Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200174 (Institut za srpski jezik SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200174 (Институт за српски језик САНУ, Београд) (sr)

Publications

Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić

Bajčetić, Lenka; Gmitrović, Marijа; Španović, Ana; Petrović, Snežana

(New York, NY : Association for Computing Machinery, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Bajčetić, Lenka
AU  - Gmitrović, Marijа
AU  - Španović, Ana
AU  - Petrović, Snežana
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13364
AB  - This paper aims to present the digitization process of a very important piece of Serbian intangible cultural heritage, Српске народне
пословице и друге различне као оне у обичаj узете риjечи (Engl. Serbian folk proverbs), compiled by Vuk Stefanovi´c Karadˇzi´c
during the first half of the 19th century. In the paper, we discuss the necessary steps in the digitization process, the challenges we had
to deal with as well as the solutions we came up with. The goal of this process is to have a fully digitized, user-friendly version of
Serbian folk proverbs, that will also easily integrate and be compatible with other digitized resources and/or multi-dictionary portals.
PB  - New York, NY : Association for Computing Machinery
T2  - Digital Humanities Workshop
T1  - Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić
SP  - 89
EP  - 95
DO  - 10.1145/3526242.3526265
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364
ER  - 
@article{
author = "Bajčetić, Lenka and Gmitrović, Marijа and Španović, Ana and Petrović, Snežana",
year = "2022",
abstract = "This paper aims to present the digitization process of a very important piece of Serbian intangible cultural heritage, Српске народне
пословице и друге различне као оне у обичаj узете риjечи (Engl. Serbian folk proverbs), compiled by Vuk Stefanovi´c Karadˇzi´c
during the first half of the 19th century. In the paper, we discuss the necessary steps in the digitization process, the challenges we had
to deal with as well as the solutions we came up with. The goal of this process is to have a fully digitized, user-friendly version of
Serbian folk proverbs, that will also easily integrate and be compatible with other digitized resources and/or multi-dictionary portals.",
publisher = "New York, NY : Association for Computing Machinery",
journal = "Digital Humanities Workshop",
title = "Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić",
pages = "89-95",
doi = "10.1145/3526242.3526265",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364"
}
Bajčetić, L., Gmitrović, M., Španović, A.,& Petrović, S.. (2022). Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić. in Digital Humanities Workshop
New York, NY : Association for Computing Machinery., 89-95.
https://doi.org/10.1145/3526242.3526265
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364
Bajčetić L, Gmitrović M, Španović A, Petrović S. Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić. in Digital Humanities Workshop. 2022;:89-95.
doi:10.1145/3526242.3526265
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364 .
Bajčetić, Lenka, Gmitrović, Marijа, Španović, Ana, Petrović, Snežana, "Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić" in Digital Humanities Workshop (2022):89-95,
https://doi.org/10.1145/3526242.3526265 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364 .
1

Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић

Савић, Биљана

(Бања Лука : Филолошки факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Биљана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13314
AB  - У раду се анализира вокалски и консонантски систем у збирци пјесама
Са друге стране штреке Јагоде Кљаић. Језик у овом књижевном дјелу представља
одраз архаичног банијског идиома, којим готово нико више не говори, а пјесникиња
га активира да би га сачувала од заборава. Циљ рада је дати преглед истраживаних језичких особина, упоредити их са досадашњим научним сазнањима о овом и
другим западнијим српским говорима, те употпунити слику о банијском говору,
који је интегрални дио херцеговачко-крајишког дијалекта.
AB  - This paper analyses the vocal and consonant system in the collection of
poems On the Other Side of the Streak by Jagoda Kljaić. The language in this
literary work is a reflection of the archaic Banija idiom, which is no longer
spoken, and which the poet activates to preserve it from oblivion. The aim
of this paper is to give an overview of the researched linguistic features,
compare them with previous scientific knowledge about this and other
western Serbian dialects, and complete the picture of the Banija dialect
which is an integral part of the Herzegovinian-Krajina dialect.
PB  - Бања Лука : Филолошки факултет
T2  - Филолог – часопис за језик, књижевност и културу
T1  - Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић
T1  - Vocalism and Consonantism in the Collection of Poems on the Other Side of the Streak by Jagoda Kljaić
SP  - 29
EP  - 48
DO  - 10.21618/fil2225029s
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314
ER  - 
@article{
author = "Савић, Биљана",
year = "2022",
abstract = "У раду се анализира вокалски и консонантски систем у збирци пјесама
Са друге стране штреке Јагоде Кљаић. Језик у овом књижевном дјелу представља
одраз архаичног банијског идиома, којим готово нико више не говори, а пјесникиња
га активира да би га сачувала од заборава. Циљ рада је дати преглед истраживаних језичких особина, упоредити их са досадашњим научним сазнањима о овом и
другим западнијим српским говорима, те употпунити слику о банијском говору,
који је интегрални дио херцеговачко-крајишког дијалекта., This paper analyses the vocal and consonant system in the collection of
poems On the Other Side of the Streak by Jagoda Kljaić. The language in this
literary work is a reflection of the archaic Banija idiom, which is no longer
spoken, and which the poet activates to preserve it from oblivion. The aim
of this paper is to give an overview of the researched linguistic features,
compare them with previous scientific knowledge about this and other
western Serbian dialects, and complete the picture of the Banija dialect
which is an integral part of the Herzegovinian-Krajina dialect.",
publisher = "Бања Лука : Филолошки факултет",
journal = "Филолог – часопис за језик, књижевност и културу",
title = "Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић, Vocalism and Consonantism in the Collection of Poems on the Other Side of the Streak by Jagoda Kljaić",
pages = "29-48",
doi = "10.21618/fil2225029s",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314"
}
Савић, Б.. (2022). Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић. in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу
Бања Лука : Филолошки факултет., 29-48.
https://doi.org/10.21618/fil2225029s
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314
Савић Б. Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић. in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу. 2022;:29-48.
doi:10.21618/fil2225029s
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314 .
Савић, Биљана, "Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић" in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу (2022):29-48,
https://doi.org/10.21618/fil2225029s .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314 .

Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика

Јошић, Неђо Г.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2022)

TY  - CONF
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13432
AB  - With the era of realism, Serbian literature entered a period dominated by the village short story and
the novel as the basic narrative forms. These narrative forms gave writers the opportunity to show their
literary gift within the framework of the new poetics, as well as the opportunity to include all that linguistic
abundance from the literary heritage, as well as from contemporary and real life, into the narrative streams
of their works. This includes not only the lexicon characteristic of the region where the creators come from,
but also other types of linguistic material. The village short story and the novel allowed writers to immerse
themselves in their own language, but also to build and refine that same language, to make it comprehensible,
clear and rich, to essentially turn it into a language that (as a means of communication) can present the
whole world of their literary ideas. Using the linguistic heritage based on folklore, the creators of the era of
realism laid the foundation for the further development and diversification of the lexical fund of the Serbian
language, for the refinement of its lexical system, and for the refinement of its expressive possibilities in the
face of creative challenges in the contemporary literary-linguistic and communicative environment.
AB  - Аутор се у раду бави начелним језичким питањима епохе реализма. Ријеч је о развоју
лексичког фонда и усавршавању лексичког система српског језика који се посматрају из
угла књижевног правца као цјелине (као илустрација и из угла појединих приповједача,
нпр. Лазе Лазаревића).
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Језик и стил српскога романа
T1  - Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика
T1  - The Era of Realism and its Role in the Development of the Lexical System of the Serbian Language
SP  - 223
EP  - 230
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432
ER  - 
@conference{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2022",
abstract = "With the era of realism, Serbian literature entered a period dominated by the village short story and
the novel as the basic narrative forms. These narrative forms gave writers the opportunity to show their
literary gift within the framework of the new poetics, as well as the opportunity to include all that linguistic
abundance from the literary heritage, as well as from contemporary and real life, into the narrative streams
of their works. This includes not only the lexicon characteristic of the region where the creators come from,
but also other types of linguistic material. The village short story and the novel allowed writers to immerse
themselves in their own language, but also to build and refine that same language, to make it comprehensible,
clear and rich, to essentially turn it into a language that (as a means of communication) can present the
whole world of their literary ideas. Using the linguistic heritage based on folklore, the creators of the era of
realism laid the foundation for the further development and diversification of the lexical fund of the Serbian
language, for the refinement of its lexical system, and for the refinement of its expressive possibilities in the
face of creative challenges in the contemporary literary-linguistic and communicative environment., Аутор се у раду бави начелним језичким питањима епохе реализма. Ријеч је о развоју
лексичког фонда и усавршавању лексичког система српског језика који се посматрају из
угла књижевног правца као цјелине (као илустрација и из угла појединих приповједача,
нпр. Лазе Лазаревића).",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Језик и стил српскога романа",
title = "Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика, The Era of Realism and its Role in the Development of the Lexical System of the Serbian Language",
pages = "223-230",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432"
}
Јошић, Н. Г.. (2022). Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика. in Језик и стил српскога романа
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 223-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432
Јошић НГ. Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика. in Језик и стил српскога романа. 2022;:223-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432 .
Јошић, Неђо Г., "Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика" in Језик и стил српскога романа (2022):223-230,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432 .

Експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману Време кокошки Добрила Ненадића

Цвијовић, Драгана Ј.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2022)

TY  - CONF
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13431
AB  - The paper analyzes the expressive value of lexemes denoting a person in the novel Vreme kokoški by Dobrilo Nenadić. A significant number of lexemes with a negative and less often positive connotation was
noted in the nomination of a man or a woman. One gets the impression that in this way the writer puts the
characterization of the characters in the foreground, representing their social and societal status. Therefore,
lexical expressions serve him as a stylistic means of achieving a mocking, ridiculous, ironic, humorous tone.
The aim of the paper is to point out the most common thematic groups by which a person is named
according to some physical (габор) or spiritual or moral characteristics (аброноша, алапача, звокоња,
ленштина, муфљуз, прзница, хвалисавац, шмекер), states, moods, status (беспосличар, клуподер,
кркаџија, мученица, пропалица, расипник, распикућа), family and marital ties (распуштеница), etc., re-
ferring to the functional and stylistic value of the recorded lexemes.
AB  - У раду се анализира експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману
Време кокошки Добрила Ненадића. Забележен је значајан број лексема са негативном и
ређе позитивном конотацијом при номинацији мушкарца или жене. Стиче се утисак да
писац на тај начин карактеризацију ликова ставља у први план, представљајући њихов
социјални и друштвени статус. Стога, лексички експресиви му служе као стилска средства за постизање подругљивог, подсмешљивог, ироничног, шаљивог тона. Циљ рада је да
се укаже на најзаступљеније тематске групе којима се именује особа према неким физичким (габор) или духовним или моралним особинама (аброноша, алапача, заводник, звокоња, ленштина, муфљуз, прзница, хвалисавац, шмекер), стањима, расположењима, статусу (беспосличар, клуподер, кркаџија, мученица, пропалица, расипник, распикућа), родбинским и брачним везама (распуштеница) и сл., осврћући се на функционално-стилску
вредност забележених лексема.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Језик и стил српскога романа
T1  - Експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману Време кокошки Добрила Ненадића
T1  - The Expressive Value of Lexemes Denoting a Person in the Novel Vreme kokoški by Dobrilo Nenadić
SP  - 251
EP  - 261
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13431
ER  - 
@conference{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2022",
abstract = "The paper analyzes the expressive value of lexemes denoting a person in the novel Vreme kokoški by Dobrilo Nenadić. A significant number of lexemes with a negative and less often positive connotation was
noted in the nomination of a man or a woman. One gets the impression that in this way the writer puts the
characterization of the characters in the foreground, representing their social and societal status. Therefore,
lexical expressions serve him as a stylistic means of achieving a mocking, ridiculous, ironic, humorous tone.
The aim of the paper is to point out the most common thematic groups by which a person is named
according to some physical (габор) or spiritual or moral characteristics (аброноша, алапача, звокоња,
ленштина, муфљуз, прзница, хвалисавац, шмекер), states, moods, status (беспосличар, клуподер,
кркаџија, мученица, пропалица, расипник, распикућа), family and marital ties (распуштеница), etc., re-
ferring to the functional and stylistic value of the recorded lexemes., У раду се анализира експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману
Време кокошки Добрила Ненадића. Забележен је значајан број лексема са негативном и
ређе позитивном конотацијом при номинацији мушкарца или жене. Стиче се утисак да
писац на тај начин карактеризацију ликова ставља у први план, представљајући њихов
социјални и друштвени статус. Стога, лексички експресиви му служе као стилска средства за постизање подругљивог, подсмешљивог, ироничног, шаљивог тона. Циљ рада је да
се укаже на најзаступљеније тематске групе којима се именује особа према неким физичким (габор) или духовним или моралним особинама (аброноша, алапача, заводник, звокоња, ленштина, муфљуз, прзница, хвалисавац, шмекер), стањима, расположењима, статусу (беспосличар, клуподер, кркаџија, мученица, пропалица, расипник, распикућа), родбинским и брачним везама (распуштеница) и сл., осврћући се на функционално-стилску
вредност забележених лексема.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Језик и стил српскога романа",
title = "Експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману Време кокошки Добрила Ненадића, The Expressive Value of Lexemes Denoting a Person in the Novel Vreme kokoški by Dobrilo Nenadić",
pages = "251-261",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13431"
}
Цвијовић, Д. Ј.. (2022). Експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману Време кокошки Добрила Ненадића. in Језик и стил српскога романа
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 251-261.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13431
Цвијовић ДЈ. Експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману Време кокошки Добрила Ненадића. in Језик и стил српскога романа. 2022;:251-261.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13431 .
Цвијовић, Драгана Ј., "Експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману Време кокошки Добрила Ненадића" in Језик и стил српскога романа (2022):251-261,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13431 .

Лексичке карактеристике романа Једро наде Н. Маловића у контексту нове грађе за Речник САНУ

Спасојевић, Марина Љ.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2022)

TY  - CONF
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13430
AB  - Грађа за израду Речника САНУ осавремењује се, редовно, по утврђеним процеду-
рама, ексцерпцијом примера из текстова савремених стваралаца. У корпус се укључују
писци чија дела имају високу уметничку вредност, а притом се води рачуна о томе да
писци потичу из различитих крајева српског језичког простора, да дела буду жанровски
и тематски различита итд., како би се могле пратити тенденције у граматици и показати
лексичко богатство, лексичка раслојеност и лексички потенцијал. Приликом последње
допуне у изворе за Речник САНУ уврштен је роман Једро наде Н. Маловића. У раду ће се
анализирати лексичка раслојеност с обзиром на то да је реч о писцу ијекавцу, из примор-
ских крајева, у чијем се роману, са различитих аспеката посматрано, преплићу локално,
рустично и модерно.
AB  - The novel “Jedro nade” by N. Malović was included in corpus of SASA Dictionary during the last
restoring the source. The paper analyzes the lexicon given in novel, whose writer is from Montenegro, from
coastal region. There are lexicon of domestic origin, and a lot og internationalisms, especially regionalisms
of romance origin.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Језик и стил српскога романа
T1  - Лексичке карактеристике романа Једро наде Н. Маловића у контексту нове грађе за Речник САНУ
T1  - Lexical Characteristics of the Novel “Jedro nade” by N. Malović in the Context of the New Corpus for the SASA Dictionary
SP  - 187
EP  - 196
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13430
ER  - 
@conference{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2022",
abstract = "Грађа за израду Речника САНУ осавремењује се, редовно, по утврђеним процеду-
рама, ексцерпцијом примера из текстова савремених стваралаца. У корпус се укључују
писци чија дела имају високу уметничку вредност, а притом се води рачуна о томе да
писци потичу из различитих крајева српског језичког простора, да дела буду жанровски
и тематски различита итд., како би се могле пратити тенденције у граматици и показати
лексичко богатство, лексичка раслојеност и лексички потенцијал. Приликом последње
допуне у изворе за Речник САНУ уврштен је роман Једро наде Н. Маловића. У раду ће се
анализирати лексичка раслојеност с обзиром на то да је реч о писцу ијекавцу, из примор-
ских крајева, у чијем се роману, са различитих аспеката посматрано, преплићу локално,
рустично и модерно., The novel “Jedro nade” by N. Malović was included in corpus of SASA Dictionary during the last
restoring the source. The paper analyzes the lexicon given in novel, whose writer is from Montenegro, from
coastal region. There are lexicon of domestic origin, and a lot og internationalisms, especially regionalisms
of romance origin.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Језик и стил српскога романа",
title = "Лексичке карактеристике романа Једро наде Н. Маловића у контексту нове грађе за Речник САНУ, Lexical Characteristics of the Novel “Jedro nade” by N. Malović in the Context of the New Corpus for the SASA Dictionary",
pages = "187-196",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13430"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2022). Лексичке карактеристике романа Једро наде Н. Маловића у контексту нове грађе за Речник САНУ. in Језик и стил српскога романа
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 187-196.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13430
Спасојевић МЉ. Лексичке карактеристике романа Једро наде Н. Маловића у контексту нове грађе за Речник САНУ. in Језик и стил српскога романа. 2022;:187-196.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13430 .
Спасојевић, Марина Љ., "Лексичке карактеристике романа Једро наде Н. Маловића у контексту нове грађе за Речник САНУ" in Језик и стил српскога романа (2022):187-196,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13430 .

О бестијалим глаголима у српском језику (На примерима из романа Доротеј Д. Ненадића)

Стојановић, Милица Љ.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2022)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13435
AB  - Бестијални глаголи су они глаголи који се у свом примарном значењу односе на радње и стања у вези са животињама (лајати, летети, омацити, угинути, кљуцати, опернатити и сл.). Будући да ова семантичка група глагола у српском језику није довољно ис-
тражена, циљ рада је да се одреде њене границе и употребна вредност, а као илустрација
коришћени су примери из романа Доротеј Д. Ненадића. У раду ће најпре бити извршена
семантичка класификација ових глагола, а затим анализирана њихова употребна и стилска вредност. Истраживање ће показати да ли се ови глаголи користе као неутрално средство изражавања или поседују одређени степен експресивности и у том случају одредити
квалитет њихове експресивне тоналности – позитиван или негативан.
AB  - The subject of this research is the semantic analysis of bestial verbs in the modern Serbian language.
Bestial verbs reflect various processes and conditions related to animals. The research material includes
about 40 verbs collected from the novel Dorotej by D. Nenadic. Lexical units are classified on the basis of
individual meanings. Bestial verbs as units of secondary nomination serve for closer characterization of the
protagonists. In addition to their denotative meaning, these lexemes also have a connotative function, which
includes evaluation and emotionality.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Језик и стил српскога романа
T1  - О бестијалим глаголима у српском језику (На примерима из романа Доротеј Д. Ненадића)
T1  - The Bestial Verbs in the Serbian Language
SP  - 231
EP  - 241
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13435
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2022",
abstract = "Бестијални глаголи су они глаголи који се у свом примарном значењу односе на радње и стања у вези са животињама (лајати, летети, омацити, угинути, кљуцати, опернатити и сл.). Будући да ова семантичка група глагола у српском језику није довољно ис-
тражена, циљ рада је да се одреде њене границе и употребна вредност, а као илустрација
коришћени су примери из романа Доротеј Д. Ненадића. У раду ће најпре бити извршена
семантичка класификација ових глагола, а затим анализирана њихова употребна и стилска вредност. Истраживање ће показати да ли се ови глаголи користе као неутрално средство изражавања или поседују одређени степен експресивности и у том случају одредити
квалитет њихове експресивне тоналности – позитиван или негативан., The subject of this research is the semantic analysis of bestial verbs in the modern Serbian language.
Bestial verbs reflect various processes and conditions related to animals. The research material includes
about 40 verbs collected from the novel Dorotej by D. Nenadic. Lexical units are classified on the basis of
individual meanings. Bestial verbs as units of secondary nomination serve for closer characterization of the
protagonists. In addition to their denotative meaning, these lexemes also have a connotative function, which
includes evaluation and emotionality.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Језик и стил српскога романа",
title = "О бестијалим глаголима у српском језику (На примерима из романа Доротеј Д. Ненадића), The Bestial Verbs in the Serbian Language",
pages = "231-241",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13435"
}
Стојановић, М. Љ.. (2022). О бестијалим глаголима у српском језику (На примерима из романа Доротеј Д. Ненадића). in Језик и стил српскога романа
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 231-241.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13435
Стојановић МЉ. О бестијалим глаголима у српском језику (На примерима из романа Доротеј Д. Ненадића). in Језик и стил српскога романа. 2022;:231-241.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13435 .
Стојановић, Милица Љ., "О бестијалим глаголима у српском језику (На примерима из романа Доротеј Д. Ненадића)" in Језик и стил српскога романа (2022):231-241,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13435 .

