymological analyses
of phraseological units. The aim is also to display how much this part of Serbian
phraseology reflects Judeo-Christian cultural and historical heritage.
Apart from the above-mentioned global phraseological meanings, the tables pro vided in the paper contain the features of positive and negative connotation, qualifica tion of physical characteristics attitude of the speaker (derisive, derogatory, humorous,
etc.), as well as the stylistic aspects: irony (агнец божији, изигравати свеца, не 
дати Богу штапа да убије врага etc), oximoron (живе мошти), paradox (посветио 
се к’о Гојко у ћивоту). Phraseological units expressing characteristics of beauty and
goodness, as well as honesty, are the only ones having a positive connotation, while
the negative one prevails, particularly derogatory qualification of meaning.
PB  - Warsaw : Polish Academy of Sciences, Committee of Linguistics
PB  - Opole : Pedagogical University, Institute of Polish Philology
PB  - Cracow : Polish Academy of Sciences, Institute of Polish Language
T2  - Stylistyka
T1  - Физичке и психичке особине човека  изражене фразеолошким јединицама  с религијским компонентама  у српском језику
T1  - The physical and psychological characteristics expressed  in phraseological units that contain religious components in the Serbian language
SP  - 297
EP  - 305
VL  - 30
DO  - 10.25167/Stylistyka30.2021.16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15913
ER  - 
@article{
author = "Вуловић Емонтс, Наташа",
year = "2021",
abstract = "The paper discusses ways of expressing emotions and psychic conditions in phra seological units that contain religious components (душа, бог, ђаво (враг), светац, 
анђео, Мајка Божија, поп, etc.) like, for example: леп као анђео, ружан као ђаво, 
искрен као Мајка божија, врага (ђавола) би на леду потковао, расте као да 
га ђаволи за уши вуку. The author carries out a semantic analysis of phraseologi cal units, including the determination of the main concepts of a person’s physical
characteristics (beauty, ugliness, old age, thinness, height, stiffness) and psychological
ones (goodness, evil, cunning, sincerity, laziness, etc). Other sets of methods used in
this study comprise a componential, as well as historical and etymological analyses
of phraseological units. The aim is also to display how much this part of Serbian
phraseology reflects Judeo-Christian cultural and historical heritage.
Apart from the above-mentioned global phraseological meanings, the tables pro vided in the paper contain the features of positive and negative connotation, qualifica tion of physical characteristics attitude of the speaker (derisive, derogatory, humorous,
etc.), as well as the stylistic aspects: irony (агнец божији, изигравати свеца, не 
дати Богу штапа да убије врага etc), oximoron (живе мошти), paradox (посветио 
се к’о Гојко у ћивоту). Phraseological units expressing characteristics of beauty and
goodness, as well as honesty, are the only ones having a positive connotation, while
the negative one prevails, particularly derogatory qualification of meaning.",
publisher = "Warsaw : Polish Academy of Sciences, Committee of Linguistics, Opole : Pedagogical University, Institute of Polish Philology, Cracow : Polish Academy of Sciences, Institute of Polish Language",
journal = "Stylistyka",
title = "Физичке и психичке особине човека  изражене фразеолошким јединицама  с религијским компонентама  у српском језику, The physical and psychological characteristics expressed  in phraseological units that contain religious components in the Serbian language",
pages = "297-305",
volume = "30",
doi = "10.25167/Stylistyka30.2021.16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15913"
}
Вуловић Емонтс, Н.. (2021). Физичке и психичке особине човека  изражене фразеолошким јединицама  с религијским компонентама  у српском језику. in Stylistyka
Warsaw : Polish Academy of Sciences, Committee of Linguistics., 30, 297-305.
https://doi.org/10.25167/Stylistyka30.2021.16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15913
Вуловић Емонтс Н. Физичке и психичке особине човека  изражене фразеолошким јединицама  с религијским компонентама  у српском језику. in Stylistyka. 2021;30:297-305.
doi:10.25167/Stylistyka30.2021.16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15913 .
Вуловић Емонтс, Наташа, "Физичке и психичке особине човека  изражене фразеолошким јединицама  с религијским компонентама  у српском језику" in Stylistyka, 30 (2021):297-305,
https://doi.org/10.25167/Stylistyka30.2021.16 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15913 .

Kelime Çağrişimina Göre Sirp Kültüründe Türkçe Ve Türk Kültüründe Sirpça

Đinđić, Marija; Yalap, Hakan

(Ankara : Turk Dil Kurumu, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Đinđić, Marija
AU  - Yalap, Hakan
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13658
PB  - Ankara : Turk Dil Kurumu
T2  - VIII. Uluslararası Türk Dili Kurultayı (Ankara: 22-26 Mayıs 2017), II Cilt
T1  - Kelime Çağrişimina Göre Sirp Kültüründe Türkçe Ve Türk Kültüründe Sirpça
SP  - 1677
EP  - 1687
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13658
ER  - 
@inbook{
author = "Đinđić, Marija and Yalap, Hakan",
year = "2021",
publisher = "Ankara : Turk Dil Kurumu",
journal = "VIII. Uluslararası Türk Dili Kurultayı (Ankara: 22-26 Mayıs 2017), II Cilt",
booktitle = "Kelime Çağrişimina Göre Sirp Kültüründe Türkçe Ve Türk Kültüründe Sirpça",
pages = "1677-1687",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13658"
}
Đinđić, M.,& Yalap, H.. (2021). Kelime Çağrişimina Göre Sirp Kültüründe Türkçe Ve Türk Kültüründe Sirpça. in VIII. Uluslararası Türk Dili Kurultayı (Ankara: 22-26 Mayıs 2017), II Cilt
Ankara : Turk Dil Kurumu., 1677-1687.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13658
Đinđić M, Yalap H. Kelime Çağrişimina Göre Sirp Kültüründe Türkçe Ve Türk Kültüründe Sirpça. in VIII. Uluslararası Türk Dili Kurultayı (Ankara: 22-26 Mayıs 2017), II Cilt. 2021;:1677-1687.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13658 .
Đinđić, Marija, Yalap, Hakan, "Kelime Çağrişimina Göre Sirp Kültüründe Türkçe Ve Türk Kültüründe Sirpça" in VIII. Uluslararası Türk Dili Kurultayı (Ankara: 22-26 Mayıs 2017), II Cilt (2021):1677-1687,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13658 .

Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?

Новокмет, Слободан

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12599
AB  - Циљ овог чланка је испитивање порекла и значења израза "споља гладац а изнутра јадац" у српском језику као и значења лексичких компонената "гладац" и "јадац" које улазе његов склоп, користећи се углавном лексикографским изворима, од Речника САНУ до Вуковог "Српског рјечника".
AB  - The aim of this article is to examine the origin and meaning of the expression "spolja gladac a iznutra jadac" in Serbian language as well as the meaning of the lexical components "gladac" and "jadac", using mainly lexicographic sources, from the SANU Dictionary to Vuk's "Serbian Dictionary".
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?
SP  - 22
EP  - 27
VL  - 7
IS  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2021",
abstract = "Циљ овог чланка је испитивање порекла и значења израза "споља гладац а изнутра јадац" у српском језику као и значења лексичких компонената "гладац" и "јадац" које улазе његов склоп, користећи се углавном лексикографским изворима, од Речника САНУ до Вуковог "Српског рјечника"., The aim of this article is to examine the origin and meaning of the expression "spolja gladac a iznutra jadac" in Serbian language as well as the meaning of the lexical components "gladac" and "jadac", using mainly lexicographic sources, from the SANU Dictionary to Vuk's "Serbian Dictionary".",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?",
pages = "22-27",
volume = "7",
number = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599"
}
Новокмет, С.. (2021). Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 7(17), 22-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599
Новокмет С. Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?. in Језик данас. 2021;7(17):22-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599 .
Новокмет, Слободан, "Шта су гладац и јадац из израза споља гладац а изнутра јадац?" in Језик данас, 7, no. 17 (2021):22-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12599 .

О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику

Станић, Данијела С.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Станић, Данијела С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9939
AB  - The paper has two homonymous adjectives, rud1 with coloristic meaning and rud2
with non-coloristic meaning, with polysemy „curly” and „loose, soft”. Based on etymological,
lexicographical, dialectological, folkloristic and geographical data, we sought to show
how semantic cohesion works among the derivatives of each of the individual homonyms,
and how the adjective derivatives, under the influences of each other, get their present
meanings. Common to both adjectives is that they do not have a large dispersion of nominations.
Nominations are obtained by varying the small number of base models, which may be
common to both adjectives. Both adjectives have found a foothold in both folk vocabulary
and folklore. Crossing overmeanings of „curly” and „red” is the most obvious in folk names
for grass, mushrooms, cabbage, domestic animals. Influenced by a homonymous couple,
but also by a rival, the whole derivative base of ore, mine... was squeezed out of its original
etymological baseof the adjective rud1 and approximated to the noncoloristic adjective rud2.
Analyzed homonymic adjectives are etymologically, semantically and creatively related to
the adjectives rus, ruj и rumen, which today have a predominantly folkloristic character.
AB  - У раду се анализирају два историјски хомонимична придева у српском
језику, руд са колористичким значењем и руд са неколористичким значењем. На
основу етимолошких, лексикографских, дијалектолошких, фолклористичких и
географских података настојали смо да прикажемо како функционише семантичка
кохезија међу дериватима сваког од појединачних хомонима и како придевски
деривати под међусобним утицајем добијају своја данашња значења.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику
T1  - About the rudinica (Rudiment) and Homonyms of Two Proto-Slavic Adjectives in the Serbian Language
SP  - 601
EP  - 611
VL  - 25
DO  - 10.18485/sj.2020.25.1.39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9939
ER  - 
@article{
author = "Станић, Данијела С.",
year = "2020",
abstract = "The paper has two homonymous adjectives, rud1 with coloristic meaning and rud2
with non-coloristic meaning, with polysemy „curly” and „loose, soft”. Based on etymological,
lexicographical, dialectological, folkloristic and geographical data, we sought to show
how semantic cohesion works among the derivatives of each of the individual homonyms,
and how the adjective derivatives, under the influences of each other, get their present
meanings. Common to both adjectives is that they do not have a large dispersion of nominations.
Nominations are obtained by varying the small number of base models, which may be
common to both adjectives. Both adjectives have found a foothold in both folk vocabulary
and folklore. Crossing overmeanings of „curly” and „red” is the most obvious in folk names
for grass, mushrooms, cabbage, domestic animals. Influenced by a homonymous couple,
but also by a rival, the whole derivative base of ore, mine... was squeezed out of its original
etymological baseof the adjective rud1 and approximated to the noncoloristic adjective rud2.
Analyzed homonymic adjectives are etymologically, semantically and creatively related to
the adjectives rus, ruj и rumen, which today have a predominantly folkloristic character., У раду се анализирају два историјски хомонимична придева у српском
језику, руд са колористичким значењем и руд са неколористичким значењем. На
основу етимолошких, лексикографских, дијалектолошких, фолклористичких и
географских података настојали смо да прикажемо како функционише семантичка
кохезија међу дериватима сваког од појединачних хомонима и како придевски
деривати под међусобним утицајем добијају своја данашња значења.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику, About the rudinica (Rudiment) and Homonyms of Two Proto-Slavic Adjectives in the Serbian Language",
pages = "601-611",
volume = "25",
doi = "10.18485/sj.2020.25.1.39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9939"
}
Станић, Д. С.. (2020). О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 25, 601-611.
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.39
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9939
Станић ДС. О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику. in Српски језик. 2020;25:601-611.
doi:10.18485/sj.2020.25.1.39
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9939 .
Станић, Данијела С., "О рудиници и хомонимији два прасловенска придева у српском језику" in Српски језик, 25 (2020):601-611,
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.39 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9939 .

