Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200176 (Institute of Musicology SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200176/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200176 (Institute of Musicology SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200176 (Muzikološki institut SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200176 (Музиколошки институт САНУ, Београд) (sr)
Authors

Publications

Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)

Bralović, Miloš

(Munchen : Allitera Verlag, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10718
PB  - Munchen : Allitera Verlag
T2  - The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018
T1  - Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)
SP  - 181
EP  - 192
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
publisher = "Munchen : Allitera Verlag",
journal = "The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018",
booktitle = "Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)",
pages = "181-192",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718"
}
Bralović, M.. (2021). Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950). in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018
Munchen : Allitera Verlag., 181-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718
Bralović M. Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950). in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018. 2021;:181-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718 .
Bralović, Miloš, "Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)" in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018 (2021):181-192,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718 .

Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора

Јовановић, Јелена

(Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности, 2021)

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11819
AB  - Рад на овом тексту подстакнут је слушним утиском стеченим приликом читања песме Зора, са њеним упечатљивим рефреном Стани не мини, што је инспирисало примену анализе која је показала да су у песми присутни одређени елементи (српске) музичке традиције. Уз неспорно присуство елемената усмене народне поезије у тексту песме, етномузиколошка анализа структурних, формалних, интонационих и семантичких карактеристика песме резултирала је идентификовањем елемената једног традиционалног фолклорно-музичког узора "музичког геста" (Hatten, Закић, Арсић) као одзвука матерње мелодије у рефрену овог песничког остварења. Музичка ћелија о којој је реч, са мелодијским покретом улазне кварте и поступним силазним покретом (поред своје аналогије у коледарским песмама источне Србије) среће се у значајној мери у кругу песама сеоске провенијенције из јужне Србије и Северне Македоније, које припадају свадбеном жанру, приповедном жанру и широј групи лирских песама опште намене. Он истовремено има карактер локалног / родног и универзалног / општечовечанског.
PB  - Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности
C3  - Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије
T1  - Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора
SP  - 77
EP  - 93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819
ER  - 
@conference{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2021",
abstract = "Рад на овом тексту подстакнут је слушним утиском стеченим приликом читања песме Зора, са њеним упечатљивим рефреном Стани не мини, што је инспирисало примену анализе која је показала да су у песми присутни одређени елементи (српске) музичке традиције. Уз неспорно присуство елемената усмене народне поезије у тексту песме, етномузиколошка анализа структурних, формалних, интонационих и семантичких карактеристика песме резултирала је идентификовањем елемената једног традиционалног фолклорно-музичког узора "музичког геста" (Hatten, Закић, Арсић) као одзвука матерње мелодије у рефрену овог песничког остварења. Музичка ћелија о којој је реч, са мелодијским покретом улазне кварте и поступним силазним покретом (поред своје аналогије у коледарским песмама источне Србије) среће се у значајној мери у кругу песама сеоске провенијенције из јужне Србије и Северне Македоније, које припадају свадбеном жанру, приповедном жанру и широј групи лирских песама опште намене. Он истовремено има карактер локалног / родног и универзалног / општечовечанског.",
publisher = "Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности",
journal = "Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије",
title = "Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора",
pages = "77-93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819"
}
Јовановић, Ј.. (2021). Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора. in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије
Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности., 77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819
Јовановић Ј. Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора. in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије. 2021;:77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819 .
Јовановић, Јелена, "Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора" in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије (2021):77-93,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819 .

Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music

Vesić, Ivana

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Vesić, Ivana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11661
AB  - In this article part of musical activities of two federal Sokol organizations (JSS and SSKJ) in interwar Yugoslavia will be thoroughly examined. Despite the fact that these organizations were primarily focused on development of gymnastics and certain individual sports, cultural advancement of its members as well as of Yugoslav population also occupied an important place, particularly in the 1930s. As a result of broadening of Sokol’s work, musical amateurism started to gain prominence in Sokol legions, societies and parishes (župe). This was reflected in the proliferation of Sokol vocal and instrumental ensembles, as well as their performances in various Sokol units, both in urban and rural areas. The flourishing of musical activities among Sokols from different parts of the country led to the change of circumstances in the cultural sphere of these regions, particularly in the undeveloped ones. Among other things, this included giving an impetus to the preservation and popularization of tamburitza orchestras and epic singing to the accompaniment of the gusle, promotion of national and Slavic music repertoire
and enrichment and diversification of musical life.
AB  - У овом раду детаљно ће бити размотрене поједине музичке активности две
савезне соколске организације из међуратне Југославије (ЈСС и ССКЈ).
Упркос чињеници да су обе организације биле првенствено усмерене
на развој гимнастике и индивидуалних спортова, културно унапређење
чланства као и југословенског становништа имало је такође важну улогу
нарочито током 30-их година. Као резултат ширења соколског рада, музички
аматеризам добијао је на све већој важности у соколским четама, друштвима
и жупама. То је долазило до изражаја у порасту броја соколских вокалних и
инструменталних ансамбала као и њихових наступа у соколским јединицама
како у урбаним, тако и у руралним областима. Процват музичких активности
међу соколима из различитих крајева земље довео је до промене околности у
културној сфери у овим крајевима, особито у оним који су били неразвијени.
Поред осталог, то је подразумевало подстицање очувања и ширења
тамбурашких орекстара и певања уз гусле, популаризовање националног и
словенског музичког репертоара, те обогаћивање и плурализацију музичког
живота.
AB  - Упркос томе што је реч била о организацијама првенствено усмереним на ширење
спорта и гимнастике у широј популацији, Југословенски соколски савез (ЈСС)
и Савез Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) поклањали су значајну пажњу
неговању различитих врста музичких активности током међуратног периода. То
је особито било изражено током 30-их година након што је реформски курс,
актуелан од краја Првог светског рата, добио на важности. Захваљујући томе
што је соколство поставило шире циљеве не само у погледу унапређења физичкe
способности маса, већ и њиховог културног уздизања, започет је интензиван
рад на развијању музичког аматеризма. Он je обухватао оснивање различитих
врста оркестара, углавном тамбурашких, дувачких (соколске фанфаре) и
великих (соколске музике), као и хорова (мешовити, мушки, женски, дечји), те
подстицање очувања традиционалних народних инструмената и пракси (певање
уз гусле). Почев од оснивања ССКЈ, а особито после 1933. када је са савезног
нивоа покренута иницијатива за изразитије ширење музике у соколству дошло
је до пораста броја ансамбала на нивоу земље, јачања концертне активности
у соколским друштвима, те до веће заступљености музике у различитим
соколским догађајима. Поред појаве веома амбициозно осмишљених наступа
соколских ансамбала у појединим друштвима и жупама с програмом сачињеним
од дела уметничке музике и обрада народних мелодија, у овом периоду појавила
се и идеја о такмичењима музичких ансамбала и гуслара, како на савезном
нивоу, тако и на нивоу жупа, друштава и чета. Од музичких активности и појава у оквиру ЈСС и ССКЈ, посебан фокус у овом раду стављен је на рад тамбурашких
оркестара, потом на процес популаризовања певања уз гусле и, најзад на
концертну активност у соколским јединицама. На основу извештаја у соколској
штампи, као и других извора, указано је на ширење тамбурашких ансамбала
током 20-их и 30-их година у соколству, на њихове опште карактеристике и
репертоар. Осим тога, праћено је и подстицање певања уз гусле у појединим
жупама, као и на савезном нивоу током 30-их година. Напослетку је дат кратак
осврт на тенденције у вези с организацијом концерата у соколским јединицама.
Узимајући у обзир прелиминарне резултате анализе, закључује се да допринос
соколских организација, особито ССКЈ, различитим сегментима музичког
живота у међуратној Југославији није био занемарљив уколико се пореди с
доприносом различитих културних организација, те државних тела. Изнета је
и претпоставка да су активности међуратних соколских организација у области
музичког аматеризма могле да послуже као модел у креирању приступа тој
области у социјалистичкој Југославији. Иако је за њену потврду неопходно да
се изврше детаљна додатна истраживања, евидентно је да је и пре тога потребно
да се укаже на историјски значај рада соколских организација на културном
унапређењу маса путем музичких активности.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music
T1  - Допринос југословенских соколских организација сфери музике у међуратном периоду
SP  - 107
EP  - 133
IS  - 30
DO  - 10.2298/MUZ2130107V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661
ER  - 
@article{
author = "Vesić, Ivana",
year = "2021",
abstract = "In this article part of musical activities of two federal Sokol organizations (JSS and SSKJ) in interwar Yugoslavia will be thoroughly examined. Despite the fact that these organizations were primarily focused on development of gymnastics and certain individual sports, cultural advancement of its members as well as of Yugoslav population also occupied an important place, particularly in the 1930s. As a result of broadening of Sokol’s work, musical amateurism started to gain prominence in Sokol legions, societies and parishes (župe). This was reflected in the proliferation of Sokol vocal and instrumental ensembles, as well as their performances in various Sokol units, both in urban and rural areas. The flourishing of musical activities among Sokols from different parts of the country led to the change of circumstances in the cultural sphere of these regions, particularly in the undeveloped ones. Among other things, this included giving an impetus to the preservation and popularization of tamburitza orchestras and epic singing to the accompaniment of the gusle, promotion of national and Slavic music repertoire
and enrichment and diversification of musical life., У овом раду детаљно ће бити размотрене поједине музичке активности две
савезне соколске организације из међуратне Југославије (ЈСС и ССКЈ).
Упркос чињеници да су обе организације биле првенствено усмерене
на развој гимнастике и индивидуалних спортова, културно унапређење
чланства као и југословенског становништа имало је такође важну улогу
нарочито током 30-их година. Као резултат ширења соколског рада, музички
аматеризам добијао је на све већој важности у соколским четама, друштвима
и жупама. То је долазило до изражаја у порасту броја соколских вокалних и
инструменталних ансамбала као и њихових наступа у соколским јединицама
како у урбаним, тако и у руралним областима. Процват музичких активности
међу соколима из различитих крајева земље довео је до промене околности у
културној сфери у овим крајевима, особито у оним који су били неразвијени.
Поред осталог, то је подразумевало подстицање очувања и ширења
тамбурашких орекстара и певања уз гусле, популаризовање националног и
словенског музичког репертоара, те обогаћивање и плурализацију музичког
живота., Упркос томе што је реч била о организацијама првенствено усмереним на ширење
спорта и гимнастике у широј популацији, Југословенски соколски савез (ЈСС)
и Савез Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) поклањали су значајну пажњу
неговању различитих врста музичких активности током међуратног периода. То
је особито било изражено током 30-их година након што је реформски курс,
актуелан од краја Првог светског рата, добио на важности. Захваљујући томе
што је соколство поставило шире циљеве не само у погледу унапређења физичкe
способности маса, већ и њиховог културног уздизања, започет је интензиван
рад на развијању музичког аматеризма. Он je обухватао оснивање различитих
врста оркестара, углавном тамбурашких, дувачких (соколске фанфаре) и
великих (соколске музике), као и хорова (мешовити, мушки, женски, дечји), те
подстицање очувања традиционалних народних инструмената и пракси (певање
уз гусле). Почев од оснивања ССКЈ, а особито после 1933. када је са савезног
нивоа покренута иницијатива за изразитије ширење музике у соколству дошло
је до пораста броја ансамбала на нивоу земље, јачања концертне активности
у соколским друштвима, те до веће заступљености музике у различитим
соколским догађајима. Поред појаве веома амбициозно осмишљених наступа
соколских ансамбала у појединим друштвима и жупама с програмом сачињеним
од дела уметничке музике и обрада народних мелодија, у овом периоду појавила
се и идеја о такмичењима музичких ансамбала и гуслара, како на савезном
нивоу, тако и на нивоу жупа, друштава и чета. Од музичких активности и појава у оквиру ЈСС и ССКЈ, посебан фокус у овом раду стављен је на рад тамбурашких
оркестара, потом на процес популаризовања певања уз гусле и, најзад на
концертну активност у соколским јединицама. На основу извештаја у соколској
штампи, као и других извора, указано је на ширење тамбурашких ансамбала
током 20-их и 30-их година у соколству, на њихове опште карактеристике и
репертоар. Осим тога, праћено је и подстицање певања уз гусле у појединим
жупама, као и на савезном нивоу током 30-их година. Напослетку је дат кратак
осврт на тенденције у вези с организацијом концерата у соколским јединицама.
Узимајући у обзир прелиминарне резултате анализе, закључује се да допринос
соколских организација, особито ССКЈ, различитим сегментима музичког
живота у међуратној Југославији није био занемарљив уколико се пореди с
доприносом различитих културних организација, те државних тела. Изнета је
и претпоставка да су активности међуратних соколских организација у области
музичког аматеризма могле да послуже као модел у креирању приступа тој
области у социјалистичкој Југославији. Иако је за њену потврду неопходно да
се изврше детаљна додатна истраживања, евидентно је да је и пре тога потребно
да се укаже на историјски значај рада соколских организација на културном
унапређењу маса путем музичких активности.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music, Допринос југословенских соколских организација сфери музике у међуратном периоду",
pages = "107-133",
number = "30",
doi = "10.2298/MUZ2130107V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661"
}
Vesić, I.. (2021). Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(30), 107-133.
https://doi.org/10.2298/MUZ2130107V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661
Vesić I. Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music. in Musicology. 2021;(30):107-133.
doi:10.2298/MUZ2130107V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661 .
Vesić, Ivana, "Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music" in Musicology, no. 30 (2021):107-133,
https://doi.org/10.2298/MUZ2130107V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661 .

Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0

Радивојевић, Маја

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11665
AB  - Историјат етномузиколошких проучавања влашке музике у Србији дуг је више од шездесет година, али упркос немалом временском интервалу нису сви сегменти влашке музике испитани у потпуности, а ни систематично. Резултати истраживања су најчешће представљени у виду мањих појединачних научних студија, док је у оквиру већих монографских издања влашка музика готово увек била посматрана у спрези са српском. Највећи допринос на овом пољу до сада су дали др Драгослав Девић и др Димитрије Големовић, некадашњи редовни професори и шефови Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0
SP  - 173
EP  - 175
IS  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665
ER  - 
@article{
author = "Радивојевић, Маја",
year = "2021",
abstract = "Историјат етномузиколошких проучавања влашке музике у Србији дуг је више од шездесет година, али упркос немалом временском интервалу нису сви сегменти влашке музике испитани у потпуности, а ни систематично. Резултати истраживања су најчешће представљени у виду мањих појединачних научних студија, док је у оквиру већих монографских издања влашка музика готово увек била посматрана у спрези са српском. Највећи допринос на овом пољу до сада су дали др Драгослав Девић и др Димитрије Големовић, некадашњи редовни професори и шефови Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0",
pages = "173-175",
number = "30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665"
}
Радивојевић, М.. (2021). Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(30), 173-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665
Радивојевић М. Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0. in Музикологија / Musicology. 2021;(30):173-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665 .
Радивојевић, Маја, "Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0" in Музикологија / Musicology, no. 30 (2021):173-175,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665 .

Josip Slavenski, avangarda i zenitizam

Bralović, Miloš

(Kragujevac : Galerija Rima, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11672
AB  - Relativno je mali broj poznatih podataka o odnosu između kompozitora Josipa Slavenskog
(1896–1955) i zenitista, sa kojima se družio tokom svog boravka u Parizu sredinom dvadesetih
godina prošlog veka. Jedini pouzdani podaci o tome tiču se poznanstva Slavenskog i Branka Ve Poljanskog (1897–1947). Stoga, pokušaćemo da sagledamo odnos zenitista prema muzici na osnovu muzičkih kritika u časopisu Zenit (a jedan od glavnih nosilaca časopisa bio je upravo Poljanski) i uporediti ih sa stvaralačkom poetikom Josipa Slavenskog, imajući u vidu sve njene osobenosti u odnosu na dominantne struje međuratne umetničke muzike. Osnovna istraživačka hipoteza bi se u ovom slučaju odnosila na postojanje kratkotrajne, ali čini se veoma intenzivne i plodonosne saradnje Josipa Slavenskog i zenitista tokom kompozitorovog boravka u Parizu 1925–1926. godine. Predstavićemo odlike Slavenskovog opusa, njegov odnos prema avangardi (istovremeno ukazujući na probleme definisanja avangarde u muzici), te pokušati da ukažemo na vezu između zenitizma, kao prvenstveno književnog avangardnog pokreta, i muzike Josipa Slavenskog. Usledio bi i odgovor na pitanje zbog čega je muzika Slavenskog bila veoma pozitivno vrednovana u časopisu Zenit.
AB  - Starting with his earliest compositions, Josip Slavenski (1896–1955) displayed
the particularity of his individual style, deeply rooted in folklore and enhanced
by his interest in sound as an acoustic phenomenon and his interest in fundamental
science, primarily physics and astronomy. After attending school in Budapest, which
was interrupted in 1916 by the First World War, and in Prague, where he graduated
in 1923, Josip Slavenski became a world-renowned composer. Europe discovered
this composer in 1924, at the Festival of new music in Donaueschingen. During
1925–1926 he lived in Paris, where he socialized with Zenitists, and his closest contact
was with Branko Ve Poljanski. In an effort to find parallels between Josip Slavenski’s
music and the Zenitism avant-garde movement, we compared certain texts,
published in the Zenit magazine, with some of the basic postulates of Slavenski’s poetics
(with a brief discussion of avant-garde music and the presence of avant-garde
elements in this composer’s body of work). We primarily determined that the views
of these artists on contemporary art were identical, and that the Zenists were most
likely drawn to the Slavenski’s innovative treatment of the components of the musical
expression, but also the effects of shock, the ideas related to the cosmos and the
significance of the Balkans and the Orient in general, the inability of “old Europe” to
accept new creations, the need for art to have a social role, etc. Finally, we analyzed
three pieces of evidence regarding the acquaintance of Slavenski and the Zenitists:
the manuscript for the Zagorski tamburaši [Tamburitsans from Zagorje], the second
movement of the piano suite Sa Balkana [From the Balkans], published in the Zenit
magazine (36/1925), the greeting card that Slavenski sent Ljubomir Micić on the
occasion of the magazine’s fifth anniversary (38/1925), and the review of a concert
that included, among others, certain choir pieces by Josip Slavenski, by an anonymous
critic (likely Lj. Micić) (Makroskop, 1926).
PB  - Kragujevac : Galerija Rima
PB  - Beograd : Institut za književnost i umetnost
T2  - Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine
T1  - Josip Slavenski, avangarda i zenitizam
T1  - Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism
SP  - 593
EP  - 603
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
abstract = "Relativno je mali broj poznatih podataka o odnosu između kompozitora Josipa Slavenskog
(1896–1955) i zenitista, sa kojima se družio tokom svog boravka u Parizu sredinom dvadesetih
godina prošlog veka. Jedini pouzdani podaci o tome tiču se poznanstva Slavenskog i Branka Ve Poljanskog (1897–1947). Stoga, pokušaćemo da sagledamo odnos zenitista prema muzici na osnovu muzičkih kritika u časopisu Zenit (a jedan od glavnih nosilaca časopisa bio je upravo Poljanski) i uporediti ih sa stvaralačkom poetikom Josipa Slavenskog, imajući u vidu sve njene osobenosti u odnosu na dominantne struje međuratne umetničke muzike. Osnovna istraživačka hipoteza bi se u ovom slučaju odnosila na postojanje kratkotrajne, ali čini se veoma intenzivne i plodonosne saradnje Josipa Slavenskog i zenitista tokom kompozitorovog boravka u Parizu 1925–1926. godine. Predstavićemo odlike Slavenskovog opusa, njegov odnos prema avangardi (istovremeno ukazujući na probleme definisanja avangarde u muzici), te pokušati da ukažemo na vezu između zenitizma, kao prvenstveno književnog avangardnog pokreta, i muzike Josipa Slavenskog. Usledio bi i odgovor na pitanje zbog čega je muzika Slavenskog bila veoma pozitivno vrednovana u časopisu Zenit., Starting with his earliest compositions, Josip Slavenski (1896–1955) displayed
the particularity of his individual style, deeply rooted in folklore and enhanced
by his interest in sound as an acoustic phenomenon and his interest in fundamental
science, primarily physics and astronomy. After attending school in Budapest, which
was interrupted in 1916 by the First World War, and in Prague, where he graduated
in 1923, Josip Slavenski became a world-renowned composer. Europe discovered
this composer in 1924, at the Festival of new music in Donaueschingen. During
1925–1926 he lived in Paris, where he socialized with Zenitists, and his closest contact
was with Branko Ve Poljanski. In an effort to find parallels between Josip Slavenski’s
music and the Zenitism avant-garde movement, we compared certain texts,
published in the Zenit magazine, with some of the basic postulates of Slavenski’s poetics
(with a brief discussion of avant-garde music and the presence of avant-garde
elements in this composer’s body of work). We primarily determined that the views
of these artists on contemporary art were identical, and that the Zenists were most
likely drawn to the Slavenski’s innovative treatment of the components of the musical
expression, but also the effects of shock, the ideas related to the cosmos and the
significance of the Balkans and the Orient in general, the inability of “old Europe” to
accept new creations, the need for art to have a social role, etc. Finally, we analyzed
three pieces of evidence regarding the acquaintance of Slavenski and the Zenitists:
the manuscript for the Zagorski tamburaši [Tamburitsans from Zagorje], the second
movement of the piano suite Sa Balkana [From the Balkans], published in the Zenit
magazine (36/1925), the greeting card that Slavenski sent Ljubomir Micić on the
occasion of the magazine’s fifth anniversary (38/1925), and the review of a concert
that included, among others, certain choir pieces by Josip Slavenski, by an anonymous
critic (likely Lj. Micić) (Makroskop, 1926).",
publisher = "Kragujevac : Galerija Rima, Beograd : Institut za književnost i umetnost",
journal = "Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine",
booktitle = "Josip Slavenski, avangarda i zenitizam, Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism",
pages = "593-603",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672"
}
Bralović, M.. (2021). Josip Slavenski, avangarda i zenitizam. in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine
Kragujevac : Galerija Rima., 593-603.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672
Bralović M. Josip Slavenski, avangarda i zenitizam. in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine. 2021;:593-603.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672 .
Bralović, Miloš, "Josip Slavenski, avangarda i zenitizam" in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine (2021):593-603,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672 .

Димитрије Стефановић (Панчево, 25. новембар 1929 – Београд, 1. август 2020)

Марјановић, Наташа

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Марјановић, Наташа
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10151
AB  - Мисао о богонадахнутој љубави, какву је у песничкој посланици Слово љубве
описао деспот Стефан Лазаревић, требало би да буде уткана у сваки сегмент
живота, као основ и мерило свих наших стремљења. Тако је свом окружењу,
нарочито младима, у многим приликама поручивао академик Димитрије
Стефановић. О сили те дубоке, снажне емоције, надахнућа, али и опредељења,
сведочи читав живот ове изузетне личности.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Димитрије Стефановић (Панчево, 25. новембар 1929 – Београд, 1. август 2020)
SP  - 207
EP  - 211
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10151
ER  - 
@article{
author = "Марјановић, Наташа",
year = "2020",
abstract = "Мисао о богонадахнутој љубави, какву је у песничкој посланици Слово љубве
описао деспот Стефан Лазаревић, требало би да буде уткана у сваки сегмент
живота, као основ и мерило свих наших стремљења. Тако је свом окружењу,
нарочито младима, у многим приликама поручивао академик Димитрије
Стефановић. О сили те дубоке, снажне емоције, надахнућа, али и опредељења,
сведочи читав живот ове изузетне личности.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Димитрије Стефановић (Панчево, 25. новембар 1929 – Београд, 1. август 2020)",
pages = "207-211",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10151"
}
Марјановић, Н.. (2020). Димитрије Стефановић (Панчево, 25. новембар 1929 – Београд, 1. август 2020). in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 207-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10151
Марјановић Н. Димитрије Стефановић (Панчево, 25. новембар 1929 – Београд, 1. август 2020). in Музикологија / Musicology. 2020;(29):207-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10151 .
Марјановић, Наташа, "Димитрије Стефановић (Панчево, 25. новембар 1929 – Београд, 1. август 2020)" in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):207-211,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10151 .

