@inbook{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "У контексту разоткривања модела категоризације језичког сазнања и његове
систематизације, али и као одраз наивног поимања стварности и карактеристичних
својстава менталитета, концепт сточарства и обимом и садржајем рефлектује начин
живота, традицију, правце кретања и међукултурне утицаје балканског становништва.
Фрагмент сточарства језичка је интерпретација древне реалности, али и не тако давне
прошлости човека на Балкану, чији је опстанак доминантно зависио од узгајања стоке.
Брдско-планинска конфигурација терена погодовала је развоју екстензивног сточарства
и условила основно занимање сеоског живља на обронцима Влашких планина, Старе и
Суве планине. На североистоку и југоистоку Србије сусретали су се и укрштали
карпатски и родопски типови сточарења, и на том се планинском терену интензивно
одвијала словенско-романска интерференција, која се најочигледније испољава у
пастирском терминосистему, једном од најстабилнијих и квантитативно доминантнијих
архаичних слојева лексичког система. Свест дијалекатске личности о важности ове
врсте делатности за опстанак заједнице у планинским пределима, о њеној централној
позицији у систему вредновања, о утицају који има на свакодневни ритам живота
колектива и појединца, обликовала је комплексан и језички разноврстан систем
сточарске терминологије, али је и допринела његовој детерминологизацији. У
народном искуству сточарење је део свакодневне стварности, тако да је речник пастира
и сточара из домена спецификованог занимањем лако доспевао у колоквијални дискурс
и постајао компонента општег лексичког фонда, попуњавајући централну зону
дијалекатског лексичког система. Ту позицију пастирска / сточарска лексика вековима
је одржавала у народним српским говорима. Под утицајем ексртралингвистичких
фактора терминосистем сточарства последњих деценија помера се ка периферији и
језгрену позицију уступа терминологијама које прате савремене облике и нове области
људског деловања. Стога, оно што је забележено у дијалекатским речницима и
прикупљено упитницима представља солидан корпус на основу којег се могу
реконструисати модели категоризације објективне стварности и наивне представе о
свету и животу српског народа.
На основу дијалекатског речничког материјала, односно грађе из необјављеног
Пастирског речника проф. Недељка Богдановића, покушали смо да реконструишемо
фрагмент сточарства на језичкој слици света југоисточних српских говора. Когнитивно-
семантичка и лингвокултуролошка анализа показале су да је концептосфера сточарства
један од есенцијалних сегмената дијалекатске језичке слике света и да заузима
централну позицију у менталном лексикону дијалекатске језичке личности. Структура,
садржај и парадигма испитиваног терминосистема потврдили су хипотезу постављену у
упитницима за испитивање сточарске лексике да су језгрени елементи концептосфере
сточарства појмови ’овца’ и ’стадо’, што концепт овчарства чини централним
концептом у домену привредне производње и једним од базних концепата
традиционалне материјалне културе. Садржај концепта конзервира аутентичне облике
пастирења и аутохтони поглед на свет старопланинских пастира, а вербални репрезенти
доминантних фрејмова (’чување у стаду’,’понашање стада’, ’чувар стада’, ’сточарско
станиште’, ’младунче овце’, ’телесне особине овце’,’руно и вуна’, ’овчије млеко и
производи од млека’) представљају кодове за семиотичко читање и разумевање начина
живота, спознаје реалног света, искуства, вредносног система, културних образаца
становништва југоисточне Србије и обимом и садржајем нуде ширу димензију
лингвокултуролошког сагледавања језичких појава, што олакшава реконструкцију
пастирења и из дијахронијске перспективе и у синхронијској равни., Special attention is paid to the image of the world that is read from the lexicon of animal husbandry terms originating in the researched area (T. Milosavljević: Fragmenti stočarstva na jezičkoj slici sveta jugoistočnih srpskih govora).
In the context of unveiling the model of categorization of linguistic findings and their systematization, but also as a reflection of a naive understanding of reality and characteristic properties of mentality, the concept of animal husbandry, both in terms of its form and content, reflects the lifestyle, tradition, directions of movements and intercultural influences of the Balkan population. The fragment of animal husbandry is a linguistic interpretation of the ancient reality, but also of the not-so-distant past of man in the Balkans, whose survival predominantly depended on cattle breeding. The hilly and mountainous configuration of the terrain favored the development of extensive cattle breeding and conditioned the basic occupation of the rural population on the slopes of the Vlach Mountains, Stara and Suva mountains. In the northeast and southeast of Serbia, the Carpathian and Rhodopean types of cattle breeding crossed paths and became intertwined, with the Slavic-Roman interference that intensively took place on that mountainous terrain, which is most evident in the pastoral terminology, which is one of the most stable and quantitatively dominant archaic layers of the lexical system. The awareness of a dialect personality of the importance of this type of activity for the survival of the community in mountainous areas, of its central position in the value system, of the impact it has on the daily rhythm of life of the collective and an individual, shaped the complex and linguistically diverse system of animal husbandry terminology, but it also contributed to its determinologisation. In the folk experience, cattle breeding has been an integral part of everyday reality, so that the vocabulary of shepherds and cattle breeders easily transcended the domain specified by their occupation and entered the colloquial discourse and thus became a component of the general lexical fund, occupying the central zone of the dialect lexical system. This position has been maintained by the pastoral/animal husbandry terms vocabulary for centuries in the Serbian vernaculars. Under the influence of extralinguistic factors, the system of animal husbandry terms has been moving towards the periphery in recent decades, giving way to terminologies that follow modern forms and new areas of human activity, which have gradually been taking over the core position. Therefore, that, which has been recorded in dialect dictionaries and collected in questionnaires, constitutes a solid corpus on the basis of which models of categorization of objective reality and naive understanding of the world and life of the Serbian people can be reconstructed
On the basis of dialectal dictionary materials, that is, the materials incorporated in the unpublished Pastirski rečnik (Pastoral Dictionary) authored by Professor Nedeljko Bogdanović (compiled within the same project), we have tried to reconstruct a fragment of animal husbandry in the context of the linguistic picture of the world of dialects of Southeastern Serbia. A cognitive-semantic and a linguo-cultural analysis have shown that the conceptual sphere of animal husbandry is one of the essential segments of the dialectal linguistic picture of the world and that it occupies a central position in the mental lexicon of a dialectal linguistic personality. The structure, content and paradigm of the examined terminology system has confirmed the hypothesis put forward in the questionnaires aiming at studying animal husbandry vocabulary, that the core elements of the cattle breeding conceptual sphere are the terms ‘sheep’ and ’flock’, which makes the concept of sheep breeding a central concept in economic production and one of the basic concepts of traditional material culture. The content of the concept preserves authentic forms of shepherding and an autochthonous view of the world cherished by the Stara Planina shepherds, whereas the verbal representations of dominant frames (’herding’, ’herd behavior’, ’herd keeper’, ’cattle habitat’, ’calf’, ’physical characteristics of sheep’, ’fleece and wool’, ’sheep’s milk and milk products’) represent codes for semiotic reading and understanding of the lifestyle, real world cognition, experience, value system and cultural patterns of the population of Southeastern Serbia, and offer a broader dimension of linguistic and cultural perception of linguistic phenomena owing to their scope and content, which facilitates the reconstruction of shepherding from a diachronic perspective and within a synchronic dimension alike.",
publisher = "Ниш : САНУ огранак САНУ у Нишу",
journal = "Пастирска лексика југоисточне Србије",
booktitle = "Фрагмент сточарства на језичкој слици света југоисточних српских говора",
pages = "49-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12270"
}
