Language, folklore, migrations in the Balkans

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178010/RS//

Language, folklore, migrations in the Balkans (en)
Језик, фолклор, миграције на Балкану (sr)
Jezik, folklor, migracije na Balkanu (sr_RS)

Publications

For a Corpus of Vlach Romanian Charms. Current Situation and Perspectives

Sorescu-Marinković, Annemarie

(Iaşi : "A. Philippide" Institute of Romanian Philology – the Iaşi Branch of the Romanian Academy, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Sorescu-Marinković, Annemarie
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10882
AB  - Starting from the role Sanda Golopenția played in establishing a digitized corpus of Romanian charms and in the advancement of scholarship on charms and charming, the author considers possible solutions for creating a corpus of Vlach Romanian charms. After an overview of Golopenția’s activity, the author introduces the Vlach Romanian community of Eastern Serbia, focusing on their specific traditional culture, which has developed, in the last two centuries, at the intersection of two cultures, Romanian and Serbian. In the light of the fact that ‘Vlach magic’ is today a real cultural brand of the community, the paper further details on the charm collecting activity taking place in the region in the last hundred years. The recorded texts form a rather heterogeneous collection, transcribed using different orthographies and even alphabets, by Serbian or Romanian researchers. In spite of the relatively large number of existing texts, a corpus of Vlach Romanian charms is still to be compiled. The author stresses that this task could be fulfilled following Golopenția’s ideas and principles, which, even if more than three decades old, prove extremely useful even today.
PB  - Iaşi : "A. Philippide" Institute of Romanian Philology – the Iaşi Branch of the Romanian Academy
T2  - Philologica Jassyensia
T1  - For a Corpus of Vlach Romanian Charms. Current Situation and Perspectives
SP  - 237
EP  - 251
ER  - 
@article{
author = "Sorescu-Marinković, Annemarie",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10882",
abstract = "Starting from the role Sanda Golopenția played in establishing a digitized corpus of Romanian charms and in the advancement of scholarship on charms and charming, the author considers possible solutions for creating a corpus of Vlach Romanian charms. After an overview of Golopenția’s activity, the author introduces the Vlach Romanian community of Eastern Serbia, focusing on their specific traditional culture, which has developed, in the last two centuries, at the intersection of two cultures, Romanian and Serbian. In the light of the fact that ‘Vlach magic’ is today a real cultural brand of the community, the paper further details on the charm collecting activity taking place in the region in the last hundred years. The recorded texts form a rather heterogeneous collection, transcribed using different orthographies and even alphabets, by Serbian or Romanian researchers. In spite of the relatively large number of existing texts, a corpus of Vlach Romanian charms is still to be compiled. The author stresses that this task could be fulfilled following Golopenția’s ideas and principles, which, even if more than three decades old, prove extremely useful even today.",
publisher = "Iaşi : "A. Philippide" Institute of Romanian Philology – the Iaşi Branch of the Romanian Academy",
journal = "Philologica Jassyensia",
title = "For a Corpus of Vlach Romanian Charms. Current Situation and Perspectives",
pages = "237-251"
}
Sorescu-Marinković, A. (2020). For a Corpus of Vlach Romanian Charms. Current Situation and Perspectives.
Philologica Jassyensia
Iaşi : "A. Philippide" Institute of Romanian Philology – the Iaşi Branch of the Romanian Academy., 237-251.
Sorescu-Marinković A. For a Corpus of Vlach Romanian Charms. Current Situation and Perspectives. Philologica Jassyensia. 2020;:237-251
Sorescu-Marinković Annemarie, "For a Corpus of Vlach Romanian Charms. Current Situation and Perspectives" Philologica Jassyensia (2020):237-251

The Serbian Proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is Worse Than a Turk): Stigmatizer and Figure of Speech

Mandić, Marija

(New York : Berghahn Books, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Mandić, Marija
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10822
AB  - Th is chapter focuses on the proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is
worse than a Turk), which for purposes of brevity I refer to simply as ‘A Turkconvert
is worse . . .’. Despite feeling archaic, it is commonly used and negatively
connoted in the Serbian conversational discourse. Since the Ottoman conquest of
the Balkans, the ethnonym Turčin (Turk) has not been reserved only for people of
Turkish ethnicity – primarily viewed as representatives of the Ottoman enslavers
of Serbia from the fi fteenth to the nineteenth century – but it also functioned as
a confessionym for all Ottoman Muslims. Moreover, a particular label, poturica,
was coined for Christian converts to Islam, and literally means ‘Turk-convert’
(or Turkifi ed). Th e term had either a neutral or a slightly pejorative meaning,
depending on the context; but as the empire was declining, and especially after
its dissolution, it progressively acquired a derogatory meaning and an emotive charge. Th is contribution thus attempts to show how the linguistic means under
discussion have come, via stigmatization, a long way from sociopolitical categorization
to fi gurative speech. It is argued that stigmatization is part of the broader
strategic erasure of the Ottoman heritage in the Serbian public discourse. Firstly,
the theoretical framework to be applied in the chapter is presented. Th en, the
Balkan Christians’ views on the Ottoman heritage and the Slavic Muslims are
discussed. Th e chapter refl ects on the stigmatization of the Slavic Muslims in
some of the most representative works of the modern Serbian canon. Finally, usage
of the proverb ‘A Turk-convert is worse . . .’ in contemporary conversational
discourse is analysed.
PB  - New York : Berghahn Books
T2  - Imagining Bosnian Muslims in Central Europe: Representations, Transfers and Exchanges
T1  - The Serbian Proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is Worse Than a Turk): Stigmatizer and Figure of Speech
SP  - 170
EP  - 193
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marija",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10822",
abstract = "Th is chapter focuses on the proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is
worse than a Turk), which for purposes of brevity I refer to simply as ‘A Turkconvert
is worse . . .’. Despite feeling archaic, it is commonly used and negatively
connoted in the Serbian conversational discourse. Since the Ottoman conquest of
the Balkans, the ethnonym Turčin (Turk) has not been reserved only for people of
Turkish ethnicity – primarily viewed as representatives of the Ottoman enslavers
of Serbia from the fi fteenth to the nineteenth century – but it also functioned as
a confessionym for all Ottoman Muslims. Moreover, a particular label, poturica,
was coined for Christian converts to Islam, and literally means ‘Turk-convert’
(or Turkifi ed). Th e term had either a neutral or a slightly pejorative meaning,
depending on the context; but as the empire was declining, and especially after
its dissolution, it progressively acquired a derogatory meaning and an emotive charge. Th is contribution thus attempts to show how the linguistic means under
discussion have come, via stigmatization, a long way from sociopolitical categorization
to fi gurative speech. It is argued that stigmatization is part of the broader
strategic erasure of the Ottoman heritage in the Serbian public discourse. Firstly,
the theoretical framework to be applied in the chapter is presented. Th en, the
Balkan Christians’ views on the Ottoman heritage and the Slavic Muslims are
discussed. Th e chapter refl ects on the stigmatization of the Slavic Muslims in
some of the most representative works of the modern Serbian canon. Finally, usage
of the proverb ‘A Turk-convert is worse . . .’ in contemporary conversational
discourse is analysed.",
publisher = "New York : Berghahn Books",
journal = "Imagining Bosnian Muslims in Central Europe: Representations, Transfers and Exchanges",
title = "The Serbian Proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is Worse Than a Turk): Stigmatizer and Figure of Speech",
pages = "170-193"
}
Mandić, M. (2020). The Serbian Proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is Worse Than a Turk): Stigmatizer and Figure of Speech.
Imagining Bosnian Muslims in Central Europe: Representations, Transfers and Exchanges
New York : Berghahn Books., 170-193.
Mandić M. The Serbian Proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is Worse Than a Turk): Stigmatizer and Figure of Speech. Imagining Bosnian Muslims in Central Europe: Representations, Transfers and Exchanges. 2020;:170-193
Mandić Marija, "The Serbian Proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is Worse Than a Turk): Stigmatizer and Figure of Speech" Imagining Bosnian Muslims in Central Europe: Representations, Transfers and Exchanges (2020):170-193

Губљење једног тајног језика и његова интеграција у локални говор

Реџић, Анђела

(Јагодина: Факултет педагошких наука, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Реџић, Анђела
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9225
AB  - У раду се разматрају неке од особина и данашње функције бошкачког језика у шарпланинској жупи Сиринић. Материјал који чини основу рада прикупљен је у разговорима са житељима ове жупе, од њих су такође добијени и неки ванлингвистички подаци.  Мора се истаћи да се сада само отвара питање раслојавања језика и смештање обрађеног лексичког фонда (у који улазе и лексички дијалектизми) у ужу врсту социолекта. Испитују се, затим, функције традиционално везиване за тајне језике, конспиративна и демаркациона. Као једно од најзначајнијих питања у вези са целокупним прикупљеним материјалом истиче се његов опстанак и губљење, а њему се у раду приступа са стилистичког становишта будући да се ова лексика користи за стилизацију говорног израза, најчешће као маркер емоционализације, експресивизације или фамилијарног тона.
PB  - Јагодина: Факултет педагошких наука
T2  - Узданица
T1  - Губљење једног тајног језика и његова интеграција у локални говор
SP  - 133
EP  - 143
VL  - 17
DO  - 10.18485/uzdanica.2020.17.1.7
ER  - 
@article{
author = "Реџић, Анђела",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9225",
abstract = "У раду се разматрају неке од особина и данашње функције бошкачког језика у шарпланинској жупи Сиринић. Материјал који чини основу рада прикупљен је у разговорима са житељима ове жупе, од њих су такође добијени и неки ванлингвистички подаци.  Мора се истаћи да се сада само отвара питање раслојавања језика и смештање обрађеног лексичког фонда (у који улазе и лексички дијалектизми) у ужу врсту социолекта. Испитују се, затим, функције традиционално везиване за тајне језике, конспиративна и демаркациона. Као једно од најзначајнијих питања у вези са целокупним прикупљеним материјалом истиче се његов опстанак и губљење, а њему се у раду приступа са стилистичког становишта будући да се ова лексика користи за стилизацију говорног израза, најчешће као маркер емоционализације, експресивизације или фамилијарног тона.",
publisher = "Јагодина: Факултет педагошких наука",
journal = "Узданица",
title = "Губљење једног тајног језика и његова интеграција у локални говор",
pages = "133-143",
volume = "17",
doi = "10.18485/uzdanica.2020.17.1.7"
}
Реџић, А. (2020). Губљење једног тајног језика и његова интеграција у локални говор.
Узданица
Јагодина: Факултет педагошких наука., 17, 133-143.
https://doi.org/10.18485/uzdanica.2020.17.1.7
Реџић А. Губљење једног тајног језика и његова интеграција у локални говор. Узданица. 2020;17:133-143
Реџић Анђела, "Губљење једног тајног језика и његова интеграција у локални говор" Узданица, 17 (2020):133-143,
https://doi.org/10.18485/uzdanica.2020.17.1.7 .