Oсавремењена архаика: Vers Byzance..., концерт за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића

Браловић, Милош

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Браловић, Милош
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11202
AB  - Концерт Vers Byzance... (Ка Византији…) за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића настао је 1984. године, као једно од бројних концертантних дела овог композитора. У овом раду
настојаћемо да прикажемо начине на које се у концерту Vers Byzance транспонује „дух” музике Истока, како га сâм Јевтић назива, будући да није реч о цитирању духовних мелодија. Другим речима, показаћемо како модалне мелодије, налик на црквено појање, проналазе своје место, то јест бивају инкорпорисане у класичарски конципиран сонатно-симфонијски троставачни циклус. Имајући у виду „изглед” концерта, односно његове чисто музичке особине, али и, како је композитор истакао, повезаност главне теме са почетном темом композиције Оче наш Јосифа Маринковића, чини се да је веза са Византијом и духовном музиком средњовековног истока – апстрактна. Дакле, представићемо начине на које Јевтић дочарава „архаичност” у концерту за виолу и гудачки оркестар Vers Byzance.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
T1  - Oсавремењена архаика: Vers Byzance..., концерт за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића
SP  - 130
EP  - 140
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11202
ER  - 
@inbook{
author = "Браловић, Милош",
year = "2020",
abstract = "Концерт Vers Byzance... (Ка Византији…) за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића настао је 1984. године, као једно од бројних концертантних дела овог композитора. У овом раду
настојаћемо да прикажемо начине на које се у концерту Vers Byzance транспонује „дух” музике Истока, како га сâм Јевтић назива, будући да није реч о цитирању духовних мелодија. Другим речима, показаћемо како модалне мелодије, налик на црквено појање, проналазе своје место, то јест бивају инкорпорисане у класичарски конципиран сонатно-симфонијски троставачни циклус. Имајући у виду „изглед” концерта, односно његове чисто музичке особине, али и, како је композитор истакао, повезаност главне теме са почетном темом композиције Оче наш Јосифа Маринковића, чини се да је веза са Византијом и духовном музиком средњовековног истока – апстрактна. Дакле, представићемо начине на које Јевтић дочарава „архаичност” у концерту за виолу и гудачки оркестар Vers Byzance.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник",
booktitle = "Oсавремењена архаика: Vers Byzance..., концерт за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића",
pages = "130-140",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11202"
}
Браловић, М.. (2020). Oсавремењена архаика: Vers Byzance..., концерт за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића. in Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
Београд : Музиколошки институт САНУ., 130-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11202
Браловић М. Oсавремењена архаика: Vers Byzance..., концерт за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића. in Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник. 2020;:130-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11202 .
Браловић, Милош, "Oсавремењена архаика: Vers Byzance..., концерт за виолу и гудачки оркестар Ивана Јевтића" in Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник (2020):130-140,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11202 .

Јосип Славенски у преписци са Лудвигом и Вилијем Штрекером, директорима издавачке куће Шот из Мајнца

(Београд : Музиколошки институт САНУ = Institut für Musikwissenschaft der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste, 2020)

TY  - BOOK
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8925
AB  - Први импулс за проучавање преписке уопште, потом конкретно и преписке између композитора Јосипа Славенског и ко-директора и сувласника његовог издавача Шот из Мајнца, браће Лудвига Емануела и Вилхелма-Вилија Штрекерa, потписница овог увода која је и приредила преписку представљену у овој књизи, добила је од проф. др Хелмута Лоса, професора музикологије на Универзитету у Лајпцигу, покретача и руководиоца међународног пројекта Преписка између музичара као огледало надрегионалних културних веза у средњој и источној Европи (2001–2003). Пројекат је окупио двадесет двоје музиколога из тринаест земаља, од Русије до Словеније. Главна идеја Хелмута Лоса била је да се на основу истраживања преписке међу музичарима стекну нова сазнања о снази повезаности и динамици комуникација између композитора и других учесника музичког живота из споменутих области Европе. На научном скупу који је почетком децембра 2003. године окупио учеснике пројекта у Лајпцигу приказани су резултати проучавања који су потврдили да су преписке често прворазредни извори за културолошке студије, као и важан сегмент методолошке основе за писање историје музике. Кратко време трајања пројекта – две године – упућивало је на избор мањих, заокружених преписки, делова већих целина, уместо обраде целокупних кореспонденција, што би био посао за тимове музиколога, и то у дужем трајању. Посебну групу радова чинили су прилози о препискама композитора са својим издавачима, па су тако биле приређене кореспонденције Беле Бартока и Леоша Јаначека с бечким Универзалом (Ласло Викаријуш и Микулаш Бек), Вићеслава Новака с различитим издавачима (Ленка Кшупкова), Јохана Непомука Батке с Брајткопф и Хертелом (Ева Сорадова), док је пажњу потписнице ових редова тада привукла преписка Јосипа Славенског с представницима Шота из Мајнца која се чува у Легату Јосипа Славенског у Београду. Радови представљени на споменутом скупу објављени су у часопису Musikgeschichte in Mittel- und Osteuropa. Mitteilungen der internationalen Arbeitsgemeinschaft an der Universität Leipzig (бр. 10, 2005), док проучавана писма с научним коментарима нису могла бити штампана због свог великог обима, већ су пренета на интернет на коме су била изложена неколико година.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ = Institut für Musikwissenschaft der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste
T1  - Јосип Славенски у преписци са Лудвигом и Вилијем Штрекером, директорима издавачке куће Шот из Мајнца
T1  - Josip Slavenski in der Korrespondenz mit Ludwig und Willy Strecker, den Direktoren des Verlags Schott, Mainz
VL  - 259 стр.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8925
ER  - 
@book{
year = "2020",
abstract = "Први импулс за проучавање преписке уопште, потом конкретно и преписке између композитора Јосипа Славенског и ко-директора и сувласника његовог издавача Шот из Мајнца, браће Лудвига Емануела и Вилхелма-Вилија Штрекерa, потписница овог увода која је и приредила преписку представљену у овој књизи, добила је од проф. др Хелмута Лоса, професора музикологије на Универзитету у Лајпцигу, покретача и руководиоца међународног пројекта Преписка између музичара као огледало надрегионалних културних веза у средњој и источној Европи (2001–2003). Пројекат је окупио двадесет двоје музиколога из тринаест земаља, од Русије до Словеније. Главна идеја Хелмута Лоса била је да се на основу истраживања преписке међу музичарима стекну нова сазнања о снази повезаности и динамици комуникација између композитора и других учесника музичког живота из споменутих области Европе. На научном скупу који је почетком децембра 2003. године окупио учеснике пројекта у Лајпцигу приказани су резултати проучавања који су потврдили да су преписке често прворазредни извори за културолошке студије, као и важан сегмент методолошке основе за писање историје музике. Кратко време трајања пројекта – две године – упућивало је на избор мањих, заокружених преписки, делова већих целина, уместо обраде целокупних кореспонденција, што би био посао за тимове музиколога, и то у дужем трајању. Посебну групу радова чинили су прилози о препискама композитора са својим издавачима, па су тако биле приређене кореспонденције Беле Бартока и Леоша Јаначека с бечким Универзалом (Ласло Викаријуш и Микулаш Бек), Вићеслава Новака с различитим издавачима (Ленка Кшупкова), Јохана Непомука Батке с Брајткопф и Хертелом (Ева Сорадова), док је пажњу потписнице ових редова тада привукла преписка Јосипа Славенског с представницима Шота из Мајнца која се чува у Легату Јосипа Славенског у Београду. Радови представљени на споменутом скупу објављени су у часопису Musikgeschichte in Mittel- und Osteuropa. Mitteilungen der internationalen Arbeitsgemeinschaft an der Universität Leipzig (бр. 10, 2005), док проучавана писма с научним коментарима нису могла бити штампана због свог великог обима, већ су пренета на интернет на коме су била изложена неколико година.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ = Institut für Musikwissenschaft der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste",
title = "Јосип Славенски у преписци са Лудвигом и Вилијем Штрекером, директорима издавачке куће Шот из Мајнца, Josip Slavenski in der Korrespondenz mit Ludwig und Willy Strecker, den Direktoren des Verlags Schott, Mainz",
volume = "259 стр.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8925"
}
(2020). Јосип Славенски у преписци са Лудвигом и Вилијем Штрекером, директорима издавачке куће Шот из Мајнца. 
Београд : Музиколошки институт САНУ = Institut für Musikwissenschaft der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste., 259 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8925
Јосип Славенски у преписци са Лудвигом и Вилијем Штрекером, директорима издавачке куће Шот из Мајнца. 2020;259 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8925 .
"Јосип Славенски у преписци са Лудвигом и Вилијем Штрекером, директорима издавачке куће Шот из Мајнца", 259 стр. (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8925 .

Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019)

Милин, Мелита

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - GEN
AU  - Милин, Мелита
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10147
AB  - Старије и средње генерације научних сарадника Музиколошког института
САНУ, поред оних који су сада у пензији, врло добро се сећају Јелене
Милојковић-Ђурић јер је она редовно, скоро сваке године долазила преко лета
у Београд из Тексаса, где је дуго живела. Током тих боравака често је долазила
у Институт и радила у његовим просторијама, а углавном је сарађивала с
Одељењем ликовне и музичке уметности САНУ.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019)
SP  - 189
EP  - 192
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10147
ER  - 
@misc{
author = "Милин, Мелита",
year = "2020",
abstract = "Старије и средње генерације научних сарадника Музиколошког института
САНУ, поред оних који су сада у пензији, врло добро се сећају Јелене
Милојковић-Ђурић јер је она редовно, скоро сваке године долазила преко лета
у Београд из Тексаса, где је дуго живела. Током тих боравака често је долазила
у Институт и радила у његовим просторијама, а углавном је сарађивала с
Одељењем ликовне и музичке уметности САНУ.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019)",
pages = "189-192",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10147"
}
Милин, М.. (2020). Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019). in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 189-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10147
Милин М. Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019). in Музикологија / Musicology. 2020;(29):189-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10147 .
Милин, Мелита, "Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019)" in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):189-192,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10147 .

Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8

Милин, Мелита

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Милин, Мелита
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10144
AB  - Пред нама је нова монографија више научне сараднице Музиколошког
института САНУ, ауторке која се до сада исказала као музиколог изузетно
широких интересовања – тако да њен плодни опус обухвата радове у тематском
распону од стваралаштва истакнутих композитора ХХ века у свету и код нас –
Дмитрија Шостаковича (Дмитрий Шостакович), Алфреда Шниткеа (Альфред
Шнитке), Сергеја Прокофјева (Сергей Прокофьев), Јосипа Славенског и
Василија Мокрањца – до области популарне и „квантне музике“.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8
SP  - 175
EP  - 178
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10144
ER  - 
@article{
author = "Милин, Мелита",
year = "2020",
abstract = "Пред нама је нова монографија више научне сараднице Музиколошког
института САНУ, ауторке која се до сада исказала као музиколог изузетно
широких интересовања – тако да њен плодни опус обухвата радове у тематском
распону од стваралаштва истакнутих композитора ХХ века у свету и код нас –
Дмитрија Шостаковича (Дмитрий Шостакович), Алфреда Шниткеа (Альфред
Шнитке), Сергеја Прокофјева (Сергей Прокофьев), Јосипа Славенског и
Василија Мокрањца – до области популарне и „квантне музике“.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8",
pages = "175-178",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10144"
}
Милин, М.. (2020). Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 175-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10144
Милин М. Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8. in Музикологија / Musicology. 2020;(29):175-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10144 .
Милин, Мелита, "Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8" in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):175-178,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10144 .

Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама

Пено, Весна Сара

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8883
AB  - There are still no argumentative answers about the extent to which and in what
way the share of Russian singing practice in Serbian church singing is present.
The ways in which the Serbian melody reached Russian singers are not known
either. The paper presents the results of research on Russian notated collections
kept in Serbian libraries are also presented. Certain stereotypes regarding the
crucial Russian influence on the newer Serbian church singing have been critically
considered. New research tasks related to Russian musical manuscripts are listed,
after which the exchange of singing experiences between Russian and Serbian
church singers will become clearer.
AB  - Још увек не постоје аргументовани одговори о томе у којој мери и на који начин је присутан удео руске певачке праксе у српском црквеном појању. Нисупознати ни путеви којима је српска мелодија долазила до руских појаца. У раду су представљени резултати истраживања руских нотираних зборника који се
чувају у српским библиотекама. Критички су размотрени одређени стереотипи у вези с пресудним руским утицајем на новије српско црквено певање.
Наведени су нови истраживачки задаци у вези с постојећим руским музичким
рукописима, након којих ће нам размена певачких искустава између руских и
српских црквених појаца постати јаснија.
AB  - Несмотря на скромные, хотя и основательные знания о русско-сербских
политических и общественных отношениях (особенно в новейшей истории),
культурные и, конкретно, связи в древности в области музыки двух, во
многом блиских православных народов, почти не выяснены. Исследования
проведенные в области развития сербской певческой традиции не дали
надежных ответов, подкрепленных аргументами о том, в какой степени и
каким способом в нем присутствовала русская певческая практика; так же
не известно какими путями сербский мелос проникал к русским. Скромные
следы присутствия русских певческих книг сопровождаются многими
неизвестными, начиная с основания Хиландаря, сербского монастыря
на Афоне, а так же и по отношению к привлечению русских учителей,
которые, предположительно, сербов учили, между прочим, и церковному
пению в так называемых латинских и Покрово-Богородицких школах в
течение ХVIII века на территории иноверной Габсбургской монархии. В
контексте неопровержимых исторических фактов, касающихся того, что,
защищаясь от агрессивного католического прозелитизма и, одновременно,
заботясь о народном просвещении, сербские высокопоставленые духовные
лица в первую очередь обращались к родственным им русским, в сербской
музыковедческой литературе обращалось внимание и на русско-сербские
певческие отношения. Хотя анализ, полностью охватывающий эти вопросы и
по сей день не предпринимался, в проведенных исследованиях было высказано
мнение, что в формировании новой традиции сербского одноголосного и
многоголосного церковного пения решающим является именно влияние
русской церковной музыки. В данной работе пойдет речь о том, на каких
предпосылках основывались тезисы о русско-сербских певческих связях, в
какой степени они достоверны и, прежде всего, в чем опознается русско-
сербский потенциал в области литургической музыкальной практики. Работа
также предлагает новые исследовательские перспективы, чьи результаты
дадут возможность более систематично и объективно ознакомится с
доступными музыкальными источниками и посредственными историческими
и другими потверждениями в поддержку русско-сербских певческих связей.
Указано, между прочем, и на иницированный проект „Сербские святые в
русских певческих книгах“, который проводиться совместно Институтом
музыковедения САНИ и кафедрой древнерусского певческого искусства Санкт-Петербургской государственной консерватории имени Н. А. Римского-
Корсакова, a реализация которого практически началась проведением
Международной научной конференции Русско-сербские певческие связи.
Ожидается, что применением сопоставительного и интердисциплинарного
методологических концептов реконструкция как сербского, так и русского
певческого наследия будет поднята на высший уровень, чем он является
сегодня. Таким способом будет обеспечен более основательный залог для
будущей научной синергии по исследованию русско-сербских музыкальных
и всеохватывающих культурных связей.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама
T1  - How Much We Do (Not) Know About Russian-Serbian Chanting Connections
T1  - Сколько мы (не) знаем о русско-сербских отношениях в области церковной музыки?
SP  - 17
EP  - 32
IS  - 28
DO  - 10.2298/MUZ2028017P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883
ER  - 
@article{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2020",
abstract = "There are still no argumentative answers about the extent to which and in what
way the share of Russian singing practice in Serbian church singing is present.
The ways in which the Serbian melody reached Russian singers are not known
either. The paper presents the results of research on Russian notated collections
kept in Serbian libraries are also presented. Certain stereotypes regarding the
crucial Russian influence on the newer Serbian church singing have been critically
considered. New research tasks related to Russian musical manuscripts are listed,
after which the exchange of singing experiences between Russian and Serbian
church singers will become clearer., Још увек не постоје аргументовани одговори о томе у којој мери и на који начин је присутан удео руске певачке праксе у српском црквеном појању. Нисупознати ни путеви којима је српска мелодија долазила до руских појаца. У раду су представљени резултати истраживања руских нотираних зборника који се
чувају у српским библиотекама. Критички су размотрени одређени стереотипи у вези с пресудним руским утицајем на новије српско црквено певање.
Наведени су нови истраживачки задаци у вези с постојећим руским музичким
рукописима, након којих ће нам размена певачких искустава између руских и
српских црквених појаца постати јаснија., Несмотря на скромные, хотя и основательные знания о русско-сербских
политических и общественных отношениях (особенно в новейшей истории),
культурные и, конкретно, связи в древности в области музыки двух, во
многом блиских православных народов, почти не выяснены. Исследования
проведенные в области развития сербской певческой традиции не дали
надежных ответов, подкрепленных аргументами о том, в какой степени и
каким способом в нем присутствовала русская певческая практика; так же
не известно какими путями сербский мелос проникал к русским. Скромные
следы присутствия русских певческих книг сопровождаются многими
неизвестными, начиная с основания Хиландаря, сербского монастыря
на Афоне, а так же и по отношению к привлечению русских учителей,
которые, предположительно, сербов учили, между прочим, и церковному
пению в так называемых латинских и Покрово-Богородицких школах в
течение ХVIII века на территории иноверной Габсбургской монархии. В
контексте неопровержимых исторических фактов, касающихся того, что,
защищаясь от агрессивного католического прозелитизма и, одновременно,
заботясь о народном просвещении, сербские высокопоставленые духовные
лица в первую очередь обращались к родственным им русским, в сербской
музыковедческой литературе обращалось внимание и на русско-сербские
певческие отношения. Хотя анализ, полностью охватывающий эти вопросы и
по сей день не предпринимался, в проведенных исследованиях было высказано
мнение, что в формировании новой традиции сербского одноголосного и
многоголосного церковного пения решающим является именно влияние
русской церковной музыки. В данной работе пойдет речь о том, на каких
предпосылках основывались тезисы о русско-сербских певческих связях, в
какой степени они достоверны и, прежде всего, в чем опознается русско-
сербский потенциал в области литургической музыкальной практики. Работа
также предлагает новые исследовательские перспективы, чьи результаты
дадут возможность более систематично и объективно ознакомится с
доступными музыкальными источниками и посредственными историческими
и другими потверждениями в поддержку русско-сербских певческих связей.
Указано, между прочем, и на иницированный проект „Сербские святые в
русских певческих книгах“, который проводиться совместно Институтом
музыковедения САНИ и кафедрой древнерусского певческого искусства Санкт-Петербургской государственной консерватории имени Н. А. Римского-
Корсакова, a реализация которого практически началась проведением
Международной научной конференции Русско-сербские певческие связи.
Ожидается, что применением сопоставительного и интердисциплинарного
методологических концептов реконструкция как сербского, так и русского
певческого наследия будет поднята на высший уровень, чем он является
сегодня. Таким способом будет обеспечен более основательный залог для
будущей научной синергии по исследованию русско-сербских музыкальных
и всеохватывающих культурных связей.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама, How Much We Do (Not) Know About Russian-Serbian Chanting Connections, Сколько мы (не) знаем о русско-сербских отношениях в области церковной музыки?",
pages = "17-32",
number = "28",
doi = "10.2298/MUZ2028017P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883"
}
Пено, В. С.. (2020). Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28), 17-32.
https://doi.org/10.2298/MUZ2028017P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883
Пено ВС. Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама. in Музикологија / Musicology. 2020;(28):17-32.
doi:10.2298/MUZ2028017P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883 .
Пено, Весна Сара, "Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама" in Музикологија / Musicology, no. 28 (2020):17-32,
https://doi.org/10.2298/MUZ2028017P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883 .

„Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда

Голубовић, Марија

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8889
AB  - After the October Revolution, the Russian tradition of spiritual and folk choral
singing was introduced to the whole world by the active work of choirs that
appeared in exile. The Don Cossack Choir Sergei Jaroff and the Metropolitan
Choir of Alexander Nevsky Cathedral in Paris under Nikolai Afonsky, were two
unique choirs that stood out over time.
During the interwar period Jaroff’s Choir performed ten times in Belgrade with
great success. The capital’s press announced them with great enthusiasm and the
first Belgrade concert attracted the attention of significant critics such as Miloje
Milojević, Branko Dragutinović,Viktor Novak, Jovan Dimitrijević and Petar
Bingulac. The day after their first concert in Belgrade in January 1929, The Don
Cossack Choir Serge Jaroff attended a reception at the King Alexander’s Court,
who honored them on this occasion. The study of their performances in the 1920s and 1930s in Belgrade is based
on domestic periodicals of that time and archival material from the Archives of
Yugoslavia.
AB  - Након Октобарске револуције у емиграцији су настали хорови који су својим
активним деловањем цео свет упознали с руском традицијом духовног и
народног хорског певања. Два јединствена хора која су се временом посебно
издвојила били су Хор донских козака Сергеја Жарова и Митрополитски хор
при Цркви Св. Александра Невског у Паризу којим је руководио Николај
Афонски.
У периоду између два светска рата Хор Жарова је с великим успехом
гостовао десет пута у Београду. Престоничка штампа најављивала је њихова
гостовања с великим ентузијазмом, а први београдски концерт привукао је
пажњу значајних критичара – Милоја Милојевића, Бранка Драгутиновића,
Виктора Новака, Јована Димитријевића и Петра Бингулца. Дан након свог
првог концерта у Београду у јануару 1929. године, Хор Жарова присуствовао
је пријему на двору краља Александра, који их је том приликом и одликовао.
Истраживање њихових наступа двадесетих и тридесетих година XX века у
Београду темељи се на домаћој периодици тог времена и архивској грађи из
Архива Југославије.
AB  - Европа впервые получила возможность ближе познакомится с русской
культурой уже после Октябрьской революцыи благодаря эмигрантам. В
результате их стараний сохранить культурное наследие своей родины, в
течении двадцатых годов XX века, кроме другога, оформились хоры которые
своей активной деятельностью познакомили мир с русской традицией
духовного и народного хорового пения. В это время особенно выделились два
уникальных колектива: Хор донских казаков Сергея Жарова и Митрополичьи
хор при церкви Св. Александра Невского в Париже, регентом которого был
Николай Афонский.
В межвоенном периоде, Хор Жарова десять раз приезжал в Белград на гастроли,
при чем пользовался большим успехом. Столичная печать аннонсировала их
приезды с большим энтузиазмом, а их первый белградский концерт привлек
и внимание видных критиков: Милоя Милоевича, Бранка Драгутиновича,
Виктора Новака, Йована Димитриевича и Петра Бингулца. Благодаря
им, сохранились ценные сведения о первом белградском выступлении
«Жаровцев». Обзор написаных ими текстов по поводу концертов в этом
периоде показал, что критики сходились в мнении о том, что казачьи хор в
совершенстве владел исполнительской техникой и отличался виртуозностю,
но одновременно высказывали и сомнение по поводу художественного уровня
отдельных произведений которые регулярно входили в репертуар хора.
Интерес привлекает и тот факт, что во время своего первого пребывания
в югославской столице в 1929 году, хор был принят в аудиенцию королем
Александром Карагеоргиевичем. По этому поводу король вручил орден Св.
Саввы четвертой степени самому Сергею Жарову, а администратор хора
Георгий Колесников получил орден Св. Саввы пятой степени; все члены хора
получили медали. Кроме того, хор получил и значительное денежное пособие.
Исследование их гастролей в Белграде в течении двадцатых и тридцатых годов
XX столетия основано на белградской печати и архивных собраниях Архива
Югославии.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - „Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда
T1  - „А Russian Choir that Russia Had Never Heard Before“: The Don Cossack Choir Serge Jaroff on the Concert Stage in the Interwar Belgrade
T1  - „Русский хор, которого не слышала Россия“: Хор донских казаков Сергея Жарова на концертной сцене межвоенного Белграда
SP  - 125
EP  - 145
IS  - 28
DO  - 10.2298/MUZ2028125G
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889
ER  - 
@article{
author = "Голубовић, Марија",
year = "2020",
abstract = "After the October Revolution, the Russian tradition of spiritual and folk choral
singing was introduced to the whole world by the active work of choirs that
appeared in exile. The Don Cossack Choir Sergei Jaroff and the Metropolitan
Choir of Alexander Nevsky Cathedral in Paris under Nikolai Afonsky, were two
unique choirs that stood out over time.
During the interwar period Jaroff’s Choir performed ten times in Belgrade with
great success. The capital’s press announced them with great enthusiasm and the
first Belgrade concert attracted the attention of significant critics such as Miloje
Milojević, Branko Dragutinović,Viktor Novak, Jovan Dimitrijević and Petar
Bingulac. The day after their first concert in Belgrade in January 1929, The Don
Cossack Choir Serge Jaroff attended a reception at the King Alexander’s Court,
who honored them on this occasion. The study of their performances in the 1920s and 1930s in Belgrade is based
on domestic periodicals of that time and archival material from the Archives of
Yugoslavia., Након Октобарске револуције у емиграцији су настали хорови који су својим
активним деловањем цео свет упознали с руском традицијом духовног и
народног хорског певања. Два јединствена хора која су се временом посебно
издвојила били су Хор донских козака Сергеја Жарова и Митрополитски хор
при Цркви Св. Александра Невског у Паризу којим је руководио Николај
Афонски.
У периоду између два светска рата Хор Жарова је с великим успехом
гостовао десет пута у Београду. Престоничка штампа најављивала је њихова
гостовања с великим ентузијазмом, а први београдски концерт привукао је
пажњу значајних критичара – Милоја Милојевића, Бранка Драгутиновића,
Виктора Новака, Јована Димитријевића и Петра Бингулца. Дан након свог
првог концерта у Београду у јануару 1929. године, Хор Жарова присуствовао
је пријему на двору краља Александра, који их је том приликом и одликовао.
Истраживање њихових наступа двадесетих и тридесетих година XX века у
Београду темељи се на домаћој периодици тог времена и архивској грађи из
Архива Југославије., Европа впервые получила возможность ближе познакомится с русской
культурой уже после Октябрьской революцыи благодаря эмигрантам. В
результате их стараний сохранить культурное наследие своей родины, в
течении двадцатых годов XX века, кроме другога, оформились хоры которые
своей активной деятельностью познакомили мир с русской традицией
духовного и народного хорового пения. В это время особенно выделились два
уникальных колектива: Хор донских казаков Сергея Жарова и Митрополичьи
хор при церкви Св. Александра Невского в Париже, регентом которого был
Николай Афонский.
В межвоенном периоде, Хор Жарова десять раз приезжал в Белград на гастроли,
при чем пользовался большим успехом. Столичная печать аннонсировала их
приезды с большим энтузиазмом, а их первый белградский концерт привлек
и внимание видных критиков: Милоя Милоевича, Бранка Драгутиновича,
Виктора Новака, Йована Димитриевича и Петра Бингулца. Благодаря
им, сохранились ценные сведения о первом белградском выступлении
«Жаровцев». Обзор написаных ими текстов по поводу концертов в этом
периоде показал, что критики сходились в мнении о том, что казачьи хор в
совершенстве владел исполнительской техникой и отличался виртуозностю,
но одновременно высказывали и сомнение по поводу художественного уровня
отдельных произведений которые регулярно входили в репертуар хора.
Интерес привлекает и тот факт, что во время своего первого пребывания
в югославской столице в 1929 году, хор был принят в аудиенцию королем
Александром Карагеоргиевичем. По этому поводу король вручил орден Св.
Саввы четвертой степени самому Сергею Жарову, а администратор хора
Георгий Колесников получил орден Св. Саввы пятой степени; все члены хора
получили медали. Кроме того, хор получил и значительное денежное пособие.
Исследование их гастролей в Белграде в течении двадцатых и тридцатых годов
XX столетия основано на белградской печати и архивных собраниях Архива
Югославии.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "„Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда, „А Russian Choir that Russia Had Never Heard Before“: The Don Cossack Choir Serge Jaroff on the Concert Stage in the Interwar Belgrade, „Русский хор, которого не слышала Россия“: Хор донских казаков Сергея Жарова на концертной сцене межвоенного Белграда",
pages = "125-145",
number = "28",
doi = "10.2298/MUZ2028125G",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889"
}
Голубовић, М.. (2020). „Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28), 125-145.
https://doi.org/10.2298/MUZ2028125G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889
Голубовић М. „Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда. in Музикологија / Musicology. 2020;(28):125-145.
doi:10.2298/MUZ2028125G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889 .
Голубовић, Марија, "„Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда" in Музикологија / Musicology, no. 28 (2020):125-145,
https://doi.org/10.2298/MUZ2028125G .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889 .

Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9

Пено, Весна Сара

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8896
AB  - У позамашном списку издања Музиколошког института САНУ, која су последњих
година обогатила музиколошку и етномузиколошку литературу у нас, важно
место заузима опсежна, интердисциплинарна и, надасве, оригинална научна
студија др Иване Весић, научног сарадника поменутог института.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9
SP  - 263
EP  - 269
IS  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896
ER  - 
@article{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2020",
abstract = "У позамашном списку издања Музиколошког института САНУ, која су последњих
година обогатила музиколошку и етномузиколошку литературу у нас, важно
место заузима опсежна, интердисциплинарна и, надасве, оригинална научна
студија др Иване Весић, научног сарадника поменутог института.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9",
pages = "263-269",
number = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896"
}
Пено, В. С.. (2020). Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28), 263-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896
Пено ВС. Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9. in Музикологија / Musicology. 2020;(28):263-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896 .
Пено, Весна Сара, "Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9" in Музикологија / Musicology, no. 28 (2020):263-269,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896 .

In memoriam: Весна Микић (Београд, 30. мај 1967 – Београд, 30. октобар 2019)

Радовановић, Бојана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Бојана
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8900
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - In memoriam: Весна Микић (Београд, 30. мај 1967 – Београд, 30. октобар 2019)
SP  - 287
EP  - 290
IS  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8900
ER  - 
@article{
author = "Радовановић, Бојана",
year = "2020",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "In memoriam: Весна Микић (Београд, 30. мај 1967 – Београд, 30. октобар 2019)",
pages = "287-290",
number = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8900"
}
Радовановић, Б.. (2020). In memoriam: Весна Микић (Београд, 30. мај 1967 – Београд, 30. октобар 2019). in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28), 287-290.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8900
Радовановић Б. In memoriam: Весна Микић (Београд, 30. мај 1967 – Београд, 30. октобар 2019). in Музикологија / Musicology. 2020;(28):287-290.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8900 .
Радовановић, Бојана, "In memoriam: Весна Микић (Београд, 30. мај 1967 – Београд, 30. октобар 2019)" in Музикологија / Musicology, no. 28 (2020):287-290,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8900 .

Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике

Васић, Александар

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Васић, Александар
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10140
AB  - From November 1939 to March 1941, the monthly magazine “Slavenska
muzika”, a journal of the Association of Friends of Slavic Music, was published
in Belgrade. The magazine did not differ from other Serbian magazines of the
interwar period in its sections. “Slavic music” also published essays on music,
music criticism, reviews of books and music editions, notes, news, obituaries,
and in one case, polemics. However, differentia specifica of this review is the
exclusive focus on the music of the Slavic nations. The study provides a review
and analysis of the texts in this journal. It was noticed that in “Slavic music” were crossed the Slavophile idea, which has a long tradition among Serbs, and
Marxism, at that time strongly represented by one part of Belgrade musicians.
The study also contains an integral bibliography of “Slavic music”, which has not
been published so far.
AB  - Од новембра 1939. до марта 1941. године у Београду је излазио месечни
часопис „Славенска музика“, гласило Удружења пријатеља славенске музике.
По својим рубрикама часопис се није разликовао од других српских часописа
међуратног доба. И „Славенска музика“ је неговала есеје о музици, музичку
критику, приказе књига и нотних издања, белешке, вести, некрологику, а
у једном случају и полемику. Међутим, differentia specifica ове ревије јесте
ексклузивна окренутост музици словенских народа. Студија доноси приказ
и анализу текстова у овом часопису. Уочено је да су се у „Славенској музици“
укрстили словенофилска идеја која код Срба има дугу традицију, и марксизам,
у оно време снажно заступан од једног дела београдских музичара. У прилогу
студије се налази интегрална библиографија „Славенске музике“, која до сада
није објављена.
AB  - In 1939, the Association of Friends of Slavic Music in Belgrade launched the monthly
magazine “Slavenska muzika” [Slavic Music]. The magazine was focused on the musical
past of the Slavic peoples, as well as their contemporary music. The publishing of “Slavic
Music” was interrupted by the Second World War.
The magazine published essays on Slavic music, concert and opera criticism, translated
literature, news, notes, obituaries and, in one case, polemics. In a small number of cases,
“Slavenska muzika” took over texts from other magazines. A total of 110 articles and
contributions were published.
The contributors to the magazine were musicians of various profiles – composers,
conductors, music writers, music interpreters and pedagogues. The magazine was the work
of experts and was intended for a musically educated audience.
The Slavophile idea had a long tradition among Serbs. “Slavic music” is certainly an
offshoot of that tradition. However, in the period between the two world wars, a part of
Belgrade musicians accepted Marxist ideology. This was significantly expressed in “Slavic
Music”. The magazine wrote about the music culture in the Soviet Union; the contextual,
deterministic interpretation of the history of music was supported, and the aesthetics
of socialist realism came to the fore. The central figure of Marxist orientation in “Slavic
music” and, in general, in the Belgrade music culture of that time, was Vojislav Vučković,
composer, musicologist and conductor.
The idea of promoting Slavic music culture in the magazine “Slavic music” had limitations.
Of the Slavic countries, Czechoslovakia, the Soviet Union, Bulgaria and Yugoslavia were
present. The minimal representation of Polish themes is noticeable. The reasons for this
disproportion probably lie in the traditionally strong musical ties with Czechoslovakia,
where several associates of our magazine studied, and Russia. The connection of Serbian
culture with Poland has always been incomparably more intense in the field of literature.
Despite the shortness of its publication, “Slavic Music” is a distinctive phenomenon in the
history of Serbian literary on music. It shed light on Slavic music culture as a separate entity
within European music. The perspective advocated by this bulletin of the Association of
Friends of Slavic Music had no successors in Serbian music periodicals.
The study brings an analysis of the concept and structure of the magazine “Slavic music”, as
well as an analysis of the views of music writers. At the end of the study, there is an integral
chronological bibliography of the magazine “Slavic music”, which has not been published
so far.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике
T1  - The Magazine “Slavenska muzika” (1939–1941) in the History of Serbian Music Periodicals
SP  - 121
EP  - 147
IS  - 29
DO  - doi.org/10.2298/MUZ2029121V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10140
ER  - 
@article{
author = "Васић, Александар",
year = "2020",
abstract = "From November 1939 to March 1941, the monthly magazine “Slavenska
muzika”, a journal of the Association of Friends of Slavic Music, was published
in Belgrade. The magazine did not differ from other Serbian magazines of the
interwar period in its sections. “Slavic music” also published essays on music,
music criticism, reviews of books and music editions, notes, news, obituaries,
and in one case, polemics. However, differentia specifica of this review is the
exclusive focus on the music of the Slavic nations. The study provides a review
and analysis of the texts in this journal. It was noticed that in “Slavic music” were crossed the Slavophile idea, which has a long tradition among Serbs, and
Marxism, at that time strongly represented by one part of Belgrade musicians.
The study also contains an integral bibliography of “Slavic music”, which has not
been published so far., Од новембра 1939. до марта 1941. године у Београду је излазио месечни
часопис „Славенска музика“, гласило Удружења пријатеља славенске музике.
По својим рубрикама часопис се није разликовао од других српских часописа
међуратног доба. И „Славенска музика“ је неговала есеје о музици, музичку
критику, приказе књига и нотних издања, белешке, вести, некрологику, а
у једном случају и полемику. Међутим, differentia specifica ове ревије јесте
ексклузивна окренутост музици словенских народа. Студија доноси приказ
и анализу текстова у овом часопису. Уочено је да су се у „Славенској музици“
укрстили словенофилска идеја која код Срба има дугу традицију, и марксизам,
у оно време снажно заступан од једног дела београдских музичара. У прилогу
студије се налази интегрална библиографија „Славенске музике“, која до сада
није објављена., In 1939, the Association of Friends of Slavic Music in Belgrade launched the monthly
magazine “Slavenska muzika” [Slavic Music]. The magazine was focused on the musical
past of the Slavic peoples, as well as their contemporary music. The publishing of “Slavic
Music” was interrupted by the Second World War.
The magazine published essays on Slavic music, concert and opera criticism, translated
literature, news, notes, obituaries and, in one case, polemics. In a small number of cases,
“Slavenska muzika” took over texts from other magazines. A total of 110 articles and
contributions were published.
The contributors to the magazine were musicians of various profiles – composers,
conductors, music writers, music interpreters and pedagogues. The magazine was the work
of experts and was intended for a musically educated audience.
The Slavophile idea had a long tradition among Serbs. “Slavic music” is certainly an
offshoot of that tradition. However, in the period between the two world wars, a part of
Belgrade musicians accepted Marxist ideology. This was significantly expressed in “Slavic
Music”. The magazine wrote about the music culture in the Soviet Union; the contextual,
deterministic interpretation of the history of music was supported, and the aesthetics
of socialist realism came to the fore. The central figure of Marxist orientation in “Slavic
music” and, in general, in the Belgrade music culture of that time, was Vojislav Vučković,
composer, musicologist and conductor.
The idea of promoting Slavic music culture in the magazine “Slavic music” had limitations.
Of the Slavic countries, Czechoslovakia, the Soviet Union, Bulgaria and Yugoslavia were
present. The minimal representation of Polish themes is noticeable. The reasons for this
disproportion probably lie in the traditionally strong musical ties with Czechoslovakia,
where several associates of our magazine studied, and Russia. The connection of Serbian
culture with Poland has always been incomparably more intense in the field of literature.
Despite the shortness of its publication, “Slavic Music” is a distinctive phenomenon in the
history of Serbian literary on music. It shed light on Slavic music culture as a separate entity
within European music. The perspective advocated by this bulletin of the Association of
Friends of Slavic Music had no successors in Serbian music periodicals.
The study brings an analysis of the concept and structure of the magazine “Slavic music”, as
well as an analysis of the views of music writers. At the end of the study, there is an integral
chronological bibliography of the magazine “Slavic music”, which has not been published
so far.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике, The Magazine “Slavenska muzika” (1939–1941) in the History of Serbian Music Periodicals",
pages = "121-147",
number = "29",
doi = "doi.org/10.2298/MUZ2029121V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10140"
}
Васић, А.. (2020). Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 121-147.
https://doi.org/doi.org/10.2298/MUZ2029121V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10140
Васић А. Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике. in Музикологија / Musicology. 2020;(29):121-147.
doi:doi.org/10.2298/MUZ2029121V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10140 .
Васић, Александар, "Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике" in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):121-147,
https://doi.org/doi.org/10.2298/MUZ2029121V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10140 .

