TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Николић, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16026
AB  - У раду се на основу досадашњих описа косовско-ресавских говора картографски (и хронолошки) приказује ареал метатонијског акута потврђен у појединим зонама овог дијалекта. У досадашњим истраживањима акут је посведочен у говорима средишњег поддијалекта, с претпоставком да изоглосе продужују и југозападно од копаоничког масива, односно на косовскометохијски терен. С тим у вези, прилог доноси материјал из нових шест пунктова Средњег Ибра, анализиран поступком експерименталне фонетике. Добијени резултати ће показати да косовско-ресавски супстрат са архаичном акценатском вредношћу истрајава упркос снажним утицајима са Рогозне, о чему сведоче потврде бројних акутских вредности на левој страни Ибра.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Акут у говорима косовско-ресавског дијалекта. Скица географског распореда
SP  - 77
EP  - 93
VL  - 65
IS  - 1
DO  - 10.18485/ms_zmsfil.2022
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16026
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана and Николић, Јована",
year = "2022",
abstract = "У раду се на основу досадашњих описа косовско-ресавских говора картографски (и хронолошки) приказује ареал метатонијског акута потврђен у појединим зонама овог дијалекта. У досадашњим истраживањима акут је посведочен у говорима средишњег поддијалекта, с претпоставком да изоглосе продужују и југозападно од копаоничког масива, односно на косовскометохијски терен. С тим у вези, прилог доноси материјал из нових шест пунктова Средњег Ибра, анализиран поступком експерименталне фонетике. Добијени резултати ће показати да косовско-ресавски супстрат са архаичном акценатском вредношћу истрајава упркос снажним утицајима са Рогозне, о чему сведоче потврде бројних акутских вредности на левој страни Ибра.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Акут у говорима косовско-ресавског дијалекта. Скица географског распореда",
pages = "77-93",
volume = "65",
number = "1",
doi = "10.18485/ms_zmsfil.2022",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16026"
}

Радовановић, Д.,& Николић, Ј.. (2022). Акут у говорима косовско-ресавског дијалекта. Скица географског распореда. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 65(1), 77-93.
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2022
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16026

Радовановић Д, Николић Ј. Акут у говорима косовско-ресавског дијалекта. Скица географског распореда. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2022;65(1):77-93.
doi:10.18485/ms_zmsfil.2022
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16026 .

Радовановић, Драгана, Николић, Јована, "Акут у говорима косовско-ресавског дијалекта. Скица географског распореда" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 65, no. 1 (2022):77-93,
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2022 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16026 .

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Makisova, Ana
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16023
AB  - У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војво-
дине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу са-
чињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терми-
нолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.
PB  - Novi Sad : Filozofski fakultet
T2  - Језици и културе у времену и простору , Зброник радова са међународног научног скупа X/1
T1  - Словачко-српске везе – из свадбене терминологије
SP  - 137
EP  - 147
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16023
ER  - 

@inbook{
author = "Радовановић, Драгана and Makisova, Ana",
year = "2022",
abstract = "У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војво-
дине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу са-
чињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терми-
нолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.",
publisher = "Novi Sad : Filozofski fakultet",
journal = "Језици и културе у времену и простору , Зброник радова са међународног научног скупа X/1",
booktitle = "Словачко-српске везе – из свадбене терминологије",
pages = "137-147",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16023"
}

Радовановић, Д.,& Makisova, A.. (2022). Словачко-српске везе – из свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору , Зброник радова са међународног научног скупа X/1
Novi Sad : Filozofski fakultet., 137-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16023

Радовановић Д, Makisova A. Словачко-српске везе – из свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору , Зброник радова са међународног научног скупа X/1. 2022;:137-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16023 .

Радовановић, Драгана, Makisova, Ana, "Словачко-српске везе – из свадбене терминологије" in Језици и културе у времену и простору , Зброник радова са међународног научног скупа X/1 (2022):137-147,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16023 .

TY  - CONF
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13025
AB  - У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских
говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, а на основу сведеног прегледа досадашњих сазнања о њима, како би
се – у крајњем исходу – утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена
језичка питања ради назначавања могућих праваца будућих дијалектолошких истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије.
AB  - This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects
of Kosovo and Metohija, within their dialect area, and a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and
monographs – with a presentation of their elementary characteristics. On that
basis, we established a list of unexplored units and under-researched linguistic
questions, indicated the possible directions and offered several guidelines for the
future dialectological research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija. A
significant part of the Kosovo-Resava dialects in the southern province of Serbia is
part of an ethnical-culturological-linguistic mosaic, characterized by some traits
typical for Serbian vernaculars on the geolinguistic periphery, in regions where
intense ethnolinguistic contacts between Slavic and non-Slavic vernaculars lasted
for centuries. However, it is important to note that the essential characteristics of
these dialects correspond with the central Kosovo-Resava dialect type.
AB  - Это исследование представляет исключительное положение косовско-ресавских говоров Косова и Метохии в их диалектной формации и краткий обзор всех имеющих информаций о них – на основе опубликованных
текстов, исследований и монографий – с представлением их элементарных
характеристик. Исходя из этого, мы составили список неисследованных
единиц и недостаточно изученных языковых проблем, наметили возмож-
ные направления и предложили некоторые рекомендации для будущего диалектологического исследования этой диалектической идиомы в Косово и
Метохии. Значительная часть косовско-ресавского диалекта в южной провинции Сербии является частью этнокультурно-лингвистической мозаики,
характеризующейся некоторыми чертами, типичными для сербских носителей на геолингвистической периферии, в регионах, где интенсивные этнолингвистические контакты между словенским и несловенским языками
продолжались веками. Однако важно отметить, что существенные черты
этих говоров соответствуют центральному косовско-ресавскому диалекту.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
C3  - Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
T1  - Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области
T1  - The Kosovo-Resava Dialects of Kosovo and Metohija within the Kosovo-Resava Dialect Area
T1  - Косовско -ресавские говоры Косова и Метохии внутри косовско-ресавской диалектной области
SP  - 107
EP  - 125
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025
ER  - 

@conference{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2021",
abstract = "У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских
говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, а на основу сведеног прегледа досадашњих сазнања о њима, како би
се – у крајњем исходу – утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена
језичка питања ради назначавања могућих праваца будућих дијалектолошких истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије., This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects
of Kosovo and Metohija, within their dialect area, and a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and
monographs – with a presentation of their elementary characteristics. On that
basis, we established a list of unexplored units and under-researched linguistic
questions, indicated the possible directions and offered several guidelines for the
future dialectological research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija. A
significant part of the Kosovo-Resava dialects in the southern province of Serbia is
part of an ethnical-culturological-linguistic mosaic, characterized by some traits
typical for Serbian vernaculars on the geolinguistic periphery, in regions where
intense ethnolinguistic contacts between Slavic and non-Slavic vernaculars lasted
for centuries. However, it is important to note that the essential characteristics of
these dialects correspond with the central Kosovo-Resava dialect type., Это исследование представляет исключительное положение косовско-ресавских говоров Косова и Метохии в их диалектной формации и краткий обзор всех имеющих информаций о них – на основе опубликованных
текстов, исследований и монографий – с представлением их элементарных
характеристик. Исходя из этого, мы составили список неисследованных
единиц и недостаточно изученных языковых проблем, наметили возмож-
ные направления и предложили некоторые рекомендации для будущего диалектологического исследования этой диалектической идиомы в Косово и
Метохии. Значительная часть косовско-ресавского диалекта в южной провинции Сербии является частью этнокультурно-лингвистической мозаики,
характеризующейся некоторыми чертами, типичными для сербских носителей на геолингвистической периферии, в регионах, где интенсивные этнолингвистические контакты между словенским и несловенским языками
продолжались веками. Однако важно отметить, что существенные черты
этих говоров соответствуют центральному косовско-ресавскому диалекту.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ, Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије",
title = "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области, The Kosovo-Resava Dialects of Kosovo and Metohija within the Kosovo-Resava Dialect Area, Косовско -ресавские говоры Косова и Метохии внутри косовско-ресавской диалектной области",
pages = "107-125",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025"
}

Милорадовић, С. Р.. (2021). Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
Београд : Српска академија наука и уметности., 107-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025

Милорадовић СР. Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије. 2021;:107-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025 .

Милорадовић, Софија Р., "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области" in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије (2021):107-125,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025 .

TY  - CONF
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12595
AB  - У раду биће усмерена пажња на употребну диференцијалност 
две аспекатске варијанте презента као наративно употребљеног глаголског 
облика на примеру ексцерпиране грађе из путописа Григорија Божовића – За 
робовања и Гредом. Са синтаксостилистичког и синтаксичко-семантичког 
аспекта, укључујући и психолингвистичке моменте, издвојићемо и објасни ти карактер временски транспонованог презента у обележавању прошлих 
радњи. Са становишта дијалектологије, покушаћемо да анализом презента 
у наративној употреби прикажемо у коликој мери je оваква служба презента 
присутна у говору Божовићевих ликова и које контекстуалне околности 
мотивишу наративну употребу. Осим тога, настојаћемо да утврдимо коли ко се стање добијено анализом подудара са стањем у суседним идиомима 
зетско-сјеничког дијалекта или ће се показати да добијена слика представља 
специфичност говора Ибарског Колашина. У фокусу истраживања неће 
бити реченични ниво већ ниво дискурса, јер он омогућава аспектуално 
шира проучавања.
AB  - This paper is focused on the usage differentiation of the two present 
tense aspect variants, as a narrative-used verb form, on the example of the excerpts 
from the travel writings of Grigorije Bozovic, entitled “Za robovanja” i “Gredom”. 
From the syntax-stylistic and syntax-semantic aspects, including the psycholinguis tic moments, the character of time-transposed present tense in the expressing past 
actions is singled out and explained. From the standpoint of dialectology, it is shown 
to what extent the narrative usage of the present tense in the Bozovic’s characters 
speech is represented and by what context occasions it is motivated. Apart from this, 
it is found out how the state noted by the analysis corresponds with the one in the 
neighboring idioms of zetsko-sjenicki dialect, how the obtained survey represents 
the specific quality of the Ibarski Kolasin speech, and how much the narrative pres ent tense is characteristic for the contemporary Serbian language. The stress of this 
research is not put on the sentence level, but on the discourse level, because it enables 
broader study from the point of view of an aspect.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет
PB  - Зубин Поток : Културни центар "Стари Колашин"
C3  - Етика и естетика Григорија Божовића
T1  - О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина
T1  - On narrative present and its dialect base in the Božović’s  story-telling texts from Ibarski Kolašin
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595
ER  - 

@conference{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2021",
abstract = "У раду биће усмерена пажња на употребну диференцијалност 
две аспекатске варијанте презента као наративно употребљеног глаголског 
облика на примеру ексцерпиране грађе из путописа Григорија Божовића – За 
робовања и Гредом. Са синтаксостилистичког и синтаксичко-семантичког 
аспекта, укључујући и психолингвистичке моменте, издвојићемо и објасни ти карактер временски транспонованог презента у обележавању прошлих 
радњи. Са становишта дијалектологије, покушаћемо да анализом презента 
у наративној употреби прикажемо у коликој мери je оваква служба презента 
присутна у говору Божовићевих ликова и које контекстуалне околности 
мотивишу наративну употребу. Осим тога, настојаћемо да утврдимо коли ко се стање добијено анализом подудара са стањем у суседним идиомима 
зетско-сјеничког дијалекта или ће се показати да добијена слика представља 
специфичност говора Ибарског Колашина. У фокусу истраживања неће 
бити реченични ниво већ ниво дискурса, јер он омогућава аспектуално 
шира проучавања., This paper is focused on the usage differentiation of the two present 
tense aspect variants, as a narrative-used verb form, on the example of the excerpts 
from the travel writings of Grigorije Bozovic, entitled “Za robovanja” i “Gredom”. 
From the syntax-stylistic and syntax-semantic aspects, including the psycholinguis tic moments, the character of time-transposed present tense in the expressing past 
actions is singled out and explained. From the standpoint of dialectology, it is shown 
to what extent the narrative usage of the present tense in the Bozovic’s characters 
speech is represented and by what context occasions it is motivated. Apart from this, 
it is found out how the state noted by the analysis corresponds with the one in the 
neighboring idioms of zetsko-sjenicki dialect, how the obtained survey represents 
the specific quality of the Ibarski Kolasin speech, and how much the narrative pres ent tense is characteristic for the contemporary Serbian language. The stress of this 
research is not put on the sentence level, but on the discourse level, because it enables 
broader study from the point of view of an aspect.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет, Зубин Поток : Културни центар "Стари Колашин"",
journal = "Етика и естетика Григорија Божовића",
title = "О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина, On narrative present and its dialect base in the Božović’s  story-telling texts from Ibarski Kolašin",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595"
}

Бојовић, Ј. Д.. (2021). О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина. in Етика и естетика Григорија Божовића
Косовска Митровица : Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595

Бојовић ЈД. О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина. in Етика и естетика Григорија Божовића. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595 .