Фонолошки систем Сиринића

Реџић, Анђела

(Москва : Издательство Московского университета, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Реџић, Анђела
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10087
AB  - У раду се описује фонолошки систем северношарпланинске жупе Сиринић. Разматрају се акценат и његова дистрибуција, вокалски систем и поједине појаве у вези са њим: очуван полугласник, актуелно стање замене јата на лексичком нивоу, регионалне неуобичајености у рефлексу назала задњег реда, особености вокалног р и појава неслоговоног у. Затим, описује се консонантизам са посебним освртом на вредности појединих фонема на алофонском и фонолошком нивоу, као и две појаве овог подсистема: антиципацијска палаталност и депалатализација. Описи и закључци дати су у највећој мери са ослонцем на досадашње објављене радове о појединостима испитиваног фонолошког система са тежњом да се дати подаци истовремено илуструју примерима из наше грађе новијег датума, као и да се стање дато на основу нешто старијег материјала упореди са актуелним.
PB  - Москва : Издательство Московского университета
T2  - Доминанты сербской культуры
T1  - Фонолошки систем Сиринића
SP  - 78
EP  - 97
ER  - 
@article{
author = "Реџић, Анђела",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10087",
abstract = "У раду се описује фонолошки систем северношарпланинске жупе Сиринић. Разматрају се акценат и његова дистрибуција, вокалски систем и поједине појаве у вези са њим: очуван полугласник, актуелно стање замене јата на лексичком нивоу, регионалне неуобичајености у рефлексу назала задњег реда, особености вокалног р и појава неслоговоног у. Затим, описује се консонантизам са посебним освртом на вредности појединих фонема на алофонском и фонолошком нивоу, као и две појаве овог подсистема: антиципацијска палаталност и депалатализација. Описи и закључци дати су у највећој мери са ослонцем на досадашње објављене радове о појединостима испитиваног фонолошког система са тежњом да се дати подаци истовремено илуструју примерима из наше грађе новијег датума, као и да се стање дато на основу нешто старијег материјала упореди са актуелним.",
publisher = "Москва : Издательство Московского университета",
journal = "Доминанты сербской культуры",
title = "Фонолошки систем Сиринића",
pages = "78-97"
}
Реџић, А. (2020). Фонолошки систем Сиринића.
Доминанты сербской культуры
Москва : Издательство Московского университета., 78-97.
Реџић А. Фонолошки систем Сиринића. Доминанты сербской культуры. 2020;:78-97
Реџић Анђела, "Фонолошки систем Сиринића" Доминанты сербской культуры (2020):78-97

Between Collective and Personal Mythology: Oral Narratives about Moroi with the Vlachs of North-Eastern Serbia

Sorescu-Marinković, Annemarie

(Cambridge : Cambridge Scholars Publishing, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Sorescu-Marinković, Annemarie
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5248
AB  - The belief in vampires is still alive today among the Vlachs of Eastern Serbia: vampires are
both textual and extratextual creatures. The transcripts of the narratives this article is based on reveal that the vampire is part of the collective mythology of the informants, but they also belong to the personal mythological systems of each and every participant. Even if most of them are not collective creations, they relate similar experiences, follow the same textual
pattern, and thus they have the potential to become, at one moment, a collective asset, and to penetrate into the repertoire of the community.
PB  - Cambridge : Cambridge Scholars Publishing
T2  - Body, Soul, Spirits and Supernatural Communication
T1  - Between Collective and Personal Mythology: Oral Narratives about Moroi with the Vlachs of North-Eastern Serbia
ER  - 
@article{
author = "Sorescu-Marinković, Annemarie",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5248",
abstract = "The belief in vampires is still alive today among the Vlachs of Eastern Serbia: vampires are
both textual and extratextual creatures. The transcripts of the narratives this article is based on reveal that the vampire is part of the collective mythology of the informants, but they also belong to the personal mythological systems of each and every participant. Even if most of them are not collective creations, they relate similar experiences, follow the same textual
pattern, and thus they have the potential to become, at one moment, a collective asset, and to penetrate into the repertoire of the community.",
publisher = "Cambridge : Cambridge Scholars Publishing",
journal = "Body, Soul, Spirits and Supernatural Communication",
title = "Between Collective and Personal Mythology: Oral Narratives about Moroi with the Vlachs of North-Eastern Serbia"
}
Sorescu-Marinković, A. (2019). Between Collective and Personal Mythology: Oral Narratives about Moroi with the Vlachs of North-Eastern Serbia.
Body, Soul, Spirits and Supernatural Communication
Cambridge : Cambridge Scholars Publishing..
Sorescu-Marinković A. Between Collective and Personal Mythology: Oral Narratives about Moroi with the Vlachs of North-Eastern Serbia. Body, Soul, Spirits and Supernatural Communication. 2019;
Sorescu-Marinković Annemarie, "Between Collective and Personal Mythology: Oral Narratives about Moroi with the Vlachs of North-Eastern Serbia" Body, Soul, Spirits and Supernatural Communication (2019)

Orijentalno doba u kulturi sećanja Sefarda u Beogradu između dva svetska rata

Mandić, Marija; Vučina Simović, Ivana

(Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marija
AU  - Vučina Simović, Ivana
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7852
AB  - Sefardi su se, nakon progona s Iberijskog poluostrva (1492), naselili u velikom
broju na prostore Osmanskog carstva, a u Beograd nakon 1521. godine, pošto je
grad pao pod osmansku vlast. Administrativno i političko uređenje Osmanskog carstva
omogućilo je beogradskim Sefardima, kao i drugim nemuslimanima, da vekovima
žive pobožno i patrijarhalno u zasebnoj mahali. Oni su bili tesno povezani rodbinski i
poslovno s drugim sefardskim zajednicama širom Carstva, a samo površno s predstavnicima
muslimanske vlasti i pripadnicima drugih versko-etničkih grupa koje su živele
u njihovom neposrednom susedstvu. Promene su nastale tek u XIX veku, nakon uspostavljanja
srpske nacionalne države, kada je započela sve intenzivnija modernizacija
beogradske jevrejske zajednice. U ovom članku razmatra se kako su orijentalno doba
i njegove tekovine ostali zabeleženi u tekstovima koji govore o prošlosti beogradskih
Sefarda. Korpus čine sačuvane jevrejske publikacije koje su izlazile između dva svetska
rata na srpskom jeziku. One svedoče o specifičnosti sećanja beogradskih Sefarda, ali i
o sličnostima koje ona pokazuju kako s diskursima balkanskih suseda, tako i modernih
jevrejskih autora.
AB  - After being exiled from the Iberian Peninsula (1492), large numbers of
Sephardic Jews settled in the territories under the Ottoman rule, and in Belgrade after
1521, when it was conquered by the Ottomans. The administrative and political system
of the Ottoman Empire made possible for the Belgrade Sephardim, as well as for other
non-Muslims, to live piously and patriarchally in a separate city quarter (mahala) for
centuries. They were tightly connected by family and business ties with other Sephardic
communities all around the Empire, and only superficially to the members of the
other ethno-confessional groups living in their immediate surroundings. The changes
occurred only in the 19th century, after the modern Serbian nation-state was established,
and the Belgrade Jewish community entered the process of an intensive modernization.
In this article we analysed how oriental times and the Ottoman heritage were remembered
in the texts describing the past of Belgrade Jews. The corpus consists of Jewish
publications which appeared in Serbian language between the two World Wars. They
testify to the specificity of the Jewish communicative and cultural memory which praise
the position of the Jews under the Ottomans and the traditional way of life in piety and
according to the patriarchal rules, but they also bear a resemblance to the discourses
of the European and the Balkan orientalism, as well as of the modern Jewish authors.
PB  - Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
T2  - Antropologija
T1  - Orijentalno doba u kulturi sećanja Sefarda u Beogradu između dva svetska rata
T1  - Oriental times in the culture of remembrance of the Sephardim in Belgrade between the two world wars
SP  - 113
EP  - 143
IS  - 19 (3)
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marija and Vučina Simović, Ivana",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7852",
abstract = "Sefardi su se, nakon progona s Iberijskog poluostrva (1492), naselili u velikom
broju na prostore Osmanskog carstva, a u Beograd nakon 1521. godine, pošto je
grad pao pod osmansku vlast. Administrativno i političko uređenje Osmanskog carstva
omogućilo je beogradskim Sefardima, kao i drugim nemuslimanima, da vekovima
žive pobožno i patrijarhalno u zasebnoj mahali. Oni su bili tesno povezani rodbinski i
poslovno s drugim sefardskim zajednicama širom Carstva, a samo površno s predstavnicima
muslimanske vlasti i pripadnicima drugih versko-etničkih grupa koje su živele
u njihovom neposrednom susedstvu. Promene su nastale tek u XIX veku, nakon uspostavljanja
srpske nacionalne države, kada je započela sve intenzivnija modernizacija
beogradske jevrejske zajednice. U ovom članku razmatra se kako su orijentalno doba
i njegove tekovine ostali zabeleženi u tekstovima koji govore o prošlosti beogradskih
Sefarda. Korpus čine sačuvane jevrejske publikacije koje su izlazile između dva svetska
rata na srpskom jeziku. One svedoče o specifičnosti sećanja beogradskih Sefarda, ali i
o sličnostima koje ona pokazuju kako s diskursima balkanskih suseda, tako i modernih
jevrejskih autora., After being exiled from the Iberian Peninsula (1492), large numbers of
Sephardic Jews settled in the territories under the Ottoman rule, and in Belgrade after
1521, when it was conquered by the Ottomans. The administrative and political system
of the Ottoman Empire made possible for the Belgrade Sephardim, as well as for other
non-Muslims, to live piously and patriarchally in a separate city quarter (mahala) for
centuries. They were tightly connected by family and business ties with other Sephardic
communities all around the Empire, and only superficially to the members of the
other ethno-confessional groups living in their immediate surroundings. The changes
occurred only in the 19th century, after the modern Serbian nation-state was established,
and the Belgrade Jewish community entered the process of an intensive modernization.
In this article we analysed how oriental times and the Ottoman heritage were remembered
in the texts describing the past of Belgrade Jews. The corpus consists of Jewish
publications which appeared in Serbian language between the two World Wars. They
testify to the specificity of the Jewish communicative and cultural memory which praise
the position of the Jews under the Ottomans and the traditional way of life in piety and
according to the patriarchal rules, but they also bear a resemblance to the discourses
of the European and the Balkan orientalism, as well as of the modern Jewish authors.",
publisher = "Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu",
journal = "Antropologija",
title = "Orijentalno doba u kulturi sećanja Sefarda u Beogradu između dva svetska rata, Oriental times in the culture of remembrance of the Sephardim in Belgrade between the two world wars",
pages = "113-143",
number = "19 (3)"
}
Mandić, M.,& Vučina Simović, I. (2019). Oriental times in the culture of remembrance of the Sephardim in Belgrade between the two world wars.
Antropologija
Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.(19 (3)), 113-143.
Mandić M, Vučina Simović I. Oriental times in the culture of remembrance of the Sephardim in Belgrade between the two world wars. Antropologija. 2019;(19 (3)):113-143
Mandić Marija, Vučina Simović Ivana, "Oriental times in the culture of remembrance of the Sephardim in Belgrade between the two world wars" Antropologija, no. 19 (3) (2019):113-143

„Жизнь“ ритуала после „угасания“ : Пример додолы из села Сигетчеп в Венгрии [The ’life’ of an extinguished ritual: The case of the rain ritual dodola from Szigetcsép in Hungary]

