Etimološka istraživanja srpskog jezika i izrada Etimološkog rečnika srpskog jezika

(Москва : Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Лома, Александар
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6701
AB  - The paper aims to reconsider the etymology of South-Slavic folklore term neveda ‘maleficent supernatural being, misfortune’, hitherto
interpreted as *ne-véda, a compound consisting of the negative prefix
*ne- and the verbal stem *véd- ‘to see > to know’. However, the late
attestation of the word (20" century) and instances of the initial cluster
dn- reduced to n- (Dnemrak 1839, today Nemrak) suggest another Common Slavic protoform underlying, *done-véda ‘apparition in daylight’,
a variant of Balto-Slavic *avi-vaidas as reflected in Lithuanian d6vaidas
‘mischevious boy, scamp’, Serbian dial. dved ‘ghost, apparition, scarecrow’, Ukrainian dial. javyda ‘devil’, Russian dial. javid’ ‘a snake found
in the tundra’, where *dvi- denotes what is really seen as opposed to visions or dreams and *vaida- means ‘apparition’; a similar semantic narrowing of the Proto Indo European root *yoid- is observed in Old Indian
véda- ‘knowledge obtained through divine revelation’.
AB  - В данной статье пересматривается этимология южнославянского фольклорного термина неведа ‘сверхъестественное су-
щество, причиняющее зло, несчастье’, до сих пор толкуемого
как сложение отрицательного *ие- с глагольной основой *у64. Допускается, что это позднее, только с двадцатого столетия за-
свидетельствованное слово видоизменено из *дневеда < *4ьпеубда ‘дневной призрак’, являющегося вариантом балтославянского сложного *д4у1-уаЧа5 ‘явный призрак’, отраженного в лит.
буааз ‘страшный шалун, сорванец?, серб. диал. авед ‘призрак,
привидение, страшилище”, укр. диал. явида ‘черт’, русск. диал.
явидь ‘змея, которая водится в тундрах’. Замечается, что в балтославянском уа?а- ‘призрак’, подобно тому как и в древнеиндийском убда- ‘знание, полученное от богов путем откровения’,
значение праиндоевропейского корня *и014- / *ие1а- / *ша- сузилось на восприятие сверхчувственного.
PB  - Москва : Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН
T2  - Труды Института русского языка им. В. В. Виноградова. IV Этимoлогия
T1  - Еще раз о призраках: во сне, наяву, в этимологии (серб., болг. неведа, серб. авед, ав(иј)ест, авет, укр. диал. я́вида, русск. диал. я́видь, лит. óvaidas)
T1  - Once Again about Ghosts: In Dreams, in the Daylight, in the Etymology
SP  - 230
EP  - 242
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6701
ER  -

@article{
author = "Лома, Александар",
year = "2015",
abstract = "The paper aims to reconsider the etymology of South-Slavic folklore term neveda ‘maleficent supernatural being, misfortune’, hitherto
interpreted as *ne-véda, a compound consisting of the negative prefix
*ne- and the verbal stem *véd- ‘to see > to know’. However, the late
attestation of the word (20" century) and instances of the initial cluster
dn- reduced to n- (Dnemrak 1839, today Nemrak) suggest another Common Slavic protoform underlying, *done-véda ‘apparition in daylight’,
a variant of Balto-Slavic *avi-vaidas as reflected in Lithuanian d6vaidas
‘mischevious boy, scamp’, Serbian dial. dved ‘ghost, apparition, scarecrow’, Ukrainian dial. javyda ‘devil’, Russian dial. javid’ ‘a snake found
in the tundra’, where *dvi- denotes what is really seen as opposed to visions or dreams and *vaida- means ‘apparition’; a similar semantic narrowing of the Proto Indo European root *yoid- is observed in Old Indian
véda- ‘knowledge obtained through divine revelation’., В данной статье пересматривается этимология южнославянского фольклорного термина неведа ‘сверхъестественное су-
щество, причиняющее зло, несчастье’, до сих пор толкуемого
как сложение отрицательного *ие- с глагольной основой *у64. Допускается, что это позднее, только с двадцатого столетия за-
свидетельствованное слово видоизменено из *дневеда < *4ьпеубда ‘дневной призрак’, являющегося вариантом балтославянского сложного *д4у1-уаЧа5 ‘явный призрак’, отраженного в лит.
буааз ‘страшный шалун, сорванец?, серб. диал. авед ‘призрак,
привидение, страшилище”, укр. диал. явида ‘черт’, русск. диал.
явидь ‘змея, которая водится в тундрах’. Замечается, что в балтославянском уа?а- ‘призрак’, подобно тому как и в древнеиндийском убда- ‘знание, полученное от богов путем откровения’,
значение праиндоевропейского корня *и014- / *ие1а- / *ша- сузилось на восприятие сверхчувственного.",
publisher = "Москва : Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН",
journal = "Труды Института русского языка им. В. В. Виноградова. IV Этимoлогия",
title = "Еще раз о призраках: во сне, наяву, в этимологии (серб., болг. неведа, серб. авед, ав(иј)ест, авет, укр. диал. я́вида, русск. диал. я́видь, лит. óvaidas), Once Again about Ghosts: In Dreams, in the Daylight, in the Etymology",
pages = "230-242",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6701"
}

Лома, А.. (2015). Еще раз о призраках: во сне, наяву, в этимологии (серб., болг. неведа, серб. авед, ав(иј)ест, авет, укр. диал. я́вида, русск. диал. я́видь, лит. óvaidas). in Труды Института русского языка им. В. В. Виноградова. IV Этимoлогия
Москва : Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН., 230-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6701

Лома А. Еще раз о призраках: во сне, наяву, в этимологии (серб., болг. неведа, серб. авед, ав(иј)ест, авет, укр. диал. я́вида, русск. диал. я́видь, лит. óvaidas). in Труды Института русского языка им. В. В. Виноградова. IV Этимoлогия. 2015;:230-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6701 .

Лома, Александар, "Еще раз о призраках: во сне, наяву, в этимологии (серб., болг. неведа, серб. авед, ав(иј)ест, авет, укр. диал. я́вида, русск. диал. я́видь, лит. óvaidas)" in Труды Института русского языка им. В. В. Виноградова. IV Этимoлогия (2015):230-242,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6701 .