Три четврти века издаваштва Института за српски језик САНУ

Спасојевић, Марина

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Спасојевић, Марина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13429
AB  - Годишњице
су неретко
референтна
тачка
за сагледавање
резултата
и постигнућа
рада појединаца
и колектива.
За делатност
научних
институција,
природно,
везује
се и објављивање
монографија,
зборника,
часописа
и сличних
издања
која доносе
резултате
проистекле
из научноистраживачког
рада и међуинституционалне
сарадње.
У години
када Институт
за српски
језик САНУ улази
у последњу
четврт првог века
свога
постојања,
дакле, када обележава
свој дијамантски
јубилеј,
лепа је прилика
да
сагледамо
издавачку
делатност
Института
у претходних
седам и по деценија
као сведочанство
његове
досадашње
делатности
и темељ његове
будућности.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Издања Института за српски језик САНУ 1947–2022
T1  - Три четврти века издаваштва Института за српски језик САНУ
SP  - 17
EP  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13429
ER  - 
@inbook{
author = "Спасојевић, Марина",
year = "2022",
abstract = "Годишњице
су неретко
референтна
тачка
за сагледавање
резултата
и постигнућа
рада појединаца
и колектива.
За делатност
научних
институција,
природно,
везује
се и објављивање
монографија,
зборника,
часописа
и сличних
издања
која доносе
резултате
проистекле
из научноистраживачког
рада и међуинституционалне
сарадње.
У години
када Институт
за српски
језик САНУ улази
у последњу
четврт првог века
свога
постојања,
дакле, када обележава
свој дијамантски
јубилеј,
лепа је прилика
да
сагледамо
издавачку
делатност
Института
у претходних
седам и по деценија
као сведочанство
његове
досадашње
делатности
и темељ његове
будућности.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Издања Института за српски језик САНУ 1947–2022",
booktitle = "Три четврти века издаваштва Института за српски језик САНУ",
pages = "17-31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13429"
}
Спасојевић, М.. (2022). Три четврти века издаваштва Института за српски језик САНУ. in Издања Института за српски језик САНУ 1947–2022
Београд : Институт за српски језик САНУ., 17-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13429
Спасојевић М. Три четврти века издаваштва Института за српски језик САНУ. in Издања Института за српски језик САНУ 1947–2022. 2022;:17-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13429 .
Спасојевић, Марина, "Три четврти века издаваштва Института за српски језик САНУ" in Издања Института за српски језик САНУ 1947–2022 (2022):17-31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13429 .

О лексици у роману Бездно Светлане Велмар-Јанковић

Радоњић, Данијела М.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2022)

TY  - CONF
AU  - Радоњић, Данијела М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13434
AB  - Предмет рада је лексика заступљена у роману Бездно књижевнице Светлане Велмар-Јанковић. Имајући у виду укључивање лексике овог романа у грађу за Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ3 приликом њеног скорашњег допуњавања
и осавремењивања, намера нам је била да испитамо састав, природу те лексике, њен статус у лексичком систему српског језика, са освртом на улогу лексике у роману и грађењу
његовог стила. Нарочита пажња посвећена је застарелој лексици и оној мање познатој данашњем читаоцу, уз осврт и на могућност реинтеграције архаичне, односно архаизиране
лексике у стандарднојезички лексикон. Извршена је лексикографска анализа, при чему је
испитан нормативни статус лексике, као и њена лексикографска обрада у релевантним
речницима српског језика. Закључено је да ексцерпирана лексика највећим својим делом
припада књижевном језику, и да писац вешто употребљава слојеве стилски неутралне
и обележене, застареле лексике постижући разумљивост текста савременом читаоцу уз
стварање утиска да текст припада периоду 19. века.
AB  - The subject of this paper is lexis from the novel Bezdno written by novelist Svetlana Velmar-Janković.
Considering inclusion of this lexis in the corpus of SASA Dictionary during it`s recent corpus updating, the
aim of the research is to explore nature of this lexis and to determine its place and status in the lexical system
of the Serbian language. Special attention is paid to obsolete lexis and lexis less known to a contemporary
reader, as well as to the lexicographical qualifiers. Lexicographical analysis has shown that the lexsis mainly
belong to the standard language.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Језик и стил српскога романа
T1  - О лексици у роману Бездно Светлане Велмар-Јанковић
T1  - The Lexis in the Novel Bezdno by Svetlana Velmar-Jankovic
SP  - 197
EP  - 205
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13434
ER  - 
@conference{
author = "Радоњић, Данијела М.",
year = "2022",
abstract = "Предмет рада је лексика заступљена у роману Бездно књижевнице Светлане Велмар-Јанковић. Имајући у виду укључивање лексике овог романа у грађу за Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ3 приликом њеног скорашњег допуњавања
и осавремењивања, намера нам је била да испитамо састав, природу те лексике, њен статус у лексичком систему српског језика, са освртом на улогу лексике у роману и грађењу
његовог стила. Нарочита пажња посвећена је застарелој лексици и оној мање познатој данашњем читаоцу, уз осврт и на могућност реинтеграције архаичне, односно архаизиране
лексике у стандарднојезички лексикон. Извршена је лексикографска анализа, при чему је
испитан нормативни статус лексике, као и њена лексикографска обрада у релевантним
речницима српског језика. Закључено је да ексцерпирана лексика највећим својим делом
припада књижевном језику, и да писац вешто употребљава слојеве стилски неутралне
и обележене, застареле лексике постижући разумљивост текста савременом читаоцу уз
стварање утиска да текст припада периоду 19. века., The subject of this paper is lexis from the novel Bezdno written by novelist Svetlana Velmar-Janković.
Considering inclusion of this lexis in the corpus of SASA Dictionary during it`s recent corpus updating, the
aim of the research is to explore nature of this lexis and to determine its place and status in the lexical system
of the Serbian language. Special attention is paid to obsolete lexis and lexis less known to a contemporary
reader, as well as to the lexicographical qualifiers. Lexicographical analysis has shown that the lexsis mainly
belong to the standard language.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Језик и стил српскога романа",
title = "О лексици у роману Бездно Светлане Велмар-Јанковић, The Lexis in the Novel Bezdno by Svetlana Velmar-Jankovic",
pages = "197-205",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13434"
}
Радоњић, Д. М.. (2022). О лексици у роману Бездно Светлане Велмар-Јанковић. in Језик и стил српскога романа
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 197-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13434
Радоњић ДМ. О лексици у роману Бездно Светлане Велмар-Јанковић. in Језик и стил српскога романа. 2022;:197-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13434 .
Радоњић, Данијела М., "О лексици у роману Бездно Светлане Велмар-Јанковић" in Језик и стил српскога романа (2022):197-205,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13434 .

Исказивање супротности у роману Травничка хроника

Николић, Марина М.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2022)

TY  - CONF
AU  - Николић, Марина М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13433
AB  - У раду Исказивање супротности у роману „Травничка хроника” полази се од тезе да
се супротност изражава језичким средствима на више нивоа, те да она може бити неспецификована или пак спецификована, с подзначењима мање или веће различитости
(супротности или контраста). Циљ рада је утврдити која су то доминантна средства којима се Андрић користи у роману Травничка хроника да би изразио супротност, да ли
постоје посебна средства којима се спецификује та супротност и у ком степену постоји
граматикализација те спецификације, тј. да ли постоје граматички модели који упућују
о каквом је подзначењу реч. Акценат ће бити стављен на реченична средства, па ћемо
пажњу, пре свега, усмерити на систем сложених реченица традиционално названих супротне реченице.
AB  - This paper starts from the tezis that the adversity is espressed by linguistic means on several levels, and
it can be unscpecified or specified with sub-meanings of more or less difference (adversativity or contrast).
The aim of this paper is to determinate which are the dominant means used by Andrić in the novel to
express the opposite, whether there are special means for specifying that opposite and to what extent there is
grammaticalization of that specification, ie. whether there are grammatical models that indicate what kind of
sub-meaning it is. Emphasis will be placed on sentence means, so we will focus, above all, on the system of
complex sentences traditionally called adverative sentences. We will show the connection between sentences
that express opposition and stylistic figures that are based on opposites, such as, for example, comparison or
contrast. Thus, the work will have a linguistic-stylistic framework.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Језик и стил српскога романа
T1  - Исказивање супротности у роману Травничка хроника
T1  - Expressing Adversativity in the Novel Bosnian Chronicle
SP  - 41
EP  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13433
ER  - 
@conference{
author = "Николић, Марина М.",
year = "2022",
abstract = "У раду Исказивање супротности у роману „Травничка хроника” полази се од тезе да
се супротност изражава језичким средствима на више нивоа, те да она може бити неспецификована или пак спецификована, с подзначењима мање или веће различитости
(супротности или контраста). Циљ рада је утврдити која су то доминантна средства којима се Андрић користи у роману Травничка хроника да би изразио супротност, да ли
постоје посебна средства којима се спецификује та супротност и у ком степену постоји
граматикализација те спецификације, тј. да ли постоје граматички модели који упућују
о каквом је подзначењу реч. Акценат ће бити стављен на реченична средства, па ћемо
пажњу, пре свега, усмерити на систем сложених реченица традиционално названих супротне реченице., This paper starts from the tezis that the adversity is espressed by linguistic means on several levels, and
it can be unscpecified or specified with sub-meanings of more or less difference (adversativity or contrast).
The aim of this paper is to determinate which are the dominant means used by Andrić in the novel to
express the opposite, whether there are special means for specifying that opposite and to what extent there is
grammaticalization of that specification, ie. whether there are grammatical models that indicate what kind of
sub-meaning it is. Emphasis will be placed on sentence means, so we will focus, above all, on the system of
complex sentences traditionally called adverative sentences. We will show the connection between sentences
that express opposition and stylistic figures that are based on opposites, such as, for example, comparison or
contrast. Thus, the work will have a linguistic-stylistic framework.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Језик и стил српскога романа",
title = "Исказивање супротности у роману Травничка хроника, Expressing Adversativity in the Novel Bosnian Chronicle",
pages = "41-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13433"
}
Николић, М. М.. (2022). Исказивање супротности у роману Травничка хроника. in Језик и стил српскога романа
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 41-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13433
Николић ММ. Исказивање супротности у роману Травничка хроника. in Језик и стил српскога романа. 2022;:41-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13433 .
Николић, Марина М., "Исказивање супротности у роману Травничка хроника" in Језик и стил српскога романа (2022):41-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13433 .

Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога

Миленковић, Ана; Живановић, Владимир

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Миленковић, Ана
AU  - Живановић, Владимир
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13412
AB  - This annotated
bibliography
illuminates
and bibliographically
describes
the Library of the
Južnoslovenski
filolog,
which was founded
by Aleksandar
Belić in 1928. In the period before
the Second World War 9 books were published
in the so-called
old series.
The Library of
the Južnoslovenski
filolog
was relaunched
in 1970 (the new series),
and since
then, 25 books
have been published.
The Library’s editorial
board has influenced
the progress
of the profession
by broadly
covering
various
areas
of philological
and linguistic
research.
Usually,
in the old series,
the Library published
doctoral
dissertations
with various
topics within
the field of Slavic
studies.
When it was relaunched,
in addition
to PhD and MPhil theses,
its
content
was expanded
and the Library started
publishing
works engaged
in various
linguistic
topics. The aim of this Bibliography
is to try to present
the basic achievements
of each
study, through
a descriptive
and reflective
annotation.
In addition
to the basic bibliographic
unit for each individual
study, the bibliography
also contains
data on its first publication
in
the Južnoslovenski
filolog
journal
(refers to the old series),
bibliographic
units which refer
to printed
(critical)
accounts
of the study, as well as those
units that shed more light on the
professional
work of its author.
The Table of Contents
for each book is transferred
in full, as
it is given in the study itself. At the end, an exhaustive
annotation
is given, with the aim of
presenting
the studies
in terms of their
content
and theoretical-
methodological
principles,
research
aspect and scientific
content.
The Bibliography
contains
34 annotated
bibliographic
units. The bibliographic
description
of the published
studies
was done in accordance
with the modern bibliographic
scientific
method,
based on the chronological
organizational
principle.
This provides
the best insight into the investigated
linguistic
topics and the
general
linguistic
dynamics are the easiest
to observe.
The bibliographic
units were made
according
to the International
Standard
for the Description
of Monographic
Publications
ISBD (M) and the constituent
parts of ISBD publications
(CP).
AB  - Овом библиографијом
имали
смо жељу да представимо
и библиографски
опишемо
Библиотеку
Јужнословенског
филолога,
коју је 1928. године
основао
Александар
Белић.
У периоду
пре Другог
светског
рата, у оквиру
старе
серије,
објављено
је девет књига.
Библиотека
је, тзв. новом серијом,
поново
покренута
1970. године,
и у њој је до сада
објављено
25 књига.
Уредништво
Библиотеке
утицало
је на напредак
струке
широким
обухватом
различитих
области
филолошких
и лингвистичких
истраживања.
Испрва
су ове књиге
биле прерађене
и публиковане
докторске
дисертације,
са превасходно
славистичким
темама,
да би од седамдесетих
година
двадесетог
века, када је библиотека
поново
покренута,
поред докторских
и магистарских
теза, њихов садржај
био
проширен
и на друге
лингвистичке
теме. Циљ ове библиографије
јесте да кроз описну
и рефлективну
анотацију
покуша
да представи
основне
тезе које износи
свака
студија.
Осим основне
библиографске
јединице
за сваку
појединачну
монографију,
библиографија
садржи
и податке
о првом публиковању
студије
у часопису
Јужнословенски
филолог
(односи
се на стару
серију),
библиографске
јединице
које упућују
на
штампане
(критичке)
приказе
студије,
као и оне јединице
које ближе
осветљавају
професионални
рад њеног аутора.
Иза библиографских
јединица
у целости
је пренет
Садржај,
онако
како је дат у самој студији.
На крају
је дата исцрпна
анотација,
са
циљем да садржински
и теоријско-
методолошки
представи
одређену
студију.
Библиографија
садржи
34 анотиране
библиографске
јединице.
Библиографски
опис објављених
студија
урађен
је у складу
са савременим
библиографским
научним
методом,
утемељен
на хронолошком
организационом
принципу.
Тако се пружа
најбољи
увид
у обрађиване
језичке
теме и најлакше
се уочава
општа језичка
динамика.
Библиографске
јединице
сачињене
су према
Међународном
стандарду
за опис монографских
публикација
ISBD (M) и саставних
делова
публикација
ISBD (CP).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412
ER  - 
@book{
author = "Миленковић, Ана and Живановић, Владимир",
year = "2022",
abstract = "This annotated
bibliography
illuminates
and bibliographically
describes
the Library of the
Južnoslovenski
filolog,
which was founded
by Aleksandar
Belić in 1928. In the period before
the Second World War 9 books were published
in the so-called
old series.
The Library of
the Južnoslovenski
filolog
was relaunched
in 1970 (the new series),
and since
then, 25 books
have been published.
The Library’s editorial
board has influenced
the progress
of the profession
by broadly
covering
various
areas
of philological
and linguistic
research.
Usually,
in the old series,
the Library published
doctoral
dissertations
with various
topics within
the field of Slavic
studies.
When it was relaunched,
in addition
to PhD and MPhil theses,
its
content
was expanded
and the Library started
publishing
works engaged
in various
linguistic
topics. The aim of this Bibliography
is to try to present
the basic achievements
of each
study, through
a descriptive
and reflective
annotation.
In addition
to the basic bibliographic
unit for each individual
study, the bibliography
also contains
data on its first publication
in
the Južnoslovenski
filolog
journal
(refers to the old series),
bibliographic
units which refer
to printed
(critical)
accounts
of the study, as well as those
units that shed more light on the
professional
work of its author.
The Table of Contents
for each book is transferred
in full, as
it is given in the study itself. At the end, an exhaustive
annotation
is given, with the aim of
presenting
the studies
in terms of their
content
and theoretical-
methodological
principles,
research
aspect and scientific
content.
The Bibliography
contains
34 annotated
bibliographic
units. The bibliographic
description
of the published
studies
was done in accordance
with the modern bibliographic
scientific
method,
based on the chronological
organizational
principle.
This provides
the best insight into the investigated
linguistic
topics and the
general
linguistic
dynamics are the easiest
to observe.
The bibliographic
units were made
according
to the International
Standard
for the Description
of Monographic
Publications
ISBD (M) and the constituent
parts of ISBD publications
(CP)., Овом библиографијом
имали
смо жељу да представимо
и библиографски
опишемо
Библиотеку
Јужнословенског
филолога,
коју је 1928. године
основао
Александар
Белић.
У периоду
пре Другог
светског
рата, у оквиру
старе
серије,
објављено
је девет књига.
Библиотека
је, тзв. новом серијом,
поново
покренута
1970. године,
и у њој је до сада
објављено
25 књига.
Уредништво
Библиотеке
утицало
је на напредак
струке
широким
обухватом
различитих
области
филолошких
и лингвистичких
истраживања.
Испрва
су ове књиге
биле прерађене
и публиковане
докторске
дисертације,
са превасходно
славистичким
темама,
да би од седамдесетих
година
двадесетог
века, када је библиотека
поново
покренута,
поред докторских
и магистарских
теза, њихов садржај
био
проширен
и на друге
лингвистичке
теме. Циљ ове библиографије
јесте да кроз описну
и рефлективну
анотацију
покуша
да представи
основне
тезе које износи
свака
студија.
Осим основне
библиографске
јединице
за сваку
појединачну
монографију,
библиографија
садржи
и податке
о првом публиковању
студије
у часопису
Јужнословенски
филолог
(односи
се на стару
серију),
библиографске
јединице
које упућују
на
штампане
(критичке)
приказе
студије,
као и оне јединице
које ближе
осветљавају
професионални
рад њеног аутора.
Иза библиографских
јединица
у целости
је пренет
Садржај,
онако
како је дат у самој студији.
На крају
је дата исцрпна
анотација,
са
циљем да садржински
и теоријско-
методолошки
представи
одређену
студију.
Библиографија
садржи
34 анотиране
библиографске
јединице.
Библиографски
опис објављених
студија
урађен
је у складу
са савременим
библиографским
научним
методом,
утемељен
на хронолошком
организационом
принципу.
Тако се пружа
најбољи
увид
у обрађиване
језичке
теме и најлакше
се уочава
општа језичка
динамика.
Библиографске
јединице
сачињене
су према
Међународном
стандарду
за опис монографских
публикација
ISBD (M) и саставних
делова
публикација
ISBD (CP).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412"
}
Миленковић, А.,& Живановић, В.. (2022). Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412
Миленковић А, Живановић В. Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412 .
Миленковић, Ана, Живановић, Владимир, "Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412 .

Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)

Савић-Грујић, Ана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Савић-Грујић, Ана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13411
AB  - Године
2004, на иницијативу
тадашњег
председника
Научног
већа Института
за
српски
језик САНУ проф. др Александра
Ломе, дописног
члана
САНУ, и директора
Института
др Софије
Милорадовић,
покренута
је едиција
Монографије,
с циљем
објављивања
резултата
рада везаних
за основни
пројекат
Института
– Речник
САНУ.
Потом је на седници
Научног
већа одржаној
25. марта
2004. године
одлучено
да се у
оквиру
новопокренуте
едиције
публикују
студије
које су проистекле
из истраживања
сарадника
и са других
институтских
пројеката,
као и на основу
одбрањених
магистарских
и докторских
радова
тематски
везаних
за пројектна
истраживања.
Јединствен
визуелни
идентитет
корица
поверен
је дизајнеру
издавачке
куће „Чигоја“,
госпођи
Лепосави
Кнежевић,
и на седници
која је одржана
29. јуна 2004. године
представљено
је графичко
решење
за корице
прве књиге
у оквиру
едиције.
Од заснивања
едиције
уредник
је био академик
Александар
Лома, док су од 2020.
године
та част и одговорност
припале
др Владану
Јовановићу.
До сада су објављене
тридесет
четири
књиге,
чије сведене
прегледе
овде доносимо
хронолошким
редом.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411
ER  - 
@book{
author = "Савић-Грујић, Ана",
year = "2022",
abstract = "Године
2004, на иницијативу
тадашњег
председника
Научног
већа Института
за
српски
језик САНУ проф. др Александра
Ломе, дописног
члана
САНУ, и директора
Института
др Софије
Милорадовић,
покренута
је едиција
Монографије,
с циљем
објављивања
резултата
рада везаних
за основни
пројекат
Института
– Речник
САНУ.
Потом је на седници
Научног
већа одржаној
25. марта
2004. године
одлучено
да се у
оквиру
новопокренуте
едиције
публикују
студије
које су проистекле
из истраживања
сарадника
и са других
институтских
пројеката,
као и на основу
одбрањених
магистарских
и докторских
радова
тематски
везаних
за пројектна
истраживања.
Јединствен
визуелни
идентитет
корица
поверен
је дизајнеру
издавачке
куће „Чигоја“,
госпођи
Лепосави
Кнежевић,
и на седници
која је одржана
29. јуна 2004. године
представљено
је графичко
решење
за корице
прве књиге
у оквиру
едиције.
Од заснивања
едиције
уредник
је био академик
Александар
Лома, док су од 2020.
године
та част и одговорност
припале
др Владану
Јовановићу.
До сада су објављене
тридесет
четири
књиге,
чије сведене
прегледе
овде доносимо
хронолошким
редом.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411"
}
Савић-Грујић, А.. (2022). Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022). 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411
Савић-Грујић А. Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022). 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411 .
Савић-Грујић, Ана, "Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411 .

Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]

Живановић, Владимир

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Живановић, Владимир
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13410
AB  - Годишњице
су неретко
референтна
тачка
за сагледавање
резултата
и постигнућа
рада појединаца
и колектива.
За делатност
научних
институција,
природно,
везује
се и објављивање
монографија,
зборника,
часописа
и сличних
издања
која доносе
резултате
проистекле
из научноистраживачког
рада и међуинституционалне
сарадње.
У години
када Институт
за српски
језик САНУ улази
у последњу
четврт првог века
свога
постојања,
дакле, када обележава
свој дијамантски
јубилеј,
лепа је прилика
да
сагледамо
издавачку
делатност
Института
у претходних
седам и по деценија
као сведочанство
његове
досадашње
делатности
и темељ његове
будућности.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410
ER  - 
@book{
author = "Живановић, Владимир",
year = "2022",
abstract = "Годишњице
су неретко
референтна
тачка
за сагледавање
резултата
и постигнућа
рада појединаца
и колектива.
За делатност
научних
институција,
природно,
везује
се и објављивање
монографија,
зборника,
часописа
и сличних
издања
која доносе
резултате
проистекле
из научноистраживачког
рада и међуинституционалне
сарадње.
У години
када Институт
за српски
језик САНУ улази
у последњу
четврт првог века
свога
постојања,
дакле, када обележава
свој дијамантски
јубилеј,
лепа је прилика
да
сагледамо
издавачку
делатност
Института
у претходних
седам и по деценија
као сведочанство
његове
досадашње
делатности
и темељ његове
будућности.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410"
}
Живановић, В.. (2022). Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410
Живановић В. Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410 .
Живановић, Владимир, "Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410 .

Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика

Миланов, Наташа М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13384
AB  - У организацији Одјељења за српски језик Андрићевог института одржан је у Андрићграду од 8. до 10. октобра 2021. године научни
скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика.
Ово је четврти по реду скуп у истој организацији посвећен актуелним
питањима изучавања српског језика (након скупа посвећеног фонетици
и фонологији у српском језику, скупа посвећеног српском правопису, као
и скупа посвећеног морфолошким питањима у српском језику, одржа-
них 2018, 2019. и 2020. године), те је његово организовање потврдило
ва жност континуираног проучавања различитих дисциплина у оквиру
нау ке о српском језику.1 На поменутом скупу учествовало је петнаест
филолога из Србије и Републике Српске, у чију ужу област истраживања
спадају и лексикологија и лексикографија српског језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
SP  - 217
EP  - 224
VL  - 78
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "У организацији Одјељења за српски језик Андрићевог института одржан је у Андрићграду од 8. до 10. октобра 2021. године научни
скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика.
Ово је четврти по реду скуп у истој организацији посвећен актуелним
питањима изучавања српског језика (након скупа посвећеног фонетици
и фонологији у српском језику, скупа посвећеног српском правопису, као
и скупа посвећеног морфолошким питањима у српском језику, одржа-
них 2018, 2019. и 2020. године), те је његово организовање потврдило
ва жност континуираног проучавања различитих дисциплина у оквиру
нау ке о српском језику.1 На поменутом скупу учествовало је петнаест
филолога из Србије и Републике Српске, у чију ужу област истраживања
спадају и лексикологија и лексикографија српског језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика",
pages = "217-224",
volume = "78",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384"
}
Миланов, Н. М.. (2022). Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(1), 217-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384
Миланов НМ. Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. in Јужнословенски филолог. 2022;78(1):217-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384 .
Миланов, Наташа М., "Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика" in Јужнословенски филолог, 78, no. 1 (2022):217-224,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384 .

О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику

Миланов, Наташа М.

(Андрићград : Андрићев институт, 2022)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13385
AB  - У раду ћe бити представљен семантички потенцијал вишезначних именица у српском језику чије је примарнo значење „пoјам кружноr oблика'; и тv именица круг, кало, капут, котур, обруч, прстен. И секундарна значења ових лекссема у знатној се мери покпапају. Поменуте лексеме у свам семантичком садржају поседују веома продуктивну сему 'који је округлог облика', а која повезује велики број значења. Један од задатака у раду биће да се утврде разлози за изузетну вишезначност ових именица, као и за њихову синонимичност. Истраживање показује да су за говорнихе упечатљиви и инспиративни појмови каји се нменују лексемама из ове семантичке групе.
AB  - The paper presents the semantic potential of polysemantic nouns naming circular objects, such as krug, kolo, kolut, kotur, obru'e and prsten. Our research has shown that these nouns have a great semantical richness, accompanied with noticeable contextual interchangeability. In their semantic content we recognize a very productive seme, „round in shape", which interconnects a large number of meanings. All mentioned nouns have a Slavic origin and are largely integrated into the lexical system of the Serbian language, due to their long language use. In this research we have seeked an answer to the question: why so many semantically rich lexemes refer to the same denotation? We have come to the conclusion that it must be based upon the importance of the term circle for Serbian-language speakers. This is due to the fact that circular motion is one of the dominant forms of movement in nature, hence the language is full of terms naming this form. So, the notion of a circle is important for Serbian-language speakers, as is the lexeme which names it.
PB  - Андрићград : Андрићев институт
C3  - Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
T1  - О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику
T1  - Polysemantic Nouns from the Semantic  Group Circle in the Serbian Language
SP  - 177
EP  - 194
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "У раду ћe бити представљен семантички потенцијал вишезначних именица у српском језику чије је примарнo значење „пoјам кружноr oблика'; и тv именица круг, кало, капут, котур, обруч, прстен. И секундарна значења ових лекссема у знатној се мери покпапају. Поменуте лексеме у свам семантичком садржају поседују веома продуктивну сему 'који је округлог облика', а која повезује велики број значења. Један од задатака у раду биће да се утврде разлози за изузетну вишезначност ових именица, као и за њихову синонимичност. Истраживање показује да су за говорнихе упечатљиви и инспиративни појмови каји се нменују лексемама из ове семантичке групе., The paper presents the semantic potential of polysemantic nouns naming circular objects, such as krug, kolo, kolut, kotur, obru'e and prsten. Our research has shown that these nouns have a great semantical richness, accompanied with noticeable contextual interchangeability. In their semantic content we recognize a very productive seme, „round in shape", which interconnects a large number of meanings. All mentioned nouns have a Slavic origin and are largely integrated into the lexical system of the Serbian language, due to their long language use. In this research we have seeked an answer to the question: why so many semantically rich lexemes refer to the same denotation? We have come to the conclusion that it must be based upon the importance of the term circle for Serbian-language speakers. This is due to the fact that circular motion is one of the dominant forms of movement in nature, hence the language is full of terms naming this form. So, the notion of a circle is important for Serbian-language speakers, as is the lexeme which names it.",
publisher = "Андрићград : Андрићев институт",
journal = "Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика",
title = "О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику, Polysemantic Nouns from the Semantic  Group Circle in the Serbian Language",
pages = "177-194",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385"
}
Миланов, Н. М.. (2022). О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
Андрићград : Андрићев институт., 177-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385
Миланов НМ. О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. 2022;:177-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385 .
Миланов, Наташа М., "О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику" in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика (2022):177-194,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385 .

On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’

Kalezić, Maja

(Москва : МАКС Пресс, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Kalezić, Maja
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12960
AB  - The paper presents an ethnological-phytonomastical essay on re-telling
of the Low of Similia in regard to the nature’s poisons and venoms phenomenon
in oral folklore of the Balkan Slavs.
PB  - Москва : МАКС Пресс
T2  - Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей
T1  - On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’
SP  - 66
EP  - 75
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960
ER  - 
@inbook{
author = "Kalezić, Maja",
year = "2022",
abstract = "The paper presents an ethnological-phytonomastical essay on re-telling
of the Low of Similia in regard to the nature’s poisons and venoms phenomenon
in oral folklore of the Balkan Slavs.",
publisher = "Москва : МАКС Пресс",
journal = "Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей",
booktitle = "On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’",
pages = "66-75",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960"
}
Kalezić, M.. (2022). On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’. in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей
Москва : МАКС Пресс., 66-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960
Kalezić M. On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’. in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей. 2022;:66-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960 .
Kalezić, Maja, "On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’" in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей (2022):66-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960 .