Мандич, Мария

(Москва : Российская академия наук, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Мандич, Мария
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7850
AB  - В статье речь идет об архаичном обряде вызывания дождя додола, который был
распространен среди сербов села Сигетчеп (венг. Szigetcsép) в Венгрии вплоть до
50-х годов XX в. Данные собраны во время этнолингвистических и антрополинг-
вистических исследований 2001–2008 гг., которые проводил коллектив Института
балканистики САНИ. В центре анализа находится переход обряда додола, кото-
рый больше не практикуется, из культурной в коммуникативную память сооб-
щества, т.е. из ритуала в нарратив.
AB  - This paper presents an archaic ritual intended to invoke rain named dodola, which was
performed by the Serbian community of Čip/Szigetcsép in Hungary until the 1950’s. The
data were collected in the ethnolinguistic and anthropolinguistic fieldwork carried out in
the period 2001–2008 by the research team of the Institute for Balkan Studies SASA. The
analysis focuses upon the process of transition of the extinguished rain ritual from cultural
to communicative memory of the community, that is from ritual to narrative mode.
PB  - Москва : Российская академия наук
T2  - Славяноведение
T1  - „Жизнь“ ритуала после „угасания“ : Пример додолы из села Сигетчеп в Венгрии [The ’life’ of an extinguished ritual: The case of the rain ritual dodola from Szigetcsép in Hungary]
SP  - 15
EP  - 29
IS  - 6
DO  - 10.31857/S0869544X0006755-3
ER  - 
@article{
author = "Мандич, Мария",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7850",
abstract = "В статье речь идет об архаичном обряде вызывания дождя додола, который был
распространен среди сербов села Сигетчеп (венг. Szigetcsép) в Венгрии вплоть до
50-х годов XX в. Данные собраны во время этнолингвистических и антрополинг-
вистических исследований 2001–2008 гг., которые проводил коллектив Института
балканистики САНИ. В центре анализа находится переход обряда додола, кото-
рый больше не практикуется, из культурной в коммуникативную память сооб-
щества, т.е. из ритуала в нарратив., This paper presents an archaic ritual intended to invoke rain named dodola, which was
performed by the Serbian community of Čip/Szigetcsép in Hungary until the 1950’s. The
data were collected in the ethnolinguistic and anthropolinguistic fieldwork carried out in
the period 2001–2008 by the research team of the Institute for Balkan Studies SASA. The
analysis focuses upon the process of transition of the extinguished rain ritual from cultural
to communicative memory of the community, that is from ritual to narrative mode.",
publisher = "Москва : Российская академия наук",
journal = "Славяноведение",
title = "„Жизнь“ ритуала после „угасания“ : Пример додолы из села Сигетчеп в Венгрии [The ’life’ of an extinguished ritual: The case of the rain ritual dodola from Szigetcsép in Hungary]",
pages = "15-29",
number = "6",
doi = "10.31857/S0869544X0006755-3"
}
Мандич, М. (2019). „Жизнь“ ритуала после „угасания“ : Пример додолы из села Сигетчеп в Венгрии [The ’life’ of an extinguished ritual: The case of the rain ritual dodola from Szigetcsép in Hungary].
Славяноведение
Москва : Российская академия наук.(6), 15-29.
https://doi.org/10.31857/S0869544X0006755-3
Мандич М. „Жизнь“ ритуала после „угасания“ : Пример додолы из села Сигетчеп в Венгрии [The ’life’ of an extinguished ritual: The case of the rain ritual dodola from Szigetcsép in Hungary]. Славяноведение. 2019;(6):15-29
Мандич Мария, "„Жизнь“ ритуала после „угасания“ : Пример додолы из села Сигетчеп в Венгрии [The ’life’ of an extinguished ritual: The case of the rain ritual dodola from Szigetcsép in Hungary]" Славяноведение, no. 6 (2019):15-29,
https://doi.org/10.31857/S0869544X0006755-3 .

Tendencies in expressing verbal aspect in the Gurbet Romani: pilot experimental study with elementary-school children

Mirić, Mirjana

(Novi Sad : Faculty of Philosophy, University of Novi Sad, 2019)

TY  - CONF
AU  - Mirić, Mirjana
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7010
AB  - The Romani system of tense-aspect-modality categories consists of three dimensions: aspectual (perfective : non-perfective), temporal (remote : non-remote), and modal (the category “intentionality”). Aspect is expressed as an extension to the verb stem: the perfective aspect is marked with a perfective marker added to the stem in order to express a completed event, whereas the absence of perfectivity provides an ongoing perspective (Matras 2001). This paper reports on a pilot study of verbal aspect in the Gurbet variety of Romani spoken by elementary-school children in eastern Serbia (the village of Minićevo, next to the town of Knjaževac). Participants (7 Romani-Serbian bilingual children aged 7 to 10) were shown short non-verbal cartoons from the serial “Die Sendung mit der Maus”. Participants were asked to retell the content of the cartoons and their production was video-recorded and transcribed. The research was conducted in November 2017, and the material is available in the Digital Archive of the Institute for Balkan Studies (Belgrade). The analysis is based on 23 narratives revealing the following tendencies: perfective markers are added to the verb stems to express completed events; ongoing events are typically unmarked for perfectivity; verbs unmarked for perfectivity additionally refer
to completed events; Serbian loanverbs, morphologically adapted to Romani, are used to convey the aspect; and perfectivity is additionally achieved by borrowing Serbian prefixes. Although the majority of verbs behave in the expected way in terms of aspect, several exceptions are observed, suggesting that the choice of a verb form (perfective vs. nonperfective) might refer to the temporal dimension of an event, to its iterativity, or moreover be used for the narrative purposes.
PB  - Novi Sad : Faculty of Philosophy, University of Novi Sad
C3  - Studies in language and mind 3. Selected papers from the 6th & 7th Workshop on Psycholinguistic, Neurolinguistic and ClinicalLinguistic Research
T1  - Tendencies in expressing verbal aspect in the Gurbet Romani: pilot experimental study with elementary-school children
ER  - 
@conference{
author = "Mirić, Mirjana",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7010",
abstract = "The Romani system of tense-aspect-modality categories consists of three dimensions: aspectual (perfective : non-perfective), temporal (remote : non-remote), and modal (the category “intentionality”). Aspect is expressed as an extension to the verb stem: the perfective aspect is marked with a perfective marker added to the stem in order to express a completed event, whereas the absence of perfectivity provides an ongoing perspective (Matras 2001). This paper reports on a pilot study of verbal aspect in the Gurbet variety of Romani spoken by elementary-school children in eastern Serbia (the village of Minićevo, next to the town of Knjaževac). Participants (7 Romani-Serbian bilingual children aged 7 to 10) were shown short non-verbal cartoons from the serial “Die Sendung mit der Maus”. Participants were asked to retell the content of the cartoons and their production was video-recorded and transcribed. The research was conducted in November 2017, and the material is available in the Digital Archive of the Institute for Balkan Studies (Belgrade). The analysis is based on 23 narratives revealing the following tendencies: perfective markers are added to the verb stems to express completed events; ongoing events are typically unmarked for perfectivity; verbs unmarked for perfectivity additionally refer
to completed events; Serbian loanverbs, morphologically adapted to Romani, are used to convey the aspect; and perfectivity is additionally achieved by borrowing Serbian prefixes. Although the majority of verbs behave in the expected way in terms of aspect, several exceptions are observed, suggesting that the choice of a verb form (perfective vs. nonperfective) might refer to the temporal dimension of an event, to its iterativity, or moreover be used for the narrative purposes.",
publisher = "Novi Sad : Faculty of Philosophy, University of Novi Sad",
journal = "Studies in language and mind 3. Selected papers from the 6th & 7th Workshop on Psycholinguistic, Neurolinguistic and ClinicalLinguistic Research",
title = "Tendencies in expressing verbal aspect in the Gurbet Romani: pilot experimental study with elementary-school children"
}
Mirić, M. (2019). Tendencies in expressing verbal aspect in the Gurbet Romani: pilot experimental study with elementary-school children.
Studies in language and mind 3. Selected papers from the 6th & 7th Workshop on Psycholinguistic, Neurolinguistic and ClinicalLinguistic Research
Novi Sad : Faculty of Philosophy, University of Novi Sad..
Mirić M. Tendencies in expressing verbal aspect in the Gurbet Romani: pilot experimental study with elementary-school children. Studies in language and mind 3. Selected papers from the 6th & 7th Workshop on Psycholinguistic, Neurolinguistic and ClinicalLinguistic Research. 2019;
Mirić Mirjana, "Tendencies in expressing verbal aspect in the Gurbet Romani: pilot experimental study with elementary-school children" Studies in language and mind 3. Selected papers from the 6th & 7th Workshop on Psycholinguistic, Neurolinguistic and ClinicalLinguistic Research (2019)

Изазови и значај извођења наставе ромског језика у Књажевцу и околини

Мирић, Мирјана

(Књажевац : Народна библиотека "Његош", 2019)

TY  - CHAP
AU  - Мирић, Мирјана
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7011
AB  - Циљ прилога је да укаже на значај организовања (факултативне) наставе ромског језика и других образовних активности намењених ромској деци у основним школама у Књажевцу и околини. У фокусу прилога је настава ромског коју организује Основна школа „Димитрије Тодоровић Каплар“ у Књажевцу. За потребе истраживања снимљен је час ромског језика, спроведени су интервјуи са наставницом ромског, педагошким асистентом, директором школе и једном учитељицом, као и интервјуи са ученицима који похађају наставу. У рад су укључени и делови интервјуа са особљем и ученицима Основне школе „Дубрава“ у Минићеву, као и разговор са библиотекарком Народне библиотеке „Његош“ у Књажевцу. Материјал је снимљен у јулу и новембру 2017. и мају 2018. године и доступан је у оквиру ДАБИ базе (Дигитални архив Балканолошког института САНУ, Београд). Квалитативна анализа показује да се едукативне активности школа и Библиотеке могу сматрати значајним афирмативним мерама усмереним ка промоцији и дестигматизацији ромског, које су од велике важности будући да саговорници указују на и даље присутну стигматизацију ромског језика и ограниченост домена употребе овог језика.
PB  - Књажевац : Народна библиотека "Његош"
T2  - Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја
T1  - Изазови и значај извођења наставе ромског језика у Књажевцу и околини
SP  - 158
EP  - 178
ER  - 
@article{
author = "Мирић, Мирјана",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7011",
abstract = "Циљ прилога је да укаже на значај организовања (факултативне) наставе ромског језика и других образовних активности намењених ромској деци у основним школама у Књажевцу и околини. У фокусу прилога је настава ромског коју организује Основна школа „Димитрије Тодоровић Каплар“ у Књажевцу. За потребе истраживања снимљен је час ромског језика, спроведени су интервјуи са наставницом ромског, педагошким асистентом, директором школе и једном учитељицом, као и интервјуи са ученицима који похађају наставу. У рад су укључени и делови интервјуа са особљем и ученицима Основне школе „Дубрава“ у Минићеву, као и разговор са библиотекарком Народне библиотеке „Његош“ у Књажевцу. Материјал је снимљен у јулу и новембру 2017. и мају 2018. године и доступан је у оквиру ДАБИ базе (Дигитални архив Балканолошког института САНУ, Београд). Квалитативна анализа показује да се едукативне активности школа и Библиотеке могу сматрати значајним афирмативним мерама усмереним ка промоцији и дестигматизацији ромског, које су од велике важности будући да саговорници указују на и даље присутну стигматизацију ромског језика и ограниченост домена употребе овог језика.",
publisher = "Књажевац : Народна библиотека "Његош"",
journal = "Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја",
title = "Изазови и значај извођења наставе ромског језика у Књажевцу и околини",
pages = "158-178"
}
Мирић, М. (2019). Изазови и значај извођења наставе ромског језика у Књажевцу и околини.
Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја
Књажевац : Народна библиотека "Његош"., 158-178.
Мирић М. Изазови и значај извођења наставе ромског језика у Књажевцу и околини. Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја. 2019;:158-178
Мирић Мирјана, "Изазови и значај извођења наставе ромског језика у Књажевцу и околини" Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја (2019):158-178