Прилог расветљавању једног тамног дијалектизма: (х)обер ‘креста; брдски гребен’

Јанковић, Јелена; Станић, Данијела

(Ниш : Филозофски факултет, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Лома, Александар
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6823
AB  - Досад просуђивана као етимолошки нејасна и можда страног порекла, реч
(х)обер ‘креста’ широко је распрострањена у штокавским говорима (косовско‑ресавским, зетско‑сјеничким, источнохерцеговачким, млађим икавским),
а у југоисточном делу тог ареала (данашња Црна Гора) долази и у значењу
‘планински гребен’, у којем је тамо посведочена од друге половине XV в.
У недостатку непосредних паралела у другим словенским језицима, чини
се да је хоб‑ер настало на старосрпском тлу, вероватно као преоблика прасл.
*xob‑otъ ‘израштај на животињском телу, реп; ћуба’ према значењем блиском
прасл. *kyč‑erъ ‘кита, кика; врх брда’ поред *kyka, *kykъ у истим значењима;
није при том искључено да је за орографску примену речи у јадранском залеђу подстицај дало ит. crista ‘креста → брдски гребен’.
AB  - Bislang als etymologisch dunkel beurteilt und einer fremden Herkunft verdächtig,
hat das Wort (h)ober ‘Hahnenkamm’ in den schtokawischen Mundarten
eine breite Verbreitung (Kosovo‑Resava, Zeta‑Sjenica, Ostherzegowinisch,
Neuschtokawisch‑Ikawisch) und weist im südwestlichen Teil dieses Areals (das
heutige Montenegro) auch die orographische Bedeutung ‘Bergkamm’ auf, in der
es dort seit der zweiten Hälfte des 15. Jh.s urkundlich belegt ist. In Mangel von
Entsprechungen in anderen slavischen Sprachen, scheint hob‑er auf altserbischem
Boden entstanden zu sein, vermutlich als Umbildung von ursl. *xob‑otъ
‘Auswuchs am Tierkörper, Schwanz, Rüssel; Federbuch, Haarschopf’ nach dem
bedeutungsnahen ursl. *kyč‑erъ ‘Quaste, Zopf; Berggipfel’ neben *kyka, *kykъ
dass.; es ist dabei nicht ausgeschlossen, daß der orographische Gebrauch des
Wortes im Hinterland der Adria durch ital. crista ‘Hahnenkamm → Bergkamm’
beeinflußt wurde.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Прилог расветљавању једног тамног дијалектизма: (х)обер ‘креста; брдски гребен’
T1  - Ein beitrag zur erklärung des dunklen Dialektwortes (h)ober ‘hahnen‑, bergkamm’
SP  - 289
EP  - 301
VL  - 26
IS  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6823
ER  -

@article{
author = "Лома, Александар",
year = "2013",
abstract = "Досад просуђивана као етимолошки нејасна и можда страног порекла, реч
(х)обер ‘креста’ широко је распрострањена у штокавским говорима (косовско‑ресавским, зетско‑сјеничким, источнохерцеговачким, млађим икавским),
а у југоисточном делу тог ареала (данашња Црна Гора) долази и у значењу
‘планински гребен’, у којем је тамо посведочена од друге половине XV в.
У недостатку непосредних паралела у другим словенским језицима, чини
се да је хоб‑ер настало на старосрпском тлу, вероватно као преоблика прасл.
*xob‑otъ ‘израштај на животињском телу, реп; ћуба’ према значењем блиском
прасл. *kyč‑erъ ‘кита, кика; врх брда’ поред *kyka, *kykъ у истим значењима;
није при том искључено да је за орографску примену речи у јадранском залеђу подстицај дало ит. crista ‘креста → брдски гребен’., Bislang als etymologisch dunkel beurteilt und einer fremden Herkunft verdächtig,
hat das Wort (h)ober ‘Hahnenkamm’ in den schtokawischen Mundarten
eine breite Verbreitung (Kosovo‑Resava, Zeta‑Sjenica, Ostherzegowinisch,
Neuschtokawisch‑Ikawisch) und weist im südwestlichen Teil dieses Areals (das
heutige Montenegro) auch die orographische Bedeutung ‘Bergkamm’ auf, in der
es dort seit der zweiten Hälfte des 15. Jh.s urkundlich belegt ist. In Mangel von
Entsprechungen in anderen slavischen Sprachen, scheint hob‑er auf altserbischem
Boden entstanden zu sein, vermutlich als Umbildung von ursl. *xob‑otъ
‘Auswuchs am Tierkörper, Schwanz, Rüssel; Federbuch, Haarschopf’ nach dem
bedeutungsnahen ursl. *kyč‑erъ ‘Quaste, Zopf; Berggipfel’ neben *kyka, *kykъ
dass.; es ist dabei nicht ausgeschlossen, daß der orographische Gebrauch des
Wortes im Hinterland der Adria durch ital. crista ‘Hahnenkamm → Bergkamm’
beeinflußt wurde.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Прилог расветљавању једног тамног дијалектизма: (х)обер ‘креста; брдски гребен’, Ein beitrag zur erklärung des dunklen Dialektwortes (h)ober ‘hahnen‑, bergkamm’",
pages = "289-301",
volume = "26",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6823"
}

Лома, А.. (2013). Прилог расветљавању једног тамног дијалектизма: (х)обер ‘креста; брдски гребен’. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 26(13), 289-301.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6823

Лома А. Прилог расветљавању једног тамног дијалектизма: (х)обер ‘креста; брдски гребен’. in Годишњак за српски језик. 2013;26(13):289-301.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6823 .

Лома, Александар, "Прилог расветљавању једног тамног дијалектизма: (х)обер ‘креста; брдски гребен’" in Годишњак за српски језик, 26, no. 13 (2013):289-301,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6823 .

Називи за боје у Речнику српских говора Војводине

(Лесковац : Лесковачки културни ценатр, 2011)

TY - CHAP
AU - Јанковић, Јелена
AU - Станић, Данијела
PY - 2011
UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14122
AB - У раду је спроведена семантичка, творбена и етимолошка анализа назива за боје у шумадијско-војвођанском и смедеревско-вршачком дијалекту. Издвојена је специфично дијалекатска и покрајинска лексика и тематски је разврстана грађа сталних спојева са придевима који означавају боје. Као извор грађе коришћен је Речник српских говора Војводине Матице српске.
This work carried out a semantic and etymological analysis of formative names of colors in the Šumadija-Vojvodina and Smederevo-Vršac dialects. It features specifically dialectal and provincial lexis, and permanent material compounds with adjectives denoting color are thematically classified. A Dictionary of Serbian Vojvodina speech in Vojvodina was used as source material.
AB - In this work was carried out semantic, and etymological analysis of formative names of
colors in Sumadija-Vojvodina and Smederevo-VrSac dialect. It features specifically dialectal and
provincial lexis and material permanent compounds with adjectives denoting color is thematically
classified. As source material was used a Dictionary of Serbian Speech in Vojvodina by Matica
Srpska.
PB - Лесковац : Лесковачки културни ценатр
T2 - Дијалекат - дијалекатска књижевност, Зборник радова са научног скупа одржаног у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године, ур. Радмила Жугић
T1 - Називи за боје у Речнику српских говора Војводине
T1 - Names of Colors in Dictionary of Serbian Speech in Vojvodina
SP - 194
EP - 211
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14122
ER -

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена and Станић, Данијела",
year = "2011",
abstract = "У раду је спроведена семантичка, творбена и етимолошка анализа назива за боје у шумадијско-војвођанском и смедеревско-вршачком дијалекту. Издвојена је специфично дијалекатска и покрајинска лексика и тематски је разврстана грађа сталних спојева са придевима који означавају боје. Као извор грађе коришћен је Речник српских говора Војводине Матице српске.
This work carried out a semantic and etymological analysis of formative names of colors in the Šumadija-Vojvodina and Smederevo-Vršac dialects. It features specifically dialectal and provincial lexis, and permanent material compounds with adjectives denoting color are thematically classified. A Dictionary of Serbian Vojvodina speech in Vojvodina was used as source material., In this work was carried out semantic, and etymological analysis of formative names of
colors in Sumadija-Vojvodina and Smederevo-VrSac dialect. It features specifically dialectal and
provincial lexis and material permanent compounds with adjectives denoting color is thematically
classified. As source material was used a Dictionary of Serbian Speech in Vojvodina by Matica
Srpska.",
publisher = "Лесковац : Лесковачки културни ценатр",
journal = "Дијалекат - дијалекатска књижевност, Зборник радова са научног скупа одржаног у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године, ур. Радмила Жугић",
booktitle = "Називи за боје у Речнику српских говора Војводине, Names of Colors in Dictionary of Serbian Speech in Vojvodina",
pages = "194-211",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14122"
}