О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела

Миланов, Наташа М.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13324
AB  - The paper examines polysemous nouns taken from various descriptive dictionaries of the Serbian
language, whose meanings are produced by repeating the same word-formation model. The analysis
showed that the examined lexemes were created using the suffixes which are usually productive in the
Serbian language, so the known formants are added on the basis of existing transparent semantics. It
has been shown that adjective derivatives are by far the most productive for denoting new terms, and
that color, shape, dimensions and the general appearance of the original term are the most dominant.
Most new meanings of noun-base lexemes are given by those in which the motive noun denotes a specific
object, whilst the most productive verb-base lexemes are those formed from verbs which denote
a specific, dynamic activity. This way of creating new lexical meanings is especially productive in the
field of terminology, and the possibilities for the emergence of new meanings, according to the previously
mentioned pattern, are open and practically unlimited.
AB  - У раду се на грађи из дескриптивних речника српског језика анализирају вишезначне именице изведене с гледишта творбе чија значења настају понављањем истог творбеног
модела. Испитује се код ког је типа именица овакав начин семантичке дисперзије најпродуктивнији, каквим су лексемама мотивисане и на које се видове стварности њихова значења најчешће односе. Овакав вид формирања нових значења значајно утиче на богаћење
лексичког фонда српског језика.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела
T1  - The Enrichment of the Lexical Fund of the Serbian Laguage Based on the Example of Polysemous Nouns which Produce New Meanings by Repeating the same Word-Formation Model
SP  - 445
EP  - 457
VL  - 51
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2022.51.1.ch37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "The paper examines polysemous nouns taken from various descriptive dictionaries of the Serbian
language, whose meanings are produced by repeating the same word-formation model. The analysis
showed that the examined lexemes were created using the suffixes which are usually productive in the
Serbian language, so the known formants are added on the basis of existing transparent semantics. It
has been shown that adjective derivatives are by far the most productive for denoting new terms, and
that color, shape, dimensions and the general appearance of the original term are the most dominant.
Most new meanings of noun-base lexemes are given by those in which the motive noun denotes a specific
object, whilst the most productive verb-base lexemes are those formed from verbs which denote
a specific, dynamic activity. This way of creating new lexical meanings is especially productive in the
field of terminology, and the possibilities for the emergence of new meanings, according to the previously
mentioned pattern, are open and practically unlimited., У раду се на грађи из дескриптивних речника српског језика анализирају вишезначне именице изведене с гледишта творбе чија значења настају понављањем истог творбеног
модела. Испитује се код ког је типа именица овакав начин семантичке дисперзије најпродуктивнији, каквим су лексемама мотивисане и на које се видове стварности њихова значења најчешће односе. Овакав вид формирања нових значења значајно утиче на богаћење
лексичког фонда српског језика.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела, The Enrichment of the Lexical Fund of the Serbian Laguage Based on the Example of Polysemous Nouns which Produce New Meanings by Repeating the same Word-Formation Model",
pages = "445-457",
volume = "51",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2022.51.1.ch37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324"
}
Миланов, Н. М.. (2022). О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 51(1), 445-457.
https://doi.org/10.18485/msc.2022.51.1.ch37
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324
Миланов НМ. О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2022;51(1):445-457.
doi:10.18485/msc.2022.51.1.ch37
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324 .
Миланов, Наташа М., "О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 51, no. 1 (2022):445-457,
https://doi.org/10.18485/msc.2022.51.1.ch37 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324 .

Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине

Миланов, Наташа М.

(Београд : Филолошки факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13325
AB  - Проучавање језика и културе традиционалног живљења представља
веома важан елемент у проучавању сваког језика, јер се таквим поступцима
реконструише материјално и духовно наслеђе, а аутохтони језик и култура
најбоље чувају. Недавно је из штампе изашао тематски зборник Из лексике
становања у Ваљевској Подгорини. Етнолингвистички огледи, етнолингвистички конципирано дело посвећено лексици културе становања на подручју
Ваљевске Подгорине. Како се у Уводној речи (стр. 7–10) напомиње, овај зборник представља један од резултата рада на пројекту Речник говора Ваљевске
Подгорине чији је носилац Матица српска.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик : студије српске и словенске
T1  - Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине
SP  - 723
EP  - 727
VL  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "Проучавање језика и културе традиционалног живљења представља
веома важан елемент у проучавању сваког језика, јер се таквим поступцима
реконструише материјално и духовно наслеђе, а аутохтони језик и култура
најбоље чувају. Недавно је из штампе изашао тематски зборник Из лексике
становања у Ваљевској Подгорини. Етнолингвистички огледи, етнолингвистички конципирано дело посвећено лексици културе становања на подручју
Ваљевске Подгорине. Како се у Уводној речи (стр. 7–10) напомиње, овај зборник представља један од резултата рада на пројекту Речник говора Ваљевске
Подгорине чији је носилац Матица српска.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик : студије српске и словенске",
title = "Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине",
pages = "723-727",
volume = "27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325"
}
Миланов, Н. М.. (2022). Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине. in Српски језик : студије српске и словенске
Београд : Филолошки факултет., 27, 723-727.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325
Миланов НМ. Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине. in Српски језик : студије српске и словенске. 2022;27:723-727.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325 .
Миланов, Наташа М., "Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине" in Српски језик : студије српске и словенске, 27 (2022):723-727,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325 .

Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа)

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Филолошки факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13326
AB  - У раду ћемо се бавити лексичко-семантичком и творбеном анализом, као и
функционално-стилским статусом глагола српског језика којима је мотивна реч
зооним. Користећи се компоненцијалном анализом и анализом лексикографских
дефиниција показаћемо који се зооними најчешће јављају као мотивне речи у
творби глагола и које се семе из назива животиња преносе у семантички садржај
изведених глагола, као и који су лексички и творбени механизми одговорни за то.
AB  - The research topic of this paper is semantic analysis of verbs derived from lexemes
denoting animals, zoonyms, in contemporary Serbian language. The research used methods
of componential analysis, analysis of dictionary definitions and contextual analysis.
Research material includes about 120 verbs collected from descriptive Serbian language
dictionaries. Verbs derived from zoonyms can be divided into seven groups, which we categorised
as follows: 1. to give birth to cubs. These verbs generally indicate birthing process
of domestic animals (ojagnjiti, omaciti etc.); 2. verbs motivated by animal movement (zmijugati,
leptirati etc.); 3. verbs motivated by the behaviour or characteristics of the animal
(bumbarati, gušterati se etc.); 4. verbs motivated by an attitude towards animals (magarčiti,
lisovati etc.); 5. to be infected/attacked by a given animal (zavašljiviti, izmoljčiti etc.); 6. to
have an occupation related to a given animal (ovčariti, pčelariti etc.); 7. play games whose
names are motivated by a name for an animal (zečati, kobiličati etc.). Most verbs refer to
certain human behaviour and rely on collective expression.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик : студије српске и словенске
T1  - Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа)
T1  - Zoonyms as Motive Words in the Verb Formation of the Serbian Language
SP  - 499
EP  - 523
VL  - 27
IS  - 1
DO  - 10.18485/sj.2022.27.1.27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2022",
abstract = "У раду ћемо се бавити лексичко-семантичком и творбеном анализом, као и
функционално-стилским статусом глагола српског језика којима је мотивна реч
зооним. Користећи се компоненцијалном анализом и анализом лексикографских
дефиниција показаћемо који се зооними најчешће јављају као мотивне речи у
творби глагола и које се семе из назива животиња преносе у семантички садржај
изведених глагола, као и који су лексички и творбени механизми одговорни за то., The research topic of this paper is semantic analysis of verbs derived from lexemes
denoting animals, zoonyms, in contemporary Serbian language. The research used methods
of componential analysis, analysis of dictionary definitions and contextual analysis.
Research material includes about 120 verbs collected from descriptive Serbian language
dictionaries. Verbs derived from zoonyms can be divided into seven groups, which we categorised
as follows: 1. to give birth to cubs. These verbs generally indicate birthing process
of domestic animals (ojagnjiti, omaciti etc.); 2. verbs motivated by animal movement (zmijugati,
leptirati etc.); 3. verbs motivated by the behaviour or characteristics of the animal
(bumbarati, gušterati se etc.); 4. verbs motivated by an attitude towards animals (magarčiti,
lisovati etc.); 5. to be infected/attacked by a given animal (zavašljiviti, izmoljčiti etc.); 6. to
have an occupation related to a given animal (ovčariti, pčelariti etc.); 7. play games whose
names are motivated by a name for an animal (zečati, kobiličati etc.). Most verbs refer to
certain human behaviour and rely on collective expression.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик : студије српске и словенске",
title = "Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа), Zoonyms as Motive Words in the Verb Formation of the Serbian Language",
pages = "499-523",
volume = "27",
number = "1",
doi = "10.18485/sj.2022.27.1.27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326"
}
Стојановић, М. Љ.. (2022). Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа). in Српски језик : студије српске и словенске
Београд : Филолошки факултет., 27(1), 499-523.
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326
Стојановић МЉ. Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа). in Српски језик : студије српске и словенске. 2022;27(1):499-523.
doi:10.18485/sj.2022.27.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326 .
Стојановић, Милица Љ., "Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа)" in Српски језик : студије српске и словенске, 27, no. 1 (2022):499-523,
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.27 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326 .

Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке)

Бјелетић, Марта

(Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13346
AB  - Сродство је систем друштвене организације заснован на стварним или фиктивним
породичним везама. Терминологија сродства је систем именовања сродничких односа. Терминологија
сродства у словенским језицима припада најстаријем општесловенском, а њено језгро – индоевропском
лексичком слоју. По старини свог настанка и дуготрајности развоја. терминологија сродства представља
један од најважнијих сегмената основног лексичког фонда српског језика. У овоме прилогу анализирана
је специфична група термина, карактеристичних само за српски језик – називи за далеке претке и
потомке.
AB  - Kinship is the system of social organization based on real or putative family ties. Kinship terminology is the
system of terms used to represent the realms of genetic and social relations. Slavic kinship terminology belongs
to the oldest lexical layers of Common Slavic. and the core of it is Indo-European. With regard to the antiquity
of its origins and the length of its development. kinship terminology is one of the most important segments of
the basic lexicon of the Serbian language. In this article the specific group of kinship terms is analysed — the
terms for distant ancestors and descendants. typical of the Serbian language only.
PB  - Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду
T2  - Анали Огранка САНУ у Новом Саду
T1  - Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке)
T1  - From the White Eagle to the White Bees : Terms for Distant Ancestors and Descendants
SP  - 81
EP  - 89
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2022",
abstract = "Сродство је систем друштвене организације заснован на стварним или фиктивним
породичним везама. Терминологија сродства је систем именовања сродничких односа. Терминологија
сродства у словенским језицима припада најстаријем општесловенском, а њено језгро – индоевропском
лексичком слоју. По старини свог настанка и дуготрајности развоја. терминологија сродства представља
један од најважнијих сегмената основног лексичког фонда српског језика. У овоме прилогу анализирана
је специфична група термина, карактеристичних само за српски језик – називи за далеке претке и
потомке., Kinship is the system of social organization based on real or putative family ties. Kinship terminology is the
system of terms used to represent the realms of genetic and social relations. Slavic kinship terminology belongs
to the oldest lexical layers of Common Slavic. and the core of it is Indo-European. With regard to the antiquity
of its origins and the length of its development. kinship terminology is one of the most important segments of
the basic lexicon of the Serbian language. In this article the specific group of kinship terms is analysed — the
terms for distant ancestors and descendants. typical of the Serbian language only.",
publisher = "Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду",
journal = "Анали Огранка САНУ у Новом Саду",
title = "Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке), From the White Eagle to the White Bees : Terms for Distant Ancestors and Descendants",
pages = "81-89",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346"
}
Бјелетић, М.. (2022). Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке). in Анали Огранка САНУ у Новом Саду
Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду., 17, 81-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346
Бјелетић М. Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке). in Анали Огранка САНУ у Новом Саду. 2022;17:81-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346 .
Бјелетић, Марта, "Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке)" in Анали Огранка САНУ у Новом Саду, 17 (2022):81-89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346 .