Наташа Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из мемоарске ризнице. Нови Сад – Београд: Матица српска – Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-7946-275-6

Кокановић Марковић, Маријана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Кокановић Марковић, Маријана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10143
AB  - Монографија др Наташе Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из
мемоарске ризнице представља вредну и оригиналну музиколошку студију, која
је објављена у издању Матице српске (Нови Сад) и Музиколошког института
САНУ (Београд). Предмет истраживања била су дела из српске документарно-
уметничке прозе друге половине XIX века – мемоари, аутобиографије,
дневници и путописи, као и одабрани биографски списи о знаменитим
појединцима, а из пера угледних српских културних посленика, књижевника,
државника и политичара.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Наташа Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из мемоарске ризнице. Нови Сад – Београд: Матица српска – Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-7946-275-6
SP  - 171
EP  - 174
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10143
ER  - 
@article{
author = "Кокановић Марковић, Маријана",
year = "2020",
abstract = "Монографија др Наташе Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из
мемоарске ризнице представља вредну и оригиналну музиколошку студију, која
је објављена у издању Матице српске (Нови Сад) и Музиколошког института
САНУ (Београд). Предмет истраживања била су дела из српске документарно-
уметничке прозе друге половине XIX века – мемоари, аутобиографије,
дневници и путописи, као и одабрани биографски списи о знаменитим
појединцима, а из пера угледних српских културних посленика, књижевника,
државника и политичара.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Наташа Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из мемоарске ризнице. Нови Сад – Београд: Матица српска – Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-7946-275-6",
pages = "171-174",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10143"
}
Кокановић Марковић, М.. (2020). Наташа Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из мемоарске ризнице. Нови Сад – Београд: Матица српска – Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-7946-275-6. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 171-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10143
Кокановић Марковић М. Наташа Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из мемоарске ризнице. Нови Сад – Београд: Матица српска – Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-7946-275-6. in Музикологија / Musicology. 2020;(29):171-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10143 .
Кокановић Марковић, Маријана, "Наташа Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из мемоарске ризнице. Нови Сад – Београд: Матица српска – Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-7946-275-6" in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):171-174,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10143 .

Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8

Медић, Ивана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10145
AB  - Хармонију на диркама можемо сматрати „лабудовом песмом” српске
композиторке и музичке теоретичарке Мирјане Живковић (1935–2020), која је
највећи део своје вишедеценијске професионалне делатности везала за наставу
хармоније у средњим школама и на факултетима.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8
SP  - 179
EP  - 180
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10145
ER  - 
@article{
author = "Медић, Ивана",
year = "2020",
abstract = "Хармонију на диркама можемо сматрати „лабудовом песмом” српске
композиторке и музичке теоретичарке Мирјане Живковић (1935–2020), која је
највећи део своје вишедеценијске професионалне делатности везала за наставу
хармоније у средњим школама и на факултетима.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8",
pages = "179-180",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10145"
}
Медић, И.. (2020). Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 179-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10145
Медић И. Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8. in Музикологија / Musicology. 2020;(29):179-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10145 .
Медић, Ивана, "Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8" in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):179-180,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10145 .

Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.

Јовановић, Јелена

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10146
AB  - Почетком месеца децембра у години у којој се навршило стотину педесет
година од рођења Владимира Р. Ђорђевића (1869–1938), српског музичког
педагога, мелографа, проучаваоца српске традиционалне музике, композитора
и делатника на пољу музичке библиографије, историографије и музеологије,
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности (у даљем тексту:
ФМУ) у Београду, Народна библиотека Србије (НБС) и Музичка школа (МШ)
„Станковић“ из Београда организовали су у Народној библиотеци Србије
свечану академију посвећену његовој многострукој делатности.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.
SP  - 181
EP  - 185
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2020",
abstract = "Почетком месеца децембра у години у којој се навршило стотину педесет
година од рођења Владимира Р. Ђорђевића (1869–1938), српског музичког
педагога, мелографа, проучаваоца српске традиционалне музике, композитора
и делатника на пољу музичке библиографије, историографије и музеологије,
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности (у даљем тексту:
ФМУ) у Београду, Народна библиотека Србије (НБС) и Музичка школа (МШ)
„Станковић“ из Београда организовали су у Народној библиотеци Србије
свечану академију посвећену његовој многострукој делатности.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.",
pages = "181-185",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146"
}
Јовановић, Ј.. (2020). Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 181-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146
Јовановић Ј. Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.. in Музикологија / Musicology. 2020;(29):181-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146 .
Јовановић, Јелена, "Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019." in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):181-185,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146 .

Музикологија / Musicology 29

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2020)