Јанковић, Ј.,& Станић, Д.. (2011). Називи за боје у Речнику српских говора Војводине. in Дијалекат - дијалекатска књижевност, Зборник радова са научног скупа одржаног у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године, ур. Радмила Жугић
Лесковац : Лесковачки културни ценатр., 194-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14122

Јанковић Ј, Станић Д. Називи за боје у Речнику српских говора Војводине. in Дијалекат - дијалекатска књижевност, Зборник радова са научног скупа одржаног у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године, ур. Радмила Жугић. 2011;:194-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14122 .

Јанковић, Јелена, Станић, Данијела, "Називи за боје у Речнику српских говора Војводине" in Дијалекат - дијалекатска књижевност, Зборник радова са научног скупа одржаног у Лесковачком културном центру 18. децембра 2010. године, ур. Радмила Жугић (2011):194-211,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14122 .

Пабрстиње: праславянский реликтна славянском юге

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2010)

TY - JOUR
AU - Бјелетић, Марта
PY - 2010
UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6185
AB - В статье расcматривается этимология сербского диалектного существительного пабрcтиње „остатки конопли“.
AB - У раду се предлаже етимологија срп. дијал. именице пабрcтиње
„остаци изломљених и закржљалих стабљика конопље“, која до сада није
била предмет етимолошке анализе. Заједно са варијантом пабрскиње
„остаци од конопље кад се она таре на трлици“, као и буг дијал. парале
лама (пабрcтинве „остаци конопље при брању“, пабрњшнак, пабрcник,
пабирљсњк „остаци конопље након млаћења“), разматрана именица доводи се у везу са породицом рус. дијал. глагола бросатњу значењу: „чистити (лан, конопљу од главица, зрна, поздера)“ и „брати, чупати, кидати“.
Тај глагол представља пример семантичке специјализације псл. глагола
*brbsati „брисати, гулити, стругати“, чије се континуанте јављају у источно- и јужнословенским језицима. Од посебног је значаја чињеница да
су поменута значења посведочена и у балтским језицима (лит. brukti,
bruku „трљати лан“, braukyti, braukan „id.“, лет. braicit, bratiku „откидати, чупати (лишће, лан)“). Усамљени српски и бугарски дијал. облици
не само да се доводе у везу са псл. глаголом *brbsati (a не, као што је
то предложено за буг. именице, са глаголом брљсти „брстити“), већ се
третирају и као псл. реликти који сведоче да се и на јужнословенском
терену сачувало специјализовано, можда још балто-словенско, значење
пcл. глагола “brosati.
PB - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB - Београд : Српска академија наука и уметности
T2 - Јужнословенски филолог
T1 - Пабрстиње: праславянский реликтна славянском юге
T1 - Пабрстиње: прасловенски реликт на словенском југу
SP - 123
EP - 134
VL - 66
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6185
ER -

@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2010",
abstract = "В статье расcматривается этимология сербского диалектного существительного пабрcтиње „остатки конопли“., У раду се предлаже етимологија срп. дијал. именице пабрcтиње
„остаци изломљених и закржљалих стабљика конопље“, која до сада није
била предмет етимолошке анализе. Заједно са варијантом пабрскиње
„остаци од конопље кад се она таре на трлици“, као и буг дијал. парале
лама (пабрcтинве „остаци конопље при брању“, пабрњшнак, пабрcник,
пабирљсњк „остаци конопље након млаћења“), разматрана именица доводи се у везу са породицом рус. дијал. глагола бросатњу значењу: „чистити (лан, конопљу од главица, зрна, поздера)“ и „брати, чупати, кидати“.
Тај глагол представља пример семантичке специјализације псл. глагола
*brbsati „брисати, гулити, стругати“, чије се континуанте јављају у источно- и јужнословенским језицима. Од посебног је значаја чињеница да
су поменута значења посведочена и у балтским језицима (лит. brukti,
bruku „трљати лан“, braukyti, braukan „id.“, лет. braicit, bratiku „откидати, чупати (лишће, лан)“). Усамљени српски и бугарски дијал. облици
не само да се доводе у везу са псл. глаголом *brbsati (a не, као што је
то предложено за буг. именице, са глаголом брљсти „брстити“), већ се
третирају и као псл. реликти који сведоче да се и на јужнословенском
терену сачувало специјализовано, можда још балто-словенско, значење
пcл. глагола “brosati.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Пабрстиње: праславянский реликтна славянском юге, Пабрстиње: прасловенски реликт на словенском југу",
pages = "123-134",
volume = "66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6185"
}

Бјелетић, М.. (2010). Пабрстиње: праславянский реликтна славянском юге. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 66, 123-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6185

Бјелетић М. Пабрстиње: праславянский реликтна славянском юге. in Јужнословенски филолог. 2010;66:123-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6185 .

Бјелетић, Марта, "Пабрстиње: праславянский реликтна славянском юге" in Јужнословенски филолог, 66 (2010):123-134,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6185 .

Дахија и даија — „насилник“ и „јунак“

Петровић, Снежана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6218
AB  - У раду се анализирају облици, значења и порекло речи дахија
„јањичарски старешина, насилник“ и даија „јунак“. Осветљавају се
културно-историјске и лингвистичке околности које су условиле да се
ова турска реч у различитим значењима позајми у српски језик, као и
разлози за појаву неетимолошког х у лексикографским изворима.
AB  - The noun dahija „head of the janissary; tyrant“ is present in Serbian
primarily as a title of the characters from the popular epic poetry and literature from the 19" century, although it is not frequently used in the standard
language any more. A form daija „hero, knight“, on the other hand, is attested
only in two Serbian dialectal dictionaries from the region of Kosovo and Metohija. The paper analyzes forms, meanings and the etymology of those two
words. Discussed are the reasons for the appearance of the non-etymological h
in the widespread form dahija. Enlightened are historical, cultural and linguistic circumstances that lead to the borrowing of these two words in different,
even opposite, meanings.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Дахија и даија — „насилник“ и „јунак“
T1  - Dahija and daija — „a tyrant“ and „a hero“
SP  - 373
EP  - 386
VL  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6218
ER  -

@article{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2010",
abstract = "У раду се анализирају облици, значења и порекло речи дахија
„јањичарски старешина, насилник“ и даија „јунак“. Осветљавају се
културно-историјске и лингвистичке околности које су условиле да се
ова турска реч у различитим значењима позајми у српски језик, као и
разлози за појаву неетимолошког х у лексикографским изворима., The noun dahija „head of the janissary; tyrant“ is present in Serbian
primarily as a title of the characters from the popular epic poetry and literature from the 19" century, although it is not frequently used in the standard
language any more. A form daija „hero, knight“, on the other hand, is attested
only in two Serbian dialectal dictionaries from the region of Kosovo and Metohija. The paper analyzes forms, meanings and the etymology of those two
words. Discussed are the reasons for the appearance of the non-etymological h
in the widespread form dahija. Enlightened are historical, cultural and linguistic circumstances that lead to the borrowing of these two words in different,
even opposite, meanings.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Дахија и даија — „насилник“ и „јунак“, Dahija and daija — „a tyrant“ and „a hero“",
pages = "373-386",
volume = "66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6218"
}

Петровић, С.. (2010). Дахија и даија — „насилник“ и „јунак“. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 66, 373-386.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6218

Петровић С. Дахија и даија — „насилник“ и „јунак“. in Јужнословенски филолог. 2010;66:373-386.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6218 .