Бојовић, Јована Д., "О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина" in Етика и естетика Григорија Божовића (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595 .

TY  - JOUR
AU  - Савић, Сандра
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16090
AB  - У раду је дата лескичко-семантичка анализа лексема из домена народне медицине, које се везују за болести плућног система. Грађа је прикупљана теренским истраживањем које је спроведено у Гаџином Хану (сврљишко-заплањско говорно подручје). Прикупљене лексеме систематизоване су по лексичко-семантичким пољима: Општи називи за болести дисајног система, Називи за органе дисајног система, Називи за особе захваћене болестима дисајног система. Циљ рада јесте прикупљање лексике народне медицине из домена пулмологије на једном дијалекатском подручју, како би се указало на лексичко богатство овог краја. Сакупљањем овакве лескике сачуваће се од заборава многи називи и перифрастични изрази који изумиру с народом и дијалектима.
AB  - The paper deals with the lexical-semantic analysis of lexemes in the field of folk medicine, which are related to diseases of the pulmonary system. The material was collected through a field research conducted in Gadzin Han, a place that belongs to the Svrljig-Zaplanje speech. The aim of the paper is to collect the lexicon of folk medicine in one dialectical area. By collecting such lexicon, many names and perifrastic expressions that are extinct with the people and language of the dialect sholud be preserved from oblivion. The collected lexemes are systematized by semantic fields. There are two layers visible in the rich corpus. One is older, national, and refers to the general names of medical conditions, diseases and parts of the body. The second layer is of a newer date and is still in tha phase customizing to the national language.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу
T2  - На темељима народних говора
T1  - Из лексике народне медицине Гаџиног Хана – болести плућног система
T1  - From the lexicon of folk medicine Gadžin Han - diseases of the pulmonary system
SP  - 573
EP  - 582
DO  - 10.46630/tng.2020
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16090
ER  - 

@article{
author = "Савић, Сандра",
year = "2020",
abstract = "У раду је дата лескичко-семантичка анализа лексема из домена народне медицине, које се везују за болести плућног система. Грађа је прикупљана теренским истраживањем које је спроведено у Гаџином Хану (сврљишко-заплањско говорно подручје). Прикупљене лексеме систематизоване су по лексичко-семантичким пољима: Општи називи за болести дисајног система, Називи за органе дисајног система, Називи за особе захваћене болестима дисајног система. Циљ рада јесте прикупљање лексике народне медицине из домена пулмологије на једном дијалекатском подручју, како би се указало на лексичко богатство овог краја. Сакупљањем овакве лескике сачуваће се од заборава многи називи и перифрастични изрази који изумиру с народом и дијалектима., The paper deals with the lexical-semantic analysis of lexemes in the field of folk medicine, which are related to diseases of the pulmonary system. The material was collected through a field research conducted in Gadzin Han, a place that belongs to the Svrljig-Zaplanje speech. The aim of the paper is to collect the lexicon of folk medicine in one dialectical area. By collecting such lexicon, many names and perifrastic expressions that are extinct with the people and language of the dialect sholud be preserved from oblivion. The collected lexemes are systematized by semantic fields. There are two layers visible in the rich corpus. One is older, national, and refers to the general names of medical conditions, diseases and parts of the body. The second layer is of a newer date and is still in tha phase customizing to the national language.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу",
journal = "На темељима народних говора",
title = "Из лексике народне медицине Гаџиног Хана – болести плућног система, From the lexicon of folk medicine Gadžin Han - diseases of the pulmonary system",
pages = "573-582",
doi = "10.46630/tng.2020",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16090"
}

Савић, С.. (2020). Из лексике народне медицине Гаџиног Хана – болести плућног система. in На темељима народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу., 573-582.
https://doi.org/10.46630/tng.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16090

Савић С. Из лексике народне медицине Гаџиног Хана – болести плућног система. in На темељима народних говора. 2020;:573-582.
doi:10.46630/tng.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16090 .

Савић, Сандра, "Из лексике народне медицине Гаџиног Хана – болести плућног система" in На темељима народних говора (2020):573-582,
https://doi.org/10.46630/tng.2020 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16090 .

TY  - CHAP
AU  - Савић, Сандра
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16084
AB  - У овом раду региструје се и анализира лексички инвентар назива занатлија на конкретном дијалекатском подручју, тачније у говору Лужнице. Лексичка грађа извучена је из Речника говора Лужнице Љубисава Ћирића. Истраживање се базира на корпусу од око 70 именичких лексема. Циљ рада јесте да се на основу прикупљене грађе укаже на лексичко богатство старе занатске струке на конкретном дијалекатском подручју. Извучене лексеме анализиране су са творбено-мотивацијског и лексичко-семантичког аспекта. Овом приликом резултати су упоређивани са стањем у другим дијалекатским речницима с подручја призренско-тимочке дијалекатске области, као и са резултатима представљеним у књизи Лексика старих заната Борислава Првуловића.
AB  - This paper registers and analyzes the lexical inventory of the words referring to craftsmen in Prizren-Timok dialect (southeast dialect of Serbia), focusing mainly on the dialect of Luznica. The rich lexical material is extracted from the Rečnik govora Lužnice by Ljubisav Ciric. The research is based on a corpus of about 70 noun lexemes. The aim of the paper is to point out, on the basis of the collected material, the lexical variety of craftsmanship in a specific dialect area. Excerpted lexemes were analyzed from the formative-motivational and lexicalsemantic aspects. On this occasion, the results were compared with the situation in other dialect dictionaries in the Prizren-Timok dialect area, as well as with the results postulated in Leksika starih zanata by Borislav Prvulovic.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору IX/1
T1  - Називи занатлија у Речнику говора Лужнице Љубисава Ћирића
T1  - The names of the craftsmen in the Speech dictionary of Lužnica
SP  - 23
EP  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16084
ER  - 

@inbook{
author = "Савић, Сандра",
year = "2020",
abstract = "У овом раду региструје се и анализира лексички инвентар назива занатлија на конкретном дијалекатском подручју, тачније у говору Лужнице. Лексичка грађа извучена је из Речника говора Лужнице Љубисава Ћирића. Истраживање се базира на корпусу од око 70 именичких лексема. Циљ рада јесте да се на основу прикупљене грађе укаже на лексичко богатство старе занатске струке на конкретном дијалекатском подручју. Извучене лексеме анализиране су са творбено-мотивацијског и лексичко-семантичког аспекта. Овом приликом резултати су упоређивани са стањем у другим дијалекатским речницима с подручја призренско-тимочке дијалекатске области, као и са резултатима представљеним у књизи Лексика старих заната Борислава Првуловића., This paper registers and analyzes the lexical inventory of the words referring to craftsmen in Prizren-Timok dialect (southeast dialect of Serbia), focusing mainly on the dialect of Luznica. The rich lexical material is extracted from the Rečnik govora Lužnice by Ljubisav Ciric. The research is based on a corpus of about 70 noun lexemes. The aim of the paper is to point out, on the basis of the collected material, the lexical variety of craftsmanship in a specific dialect area. Excerpted lexemes were analyzed from the formative-motivational and lexicalsemantic aspects. On this occasion, the results were compared with the situation in other dialect dictionaries in the Prizren-Timok dialect area, as well as with the results postulated in Leksika starih zanata by Borislav Prvulovic.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору IX/1",
booktitle = "Називи занатлија у Речнику говора Лужнице Љубисава Ћирића, The names of the craftsmen in the Speech dictionary of Lužnica",
pages = "23-32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16084"
}

Савић, С.. (2020). Називи занатлија у Речнику говора Лужнице Љубисава Ћирића. in Језици и културе у времену и простору IX/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 23-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16084

Савић С. Називи занатлија у Речнику говора Лужнице Љубисава Ћирића. in Језици и културе у времену и простору IX/1. 2020;:23-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16084 .

Савић, Сандра, "Називи занатлија у Речнику говора Лужнице Љубисава Ћирића" in Језици и културе у времену и простору IX/1 (2020):23-32,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16084 .

TY  - CHAP
AU  - Савић, Сандра Г.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12408
AB  - У раду је дат лексички инвентар који се тиче кулинарске лексике у Речнику
говора јабланичког краја Радмиле Жугић. Анализирано је око 200 именица
којима се именују реалије уско везане за кулинарство. Циљ рада јесте да
се на основу грађе прикупљене из Речника говора јабланичког краја укаже
на богатство и шаренило једног конкретног лексичког и семантичког система на конкретном дијалекатском подручју. Ексцерпирана грађа анализирана је на лексичко-семантичком нивоу, где су лексеме разврстане
према ужим пољима и микропољима. Указано је и на порекло појединих
лексема које су у српски лексички фонд дошле посредством неког страног
језика.
AB  - The paper presents a lexical inventory regarding the culinary lexicon in the
Dictionary of the Jablanica region by Radmila Žugić. Around 200 nouns are named
for realms closely related to culinary art. The aim of the paper is to point on the
material collected from the Dictionary of the Jablanica region to the richness and
colour of a specific lexical and semantic system in the specific dialectal area.
Excerpted material was analysed at the lexical-semantic level, where the
lexemes were classified according to the narrower fields and microfields. It was
also pointed out to the origin of some of the lexemes that came to the Serbian
lexical fund through a foreign language.
The large number of lexemes concerning culinary terminology indicates the
richness of this lexical layer. In this way, many terms that are not in everyday
use are preserved from oblivion. Out of 16 semantic points, contained in Gordana Vuković's Questionnaire, the material covered 13. The most numerous
semantic field is related to bread.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
T1  - Именице за именовање хране и пића у Речнику говора јабланичког краја Радмиле Жугић
SP  - 199
EP  - 215
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12408
ER  - 

@inbook{
author = "Савић, Сандра Г.",
year = "2020",
abstract = "У раду је дат лексички инвентар који се тиче кулинарске лексике у Речнику
говора јабланичког краја Радмиле Жугић. Анализирано је око 200 именица
којима се именују реалије уско везане за кулинарство. Циљ рада јесте да
се на основу грађе прикупљене из Речника говора јабланичког краја укаже
на богатство и шаренило једног конкретног лексичког и семантичког система на конкретном дијалекатском подручју. Ексцерпирана грађа анализирана је на лексичко-семантичком нивоу, где су лексеме разврстане
према ужим пољима и микропољима. Указано је и на порекло појединих
лексема које су у српски лексички фонд дошле посредством неког страног
језика., The paper presents a lexical inventory regarding the culinary lexicon in the
Dictionary of the Jablanica region by Radmila Žugić. Around 200 nouns are named
for realms closely related to culinary art. The aim of the paper is to point on the
material collected from the Dictionary of the Jablanica region to the richness and
colour of a specific lexical and semantic system in the specific dialectal area.
Excerpted material was analysed at the lexical-semantic level, where the
lexemes were classified according to the narrower fields and microfields. It was
also pointed out to the origin of some of the lexemes that came to the Serbian
lexical fund through a foreign language.
The large number of lexemes concerning culinary terminology indicates the
richness of this lexical layer. In this way, many terms that are not in everyday
use are preserved from oblivion. Out of 16 semantic points, contained in Gordana Vuković's Questionnaire, the material covered 13. The most numerous
semantic field is related to bread.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици",
booktitle = "Именице за именовање хране и пића у Речнику говора јабланичког краја Радмиле Жугић",
pages = "199-215",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12408"
}

Савић, С. Г.. (2020). Именице за именовање хране и пића у Речнику говора јабланичког краја Радмиле Жугић. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 199-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12408

Савић СГ. Именице за именовање хране и пића у Речнику говора јабланичког краја Радмиле Жугић. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици. 2020;:199-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12408 .

Савић, Сандра Г., "Именице за именовање хране и пића у Речнику говора јабланичког краја Радмиле Жугић" in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици (2020):199-215,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12408 .