Темат: Ислам, појединац и делатне заједнице у Београду некад и сад

Мандић, Марија; Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марија
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7851
AB  - Наслов темата указује на нашу намеру да представимо радове који се баве како једним важним, а занемареним, делом културног наслеђа –  османским наслеђем, тако и положајем, дискурсима и праксама београдских муслимана некад и сад. Због тога уводну реч почињемо одређивањем  делова наслова. Ислам у овом наслову, поред тога што означава           
монотеистичку религију која потиче од учења пророка Мухамеда из 7. века, служи и да oзначи један широк културни и друштвени круг у који спадају  заједнице и појединци, чије је живљење, деловање и мишљење обележено  посредном или непосредном везом с исламом као религијом.
PB  - Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
T2  - Antropologija
T1  - Темат: Ислам, појединац и делатне заједнице у Београду некад и сад
T1  - Thematic Issue: Islam, individual and communities of practice in Belgrade then and now
SP  - 9
EP  - 14
IS  - 19 (3)
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марија and Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7851",
abstract = "Наслов темата указује на нашу намеру да представимо радове који се баве како једним важним, а занемареним, делом културног наслеђа –  османским наслеђем, тако и положајем, дискурсима и праксама београдских муслимана некад и сад. Због тога уводну реч почињемо одређивањем  делова наслова. Ислам у овом наслову, поред тога што означава           
монотеистичку религију која потиче од учења пророка Мухамеда из 7. века, служи и да oзначи један широк културни и друштвени круг у који спадају  заједнице и појединци, чије је живљење, деловање и мишљење обележено  посредном или непосредном везом с исламом као религијом.",
publisher = "Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu",
journal = "Antropologija",
title = "Темат: Ислам, појединац и делатне заједнице у Београду некад и сад, Thematic Issue: Islam, individual and communities of practice in Belgrade then and now",
pages = "9-14",
number = "19 (3)"
}
Мандић, М.,& Ђорђевић Црнобрња, Ј. (2019). Thematic Issue: Islam, individual and communities of practice in Belgrade then and now.
Antropologija
Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.(19 (3)), 9-14.
Мандић М, Ђорђевић Црнобрња Ј. Thematic Issue: Islam, individual and communities of practice in Belgrade then and now. Antropologija. 2019;(19 (3)):9-14
Мандић Марија, Ђорђевић Црнобрња Јадранка, "Thematic Issue: Islam, individual and communities of practice in Belgrade then and now" Antropologija, no. 19 (3) (2019):9-14

Угроженост животне средине као елемент антрополошко-лингвистичких интервјуа у Књажевцу и околини

Ћирковић, Светлана

(Књажевац : Народна библиотека "Његош", 2019)

TY  - CHAP
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5734
AB  - Овај прилог настао је на основу теренске антрополошко-лингвистичке грађе документоване од 2015. до 2017. године у Књажевцу и селима у околини Књажевца. С једне стране, циљ прилога је да укаже на место екологије у друштвено-хуманистичким наукама, да истакне најважније појмове, правце и смернице истраживања друштвено-хуманистичких наука у области екологије. С друге стране, коментарисани фрагменти теренских разговора указују на еколошку свест саговорника, спонтано истицање угрожености животне средине, и уочавање последица нарушене равнотеже у природи на свакодневни живот људи. Придавање значаја овим темама у наративима истиче потребу за систематским истраживањима у друштвено-хуманистичким наукама, али и за
ургентношћу ових истраживања.
AB  - This paper is based on the fieldwork anthropological and linguistic data, documented
from 2015 to 2017 in Knjaževac and surrounding villages. On the one hand, the paper aims
at pointing out the place of ecology in social sciences and humanities, highlighting the most
important terms and directions of studies in the field of ecology. On the other hand, the fragments
of fieldwork interviews indicate ecological consciousness of the participants who spontaneously
highlight the environmental vulnerability and observe the consequences of the disturbed
equilibrium in nature for everyday life. Paying attention to these issues in fieldwork narratives
triggers the need for systematical study of ecological awareness in social sciences and humanities, as well as for its urgency.
PB  - Књажевац : Народна библиотека "Његош"
PB  - Београд : Српско географско друштво
T2  - Књажевачки крај - потенцијали, стање и перспективе развоја
T1  - Угроженост животне средине као елемент антрополошко-лингвистичких интервјуа у Књажевцу и околини
T1  - Environmental vulnerability as an element in anthropological-linguistic interviews in Knjaževac and the surroundings
SP  - 145
EP  - 157
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5734",
abstract = "Овај прилог настао је на основу теренске антрополошко-лингвистичке грађе документоване од 2015. до 2017. године у Књажевцу и селима у околини Књажевца. С једне стране, циљ прилога је да укаже на место екологије у друштвено-хуманистичким наукама, да истакне најважније појмове, правце и смернице истраживања друштвено-хуманистичких наука у области екологије. С друге стране, коментарисани фрагменти теренских разговора указују на еколошку свест саговорника, спонтано истицање угрожености животне средине, и уочавање последица нарушене равнотеже у природи на свакодневни живот људи. Придавање значаја овим темама у наративима истиче потребу за систематским истраживањима у друштвено-хуманистичким наукама, али и за
ургентношћу ових истраживања., This paper is based on the fieldwork anthropological and linguistic data, documented
from 2015 to 2017 in Knjaževac and surrounding villages. On the one hand, the paper aims
at pointing out the place of ecology in social sciences and humanities, highlighting the most
important terms and directions of studies in the field of ecology. On the other hand, the fragments
of fieldwork interviews indicate ecological consciousness of the participants who spontaneously
highlight the environmental vulnerability and observe the consequences of the disturbed
equilibrium in nature for everyday life. Paying attention to these issues in fieldwork narratives
triggers the need for systematical study of ecological awareness in social sciences and humanities, as well as for its urgency.",
publisher = "Књажевац : Народна библиотека "Његош", Београд : Српско географско друштво",
journal = "Књажевачки крај - потенцијали, стање и перспективе развоја",
title = "Угроженост животне средине као елемент антрополошко-лингвистичких интервјуа у Књажевцу и околини, Environmental vulnerability as an element in anthropological-linguistic interviews in Knjaževac and the surroundings",
pages = "145-157"
}
Ћирковић, С. (2019). Environmental vulnerability as an element in anthropological-linguistic interviews in Knjaževac and the surroundings.
Књажевачки крај - потенцијали, стање и перспективе развоја
Београд : Српско географско друштво., 145-157.
Ћирковић С. Environmental vulnerability as an element in anthropological-linguistic interviews in Knjaževac and the surroundings. Књажевачки крај - потенцијали, стање и перспективе развоја. 2019;:145-157
Ћирковић Светлана, "Environmental vulnerability as an element in anthropological-linguistic interviews in Knjaževac and the surroundings" Књажевачки крај - потенцијали, стање и перспективе развоја (2019):145-157

Literature in an Esoteric Key

Sorescu-Marinković, Annemarie

(Tartu : Folk Belief and Media Group of the Estonian Literary Museum, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Sorescu-Marinković, Annemarie
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5717
AB  - The twenty essays of the volume, as diverse as the field itself, testify, from different
perspectives, that the reception of esotericism in literature and arts largely overlaps
with the shift of influences as formulated by classical literary history. Furthermore,
they show that the migration of esoteric ideas through different areas of culture found
a most fertile ground in Central and Eastern Europe, proving thus that the editor’s
concern, expressed in the introduction, that this particular spatial framework might
not be appropriate, was not founded.
PB  - Tartu : Folk Belief and Media Group of the Estonian Literary Museum
T2  - Folkore
T1  - Literature in an Esoteric Key
SP  - 165
EP  - 168
VL  - 74
ER  - 
@article{
author = "Sorescu-Marinković, Annemarie",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5717",
abstract = "The twenty essays of the volume, as diverse as the field itself, testify, from different
perspectives, that the reception of esotericism in literature and arts largely overlaps
with the shift of influences as formulated by classical literary history. Furthermore,
they show that the migration of esoteric ideas through different areas of culture found
a most fertile ground in Central and Eastern Europe, proving thus that the editor’s
concern, expressed in the introduction, that this particular spatial framework might
not be appropriate, was not founded.",
publisher = "Tartu : Folk Belief and Media Group of the Estonian Literary Museum",
journal = "Folkore",
title = "Literature in an Esoteric Key",
pages = "165-168",
volume = "74"
}
Sorescu-Marinković, A. (2018). Literature in an Esoteric Key.
Folkore
Tartu : Folk Belief and Media Group of the Estonian Literary Museum., 74, 165-168.
Sorescu-Marinković A. Literature in an Esoteric Key. Folkore. 2018;74:165-168
Sorescu-Marinković Annemarie, "Literature in an Esoteric Key" Folkore, 74 (2018):165-168

Non-dominant varieties of Romanian in Serbia: between pluricentricity and division

Sorescu-Marinković, Annemarie; Huțanu, Monica

(Frankfurt : Peter Lang Verlag, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Sorescu-Marinković, Annemarie
AU  - Huțanu, Monica
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5795
AB  - This paper addresses the pluricentricity of Romanian, focusing on the two non-dominant varieties spoken in Serbia, Vojvodina Romanian and Vlach Romanian. We will discuss the development and current situation of the two varieties and will examine the differences between them regarding their historical and sociolinguistic context, official status in Serbia, self-identification of the speakers and identification of the outgroup, attitudes towards and linguistic distance from Romania Romanian. We will also discuss the differences in what concerns norm creation and codification: while Vojvodina Romanian is characterized by a low degree of autonomy towards the dominant variety and a general exonormative attitude, Vlach Romanian has started to codify its own proper norms and is undergoing a process of endonormative standardization.
PB  - Frankfurt : Peter Lang Verlag
PB  - Wien : Peter Lang Verlag
T2  - Pluricentric Languages and Non-Dominant Varieties Worldwide: New pluricentric languages – old problems
T1  - Non-dominant varieties of Romanian in Serbia: between pluricentricity and division
SP  - 233
EP  - 246
ER  - 
@article{
author = "Sorescu-Marinković, Annemarie and Huțanu, Monica",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5795",
abstract = "This paper addresses the pluricentricity of Romanian, focusing on the two non-dominant varieties spoken in Serbia, Vojvodina Romanian and Vlach Romanian. We will discuss the development and current situation of the two varieties and will examine the differences between them regarding their historical and sociolinguistic context, official status in Serbia, self-identification of the speakers and identification of the outgroup, attitudes towards and linguistic distance from Romania Romanian. We will also discuss the differences in what concerns norm creation and codification: while Vojvodina Romanian is characterized by a low degree of autonomy towards the dominant variety and a general exonormative attitude, Vlach Romanian has started to codify its own proper norms and is undergoing a process of endonormative standardization.",
publisher = "Frankfurt : Peter Lang Verlag, Wien : Peter Lang Verlag",
journal = "Pluricentric Languages and Non-Dominant Varieties Worldwide: New pluricentric languages – old problems",
title = "Non-dominant varieties of Romanian in Serbia: between pluricentricity and division",
pages = "233-246"
}
Sorescu-Marinković, A.,& Huțanu, M. (2018). Non-dominant varieties of Romanian in Serbia: between pluricentricity and division.
Pluricentric Languages and Non-Dominant Varieties Worldwide: New pluricentric languages – old problems
Wien : Peter Lang Verlag., 233-246.
Sorescu-Marinković A, Huțanu M. Non-dominant varieties of Romanian in Serbia: between pluricentricity and division. Pluricentric Languages and Non-Dominant Varieties Worldwide: New pluricentric languages – old problems. 2018;:233-246
Sorescu-Marinković Annemarie, Huțanu Monica, "Non-dominant varieties of Romanian in Serbia: between pluricentricity and division" Pluricentric Languages and Non-Dominant Varieties Worldwide: New pluricentric languages – old problems (2018):233-246

Rudarii și patrimoniul cultural imaterial

Sorescu-Marinković, Annemarie

(București : Editura Etnologica, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Sorescu-Marinković, Annemarie
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5794
AB  - The aim of this paper is to shed light on the role of the Bayash in preserving and transmitting both the Romanian, and their own intangible cultural heritage. After presenting the general UNESCO frame for cultural heritage protection and discussing the way it is implemented in Romania, the paper focuses on the Bayash, both within and outside the country, and identifies core elements of their culture which function as identity markers and should be included on a representative list of intangible cultural heritage: the ritual of gurban, woodcarving, the manufacture of clay ovens etc. Last but not least, the paper raises several questions regarding the way in which the cultural heritage of minority groups is best preserved.
PB  - București : Editura Etnologica
T2  - Patrimoniu și patrimonializare, Editura Etnologica, București
T1  - Rudarii și patrimoniul cultural imaterial
T1  - The Bayash and the Intangible Cultural Heritage
ER  - 
@article{
author = "Sorescu-Marinković, Annemarie",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5794",
abstract = "The aim of this paper is to shed light on the role of the Bayash in preserving and transmitting both the Romanian, and their own intangible cultural heritage. After presenting the general UNESCO frame for cultural heritage protection and discussing the way it is implemented in Romania, the paper focuses on the Bayash, both within and outside the country, and identifies core elements of their culture which function as identity markers and should be included on a representative list of intangible cultural heritage: the ritual of gurban, woodcarving, the manufacture of clay ovens etc. Last but not least, the paper raises several questions regarding the way in which the cultural heritage of minority groups is best preserved.",
publisher = "București : Editura Etnologica",
journal = "Patrimoniu și patrimonializare, Editura Etnologica, București",
title = "Rudarii și patrimoniul cultural imaterial, The Bayash and the Intangible Cultural Heritage"
}
Sorescu-Marinković, A. (2018). The Bayash and the Intangible Cultural Heritage.
Patrimoniu și patrimonializare, Editura Etnologica, București
București : Editura Etnologica..
Sorescu-Marinković A. The Bayash and the Intangible Cultural Heritage. Patrimoniu și patrimonializare, Editura Etnologica, București. 2018;
Sorescu-Marinković Annemarie, "The Bayash and the Intangible Cultural Heritage" Patrimoniu și patrimonializare, Editura Etnologica, București (2018)