Петровић, Снежана, "Дахија и даија — „насилник“ и „јунак“" in Јужнословенски филолог, 66 (2010):373-386,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6218 .

Порекло новца

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1948
AB  - У раду се указује на непрецизност општеприхваћеног тумачења именице новац „pecunia, Geld“ као изведенице придева нов преко неког неодређеног и недатираног израза као “нови пенез / динар. Управо то тумачење затим се подупире досад нерегистрованом историјском потврдом синтагме novorum denariorum (Gen. pl.), која се у загребачким судским записницима почетком ХV века јавља упоредо са осамостаљеним поимениченим придевом novos (Acc. pl.). Заговара се идеја да је у оквиру Угарске државе та реч из латинског као службеног језика ушла у народни говор словенског живља као новац. Ономасиолошка паралела открива се у срп. дијал. новица „турска пара од 20 грама“, „лажни новац“.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Порекло новца
SP  - 163
EP  - 185
VL  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1948
ER  -

@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2010",
abstract = "У раду се указује на непрецизност општеприхваћеног тумачења именице новац „pecunia, Geld“ као изведенице придева нов преко неког неодређеног и недатираног израза као “нови пенез / динар. Управо то тумачење затим се подупире досад нерегистрованом историјском потврдом синтагме novorum denariorum (Gen. pl.), која се у загребачким судским записницима почетком ХV века јавља упоредо са осамостаљеним поимениченим придевом novos (Acc. pl.). Заговара се идеја да је у оквиру Угарске државе та реч из латинског као службеног језика ушла у народни говор словенског живља као новац. Ономасиолошка паралела открива се у срп. дијал. новица „турска пара од 20 грама“, „лажни новац“.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Порекло новца",
pages = "163-185",
volume = "66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1948"
}

Влајић-Поповић, Ј.. (2010). Порекло новца. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 66, 163-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1948

Влајић-Поповић Ј. Порекло новца. in Јужнословенски филолог. 2010;66:163-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1948 .

Влајић-Поповић, Јасна, "Порекло новца" in Јужнословенски филолог, 66 (2010):163-185,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1948 .

Називи и имена домаћих животиња од прасловенског корена *běl- у српском језику

Јанковић, Јелена

(Београд : Славистичко друштво Србије, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Јанковић, Јелена
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14121
AB  - У раду су анализирани називи (апелативи) и лична имена (зооними) домаћих животиња у српском језику који своје порекло воде од прасловенског корена *běl-. Циљ рада је да се расположиви корпус класификује како семантички, у неколико лексичко-семантичких група, тако и творбено, унутар сваке семантичке целине, од прасловенског придева *bělъ и његових изведеница до српских континуаната.
AB  - В настоящей работе семантическом анализом представяются одиннадцать груп имёни
названий домашних животных. Основное внимание посвящается словообразованию от прасловянского имя прилагательного *Бё/ь в сербском языке, но автор не включил новые производные слова. Материал был эксцерпированный из разных источников сербского языка, о
дополненный с словами из других славянских языков.
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Називи и имена домаћих животиња од прасловенског корена *běl- у српском језику
T1  - Названия и имена домашних животных от прасловянского корня *běl- в сербском языке
SP  - 260
EP  - 274
VL  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14121
ER  -

@article{
author = "Јанковић, Јелена",
year = "2010",
abstract = "У раду су анализирани називи (апелативи) и лична имена (зооними) домаћих животиња у српском језику који своје порекло воде од прасловенског корена *běl-. Циљ рада је да се расположиви корпус класификује како семантички, у неколико лексичко-семантичких група, тако и творбено, унутар сваке семантичке целине, од прасловенског придева *bělъ и његових изведеница до српских континуаната., В настоящей работе семантическом анализом представяются одиннадцать груп имёни
названий домашних животных. Основное внимание посвящается словообразованию от прасловянского имя прилагательного *Бё/ь в сербском языке, но автор не включил новые производные слова. Материал был эксцерпированный из разных источников сербского языка, о
дополненный с словами из других славянских языков.",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Називи и имена домаћих животиња од прасловенског корена *běl- у српском језику, Названия и имена домашних животных от прасловянского корня *běl- в сербском языке",
pages = "260-274",
volume = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14121"
}

Јанковић, Ј.. (2010). Називи и имена домаћих животиња од прасловенског корена *běl- у српском језику. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије., 14, 260-274.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14121

Јанковић Ј. Називи и имена домаћих животиња од прасловенског корена *běl- у српском језику. in Славистика. 2010;14:260-274.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14121 .

Јанковић, Јелена, "Називи и имена домаћих животиња од прасловенског корена *běl- у српском језику" in Славистика, 14 (2010):260-274,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14121 .

Збирка речи из призрена Димитрија Чемерикића као извор за проучавање језичке и културне интерференције на Косову и Метохији

Петровић, Снежана

(Косовска Митровица : Филозофски факултет, 2010)

TY  - CHAP
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6596
AB  - У раду се указује на значај збирке речи српског призренског говора
Димитрија Чемерикића за проучавање језичке интерференције на фонетском,
морфолошком, лексичком и синтаксичком плану у једној изразито мултиетничкој
и мултилингвалној средини каква је град Призрен.
AB  - The collection of Dimitrije Čemerikić contains more than 15,000 words
compiled during the first half of the 20th century. It represents the state of Serbian
speech of Prizren which no longer exists. The long-term coexistence of various
nations in Kosovo and Metohija has caused a significant interference of their
languages and cultures. The aim of this paper is to emphasize the importance of this
word collection for the study of language interference on phonetic, morphological
and lexical levels in a multilingual and multiethnic environment as Prizren once
used to be.
Contrasting the lexical material analyzed with the facts from other Serbian
speeches and other Balkan languages could help reveal more thoroughly some details
about language interference, even in locations where evidence about languages in
contact has, in a great measure or completely, already perished.
Čemerikić’s collection is invaluable for its numerous illustrative observations
and ethnographic descriptions incorporated into semantic definitions of words.
Thus, through linguistic facts, enlightened is also the Turkish influence upon the
Serbian Prizren community in the domains of everyday life, customs, religion,
material and spiritual cultures.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет
T2  - Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција
T1  - Збирка речи из призрена Димитрија Чемерикића као извор за проучавање језичке и културне интерференције на Косову и Метохији
T1  - Dimitrije Čemerikić’s Word Collection from Prizren as a Source for Studying the Language and Cultural Interference in Kosovo and Metohija
SP  - 195
EP  - 206
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6596
ER  -