О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику

Миланов, Наташа

(Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, 2020)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12614
AB  - Во овој труд е направена анализа на глаголите од
семантичкото поле за перцепција во српскиот литературен јазик. За целите на
истражувањето, од речникот на српски литературен јазик, ги издвоивме
лексимите кои имаат најмалку пет значења, на кои примарното значење им е
сетилната перцепција. Една од целите ќе биде да се утврди дали состојбата во
речникот одговара со состојбата на современиот јазик, што ќе се провери со
прегледување на одбраните фреквенциски речници со корпусот на современиот
српски јазик.
AB  - The paper analyzes verbs from the descriptive dictionary of Serbian literary
language which primarily refer to sensory perception. For the purpose of the research
perceptual verbs with the archisema “to perceive” in their primary meaning, and with
at least five meanings in their semantic structure, were extracted from the Matica
Srpska Dictionary. The analysis showed that the dictionary data coincides with the
situation in contemporary language and that the sense of sight is dominant when it
comes to verbs of perception. Research has shown a universal conclusion across
languages which tells us that lexemes describing phenomena related to the sense of
sight are dominant lexemes, which are used for the description for other senses and
reality in general.
PB  - Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
PB  - Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“
C3  - Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
T1  - О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику
SP  - 253
EP  - 262
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2020",
abstract = "Во овој труд е направена анализа на глаголите од
семантичкото поле за перцепција во српскиот литературен јазик. За целите на
истражувањето, од речникот на српски литературен јазик, ги издвоивме
лексимите кои имаат најмалку пет значења, на кои примарното значење им е
сетилната перцепција. Една од целите ќе биде да се утврди дали состојбата во
речникот одговара со состојбата на современиот јазик, што ќе се провери со
прегледување на одбраните фреквенциски речници со корпусот на современиот
српски јазик., The paper analyzes verbs from the descriptive dictionary of Serbian literary
language which primarily refer to sensory perception. For the purpose of the research
perceptual verbs with the archisema “to perceive” in their primary meaning, and with
at least five meanings in their semantic structure, were extracted from the Matica
Srpska Dictionary. The analysis showed that the dictionary data coincides with the
situation in contemporary language and that the sense of sight is dominant when it
comes to verbs of perception. Research has shown a universal conclusion across
languages which tells us that lexemes describing phenomena related to the sense of
sight are dominant lexemes, which are used for the description for other senses and
reality in general.",
publisher = "Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“",
journal = "Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања",
title = "О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику",
pages = "253-262",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614"
}
Миланов, Н.. (2020). О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“., 253-262.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614
Миланов Н. О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања. 2020;:253-262.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614 .
Миланов, Наташа, "О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику" in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања (2020):253-262,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614 .

О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика

Миланов, Наташа М.

(Никшић : Филолошки факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9933
AB  - In this paper, we examined the quantitative characteristics of lexemes in the largest
descriptive dictionary of the Serbian language, The Dictionary of the Serbian Academy. As
extremely polysemic we considered lexemes that realized at least 15 meanings (primary
and secondary). In order to estimate the number of monosemic lexemes, we examined three
selected volumes of The Dictionary of the Serbian Academy (IV, XV and XX) and found
that the vast majority of lexemes in the Serbian language are monosemic. Furthermore, the
analysis showed that only about 0.4% of Serbian lexemes are highly polysemic. One of our
tasks was to determine the distribution of such lexemes according to the published volumes
of the Dictionary. It has been shown that it varies in different dictionary volumes, but also
that the result has to do with the structure of the lexemes that are processed in a given volume.
A large number of highly polysemic lexemes are contained in volumes in which the
lexemes are formed by the productive prefixes za-, na-, o-, od-, po-. Also, we have found
that, when it comes to the number of extremely polysemic lexemes, there’s a similar condition
in other languages.
AB  - Предмет рада је да се истражи удео лексема које имају изразито велики
број значења у укупном фонду лексема забележених у највећем дескриптивном
речнику српског језика, Речнику САНУ. Изузетно полисемичним сматраћемо
оне лексеме које су у овом речнику реализовале најмање 15 значења или нијанси
значења, те ћемо утврдити дистрибуцију овако издвојених лексема по објављеним томовима Речника. Циљ рада је да се на основу података о броју изузетно
полисемичних лексема и њихових значења у највећем дескриптивном речнику
српског језика допринесе осветљавању питања анализе квантитативих карактеристика лексичког система српског језика.
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика
T1  - The Quantitative Properties of Polyse Mic Lexemes in the Thesaurus Dictionary of Serbian Language
VL  - 25
DO  - 10.18485/sj.2020.25.1.21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2020",
abstract = "In this paper, we examined the quantitative characteristics of lexemes in the largest
descriptive dictionary of the Serbian language, The Dictionary of the Serbian Academy. As
extremely polysemic we considered lexemes that realized at least 15 meanings (primary
and secondary). In order to estimate the number of monosemic lexemes, we examined three
selected volumes of The Dictionary of the Serbian Academy (IV, XV and XX) and found
that the vast majority of lexemes in the Serbian language are monosemic. Furthermore, the
analysis showed that only about 0.4% of Serbian lexemes are highly polysemic. One of our
tasks was to determine the distribution of such lexemes according to the published volumes
of the Dictionary. It has been shown that it varies in different dictionary volumes, but also
that the result has to do with the structure of the lexemes that are processed in a given volume.
A large number of highly polysemic lexemes are contained in volumes in which the
lexemes are formed by the productive prefixes za-, na-, o-, od-, po-. Also, we have found
that, when it comes to the number of extremely polysemic lexemes, there’s a similar condition
in other languages., Предмет рада је да се истражи удео лексема које имају изразито велики
број значења у укупном фонду лексема забележених у највећем дескриптивном
речнику српског језика, Речнику САНУ. Изузетно полисемичним сматраћемо
оне лексеме које су у овом речнику реализовале најмање 15 значења или нијанси
значења, те ћемо утврдити дистрибуцију овако издвојених лексема по објављеним томовима Речника. Циљ рада је да се на основу података о броју изузетно
полисемичних лексема и њихових значења у највећем дескриптивном речнику
српског језика допринесе осветљавању питања анализе квантитативих карактеристика лексичког система српског језика.",
publisher = "Никшић : Филолошки факултет, Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика, The Quantitative Properties of Polyse Mic Lexemes in the Thesaurus Dictionary of Serbian Language",
volume = "25",
doi = "10.18485/sj.2020.25.1.21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933"
}
Миланов, Н. М.. (2020). О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика. in Српски језик
Никшић : Филолошки факултет., 25.
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.21
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933
Миланов НМ. О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика. in Српски језик. 2020;25.
doi:10.18485/sj.2020.25.1.21
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933 .
Миланов, Наташа М., "О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика" in Српски језик, 25 (2020),
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.21 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933 .

Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева

Миланов, Наташа

(Нови Сад : Матица Српска, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9506
AB  - У раду
се на основу
лексичко-
семантичке
анализе
представља
лексика
која
означава
предмете
за припрему
и држање
хране
у селу
Богатић
код Ваљева.
Уз лексеме
ће бити
дати
и
изводи
из транскрипата
на основу
којих
се може
сагледати
функција
анализиране
лексике
у етнографском
и социјалном
контексту.
На основу
разматрања
моћи
ће да се изведе
закључак
и о томе
да ли је анализирана
лексика
домаћег
порекла
или има и позајмљеница.
AB  - Based on the lexical-semantic analysis, the paper presents a lexicon
that identifies food preparation and storage items in the village of Bogatić
near Valjevo. After analyzing the lexemes, it was concluded that
there is a relatively rich and diverse set of names in this small areal. The
names can be of domestic, foreign, and mostly Turkish origin. Also,
having in mind the formal side, the lexemes of this thematic group consist of mostly one word, while the first part of the multi-word lexemes
describes the material of which the object is made (plekani tanjir)
or the appearance of the realities that the lexeme nominates (tučana
šerpa sa tri noge). Common names often have multiple variants, obtained
by the suffixation of a motive word, which usually differentiates dishes
of the same type in terms of size (eg. bure, burić, burence). The analyzed
lexemes are mostly found in other territories of the Serbian-speaking
area, but there are some that have not been recorded elsewhere (eg.
polukila, čugica) or have been recorded with a different meaning (eg.
stublina).
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
T1  - Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева
T1  - Dishes and Objects with Different Nutrition Purposes in the Village of Bogatić near Valjevo
SP  - 95
EP  - 108
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2020",
abstract = "У раду
се на основу
лексичко-
семантичке
анализе
представља
лексика
која
означава
предмете
за припрему
и држање
хране
у селу
Богатић
код Ваљева.
Уз лексеме
ће бити
дати
и
изводи
из транскрипата
на основу
којих
се може
сагледати
функција
анализиране
лексике
у етнографском
и социјалном
контексту.
На основу
разматрања
моћи
ће да се изведе
закључак
и о томе
да ли је анализирана
лексика
домаћег
порекла
или има и позајмљеница., Based on the lexical-semantic analysis, the paper presents a lexicon
that identifies food preparation and storage items in the village of Bogatić
near Valjevo. After analyzing the lexemes, it was concluded that
there is a relatively rich and diverse set of names in this small areal. The
names can be of domestic, foreign, and mostly Turkish origin. Also,
having in mind the formal side, the lexemes of this thematic group consist of mostly one word, while the first part of the multi-word lexemes
describes the material of which the object is made (plekani tanjir)
or the appearance of the realities that the lexeme nominates (tučana
šerpa sa tri noge). Common names often have multiple variants, obtained
by the suffixation of a motive word, which usually differentiates dishes
of the same type in terms of size (eg. bure, burić, burence). The analyzed
lexemes are mostly found in other territories of the Serbian-speaking
area, but there are some that have not been recorded elsewhere (eg.
polukila, čugica) or have been recorded with a different meaning (eg.
stublina).",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи",
title = "Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева, Dishes and Objects with Different Nutrition Purposes in the Village of Bogatić near Valjevo",
pages = "95-108",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506"
}
Миланов, Н.. (2020). Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
Нови Сад : Матица Српска., 95-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506
Миланов Н. Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи. 2020;:95-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506 .
Миланов, Наташа, "Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева" in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи (2020):95-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506 .

ЗАСТАРЕЛЕ ФРАЗЕОЛОШКЕ ЈЕДИНИЦЕ СА АДВЕРБИЈАЛНИМ ЗНАЧЕЊЕМ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Ђукић, Маријана

(Нови Сад : Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Ђукић, Маријана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16352
AB  - Предмет истраживања у овом раду јесу фразеолошке јединице са адвербијалним значењем које су из перспективе савременог српског књижевног језика маркиране као застареле. Циљ рада је двојак. Први сегмент истраживања посветићемо анализи карактеристика застарелих лексема из структуре ексцерпираних фразеологизама, уз осврт на однос између глобалног значења фразеологизама и значења фразеолошких компонената, што је суштина питања идиоматичности. Други сегмент истраживања спроведен је у циљу утврђивања типова адвербијалних значења која изражавају јединице из пасивног фразеолошког фонда српског језика. Фразеологизми из корпуса су на основу интегралних сема груписани у одговарајућа фразеосемантичка поља. Даљом класификацијом се у оквиру сваког поља издвајају одређене фразеосемантичке групе, унутар којих се налазе фразеологизми са различитим диференцијалним семама.
AB  - The subject of this paper are phraseological units which are in semantic correlation with adverbs and which have been marked as arhaic (outdated) from the perspective of contemporary Serbian language. The first segment of the research will be dedicated to the analysis of the relation between the global meaning of phraseologisms and the meaning of phraseological components. Based on that, phraseologisms will be grouped according to their idiomatic level. The second segment, though, was conducted with the aim of establishing types of adverbial meaning expressed by the units of passive phraseological system of Serbian language. Phraseologisms from the corpus were grouped in adequate phraseological and semantic fields based on integral semes. Further classification within each field differentiates between certain phraseological and semantic groups, which encompass phraseologisms with distinct differential semes.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
T2  - Језици и културе у времену и простору IX/1
T1  - ЗАСТАРЕЛЕ ФРАЗЕОЛОШКЕ ЈЕДИНИЦЕ СА АДВЕРБИЈАЛНИМ ЗНАЧЕЊЕМ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
T1  - ARHAIC PHRASEOLOGICAL UNITS WITH ADVERBIAL MEANING IN SERBIAN LANGUAGE
SP  - 413
EP  - 425
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16352
ER  - 
@inbook{
author = "Ђукић, Маријана",
year = "2020",
abstract = "Предмет истраживања у овом раду јесу фразеолошке јединице са адвербијалним значењем које су из перспективе савременог српског књижевног језика маркиране као застареле. Циљ рада је двојак. Први сегмент истраживања посветићемо анализи карактеристика застарелих лексема из структуре ексцерпираних фразеологизама, уз осврт на однос између глобалног значења фразеологизама и значења фразеолошких компонената, што је суштина питања идиоматичности. Други сегмент истраживања спроведен је у циљу утврђивања типова адвербијалних значења која изражавају јединице из пасивног фразеолошког фонда српског језика. Фразеологизми из корпуса су на основу интегралних сема груписани у одговарајућа фразеосемантичка поља. Даљом класификацијом се у оквиру сваког поља издвајају одређене фразеосемантичке групе, унутар којих се налазе фразеологизми са различитим диференцијалним семама., The subject of this paper are phraseological units which are in semantic correlation with adverbs and which have been marked as arhaic (outdated) from the perspective of contemporary Serbian language. The first segment of the research will be dedicated to the analysis of the relation between the global meaning of phraseologisms and the meaning of phraseological components. Based on that, phraseologisms will be grouped according to their idiomatic level. The second segment, though, was conducted with the aim of establishing types of adverbial meaning expressed by the units of passive phraseological system of Serbian language. Phraseologisms from the corpus were grouped in adequate phraseological and semantic fields based on integral semes. Further classification within each field differentiates between certain phraseological and semantic groups, which encompass phraseologisms with distinct differential semes.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду",
journal = "Језици и културе у времену и простору IX/1",
booktitle = "ЗАСТАРЕЛЕ ФРАЗЕОЛОШКЕ ЈЕДИНИЦЕ СА АДВЕРБИЈАЛНИМ ЗНАЧЕЊЕМ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ, ARHAIC PHRASEOLOGICAL UNITS WITH ADVERBIAL MEANING IN SERBIAN LANGUAGE",
pages = "413-425",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16352"
}
Ђукић, М.. (2020). ЗАСТАРЕЛЕ ФРАЗЕОЛОШКЕ ЈЕДИНИЦЕ СА АДВЕРБИЈАЛНИМ ЗНАЧЕЊЕМ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ. in Језици и културе у времену и простору IX/1
Нови Сад : Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду., 413-425.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16352
Ђукић М. ЗАСТАРЕЛЕ ФРАЗЕОЛОШКЕ ЈЕДИНИЦЕ СА АДВЕРБИЈАЛНИМ ЗНАЧЕЊЕМ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ. in Језици и културе у времену и простору IX/1. 2020;:413-425.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16352 .
Ђукић, Маријана, "ЗАСТАРЕЛЕ ФРАЗЕОЛОШКЕ ЈЕДИНИЦЕ СА АДВЕРБИЈАЛНИМ ЗНАЧЕЊЕМ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ" in Језици и културе у времену и простору IX/1 (2020):413-425,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16352 .

Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик

Левушкина, Ружица

(Opole : Uniwersytet Opolski, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Левушкина, Ружица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15953
AB  - In Serbian theolinguistics, there is a good terminological and theoretical basis for
research of sacral functional stylistics complex, e.g. functional varieties and genres
of the literary language determined by sacral spheres and aims of communication.
In this paper, about 160–170 lexical units from two texts of this sphere and literary
style have been analyzed. The first one is novel Lavr, translated into Serbian from
Russian and the second is Service of the Icon of the Mother of God Velikoremetska – translated into Serbian from the Church-Slavonic language. The first genre (novel) belongs to both the sacral and profane sphere, while the second one (service) is a genre belonging to the sacral sphere only. Stylematic characteristics of lexical units from these texts have been analyzed, mostly on lexical, phonetic-morphological and derivational language levels. In almost all cases (except terminology) stylistically adequate lexemes have been opposed to stylistically neutral (or other) synonym(s).
Although we already know what basic constitutive elements of sacral functional stylistics complex (churchslavonisms and archaisms) are, there is not enough syn chronic stylistic research of concrete material belonging to sacral functional stylistics complex in the Serbian linguistics. This offered here is one of the first and we hope it to be stimulating for other researchers, so that we can create a bigger list of stylistic adequate lexemes used in sacral genres. This will be useful not only for stylistics of sacral genres, but also for the theory and practice of translation, as well
as to Serbian and Slavic theolinguistics
PB  - Opole : Uniwersytet Opolski
T2  - Stylistyka
T1  - Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик
T1  - Stylistic characteristics of lexis from Orthodox spirituality sphere texts translated into contemporary Serbian
SP  - 385
EP  - 397
IS  - 29
DO  - 10.25167/Stylistyka29.2020.22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15953
ER  - 
@article{
author = "Левушкина, Ружица",
year = "2020",
abstract = "In Serbian theolinguistics, there is a good terminological and theoretical basis for
research of sacral functional stylistics complex, e.g. functional varieties and genres
of the literary language determined by sacral spheres and aims of communication.
In this paper, about 160–170 lexical units from two texts of this sphere and literary
style have been analyzed. The first one is novel Lavr, translated into Serbian from
Russian and the second is Service of the Icon of the Mother of God Velikoremetska – translated into Serbian from the Church-Slavonic language. The first genre (novel) belongs to both the sacral and profane sphere, while the second one (service) is a genre belonging to the sacral sphere only. Stylematic characteristics of lexical units from these texts have been analyzed, mostly on lexical, phonetic-morphological and derivational language levels. In almost all cases (except terminology) stylistically adequate lexemes have been opposed to stylistically neutral (or other) synonym(s).
Although we already know what basic constitutive elements of sacral functional stylistics complex (churchslavonisms and archaisms) are, there is not enough syn chronic stylistic research of concrete material belonging to sacral functional stylistics complex in the Serbian linguistics. This offered here is one of the first and we hope it to be stimulating for other researchers, so that we can create a bigger list of stylistic adequate lexemes used in sacral genres. This will be useful not only for stylistics of sacral genres, but also for the theory and practice of translation, as well
as to Serbian and Slavic theolinguistics",
publisher = "Opole : Uniwersytet Opolski",
journal = "Stylistyka",
title = "Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик, Stylistic characteristics of lexis from Orthodox spirituality sphere texts translated into contemporary Serbian",
pages = "385-397",
number = "29",
doi = "10.25167/Stylistyka29.2020.22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15953"
}
Левушкина, Р.. (2020). Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик. in Stylistyka
Opole : Uniwersytet Opolski.(29), 385-397.
https://doi.org/10.25167/Stylistyka29.2020.22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15953
Левушкина Р. Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик. in Stylistyka. 2020;(29):385-397.
doi:10.25167/Stylistyka29.2020.22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15953 .
Левушкина, Ружица, "Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик" in Stylistyka, no. 29 (2020):385-397,
https://doi.org/10.25167/Stylistyka29.2020.22 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15953 .