TY  - JOUR
AU  - Савић, Сандра
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9536
AB  - The paper presents loanwords in the Terminology of home and furniture in
northernMetohija by Mileta Bukumiric from the lexical-semantic point of view.
The analysis is based on a corpus of 320 lexemes, organized into twelve lexicalsemantic
groups. The aim of the paper is to point out the origin of the loanwords
and their percentage representation within the lexical-semantic groups, as
representatives of different domains of reality.
AB  - У раду су са лексичко-семантичког аспекта представљене позајмљенице у
Терминологији куће и покућства у северној Метохији Милете Букумирића.
Анализа се заснива на корпусу од 320 лексема, које су организоване у дванаест лексичко-семантичких група. Циљ рада јесте да се укаже на порекло
позајмљеница и њихову процентуалну заступљеност у оквиру лексичко-семантичких група, као репрезената различитих домена стварности.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића
T1  - Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić
SP  - 247
EP  - 263
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536
ER  - 

@article{
author = "Савић, Сандра",
year = "2020",
abstract = "The paper presents loanwords in the Terminology of home and furniture in
northernMetohija by Mileta Bukumiric from the lexical-semantic point of view.
The analysis is based on a corpus of 320 lexemes, organized into twelve lexicalsemantic
groups. The aim of the paper is to point out the origin of the loanwords
and their percentage representation within the lexical-semantic groups, as
representatives of different domains of reality., У раду су са лексичко-семантичког аспекта представљене позајмљенице у
Терминологији куће и покућства у северној Метохији Милете Букумирића.
Анализа се заснива на корпусу од 320 лексема, које су организоване у дванаест лексичко-семантичких група. Циљ рада јесте да се укаже на порекло
позајмљеница и њихову процентуалну заступљеност у оквиру лексичко-семантичких група, као репрезената различитих домена стварности.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића, Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić",
pages = "247-263",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536"
}

Савић, С.. (2020). Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 6, 247-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536

Савић С. Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића. in Исходишта. 2020;6:247-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536 .

Савић, Сандра, "Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића" in Исходишта, 6 (2020):247-263,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Бранкица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16031
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика : Филолошки факултет
T2  - Српски језик : студије српске и словенске
T1  - Нови речник жаргонизама (Јордана Марковић, Татјана Трајковић, Речник жаргонизама јужне пруге, Ниш. Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2018, 217. стр.)
SP  - 727
EP  - 729
VL  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16031
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Бранкица",
year = "2020",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик : студије српске и словенске",
title = "Нови речник жаргонизама (Јордана Марковић, Татјана Трајковић, Речник жаргонизама јужне пруге, Ниш. Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2018, 217. стр.)",
pages = "727-729",
volume = "25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16031"
}

Марковић, Б.. (2020). Нови речник жаргонизама (Јордана Марковић, Татјана Трајковић, Речник жаргонизама јужне пруге, Ниш. Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2018, 217. стр.). in Српски језик : студије српске и словенске
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика : Филолошки факултет., 25, 727-729.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16031

Марковић Б. Нови речник жаргонизама (Јордана Марковић, Татјана Трајковић, Речник жаргонизама јужне пруге, Ниш. Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2018, 217. стр.). in Српски језик : студије српске и словенске. 2020;25:727-729.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16031 .

Марковић, Бранкица, "Нови речник жаргонизама (Јордана Марковић, Татјана Трајковић, Речник жаргонизама јужне пруге, Ниш. Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2018, 217. стр.)" in Српски језик : студије српске и словенске, 25 (2020):727-729,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16031 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16024
AB  - У досадашњој дијалектолошкој литератури пре више деценија угрубо је одређена дијалекатска припад-
ност батањског говора, према којој се он сврстава у зону банатских поморишких говора шумадијско-
војвођанског типа. С обзиром на ову чињеницу, као и на то да је у новије време употпуњена дијалекатска
мапа поморишке зоне у Румунији, те да данас имамо комплетнију дијалекатску скицу ових говора и говора
на тромеђи трију државних граница, намера аутора је да ареално прикаже и интерпретира важније струк-
туралне појединости батањског говора у комплексу Поморишја и говора на тромеђи.
PB  - Novi Sad : Filozofski fakultet
T2  - Језици и културе у времену и простору IX/1
T1  - Батањски говор у светлу поморишке зоне
SP  - 505
EP  - 517
EP  - 517
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16024
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "У досадашњој дијалектолошкој литератури пре више деценија угрубо је одређена дијалекатска припад-
ност батањског говора, према којој се он сврстава у зону банатских поморишких говора шумадијско-
војвођанског типа. С обзиром на ову чињеницу, као и на то да је у новије време употпуњена дијалекатска
мапа поморишке зоне у Румунији, те да данас имамо комплетнију дијалекатску скицу ових говора и говора
на тромеђи трију државних граница, намера аутора је да ареално прикаже и интерпретира важније струк-
туралне појединости батањског говора у комплексу Поморишја и говора на тромеђи.",
publisher = "Novi Sad : Filozofski fakultet",
journal = "Језици и културе у времену и простору IX/1",
title = "Батањски говор у светлу поморишке зоне",
pages = "505-517-517",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16024"
}

Радовановић, Д.. (2020). Батањски говор у светлу поморишке зоне. in Језици и културе у времену и простору IX/1
Novi Sad : Filozofski fakultet., 505-517.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16024

Радовановић Д. Батањски говор у светлу поморишке зоне. in Језици и културе у времену и простору IX/1. 2020;:505-517.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16024 .

Радовановић, Драгана, "Батањски говор у светлу поморишке зоне" in Језици и културе у времену и простору IX/1 (2020):505-517,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16024 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12407
AB  - У раду се приказује инвентар лексема из шест говора са српског етнокултурног и језичког простора које се односе на називе за типове кућа и њене
делове. Из тих говора располажемо систематизованим материјалом – из
њих четири са специјализованом терминолошком обрадом (Војводина,
Лијевач поље и Жупа, Бањани, северна Метохија) и из два подручна говора (Ваљевска Подгорина и Ровца) са комплетно прикупљеном и лексиколошки обрађеном грађом. Географска, геоморфолошка и етнокултуролошка разноликост изабраних подручја обезбедиће драгоцен и релативно репрезентативан увид у значајан сегмент српске националне културе,
укључујући и аспект лингвистичке географије. Добијени резултати ићи ће
у прилог реконструкцији овог терминосистема на српском језичком простору, али и општијих истраживања етно-културноисторијских и антропогеографских прилика.
AB  - В работе рассматривается инвентарь лексем шести говоров сербского
этнокультурного и языкового пространства, называющий типы жилых домов
и их составляющих. Названные говоры располагают систематизированны-
ми данными – четыре прошли специализированную терминологическую
обработку (Воеводина, Лиевач поле и Жупа, Баняни, северная Метохия),
два составных – полностью лексикологически исследованны (Валевская
Подгорина и Ровца). Географическое, геоморфологическое и этнокультурологическое многообразие выбранного ареала обеспечит драгоценный и
достаточно показательный материал, касающийся важной части сербской
национальной культуры, включая аспект лингвистической географии.
Полученные результаты могут рассматриваться как вклад в реконструкцию данной терминосистемы сербского языкового пространства, а также
общих исследований по этно-культурно-исторической и антропоеографической тематике.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
T1  - Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима
T1  - К вопросу о лексике домашнего обихода : типы жилых домов и их составляющих в сербских говорах
SP  - 69
EP  - 82
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2020",
abstract = "У раду се приказује инвентар лексема из шест говора са српског етнокултурног и језичког простора које се односе на називе за типове кућа и њене
делове. Из тих говора располажемо систематизованим материјалом – из
њих четири са специјализованом терминолошком обрадом (Војводина,
Лијевач поље и Жупа, Бањани, северна Метохија) и из два подручна говора (Ваљевска Подгорина и Ровца) са комплетно прикупљеном и лексиколошки обрађеном грађом. Географска, геоморфолошка и етнокултуролошка разноликост изабраних подручја обезбедиће драгоцен и релативно репрезентативан увид у значајан сегмент српске националне културе,
укључујући и аспект лингвистичке географије. Добијени резултати ићи ће
у прилог реконструкцији овог терминосистема на српском језичком простору, али и општијих истраживања етно-културноисторијских и антропогеографских прилика., В работе рассматривается инвентарь лексем шести говоров сербского
этнокультурного и языкового пространства, называющий типы жилых домов
и их составляющих. Названные говоры располагают систематизированны-
ми данными – четыре прошли специализированную терминологическую
обработку (Воеводина, Лиевач поле и Жупа, Баняни, северная Метохия),
два составных – полностью лексикологически исследованны (Валевская
Подгорина и Ровца). Географическое, геоморфологическое и этнокультурологическое многообразие выбранного ареала обеспечит драгоценный и
достаточно показательный материал, касающийся важной части сербской
национальной культуры, включая аспект лингвистической географии.
Полученные результаты могут рассматриваться как вклад в реконструкцию данной терминосистемы сербского языкового пространства, а также
общих исследований по этно-культурно-исторической и антропоеографической тематике.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици",
title = "Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима, К вопросу о лексике домашнего обихода : типы жилых домов и их составляющих в сербских говорах",
pages = "69-82",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407"
}

Радовановић, Д. И.. (2020). Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 69-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407

Радовановић ДИ. Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици. 2020;:69-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407 .

Радовановић, Драгана И., "Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима" in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици (2020):69-82,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена Д.
AU  - Јуришић, Марина С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11979
AB  - L’article part du fait que les champignons, au niveau linguistique, sont insuffisamment étudiés dans l’environnement mycophobe serbe, mais que le lexique, qui leur est lié, existe toujours et que son élaboration devrait commencer. Un projet de questionnaire mycologique a été élaboré, dans le but d’être complet, contenant des questions générales sur les champignons, leurs espèces et toutes les activités qui y sont liées (collecte, utilisation).
AB  - У раду се полази од тога да су печурке језички недовољно истражене у микофобној српској средини, али да лексика везана за њих ипак постоји и да би требало започети са њеним сакупљањем. Састављен је нацрт миколошког упитника, са циљем да буде свеобухватан, да садржи општа питања о печуркама, о њиховим врстама и свим активностима које су вези са њима (сакупљање, употреба).
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике
T1  - Le projet de questionnaire pour  la collecte de vocabulaire mycologique
SP  - 255
EP  - 267
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена Д. and Јуришић, Марина С.",
year = "2020",
abstract = "L’article part du fait que les champignons, au niveau linguistique, sont insuffisamment étudiés dans l’environnement mycophobe serbe, mais que le lexique, qui leur est lié, existe toujours et que son élaboration devrait commencer. Un projet de questionnaire mycologique a été élaboré, dans le but d’être complet, contenant des questions générales sur les champignons, leurs espèces et toutes les activités qui y sont liées (collecte, utilisation)., У раду се полази од тога да су печурке језички недовољно истражене у микофобној српској средини, али да лексика везана за њих ипак постоји и да би требало започети са њеним сакупљањем. Састављен је нацрт миколошког упитника, са циљем да буде свеобухватан, да садржи општа питања о печуркама, о њиховим врстама и свим активностима које су вези са њима (сакупљање, употреба).",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике, Le projet de questionnaire pour  la collecte de vocabulaire mycologique",
pages = "255-267",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979"
}

Јанковић, Ј. Д.,& Јуришић, М. С.. (2020). Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 255-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979

Јанковић ЈД, Јуришић МС. Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике. in На темељима  народних говора. 2020;:255-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979 .

Јанковић, Јелена Д., Јуришић, Марина С., "Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике" in На темељима  народних говора (2020):255-267,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979 .