Writing systems and linguistic identity of the Vlach community of Eastern Serbia

Sorescu-Marinković, Annemarie; Huțanu, Monica

(Iaşi : Facultatea de Litere Universitatea „Alexandru Ioan Cuza”, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Sorescu-Marinković, Annemarie
AU  - Huțanu, Monica
PY  - 2018
UR  - http://www.diacronia.ro/en/journal/issue/7/A106/en
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5246
AB  - In this article we examine, from a predominantly sociolinguistic perspective, the writing systems created throughout time for the graphic rendering of the variety of Romanian spoken by the Vlachs of Eastern Serbia. We especially investigate what influences the choice of a script (Latin or Cyrillic), of orthographic conventions and of a writing system, and how this choice correlates with the ideological attitude (reintegrationist or independentist) of the proponents.
PB  - Iaşi  : Facultatea de Litere Universitatea „Alexandru Ioan Cuza”
T2  - Diacronia
T1  - Writing systems and linguistic identity of the Vlach community of Eastern Serbia
SP  - 1
EP  - 14
IS  - 7
DO  - doi:10.17684/i7A106en
ER  - 
@article{
author = "Sorescu-Marinković, Annemarie and Huțanu, Monica",
year = "2018",
url = "http://www.diacronia.ro/en/journal/issue/7/A106/en, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5246",
abstract = "In this article we examine, from a predominantly sociolinguistic perspective, the writing systems created throughout time for the graphic rendering of the variety of Romanian spoken by the Vlachs of Eastern Serbia. We especially investigate what influences the choice of a script (Latin or Cyrillic), of orthographic conventions and of a writing system, and how this choice correlates with the ideological attitude (reintegrationist or independentist) of the proponents.",
publisher = "Iaşi  : Facultatea de Litere Universitatea „Alexandru Ioan Cuza”",
journal = "Diacronia",
title = "Writing systems and linguistic identity of the Vlach community of Eastern Serbia",
pages = "1-14",
number = "7",
doi = "doi:10.17684/i7A106en"
}
Sorescu-Marinković, A.,& Huțanu, M. (2018). Writing systems and linguistic identity of the Vlach community of Eastern Serbia.
Diacronia
Iaşi  : Facultatea de Litere Universitatea „Alexandru Ioan Cuza”.(7), 1-14.
https://doi.org/doi:10.17684/i7A106en
Sorescu-Marinković A, Huțanu M. Writing systems and linguistic identity of the Vlach community of Eastern Serbia. Diacronia. 2018;(7):1-14
Sorescu-Marinković Annemarie, Huțanu Monica, "Writing systems and linguistic identity of the Vlach community of Eastern Serbia" Diacronia, no. 7 (2018):1-14,
https://doi.org/doi:10.17684/i7A106en .

Pančevački Romi Gabori: vera i jezik vere

Sorescu-Marinković, Annemarie

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Sorescu-Marinković, Annemarie
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5245
AB  - Габори су једна од многобројних ромских група из Ердеља, Румуније, који учествују у транснационалној миграцији Рома. За разлику од других Рома, који су се углавном ориентисали према земаља западне Европе, мала заједница Габора од недавно живи у Панчеву, где се баве трговином. Габори су тројезични (говоре ромски, румунски и мађарски), а већина су чланови адвентистичке цркве, коју редовно посећују и у Панчеву. У раду се даје кратак историјски преглед Габора, са посебним освртом на њихов мултилингвизам и религиозност, коју у последње време обележава масовно преобраћање у неопротестантске деноминације. На основу разговора са члановима ромске заједнице и са адвентистичким пастором, као и присуства богослужењу у адвентистичкој цркви у Панчеву, аутор анализира звучни пејзаж цркве, у којој се преплиће више језика и дијалекта (стандардни, ердељски и банатски румунски, мађарски, српски и ромски), проценивши улогу коју вера и језик имају у очувању идентитета ове ромске групе, у условима њихове транснационалне миграције.

The Gabors are one of the many Roma communities of Transylvania, Romania, engaged in the transnational migration of Roma. Unlike most Romanian Roma groups, whose favourite destinations are Western European countries, a small Gabor community has recently settled in Pančevo, a small town in central Serbia, 20 km away from the capital Belgrade. Its members are trilingual (they speak Romani, Romanian and Hungarian), and most of them are active members of the Adventist Church, which they regularly go to in Pančevo. The paper offers a brief historical overview of the Gabor community, with a special emphasis on their multilingualism and religiosity, which has recently been marked by mass conversion to neo-Protestant denominations. Based on interviews with members of the Gabor community from Serbia and with the Adventist pastor in Pančevo, as well as on attendance of the religious service of the Adventist Church in this town, the author analyses the soundscape of the church, where several languages and dialects intertwine (standard, Transylvania and Banat Romanian, Hungarian, Serbian and Romani), assessing the role religion and language play in preserving Gabor Roma identity abroad.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Српска Академија науке и уметности
T2  - Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији: зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016.
T1  - Pančevački Romi Gabori: vera i jezik vere
T1  - Gabori Roma of Pančevo : faith and the language of faith
SP  - 309
EP  - 326
ER  - 
@article{
author = "Sorescu-Marinković, Annemarie",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5245",
abstract = "Габори су једна од многобројних ромских група из Ердеља, Румуније, који учествују у транснационалној миграцији Рома. За разлику од других Рома, који су се углавном ориентисали према земаља западне Европе, мала заједница Габора од недавно живи у Панчеву, где се баве трговином. Габори су тројезични (говоре ромски, румунски и мађарски), а већина су чланови адвентистичке цркве, коју редовно посећују и у Панчеву. У раду се даје кратак историјски преглед Габора, са посебним освртом на њихов мултилингвизам и религиозност, коју у последње време обележава масовно преобраћање у неопротестантске деноминације. На основу разговора са члановима ромске заједнице и са адвентистичким пастором, као и присуства богослужењу у адвентистичкој цркви у Панчеву, аутор анализира звучни пејзаж цркве, у којој се преплиће више језика и дијалекта (стандардни, ердељски и банатски румунски, мађарски, српски и ромски), проценивши улогу коју вера и језик имају у очувању идентитета ове ромске групе, у условима њихове транснационалне миграције.

The Gabors are one of the many Roma communities of Transylvania, Romania, engaged in the transnational migration of Roma. Unlike most Romanian Roma groups, whose favourite destinations are Western European countries, a small Gabor community has recently settled in Pančevo, a small town in central Serbia, 20 km away from the capital Belgrade. Its members are trilingual (they speak Romani, Romanian and Hungarian), and most of them are active members of the Adventist Church, which they regularly go to in Pančevo. The paper offers a brief historical overview of the Gabor community, with a special emphasis on their multilingualism and religiosity, which has recently been marked by mass conversion to neo-Protestant denominations. Based on interviews with members of the Gabor community from Serbia and with the Adventist pastor in Pančevo, as well as on attendance of the religious service of the Adventist Church in this town, the author analyses the soundscape of the church, where several languages and dialects intertwine (standard, Transylvania and Banat Romanian, Hungarian, Serbian and Romani), assessing the role religion and language play in preserving Gabor Roma identity abroad.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Српска Академија науке и уметности",
journal = "Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији: зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016.",
title = "Pančevački Romi Gabori: vera i jezik vere, Gabori Roma of Pančevo : faith and the language of faith",
pages = "309-326"
}
Sorescu-Marinković, A. (2018). Gabori Roma of Pančevo : faith and the language of faith.
Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији: зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016.
Београд : Српска Академија науке и уметности., 309-326.
Sorescu-Marinković A. Gabori Roma of Pančevo : faith and the language of faith. Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији: зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016.. 2018;:309-326
Sorescu-Marinković Annemarie, "Gabori Roma of Pančevo : faith and the language of faith" Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији: зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016. (2018):309-326

Ромолошка лексикографија у Србији : стање и доступност

Ђурић, Љубица

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Ђурић, Љубица
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10155
AB  - Први проблем у оцењивању стања ромолошке лексикографије у Србији и земљама бивше Југославије јесте управо термин „ромски”. Ромски језик на овом подручју дијалекатски је веома разуђен, а стандард у односу
на који би се одредио ниво „дијалектности” неке лексикографске одреднице или
лексеме тек је недавно установљен (али остаје отворено питање његове примене).
У овом прилогу акценат је на речницима гурбетског дијалекта (који су доминантни), мада сами аутори речника нису увек сасвим прецизни у дефинисању по
том питању, што је последица њихове жеље да баш њихов речник буде основа за
стандардизацију ромског језика, барем у њиховим земљама. Аутори речника и
имплицитно предлажу стандард својим правописним решењима (избор писма)
или бележењем рестрикција којима подлежу одређене речи у речнику (праћење
језичког раслојавања). Када је у питању прилагођеност наставницима и ученицима ромског, речници се разликују у степену обраде одредница: фонолошке
(да ли акцентују реч или не; колико изговорних варијаната наводе), морфолошке
(које облике речи наводе), лексиколошке (које нивое језичког раслојавања прате;
да ли су дати примери употребе) и др. Прегледом актуелних речника ромског
доступних у Србији, објављених у Србији или у суседним земљама пре стандардизације, и указивањем на досадашње стање ромолошке лексикографије, у раду
се даје предлог за израду још потпунијих, обухватнијих и исцрпнијих речника
ромског језика, што би било корисно како у настави, тако и у научном раду. Ту
посебно истичемо могућности које дају електронски речници.
AB  - When assessing the state of Romani lexicography in Serbia and the countries
of the former Yugoslavia, the first problem one encounters is the use of the term
“Romani”. The Romani language spoken in Serbia is by no means unified; on the
contrary, there is a great deal of dialectal and territorial variation, and the standard by which the degree of dialectal variation can be determined has only recently
been established. The examined dictionaries are all dictionaries of the Gurbet dialect,
although the authors may not always be explicit about it, which can be explained
by their aspirations concerning the standarization of the Romani language in their
respective countries. The authors implicitly suggest what the standard forms should
be by their orthographic choices, or by their way of (not)signalling linguistic stratification – social, territorial, temporal, etc. Viewed as language learning and teaching tools for teachers and students of Romani, these dictionaries differ significantly
in their treatment of phonological, morphological or lexicological information they
offer. By examining the dictionaries of Romani available and published either in Serbia or in the neighbouring, ex-Yu countries before the standardization, we wish to
make a few suggestions for the improvement of Romani lexicography, which would
be useful both in educational and academic circles. To that end, we especially highlight the advantages of electronic dictionaries.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији : зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016
T1  - Ромолошка лексикографија у Србији : стање и доступност
T1  - Romani lexicography in Serbia: state of the art and availability
SP  - 253
EP  - 270
ER  - 
@conference{
author = "Ђурић, Љубица",
year = "2018",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10155",
abstract = "Први проблем у оцењивању стања ромолошке лексикографије у Србији и земљама бивше Југославије јесте управо термин „ромски”. Ромски језик на овом подручју дијалекатски је веома разуђен, а стандард у односу
на који би се одредио ниво „дијалектности” неке лексикографске одреднице или
лексеме тек је недавно установљен (али остаје отворено питање његове примене).
У овом прилогу акценат је на речницима гурбетског дијалекта (који су доминантни), мада сами аутори речника нису увек сасвим прецизни у дефинисању по
том питању, што је последица њихове жеље да баш њихов речник буде основа за
стандардизацију ромског језика, барем у њиховим земљама. Аутори речника и
имплицитно предлажу стандард својим правописним решењима (избор писма)
или бележењем рестрикција којима подлежу одређене речи у речнику (праћење
језичког раслојавања). Када је у питању прилагођеност наставницима и ученицима ромског, речници се разликују у степену обраде одредница: фонолошке
(да ли акцентују реч или не; колико изговорних варијаната наводе), морфолошке
(које облике речи наводе), лексиколошке (које нивое језичког раслојавања прате;
да ли су дати примери употребе) и др. Прегледом актуелних речника ромског
доступних у Србији, објављених у Србији или у суседним земљама пре стандардизације, и указивањем на досадашње стање ромолошке лексикографије, у раду
се даје предлог за израду још потпунијих, обухватнијих и исцрпнијих речника
ромског језика, што би било корисно како у настави, тако и у научном раду. Ту
посебно истичемо могућности које дају електронски речници., When assessing the state of Romani lexicography in Serbia and the countries
of the former Yugoslavia, the first problem one encounters is the use of the term
“Romani”. The Romani language spoken in Serbia is by no means unified; on the
contrary, there is a great deal of dialectal and territorial variation, and the standard by which the degree of dialectal variation can be determined has only recently
been established. The examined dictionaries are all dictionaries of the Gurbet dialect,
although the authors may not always be explicit about it, which can be explained
by their aspirations concerning the standarization of the Romani language in their
respective countries. The authors implicitly suggest what the standard forms should
be by their orthographic choices, or by their way of (not)signalling linguistic stratification – social, territorial, temporal, etc. Viewed as language learning and teaching tools for teachers and students of Romani, these dictionaries differ significantly
in their treatment of phonological, morphological or lexicological information they
offer. By examining the dictionaries of Romani available and published either in Serbia or in the neighbouring, ex-Yu countries before the standardization, we wish to
make a few suggestions for the improvement of Romani lexicography, which would
be useful both in educational and academic circles. To that end, we especially highlight the advantages of electronic dictionaries.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији : зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016",
title = "Ромолошка лексикографија у Србији : стање и доступност, Romani lexicography in Serbia: state of the art and availability",
pages = "253-270"
}
Ђурић, Љ. (2018). Romani lexicography in Serbia: state of the art and availability.
Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији : зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016
Београд : Српска академија наука и уметности., 253-270.
Ђурић Љ. Romani lexicography in Serbia: state of the art and availability. Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији : зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016. 2018;:253-270
Ђурић Љубица, "Romani lexicography in Serbia: state of the art and availability" Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији : зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016 (2018):253-270