@inbook{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2010",
abstract = "У раду се указује на значај збирке речи српског призренског говора
Димитрија Чемерикића за проучавање језичке интерференције на фонетском,
морфолошком, лексичком и синтаксичком плану у једној изразито мултиетничкој
и мултилингвалној средини каква је град Призрен., The collection of Dimitrije Čemerikić contains more than 15,000 words
compiled during the first half of the 20th century. It represents the state of Serbian
speech of Prizren which no longer exists. The long-term coexistence of various
nations in Kosovo and Metohija has caused a significant interference of their
languages and cultures. The aim of this paper is to emphasize the importance of this
word collection for the study of language interference on phonetic, morphological
and lexical levels in a multilingual and multiethnic environment as Prizren once
used to be.
Contrasting the lexical material analyzed with the facts from other Serbian
speeches and other Balkan languages could help reveal more thoroughly some details
about language interference, even in locations where evidence about languages in
contact has, in a great measure or completely, already perished.
Čemerikić’s collection is invaluable for its numerous illustrative observations
and ethnographic descriptions incorporated into semantic definitions of words.
Thus, through linguistic facts, enlightened is also the Turkish influence upon the
Serbian Prizren community in the domains of everyday life, customs, religion,
material and spiritual cultures.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет",
journal = "Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција",
booktitle = "Збирка речи из призрена Димитрија Чемерикића као извор за проучавање језичке и културне интерференције на Косову и Метохији, Dimitrije Čemerikić’s Word Collection from Prizren as a Source for Studying the Language and Cultural Interference in Kosovo and Metohija",
pages = "195-206",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6596"
}

Петровић, С.. (2010). Збирка речи из призрена Димитрија Чемерикића као извор за проучавање језичке и културне интерференције на Косову и Метохији. in Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција
Косовска Митровица : Филозофски факултет., 195-206.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6596

Петровић С. Збирка речи из призрена Димитрија Чемерикића као извор за проучавање језичке и културне интерференције на Косову и Метохији. in Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција. 2010;:195-206.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6596 .

Петровић, Снежана, "Збирка речи из призрена Димитрија Чемерикића као извор за проучавање језичке и културне интерференције на Косову и Метохији" in Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : Међународни тематски зборник. Књига 1 : Језик и народна традиција (2010):195-206,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6596 .

Radoslav Večerka a kolektiv

(Нови Сад : Матица српска, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6660
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Radoslav Večerka a kolektiv
SP  - 211
EP  - 216
VL  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6660
ER  -

@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2010",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Radoslav Večerka a kolektiv",
pages = "211-216",
volume = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6660"
}

Влајић-Поповић, Ј.. (2010). Radoslav Večerka a kolektiv. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 53(1), 211-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6660

Влајић-Поповић Ј. Radoslav Večerka a kolektiv. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2010;53(1):211-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6660 .

Влајић-Поповић, Јасна, "Radoslav Večerka a kolektiv" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 53, no. 1 (2010):211-216,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6660 .

Шта се може (с)пратити на спрат?

(Београд : Филолошки факултет, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1984
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Шта се може (с)пратити на спрат?
VL  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1984
ER  -

@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2010",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Шта се може (с)пратити на спрат?",
volume = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1984"
}

Влајић-Поповић, Ј.. (2010). Шта се може (с)пратити на спрат?. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1984

Влајић-Поповић Ј. Шта се може (с)пратити на спрат?. in Српски језик. 2010;15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1984 .

Влајић-Поповић, Јасна, "Шта се може (с)пратити на спрат?" in Српски језик, 15 (2010),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1984 .

Radoslav Veåerka a kolektiv [Adolf Erhart, Eva Havlová, Ilona Janyšková, Helena Karlíková]. K prameným slov. Uvedení do etymologie. Praha: Nakladatelství lidové noviny, 2006, 356 str.

(Нови Сад : Матица српска, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1958
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Radoslav Veåerka a kolektiv [Adolf Erhart, Eva Havlová, Ilona Janyšková, Helena Karlíková]. K prameným slov. Uvedení do etymologie. Praha: Nakladatelství lidové noviny, 2006, 356 str.
SP  - 211
EP  - 216
VL  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1958
ER  -

@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2010",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Radoslav Veåerka a kolektiv [Adolf Erhart, Eva Havlová, Ilona Janyšková, Helena Karlíková]. K prameným slov. Uvedení do etymologie. Praha: Nakladatelství lidové noviny, 2006, 356 str.",
pages = "211-216",
volume = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1958"
}

Влајић-Поповић, Ј.. (2010). Radoslav Veåerka a kolektiv [Adolf Erhart, Eva Havlová, Ilona Janyšková, Helena Karlíková]. K prameným slov. Uvedení do etymologie. Praha: Nakladatelství lidové noviny, 2006, 356 str.. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 53(1), 211-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1958

Влајић-Поповић Ј. Radoslav Veåerka a kolektiv [Adolf Erhart, Eva Havlová, Ilona Janyšková, Helena Karlíková]. K prameným slov. Uvedení do etymologie. Praha: Nakladatelství lidové noviny, 2006, 356 str.. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2010;53(1):211-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1958 .

Влајић-Поповић, Јасна, "Radoslav Veåerka a kolektiv [Adolf Erhart, Eva Havlová, Ilona Janyšková, Helena Karlíková]. K prameným slov. Uvedení do etymologie. Praha: Nakladatelství lidové noviny, 2006, 356 str." in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 53, no. 1 (2010):211-216,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1958 .

Из топонимии древней Скифии – в поисках страны будинов

(Екатеринбург : Издательство Уральского университета, Институт русского языка им. В. В. Виноградова, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Лома, Александар
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2151
PB  - Екатеринбург : Издательство Уральского университета, Институт русского языка им. В. В. Виноградова
T2  - Вопросы ономастики
T1  - Из топонимии древней Скифии – в поисках страны будинов
SP  - 5
EP  - 17
VL  - 8
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2151
ER  -

@article{
author = "Лома, Александар",
year = "2010",
publisher = "Екатеринбург : Издательство Уральского университета, Институт русского языка им. В. В. Виноградова",
journal = "Вопросы ономастики",
title = "Из топонимии древней Скифии – в поисках страны будинов",
pages = "5-17",
volume = "8",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2151"
}

Лома, А.. (2010). Из топонимии древней Скифии – в поисках страны будинов. in Вопросы ономастики
Екатеринбург : Издательство Уральского университета, Институт русского языка им. В. В. Виноградова., 8(1), 5-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2151

Лома А. Из топонимии древней Скифии – в поисках страны будинов. in Вопросы ономастики. 2010;8(1):5-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2151 .

Лома, Александар, "Из топонимии древней Скифии – в поисках страны будинов" in Вопросы ономастики, 8, no. 1 (2010):5-17,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2151 .