TY  - CONF
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12596
AB  - У већини путописно-репортерских записа Григорија Божовића може се пратити и лингвистички дискурс, те тако у путопису Женске бреспослице, објављеном у Политици 1932. године, можемо пронаћи сведочанства о лексици карактеристичној за крај у коме је боравио. Овај запис географски се односи на пљеваљски крај, а Божовић је читаоцима Политике указивао на језичко богатство и специфичност лексике ове области, заправо на лексички микросистем који се односи на денотацију женских одевних предмета. У раду се кроз лексичко-семантичку анализу ексцерпиране лексике указује на специфичност речи чија се употребна вредност у књижевном језику своди на минимум. Како бисмо дошли до сазнања да ли је наша грађа специфична или је део ширег штокавског ареала, она ће бити упоређивана са релевантним подацима из дијалекатске лексикографије. Такође, кроз етимолошку призму сагледава се семантичко поље ове лексичке групе, па ће резултати анализа бити значајни како за лексикологију и лингвокултурологију тако и за традиционалну културу поменутог региона.
AB  - In the travel writings of Grigorije Božović, apart from the descriptions of the
events, people, landscapes, and everything else that is distinctive for the world
he writes about, there are notes that give us the insight into the speech of a
specific region, stylistic singularities of the speakers, the characteristics of the
sentence itself, as well as the richness and the semantics of the certain words.
His systemic and linguistic observations mostly refer to the semantic contents of the toponyms, ethnonyms, and the particular lexemes of the folk speech. In
the majority of his travel and documentary writings, the linguistic discourse
can also be followed.
Thus, in his travel writing entitled “Women's Idleness”, published in “Politika”
in 1932, one can find testimonies of the lexis typical for the region he visited.
This record geographically refers to the Pljevlja region. In it, to the readers
of “Politika”, Božović pointed to the richness of the language and the peculiarities
of this regional lexis, that is to say, to the lexical microsystem that refers to
the denotation of the women’s clothes.
In this paper, through the lexical and semantic analysis of the excerpt, the
specific quality of the words, the usable value of which in the literary language
is minimal, is indicated. In order to gain knowledge of the fact whether our
material is specific or it is a part of the wider Stokavian dialect territory, it will
be compared to the relevant data from the dialect lexicography. Also, through
the etymological perspective, the semantic field of this lexical group is
perceived, so the results of the analyses will be significant, both for the lexicology
and the linguistic culturology, and the traditional culture of the mentioned
region.
PB  - Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини
C3  - Наука без граница III: Језик и језици
T1  - Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица"
T1  - Grigorije Božović as a Dialect Lexicographer – Examples From “Women's Idleness”
SP  - 139
EP  - 151
VL  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596
ER  - 

@conference{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У већини путописно-репортерских записа Григорија Божовића може се пратити и лингвистички дискурс, те тако у путопису Женске бреспослице, објављеном у Политици 1932. године, можемо пронаћи сведочанства о лексици карактеристичној за крај у коме је боравио. Овај запис географски се односи на пљеваљски крај, а Божовић је читаоцима Политике указивао на језичко богатство и специфичност лексике ове области, заправо на лексички микросистем који се односи на денотацију женских одевних предмета. У раду се кроз лексичко-семантичку анализу ексцерпиране лексике указује на специфичност речи чија се употребна вредност у књижевном језику своди на минимум. Како бисмо дошли до сазнања да ли је наша грађа специфична или је део ширег штокавског ареала, она ће бити упоређивана са релевантним подацима из дијалекатске лексикографије. Такође, кроз етимолошку призму сагледава се семантичко поље ове лексичке групе, па ће резултати анализа бити значајни како за лексикологију и лингвокултурологију тако и за традиционалну културу поменутог региона., In the travel writings of Grigorije Božović, apart from the descriptions of the
events, people, landscapes, and everything else that is distinctive for the world
he writes about, there are notes that give us the insight into the speech of a
specific region, stylistic singularities of the speakers, the characteristics of the
sentence itself, as well as the richness and the semantics of the certain words.
His systemic and linguistic observations mostly refer to the semantic contents of the toponyms, ethnonyms, and the particular lexemes of the folk speech. In
the majority of his travel and documentary writings, the linguistic discourse
can also be followed.
Thus, in his travel writing entitled “Women's Idleness”, published in “Politika”
in 1932, one can find testimonies of the lexis typical for the region he visited.
This record geographically refers to the Pljevlja region. In it, to the readers
of “Politika”, Božović pointed to the richness of the language and the peculiarities
of this regional lexis, that is to say, to the lexical microsystem that refers to
the denotation of the women’s clothes.
In this paper, through the lexical and semantic analysis of the excerpt, the
specific quality of the words, the usable value of which in the literary language
is minimal, is indicated. In order to gain knowledge of the fact whether our
material is specific or it is a part of the wider Stokavian dialect territory, it will
be compared to the relevant data from the dialect lexicography. Also, through
the etymological perspective, the semantic field of this lexical group is
perceived, so the results of the analyses will be significant, both for the lexicology
and the linguistic culturology, and the traditional culture of the mentioned
region.",
publisher = "Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница III: Језик и језици",
title = "Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица", Grigorije Božović as a Dialect Lexicographer – Examples From “Women's Idleness”",
pages = "139-151",
volume = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596"
}

Бојовић, Ј. Д.. (2020). Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица". in Наука без граница III: Језик и језици
Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 2, 139-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596

Бојовић ЈД. Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица". in Наука без граница III: Језик и језици. 2020;2:139-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596 .

Бојовић, Јована Д., "Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица"" in Наука без граница III: Језик и језици, 2 (2020):139-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596 .

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9532
AB  - У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“.
AB  - The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора
T1  - Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech
SP  - 237
EP  - 246
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532
ER  - 

@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р. and Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“., The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.",
publisher = "Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора, Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech",
pages = "237-246",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532"
}

Савић-Грујић, А. Р.,& Бојовић, Ј. Д.. (2020). Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора. in Исходишта
Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару., 6, 237-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532

Савић-Грујић АР, Бојовић ЈД. Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора. in Исходишта. 2020;6:237-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532 .

Савић-Грујић, Ана Р., Бојовић, Јована Д., "Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора" in Исходишта, 6 (2020):237-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532 .

TY  - CHAP
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9228
AB  - У раду се показује да је знаменити писац Григорије Божовић поседовао лингвистичка знања, те да је у многим својим текстовима указивао на одређена лингвистичка питања. Грађа је ексцерпирана из његових путописа, који броје око 1.500 штампаних страница. У овим документарним облицима, поред описа догађаја, људи, крајева и свега онога што је карактеристично за свет о коме пише, Божовић нам пружа увид и у говор одређеног краја, стилистичке особености говорника, у карактеристике саме реченице, у богатство и семантику појединих речи... У скицирању дијалекатских карактеристика писац указује на очуваност падежа, улогу показних заменица, на одсуство члана у реченици, a прави и занимљиве паралеле између говора различитих географских области. С обзиром на разноврсност лингвистичких питања која се јављају, применом критеријума лингвистичке дисциплинарности покушаћемо да извршимо класификацију на лингвостилистичке, социолингвистичке и системсколингвистичке погледе овог значајног српског писца,  које је он износио у својим путописима по Старој Србији почетком XX века.
AB  - On the collection of travel writings of Grigorije Bozovic, from the beginning of the twentieth century, the linguistic observations of this notable Serbian writer have been displayed. The analysis has shown that in these documentary forms, the linguistic discourse could be followed to a great extent. By the method of the linguistic disciplined quality, the lingiustic and stylistic observations of Grigorije Bozovic have been devided into linguistic, sociolinguistic and systemic-linguistic. This way, his attitudes concerning the theories of language, its beauty, richness and voicedness, have been differentiated, as well as the ones reffering to beauty and style of oratorical skill of gifted individuals from the various regions. His views of the specific characteristics of the local speech, in the context of historical circumstances, have also been revealed, as well as his testimonies of the semantics of particular words and expressions, the accent of local speech and the toponyms in the regions he has visited and described.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Лингвистичка запажања Григорија Божовића
T1  - LIinguistic comments of Grigorije Božović
SP  - 169
EP  - 185
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228
ER  - 

@inbook{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У раду се показује да је знаменити писац Григорије Божовић поседовао лингвистичка знања, те да је у многим својим текстовима указивао на одређена лингвистичка питања. Грађа је ексцерпирана из његових путописа, који броје око 1.500 штампаних страница. У овим документарним облицима, поред описа догађаја, људи, крајева и свега онога што је карактеристично за свет о коме пише, Божовић нам пружа увид и у говор одређеног краја, стилистичке особености говорника, у карактеристике саме реченице, у богатство и семантику појединих речи... У скицирању дијалекатских карактеристика писац указује на очуваност падежа, улогу показних заменица, на одсуство члана у реченици, a прави и занимљиве паралеле између говора различитих географских области. С обзиром на разноврсност лингвистичких питања која се јављају, применом критеријума лингвистичке дисциплинарности покушаћемо да извршимо класификацију на лингвостилистичке, социолингвистичке и системсколингвистичке погледе овог значајног српског писца,  које је он износио у својим путописима по Старој Србији почетком XX века., On the collection of travel writings of Grigorije Bozovic, from the beginning of the twentieth century, the linguistic observations of this notable Serbian writer have been displayed. The analysis has shown that in these documentary forms, the linguistic discourse could be followed to a great extent. By the method of the linguistic disciplined quality, the lingiustic and stylistic observations of Grigorije Bozovic have been devided into linguistic, sociolinguistic and systemic-linguistic. This way, his attitudes concerning the theories of language, its beauty, richness and voicedness, have been differentiated, as well as the ones reffering to beauty and style of oratorical skill of gifted individuals from the various regions. His views of the specific characteristics of the local speech, in the context of historical circumstances, have also been revealed, as well as his testimonies of the semantics of particular words and expressions, the accent of local speech and the toponyms in the regions he has visited and described.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
booktitle = "Лингвистичка запажања Григорија Божовића, LIinguistic comments of Grigorije Božović",
pages = "169-185",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228"
}

Бојовић, Ј. Д.. (2020). Лингвистичка запажања Григорија Божовића. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 68(1), 169-185.
https://doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228

Бојовић ЈД. Лингвистичка запажања Григорија Божовића. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2020;68(1):169-185.
doi:10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228 .

Бојовић, Јована Д., "Лингвистичка запажања Григорија Божовића" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 68, no. 1 (2020):169-185,
https://doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228 .

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11993
AB  - У говорима призренско-тимочке дијалекатске области, на ареалу југоисточне Србије, представљене су лексичке јединице са значењем „метална
направа с клатном која виси на врату животиње“. Грађа добијена по
Уџишнику за ирикупљање сшонарске лексике јутоисшоине Србије и допуњена
лексичким јединицама из релевантних речника с истог говорног подручја, сагледана је у ширем контексту – у оквиру целине српске језичке територије, на основу материјала за Опшшесловенски линтвисшички ашлас, и
као део општекарпатског језичког комплекса, репрезентованог кроз лингвистичке карте „"(орот“ и „звонок на шее пасушцегоса скота“. Анализом
је обухваћено преко четрдесет именичких лексема, укључујући и различите фонетске и творбене варијанте. Основни циљ рада био је лексичко-семантичко расветљавање датих лексичких јединица уз освртање на
њихову семантичку мотивисаност и порекло. Лингвистичком картом прецизирана је територијална распрострањеност различитих лексичких реализација на ареалу југоисточне Србије.
AB  - In the speech of the Prizren-Timok dialect area, in the areal of South-East
Serbia, lexical units are found with the meaning “a metal object with a pendulum that is hung around the neck of an animal”. The material obtained from the
Questionnaire for the compilation of animal husbandry lexemes in the lexicon of
South-East Serbia and was expanded with the lexical units from the relevant
dictionaries from the same area, viewed in a broader context - as part of the
entirety of the Serbian linguistic territory, and based on the material for the
Opsteslovenski lingvisticki atlas, and as part of the Carpathian linguistic complex,
represented through the linguistic items “*klopot”. The analysis included over forty nominal lexemes, including various phonetic and derivational variants. The basic aim of the paper was
the lexical-semantic clarification of the given lexical units with a view of their
semantic motivation and origin. The linguistic map was used for more precise
delineations of the territorial dispersion of various lexical realizations in the
areal of South-East Serbia.

A precise analysis has determined that all the lexical units belong to the
South-East Serbian speech, and that they make up an essential part of the folk
cattle herder terminology, providing definitive proof of the significance of the
cow bell in the life of the traditional village community. These lexemes mostly
have a Slavic base. In most of the noted items we find the particular Slavic base
Derived words are also of
Slavic origin: tipdiiopay / tipatiopoy, tipdiopak, tpdtiopue.