Агиоантропонимы сербских святых в сербском и русском языках (структурно-сравнительный анализ)

Левушкина, Ружица

(Кострома : Костромской государственный университет, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Левушкина, Ружица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15952
AB  - В статье сравнительным методом проанализирована структура агиоантропонимов сербских святых в русском и сербском языках. Материалом послужили агиоантропонимы из календарей Сербской и Русской православных церквей. Структура и состав данных агиоантропонимов в двух языках во многом отличаются. Соблюдены не все правила транскрипции сербских антропонимов и других лексем - членов агиоантропонимов в русском языке
AB  - The paper analyzes the structure of hagioanthroponyms of Serbian saints in the Russian and Serbian languages using a comparative method. Material for analysis are the hagioanthroponyms from the calendars of the Serbian and Russian Orthodox churches. The structure and composition of these hagioanthroponyms in the two languages differ in many ways. Not all the rules for transcription of Serbian anthroponyms and other lexemes in the structure of the hagioanthroponyms in Russian are followed
PB  - Кострома : Костромской государственный университет
PB  - Волгоград : Волгоградский государственный социально-педагогический университет
PB  - Москва : Министерство науки и высшего образования Российской Федерации
T2  - Ономастика Поволжья: материалы XVIII Междунар. науч. конф.
T1  - Агиоантропонимы сербских святых в сербском и русском языках (структурно-сравнительный анализ)
T1  - SERBIAN SAINTS HAGIOANTHROPONYMS IN SERBIAN AND RUSSIAN (STRUCTURAL AND COMPARATIVE ANALYSIS)
SP  - 89
EP  - 95
DO  - 10.34216/2020-1.onomast.89-95
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15952
ER  - 
@inbook{
author = "Левушкина, Ружица",
year = "2020",
abstract = "В статье сравнительным методом проанализирована структура агиоантропонимов сербских святых в русском и сербском языках. Материалом послужили агиоантропонимы из календарей Сербской и Русской православных церквей. Структура и состав данных агиоантропонимов в двух языках во многом отличаются. Соблюдены не все правила транскрипции сербских антропонимов и других лексем - членов агиоантропонимов в русском языке, The paper analyzes the structure of hagioanthroponyms of Serbian saints in the Russian and Serbian languages using a comparative method. Material for analysis are the hagioanthroponyms from the calendars of the Serbian and Russian Orthodox churches. The structure and composition of these hagioanthroponyms in the two languages differ in many ways. Not all the rules for transcription of Serbian anthroponyms and other lexemes in the structure of the hagioanthroponyms in Russian are followed",
publisher = "Кострома : Костромской государственный университет, Волгоград : Волгоградский государственный социально-педагогический университет, Москва : Министерство науки и высшего образования Российской Федерации",
journal = "Ономастика Поволжья: материалы XVIII Междунар. науч. конф.",
booktitle = "Агиоантропонимы сербских святых в сербском и русском языках (структурно-сравнительный анализ), SERBIAN SAINTS HAGIOANTHROPONYMS IN SERBIAN AND RUSSIAN (STRUCTURAL AND COMPARATIVE ANALYSIS)",
pages = "89-95",
doi = "10.34216/2020-1.onomast.89-95",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15952"
}
Левушкина, Р.. (2020). Агиоантропонимы сербских святых в сербском и русском языках (структурно-сравнительный анализ). in Ономастика Поволжья: материалы XVIII Междунар. науч. конф.
Кострома : Костромской государственный университет., 89-95.
https://doi.org/10.34216/2020-1.onomast.89-95
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15952
Левушкина Р. Агиоантропонимы сербских святых в сербском и русском языках (структурно-сравнительный анализ). in Ономастика Поволжья: материалы XVIII Междунар. науч. конф.. 2020;:89-95.
doi:10.34216/2020-1.onomast.89-95
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15952 .
Левушкина, Ружица, "Агиоантропонимы сербских святых в сербском и русском языках (структурно-сравнительный анализ)" in Ономастика Поволжья: материалы XVIII Междунар. науч. конф. (2020):89-95,
https://doi.org/10.34216/2020-1.onomast.89-95 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15952 .
3

ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ АНА МАЦАНОВИЋ СРПСКА ЈЕЗИКОСЛОВНА ТЕРМИНОЛОГИЈА У 19. ВЕКУ (Београд, 2018, 394 стр.)

Левушкина, Ружица

(Київ : ТКМКС. TC ICSS, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Левушкина, Ружица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16028
PB  - Київ : ТКМКС. TC ICSS
T2  - Вісник Термінологічної комісії при МКС; Вестник Терминологической комисси при МКС; Bulletin of the Terminology Commission under ICSS
T1  - ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ АНА МАЦАНОВИЋ СРПСКА ЈЕЗИКОСЛОВНА ТЕРМИНОЛОГИЈА У 19. ВЕКУ (Београд, 2018, 394 стр.)
T1  - REVIEW OF THE MONOGRAPH  BY ANA MACANOVIĆ SERBIAN LINGUISTIC  TERMINOLOGY IN 19TH CENTURY  (Belgrade, 2018, 394 p.)
SP  - 90
EP  - 93
IS  - 4
DO  - 10.51587/2522-980X-2020-004-90-93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16028
ER  - 
@article{
author = "Левушкина, Ружица",
year = "2020",
publisher = "Київ : ТКМКС. TC ICSS",
journal = "Вісник Термінологічної комісії при МКС; Вестник Терминологической комисси при МКС; Bulletin of the Terminology Commission under ICSS",
title = "ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ АНА МАЦАНОВИЋ СРПСКА ЈЕЗИКОСЛОВНА ТЕРМИНОЛОГИЈА У 19. ВЕКУ (Београд, 2018, 394 стр.), REVIEW OF THE MONOGRAPH  BY ANA MACANOVIĆ SERBIAN LINGUISTIC  TERMINOLOGY IN 19TH CENTURY  (Belgrade, 2018, 394 p.)",
pages = "90-93",
number = "4",
doi = "10.51587/2522-980X-2020-004-90-93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16028"
}
Левушкина, Р.. (2020). ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ АНА МАЦАНОВИЋ СРПСКА ЈЕЗИКОСЛОВНА ТЕРМИНОЛОГИЈА У 19. ВЕКУ (Београд, 2018, 394 стр.). in Вісник Термінологічної комісії при МКС; Вестник Терминологической комисси при МКС; Bulletin of the Terminology Commission under ICSS
Київ : ТКМКС. TC ICSS.(4), 90-93.
https://doi.org/10.51587/2522-980X-2020-004-90-93
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16028
Левушкина Р. ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ АНА МАЦАНОВИЋ СРПСКА ЈЕЗИКОСЛОВНА ТЕРМИНОЛОГИЈА У 19. ВЕКУ (Београд, 2018, 394 стр.). in Вісник Термінологічної комісії при МКС; Вестник Терминологической комисси при МКС; Bulletin of the Terminology Commission under ICSS. 2020;(4):90-93.
doi:10.51587/2522-980X-2020-004-90-93
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16028 .
Левушкина, Ружица, "ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ АНА МАЦАНОВИЋ СРПСКА ЈЕЗИКОСЛОВНА ТЕРМИНОЛОГИЈА У 19. ВЕКУ (Београд, 2018, 394 стр.)" in Вісник Термінологічної комісії при МКС; Вестник Терминологической комисси при МКС; Bulletin of the Terminology Commission under ICSS, no. 4 (2020):90-93,
https://doi.org/10.51587/2522-980X-2020-004-90-93 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16028 .