Савремена лингвистичка истраживања ромских говора у Србији

Ћирковић, Светлана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5490
AB  - Први део рада чини преглед теренских лингвистичких истраживања ромског језика у Србији, обављаних у крајем 20. и 21. веку, организованих од стране научних институција из земаља Западне Европе. У питању су резултати укључени у онлајн лексичке и морфосинтаксичке базе, архивирани у великим универзитетским и истраживачким центрима и доступни свим лингвистима. У другом делу рада анлизирана су дисциплинарно различито усмерена истраживања ромских заједница у Србији, која обављају истраживачи из Србије, с тим да се она углавном обављају на српском језику, те прикупљен теренски материјал није подесан за лингвистичка истраживања ромског језика. Резултати малобројних, спорадичних и несистематских истраживања ромског језика у Србији најчешће нису доступни осталим истраживачима (пре свега лингвистима). У раду се, стога, скреће пажња на неопходност умрежавања научних институција у Србији, систематско спровођење теренских истраживања и потребу да се креирају корпуси ромског језика, са циљем да се установи дистрибуција ромских дијалеката и варијетета на територији Србије и омогуће њихова лингвистичка истраживања. Пример добре праксе представља рад на пројекту Језик и фолклор Рома у Књажевцу, у коме је сарадња лингвиста, локалних институција, и локалне ромске заједнице резултирала ромско-српским речником, као и развијеним моделом заштите ромског језика.
AB  - This paper provides an overview of team field linguistic research of the Romani language in Serbia, conducted in the 21st century, organized by scientific institutions from the countries of Western Europe, whose results are included in online lexical and morpho-syntactic bases, and archived in universities and research centers. The results of these researches are available to all linguists interested in the Romani language. Researchers of the academia in Serbia are conducting a large number of disciplinary heterogeneous researches of Roma communities in Serbia, with field research being conducted in the Serbian language. The collected field material is not suitable for linguistic research into the Roma language. The results of small, sporadic and non-systematic linguistic research of Romani language in Serbia are usually not available to other researchers (primarily linguists). 
The paper therefore draws attention to the necessity of networking of scientific institutions in Serbia, the systematically organized field research and the need to create Romani language corpus. The main goal of these researches would be creating the map of Roma dialects and varieties in the territory of Serbia and creating corpora for linguistic research of Romani language in Serbia. An example of good practice is the work on the project Romani Language and Folklore in Knjaževac, where the cooperation of linguists, local institutions and local Roma communities resulted in Romani-Serbian dictionary, as well as a model for the protection and preservation of the vulnerable Romani language.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији (Зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016)
T1  - Савремена лингвистичка истраживања ромских говора у Србији
T1  - Contemporary linguistic research into the Romani language in Serbia
ER  - 
@conference{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5490",
abstract = "Први део рада чини преглед теренских лингвистичких истраживања ромског језика у Србији, обављаних у крајем 20. и 21. веку, организованих од стране научних институција из земаља Западне Европе. У питању су резултати укључени у онлајн лексичке и морфосинтаксичке базе, архивирани у великим универзитетским и истраживачким центрима и доступни свим лингвистима. У другом делу рада анлизирана су дисциплинарно различито усмерена истраживања ромских заједница у Србији, која обављају истраживачи из Србије, с тим да се она углавном обављају на српском језику, те прикупљен теренски материјал није подесан за лингвистичка истраживања ромског језика. Резултати малобројних, спорадичних и несистематских истраживања ромског језика у Србији најчешће нису доступни осталим истраживачима (пре свега лингвистима). У раду се, стога, скреће пажња на неопходност умрежавања научних институција у Србији, систематско спровођење теренских истраживања и потребу да се креирају корпуси ромског језика, са циљем да се установи дистрибуција ромских дијалеката и варијетета на територији Србије и омогуће њихова лингвистичка истраживања. Пример добре праксе представља рад на пројекту Језик и фолклор Рома у Књажевцу, у коме је сарадња лингвиста, локалних институција, и локалне ромске заједнице резултирала ромско-српским речником, као и развијеним моделом заштите ромског језика., This paper provides an overview of team field linguistic research of the Romani language in Serbia, conducted in the 21st century, organized by scientific institutions from the countries of Western Europe, whose results are included in online lexical and morpho-syntactic bases, and archived in universities and research centers. The results of these researches are available to all linguists interested in the Romani language. Researchers of the academia in Serbia are conducting a large number of disciplinary heterogeneous researches of Roma communities in Serbia, with field research being conducted in the Serbian language. The collected field material is not suitable for linguistic research into the Roma language. The results of small, sporadic and non-systematic linguistic research of Romani language in Serbia are usually not available to other researchers (primarily linguists). 
The paper therefore draws attention to the necessity of networking of scientific institutions in Serbia, the systematically organized field research and the need to create Romani language corpus. The main goal of these researches would be creating the map of Roma dialects and varieties in the territory of Serbia and creating corpora for linguistic research of Romani language in Serbia. An example of good practice is the work on the project Romani Language and Folklore in Knjaževac, where the cooperation of linguists, local institutions and local Roma communities resulted in Romani-Serbian dictionary, as well as a model for the protection and preservation of the vulnerable Romani language.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији (Зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016)",
title = "Савремена лингвистичка истраживања ромских говора у Србији, Contemporary linguistic research into the Romani language in Serbia"
}
Ћирковић, С. (2018). Contemporary linguistic research into the Romani language in Serbia.
Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији (Зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016)
Београд : Српска академија наука и уметности..
Ћирковић С. Contemporary linguistic research into the Romani language in Serbia. Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији (Зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016). 2018;
Ћирковић Светлана, "Contemporary linguistic research into the Romani language in Serbia" Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији (Зборник радова са научног скупа одржаног 20-21. октобра 2016) (2018)

Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary

Mirić, Mirjana; Ćirković, Svetlana

(Praha : Univerzita Karlova - Filozofická fakulta, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Mirić, Mirjana
AU  - Ćirković, Svetlana
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4599
AB  - The paper reports on "Romani-Serbian Dictionary of the Knjaževac Gurbet Variety" (Ćirković & Mirić 2017), which originated from work on the project "Exploring the Language and Folklore of Roma in Knjaževac", financed by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia in two project cycles, 2016 and 2017. The project was spearheaded by the “Njegoš” National Library in Knjaževac. The linguistic team in cooperation with local Roma activists carried out field documentation of the language and folklore tradition of the Roma in Knjaževac and Minićevo. The primary goal was the documentation of Romani language and tradition, the secondary the development and practical implementation of the specific field work methodology. The language material collected was used to compile a Romani-Serbian dictionary with a brief collection of selected texts in Romani.
PB  - Praha : Univerzita Karlova - Filozofická fakulta
T2  - Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections
T1  - Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary
VL  - 1
ER  - 
@article{
author = "Mirić, Mirjana and Ćirković, Svetlana",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4599",
abstract = "The paper reports on "Romani-Serbian Dictionary of the Knjaževac Gurbet Variety" (Ćirković & Mirić 2017), which originated from work on the project "Exploring the Language and Folklore of Roma in Knjaževac", financed by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia in two project cycles, 2016 and 2017. The project was spearheaded by the “Njegoš” National Library in Knjaževac. The linguistic team in cooperation with local Roma activists carried out field documentation of the language and folklore tradition of the Roma in Knjaževac and Minićevo. The primary goal was the documentation of Romani language and tradition, the secondary the development and practical implementation of the specific field work methodology. The language material collected was used to compile a Romani-Serbian dictionary with a brief collection of selected texts in Romani.",
publisher = "Praha : Univerzita Karlova - Filozofická fakulta",
journal = "Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections",
title = "Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary",
volume = "1"
}
Mirić, M.,& Ćirković, S. (2018). Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary.
Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections
Praha : Univerzita Karlova - Filozofická fakulta., 1.
Mirić M, Ćirković S. Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary. Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections. 2018;1
Mirić Mirjana, Ćirković Svetlana, "Report on documenting the Gurbet Romani variety in East Serbia and creating the Romani-Serbian dictionary" Studia Ethnologica Pragensia: Romové: etnologické reflexe / Roma: Ethnological Reflections, 1 (2018)

Невербална комуникација у антрополошко-лингвистичком интервјуу: анализа мултимодалних транскрипата наратива на тему гајења и прераде конопље

Ћирковић, Светлана

(Књажевац: Народна библиотека "Његош", 2018)