In many of the names we can also distinguish an onomatopoeic base. Motivated by the onomatopoeic yun, which is used to mimic the sound of a bell, the
term yunidp emerged. The further onomatopoeic elements of kzet(eim) and
yex(ei) also provide a base for naming.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици
T1  - Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије
SP  - 167
EP  - 183
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993
ER  - 

@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2020",
abstract = "У говорима призренско-тимочке дијалекатске области, на ареалу југоисточне Србије, представљене су лексичке јединице са значењем „метална
направа с клатном која виси на врату животиње“. Грађа добијена по
Уџишнику за ирикупљање сшонарске лексике јутоисшоине Србије и допуњена
лексичким јединицама из релевантних речника с истог говорног подручја, сагледана је у ширем контексту – у оквиру целине српске језичке територије, на основу материјала за Опшшесловенски линтвисшички ашлас, и
као део општекарпатског језичког комплекса, репрезентованог кроз лингвистичке карте „"(орот“ и „звонок на шее пасушцегоса скота“. Анализом
је обухваћено преко четрдесет именичких лексема, укључујући и различите фонетске и творбене варијанте. Основни циљ рада био је лексичко-семантичко расветљавање датих лексичких јединица уз освртање на
њихову семантичку мотивисаност и порекло. Лингвистичком картом прецизирана је територијална распрострањеност различитих лексичких реализација на ареалу југоисточне Србије., In the speech of the Prizren-Timok dialect area, in the areal of South-East
Serbia, lexical units are found with the meaning “a metal object with a pendulum that is hung around the neck of an animal”. The material obtained from the
Questionnaire for the compilation of animal husbandry lexemes in the lexicon of
South-East Serbia and was expanded with the lexical units from the relevant
dictionaries from the same area, viewed in a broader context - as part of the
entirety of the Serbian linguistic territory, and based on the material for the
Opsteslovenski lingvisticki atlas, and as part of the Carpathian linguistic complex,
represented through the linguistic items “*klopot”. The analysis included over forty nominal lexemes, including various phonetic and derivational variants. The basic aim of the paper was
the lexical-semantic clarification of the given lexical units with a view of their
semantic motivation and origin. The linguistic map was used for more precise
delineations of the territorial dispersion of various lexical realizations in the
areal of South-East Serbia.

A precise analysis has determined that all the lexical units belong to the
South-East Serbian speech, and that they make up an essential part of the folk
cattle herder terminology, providing definitive proof of the significance of the
cow bell in the life of the traditional village community. These lexemes mostly
have a Slavic base. In most of the noted items we find the particular Slavic base
Derived words are also of
Slavic origin: tipdiiopay / tipatiopoy, tipdiopak, tpdtiopue.

In many of the names we can also distinguish an onomatopoeic base. Motivated by the onomatopoeic yun, which is used to mimic the sound of a bell, the
term yunidp emerged. The further onomatopoeic elements of kzet(eim) and
yex(ei) also provide a base for naming.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици",
booktitle = "Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије",
pages = "167-183",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993"
}

Савић-Грујић, А. Р.. (2020). Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије. in Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 167-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993

Савић-Грујић АР. Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије. in Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици. 2020;:167-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993 .

Савић-Грујић, Ана Р., "Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије" in Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици (2020):167-183,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993 .

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12265
AB  - Лексичке јединице које попуњавају концепт болести на призренској језичкој слици света показатељ су позиције коју ова категорија стварности
заузима у поимању света и живота у језичком сазнању дијалекатске језичке личности. Феномен болести један је од централних фрагмената наивне
слике човека, с обзиром на то да је непосредно повезан са универзалном
парадигмом животног циклуса, али и са представама о слабости тела и духа које одражавају социокултурну специфику локалне заједнице. Реконструкција концепта базира се на лексичком материјалу којим је концепт
вербализован и у чијем су садржају интерпретирана схватања и знања о
болестима, однос колектива према болесној особи, народне методе излечења. Когнитивно-семантичка и лингвокултуролошка анализа лексичко-семантичког поља болест и његовог појмовног опозита здравље заснива се на језичким чињеницама са експлицитним ознакама концепта регистрованим у Збирци речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Концепт карактеришу скаларни и градуални принципи организације елемената, на
основу којих се концептосфера болести раслојава у две линеарне зоне: 1)
здравље – нарушавање здравља – болест – оздрављење (сфера здравља) и
2) здравље – нарушавање здравља – болест – погоршање стања – смрт. У
језгру поља фигурирају скале које манифестују асоцијативно-појмовни
садржај болест – болестан – болесник – боловати и на којима су градуално ситуирани језички елементи којима је тај садржај вербализован у српском призренском говору. Централну зону попуњавају конституенти који
у свом значењском слоју садрже диференцијалну сему о врсти болести,
преносећи информације о обољењима карактеристичним за дати период
и за дату средину и наивна схватања о пореклу болести. Лингвокултурни
спецификум призренског социјума посебно се очитава на периферији
концептосфере, у доменима народне медицине и односа према болеснику, где се укрштају аутохтоне и оријенталне методе излечења, традиционални модели понашања и поглед на свет призренске дијалекатске личности с краја XIX и почетка XX века.
AB  - Lexical units which complete the concept of illness in the Prizren linguistic
image of the world are indicators of the place that this category of reality holdsin the construal of the world and life in the linguistic knowledge of the dialectical linguistic persona. The phenomenon of illness is one of the central fragments of the naïve image of man, considering that it is directly related to the universal paradigm of the life cycle, but also with the representations of the
weakness of the body and spirit which reflect the socio-cultural specificities of
the local community. The cognitive-semantic and lingua-cultural analysis of
the lexicosemantic field of illness and its conceptual opposite health is based on
the material found in the Zbirke reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerkić, from
which we extracted the linguistic units which form the lexico-semantic field of
illness and which are a part of its conceptual opposite health. The conceptual
organization of the conceptosphere is characterized by a scalar nature and
principle of the gradual distribution of elements. The concept is divided along
two linear zones: 1) health – failing health – illness – recovery (the sphere of
health); and 2) health – failing health – illness – the worsening of one’s condition – death. In the essence of the field we find scales which manifest the associ ational-conceptual content of illness—the ill—being taken ill, on which there are gradually situated linguistic elements used to verbalize this content in the Serbian speech of Prizren. The central zone is made up of constituents which in
their semantic layer contain a differential seme which is the bearer of the information on the type of illness. This fragment is significant from the lingua-cultural standpoint since it represents a register of illnesses in Prizren at the end of the 19th and beginning of the 20th century, and provides a diagnosis of the characteristic illnesses at the given time and in the given environment. The
lingua-cultural specificities of the Prizren social environment can particularly be determined on the periphery of the conceptosphere, in the domain of folk medicine, and the attitude towards the ill, where we find a mixture between the traditional and oriental methods of treatment, models of behaviour and views of the world. General, universal signs of the concept, present even in the
linguistic knowledge of Serbs from Prizren from the beginning of the 20th century, include the lexicosemantic distribution of this segment of reality in the linguistic image of the world, the mythical representation of illness which is associated with superstition and the naïve belief in predestination, a conceptu alization of illness as an occurrence originating from the otherworldly, which is ascribed the features of a living being which attacks and destroys a man, and
one’s attempt to defend oneself from that force through treatment.
PB  - Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици
C3  - Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
T1  - Репрезентација концепта болест на призренској слици света
T1  - The Representation of the Concept of Illness in the Prizren Linguistic Image of the World
SP  - 83
EP  - 99
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265
ER  - 

@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "Лексичке јединице које попуњавају концепт болести на призренској језичкој слици света показатељ су позиције коју ова категорија стварности
заузима у поимању света и живота у језичком сазнању дијалекатске језичке личности. Феномен болести један је од централних фрагмената наивне
слике човека, с обзиром на то да је непосредно повезан са универзалном
парадигмом животног циклуса, али и са представама о слабости тела и духа које одражавају социокултурну специфику локалне заједнице. Реконструкција концепта базира се на лексичком материјалу којим је концепт
вербализован и у чијем су садржају интерпретирана схватања и знања о
болестима, однос колектива према болесној особи, народне методе излечења. Когнитивно-семантичка и лингвокултуролошка анализа лексичко-семантичког поља болест и његовог појмовног опозита здравље заснива се на језичким чињеницама са експлицитним ознакама концепта регистрованим у Збирци речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Концепт карактеришу скаларни и градуални принципи организације елемената, на
основу којих се концептосфера болести раслојава у две линеарне зоне: 1)
здравље – нарушавање здравља – болест – оздрављење (сфера здравља) и
2) здравље – нарушавање здравља – болест – погоршање стања – смрт. У
језгру поља фигурирају скале које манифестују асоцијативно-појмовни
садржај болест – болестан – болесник – боловати и на којима су градуално ситуирани језички елементи којима је тај садржај вербализован у српском призренском говору. Централну зону попуњавају конституенти који
у свом значењском слоју садрже диференцијалну сему о врсти болести,
преносећи информације о обољењима карактеристичним за дати период
и за дату средину и наивна схватања о пореклу болести. Лингвокултурни
спецификум призренског социјума посебно се очитава на периферији
концептосфере, у доменима народне медицине и односа према болеснику, где се укрштају аутохтоне и оријенталне методе излечења, традиционални модели понашања и поглед на свет призренске дијалекатске личности с краја XIX и почетка XX века., Lexical units which complete the concept of illness in the Prizren linguistic
image of the world are indicators of the place that this category of reality holdsin the construal of the world and life in the linguistic knowledge of the dialectical linguistic persona. The phenomenon of illness is one of the central fragments of the naïve image of man, considering that it is directly related to the universal paradigm of the life cycle, but also with the representations of the
weakness of the body and spirit which reflect the socio-cultural specificities of
the local community. The cognitive-semantic and lingua-cultural analysis of
the lexicosemantic field of illness and its conceptual opposite health is based on
the material found in the Zbirke reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerkić, from
which we extracted the linguistic units which form the lexico-semantic field of
illness and which are a part of its conceptual opposite health. The conceptual
organization of the conceptosphere is characterized by a scalar nature and
principle of the gradual distribution of elements. The concept is divided along
two linear zones: 1) health – failing health – illness – recovery (the sphere of
health); and 2) health – failing health – illness – the worsening of one’s condition – death. In the essence of the field we find scales which manifest the associ ational-conceptual content of illness—the ill—being taken ill, on which there are gradually situated linguistic elements used to verbalize this content in the Serbian speech of Prizren. The central zone is made up of constituents which in
their semantic layer contain a differential seme which is the bearer of the information on the type of illness. This fragment is significant from the lingua-cultural standpoint since it represents a register of illnesses in Prizren at the end of the 19th and beginning of the 20th century, and provides a diagnosis of the characteristic illnesses at the given time and in the given environment. The
lingua-cultural specificities of the Prizren social environment can particularly be determined on the periphery of the conceptosphere, in the domain of folk medicine, and the attitude towards the ill, where we find a mixture between the traditional and oriental methods of treatment, models of behaviour and views of the world. General, universal signs of the concept, present even in the
linguistic knowledge of Serbs from Prizren from the beginning of the 20th century, include the lexicosemantic distribution of this segment of reality in the linguistic image of the world, the mythical representation of illness which is associated with superstition and the naïve belief in predestination, a conceptu alization of illness as an occurrence originating from the otherworldly, which is ascribed the features of a living being which attacks and destroys a man, and
one’s attempt to defend oneself from that force through treatment.",
publisher = "Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици",
journal = "Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици",
title = "Репрезентација концепта болест на призренској слици света, The Representation of the Concept of Illness in the Prizren Linguistic Image of the World",
pages = "83-99",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265"
}

Milosavljević, T.. (2020). Репрезентација концепта болест на призренској слици света. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици., 83-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265

Milosavljević T. Репрезентација концепта болест на призренској слици света. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици. 2020;:83-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265 .

Milosavljević, Tanja, "Репрезентација концепта болест на призренској слици света" in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици (2020):83-99,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265 .