Творбени дијалектизми у Горском вијенцу

Ратковић, Драгана

(Београд : Филолошки факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16133
AB  - У раду се разматрају дијалекатске појаве у вези с творбом речи у Горском вијен-
цу. Дате појаве се разматрају са аспекта њиховог односа са књижевнојезичком
нормом која се у Његошево време налазила у фази формирања, распрострање-
ности у ијекавским народним говорима и функције у песничком тексту. Грађу
чини критичко издање Горског вијенца Радмила Маројевића из 2005. г.
AB  - Derivational dialectisms in The Mountain Wreath have their origin in prefixation and
suffixation, and they belong to the category of root and prosodic alternations.
Prefixal and suffixal derivation resulted in the dialectal forms of nominals, adverbials
and verbals.
The prefixal forms include: stanak, prekrvnik, premjena, satvar; uprijekrst; ošćeti,
and the suffixal ones include: branič, desečar, izgub; konjuška, ostrota, povukuša, razvala,
slavlja, ćeskota; prebistren, neobuzdni, nepobjedan; uprav; umučati, oslačati; razmišljavati,
puštavati, spuštavati se, klikovati, zapitovati, povukovati se, dovukivati, dovukovati.
Root alternation is illustrated by the noun žnjetva, and prosodic alternations by the
verbs: puštati, „pustiti” (release), oblačiti „obući” (clothe), viđati „videti” (see), čujati
„čuti” (hear), opuštati se „prepustiti se” (let go).
The analysed derivational dialectisms can be divided into three groups:
1) the forms which used to be dialectal at the beginning of standard language formation,
and were given standard status in the contemporary language: premjena, stanak,
prekrvnik, uprijekrst, branič, povukuša, razvala, tjeskota, nepobjedan, uprav, oslačati,
klikovati, spuštavati se;
2) the forms which which used to be standard at the beginning of standard language
formation and lost that status in the contemporary language: desečar, puštavati,
razmišljavati, puštati „pustiti”;
3) the forms which were dialectal both at the beginning of standard language formation
and in the contemporary language: ošćeti, izgub, konjuška, ostrota, prebistren,
umučati, zapitovati, povukovati se, dovukivati, dovukovati, žnjetva, oblačiti „obući”, viđati
„videti”, opuštati se „(pre)pustiti se”, čujati „čuti”. The noun ostrota is also qualified as an
archaism in the contemporary language, and slavlja and neobuzdni are considered archaic
forms only.
From the dialectological standpoint, the given forms have a general ijekavijan character,
confirmed in both types of ijekavian speeches: both in Old Montenegrin and Eastern
Herzegovinian. The exceptions are: prekrvnik, ošćeti, izgub, which were not confirmed in
the progressive speeches based on the descriptive and dialectological dictionaries and the
relevant dialectological literature.
Some dialectal forms alternate with standard derivational forms. They are: stanak
(besides sastanak), premjena (besides promijeniti), satvar (besides stvar), prebistren (besides
bistar), uprav (besides upravo), puštavati (besides puštati), viđati (besides viđeti/vidjeti),
čujati (besides čuti).
The use of dialectal forms also demonstrates a versifying, and in a way, stylistic function.
The vowel supplements the syllabic structure of the first or second hemistichs, which
is the main reason for using the particular forms in the poetic work.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Творбени дијалектизми у Горском вијенцу
T1  - Derivational Dialectisms in The Mountain Wreath
SP  - 457
EP  - 472
VL  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16133
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "У раду се разматрају дијалекатске појаве у вези с творбом речи у Горском вијен-
цу. Дате појаве се разматрају са аспекта њиховог односа са књижевнојезичком
нормом која се у Његошево време налазила у фази формирања, распрострање-
ности у ијекавским народним говорима и функције у песничком тексту. Грађу
чини критичко издање Горског вијенца Радмила Маројевића из 2005. г., Derivational dialectisms in The Mountain Wreath have their origin in prefixation and
suffixation, and they belong to the category of root and prosodic alternations.
Prefixal and suffixal derivation resulted in the dialectal forms of nominals, adverbials
and verbals.
The prefixal forms include: stanak, prekrvnik, premjena, satvar; uprijekrst; ošćeti,
and the suffixal ones include: branič, desečar, izgub; konjuška, ostrota, povukuša, razvala,
slavlja, ćeskota; prebistren, neobuzdni, nepobjedan; uprav; umučati, oslačati; razmišljavati,
puštavati, spuštavati se, klikovati, zapitovati, povukovati se, dovukivati, dovukovati.
Root alternation is illustrated by the noun žnjetva, and prosodic alternations by the
verbs: puštati, „pustiti” (release), oblačiti „obući” (clothe), viđati „videti” (see), čujati
„čuti” (hear), opuštati se „prepustiti se” (let go).
The analysed derivational dialectisms can be divided into three groups:
1) the forms which used to be dialectal at the beginning of standard language formation,
and were given standard status in the contemporary language: premjena, stanak,
prekrvnik, uprijekrst, branič, povukuša, razvala, tjeskota, nepobjedan, uprav, oslačati,
klikovati, spuštavati se;
2) the forms which which used to be standard at the beginning of standard language
formation and lost that status in the contemporary language: desečar, puštavati,
razmišljavati, puštati „pustiti”;
3) the forms which were dialectal both at the beginning of standard language formation
and in the contemporary language: ošćeti, izgub, konjuška, ostrota, prebistren,
umučati, zapitovati, povukovati se, dovukivati, dovukovati, žnjetva, oblačiti „obući”, viđati
„videti”, opuštati se „(pre)pustiti se”, čujati „čuti”. The noun ostrota is also qualified as an
archaism in the contemporary language, and slavlja and neobuzdni are considered archaic
forms only.
From the dialectological standpoint, the given forms have a general ijekavijan character,
confirmed in both types of ijekavian speeches: both in Old Montenegrin and Eastern
Herzegovinian. The exceptions are: prekrvnik, ošćeti, izgub, which were not confirmed in
the progressive speeches based on the descriptive and dialectological dictionaries and the
relevant dialectological literature.
Some dialectal forms alternate with standard derivational forms. They are: stanak
(besides sastanak), premjena (besides promijeniti), satvar (besides stvar), prebistren (besides
bistar), uprav (besides upravo), puštavati (besides puštati), viđati (besides viđeti/vidjeti),
čujati (besides čuti).
The use of dialectal forms also demonstrates a versifying, and in a way, stylistic function.
The vowel supplements the syllabic structure of the first or second hemistichs, which
is the main reason for using the particular forms in the poetic work.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Творбени дијалектизми у Горском вијенцу, Derivational Dialectisms in The Mountain Wreath",
pages = "457-472",
volume = "25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16133"
}
Ратковић, Д.. (2020). Творбени дијалектизми у Горском вијенцу. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 25, 457-472.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16133
Ратковић Д. Творбени дијалектизми у Горском вијенцу. in Српски језик. 2020;25:457-472.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16133 .
Ратковић, Драгана, "Творбени дијалектизми у Горском вијенцу" in Српски језик, 25 (2020):457-472,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16133 .

Нацрт педагошког речника српског језика

Марковић, Александра

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - GEN
AU  - Марковић, Александра
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15918
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
T1  - Нацрт педагошког речника српског језика
SP  - 92
EP  - 93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15918
ER  - 
@misc{
author = "Марковић, Александра",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема",
title = "Нацрт педагошког речника српског језика",
pages = "92-93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15918"
}
Марковић, А.. (2020). Нацрт педагошког речника српског језика. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
Београд : Институт за српски језик САНУ., 92-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15918
Марковић А. Нацрт педагошког речника српског језика. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема. 2020;:92-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15918 .
Марковић, Александра, "Нацрт педагошког речника српског језика" in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема (2020):92-93,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15918 .

Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије

Јовановић, Владан; Левушкина, Ружица

(Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
AU  - Левушкина, Ружица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9587
AB  - У раду се истражују лингвистички термини у Речнику САНУ добијени методом
екстраховања ове лексике из дигиталне форме овог речника, коју засад чини 20
објављених књига (А–погдегод). Осим представљања методолошких поступака
помоћу којих се дошло до речничког корпуса лингвистичких термина, у раду се
утврђује релевантност корпуса добијеног поменутим методама, а део добијеног
материјала сравњује се и проверава са материјалом у другим речницима – у првом
реду специјалним речницима лингвистичких термина. Циљ рада је да се покаже како
и у којој мери електронска форма Речника САНУ може послужити као релевантна
база за израду Речника српске лингвистичке терминологије.
AB  - This paper analyzes linguistic terms in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences
and Arts (RSANU) extracted from the digital version of the dictionary. Twenty
volumes of the dictionary have been published so far (А-погдегод) and they are in the
process of digitalization. In addition to the presentation of the methods for the extraction
of linguistic terms, the paper also deals with the relevance of a corpus compiled in
this manner. A part of the corpus is checked against the material from other dictionaries,
primarily a number of specialized dictionaries of linguistic terms. The paper aims
to provide an answer to the following questions: Can the electronic RSANU dictionary
be used as a relevant resource for the creation of the Dictionary of Serbian linguistic
terminology and, if so, to what extent.
AB  - U radu se istražuje jezikoslovno nazivlje u Rečniku SANU koje je dobiveno crpenjem
naziva iz digitalnoga oblika rječnika, koji se zasad sastoji od 20 objavljenih knjiga
(A–pogdegod). Osim predstavljanja metodoloških postupaka s pomoću kojih se došlo
do rječničkoga korpusa jezikoslovnoga nazivlja, u radu se utvrđuje relevantnost korpusa
dobivenoga tim metodom, a dio se građe provjerava i u drugim rječnicima – u prvome
redu strukovnim rječnicima jezikoslovnoga nazivlja. Cilj je rada pokazati kako i u kojoj
mjeri elektronički oblik Rečnika SANU može poslužiti kao relevantna baza za izradu
Rečnika srpske lingvističke terminologije.
PB  - Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
T2  - Rasprave
T1  - Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије
T1  - The Electronic SASA Dictionary as Resource for a Serbian Dictionary of Linguistics
T1  - Elektronički oblik Rečnika SANU kao izvor za izradu rječnika srpskoga jezikoslovnog nazivlja
SP  - 717
EP  - 731
VL  - 46
IS  - 2
DO  - 10.31724/rihjj.46.2.14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан and Левушкина, Ружица",
year = "2020",
abstract = "У раду се истражују лингвистички термини у Речнику САНУ добијени методом
екстраховања ове лексике из дигиталне форме овог речника, коју засад чини 20
објављених књига (А–погдегод). Осим представљања методолошких поступака
помоћу којих се дошло до речничког корпуса лингвистичких термина, у раду се
утврђује релевантност корпуса добијеног поменутим методама, а део добијеног
материјала сравњује се и проверава са материјалом у другим речницима – у првом
реду специјалним речницима лингвистичких термина. Циљ рада је да се покаже како
и у којој мери електронска форма Речника САНУ може послужити као релевантна
база за израду Речника српске лингвистичке терминологије., This paper analyzes linguistic terms in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences
and Arts (RSANU) extracted from the digital version of the dictionary. Twenty
volumes of the dictionary have been published so far (А-погдегод) and they are in the
process of digitalization. In addition to the presentation of the methods for the extraction
of linguistic terms, the paper also deals with the relevance of a corpus compiled in
this manner. A part of the corpus is checked against the material from other dictionaries,
primarily a number of specialized dictionaries of linguistic terms. The paper aims
to provide an answer to the following questions: Can the electronic RSANU dictionary
be used as a relevant resource for the creation of the Dictionary of Serbian linguistic
terminology and, if so, to what extent., U radu se istražuje jezikoslovno nazivlje u Rečniku SANU koje je dobiveno crpenjem
naziva iz digitalnoga oblika rječnika, koji se zasad sastoji od 20 objavljenih knjiga
(A–pogdegod). Osim predstavljanja metodoloških postupaka s pomoću kojih se došlo
do rječničkoga korpusa jezikoslovnoga nazivlja, u radu se utvrđuje relevantnost korpusa
dobivenoga tim metodom, a dio se građe provjerava i u drugim rječnicima – u prvome
redu strukovnim rječnicima jezikoslovnoga nazivlja. Cilj je rada pokazati kako i u kojoj
mjeri elektronički oblik Rečnika SANU može poslužiti kao relevantna baza za izradu
Rečnika srpske lingvističke terminologije.",
publisher = "Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje",
journal = "Rasprave",
title = "Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије, The Electronic SASA Dictionary as Resource for a Serbian Dictionary of Linguistics, Elektronički oblik Rečnika SANU kao izvor za izradu rječnika srpskoga jezikoslovnog nazivlja",
pages = "717-731",
volume = "46",
number = "2",
doi = "10.31724/rihjj.46.2.14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587"
}
Јовановић, В.,& Левушкина, Р.. (2020). Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије. in Rasprave
Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje., 46(2), 717-731.
https://doi.org/10.31724/rihjj.46.2.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587
Јовановић В, Левушкина Р. Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије. in Rasprave. 2020;46(2):717-731.
doi:10.31724/rihjj.46.2.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587 .
Јовановић, Владан, Левушкина, Ружица, "Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије" in Rasprave, 46, no. 2 (2020):717-731,
https://doi.org/10.31724/rihjj.46.2.14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587 .

Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.

Левушкина, Ружица

(Ниш : Центар за црквене студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Левушкина, Ружица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10788
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Црквене студије
T1  - Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.
SP  - 469
EP  - 472
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10788
ER  - 
@article{
author = "Левушкина, Ружица",
year = "2020",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Црквене студије",
title = "Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.",
pages = "469-472",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10788"
}
Левушкина, Р.. (2020). Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.. in Црквене студије
Ниш : Центар за црквене студије., 17, 469-472.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10788
Левушкина Р. Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике.. in Црквене студије. 2020;17:469-472.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10788 .
Левушкина, Ружица, "Темељни прилог развоју и разумевању теолингвистике." in Црквене студије, 17 (2020):469-472,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10788 .

Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик

Левушкина, Ружица С.

(Opole : Uniwersytet Opolski, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Левушкина, Ружица С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10678
AB  - In Serbian theolinguistics, there is a good terminological and theoretical basis for
research of sacral functional stylistics complex, e.g. functional varieties and genres
of the literary language determined by sacral spheres and aims of communication.
In this paper, about 160–170 lexical units from two texts of this sphere and literary
style have been analyzed. The first one is novel Lavr, translated into Serbian from
Russian and the second is Service of the Icon of the Mother of God Ve l i k o r e -
m e t s k a – translated into Serbian from the Church-Slavonic language. The first genre
(novel) belongs to both the sacral and profane sphere, while the second one (service)
is a genre belonging to the sacral sphere only. Stylematic characteristics of lexical
units from these texts have been analyzed, mostly on lexical, phonetic-morphological
and derivational language levels. In almost all cases (except terminology) stylistically
adequate lexemes have been opposed to stylistically neutral (or other) synonym(s).
Although we already know what basic constitutive elements of sacral functional
stylistics complex (churchslavonisms and archaisms) are, there is not enough synchronic
stylistic research of concrete material belonging to sacral functional stylistics
complex in the Serbian linguistics. This offered here is one of the first and we
hope it to be stimulating for other researchers, so that we can create a bigger list
of stylistic adequate lexemes used in sacral genres. This will be useful not only for
stylistics of sacral genres, but also for the theory and practice of translation, as well
as to Serbian and Slavic theolinguistics.
PB  - Opole : Uniwersytet Opolski
T2  - Stylistyka
T1  - Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик
T1  - Stylistic characteristics of lexis from Orthodox spirituality sphere texts translated into contemporary Serbian
SP  - 385
EP  - 397
VL  - 29
VL  - 29
DO  - 10.25167/Stylistyka29.2020.22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10678
ER  - 
@article{
author = "Левушкина, Ружица С.",
year = "2020",
abstract = "In Serbian theolinguistics, there is a good terminological and theoretical basis for
research of sacral functional stylistics complex, e.g. functional varieties and genres
of the literary language determined by sacral spheres and aims of communication.
In this paper, about 160–170 lexical units from two texts of this sphere and literary
style have been analyzed. The first one is novel Lavr, translated into Serbian from
Russian and the second is Service of the Icon of the Mother of God Ve l i k o r e -
m e t s k a – translated into Serbian from the Church-Slavonic language. The first genre
(novel) belongs to both the sacral and profane sphere, while the second one (service)
is a genre belonging to the sacral sphere only. Stylematic characteristics of lexical
units from these texts have been analyzed, mostly on lexical, phonetic-morphological
and derivational language levels. In almost all cases (except terminology) stylistically
adequate lexemes have been opposed to stylistically neutral (or other) synonym(s).
Although we already know what basic constitutive elements of sacral functional
stylistics complex (churchslavonisms and archaisms) are, there is not enough synchronic
stylistic research of concrete material belonging to sacral functional stylistics
complex in the Serbian linguistics. This offered here is one of the first and we
hope it to be stimulating for other researchers, so that we can create a bigger list
of stylistic adequate lexemes used in sacral genres. This will be useful not only for
stylistics of sacral genres, but also for the theory and practice of translation, as well
as to Serbian and Slavic theolinguistics.",
publisher = "Opole : Uniwersytet Opolski",
journal = "Stylistyka",
title = "Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик, Stylistic characteristics of lexis from Orthodox spirituality sphere texts translated into contemporary Serbian",
pages = "385-397",
volume = "29, 29",
doi = "10.25167/Stylistyka29.2020.22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10678"
}
Левушкина, Р. С.. (2020). Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик. in Stylistyka
Opole : Uniwersytet Opolski., 29, 385-397.
https://doi.org/10.25167/Stylistyka29.2020.22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10678
Левушкина РС. Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик. in Stylistyka. 2020;29:385-397.
doi:10.25167/Stylistyka29.2020.22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10678 .
Левушкина, Ружица С., "Стилске карактеристике лексике превода текстова из сфере православне духовности на савремени српски језик" in Stylistyka, 29 (2020):385-397,
https://doi.org/10.25167/Stylistyka29.2020.22 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10678 .

Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом

Вуловић, Наташа; Цвијовић, Драгана

(Ниш : Центар за црквене студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Вуловић, Наташа
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11605
AB  - Предмет этой статьи – семантический анализ фразеологических единиц с религиозной коннотацией в сербском языке, которые в своем составе содержат собирательное имя существительные, как напр. црква, камење, народ и другие. Цель работы – утвердить возможную мотивацию религиозных фразеологических значений таких языковых единиц (напр. бацати се на Бога камењем, изабрани народ и др.).
AB  - У центру истраживачке пажње јесте семантичка анализа фразеолошких јединица с религијском конотацијом, које у свој састав укључују неку од збирних именица у српском језику. Тако се као компоненте у фразеологизмима појављују именице: дрвље, камење, народ и др. Циљ је да се утврди могућа мотивација религијских фразеолошких значења датих језичких јединица (бацати се на Бога камењем, изабрани народ и сл.).
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Црквене студије
T1  - Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом
T1  - Собирательные существительные как компоненты фразеологических единиц с религиозной коннотацией
SP  - 321
EP  - 326
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605
ER  - 
@article{
author = "Вуловић, Наташа and Цвијовић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "Предмет этой статьи – семантический анализ фразеологических единиц с религиозной коннотацией в сербском языке, которые в своем составе содержат собирательное имя существительные, как напр. црква, камење, народ и другие. Цель работы – утвердить возможную мотивацию религиозных фразеологических значений таких языковых единиц (напр. бацати се на Бога камењем, изабрани народ и др.)., У центру истраживачке пажње јесте семантичка анализа фразеолошких јединица с религијском конотацијом, које у свој састав укључују неку од збирних именица у српском језику. Тако се као компоненте у фразеологизмима појављују именице: дрвље, камење, народ и др. Циљ је да се утврди могућа мотивација религијских фразеолошких значења датих језичких јединица (бацати се на Бога камењем, изабрани народ и сл.).",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Црквене студије",
title = "Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом, Собирательные существительные как компоненты фразеологических единиц с религиозной коннотацией",
pages = "321-326",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605"
}
Вуловић, Н.,& Цвијовић, Д.. (2020). Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом. in Црквене студије
Ниш : Центар за црквене студије., 17, 321-326.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605
Вуловић Н, Цвијовић Д. Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом. in Црквене студије. 2020;17:321-326.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605 .
Вуловић, Наташа, Цвијовић, Драгана, "Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом" in Црквене студије, 17 (2020):321-326,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605 .