TY  - CHAP
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5492
AB  - Овај рад је настао на основу грађе прикупљене током теренских антрополошко-лингвистичких истраживања у насељима у долини Тимока у оквиру пројекта „Чувари нематеријалне баштине тимочких говора“. Осим што је циљ рада на пројекту било документовање језика и традицијске културе, употреба видео-камере у теренским разговорима омогућила је и истраживање невербалне комуникације. За потребе овог рада креиран је мултимодални корпус наратива на тему гајења и прераде конопље, који осим дословно транскрибованих вербалних елемената наратива, садржи и маркиране невербалне елементе – гестове, неодвојиво повезане са вербалним елементима, тј. пратећим речима (lexical affiliates). Анализа гестова и пратећих вербалних делова разговора има за циљ да покаже да се за потребе симулације описиваних радњи, илустрације предмета који се користе приликом тих радњи и производа који настају као њихов резултат углавном користе иконички гестови, док се указивање на просторне релације, илустрацију облика и величине неког предмета користе деиктички гестови. Деиктички гестови се често јављају заједно са иконичким гестовима, али су пратеће речи деиктици (најчешће показне заменице). Ритмички гест се користи за потребе динамизовања нарације. Низањем гестова у оквиру једне гестовне јединице истиче се сукцесивност, али и динамичност радње у целини. У раду се дискутује и веза гестова са врстом и граматичким категоријама пратећих речи.
AB  - This work was based on material collected during anthropological and linguistic research in settlements in the Timok Valley as part of  a project entitled Protecting the Intangible Cultural Heritage of the Torlak Vernacular. Although the primary goal of the project was to document language and traditional culture, the use of video cameras in field interviews provided opportunities for research into non-verbal communication. For the purposes of this paper, a small multimodal corpus of narratives on the topic of the cultivation and processing of hemp was created. Besides the literally transcribed verbal elements of the narratives, the corpus also contains non-verbal elements - gestures, inseparably linked to verbal elements (lexical affiliates). Analysis of gestures and the accompanying verbal parts of the conversation aims to show that, iconic gestures are mostly used to simulate the actions described or illustrate the objects used in them and the resulting products, while deictic gestures are used to indicate spatial relations and illustrate the form and size of an object. Deictic gestures often appear together with iconic gestures, but the lexical affiliates are deictics (usually demonstrative pronouns). The beat is used to dynamize narration. By bridging the gestures within a single gesture unit, successiveness is emphasized, as well as the dynamics of the action as a whole. The paper also discusses the connection of gestures and the type and grammatical categories of the lexical affiliates.
PB  - Књажевац: Народна библиотека "Његош"
PB  - Београд: Удружење фолклориста Србије
T2  - Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015-107
T1  - Невербална комуникација у антрополошко-лингвистичком интервјуу: анализа мултимодалних транскрипата наратива на тему гајења и прераде конопље
SP  - 219
EP  - 238
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5492",
abstract = "Овај рад је настао на основу грађе прикупљене током теренских антрополошко-лингвистичких истраживања у насељима у долини Тимока у оквиру пројекта „Чувари нематеријалне баштине тимочких говора“. Осим што је циљ рада на пројекту било документовање језика и традицијске културе, употреба видео-камере у теренским разговорима омогућила је и истраживање невербалне комуникације. За потребе овог рада креиран је мултимодални корпус наратива на тему гајења и прераде конопље, који осим дословно транскрибованих вербалних елемената наратива, садржи и маркиране невербалне елементе – гестове, неодвојиво повезане са вербалним елементима, тј. пратећим речима (lexical affiliates). Анализа гестова и пратећих вербалних делова разговора има за циљ да покаже да се за потребе симулације описиваних радњи, илустрације предмета који се користе приликом тих радњи и производа који настају као њихов резултат углавном користе иконички гестови, док се указивање на просторне релације, илустрацију облика и величине неког предмета користе деиктички гестови. Деиктички гестови се често јављају заједно са иконичким гестовима, али су пратеће речи деиктици (најчешће показне заменице). Ритмички гест се користи за потребе динамизовања нарације. Низањем гестова у оквиру једне гестовне јединице истиче се сукцесивност, али и динамичност радње у целини. У раду се дискутује и веза гестова са врстом и граматичким категоријама пратећих речи., This work was based on material collected during anthropological and linguistic research in settlements in the Timok Valley as part of  a project entitled Protecting the Intangible Cultural Heritage of the Torlak Vernacular. Although the primary goal of the project was to document language and traditional culture, the use of video cameras in field interviews provided opportunities for research into non-verbal communication. For the purposes of this paper, a small multimodal corpus of narratives on the topic of the cultivation and processing of hemp was created. Besides the literally transcribed verbal elements of the narratives, the corpus also contains non-verbal elements - gestures, inseparably linked to verbal elements (lexical affiliates). Analysis of gestures and the accompanying verbal parts of the conversation aims to show that, iconic gestures are mostly used to simulate the actions described or illustrate the objects used in them and the resulting products, while deictic gestures are used to indicate spatial relations and illustrate the form and size of an object. Deictic gestures often appear together with iconic gestures, but the lexical affiliates are deictics (usually demonstrative pronouns). The beat is used to dynamize narration. By bridging the gestures within a single gesture unit, successiveness is emphasized, as well as the dynamics of the action as a whole. The paper also discusses the connection of gestures and the type and grammatical categories of the lexical affiliates.",
publisher = "Књажевац: Народна библиотека "Његош", Београд: Удружење фолклориста Србије",
journal = "Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015-107",
title = "Невербална комуникација у антрополошко-лингвистичком интервјуу: анализа мултимодалних транскрипата наратива на тему гајења и прераде конопље",
pages = "219-238"
}
Ћирковић, С. (2018). Невербална комуникација у антрополошко-лингвистичком интервјуу: анализа мултимодалних транскрипата наратива на тему гајења и прераде конопље.
Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015-107
Београд: Удружење фолклориста Србије., 219-238.
Ћирковић С. Невербална комуникација у антрополошко-лингвистичком интервјуу: анализа мултимодалних транскрипата наратива на тему гајења и прераде конопље. Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015-107. 2018;:219-238
Ћирковић Светлана, "Невербална комуникација у антрополошко-лингвистичком интервјуу: анализа мултимодалних транскрипата наратива на тему гајења и прераде конопље" Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015-107 (2018):219-238

Дистрибуција значења квантификатора "неки" у српском језику: корпусна анализа

Мирић, Мирјана

(Универзитет у Нишу, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Мирић, Мирјана
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5489
AB  - У раду се анализира дистрибуција значења квантификатора "неки" у преко 1500 исказа ексцерпираних из "Српског електронског корпуса раног дечијег говора" и "Корпуса савременог српског језика". Циљ је да се тестира имплицитна претпоставка фреквентности, која, према лексикалистичким приступима скаларним импликатурама (СИ), подразумева да употреба квантификатора "неки" типично доводи до извођења СИ: неки = неки, али не сви. Анализа пропорција значења показује да у корпусима доминирају различити типови нескаларних значења (егзистенцијално, количинско, псеудоспецифично и интензификаторско). У дечијем говору скаларног значења нема, док је у говору упућеном деци оно изузетно ретко, што сугерише да је ниска фреквенца скаларног значења у језичком узорку један од могућих узрока развојне асиметрије у извођењу СИ. У писаном језику одраслих регистрован је већи проценат исказа који носе потенцијал извођења СИ, премда је скаларна интерпретација додатно ојачана контекстуалним факторима.
AB  - The paper analyzes the distribution of meanings of the quantifier "neki" 'some' in over 1500 utterances excerpted from the "Serbian electronic corpus of early child language" and the "Corpus of contemporary Serbian language". The aim is to test the implicit Frequency Assumption of lexicalist approaches to scalar implicatures (SI), claiming that the use of the quantifier "some" often triggers SI: some = some, but not all. The analysis of proportions of meanings shows high dominance of different types of non-scalar meanings (existential, quantitative, spesumptive, exclamative). In child speech there are no instances of scalar meaning, whereas in the child directed speech they are extremely rare, which overall suggests that one of the possible reasons for the developmental asymmetry might be the low frequency of scalar meaning in the language input. In the written language of adults, a higher percentage of utterances bearing the potential to derive SIs is registered; however, scalar interpretation is strengthened by contextual factors.
PB  - Универзитет у Нишу
T2  - Теме (Ниш)
T1  - Дистрибуција значења квантификатора "неки" у српском језику: корпусна анализа
T1  - Distribution of meanings of the quantifier "neki" ('some') in Serbian: corpus-based analysis
SP  - 839
EP  - 858
VL  - 42
IS  - 3
ER  - 
@article{
author = "Мирић, Мирјана",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5489",
abstract = "У раду се анализира дистрибуција значења квантификатора "неки" у преко 1500 исказа ексцерпираних из "Српског електронског корпуса раног дечијег говора" и "Корпуса савременог српског језика". Циљ је да се тестира имплицитна претпоставка фреквентности, која, према лексикалистичким приступима скаларним импликатурама (СИ), подразумева да употреба квантификатора "неки" типично доводи до извођења СИ: неки = неки, али не сви. Анализа пропорција значења показује да у корпусима доминирају различити типови нескаларних значења (егзистенцијално, количинско, псеудоспецифично и интензификаторско). У дечијем говору скаларног значења нема, док је у говору упућеном деци оно изузетно ретко, што сугерише да је ниска фреквенца скаларног значења у језичком узорку један од могућих узрока развојне асиметрије у извођењу СИ. У писаном језику одраслих регистрован је већи проценат исказа који носе потенцијал извођења СИ, премда је скаларна интерпретација додатно ојачана контекстуалним факторима., The paper analyzes the distribution of meanings of the quantifier "neki" 'some' in over 1500 utterances excerpted from the "Serbian electronic corpus of early child language" and the "Corpus of contemporary Serbian language". The aim is to test the implicit Frequency Assumption of lexicalist approaches to scalar implicatures (SI), claiming that the use of the quantifier "some" often triggers SI: some = some, but not all. The analysis of proportions of meanings shows high dominance of different types of non-scalar meanings (existential, quantitative, spesumptive, exclamative). In child speech there are no instances of scalar meaning, whereas in the child directed speech they are extremely rare, which overall suggests that one of the possible reasons for the developmental asymmetry might be the low frequency of scalar meaning in the language input. In the written language of adults, a higher percentage of utterances bearing the potential to derive SIs is registered; however, scalar interpretation is strengthened by contextual factors.",
publisher = "Универзитет у Нишу",
journal = "Теме (Ниш)",
title = "Дистрибуција значења квантификатора "неки" у српском језику: корпусна анализа, Distribution of meanings of the quantifier "neki" ('some') in Serbian: corpus-based analysis",
pages = "839-858",
volume = "42",
number = "3"
}
Мирић, М. (2018). Distribution of meanings of the quantifier "neki" ('some') in Serbian: corpus-based analysis.
Теме (Ниш)
Универзитет у Нишу., 42(3), 839-858.
Мирић М. Distribution of meanings of the quantifier "neki" ('some') in Serbian: corpus-based analysis. Теме (Ниш). 2018;42(3):839-858
Мирић Мирјана, "Distribution of meanings of the quantifier "neki" ('some') in Serbian: corpus-based analysis" Теме (Ниш), 42, no. 3 (2018):839-858

Граматикализација футура првог и изостављање субјунктивног маркера да у лужничком говору јужног типа зоне I (Буковик)