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12264
AB  - У непосредној вези са универзалним концептом лепоте стоји историјски и социокултурно детерминисан концепт козметике и декорације тела, као један од аспеката естетског поимања стварности. Преко терминосистема из домена хигијене у српском призренском говору могуће је реконструисати сегмент
традиционалне материјалне и духовне културе који рефлектује представе о лепоти, моделе одржавања
спољашње лепоте и наивна естетска знања српског призренског колектива у првим деценијама двадесетог
века. Јединице које попуњавају концепт у доменима који се односе на козметичка средства, на појмовни оквир бојења и уређивање косе, на декоративна помагала и поступке декорисања лица, на процес одржавања
хигијене тела, као и негативна колективна оцена за неиспуњавање основних критеријума чистоће тела
показатељи су естетско-етичких вредности урбане периферне средине на крајњем југу Србије, која је поглед на свет у великој мери формирала под утицајем оријенталне културе.
AB  - The historically and socio-culturally determined concept of cosmetics and body embellishment is directly
connected with the universal concept of beauty as one of the aspects of the esthetic conceptualization of reality.
Staring from the system of terms related to the field of hygiene in the Serbian speech of Prizren, it is possible to
reconstruct a type of traditional material and spiritual culture which reflects the concepts of beauty, the models of
maintaining external beauty, and the naive esthetic knowledge of the Serbian Prizren collective in the first decades
of the twenties century. The units which make up the concept in the segments which refer to the cosmetic means,
the conceptual frame of dying and styling hair, the decorative accessories and procedures used to embellish the
face, the process of maintaining body hygiene, as well as a negative collective evaluation given if the basic criteria
for bodily cleanliness were not met are indicators of the esthetic-ethic values of the urban peripheral environment
in the utmost southern regions of Serbia, where the world views were mostly formed under the influence of the
culture of the Orient. The synonyms used for soap (бу́
нгур-са́
пун, џʼи́
рит са́
пун, ч’а́
џир са́
пун, ми́
ск), the verbal
affixes used to indicate washing one’s face (оми́
ва (се), оба́
ња (се), натри́
је (се)), cleaning one’s face (пра́
и
л’и́
це, узи́
ма л’и́
це), embellishment (дüзди́
ше (се), дüздису́
је (се), накоко́
ри се), words borrowed from the Turkish language which refer to the process of hair removal (са́
кьз, са́
ри-кь́на, шећер-агда), face whitening (џʼулʼсуј,
сири́
џ’ик), hair dying (боја, ка́
на) and other constituents of the given group illustrate the type of beauty to be
aspired to by the Prizren linguistic persona at the beginning of the last century, the place reserved for hygiene in
the axiological system of the old inhabitants of Prizren, the ritualistic function and significance of decorating one’s
face and hair, and manifest the influences which shaped the authentic and specific traditional esthetic knowledge
which was fixated in the micro-term system of labels for the care and embellishment of the body, as well as the
semantic information which contains the linguacultural specificity of the denoted concept in the Serbian speech
of Prizren.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
C3  - Језици и културе у времену и простору
T1  - Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба
T1  - The Linguacultural Concept of Care and Embellishment of the Body in the Linguistic Knowledge of the Serbs of Prizren
SP  - 13
EP  - 23
VL  - 9
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264
ER  - 

@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "У непосредној вези са универзалним концептом лепоте стоји историјски и социокултурно детерминисан концепт козметике и декорације тела, као један од аспеката естетског поимања стварности. Преко терминосистема из домена хигијене у српском призренском говору могуће је реконструисати сегмент
традиционалне материјалне и духовне културе који рефлектује представе о лепоти, моделе одржавања
спољашње лепоте и наивна естетска знања српског призренског колектива у првим деценијама двадесетог
века. Јединице које попуњавају концепт у доменима који се односе на козметичка средства, на појмовни оквир бојења и уређивање косе, на декоративна помагала и поступке декорисања лица, на процес одржавања
хигијене тела, као и негативна колективна оцена за неиспуњавање основних критеријума чистоће тела
показатељи су естетско-етичких вредности урбане периферне средине на крајњем југу Србије, која је поглед на свет у великој мери формирала под утицајем оријенталне културе., The historically and socio-culturally determined concept of cosmetics and body embellishment is directly
connected with the universal concept of beauty as one of the aspects of the esthetic conceptualization of reality.
Staring from the system of terms related to the field of hygiene in the Serbian speech of Prizren, it is possible to
reconstruct a type of traditional material and spiritual culture which reflects the concepts of beauty, the models of
maintaining external beauty, and the naive esthetic knowledge of the Serbian Prizren collective in the first decades
of the twenties century. The units which make up the concept in the segments which refer to the cosmetic means,
the conceptual frame of dying and styling hair, the decorative accessories and procedures used to embellish the
face, the process of maintaining body hygiene, as well as a negative collective evaluation given if the basic criteria
for bodily cleanliness were not met are indicators of the esthetic-ethic values of the urban peripheral environment
in the utmost southern regions of Serbia, where the world views were mostly formed under the influence of the
culture of the Orient. The synonyms used for soap (бу́
нгур-са́
пун, џʼи́
рит са́
пун, ч’а́
џир са́
пун, ми́
ск), the verbal
affixes used to indicate washing one’s face (оми́
ва (се), оба́
ња (се), натри́
је (се)), cleaning one’s face (пра́
и
л’и́
це, узи́
ма л’и́
це), embellishment (дüзди́
ше (се), дüздису́
је (се), накоко́
ри се), words borrowed from the Turkish language which refer to the process of hair removal (са́
кьз, са́
ри-кь́на, шећер-агда), face whitening (џʼулʼсуј,
сири́
џ’ик), hair dying (боја, ка́
на) and other constituents of the given group illustrate the type of beauty to be
aspired to by the Prizren linguistic persona at the beginning of the last century, the place reserved for hygiene in
the axiological system of the old inhabitants of Prizren, the ritualistic function and significance of decorating one’s
face and hair, and manifest the influences which shaped the authentic and specific traditional esthetic knowledge
which was fixated in the micro-term system of labels for the care and embellishment of the body, as well as the
semantic information which contains the linguacultural specificity of the denoted concept in the Serbian speech
of Prizren.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору",
title = "Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба, The Linguacultural Concept of Care and Embellishment of the Body in the Linguistic Knowledge of the Serbs of Prizren",
pages = "13-23",
volume = "9",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264"
}

Milosavljević, T.. (2020). Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба. in Језици и културе у времену и простору
Нови Сад : Филозофски факултет., 9(1), 13-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264

Milosavljević T. Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба. in Језици и културе у времену и простору. 2020;9(1):13-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264 .

Milosavljević, Tanja, "Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба" in Језици и културе у времену и простору, 9, no. 1 (2020):13-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264 .

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12263
AB  - The basic functions of speech, physiological-acoustic, communicative, emotional 
and cognitive, have shaped the lexical-semantic system of verbs of speech, which 
represents the dominant linguistic form in all processes of communication. The model 
and content of communication are determined by the semantic potential of verbal 
lexemes, which are realized in a specific speech situation. The contextually conditioned 
metaphorical semantic realizations of verbs of speech reveal numerous semantic 
dimensions of the general concept of speech, reflecting the various aspects of the act of 
speaking, characteristic of a linguistic knowledge of a dialectical linguistic personality. 
Metaphorically, verbs have the ability to realize various aspects of a speech situation, 
broadening the semantic potential of the given semantic class. The cognitive value of 
Jezik, književnost, kontekst
166
metaphorical verbal realizations is connected primarily to their ability to syncretically 
model the same speech situation. Various elements of the process of communication 
have been subjected to metaphorical modelling, and the analysis has determined that 
what is most susceptible to semantic transformation are the external components of 
the act of speaking differentiated by semes-specifiers: ‘the intensity of the sound’ (grmi, 
praska, pršti, kreka, laje, rika, rove, urla, čapati, razdžaboli se, razdžakoli se), ‘the speed 
(tempo) of speech’ (lomoti, melje, brboće), ‘the clarity of speech’ (mumla, mrmnja, 
dzamka) and the factors integrated by the semantic indicator ‘talking gibberish’ which 
refers to the content of the speech (baje, drnda, žvaka, melje, tropa, traska, trtlja). The 
verbs-metaphors that are used to verbalize the concept of speech at the linguistic image 
of the world possess a great creative potential which is realized in the speech act under 
the influence of linguistic and extralinguistic contexts.
AB  - Основне функције говора, физиолошко-акустичка, комуникативна, емотивна и
когнитивна, уобличене су у лексичко-семантички систем глагола говорења, који
представља доминантну језичку форму свих комуникативних процеса. Модел и
садржај комуникације детерминишу семантички потенцијал глаголских лексема,
који се актуелизује у конкретној говорној ситуацији. Контекстуално условљене
метафоричке значењске реализације глагола говорења откривају многе семантичке димензије општег концепта говор, одражавајући различите аспекте говорног чина, карактеристичне за језичко сазнање дијалекатске језичке личности.
Метафорички глаголи имају способност да актуелизују различите аспекте говорне ситуације, ширећи семантички потенцијал дате семантичке класе. Когнитивна
вредност метафоричких глаголских реализација повезана је првенствено с њиховом могућношћу да синкретично моделују говорну ситуацију. Метафоричком
моделирању подвргнути су различити елементи комуникативног процеса, а анализом је утврђено да су најподложније семантичкој трансформацији спољашње
компоненте акта говорења диференциране семама-конкретизаторима: ’интензитет звука’ (грми, праска, пршти, крека, лаје, рика, рове, урла, чапати, разџаболи
се, разџаколи се), ’брзина (темпо) говора’ (ломоти, меље, брбоће), ’нејасност говора’ (мумла, мрмња, џамка) и чиниоци интегрисани семантичким знаком ’говори којешта’ који реферирају на садржај говора (баје, дрнда, жвака, меље, тропа,
траска, тртља). Глаголи-метафоре којима се на дијалекатској језичкој слици
света вербализује концепт говорења поседују велики креативни потенцијал који
се актуелизује у говорном чину под утицајем језичког и изванјезичког контекста.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
C3  - Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context
T1  - Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима
T1  - Contextualized Metaphorical Realizations of Verbs in Prizren-Timok Speech
SP  - 149
EP  - 166
DO  - 10.46630/jkk.2020
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263
ER  - 

@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "The basic functions of speech, physiological-acoustic, communicative, emotional 
and cognitive, have shaped the lexical-semantic system of verbs of speech, which 
represents the dominant linguistic form in all processes of communication. The model 
and content of communication are determined by the semantic potential of verbal 
lexemes, which are realized in a specific speech situation. The contextually conditioned 
metaphorical semantic realizations of verbs of speech reveal numerous semantic 
dimensions of the general concept of speech, reflecting the various aspects of the act of 
speaking, characteristic of a linguistic knowledge of a dialectical linguistic personality. 
Metaphorically, verbs have the ability to realize various aspects of a speech situation, 
broadening the semantic potential of the given semantic class. The cognitive value of 
Jezik, književnost, kontekst
166
metaphorical verbal realizations is connected primarily to their ability to syncretically 
model the same speech situation. Various elements of the process of communication 
have been subjected to metaphorical modelling, and the analysis has determined that 
what is most susceptible to semantic transformation are the external components of 
the act of speaking differentiated by semes-specifiers: ‘the intensity of the sound’ (grmi, 
praska, pršti, kreka, laje, rika, rove, urla, čapati, razdžaboli se, razdžakoli se), ‘the speed 
(tempo) of speech’ (lomoti, melje, brboće), ‘the clarity of speech’ (mumla, mrmnja, 
dzamka) and the factors integrated by the semantic indicator ‘talking gibberish’ which 
refers to the content of the speech (baje, drnda, žvaka, melje, tropa, traska, trtlja). The 
verbs-metaphors that are used to verbalize the concept of speech at the linguistic image 
of the world possess a great creative potential which is realized in the speech act under 
the influence of linguistic and extralinguistic contexts., Основне функције говора, физиолошко-акустичка, комуникативна, емотивна и
когнитивна, уобличене су у лексичко-семантички систем глагола говорења, који
представља доминантну језичку форму свих комуникативних процеса. Модел и
садржај комуникације детерминишу семантички потенцијал глаголских лексема,
који се актуелизује у конкретној говорној ситуацији. Контекстуално условљене
метафоричке значењске реализације глагола говорења откривају многе семантичке димензије општег концепта говор, одражавајући различите аспекте говорног чина, карактеристичне за језичко сазнање дијалекатске језичке личности.
Метафорички глаголи имају способност да актуелизују различите аспекте говорне ситуације, ширећи семантички потенцијал дате семантичке класе. Когнитивна
вредност метафоричких глаголских реализација повезана је првенствено с њиховом могућношћу да синкретично моделују говорну ситуацију. Метафоричком
моделирању подвргнути су различити елементи комуникативног процеса, а анализом је утврђено да су најподложније семантичкој трансформацији спољашње
компоненте акта говорења диференциране семама-конкретизаторима: ’интензитет звука’ (грми, праска, пршти, крека, лаје, рика, рове, урла, чапати, разџаболи
се, разџаколи се), ’брзина (темпо) говора’ (ломоти, меље, брбоће), ’нејасност говора’ (мумла, мрмња, џамка) и чиниоци интегрисани семантичким знаком ’говори којешта’ који реферирају на садржај говора (баје, дрнда, жвака, меље, тропа,
траска, тртља). Глаголи-метафоре којима се на дијалекатској језичкој слици
света вербализује концепт говорења поседују велики креативни потенцијал који
се актуелизује у говорном чину под утицајем језичког и изванјезичког контекста.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context",
title = "Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима, Contextualized Metaphorical Realizations of Verbs in Prizren-Timok Speech",
pages = "149-166",
doi = "10.46630/jkk.2020",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263"
}

Milosavljević, T.. (2020). Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима. in Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context
Ниш : Филозофски факултет., 149-166.
https://doi.org/10.46630/jkk.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263

Milosavljević T. Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима. in Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context. 2020;:149-166.
doi:10.46630/jkk.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263 .