Лексикографски рад Милана Кујунџића (1842–1893) у светлу његовог приступа лексичком систему

Ивановић, Ненад Б.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић, Ненад Б.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11931
AB  - In this paper we analyze the dictionary (in manuscript form) by Milan Kujundžić (Aberdar),
one of the most significant Serbian philosophers of the XIXth century. This dictionary is kept in the
Archives of the Republic of Serbia under the title The Mother’s Treasure (Majčino blago). The paper
analyzes this dictionaries’ lexicographical procedures, which were carried out by Milan Kujundžić in
the light of his theoretical approach to the lexical system (phylosophical and psychological alike).
AB  - Рад представља опис и анализу рукописног речника филозофа и књижевника Милана Кујунџића (Абердара), једног од најзначајнијих српских филозофа друге половине
XIX века. Поменути речник, у форми бележнице под насловом Мајчино благо, чува се у
рукописном фонду М. Кујунџића у Архиву Србије. Начела обраде лексичког материјала у
речнику М. Кујунџића, као и значај његовог рукописног речника у целини, образлажу се у
светлу његових теоријских поставки о (раз)говорном језику. Ове поставке најдетаљније су
изложене у Кујунџићевој књизи Наука о свести (1872), другом делу његове филозофске
студије Кратки преглед хармоније у свету. Задатак нашег рада је да анализира лексикографски поступак М. Кујунџића спроведен у рукописном речнику Мајчино благо и да тиме
укаже на његово место у српској лексикографији XIX века.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Лексикографски рад Милана Кујунџића (1842–1893) у светлу његовог приступа лексичком систему
T1  - Lexicographic Work of Milan Kujundžić (1842–1893) in the Light of His Approach to the Lexical System
SP  - 123
EP  - 135
VL  - 49
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2020.49.1.ch10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11931
ER  - 
@article{
author = "Ивановић, Ненад Б.",
year = "2020",
abstract = "In this paper we analyze the dictionary (in manuscript form) by Milan Kujundžić (Aberdar),
one of the most significant Serbian philosophers of the XIXth century. This dictionary is kept in the
Archives of the Republic of Serbia under the title The Mother’s Treasure (Majčino blago). The paper
analyzes this dictionaries’ lexicographical procedures, which were carried out by Milan Kujundžić in
the light of his theoretical approach to the lexical system (phylosophical and psychological alike)., Рад представља опис и анализу рукописног речника филозофа и књижевника Милана Кујунџића (Абердара), једног од најзначајнијих српских филозофа друге половине
XIX века. Поменути речник, у форми бележнице под насловом Мајчино благо, чува се у
рукописном фонду М. Кујунџића у Архиву Србије. Начела обраде лексичког материјала у
речнику М. Кујунџића, као и значај његовог рукописног речника у целини, образлажу се у
светлу његових теоријских поставки о (раз)говорном језику. Ове поставке најдетаљније су
изложене у Кујунџићевој књизи Наука о свести (1872), другом делу његове филозофске
студије Кратки преглед хармоније у свету. Задатак нашег рада је да анализира лексикографски поступак М. Кујунџића спроведен у рукописном речнику Мајчино благо и да тиме
укаже на његово место у српској лексикографији XIX века.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Лексикографски рад Милана Кујунџића (1842–1893) у светлу његовог приступа лексичком систему, Lexicographic Work of Milan Kujundžić (1842–1893) in the Light of His Approach to the Lexical System",
pages = "123-135",
volume = "49",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2020.49.1.ch10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11931"
}
Ивановић, Н. Б.. (2020). Лексикографски рад Милана Кујунџића (1842–1893) у светлу његовог приступа лексичком систему. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 49(1), 123-135.
https://doi.org/10.18485/msc.2020.49.1.ch10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11931
Ивановић НБ. Лексикографски рад Милана Кујунџића (1842–1893) у светлу његовог приступа лексичком систему. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2020;49(1):123-135.
doi:10.18485/msc.2020.49.1.ch10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11931 .
Ивановић, Ненад Б., "Лексикографски рад Милана Кујунџића (1842–1893) у светлу његовог приступа лексичком систему" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 49, no. 1 (2020):123-135,
https://doi.org/10.18485/msc.2020.49.1.ch10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11931 .

Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени

Ивановић, Ненад Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић, Ненад Б.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9259
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени
VL  - 76
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9259
ER  - 
@article{
author = "Ивановић, Ненад Б.",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени",
volume = "76",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9259"
}
Ивановић, Н. Б.. (2020). Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9259
Ивановић НБ. Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени. in Јужнословенски филолог. 2020;76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9259 .
Ивановић, Ненад Б., "Марјан Марковиќ, Зузана Тополињска. Македонски - полски: семантичка деривација на одбрани прасловенски корени" in Јужнословенски филолог, 76 (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9259 .

Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора)

Степановић, Стефан

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Стефан
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9879
AB  - This paper presents present tense accent on the first type of verbs in the Kolubara’s speech, with a
more detailed look at the contemporary situation in the standard Serbian language. Our aim was to see
how different is such a speech (in the narrowest base of the standard language) from the standard language.
Also, by examining the contemporary situation in the Kolubara’s speech, we saw how much this speech has
changed since the middle of last century, when it was examined by Berislav Nikolić. We used two surveys
for this research, in which informers read us the text. We took over the accentual types of the verbs of the
first type from the monograph of Mihailo Stevanović The book on the accent of the standard language. For
each type we prepared accentual models of the present tense. It is most important to point out that in the
Kolubara’s speech, in the forms of present tense, postaccentual lengths are best preserved on a syllable that
is directly behind the syllable with a short rising accent, while in all other accent combinations they are
often shortened, and also more often than in the middle of the last century. Regarding the situation in the
standard language, the most complex accentual situation is encountered with the verbs such as to go-I go and
to bake-I bake. Those verbs often have double or even triple forms.
AB  - У раду се приказује акценат презента глагола прве врсте у колубарском говору, при
чему смо се детаљније осврнули и на стање у књижевном језику, и то да бисмо увидели
колико се акцентом презента један такав народни говор из најуже основице књижевног
језика може разликовати од књижевног језика, тако да је наш приступ компаративни.
Такође, испитивањем савременог стања у колубарском говору, увидели смо колико се тај
говор променио од средине прошлог века, када га је испитивао Берислав Николић. За
то истраживање смо користили две анкете, у којима су нам информатори читали задати текст. Поделу глагола прве врсте на акценатске типове смо преузели из монографије
Михаила Стевановића Књига о акценту књижевног језика и за сваки тип смо обрадили акценатске моделе презента. За презент у колубарском говору је најбитније истаћи
да се постакценатске дужине најбоље чувају на слогу који је непосредно иза слога са
краткоузлазним акцентом, док се у свим другим акценатским комбинацијама оне често скраћују, и то чешће него средином прошлог века. Што се тиче стања у књижевном
језику, најсложеније акценатско стање срећемо код глагола акценатског типа ићи-идем
(идем) и пећи-печем, што нам показују разни дублети, понекад и триплети.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1
T1  - Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора)
T1  - Present Tense Accent on the First Type of Verbs (Comparison Between Standard Language and Kolubara’s Speech)
SP  - 39
EP  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Стефан",
year = "2020",
abstract = "This paper presents present tense accent on the first type of verbs in the Kolubara’s speech, with a
more detailed look at the contemporary situation in the standard Serbian language. Our aim was to see
how different is such a speech (in the narrowest base of the standard language) from the standard language.
Also, by examining the contemporary situation in the Kolubara’s speech, we saw how much this speech has
changed since the middle of last century, when it was examined by Berislav Nikolić. We used two surveys
for this research, in which informers read us the text. We took over the accentual types of the verbs of the
first type from the monograph of Mihailo Stevanović The book on the accent of the standard language. For
each type we prepared accentual models of the present tense. It is most important to point out that in the
Kolubara’s speech, in the forms of present tense, postaccentual lengths are best preserved on a syllable that
is directly behind the syllable with a short rising accent, while in all other accent combinations they are
often shortened, and also more often than in the middle of the last century. Regarding the situation in the
standard language, the most complex accentual situation is encountered with the verbs such as to go-I go and
to bake-I bake. Those verbs often have double or even triple forms., У раду се приказује акценат презента глагола прве врсте у колубарском говору, при
чему смо се детаљније осврнули и на стање у књижевном језику, и то да бисмо увидели
колико се акцентом презента један такав народни говор из најуже основице књижевног
језика може разликовати од књижевног језика, тако да је наш приступ компаративни.
Такође, испитивањем савременог стања у колубарском говору, увидели смо колико се тај
говор променио од средине прошлог века, када га је испитивао Берислав Николић. За
то истраживање смо користили две анкете, у којима су нам информатори читали задати текст. Поделу глагола прве врсте на акценатске типове смо преузели из монографије
Михаила Стевановића Књига о акценту књижевног језика и за сваки тип смо обрадили акценатске моделе презента. За презент у колубарском говору је најбитније истаћи
да се постакценатске дужине најбоље чувају на слогу који је непосредно иза слога са
краткоузлазним акцентом, док се у свим другим акценатским комбинацијама оне често скраћују, и то чешће него средином прошлог века. Што се тиче стања у књижевном
језику, најсложеније акценатско стање срећемо код глагола акценатског типа ићи-идем
(идем) и пећи-печем, што нам показују разни дублети, понекад и триплети.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1",
title = "Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора), Present Tense Accent on the First Type of Verbs (Comparison Between Standard Language and Kolubara’s Speech)",
pages = "39-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879"
}
Степановић, С.. (2020). Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора). in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 39-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879
Степановић С. Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора). in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1. 2020;:39-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879 .
Степановић, Стефан, "Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора)" in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1 (2020):39-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879 .

Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику

Стојановић, Милица

(Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, 2020)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12609
AB  - Во оваа статија е направена анализа на семантиката на глаголите со
почетни сегменти обез- во српскиот јазик. Целта е да се истакнат парелелите меѓу
категоријата на посесивност и анализираните глаголи.
AB  - In the paper I deal with some aspects of semantic of verbs with initial
morpheme segment obez- and its bond with concept of possession. The aim of the
paper is to highlight different types of relations between the possessor and the
possessee in these verbs. The concept of possession is particularly important for this
meaning, because possessive relations are present as a presupposition on it. Some
kind of possessive relation is a presupposition for action of losing. The meanings of
this verbs present many types of possessive relations, both prototype and marginal. The largest number of verbs present inalienable possession which includes body part,
kinship terms and words that describe culturally important items.
PB  - Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
PB  - Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“
C3  - Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
T1  - Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику
SP  - 331
EP  - 342
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2020",
abstract = "Во оваа статија е направена анализа на семантиката на глаголите со
почетни сегменти обез- во српскиот јазик. Целта е да се истакнат парелелите меѓу
категоријата на посесивност и анализираните глаголи., In the paper I deal with some aspects of semantic of verbs with initial
morpheme segment obez- and its bond with concept of possession. The aim of the
paper is to highlight different types of relations between the possessor and the
possessee in these verbs. The concept of possession is particularly important for this
meaning, because possessive relations are present as a presupposition on it. Some
kind of possessive relation is a presupposition for action of losing. The meanings of
this verbs present many types of possessive relations, both prototype and marginal. The largest number of verbs present inalienable possession which includes body part,
kinship terms and words that describe culturally important items.",
publisher = "Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“",
journal = "Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања",
title = "Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику",
pages = "331-342",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609"
}
Стојановић, М.. (2020). Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“., 331-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609
Стојановић М. Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања. 2020;:331-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609 .
Стојановић, Милица, "Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику" in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања (2020):331-342,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609 .

Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9941
AB  - A word formation and morfeme analysis of verbs with the initial morpheme segment
obez- showed that they can be derived in several ways. Historically, there are verbs with
the morpheme obez- at the begining and can also be prefixed with the prefix o-. From a
modern point of view, these prefixed verbs have changed their word formation type from
prefixation to a prefix-suffix type, appointing them to the following word formation type we
will describe. The largest number of verbs are characterized by multiple motivation – they can be derived of adjectives with the prefix o- (безбојан → о-безбој-ити), or derived from
a noun without a prefix, (боја→обез-бој-ити) when participating in the formation of an
extended prefix obez-. Also, these verbs can be motivated by a prepositional case construcion
bez+noun. Acharacteristic of these verbs is the existence of a complete chain: noun
– adjective – verb (boja – bezbojan – obezbojiti). In the third group of verbs we can also
recognize two models of formation. The first one is a prepositional case construction obez +
noun, and the second model is the one where the extended prefix obez- operates independently.
These verbs don’t show the complete noun – adjective – verb chain type, because
they lack the middle link. We can see such a formation for verb types like obezjedriti „to
lose ones nucleus”, obezviteziti „to leave the military without knights” etc. This kind of an
extended prefix is the result of a complex binding of forms and meanings. It has inherited
the meaning of the simple prefixes o- and bez-, but also their capacity for constructing verbs
from nouns.
AB  - Истраживање глагола са почетним морфемским сегментом обез- (обезбојити, обезједрити, обезубити и сл.) има за циљ да се утврди начин творбе ових
глагола – да ли је реч о префиксално-суфиксалној творби, творби сложеним префиксом или неком другом начину творбе. Следећи задатак рада је да се одреди шта
је код ових глагола основински, а шта формантски део, те шта је њихова мотивна
реч – именица или придев. У раду ћемо применити аналитичку, дескриптивну и
творбену анализу, а лексикографске дефиниције ће нам послужити као творбене
парафразе значења.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику
SP  - 273
VL  - 25
VL  - 285
DO  - 10.18485/sj.2020.25.1.19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2020",
abstract = "A word formation and morfeme analysis of verbs with the initial morpheme segment
obez- showed that they can be derived in several ways. Historically, there are verbs with
the morpheme obez- at the begining and can also be prefixed with the prefix o-. From a
modern point of view, these prefixed verbs have changed their word formation type from
prefixation to a prefix-suffix type, appointing them to the following word formation type we
will describe. The largest number of verbs are characterized by multiple motivation – they can be derived of adjectives with the prefix o- (безбојан → о-безбој-ити), or derived from
a noun without a prefix, (боја→обез-бој-ити) when participating in the formation of an
extended prefix obez-. Also, these verbs can be motivated by a prepositional case construcion
bez+noun. Acharacteristic of these verbs is the existence of a complete chain: noun
– adjective – verb (boja – bezbojan – obezbojiti). In the third group of verbs we can also
recognize two models of formation. The first one is a prepositional case construction obez +
noun, and the second model is the one where the extended prefix obez- operates independently.
These verbs don’t show the complete noun – adjective – verb chain type, because
they lack the middle link. We can see such a formation for verb types like obezjedriti „to
lose ones nucleus”, obezviteziti „to leave the military without knights” etc. This kind of an
extended prefix is the result of a complex binding of forms and meanings. It has inherited
the meaning of the simple prefixes o- and bez-, but also their capacity for constructing verbs
from nouns., Истраживање глагола са почетним морфемским сегментом обез- (обезбојити, обезједрити, обезубити и сл.) има за циљ да се утврди начин творбе ових
глагола – да ли је реч о префиксално-суфиксалној творби, творби сложеним префиксом или неком другом начину творбе. Следећи задатак рада је да се одреди шта
је код ових глагола основински, а шта формантски део, те шта је њихова мотивна
реч – именица или придев. У раду ћемо применити аналитичку, дескриптивну и
творбену анализу, а лексикографске дефиниције ће нам послужити као творбене
парафразе значења.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику",
pages = "273",
volume = "25, 285",
doi = "10.18485/sj.2020.25.1.19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941"
}
Стојановић, М. Љ.. (2020). Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 25, 273.
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941
Стојановић МЉ. Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Српски језик. 2020;25:273.
doi:10.18485/sj.2020.25.1.19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941 .
Стојановић, Милица Љ., "Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику" in Српски језик, 25 (2020):273,
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.19 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941 .

Çağdaş Sırp Dilinde Türkçe Alıntıların Anlam Bilimsel-Türevsel Analizi

Đinđić, Мarija

(Ankara : Türk Dil Kurumu Yayınları, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Đinđić, Мarija
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13657
PB  - Ankara : Türk Dil Kurumu Yayınları
T2  - VII. Uluslararası Türk Dili Kurultayı 24‒28 Eylül 2012, I. Cilt
T1  - Çağdaş Sırp Dilinde Türkçe Alıntıların Anlam Bilimsel-Türevsel Analizi
SP  - 1153
EP  - 1159
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13657
ER  - 
@inbook{
author = "Đinđić, Мarija",
year = "2020",
publisher = "Ankara : Türk Dil Kurumu Yayınları",
journal = "VII. Uluslararası Türk Dili Kurultayı 24‒28 Eylül 2012, I. Cilt",
booktitle = "Çağdaş Sırp Dilinde Türkçe Alıntıların Anlam Bilimsel-Türevsel Analizi",
pages = "1153-1159",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13657"
}
Đinđić, М.. (2020). Çağdaş Sırp Dilinde Türkçe Alıntıların Anlam Bilimsel-Türevsel Analizi. in VII. Uluslararası Türk Dili Kurultayı 24‒28 Eylül 2012, I. Cilt
Ankara : Türk Dil Kurumu Yayınları., 1153-1159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13657
Đinđić М. Çağdaş Sırp Dilinde Türkçe Alıntıların Anlam Bilimsel-Türevsel Analizi. in VII. Uluslararası Türk Dili Kurultayı 24‒28 Eylül 2012, I. Cilt. 2020;:1153-1159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13657 .
Đinđić, Мarija, "Çağdaş Sırp Dilinde Türkçe Alıntıların Anlam Bilimsel-Türevsel Analizi" in VII. Uluslararası Türk Dili Kurultayı 24‒28 Eylül 2012, I. Cilt (2020):1153-1159,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13657 .

Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика

Новокмет, Слободан Б.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан Б.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11933
AB  - Предмет рада јесу називи животиња и њихови деривати којима се, у жаргонском
регистру, у секундарној семантичкој реализацији реферише на човека као представника
одређене професије, друштвеног положаја или националности. Основни циљ рада јесте
да на лексичкој грађи, сакупљеној из речникâ српскога језика, жаргонских речника и из
електронског корпуса, утврдимо све релевантне лексичке механизме који доводе до преноса номинације са животиње на човека као социјално биће и класификујемо грађу према
семантичком критеријуму. У истраживање укључујемо и лингвокултуролошке аспекте
који треба да рефлектују аксилошке ставове српске лингвокултуролошке заједнице према
представницима одређених животиња и човеку као носицу одређених друштвених улога.
AB  - The subject of this paper is a lexicological and linguo-cultural analysis of zoological lexemes
(zoonyms) whose basic meanings denote animals, and whose secondary realisations refer to humans as
social beings, including their professions, social status or nationality. Examples are collected through
Serbian slang dictionaries and Serbian language dictionaries. The main purpose of this paper is to
give an answer to the question of why zoonyms in the said categories are productive in this kind of
metaphorical transformation of names and references to humans as social beings through linking a
lexical-semantic analysis of examples and analysis of extra-linguistic, social, and culturological circumstances.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика
T1  - Zoonyms Referring to Humans as Social Beings in Serbian Sleng
SP  - 307
EP  - 318
VL  - 49
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2020.49.1.ch26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11933
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан Б.",
year = "2020",
abstract = "Предмет рада јесу називи животиња и њихови деривати којима се, у жаргонском
регистру, у секундарној семантичкој реализацији реферише на човека као представника
одређене професије, друштвеног положаја или националности. Основни циљ рада јесте
да на лексичкој грађи, сакупљеној из речникâ српскога језика, жаргонских речника и из
електронског корпуса, утврдимо све релевантне лексичке механизме који доводе до преноса номинације са животиње на човека као социјално биће и класификујемо грађу према
семантичком критеријуму. У истраживање укључујемо и лингвокултуролошке аспекте
који треба да рефлектују аксилошке ставове српске лингвокултуролошке заједнице према
представницима одређених животиња и човеку као носицу одређених друштвених улога., The subject of this paper is a lexicological and linguo-cultural analysis of zoological lexemes
(zoonyms) whose basic meanings denote animals, and whose secondary realisations refer to humans as
social beings, including their professions, social status or nationality. Examples are collected through
Serbian slang dictionaries and Serbian language dictionaries. The main purpose of this paper is to
give an answer to the question of why zoonyms in the said categories are productive in this kind of
metaphorical transformation of names and references to humans as social beings through linking a
lexical-semantic analysis of examples and analysis of extra-linguistic, social, and culturological circumstances.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика, Zoonyms Referring to Humans as Social Beings in Serbian Sleng",
pages = "307-318",
volume = "49",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2020.49.1.ch26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11933"
}
Новокмет, С. Б.. (2020). Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 49(1), 307-318.
https://doi.org/10.18485/msc.2020.49.1.ch26
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11933
Новокмет СБ. Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2020;49(1):307-318.
doi:10.18485/msc.2020.49.1.ch26
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11933 .
Новокмет, Слободан Б., "Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 49, no. 1 (2020):307-318,
https://doi.org/10.18485/msc.2020.49.1.ch26 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11933 .