Прилог проучавању придева типа боговетан

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2009)

TY - JOUR
AU - Бјелетић, Марта
PY - 2009
UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4688
AB - У раду се анализирају придеви на -оветан: боговетан, драговетан, дуговетан, истоветан, једноветан, самоветан, сваковетан и цигловетан, који се обично употребљавају у синтагмама појачајног карактера. Полази се од боговетан, као од модела са којег се суфикс -оветан пренео на остале придеве. Предлаже се неколико могућих етимолошких решења овог придева уз покушај дефинисања његове првобитне семантике.
AB - The paper offers an analysis of Serbian adjectives bogovetan, dragovetan, dugovetan, istovetan, jednovetan, samovetan, svakovetan and ciglovetan which, from a synchronic point of view, have an ending in -ovetan. Such adjectives often come in syntagmata where they function as intensifiers. It is presumed that it was the adjective bogovetan that originally served as a model from which the suffix -ovetan was generalized. Three possible etymological explanations of this adjective are offered: *bogo-govĕtьnъ, *bogo-vĕtьnъ and *bogo-(j)ętьnъ. In the realm of semantics, structures like S.-Cr. ceo bogovetni dan, Slk. celу/každу bohovitу/bohovatу deň are related to general Slavic syntagmata of the type ceo božji dan, on the basis of which a PSl. combination *božьjь dьnь is reconstructed. And finally, S.-Cr. bogovetan and Slk. bohovitу/bohovatу are defined as a Slovakian-Southslavic isolex(eme).
PB - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB - Београд : Српска академија наука и уметности
T2 - Јужнословенски филолог
T1 - Прилог проучавању придева типа боговетан
T1 - Towards a Study of Adjectives Bogovetan and the Like
SP - 299
EP - 317
VL - 65
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4688
ER -

@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2009",
abstract = "У раду се анализирају придеви на -оветан: боговетан, драговетан, дуговетан, истоветан, једноветан, самоветан, сваковетан и цигловетан, који се обично употребљавају у синтагмама појачајног карактера. Полази се од боговетан, као од модела са којег се суфикс -оветан пренео на остале придеве. Предлаже се неколико могућих етимолошких решења овог придева уз покушај дефинисања његове првобитне семантике., The paper offers an analysis of Serbian adjectives bogovetan, dragovetan, dugovetan, istovetan, jednovetan, samovetan, svakovetan and ciglovetan which, from a synchronic point of view, have an ending in -ovetan. Such adjectives often come in syntagmata where they function as intensifiers. It is presumed that it was the adjective bogovetan that originally served as a model from which the suffix -ovetan was generalized. Three possible etymological explanations of this adjective are offered: *bogo-govĕtьnъ, *bogo-vĕtьnъ and *bogo-(j)ętьnъ. In the realm of semantics, structures like S.-Cr. ceo bogovetni dan, Slk. celу/každу bohovitу/bohovatу deň are related to general Slavic syntagmata of the type ceo božji dan, on the basis of which a PSl. combination *božьjь dьnь is reconstructed. And finally, S.-Cr. bogovetan and Slk. bohovitу/bohovatу are defined as a Slovakian-Southslavic isolex(eme).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Прилог проучавању придева типа боговетан, Towards a Study of Adjectives Bogovetan and the Like",
pages = "299-317",
volume = "65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4688"
}

Бјелетић, М.. (2009). Прилог проучавању придева типа боговетан. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 65, 299-317.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4688

Бјелетић М. Прилог проучавању придева типа боговетан. in Јужнословенски филолог. 2009;65:299-317.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4688 .

Бјелетић, Марта, "Прилог проучавању придева типа боговетан" in Јужнословенски филолог, 65 (2009):299-317,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4688 .

Towards a study of adjectives bogovetan and the like

Влајић-Поповић, Јасна; Бјелетић, Марта

(2009)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3198
AB  - The paper offers an analysis of Serbian adjectives bogovetan, dragovetan dugovetan, istovetan, jednovetan, samovetan, svakovetan and ciglovetan which from a synchronic point of view, have an ending in -ovetan. Such adjectives often come in syntagmata where they function as intensifiers. It is presumed that it was the adjective bogovetan that originally served as a model from which the suffix -ovetan was generalized. Three possible etymological explanations of this adjective are offered: *bogo-govetьnъ, *bogo-vĕtьnъ and *bogo-( j)etьnъ. In the realm of semantics, structures like S.-Cr. ceo bogovetni dan, Slk. cely/každy bohovity/bohovaty deň are related to general Slavic syntagmata of the type ceo božji dan, on the basis of which a PSl. combination *božьjь dьnь is reconstructed. And finally, S.-Cr. bogovetan and Slk. bohovity/bohovaty are defined as a Slovakian-Southslavic isolex(eme). .
AB  - U radu se analiziraju pridevi naovetan: bogovetan, dragovetan, dugovetan istovetan, jednovetan, samovetan, svakovetan i ciglovetan, koji se obično upotrebljavaju u sintagmama pojačajnog karaktera. Polazi se od bogovetan, kao od modela sa kojeg se sufiks -ovetan preneo na ostale prideve. Predlaže se nekoliko mogućih etimoloških rešenja ovog prideva uz pokušaj definisanja njegove prvobitne semantike.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Towards a study of adjectives bogovetan and the like
T1  - Прилог проучавању придева типа боговетан
SP  - 299
EP  - 317
IS  - 65
DO  - 10.2298/JFI0965299B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3198
ER  -

@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2009",
abstract = "The paper offers an analysis of Serbian adjectives bogovetan, dragovetan dugovetan, istovetan, jednovetan, samovetan, svakovetan and ciglovetan which from a synchronic point of view, have an ending in -ovetan. Such adjectives often come in syntagmata where they function as intensifiers. It is presumed that it was the adjective bogovetan that originally served as a model from which the suffix -ovetan was generalized. Three possible etymological explanations of this adjective are offered: *bogo-govetьnъ, *bogo-vĕtьnъ and *bogo-( j)etьnъ. In the realm of semantics, structures like S.-Cr. ceo bogovetni dan, Slk. cely/každy bohovity/bohovaty deň are related to general Slavic syntagmata of the type ceo božji dan, on the basis of which a PSl. combination *božьjь dьnь is reconstructed. And finally, S.-Cr. bogovetan and Slk. bohovity/bohovaty are defined as a Slovakian-Southslavic isolex(eme). ., U radu se analiziraju pridevi naovetan: bogovetan, dragovetan, dugovetan istovetan, jednovetan, samovetan, svakovetan i ciglovetan, koji se obično upotrebljavaju u sintagmama pojačajnog karaktera. Polazi se od bogovetan, kao od modela sa kojeg se sufiks -ovetan preneo na ostale prideve. Predlaže se nekoliko mogućih etimoloških rešenja ovog prideva uz pokušaj definisanja njegove prvobitne semantike.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Towards a study of adjectives bogovetan and the like, Прилог проучавању придева типа боговетан",
pages = "299-317",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965299B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3198"
}

Бјелетић, М.. (2009). Towards a study of adjectives bogovetan and the like. in Јужнословенски филолог(65), 299-317.
https://doi.org/10.2298/JFI0965299B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3198

Бјелетић М. Towards a study of adjectives bogovetan and the like. in Јужнословенски филолог. 2009;(65):299-317.
doi:10.2298/JFI0965299B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3198 .