TY  - GEN
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10128
AB  - Првог децембра 2019. године навршило се стотину педесет година од рођења
Владимира Р. Ђорђевића, свестраног српског музичара који је оставио крупан
траг на свим пољима на којима је деловао: као етномузиколог, композитор,
музички педагог, као један од пионира српске музичке библиографије и
лексикографије. Редакција часописа „Музикологија“ је одлучила да обележи
тај значајни јубилеј српске музике и стога тему 29. броја посвећујемо раду и
доприносу Владимира Р. Ђорђевића.
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду
и Народна библиотека Србије уприличиле су свечану академију у част
годишњице Владимира Р. Ђорђевића. Академија је одржана 2. децембра 2019.
у Народној библиотеци Србије, под насловом Владимир Р. Ђорђевић у огледалу
времена: баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање. На позив Редакције часописа
„Музикологија“, петоро еминентних стручњака, учесника академије, написало
је оригиналне научне студије за Тему броја 29.
Сања Радиновић и Димитрије О. Големовић сагледавају Ђорђевићев принос
српској музичкој фолклористици. Мирјана Закић је своју пажњу управила на
место и удео Владимира Р. Ђорђевића у развоју етноорганологије. Мелографски
рад ове личности српске музике био је предмет пажње Сање Ранковић, која
је испитала Ђорђевићев приступ и утврдила његов допринос транскрипцији
вокалне праксе. Најзад, Велибор Прелић је приказао грађу о Ђорђевићу која се
чува у Народној библиотеци Србије.
У тематском и методолошком смислу богата је и разнолика рубрика Varia.
Родерик Лофорд проблематизује појаве из популарне музичке културе у
Румунији. Београдски часопис „Славенска музика“ (1939–1941), у којем су се
укрстили словенофилска идеја и марксизам, добио је прву целовиту студију, са
интегралном библиографијом (Александар Васић). Часопис „Музикологија“ од
свога почетка негује интердисциплинарне студије. У овом броју часописа први
пут се јавља рад из домена правних наука, а у вези с музиком: Урош Ћемаловић
пише о правној заштити музичких дела у Европској унији.
У рубрици Научна критика и полемика доносимо пет текстова. Приказане су
три изузетно значајне научне монографије различите тематике, у хронолошком
распону од средњег века до данас. Реч је о књигама које обрађују стару црквену
музику, литерарне изворе за српску музику XIX века, као и музику Карлхајнца
Штокхаузена, једног од главних протагониста музичке авангарде друге половине XX века. Један текст опсервира литературу из области науке о хармонији. Пети
чланак у овој рубрици представља приказ поменуте свечане академије у част
Владимира Р. Ђорђевића.
Током 2019. и 2020. године остали смо без заслужних личности српске и
руске музикологије и музичке уметности. Часопис „Музикологија“ у рубрици In
memoriam са жаљењем бележи одлазак академика Јелене Милојковић-Ђурић, др
Елене Гордине, проф. Мирјане Живковић и академика Димитрија Стефановића.
У име чланова Редакције часописа „Музикологија“ и у своје лично име желим
да изразим срдачну захвалност рецензентима за уложено време и труд, као и
свим колегиницима и колегама који су помогли у припреми овог броја часописа.
AB  - On the first of December 2019 we celebrated the 150th anniversary of the birth of
Vladimir R. Đorđević, a versatile Serbian musician who left a considerable mark in
all fields in which he worked: as an ethnomusicologist, composer, music pedagogue,
and one of the pioneers of Serbian music bibliography and lexicography. The editorial
board of the journal Musicology decided to mark this important jubilee of Serbian
music by dedicating the main theme of the 29th issue to the work and contribution
of Vladimir R. Đorđević.
The Department of Ethnomusicology of the Faculty of Music in Belgrade and the
National Library of Serbia organised a festive academy as part of the anniversary of
Vladimir R. Đorđević. The Academy was held on December 2, 2019 at the National
Library of Serbia, under the title Vladimir R. Đorđević in the Mirror of Time: Heritage,
Sound, Thought, Word, Image, Duration. At the invitation of the Editorial Board of the
journal Musicology, five eminent experts, participants of the academy, wrote original
scientific studies for the main theme of No. 29.
Sanja Radinović and Dimitrije O. Golemović analyse Đorđević’s contribution
to Serbian musical folkloristics. Mirjana Zakić directs her attention to the place
and role of Vladimir R. Đorđević in the development of ethnoorganology. The
melographic work of this significant protagonist of Serbian music is addressed by
Sanja Ranković, who examines Đorđević’s approach and assesses his contribution
to the transcription of vocal practice. Finally, Velibor Prelić discusses the material
about Đorđević preserved in the National Library of Serbia.
The Varia section is rich and diverse in terms of topics and methodologies.
Roderick Lawford problematises phenomena from popular music culture in
Romania. The Belgrade journal Slavic Music (1939–1941), in which Slavophile
ideas and Marxism intersected, is the subject of the first comprehensive study with
an integral bibliography (Aleksandar Vasić). The journal Musicology has welcomed
interdisciplinary studies since its inception. In this issue, an article from the domain
of legal sciences, in connection with music, appears for the first time: Uroš Ćemalović
writes about the legal protection of musical works in the European Union.
The section Scientific Reviews and Polemics contains five texts. Three very
important scientific monographs on various topics are reviewed, in chronological range from the Middle Ages to the present day. These books deal with old church
music, literary sources for Serbian music of the 19th century, as well as the music of
Karlheinz Stockhausen, one of the main protagonists of the musical avant-garde of
the second half of the 20th century. One text observes the literature in the field of
the science of harmony. The fifth text in this section overviews the aforementioned
festive academy in honour of Vladimir R. Đorđević.
During 2019 and 2020, several prominent personalities of Serbian and Russian
music and musicology regrettably left us. The section In memoriam addresses the
departures of academician Jelena Milojković-Đurić, Dr. Elena Gordina, Prof.
Mirjana Živković and academician Dimitrije Stefanović.
On behalf of the members of the Editorial Board of the journal Musicology and on
my own behalf, I would like to express my heartfelt gratitude to the peer reviewers
for their time and effort, as well as to all colleagues who helped prepare this issue of
the journal.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T1  - Музикологија / Musicology 29
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10128
ER  - 
@misc{
year = "2020",
abstract = "Првог децембра 2019. године навршило се стотину педесет година од рођења
Владимира Р. Ђорђевића, свестраног српског музичара који је оставио крупан
траг на свим пољима на којима је деловао: као етномузиколог, композитор,
музички педагог, као један од пионира српске музичке библиографије и
лексикографије. Редакција часописа „Музикологија“ је одлучила да обележи
тај значајни јубилеј српске музике и стога тему 29. броја посвећујемо раду и
доприносу Владимира Р. Ђорђевића.
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду
и Народна библиотека Србије уприличиле су свечану академију у част
годишњице Владимира Р. Ђорђевића. Академија је одржана 2. децембра 2019.
у Народној библиотеци Србије, под насловом Владимир Р. Ђорђевић у огледалу
времена: баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање. На позив Редакције часописа
„Музикологија“, петоро еминентних стручњака, учесника академије, написало
је оригиналне научне студије за Тему броја 29.
Сања Радиновић и Димитрије О. Големовић сагледавају Ђорђевићев принос
српској музичкој фолклористици. Мирјана Закић је своју пажњу управила на
место и удео Владимира Р. Ђорђевића у развоју етноорганологије. Мелографски
рад ове личности српске музике био је предмет пажње Сање Ранковић, која
је испитала Ђорђевићев приступ и утврдила његов допринос транскрипцији
вокалне праксе. Најзад, Велибор Прелић је приказао грађу о Ђорђевићу која се
чува у Народној библиотеци Србије.
У тематском и методолошком смислу богата је и разнолика рубрика Varia.
Родерик Лофорд проблематизује појаве из популарне музичке културе у
Румунији. Београдски часопис „Славенска музика“ (1939–1941), у којем су се
укрстили словенофилска идеја и марксизам, добио је прву целовиту студију, са
интегралном библиографијом (Александар Васић). Часопис „Музикологија“ од
свога почетка негује интердисциплинарне студије. У овом броју часописа први
пут се јавља рад из домена правних наука, а у вези с музиком: Урош Ћемаловић
пише о правној заштити музичких дела у Европској унији.
У рубрици Научна критика и полемика доносимо пет текстова. Приказане су
три изузетно значајне научне монографије различите тематике, у хронолошком
распону од средњег века до данас. Реч је о књигама које обрађују стару црквену
музику, литерарне изворе за српску музику XIX века, као и музику Карлхајнца
Штокхаузена, једног од главних протагониста музичке авангарде друге половине XX века. Један текст опсервира литературу из области науке о хармонији. Пети
чланак у овој рубрици представља приказ поменуте свечане академије у част
Владимира Р. Ђорђевића.
Током 2019. и 2020. године остали смо без заслужних личности српске и
руске музикологије и музичке уметности. Часопис „Музикологија“ у рубрици In
memoriam са жаљењем бележи одлазак академика Јелене Милојковић-Ђурић, др
Елене Гордине, проф. Мирјане Живковић и академика Димитрија Стефановића.
У име чланова Редакције часописа „Музикологија“ и у своје лично име желим
да изразим срдачну захвалност рецензентима за уложено време и труд, као и
свим колегиницима и колегама који су помогли у припреми овог броја часописа., On the first of December 2019 we celebrated the 150th anniversary of the birth of
Vladimir R. Đorđević, a versatile Serbian musician who left a considerable mark in
all fields in which he worked: as an ethnomusicologist, composer, music pedagogue,
and one of the pioneers of Serbian music bibliography and lexicography. The editorial
board of the journal Musicology decided to mark this important jubilee of Serbian
music by dedicating the main theme of the 29th issue to the work and contribution
of Vladimir R. Đorđević.
The Department of Ethnomusicology of the Faculty of Music in Belgrade and the
National Library of Serbia organised a festive academy as part of the anniversary of
Vladimir R. Đorđević. The Academy was held on December 2, 2019 at the National
Library of Serbia, under the title Vladimir R. Đorđević in the Mirror of Time: Heritage,
Sound, Thought, Word, Image, Duration. At the invitation of the Editorial Board of the
journal Musicology, five eminent experts, participants of the academy, wrote original
scientific studies for the main theme of No. 29.
Sanja Radinović and Dimitrije O. Golemović analyse Đorđević’s contribution
to Serbian musical folkloristics. Mirjana Zakić directs her attention to the place
and role of Vladimir R. Đorđević in the development of ethnoorganology. The
melographic work of this significant protagonist of Serbian music is addressed by
Sanja Ranković, who examines Đorđević’s approach and assesses his contribution
to the transcription of vocal practice. Finally, Velibor Prelić discusses the material
about Đorđević preserved in the National Library of Serbia.
The Varia section is rich and diverse in terms of topics and methodologies.
Roderick Lawford problematises phenomena from popular music culture in
Romania. The Belgrade journal Slavic Music (1939–1941), in which Slavophile
ideas and Marxism intersected, is the subject of the first comprehensive study with
an integral bibliography (Aleksandar Vasić). The journal Musicology has welcomed
interdisciplinary studies since its inception. In this issue, an article from the domain
of legal sciences, in connection with music, appears for the first time: Uroš Ćemalović
writes about the legal protection of musical works in the European Union.
The section Scientific Reviews and Polemics contains five texts. Three very
important scientific monographs on various topics are reviewed, in chronological range from the Middle Ages to the present day. These books deal with old church
music, literary sources for Serbian music of the 19th century, as well as the music of
Karlheinz Stockhausen, one of the main protagonists of the musical avant-garde of
the second half of the 20th century. One text observes the literature in the field of
the science of harmony. The fifth text in this section overviews the aforementioned
festive academy in honour of Vladimir R. Đorđević.
During 2019 and 2020, several prominent personalities of Serbian and Russian
music and musicology regrettably left us. The section In memoriam addresses the
departures of academician Jelena Milojković-Đurić, Dr. Elena Gordina, Prof.
Mirjana Živković and academician Dimitrije Stefanović.
On behalf of the members of the Editorial Board of the journal Musicology and on
my own behalf, I would like to express my heartfelt gratitude to the peer reviewers
for their time and effort, as well as to all colleagues who helped prepare this issue of
the journal.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
title = "Музикологија / Musicology 29",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10128"
}
(2020). Музикологија / Musicology 29. 
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(29).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10128
Музикологија / Musicology 29. 2020;(29).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10128 .
"Музикологија / Musicology 29", no. 29 (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10128 .

Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies

Radovanović, Bojana

(Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10045
AB  - This paper focuses on the notions of performance, or, more precisely, the notion of studying performance in the fields of performance studies and musicology. Taking into account that different understandings of the apprehension of performance and performativity among musicologists and performance scholars indicate a different intellectual project altogether, I will strive to look into possible means of mutual understanding and seek to identify places for probable interdisciplinary collaboration of these two fields of study.
PB  - Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music
T2  - Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because
T1  - Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies
SP  - 382
EP  - 390
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10045
ER  - 
@inbook{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2020",
abstract = "This paper focuses on the notions of performance, or, more precisely, the notion of studying performance in the fields of performance studies and musicology. Taking into account that different understandings of the apprehension of performance and performativity among musicologists and performance scholars indicate a different intellectual project altogether, I will strive to look into possible means of mutual understanding and seek to identify places for probable interdisciplinary collaboration of these two fields of study.",
publisher = "Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music",
journal = "Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because",
booktitle = "Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies",
pages = "382-390",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10045"
}
Radovanović, B.. (2020). Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies. in Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because
Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music., 382-390.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10045
Radovanović B. Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies. in Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because. 2020;:382-390.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10045 .
Radovanović, Bojana, "Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies" in Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because (2020):382-390,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10045 .