Milosavljević, Tanja, "Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима" in Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context (2020):149-166,
https://doi.org/10.46630/jkk.2020 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263 .

TY  - CHAP
AU  - Јуришић, Марина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13477
AB  - The paper discusses the verb izumiti in the sense forget’ and its geographic
distribution in the Serbian language area. It begins by ascertaining that the
verb izumiti in most Serbian dialects means ‘think of, find out, invent’, somewhere ‘think of something that is not true’ or ‘lose one’s mind, run mad (with
fear)’. However, in the speeches of the Timok-Prizren area and the speeches
from the territory of Montenegro (regardless of what dialect they belong
to), this lexeme may also appear in the sense Forget’. In addition, in some
speeches it is the word's only meaning, and somewhere simultaneously also

means ‘think of, find out’.
AB  - Говори се о глаголу изумити у значењу заборавити“ и његовом геоо графском распореду на српском језичком простору. Најпре се утврђује
да глагол изумити у већини српских дијалеката значи “смислити, пронаћи', понегде и "измислити нешто што не одговара истини“ или “избезумити се, полудети (због страха). Међутим, у говорима призренско-тимочке дијалекатске области и товорима са простора Црне Горе (без обзира на то ком дијалекту припадају) ова лексема се може појавити и у значењу "заборавити". Притом, у једном делу говора то је њено.
једино значење, а понегде истовремено значи и “смислити, пронаћи“.
PB  - Zadar : Sveučilište u Zadru
PB  - Zagreb : Matica hrvatska
PB  - Zadar : Ogranak Matice hrvatske u Zadru
T2  - Dijalekti, jezična povijest i tradicija : Zbornik u čast Josipu Liscu
T1  - Изумити у значењу заборавити у српским народним говорима
T1  - Izumiti in the Sense ‘Forget’ in Serbian Vernaculars
SP  - 363
EP  - 372
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13477
ER  - 

@inbook{
author = "Јуришић, Марина",
year = "2020",
abstract = "The paper discusses the verb izumiti in the sense forget’ and its geographic
distribution in the Serbian language area. It begins by ascertaining that the
verb izumiti in most Serbian dialects means ‘think of, find out, invent’, somewhere ‘think of something that is not true’ or ‘lose one’s mind, run mad (with
fear)’. However, in the speeches of the Timok-Prizren area and the speeches
from the territory of Montenegro (regardless of what dialect they belong
to), this lexeme may also appear in the sense Forget’. In addition, in some
speeches it is the word's only meaning, and somewhere simultaneously also

means ‘think of, find out’., Говори се о глаголу изумити у значењу заборавити“ и његовом геоо графском распореду на српском језичком простору. Најпре се утврђује
да глагол изумити у већини српских дијалеката значи “смислити, пронаћи', понегде и "измислити нешто што не одговара истини“ или “избезумити се, полудети (због страха). Међутим, у говорима призренско-тимочке дијалекатске области и товорима са простора Црне Горе (без обзира на то ком дијалекту припадају) ова лексема се може појавити и у значењу "заборавити". Притом, у једном делу говора то је њено.
једино значење, а понегде истовремено значи и “смислити, пронаћи“.",
publisher = "Zadar : Sveučilište u Zadru, Zagreb : Matica hrvatska, Zadar : Ogranak Matice hrvatske u Zadru",
journal = "Dijalekti, jezična povijest i tradicija : Zbornik u čast Josipu Liscu",
booktitle = "Изумити у значењу заборавити у српским народним говорима, Izumiti in the Sense ‘Forget’ in Serbian Vernaculars",
pages = "363-372",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13477"
}

Јуришић, М.. (2020). Изумити у значењу заборавити у српским народним говорима. in Dijalekti, jezična povijest i tradicija : Zbornik u čast Josipu Liscu
Zadar : Sveučilište u Zadru., 363-372.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13477

Јуришић М. Изумити у значењу заборавити у српским народним говорима. in Dijalekti, jezična povijest i tradicija : Zbornik u čast Josipu Liscu. 2020;:363-372.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13477 .

Јуришић, Марина, "Изумити у значењу заборавити у српским народним говорима" in Dijalekti, jezična povijest i tradicija : Zbornik u čast Josipu Liscu (2020):363-372,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13477 .

TY  - JOUR
AU  - Трајковић, Татјана Г.
AU  - Михајловић, Милица М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9264
AB  - У раду се анализира диглосивно понашање говорника који су представници врањског вернакулара. Испитивана је диглосија у врањском
градском говору двеју група – ученика и наставника, чиме су обухваћене
и друге друштвене варијабле: порекло, пол, образовање, старост. Одабране су одговарајуће језичке варијабле, које представљају основне одлике
врањског говора: африката ѕ, полугласник, вокатив на -е код именица на
-ка, заменичке енклитике гу, ги, не, ни, ве, ви, аналитичка деклинација, презент 3. л. мн. на -в, радни гл. придев м. р. јд. на -ја, футурске форме без инфинитива, лексема татко. Квалитативном и квантитативном анализом укрштених варијабли дошло се до закључака о заступљености дијалекатских
форми у свакодневном говору Врањанаца и о нивоу језичког адаптирања,
односно о пребацивању кода у одговарајућим говорним ситуацијама.
Највећу диглосивност показале су женске високообразоване особе, а
најмању средњошколци мушког пола. Истраживање је потврдило да су
поједине дијалекатске категорије подложније изменама, а да се неке друге
адаптирају у знатно мањој мери. Овакви закључци упућују и на тенденције
у развоју самог дијалекта.
AB  - В статье представлены результаты исследования диглоссии в говоре жителей города Вранье. Это опрос, проведенный путем анкетирования двух групп
представителей народного языка города Вранье. Были отобраны группы учащихся старших классов из Вранье и учителей, преподающих в тех же школах.
Таким образом, отслеживались социальные переменные: происхождение, возраст, образование и пол. Типичные черты речи Вранье были выбраны из языковых переменных: аффриката дз (дзиндза), полугласный ǝ (данǝс), звательный
падеж на -e у существительных на -ка (стринке), энклитические местоимения
(гу, ги, не, ни, ве, ви), аналитическое склонение (с мајку ми, с мене, на мене
ми вика, давам на њега), настоящее время 3 лица множественного числа на -в
(радив), действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного числа на -ја (викнаја), формы футура без инфинитива (ће паднеш,
ће дође), лексема татко. Вышеупомянутые категории также включают дополнительные диалектные особенности, характеризующие речь г. Вранье: рефлекс
-на- < -нѫ- у глаголов третьей группы Белича, притяжательный дательный падеж, дублирование объекта, выраженный аналитизм в склонении, аналитизм в
спряжении. Цель исследования – определить является ли диглоссивное поведение присущим носителям языка в г. Вранье и как происходит переключение кода
в определенных речевых ситуациях. Отношение респондентов к использованию
диалектов также было изучено. Опрос показал, что мужчины, независимо от
возраста и уровня образования, в большинстве случаев заинтересованы в поддержании диалекта. Наименьшее число говорящих, выступающих за сохранение диалекта и его употребление в ежедневной речи относятся к группе высокообразованных женщин. Большинство опрошенных во Вранье осознают свою
способность контролировать речь, что означает, что они склонны к диглоссивному поведению. Качественный и количественный анализ собранных данных
показал, что молодые мужчины больше всех привязаны к диалекту и что жен-
щины с высшим образованием меньше всех используют диалектные элементы
в речи. Диалектные черты, которые наиболее поддаются адаптации, могут быть
представлены в порядке уровней восприимчивости: аффриката дз, полугласный
ǝ, звательный падеж на -e, настоящее время 3 лица множественного числа на -в,
действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного
числа на -ја, энклитика гу, энклитика ги, энклитика не, ни, ве, ви, лексика, аналитическое склонение, инфинитив. Такой анализ выбранных характеристик диалекта с целью адаптации к стандарту также указывает на возможное внутреннее
развитие самого диалекта. Это будет означать, что самые восприимчивые черты
постепенно будут исчезать из структуры диалекта. Неясно, будут ли они полностью потеряны и когда произойдут такие изменения.
AB  - The paper presents the results of diglossia research in the speech of Vranje. This
is a survey conducted through the poll of two groups of representatives of the Vranje
vernacular. Groups of fi nal year high school students from Vranje and teachers teaching
in the same schools were selected. In this way, social variables were monitored:
origin, age, education and gender. Typical features of Vranje speech were selected
from the language variables: consonant dz (dzindza), semi-vowel ǝ (danǝs), vocative
in -e (strinke), enclitic pronouns (gu, gi, ne, ni, ve, vi), the analytical declination (s
majku mi, s mene, na mene mi vika, davam na njega), present 3rd person plural in
-v, present participle, masculine, singular in -ја, future forms without infi nitives
(će padneš, će dođe), lexeme tatko. The above categories also include additional
dialectic features marked by Vranje speech: verb forms in -nа-, possessive dative,
object reduplication, express analyticism in declination, analyticism in conjugation.
The aim of the research is to determine whether diglossive behavior is intrinsic to
native Vranje speakers and how code switching occurs in certain speech situations.
Speakers’ attitudes toward dialect use were also examined. The conclusion is that
male speakers of both ages and education levels are mostly interested in maintaining
the dialect. The smallest number of speakers who are in the care of the dialect and use
the dialect in everyday conversation is in the group of highly educated women. The
majority of interviewed Vranjanians are aware of their ability to control speech, which
means that they are prone to diglossive behavior. Qualitative and quantitative analysis of the data collected revealed that young male Vranjanian people are most attached to
the dialect, and that women of higher education use dialectal elements in speech in the
least. The dialectal lines that are most amenable to adaptation could be presented in
the order of susceptibility levels: consonant dz, semi-vowel ǝ, vocative in -e, present
3rd person plural in -v, -ја form, enclitic gu, enclitic gi, enclitics ne, ni, ve, vi, lexis, the
analytical declination, infi nitives. Such an analysis of the selection of dialect features
in order to adapt to the standard also points to the possible internal development of the
dialect itself. This would mean that the most subtle lines would gradually disappear
from the dialectal structure. It is uncertain whether they will be completely lost and
when such changes will occur.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Говор Врања кроз призму диглосивности
T1  - Говор города Вранье через призму диглоссии
T1  - Vranje Speech Through the Prism of Diglossia
SP  - 77
EP  - 105
VL  - 76
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2001077T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264
ER  - 

