@conference{
author = "Браловић, Милош",
year = "2023",
abstract = "У оквиру неокласичних тенденција које су се у српској музици усталиле педесетих година прошлог века, стасавао је композитор, историчар уметности, естетичар и музиколог Драгутин Гостушки (1923–1998). Студије композиције, тада обликоване по моделу академског неокласицизма, завршио је 1951, у класи Миленка Живковића (1900–1964), са симфонијском поемом Београд (1951), као завршним радом. Током шесте деценије ХХ века, компоновао је већином минијатуре (за клавир, камерне
саставе и хор, као и неколико соло песама), уз једно дело „већег формата”, балет Реми (1955). Кроз ова остварења, Гостушки је јасно испољио своју неокласичну оријентацију, која је очигледно била припремљена периодом студија на Музичкој академији. Пажњу привлачи једно од његових последњих дела, Concerto accelerato (1961) за виолину и оркестар, након
којег готово да и није компоновао. Наслов дела условљен је концепцијом троставачног циклуса – лагани, умерени и брзи став – а његов специфичан музички језик у сваком од ставова доноси посебну атмосферу. Концерт је настао у време продора неоекспресионизма (посматраног пре свега у оквирима неокласицизма) у српској музици, који је обележио опусе
композитора како старије генерације (Љубица Марић [1909–2003], Византијски концерт, 1959, Станојло Рајичић [1910–2000], Други концерт за кларинет, 1962. итд.), али и млађе генерације (на пример Василије Мокрањац [1923–1984], Кончертино за клавир, гудачки оркестар и удараљке, 1958, а поготово када је у питању његово симфонијско стваралаштво после 1960). Стога ћемо у овим оквирима представити специфичности концертантног остварења Гостушког, ослањајући се на композиторове методе обликовања музичког тока, али и на феномен времена у музици, који га је занимао и који је проучавао., Dragutin Gostuški (1923–1998) emerged as a composer, art historian, aesthetician and musicologist during the 1950s, when neoclassical tendencies were established in Serbian music. He completed his studies of composition, at that time based on the model of academic neoclassicism, in 1951, in the class of Milenko Živković (1900–1964), with the symphonic poem Belgrade (1951) as his graduation work. During the 1950s he wrote mostly miniatures (for piano, chamber ensembles and choir, as well as several solo songs), with just one large-scale work, the ballet Remi (1955). In all of these works, Gostuški clearly expressed his neoclassical orientation, which was prepared by the period of study at the Music Academy. We will focus on one of
his last works, Concerto accelerato (1961) for violin and orchestra, after which he almost stopped composing. The title of the piece is determined by the concept of a three-movement cycle – a slow, moderate and fast movement – and its specific musical language in each of the movements creates a special atmosphere. The concerto was written at the time of the breakthrough of neo-expressionism
(observed primarily within the framework of neo-classicism) in Serbian music, which left an imprint on the works of composers of an older generation (Ljubica Marić [1909–2003], Byzantine Concerto, 1959; Stanojlo Rajičić [1910–2000], Concerto No. 2 for clarinet, 1962; etc.), but also on younger composers (for example, Vasilije Mokranjac [1923–1984], in the Concertino for piano, string orchestra and percussion, 1958, and especially his symphonic works after 1960).
Considering this framework, we will overview the characteristics of Gostuški’s Concerto, relying on the composer’s methods of shaping the musical flow, but also on the phenomenon of time in music, which interested him and which he studied extensively.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts",
title = "Неокласицизам Драгутина Гостушког – Concerto accelerato (1961) за виолину и оркестар и концертантна музика у Србији после Другог светског рата, Dragutin Gostuški’s Neoclassicism – Concerto accelerato (1961) for violin and orchestra and concertante music in Serbia after World War II",
pages = "37-40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15790"
}