Бјелетић, Марта, "Towards a study of adjectives bogovetan and the like" in Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):299-317,
https://doi.org/10.2298/JFI0965299B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3198 .

From the noun (h)atar 'will, favour, mercy' to the adjective bezajtren 'careless'

Петровић, Снежана

(2009)

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3199
AB  - The paper analyzes different forms and meanings of the Turkish loan-word (h)atar 'will, favour, mercy' and its lexical family. It also emphasizes the use of the words analyzed in specific phraseological structures and the meanings derived from respective contexts. These are accompanied by parallels from other Balkan languages as well as their Turkish prototypes - whenever they are attested. The paper also offers an etymological explanation of the dialectal adjective bezajtren 'careless'.
AB  - U radu se daje analiza različitih oblika i značenja zabeleženih kod leksičke porodice turcizma (h)atar 'volja, naklonost, milost'. Posebno se tumače izrazi u kojima se ova reč javlja i navode paralele iz drugih balkanskih jezika i mogući turski frazeološki predlošci. Predlaže se etimološko tumačenje prideva bezajtren 'neobazriv'.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - From the noun (h)atar 'will, favour, mercy' to the adjective bezajtren 'careless'
T1  - Од именице (х)атар 'воља, наклоност, милост' до придева безајтрен 'необазрив'
SP  - 319
EP  - 330
IS  - 65
DO  - 10.2298/JFI0965319P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3199
ER  -

@article{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2009",
abstract = "The paper analyzes different forms and meanings of the Turkish loan-word (h)atar 'will, favour, mercy' and its lexical family. It also emphasizes the use of the words analyzed in specific phraseological structures and the meanings derived from respective contexts. These are accompanied by parallels from other Balkan languages as well as their Turkish prototypes - whenever they are attested. The paper also offers an etymological explanation of the dialectal adjective bezajtren 'careless'., U radu se daje analiza različitih oblika i značenja zabeleženih kod leksičke porodice turcizma (h)atar 'volja, naklonost, milost'. Posebno se tumače izrazi u kojima se ova reč javlja i navode paralele iz drugih balkanskih jezika i mogući turski frazeološki predlošci. Predlaže se etimološko tumačenje prideva bezajtren 'neobazriv'.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "From the noun (h)atar 'will, favour, mercy' to the adjective bezajtren 'careless', Од именице (х)атар 'воља, наклоност, милост' до придева безајтрен 'необазрив'",
pages = "319-330",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965319P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3199"
}

Петровић, С.. (2009). From the noun (h)atar 'will, favour, mercy' to the adjective bezajtren 'careless'. in Јужнословенски филолог(65), 319-330.
https://doi.org/10.2298/JFI0965319P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3199

Петровић С. From the noun (h)atar 'will, favour, mercy' to the adjective bezajtren 'careless'. in Јужнословенски филолог. 2009;(65):319-330.
doi:10.2298/JFI0965319P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3199 .

Петровић, Снежана, "From the noun (h)atar 'will, favour, mercy' to the adjective bezajtren 'careless'" in Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):319-330,
https://doi.org/10.2298/JFI0965319P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3199 .

Павле Ивић као покретач савремених етимолошких истраживања српског језика

(Нови Сад : Матица српска, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1968
AB  - У раду се осветљава улога коју је Павле Ивић одиграо у покретању савремених етимолошких истраживања српског језика заснивањем Етимолошког одсека при Институту за српски језик САНУ и развојем пројекта Етимолошки речник српског језика.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Павле Ивић као покретач савремених етимолошких истраживања српског језика
SP  - 67
EP  - 75
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1968
ER  -

@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна and Бјелетић, Марта",
year = "2009",
abstract = "У раду се осветљава улога коју је Павле Ивић одиграо у покретању савремених етимолошких истраживања српског језика заснивањем Етимолошког одсека при Институту за српски језик САНУ и развојем пројекта Етимолошки речник српског језика.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Павле Ивић као покретач савремених етимолошких истраживања српског језика",
pages = "67-75",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1968"
}

Влајић-Поповић, Ј.,& Бјелетић, М.. (2009). Павле Ивић као покретач савремених етимолошких истраживања српског језика. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 52(1), 67-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1968

Влајић-Поповић Ј, Бјелетић М. Павле Ивић као покретач савремених етимолошких истраживања српског језика. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2009;52(1):67-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1968 .

Влајић-Поповић, Јасна, Бјелетић, Марта, "Павле Ивић као покретач савремених етимолошких истраживања српског језика" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 52, no. 1 (2009):67-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1968 .

Грецизми у српском језику : осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1943
AB  - Након осврта на историјат досадашњих проучавања грецизама, можда понајбоље испитане врсте позајмљеница у српском језику, даје се преглед њихових постојећих подела. Затим се као нови, чвршћи основ њихове класификације предлажу хронолошки, географски и генетски критеријум (сваки са одговарајућим поткатегоријама), чије се често преплитање илуструје са неколико парова речи које се разликују по облику (понекад и значењу) и непосредном пореклу, иако се своде на исти грчки предложак. На крају се даје поглед на будуће задатке проучавања грецизама у српском језику.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Грецизми у српском језику : осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања
T1  - Grecisms in Serbian: A review of previous and prospects for future studies
SP  - 375
EP  - 403
VL  - 65
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1943
ER  -

@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2009",
abstract = "Након осврта на историјат досадашњих проучавања грецизама, можда понајбоље испитане врсте позајмљеница у српском језику, даје се преглед њихових постојећих подела. Затим се као нови, чвршћи основ њихове класификације предлажу хронолошки, географски и генетски критеријум (сваки са одговарајућим поткатегоријама), чије се често преплитање илуструје са неколико парова речи које се разликују по облику (понекад и значењу) и непосредном пореклу, иако се своде на исти грчки предложак. На крају се даје поглед на будуће задатке проучавања грецизама у српском језику.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Грецизми у српском језику : осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања, Grecisms in Serbian: A review of previous and prospects for future studies",
pages = "375-403",
volume = "65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1943"
}

Влајић-Поповић, Ј.. (2009). Грецизми у српском језику : осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 65, 375-403.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1943

Влајић-Поповић Ј. Грецизми у српском језику : осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања. in Јужнословенски филолог. 2009;65:375-403.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1943 .

Влајић-Поповић, Јасна, "Грецизми у српском језику : осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања" in Јужнословенски филолог, 65 (2009):375-403,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1943 .

Да ли је котва књижевна и(ли) народна реч?