An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik"

Novaković, Monika

(Belgrade : Faculty of Music, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Novaković, Monika
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10044
AB  - The article deals with Stockhausen’s first journey to Japan that affected his later production and worldview. The composer was fascinated by Japanese culture, which inspired him to integrate it into his composition that is the case study of this paper – the piece Telemusik. Stockhausen’s idea to present a musical microcosmos was already brewing in his mind when he decided to travel to Japan. The composer received an invitation from his student, Makoto Shinohara (1931) to visit NHK (Nippon Hoso Kyokai) radio in Tokyo, Japan, where Shinohara was employed. Japanese culture was not the only culture that intrigued Stockhausen. He felt the need to comment on the events of Vietnam War and the presentation of Vietnamese people in the media. Besides elements of Japanese and Vietnamese culture, there are also the cultural elements of Bali, China, Hungary, the Shipibo tribe from Amazon, Spain and many others that are modulated, transformed, harmonized and absorbed into one piece via the metod of intermodulation that was the key for the composer’s creation of a virtual world.
The process of intermodulation will be relevant to later works by Stockhausen, but in this particular case, it is used to combine different musical materials – the composer himself defines it as a modulation of the certain characteristic of one found object, with the certain characteristic of another found object via ring-modulation. This is, in essence, a transformative process upon which the virtual world of Telemusik is based. Additionally, the goal of applying this technique was to create a new sound world.
The topic of this piece’s auditory availability was also touched upon. The piece presents a challenge to the listener, especially to those listeners who were not raised in radio culture – the challenge lies in the comprehension and recognition of world cultures that were brought here under one roof. Nevertheless, playing with timbre and the new concept of time, Stockhausen managed to create a whole new virtual world, that is under his surveillance – under the surveillance of the One.
PB  - Belgrade : Faculty of Music
T2  - Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because
T1  - An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik"
SP  - 373
EP  - 381
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10044
ER  - 
@inbook{
author = "Novaković, Monika",
year = "2020",
abstract = "The article deals with Stockhausen’s first journey to Japan that affected his later production and worldview. The composer was fascinated by Japanese culture, which inspired him to integrate it into his composition that is the case study of this paper – the piece Telemusik. Stockhausen’s idea to present a musical microcosmos was already brewing in his mind when he decided to travel to Japan. The composer received an invitation from his student, Makoto Shinohara (1931) to visit NHK (Nippon Hoso Kyokai) radio in Tokyo, Japan, where Shinohara was employed. Japanese culture was not the only culture that intrigued Stockhausen. He felt the need to comment on the events of Vietnam War and the presentation of Vietnamese people in the media. Besides elements of Japanese and Vietnamese culture, there are also the cultural elements of Bali, China, Hungary, the Shipibo tribe from Amazon, Spain and many others that are modulated, transformed, harmonized and absorbed into one piece via the metod of intermodulation that was the key for the composer’s creation of a virtual world.
The process of intermodulation will be relevant to later works by Stockhausen, but in this particular case, it is used to combine different musical materials – the composer himself defines it as a modulation of the certain characteristic of one found object, with the certain characteristic of another found object via ring-modulation. This is, in essence, a transformative process upon which the virtual world of Telemusik is based. Additionally, the goal of applying this technique was to create a new sound world.
The topic of this piece’s auditory availability was also touched upon. The piece presents a challenge to the listener, especially to those listeners who were not raised in radio culture – the challenge lies in the comprehension and recognition of world cultures that were brought here under one roof. Nevertheless, playing with timbre and the new concept of time, Stockhausen managed to create a whole new virtual world, that is under his surveillance – under the surveillance of the One.",
publisher = "Belgrade : Faculty of Music",
journal = "Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because",
booktitle = "An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik"",
pages = "373-381",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10044"
}
Novaković, M.. (2020). An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik". in Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because
Belgrade : Faculty of Music., 373-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10044
Novaković M. An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik". in Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because. 2020;:373-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10044 .
Novaković, Monika, "An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik"" in Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because (2020):373-381,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10044 .

Позоришна музика Зорана Ерића

Новаковић, Моника

(Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Новаковић, Моника
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10043
AB  - Предмет истраживања овог рада је поступак ремедијације заступљен у стваралаштву Зорана Ерића, композитора који се више пута 'обраћао' тематским потенцијалима своје музике. У фокусу рада су Ерићева примењена музика, образложење његових ставова према позоришту и раду са позоришним ствараоцима, али и разматрање разлога због којих се композитор служи ремедијацијом у свом стваралаштву те услова које тематски материјал мора да испуни како би доживео „реинкарнацију“ на концертној сцени.
AB  - The ever-present theatre in Erić’s opus helps us achieve a much clearer insight into Erić’s poetics. This article deals with the phenomenom of remediation present in the Erić’s opus. The reasons and the results of the use of remediation from the incidental music (which is the highlight of this paper) to concert music were explored and explained. One of the conclusions is the fact that the quality of the sound material has a potential to develop outside of the theatre scene. Erić’s incidental music flourished during the 1990s and the reason for its expansion are explained: socio-political and economical circumstances prompted the search for like-minded artistic individuals as well as artistic, professional and spiritual sanctuary that was theatre in Serbia during the mentioned decade.
An overview of the theatre plays for which Erić wrote incidental music was given in this paper, as well as the overview of the remediated pieces – the pieces that contain thematic material that was once heard on the theatre stage and later on the concert podium. It is noted that the music material from the theatre possesses the ability to lead a double life – as a part of the incidental music and later, as a part of the autonomous music.
PB  - Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Позоришна музика Зорана Ерића
SP  - 115
EP  - 131
IS  - 63
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043
ER  - 
@article{
author = "Новаковић, Моника",
year = "2020",
abstract = "Предмет истраживања овог рада је поступак ремедијације заступљен у стваралаштву Зорана Ерића, композитора који се више пута 'обраћао' тематским потенцијалима своје музике. У фокусу рада су Ерићева примењена музика, образложење његових ставова према позоришту и раду са позоришним ствараоцима, али и разматрање разлога због којих се композитор служи ремедијацијом у свом стваралаштву те услова које тематски материјал мора да испуни како би доживео „реинкарнацију“ на концертној сцени., The ever-present theatre in Erić’s opus helps us achieve a much clearer insight into Erić’s poetics. This article deals with the phenomenom of remediation present in the Erić’s opus. The reasons and the results of the use of remediation from the incidental music (which is the highlight of this paper) to concert music were explored and explained. One of the conclusions is the fact that the quality of the sound material has a potential to develop outside of the theatre scene. Erić’s incidental music flourished during the 1990s and the reason for its expansion are explained: socio-political and economical circumstances prompted the search for like-minded artistic individuals as well as artistic, professional and spiritual sanctuary that was theatre in Serbia during the mentioned decade.
An overview of the theatre plays for which Erić wrote incidental music was given in this paper, as well as the overview of the remediated pieces – the pieces that contain thematic material that was once heard on the theatre stage and later on the concert podium. It is noted that the music material from the theatre possesses the ability to lead a double life – as a part of the incidental music and later, as a part of the autonomous music.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "Позоришна музика Зорана Ерића",
pages = "115-131",
number = "63",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043"
}
Новаковић, М.. (2020). Позоришна музика Зорана Ерића. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику.(63), 115-131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043
Новаковић М. Позоришна музика Зорана Ерића. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2020;(63):115-131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043 .
Новаковић, Моника, "Позоришна музика Зорана Ерића" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 63 (2020):115-131,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043 .

Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies

Maglov, Marija

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CONF
AU  - Maglov, Marija
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10019
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
C3  - Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
T1  - Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies
SP  - 58
EP  - 59
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019
ER  - 
@conference{
author = "Maglov, Marija",
year = "2020",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity",
title = "Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies",
pages = "58-59",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019"
}
Maglov, M.. (2020). Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies. in Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 58-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019
Maglov M. Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies. in Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity. 2020;:58-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019 .
Maglov, Marija, "Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies" in Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity (2020):58-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019 .

Voice and Body in Extreme Metal Music

Radovanović, Bojana

(Graz : Centre for Gender Studies, University of Music and Performing Arts Graz, Austria, 2020)

TY  - CONF
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2020
UR  - https://genderforschung.kug.ac.at/veranstaltungen/veranstaltungen-und-projekte/symposien/body-and-corporeality-in-20th-and-21st-century-music/
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10005
AB  - Metal subgenres such as, for example, death metal, black metal, doom metal, which are considered as constituents of the “meta-genre” of extreme metal, have built up a very specific sound and imagery during the last several decades. As Keith Kahn-Harris noticed, this cluster of sub-genres gathers musical acts of different historical backgrounds and ideologies, which show the highest level of diversity, artistic vibrancy and dynamics, while at the same time being the most problematic area of metal culture in general. The supposed aggression, radicalism, and exclusivity in sound stem not only from the fast, virtuoso, and technically demanding playing of the instruments, but also from the very peculiar vocal emissions. This monstrous voice, which is the result of the extended vocal techniques (primarily screams, growls, squeals), is the point of intersection for several issues concerning voice, body, and technology.
PB  - Graz : Centre for Gender Studies, University of Music and Performing Arts Graz, Austria
C3  - Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts
T1  - Voice and Body in Extreme Metal Music
SP  - 34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10005
ER  - 
@conference{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2020",
abstract = "Metal subgenres such as, for example, death metal, black metal, doom metal, which are considered as constituents of the “meta-genre” of extreme metal, have built up a very specific sound and imagery during the last several decades. As Keith Kahn-Harris noticed, this cluster of sub-genres gathers musical acts of different historical backgrounds and ideologies, which show the highest level of diversity, artistic vibrancy and dynamics, while at the same time being the most problematic area of metal culture in general. The supposed aggression, radicalism, and exclusivity in sound stem not only from the fast, virtuoso, and technically demanding playing of the instruments, but also from the very peculiar vocal emissions. This monstrous voice, which is the result of the extended vocal techniques (primarily screams, growls, squeals), is the point of intersection for several issues concerning voice, body, and technology.",
publisher = "Graz : Centre for Gender Studies, University of Music and Performing Arts Graz, Austria",
journal = "Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts",
title = "Voice and Body in Extreme Metal Music",
pages = "34",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10005"
}
Radovanović, B.. (2020). Voice and Body in Extreme Metal Music. in Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts
Graz : Centre for Gender Studies, University of Music and Performing Arts Graz, Austria., 34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10005
Radovanović B. Voice and Body in Extreme Metal Music. in Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts. 2020;:34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10005 .
Radovanović, Bojana, "Voice and Body in Extreme Metal Music" in Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts (2020):34,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10005 .

The Entertainer and the Social Critic: Dušan Radić and his Balada o mesecu lutalici (Ballad of the Vagabond Moon)

Bralović, Miloš

(Belgrade : University of Arts in Belgrade, Faculty of Music, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9963
AB  - In 1957 Dusan Radić (1929-2010) composed a ballet entitled Balada o mesecu lutalici (The Ballad of the Vagabond Moon) Op. 5, dubbed "A burlesque love game", with lyrics taken from the poem of the same name by Bora Cosić, which served as a libretto. The composer himself divided his works into serious pieces (with opus numbers) and non-serious works for entertainment. The ballet, premiered in 1960 in Belgrade, has an opus number, although Radić claimed he composed it for the purposes of entertainment. In this paper, we are going to examine several features of this ballet, bearing in mind the context in which the composer lived and worked.
PB  - Belgrade : University of Arts in Belgrade, Faculty of Music
T2  - Contextuality of Musicology. What, How, Why and Because
T1  - The Entertainer and the Social Critic: Dušan Radić and his Balada o mesecu lutalici (Ballad of the Vagabond Moon)
SP  - 241
EP  - 255
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9963
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2020",
abstract = "In 1957 Dusan Radić (1929-2010) composed a ballet entitled Balada o mesecu lutalici (The Ballad of the Vagabond Moon) Op. 5, dubbed "A burlesque love game", with lyrics taken from the poem of the same name by Bora Cosić, which served as a libretto. The composer himself divided his works into serious pieces (with opus numbers) and non-serious works for entertainment. The ballet, premiered in 1960 in Belgrade, has an opus number, although Radić claimed he composed it for the purposes of entertainment. In this paper, we are going to examine several features of this ballet, bearing in mind the context in which the composer lived and worked.",
publisher = "Belgrade : University of Arts in Belgrade, Faculty of Music",
journal = "Contextuality of Musicology. What, How, Why and Because",
booktitle = "The Entertainer and the Social Critic: Dušan Radić and his Balada o mesecu lutalici (Ballad of the Vagabond Moon)",
pages = "241-255",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9963"
}
Bralović, M.. (2020). The Entertainer and the Social Critic: Dušan Radić and his Balada o mesecu lutalici (Ballad of the Vagabond Moon). in Contextuality of Musicology. What, How, Why and Because
Belgrade : University of Arts in Belgrade, Faculty of Music., 241-255.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9963
Bralović M. The Entertainer and the Social Critic: Dušan Radić and his Balada o mesecu lutalici (Ballad of the Vagabond Moon). in Contextuality of Musicology. What, How, Why and Because. 2020;:241-255.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9963 .
Bralović, Miloš, "The Entertainer and the Social Critic: Dušan Radić and his Balada o mesecu lutalici (Ballad of the Vagabond Moon)" in Contextuality of Musicology. What, How, Why and Because (2020):241-255,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9963 .