Мирић, Мирјана

(Нови Сад: Матица српска, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Мирић, Мирјана
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4679
AB  - Рад се бави граматикализацијом аналитичког футура првог и употребом / изостављањем субјунктивног маркера "да" из футурске конструкције у лужничком говору јужног типа зоне I. Aнализа усменог говора указује на ограничено присуство синтетичког футура глагола "бити", висок степен граматикализације velle-форме у конструкцији аналитичког футура првог, те на изражену тенденцију изостављања субјунктивног маркера "да" када су маркер будућег времена и субјунктивна конструкција  у контактној позицији, као и када је у футурску секвенцу уметнута енклитика. Добијени резултати посматрају се у односу на друге језике / дијалекте Балканског језичког савеза, које на морфисинтаксичком плану одликује изражен аналитизам, и од којих многи испољавају тенденцију губљења субјунктивног маркера.
AB  - This paper deals with the grammaticalization of de-volitive future and the use/omission of the subjunctive marker in the analytic future construction in Lužnica vernacular. The analysis reveals the limited use of the synthetic type of future tense (in the use of the verb biti ’to be’), high degree of grammaticalization of de-volitive future, as well as the tendency to omit the subjunctive marker "da" when the future marker and the subjunctive construction are in the contact position or when the future marker is followed by a clitic. The obtained results are discussed from the perspective of languages/dialects of the Balkan Sprachbund, which are reported to manifest analytism at the morphosyntactic level, as well as the tendency to omit the subjunctive marker.
PB  - Нови Сад: Матица српска
T2  - Зборник матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Граматикализација футура првог и изостављање субјунктивног маркера да у лужничком говору јужног типа зоне I (Буковик)
SP  - 89
EP  - 125
VL  - 61
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Мирић, Мирјана",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4679",
abstract = "Рад се бави граматикализацијом аналитичког футура првог и употребом / изостављањем субјунктивног маркера "да" из футурске конструкције у лужничком говору јужног типа зоне I. Aнализа усменог говора указује на ограничено присуство синтетичког футура глагола "бити", висок степен граматикализације velle-форме у конструкцији аналитичког футура првог, те на изражену тенденцију изостављања субјунктивног маркера "да" када су маркер будућег времена и субјунктивна конструкција  у контактној позицији, као и када је у футурску секвенцу уметнута енклитика. Добијени резултати посматрају се у односу на друге језике / дијалекте Балканског језичког савеза, које на морфисинтаксичком плану одликује изражен аналитизам, и од којих многи испољавају тенденцију губљења субјунктивног маркера., This paper deals with the grammaticalization of de-volitive future and the use/omission of the subjunctive marker in the analytic future construction in Lužnica vernacular. The analysis reveals the limited use of the synthetic type of future tense (in the use of the verb biti ’to be’), high degree of grammaticalization of de-volitive future, as well as the tendency to omit the subjunctive marker "da" when the future marker and the subjunctive construction are in the contact position or when the future marker is followed by a clitic. The obtained results are discussed from the perspective of languages/dialects of the Balkan Sprachbund, which are reported to manifest analytism at the morphosyntactic level, as well as the tendency to omit the subjunctive marker.",
publisher = "Нови Сад: Матица српска",
journal = "Зборник матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Граматикализација футура првог и изостављање субјунктивног маркера да у лужничком говору јужног типа зоне I (Буковик)",
pages = "89-125",
volume = "61",
number = "2"
}
Мирић, М. (2018). Граматикализација футура првог и изостављање субјунктивног маркера да у лужничком говору јужног типа зоне I (Буковик).
Зборник матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад: Матица српска., 61(2), 89-125.
Мирић М. Граматикализација футура првог и изостављање субјунктивног маркера да у лужничком говору јужног типа зоне I (Буковик). Зборник матице српске за филологију и лингвистику. 2018;61(2):89-125
Мирић Мирјана, "Граматикализација футура првог и изостављање субјунктивног маркера да у лужничком говору јужног типа зоне I (Буковик)" Зборник матице српске за филологију и лингвистику, 61, no. 2 (2018):89-125

Die nationalen Standardisierungsregime in Europa. Eine Fallstudie zur bunjewatzischen Sprache

Mandić, Marija; Belić, Bojan

(Wiesbaden : Harrassowitz Verlag, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marija
AU  - Belić, Bojan
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7894
AB  - The paper examines European language policy shaped by its two differing inclinations, that is, standardizing national regimes and language emancipation. The case of the Bunyev language, the most recent offspring of the former Serbo-Croatian, as we argue, may serve as a textbook example of exactly how the current European ideologies and debates develop concerning languages. Initially, the paper discusses the legal framework for minority language protection in Europe and highlights the criticism that European standard language cultures have already received. Then, the quest for the Bunyev language recognition, its emancipation vis-à-vis the previously established kin standards – Bosnian, Croatian, Montenegrin, and Serbian – and finally its standardization in present-day Serbia are considered. By using the case of the Bunyev language in Serbia, we argue that the path to language emancipation (and recognition) in today’s Europe is still paved and limited by the language’s (national) standardization. At the same time, standardization is often used to justify the power games which take place in the realms of language emancipation and linguistic rights.
PB  - Wiesbaden : Harrassowitz Verlag
T2  - The Potentiality of Pluricentrism. Albanian Case Studies and Beyond
T1  - Die nationalen Standardisierungsregime in Europa. Eine Fallstudie zur bunjewatzischen Sprache
T1  - Standardizing national regimes in Europe: The case of Bunyev language
SP  - 231
EP  - 250
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marija and Belić, Bojan",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7894",
abstract = "The paper examines European language policy shaped by its two differing inclinations, that is, standardizing national regimes and language emancipation. The case of the Bunyev language, the most recent offspring of the former Serbo-Croatian, as we argue, may serve as a textbook example of exactly how the current European ideologies and debates develop concerning languages. Initially, the paper discusses the legal framework for minority language protection in Europe and highlights the criticism that European standard language cultures have already received. Then, the quest for the Bunyev language recognition, its emancipation vis-à-vis the previously established kin standards – Bosnian, Croatian, Montenegrin, and Serbian – and finally its standardization in present-day Serbia are considered. By using the case of the Bunyev language in Serbia, we argue that the path to language emancipation (and recognition) in today’s Europe is still paved and limited by the language’s (national) standardization. At the same time, standardization is often used to justify the power games which take place in the realms of language emancipation and linguistic rights.",
publisher = "Wiesbaden : Harrassowitz Verlag",
journal = "The Potentiality of Pluricentrism. Albanian Case Studies and Beyond",
title = "Die nationalen Standardisierungsregime in Europa. Eine Fallstudie zur bunjewatzischen Sprache, Standardizing national regimes in Europe: The case of Bunyev language",
pages = "231-250"
}
Mandić, M.,& Belić, B. (2018). Standardizing national regimes in Europe: The case of Bunyev language.
The Potentiality of Pluricentrism. Albanian Case Studies and Beyond
Wiesbaden : Harrassowitz Verlag., 231-250.
Mandić M, Belić B. Standardizing national regimes in Europe: The case of Bunyev language. The Potentiality of Pluricentrism. Albanian Case Studies and Beyond. 2018;:231-250
Mandić Marija, Belić Bojan, "Standardizing national regimes in Europe: The case of Bunyev language" The Potentiality of Pluricentrism. Albanian Case Studies and Beyond (2018):231-250

Употреба/изостављање субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима

Мирић, Мирјана

(Књажевац: Народна библиотека "Његош", 2018)

TY  - CHAP
AU  - Мирић, Мирјана
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4598
AB  - Рад се бави употребом и изостављањем субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима, на материјалу прикупљеном у оквиру пројекта "Чувари нематеријалне баштине тимочких говора" (Дигитални архив Балканолошког института САНУ – ДАБИ). Анализа усменог говора показује да је употреба субјунктивног маркера да у тимочким говорима опционална, посебно када су маркер будућег времена (ћу/ће) и субјунктивна конструкција (да) + презент у непосредној контактној позицији, док се субјунктивни маркер да обично изоставља када су између маркера будућег времена и дате конструкције употребљени одређени типови енклитика. Добијени резултати посматрају се у поређењу са другим језицима/дијалектима Балканског језичког савеза, од којих многи такође испољавају тенденцију ка губљењу субјунктивног маркера у оквиру футура.
PB  - Књажевац: Народна библиотека "Његош"
T2  - Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015 – 2017.
T1  - Употреба/изостављање субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима
ER  - 
@article{
author = "Мирић, Мирјана",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4598",
abstract = "Рад се бави употребом и изостављањем субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима, на материјалу прикупљеном у оквиру пројекта "Чувари нематеријалне баштине тимочких говора" (Дигитални архив Балканолошког института САНУ – ДАБИ). Анализа усменог говора показује да је употреба субјунктивног маркера да у тимочким говорима опционална, посебно када су маркер будућег времена (ћу/ће) и субјунктивна конструкција (да) + презент у непосредној контактној позицији, док се субјунктивни маркер да обично изоставља када су између маркера будућег времена и дате конструкције употребљени одређени типови енклитика. Добијени резултати посматрају се у поређењу са другим језицима/дијалектима Балканског језичког савеза, од којих многи такође испољавају тенденцију ка губљењу субјунктивног маркера у оквиру футура.",
publisher = "Књажевац: Народна библиотека "Његош"",
journal = "Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015 – 2017.",
title = "Употреба/изостављање субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима"
}
Мирић, М. (2018). Употреба/изостављање субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима.
Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015 – 2017.
Књажевац: Народна библиотека "Његош"..
Мирић М. Употреба/изостављање субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима. Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015 – 2017.. 2018;
Мирић Мирјана, "Употреба/изостављање субјунктивног маркера да у конструкцији футура првог у тимочким говорима" Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015 – 2017. (2018)

Како су људи долазили у Берлин? Личне мреже у дискурсу миграната бошњачке националности

Мандић, Марија

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марија
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7853
AB  - Заснован на теренском истраживању, рад анализира дискурс миграната бошњачке
националности који живе у Берлину. Истражује се улога личних друштвених мрежа –
које обухватају примарну породицу, чланове шире родбине, пријатеље и коетнике – у
подршци бошњачким избеглицама, од рата 1992–1995. па све до данашњих дана.
Путем садржајне анализе, испитује се тематски инвентар дискурса саговорника, који
осветљава улогу личних мрежа у миграцији.
AB  - Based on fieldwork (2016–2018), this paper provides the discourse analysis of the interviews
with people of Bosniak ethnicity originating from Serbia and Bosnia, currently living in
Berlin. The paper investigates the role of personal networks – meaning primary and
extended family, friends, co-ethnics, etc. – in supporting the Bosniak migrants in the period
from the Bosnian war 1992–1995 until today. By using content analysis, the thematic
inventory embedded in the transcribed utterances is extracted and commented upon. It is
argued that these utterances and the themes around which discourse was built shed new light
on the role of personal networks in migration.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Како су људи долазили у Берлин? Личне мреже у дискурсу миграната бошњачке националности
T1  - Why were people coming to Berlin? Personal networks in the discourse of Bosniak migrants
SP  - 43
EP  - 65
IS  - 66 (3)
DO  - 10.2298/GEI1803547M
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марија",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7853",
abstract = "Заснован на теренском истраживању, рад анализира дискурс миграната бошњачке
националности који живе у Берлину. Истражује се улога личних друштвених мрежа –
које обухватају примарну породицу, чланове шире родбине, пријатеље и коетнике – у
подршци бошњачким избеглицама, од рата 1992–1995. па све до данашњих дана.
Путем садржајне анализе, испитује се тематски инвентар дискурса саговорника, који
осветљава улогу личних мрежа у миграцији., Based on fieldwork (2016–2018), this paper provides the discourse analysis of the interviews
with people of Bosniak ethnicity originating from Serbia and Bosnia, currently living in
Berlin. The paper investigates the role of personal networks – meaning primary and
extended family, friends, co-ethnics, etc. – in supporting the Bosniak migrants in the period
from the Bosnian war 1992–1995 until today. By using content analysis, the thematic
inventory embedded in the transcribed utterances is extracted and commented upon. It is
argued that these utterances and the themes around which discourse was built shed new light
on the role of personal networks in migration.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Како су људи долазили у Берлин? Личне мреже у дискурсу миграната бошњачке националности, Why were people coming to Berlin? Personal networks in the discourse of Bosniak migrants",
pages = "43-65",
number = "66 (3)",
doi = "10.2298/GEI1803547M"
}
Мандић, М. (2018). Why were people coming to Berlin? Personal networks in the discourse of Bosniak migrants.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ.(66 (3)), 43-65.
https://doi.org/10.2298/GEI1803547M
Мандић М. Why were people coming to Berlin? Personal networks in the discourse of Bosniak migrants. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;(66 (3)):43-65
Мандић Марија, "Why were people coming to Berlin? Personal networks in the discourse of Bosniak migrants" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, no. 66 (3) (2018):43-65,
https://doi.org/10.2298/GEI1803547M .