@article{
author = "Трајковић, Татјана Г. and Михајловић, Милица М.",
year = "2020",
abstract = "У раду се анализира диглосивно понашање говорника који су представници врањског вернакулара. Испитивана је диглосија у врањском
градском говору двеју група – ученика и наставника, чиме су обухваћене
и друге друштвене варијабле: порекло, пол, образовање, старост. Одабране су одговарајуће језичке варијабле, које представљају основне одлике
врањског говора: африката ѕ, полугласник, вокатив на -е код именица на
-ка, заменичке енклитике гу, ги, не, ни, ве, ви, аналитичка деклинација, презент 3. л. мн. на -в, радни гл. придев м. р. јд. на -ја, футурске форме без инфинитива, лексема татко. Квалитативном и квантитативном анализом укрштених варијабли дошло се до закључака о заступљености дијалекатских
форми у свакодневном говору Врањанаца и о нивоу језичког адаптирања,
односно о пребацивању кода у одговарајућим говорним ситуацијама.
Највећу диглосивност показале су женске високообразоване особе, а
најмању средњошколци мушког пола. Истраживање је потврдило да су
поједине дијалекатске категорије подложније изменама, а да се неке друге
адаптирају у знатно мањој мери. Овакви закључци упућују и на тенденције
у развоју самог дијалекта., В статье представлены результаты исследования диглоссии в говоре жителей города Вранье. Это опрос, проведенный путем анкетирования двух групп
представителей народного языка города Вранье. Были отобраны группы учащихся старших классов из Вранье и учителей, преподающих в тех же школах.
Таким образом, отслеживались социальные переменные: происхождение, возраст, образование и пол. Типичные черты речи Вранье были выбраны из языковых переменных: аффриката дз (дзиндза), полугласный ǝ (данǝс), звательный
падеж на -e у существительных на -ка (стринке), энклитические местоимения
(гу, ги, не, ни, ве, ви), аналитическое склонение (с мајку ми, с мене, на мене
ми вика, давам на њега), настоящее время 3 лица множественного числа на -в
(радив), действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного числа на -ја (викнаја), формы футура без инфинитива (ће паднеш,
ће дође), лексема татко. Вышеупомянутые категории также включают дополнительные диалектные особенности, характеризующие речь г. Вранье: рефлекс
-на- < -нѫ- у глаголов третьей группы Белича, притяжательный дательный падеж, дублирование объекта, выраженный аналитизм в склонении, аналитизм в
спряжении. Цель исследования – определить является ли диглоссивное поведение присущим носителям языка в г. Вранье и как происходит переключение кода
в определенных речевых ситуациях. Отношение респондентов к использованию
диалектов также было изучено. Опрос показал, что мужчины, независимо от
возраста и уровня образования, в большинстве случаев заинтересованы в поддержании диалекта. Наименьшее число говорящих, выступающих за сохранение диалекта и его употребление в ежедневной речи относятся к группе высокообразованных женщин. Большинство опрошенных во Вранье осознают свою
способность контролировать речь, что означает, что они склонны к диглоссивному поведению. Качественный и количественный анализ собранных данных
показал, что молодые мужчины больше всех привязаны к диалекту и что жен-
щины с высшим образованием меньше всех используют диалектные элементы
в речи. Диалектные черты, которые наиболее поддаются адаптации, могут быть
представлены в порядке уровней восприимчивости: аффриката дз, полугласный
ǝ, звательный падеж на -e, настоящее время 3 лица множественного числа на -в,
действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного
числа на -ја, энклитика гу, энклитика ги, энклитика не, ни, ве, ви, лексика, аналитическое склонение, инфинитив. Такой анализ выбранных характеристик диалекта с целью адаптации к стандарту также указывает на возможное внутреннее
развитие самого диалекта. Это будет означать, что самые восприимчивые черты
постепенно будут исчезать из структуры диалекта. Неясно, будут ли они полностью потеряны и когда произойдут такие изменения., The paper presents the results of diglossia research in the speech of Vranje. This
is a survey conducted through the poll of two groups of representatives of the Vranje
vernacular. Groups of fi nal year high school students from Vranje and teachers teaching
in the same schools were selected. In this way, social variables were monitored:
origin, age, education and gender. Typical features of Vranje speech were selected
from the language variables: consonant dz (dzindza), semi-vowel ǝ (danǝs), vocative
in -e (strinke), enclitic pronouns (gu, gi, ne, ni, ve, vi), the analytical declination (s
majku mi, s mene, na mene mi vika, davam na njega), present 3rd person plural in
-v, present participle, masculine, singular in -ја, future forms without infi nitives
(će padneš, će dođe), lexeme tatko. The above categories also include additional
dialectic features marked by Vranje speech: verb forms in -nа-, possessive dative,
object reduplication, express analyticism in declination, analyticism in conjugation.
The aim of the research is to determine whether diglossive behavior is intrinsic to
native Vranje speakers and how code switching occurs in certain speech situations.
Speakers’ attitudes toward dialect use were also examined. The conclusion is that
male speakers of both ages and education levels are mostly interested in maintaining
the dialect. The smallest number of speakers who are in the care of the dialect and use
the dialect in everyday conversation is in the group of highly educated women. The
majority of interviewed Vranjanians are aware of their ability to control speech, which
means that they are prone to diglossive behavior. Qualitative and quantitative analysis of the data collected revealed that young male Vranjanian people are most attached to
the dialect, and that women of higher education use dialectal elements in speech in the
least. The dialectal lines that are most amenable to adaptation could be presented in
the order of susceptibility levels: consonant dz, semi-vowel ǝ, vocative in -e, present
3rd person plural in -v, -ја form, enclitic gu, enclitic gi, enclitics ne, ni, ve, vi, lexis, the
analytical declination, infi nitives. Such an analysis of the selection of dialect features
in order to adapt to the standard also points to the possible internal development of the
dialect itself. This would mean that the most subtle lines would gradually disappear
from the dialectal structure. It is uncertain whether they will be completely lost and
when such changes will occur.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Говор Врања кроз призму диглосивности, Говор города Вранье через призму диглоссии, Vranje Speech Through the Prism of Diglossia",
pages = "77-105",
volume = "76",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2001077T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264"
}

Трајковић, Т. Г.,& Михајловић, М. М.. (2020). Говор Врања кроз призму диглосивности. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 76(1), 77-105.
https://doi.org/10.2298/JFI2001077T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264

Трајковић ТГ, Михајловић ММ. Говор Врања кроз призму диглосивности. in Јужнословенски филолог. 2020;76(1):77-105.
doi:10.2298/JFI2001077T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264 .

Трајковић, Татјана Г., Михајловић, Милица М., "Говор Врања кроз призму диглосивности" in Јужнословенски филолог, 76, no. 1 (2020):77-105,
https://doi.org/10.2298/JFI2001077T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264 .

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10346
AB  - У раду се износе трагови једне старе падежне конструкције у говору источнобосанских Ера. У примерима генитива издвајања из скупине (То млоги доктора не-зна, није те ствари никад радијо; Која-но вас
има брата у Њемачкој, заборавила сам) аутор види резултат дијалекатске
интерференције, особину преузету из говора суседа Бошњака, носилаца
исто чнобосанског дијалекта.
AB  - В работе приведены подтверждения генитива выделения из группы (примеры типа: То млоги доктора не-зна, није те ствари никад
радијо; Даће бог да и-мени њија нека допане једног дана) в говоре восточно-боснийских эров, где, несомненно, вошли под влиянием соседей
бошняков, носителей восточно-боснийского диалекта.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине
T1  - К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы
SP  - 571
EP  - 576
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346
ER  - 

@article{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "2020",
abstract = "У раду се износе трагови једне старе падежне конструкције у говору источнобосанских Ера. У примерима генитива издвајања из скупине (То млоги доктора не-зна, није те ствари никад радијо; Која-но вас
има брата у Њемачкој, заборавила сам) аутор види резултат дијалекатске
интерференције, особину преузету из говора суседа Бошњака, носилаца
исто чнобосанског дијалекта., В работе приведены подтверждения генитива выделения из группы (примеры типа: То млоги доктора не-зна, није те ствари никад
радијо; Даће бог да и-мени њија нека допане једног дана) в говоре восточно-боснийских эров, где, несомненно, вошли под влиянием соседей
бошняков, носителей восточно-боснийского диалекта.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине, К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы",
pages = "571-576",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346"
}

Реметић, С. Н.. (2020). O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 571-576.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346

Реметић СН. O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине. in Наш језик. 2020;50(2):571-576.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346 .

Реметић, Слободан Н., "O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине" in Наш језик, 50, no. 2 (2020):571-576,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7104
AB  - У раду се говори о редупликацији директног и индиректног објекта коришћењем
енклитичког облика личне заменице у функцији прономиналне реплике заменичке или
именичке лексеме, дакле—о балканизму иманентном српским призренско-тимочким
говорима, али присутном и у другим српским народним говорима који нису структурално
иновативни. Присуство ове појаве у српским говорима који нису високобалканизовани
сматрамо још једном од потврда велике експанзионе снаге балканистичких таласа.
Покушаћемо да на основу прегледане публиковане и личне теренске грађе изведемо неке
закључке везане за призренско-тимочке и косовско-ресавске говоре, а у оквиру четири
категорије које смо дефинисали као значајне на плану редупликације објекта, и које нам
истовремено могу послужити за повлачење паралела са стањем у суседним језицима —
припадницима балканског језичког савеза: (1) врста речи, (2) падеж, (3) граматички број,
(4) редослед употребе и контактност / дистантност посматраних форми.
PB  - Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai
T2  - Slavia Iaponica
T1  - Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст
T1  - Именска објекатска редупликација в српским народним говорима: статус, услови реализације и балкански контекст
SP  - 227
EP  - 246
VL  - 22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
abstract = "У раду се говори о редупликацији директног и индиректног објекта коришћењем
енклитичког облика личне заменице у функцији прономиналне реплике заменичке или
именичке лексеме, дакле—о балканизму иманентном српским призренско-тимочким
говорима, али присутном и у другим српским народним говорима који нису структурално
иновативни. Присуство ове појаве у српским говорима који нису високобалканизовани
сматрамо још једном од потврда велике експанзионе снаге балканистичких таласа.
Покушаћемо да на основу прегледане публиковане и личне теренске грађе изведемо неке
закључке везане за призренско-тимочке и косовско-ресавске говоре, а у оквиру четири
категорије које смо дефинисали као значајне на плану редупликације објекта, и које нам
истовремено могу послужити за повлачење паралела са стањем у суседним језицима —
припадницима балканског језичког савеза: (1) врста речи, (2) падеж, (3) граматички број,
(4) редослед употребе и контактност / дистантност посматраних форми.",
publisher = "Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai",
journal = "Slavia Iaponica",
title = "Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст, Именска објекатска редупликација в српским народним говорима: статус, услови реализације и балкански контекст",
pages = "227-246",
volume = "22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104"
}

Милорадовић, С.. (2019). Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст. in Slavia Iaponica
Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai., 22, 227-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104

Милорадовић С. Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст. in Slavia Iaponica. 2019;22:227-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104 .

Милорадовић, Софија, "Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст" in Slavia Iaponica, 22 (2019):227-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10297
AB  - В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење).
AB  - У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури
T1  - Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
SP  - 753
EP  - 763
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Владан З. and Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
abstract = "В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење)., У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури, Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре",
pages = "753-763",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297"
}

Јовановић, В. З.,& Милорадовић, С. Р.. (2019). Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297

Јовановић ВЗ, Милорадовић СР. Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик. 2019;50(2):753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .

Јовановић, Владан З., Милорадовић, Софија Р., "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):753-763,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10673
AB  - У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, потом се
даје сведен преглед свих досадашњих сазнања о њима и представљају се основне особине које их одликују, како би се на основу свега тога утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена језичка питања, те следствено томе
назначили могући правци и дале солидне смернице за будућа дијалектолошка
истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије.
AB  - This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects in Kosovo
and Metohija within their dialectal formation, and offers a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and monographs
– with a presentation of their elementary characteristics. On that basis, we
compiled a list of underexplored units and under-researched linguistic questions,
proposing possible directions and several guidelines for the future dialectological
research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Косовско-метохијски зборник
T1  - Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености
T1  - The Kosovo-Resava Dialects in Kosovo and Metohija. Their Status Within the Dialectal Formation. An Overview of their Characteristics and Level of Exploration
SP  - 185
EP  - 226
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
abstract = "У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, потом се
даје сведен преглед свих досадашњих сазнања о њима и представљају се основне особине које их одликују, како би се на основу свега тога утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена језичка питања, те следствено томе
назначили могући правци и дале солидне смернице за будућа дијалектолошка
истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије., This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects in Kosovo
and Metohija within their dialectal formation, and offers a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and monographs
– with a presentation of their elementary characteristics. On that basis, we
compiled a list of underexplored units and under-researched linguistic questions,
proposing possible directions and several guidelines for the future dialectological
research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Косовско-метохијски зборник",
title = "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености, The Kosovo-Resava Dialects in Kosovo and Metohija. Their Status Within the Dialectal Formation. An Overview of their Characteristics and Level of Exploration",
pages = "185-226",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673"
}

Милорадовић, С.. (2019). Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености. in Косовско-метохијски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(8), 185-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673

Милорадовић С. Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености. in Косовско-метохијски зборник. 2019;(8):185-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673 .

Милорадовић, Софија, "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености" in Косовско-метохијски зборник, no. 8 (2019):185-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673 .