Како читати етимолошки речник

Влајић-Поповић, Јасна

(Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13347
AB  - Након уводног прегледа типологије етимолошких речника и кратког указивања на три
релевантна (и међу собом битно различита) етимолошка речника српског језика (Skok, ЕРСЈ, ПЕРСЈ),
у раду се на примеру пет речи српског језика – различитог порекла, ареала и старине настанка (беседа,
баба, астал, ожиљак, прионути) – показује да су оне у тим речницима углавном неједнако и неуједначено
обрађене, тако да за корисника није свеједно којим од њих се служи, због чега се за сваку од ових речи
препоручује оптимални избор речника. На основу општег ауторовог искуства претпоставља се да се
ова илустрација различитости вероватно односи на третман читавог лексичког фонда српског језика.
AB  - After an introductory review of lemma structure and typology of etymological dictionaries, and a brief
presentation of three relevant etymological dictionaries of the Serbian language (Skok, EPCJ, ПEPCJ — which
differ significantly in a number of ways) this paper deals with the treatment of five Serbian words (beseda,
baba, astal, ožiljak, prionuti — diverse by origin, distribution and antiquity) in those manuals. The comparison
has demonstrated that these words (save the first one) are etymologized in an uneven manner and extent, so
that for their potential users it is not at all irrelevant which dictionary they refer to — hence recommendations
for the optimal choice of dictionary for each word. The author suggests that this illustration of differences of
lexicographic practice is probably applicable to the treatment of major part of Serbian lexicon.
PB  - Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду
T2  - Анали Огранка САНУ у Новом Саду
T1  - Како читати етимолошки речник
T1  - How Does One Read an Etymological Dictionary — The Case of Serbian
SP  - 72
EP  - 80
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2022",
abstract = "Након уводног прегледа типологије етимолошких речника и кратког указивања на три
релевантна (и међу собом битно различита) етимолошка речника српског језика (Skok, ЕРСЈ, ПЕРСЈ),
у раду се на примеру пет речи српског језика – различитог порекла, ареала и старине настанка (беседа,
баба, астал, ожиљак, прионути) – показује да су оне у тим речницима углавном неједнако и неуједначено
обрађене, тако да за корисника није свеједно којим од њих се служи, због чега се за сваку од ових речи
препоручује оптимални избор речника. На основу општег ауторовог искуства претпоставља се да се
ова илустрација различитости вероватно односи на третман читавог лексичког фонда српског језика., After an introductory review of lemma structure and typology of etymological dictionaries, and a brief
presentation of three relevant etymological dictionaries of the Serbian language (Skok, EPCJ, ПEPCJ — which
differ significantly in a number of ways) this paper deals with the treatment of five Serbian words (beseda,
baba, astal, ožiljak, prionuti — diverse by origin, distribution and antiquity) in those manuals. The comparison
has demonstrated that these words (save the first one) are etymologized in an uneven manner and extent, so
that for their potential users it is not at all irrelevant which dictionary they refer to — hence recommendations
for the optimal choice of dictionary for each word. The author suggests that this illustration of differences of
lexicographic practice is probably applicable to the treatment of major part of Serbian lexicon.",
publisher = "Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду",
journal = "Анали Огранка САНУ у Новом Саду",
title = "Како читати етимолошки речник, How Does One Read an Etymological Dictionary — The Case of Serbian",
pages = "72-80",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2022). Како читати етимолошки речник. in Анали Огранка САНУ у Новом Саду
Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду., 17, 72-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347
Влајић-Поповић Ј. Како читати етимолошки речник. in Анали Огранка САНУ у Новом Саду. 2022;17:72-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Како читати етимолошки речник" in Анали Огранка САНУ у Новом Саду, 17 (2022):72-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347 .

Трагом Вука Стефановића Караџића

Марковић, Бранкица Ђ.

(Нови Сад : Матица српска, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Бранкица Ђ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13360
AB  - Зборник радова Вуковим трагом на Косову и Метохији објављен је 2019. године у издању Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и Градске библиотеке „Вук Караџић“ у Косовској Митровици. У њему је сабрано 16 радова аутора са: Филозофског факултета у Нишу, Филозофског факултета у Косовској Митровици, Филолошког факултета у Београду, затим из Института за српски језик САНУ, Народне библиотеке у Крушевцу и Основне школе „Јастребачки партизани“ у Мерошини.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Трагом Вука Стефановића Караџића
SP  - 307
EP  - 310
VL  - 70
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13360
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Бранкица Ђ.",
year = "2022",
abstract = "Зборник радова Вуковим трагом на Косову и Метохији објављен је 2019. године у издању Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и Градске библиотеке „Вук Караџић“ у Косовској Митровици. У њему је сабрано 16 радова аутора са: Филозофског факултета у Нишу, Филозофског факултета у Косовској Митровици, Филолошког факултета у Београду, затим из Института за српски језик САНУ, Народне библиотеке у Крушевцу и Основне школе „Јастребачки партизани“ у Мерошини.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "Трагом Вука Стефановића Караџића",
pages = "307-310",
volume = "70",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13360"
}
Марковић, Б. Ђ.. (2022). Трагом Вука Стефановића Караџића. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 70(1), 307-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13360
Марковић БЂ. Трагом Вука Стефановића Караџића. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2022;70(1):307-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13360 .
Марковић, Бранкица Ђ., "Трагом Вука Стефановића Караџића" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 70, no. 1 (2022):307-310,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13360 .

Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима)

Миланов, Наташа

(Ниш : Филозофски факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13110
AB  - У српском језику постоји велики број придева који у одређеном значењу могу бити синоними придеву мршав. У раду се испитује полисемантичка
структура овог каритивног придева, као и могућност да се различити придеви,
који такође садрже сему ’недовољности’ употребе као његова алтернатива. У
анализи значења придева мршав полази се од ситуације у дескриптивним речницима српског језика. Циљ рада је да се укаже на богату семантичку разуђеност
придева мршав, као и на способност придевâ овог типа да се алтернативно употребљавају у одговарајућем контексту.
AB  - The paper examines the polysemantic structure of the charitable adjective mršav and
the possibility of using it as an alternative to other adjectives with the meaning of
insufficiency. All lexemes with the secondary meaning of scarcity can alternatively be
used to denote a wide range of phenomena, which is one of the most important features
of lexemes with a charitable meaning. Charitability can be expressed lexically (with
various adjectives and their derivatives), but also formatively, by adding different
prefixes to the adjective base. In the analysis of the meaning of the adjective mršav, we
started with the situation given in the descriptive dictionaries of the Serbian language.
The dominance of this adjective in denoting the properties of living beings of certain
bodily characteristics is also indicated by the non-existence of a true synonym, but
also by the large number of alternative adjectives that can replace it in the mentioned
meaning. Most of these alternative adjectives are marked with normative qualifiers
or are stylistically colored, so they are used in more expressive phrases concerning
the body structure of living beings. The large number of synonyms in the adjective’s
secondary meanings indicate it being a broad-meaning lexeme, which is used to
describe all kinds of shortcomings, indicating scarcity within different areas of reality.
The secondary meanings of the adjective mršav usually indicate an undesirable
property of the term, which is also true for many other polysemantic adjectives in the
Serbian language.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja
T1  - Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима)
T1  - The Alternative Use of Lexemes with the Meaning of Insufficiency in the Serbian Language (On the Example of the Adjective mršav and its Synonyms)
SP  - 259
EP  - 273
DO  - 10.46630/jkaj.2022.16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2022",
abstract = "У српском језику постоји велики број придева који у одређеном значењу могу бити синоними придеву мршав. У раду се испитује полисемантичка
структура овог каритивног придева, као и могућност да се различити придеви,
који такође садрже сему ’недовољности’ употребе као његова алтернатива. У
анализи значења придева мршав полази се од ситуације у дескриптивним речницима српског језика. Циљ рада је да се укаже на богату семантичку разуђеност
придева мршав, као и на способност придевâ овог типа да се алтернативно употребљавају у одговарајућем контексту., The paper examines the polysemantic structure of the charitable adjective mršav and
the possibility of using it as an alternative to other adjectives with the meaning of
insufficiency. All lexemes with the secondary meaning of scarcity can alternatively be
used to denote a wide range of phenomena, which is one of the most important features
of lexemes with a charitable meaning. Charitability can be expressed lexically (with
various adjectives and their derivatives), but also formatively, by adding different
prefixes to the adjective base. In the analysis of the meaning of the adjective mršav, we
started with the situation given in the descriptive dictionaries of the Serbian language.
The dominance of this adjective in denoting the properties of living beings of certain
bodily characteristics is also indicated by the non-existence of a true synonym, but
also by the large number of alternative adjectives that can replace it in the mentioned
meaning. Most of these alternative adjectives are marked with normative qualifiers
or are stylistically colored, so they are used in more expressive phrases concerning
the body structure of living beings. The large number of synonyms in the adjective’s
secondary meanings indicate it being a broad-meaning lexeme, which is used to
describe all kinds of shortcomings, indicating scarcity within different areas of reality.
The secondary meanings of the adjective mršav usually indicate an undesirable
property of the term, which is also true for many other polysemantic adjectives in the
Serbian language.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja",
title = "Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима), The Alternative Use of Lexemes with the Meaning of Insufficiency in the Serbian Language (On the Example of the Adjective mršav and its Synonyms)",
pages = "259-273",
doi = "10.46630/jkaj.2022.16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110"
}
Миланов, Н.. (2022). Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима). in Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja
Ниш : Филозофски факултет., 259-273.
https://doi.org/10.46630/jkaj.2022.16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110
Миланов Н. Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима). in Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja. 2022;:259-273.
doi:10.46630/jkaj.2022.16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110 .
Миланов, Наташа, "Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима)" in Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja (2022):259-273,
https://doi.org/10.46630/jkaj.2022.16 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110 .

Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика

Васиљевић, Анђела Д.; Димитријевић, Јована Љ.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Васиљевић, Анђела Д.
AU  - Димитријевић, Јована Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13064
AB  - Предмет овог рада је анализа лексикографске обраде преформулативних дискурсних маркера у општим описним речницима српског језика (РСАНУ,
РМС, РСЈ). На основу теоријских поставки о семантичко-прагматичкој природи
дискурсних маркера као разнородног скупа функционалних речи и израза које
одликује процедурално значење, покушава се установити који би металингвистички подаци били важни за њихов што целовитији лексикографски опис.
Анализу спроводимо на темељима квалитативне и упоредне методе, са циљем
давања увида у општеприхваћене механизме њиховог дефинисања у наведеним речницима. Спроведена анализа потврђује претходна запажања домаћих и страних аутора о изазовима који се јављају приликом речничке обраде датих јединица,
те додатни циљ представља пописивање предлога за даљу оптимизацију њиховог
металексикографског описа.
AB  - This paper deals with a qualitative analysis of lexicographic treatment of reformulative
discourse markers in Serbian descriptive dictionaries. Due to the lack of theoretical and
practical sources, older grammars and dictionaries often suggested uneven descriptions of
this heterogeneous and multifunctional group of words. Since most of them appear as the
result of the grammaticalisation phenomena of adverbs, particles, verbs, nouns, or conjunctions,
defining them according to the traditional morphosyntactic categories has often been
reductionist. The analysis provides an insight into the current place of the discourse markers
in Serbian descriptive dictionaries, by also confirming our initial hypotheses. Fоr instance,
the lexicographic treatment of multi-word discourse markers proves to be very problematic,
and some of the selected markers are not even defined under separate entries at all, nor
under the entries of their constituent elements (for example, to jest ’that is’). Therefore, the
paper attempts to establish the minimum of metalinguistic data that should be contained in
the dictionary articles dedicated to discourse markers.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика
T1  - Lexicographic Treatment of Discourse Markers in Serbian Descriptive Dictionaries
SP  - 459
EP  - 476
VL  - 27
DO  - 10.18485/sj.2022.27.1.25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064
ER  - 
@article{
author = "Васиљевић, Анђела Д. and Димитријевић, Јована Љ.",
year = "2022",
abstract = "Предмет овог рада је анализа лексикографске обраде преформулативних дискурсних маркера у општим описним речницима српског језика (РСАНУ,
РМС, РСЈ). На основу теоријских поставки о семантичко-прагматичкој природи
дискурсних маркера као разнородног скупа функционалних речи и израза које
одликује процедурално значење, покушава се установити који би металингвистички подаци били важни за њихов што целовитији лексикографски опис.
Анализу спроводимо на темељима квалитативне и упоредне методе, са циљем
давања увида у општеприхваћене механизме њиховог дефинисања у наведеним речницима. Спроведена анализа потврђује претходна запажања домаћих и страних аутора о изазовима који се јављају приликом речничке обраде датих јединица,
те додатни циљ представља пописивање предлога за даљу оптимизацију њиховог
металексикографског описа., This paper deals with a qualitative analysis of lexicographic treatment of reformulative
discourse markers in Serbian descriptive dictionaries. Due to the lack of theoretical and
practical sources, older grammars and dictionaries often suggested uneven descriptions of
this heterogeneous and multifunctional group of words. Since most of them appear as the
result of the grammaticalisation phenomena of adverbs, particles, verbs, nouns, or conjunctions,
defining them according to the traditional morphosyntactic categories has often been
reductionist. The analysis provides an insight into the current place of the discourse markers
in Serbian descriptive dictionaries, by also confirming our initial hypotheses. Fоr instance,
the lexicographic treatment of multi-word discourse markers proves to be very problematic,
and some of the selected markers are not even defined under separate entries at all, nor
under the entries of their constituent elements (for example, to jest ’that is’). Therefore, the
paper attempts to establish the minimum of metalinguistic data that should be contained in
the dictionary articles dedicated to discourse markers.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика, Lexicographic Treatment of Discourse Markers in Serbian Descriptive Dictionaries",
pages = "459-476",
volume = "27",
doi = "10.18485/sj.2022.27.1.25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064"
}
Васиљевић, А. Д.,& Димитријевић, Ј. Љ.. (2022). Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 27, 459-476.
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064
Васиљевић АД, Димитријевић ЈЉ. Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика. in Српски језик. 2022;27:459-476.
doi:10.18485/sj.2022.27.1.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064 .
Васиљевић, Анђела Д., Димитријевић, Јована Љ., "Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика" in Српски језик, 27 (2022):459-476,
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.25 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064 .

The Public Discourse in the Time of Covid-19

Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.; Николић, Марина М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.
AU  - Николић, Марина М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12957
AB  - У раду се из угла критичке анализе дискурса проучава српски јавни дискурс
у време пандемије, изазване наглом појавом и ширењем болести ковид 19. У фокусу су новине које се очитују на лексичком и текстуалном нивоу. Циљ овог рада
је утврдити на који начин долази до промена у речнику и које су последице тих
промена, као и размотрити специфичности структуре текста, с посебним освртом
на форме обраћања, именовање актера, посебне персуазивне и манипулативне
технике итд. Рад представља допринос широј слици глобалног утицаја корона
вируса на језике узев у целини.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - The Public Discourse in the Time of Covid-19
SP  - 253
EP  - 267
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957
ER  - 
@article{
author = "Слијепчевић Бјеливук, Светлана М. and Николић, Марина М.",
year = "2021",
abstract = "У раду се из угла критичке анализе дискурса проучава српски јавни дискурс
у време пандемије, изазване наглом појавом и ширењем болести ковид 19. У фокусу су новине које се очитују на лексичком и текстуалном нивоу. Циљ овог рада
је утврдити на који начин долази до промена у речнику и које су последице тих
промена, као и размотрити специфичности структуре текста, с посебним освртом
на форме обраћања, именовање актера, посебне персуазивне и манипулативне
технике итд. Рад представља допринос широј слици глобалног утицаја корона
вируса на језике узев у целини.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "The Public Discourse in the Time of Covid-19",
pages = "253-267",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957"
}
Слијепчевић Бјеливук, С. М.,& Николић, М. М.. (2021). The Public Discourse in the Time of Covid-19. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 253-267.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957
Слијепчевић Бјеливук СМ, Николић ММ. The Public Discourse in the Time of Covid-19. in Српски језик. 2021;26:253-267.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957 .
Слијепчевић Бјеливук, Светлана М., Николић, Марина М., "The Public Discourse in the Time of Covid-19" in Српски језик, 26 (2021):253-267,
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957 .

О лексикографској обради позајмљеница романског порекла у дијалекатским речницима народних говора Црне Горе 21. века

Шпановић, Ана

(Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Шпановић, Ана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13361
AB  - Народни говори Црне Горе већ дуго представљају значајан извор
дијалекатских истраживања, на шта указује досад објављена лексикографска
литература. Корпус за ово истраживање чинили су дијалекатски речници и
збирке речи народних говора Црне Горе објављени у последње две деценије.
Циљ рада је да се изврши анализа лексикографских поступака коришћених
при обради лексике романског порекла у савременим дијалекатским речницима народних говора Црне Горе, да се укаже на неке специфичности лексикографске обраде романизама, као и да се дају смернице за будућа приказивања лексике страног порекла у дијалекатској лексикографији.
AB  - The vernaculars of Montenegro have been a significant source for dialectal researches
for a long time, as indicated by extremely fruitful lexicographic literature.
The corpus for this research will consist of dialectal dictionaries of the vernaculars
of Montenegro published in the last two decades. In this paper, we will present
their dictionary structure, lexicographic methods and procedures used as well as
methods of processing loanwords, with special reference to Romance loanwords.
The aim of the paper is to analyze lexicographic procedures used to treat loanwords,
primarily those of Romance origin, in contemporary dictionaries of the vernaculars
of Montenegro, to point out some specifics of lexicographic treatment of
Romance loanwords, and to provide potential guidelines for future presentation of
loanwords in dialectal lexicography.
PB  - Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори
T2  - Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори
T1  - О лексикографској обради позајмљеница романског порекла у дијалекатским речницима народних говора Црне Горе 21. века
T1  - Lexicographic Treatment of Loanwords in Dialectal Dictionaries of the Vernaculars of Montenegro - on the Example of Romance Loanwords
SP  - 7
EP  - 21
VL  - 11
IS  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13361
ER  - 
@article{
author = "Шпановић, Ана",
year = "2021",
abstract = "Народни говори Црне Горе већ дуго представљају значајан извор
дијалекатских истраживања, на шта указује досад објављена лексикографска
литература. Корпус за ово истраживање чинили су дијалекатски речници и
збирке речи народних говора Црне Горе објављени у последње две деценије.
Циљ рада је да се изврши анализа лексикографских поступака коришћених
при обради лексике романског порекла у савременим дијалекатским речницима народних говора Црне Горе, да се укаже на неке специфичности лексикографске обраде романизама, као и да се дају смернице за будућа приказивања лексике страног порекла у дијалекатској лексикографији., The vernaculars of Montenegro have been a significant source for dialectal researches
for a long time, as indicated by extremely fruitful lexicographic literature.
The corpus for this research will consist of dialectal dictionaries of the vernaculars
of Montenegro published in the last two decades. In this paper, we will present
their dictionary structure, lexicographic methods and procedures used as well as
methods of processing loanwords, with special reference to Romance loanwords.
The aim of the paper is to analyze lexicographic procedures used to treat loanwords,
primarily those of Romance origin, in contemporary dictionaries of the vernaculars
of Montenegro, to point out some specifics of lexicographic treatment of
Romance loanwords, and to provide potential guidelines for future presentation of
loanwords in dialectal lexicography.",
publisher = "Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори",
journal = "Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори",
title = "О лексикографској обради позајмљеница романског порекла у дијалекатским речницима народних говора Црне Горе 21. века, Lexicographic Treatment of Loanwords in Dialectal Dictionaries of the Vernaculars of Montenegro - on the Example of Romance Loanwords",
pages = "7-21",
volume = "11",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13361"
}
Шпановић, А.. (2021). О лексикографској обради позајмљеница романског порекла у дијалекатским речницима народних говора Црне Горе 21. века. in Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори
Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори., 11(12), 7-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13361
Шпановић А. О лексикографској обради позајмљеница романског порекла у дијалекатским речницима народних говора Црне Горе 21. века. in Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори. 2021;11(12):7-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13361 .
Шпановић, Ана, "О лексикографској обради позајмљеница романског порекла у дијалекатским речницима народних говора Црне Горе 21. века" in Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, 11, no. 12 (2021):7-21,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13361 .