(Београд : Филолошки факултет, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1964
AB  - У раду се указује да подвојеност значња именице котва која у књижевном српском језику значи „сидро“ а у дијалекту „врста полуге, палице; део плуга“ изискује потребу да се та семантичка разлика у савременој описној лексикографији третира као разлог за лучење хомонима, иако компаративно-историјска анализа указује да су то етимолошки истоветнеречи, пореклом од псл. *koty, -ъve из породице глагола *kotiti. Књижевна реч се тумачи као посрбица, а дијалектизам као драгоцени реликт изворног значења псл. речи од које је настао назив за сидро.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Да ли је котва књижевна и(ли) народна реч?
SP  - 279
EP  - 288
VL  - 38
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1964
ER  -

@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2009",
abstract = "У раду се указује да подвојеност значња именице котва која у књижевном српском језику значи „сидро“ а у дијалекту „врста полуге, палице; део плуга“ изискује потребу да се та семантичка разлика у савременој описној лексикографији третира као разлог за лучење хомонима, иако компаративно-историјска анализа указује да су то етимолошки истоветнеречи, пореклом од псл. *koty, -ъve из породице глагола *kotiti. Књижевна реч се тумачи као посрбица, а дијалектизам као драгоцени реликт изворног значења псл. речи од које је настао назив за сидро.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Да ли је котва књижевна и(ли) народна реч?",
pages = "279-288",
volume = "38",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1964"
}

Влајић-Поповић, Ј.. (2009). Да ли је котва књижевна и(ли) народна реч?. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Филолошки факултет., 38(1), 279-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1964

Влајић-Поповић Ј. Да ли је котва књижевна и(ли) народна реч?. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2009;38(1):279-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1964 .

Влајић-Поповић, Јасна, "Да ли је котва књижевна и(ли) народна реч?" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 38, no. 1 (2009):279-288,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1964 .

Kiljan 'Stone stuck into the ground': A dalmato-romance relic in Montenegro?

(2009)

TY - JOUR
AU - Лома, Александар
PY - 2009
UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3191
AB - The word kiljan / kiljan, -a (Variants: kiljen, kiljaš) is found in the most parts of Montenegro; its area ranges over the border between Zeta - and East-Herzegovina dialects of Serbian. Of its five meanings, three are to be considered peripheral (building block (of limestone) in SW, target in a game in NW), or occasional (hill). The core meaning of the word seem to be 'a stone stuck into the ground', to mark something, either a boundary between the fields or a place of somebody's violent death (shifting to 'gravestone'). Of these two usages, the former may claim the priority, ancient boundary stones being often reinterpreted, in local legends, as memorial ones. Indeed marking the land parcels with stones was unfamiliar to the ancient Slavs (Common Slavic *medja land boundary is usually a hedge, a grove, a path or a furrow), but characteristic of Mediterranean countries with their scarcity of arable land; for the ancient Greeks, it is attested since the Homeric epoch, and was practiced by the Romans too, which suggests a possible Romance source of the word in question. Significantly enough, this practice is attested by the Old Serbian charters only for Zeta, a SW Montenegrian region where kiljan is the proper term for this kind of landmarks (in a charter from 1316, it is not explicitly mentioned, but described by kamy ukopan stone dug into the ground). The word kiljan has no convincing etymology so far Illyrian one proposed by Petar Skok in his etymological dictionary is made up out of thin air, and a possible interpretation based on (Balto)Slavic facts (Lith. kuũlis 'stone', Common Slavic **kyl- as a variant of *kъl- eyetooth tusk; crag') highly improbable as well. However, the Old Dalmatian, a Romance language extinct since the end of 19th century, provides a plausible source with its continuation of the Latin word columna 'column, pillar', which is kilauna; and the SCr forms kelomna / kelovna in Ragusa (Dubrovnik), kilovna in the Bay of Cattaro (Kotor) in today's Montenegro must go back to a similar Romance form. Although the details of vocalism are not clear, especially the development in the penultimate, the derivation kiljan columna seems highly probable in view of the fact that in medieval Latin sources from Dalmatia the same thing - a boundary stone - is designated by colonella, a derivative from Lat. columna.
AB - Razmatra se reč kiljan (zet), kiljan (ist.-herc), gen. -ana, posvedočena na području dan. C. Gore, u više značenja, od kojih se 'poboden kamen kao međnik (oranice)' može uzeti za primarno. Kao krajnji izvor pretpostavlja se lat. reč columna 'stub', u svom dalmatoromanskom glasovnom liku.
T2 - Јужнословенски филолог
T1 - Kiljan 'Stone stuck into the ground': A dalmato-romance relic in Montenegro?
T1 - Киљан „пободен камен“ - далматоромански остатак на тлу Црне Горе?
SP - 89
EP - 99
IS - 65
DO - 10.2298/JFI0965089L
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3191
ER -

@article{
author = "Лома, Александар",
year = "2009",
abstract = "The word kiljan / kiljan, -a (Variants: kiljen, kiljaš) is found in the most parts of Montenegro; its area ranges over the border between Zeta - and East-Herzegovina dialects of Serbian. Of its five meanings, three are to be considered peripheral (building block (of limestone) in SW, target in a game in NW), or occasional (hill). The core meaning of the word seem to be 'a stone stuck into the ground', to mark something, either a boundary between the fields or a place of somebody's violent death (shifting to 'gravestone'). Of these two usages, the former may claim the priority, ancient boundary stones being often reinterpreted, in local legends, as memorial ones. Indeed marking the land parcels with stones was unfamiliar to the ancient Slavs (Common Slavic *medja land boundary is usually a hedge, a grove, a path or a furrow), but characteristic of Mediterranean countries with their scarcity of arable land; for the ancient Greeks, it is attested since the Homeric epoch, and was practiced by the Romans too, which suggests a possible Romance source of the word in question. Significantly enough, this practice is attested by the Old Serbian charters only for Zeta, a SW Montenegrian region where kiljan is the proper term for this kind of landmarks (in a charter from 1316, it is not explicitly mentioned, but described by kamy ukopan stone dug into the ground). The word kiljan has no convincing etymology so far Illyrian one proposed by Petar Skok in his etymological dictionary is made up out of thin air, and a possible interpretation based on (Balto)Slavic facts (Lith. kuũlis 'stone', Common Slavic **kyl- as a variant of *kъl- eyetooth tusk; crag') highly improbable as well. However, the Old Dalmatian, a Romance language extinct since the end of 19th century, provides a plausible source with its continuation of the Latin word columna 'column, pillar', which is kilauna; and the SCr forms kelomna / kelovna in Ragusa (Dubrovnik), kilovna in the Bay of Cattaro (Kotor) in today's Montenegro must go back to a similar Romance form. Although the details of vocalism are not clear, especially the development in the penultimate, the derivation kiljan columna seems highly probable in view of the fact that in medieval Latin sources from Dalmatia the same thing - a boundary stone - is designated by colonella, a derivative from Lat. columna., Razmatra se reč kiljan (zet), kiljan (ist.-herc), gen. -ana, posvedočena na području dan. C. Gore, u više značenja, od kojih se 'poboden kamen kao međnik (oranice)' može uzeti za primarno. Kao krajnji izvor pretpostavlja se lat. reč columna 'stub', u svom dalmatoromanskom glasovnom liku.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Kiljan 'Stone stuck into the ground': A dalmato-romance relic in Montenegro?, Киљан „пободен камен“ - далматоромански остатак на тлу Црне Горе?",
pages = "89-99",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965089L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3191"
}

Лома, А.. (2009). Kiljan 'Stone stuck into the ground': A dalmato-romance relic in Montenegro?. in Јужнословенски филолог(65), 89-99.
https://doi.org/10.2298/JFI0965089L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3191

Лома А. Kiljan 'Stone stuck into the ground': A dalmato-romance relic in Montenegro?. in Јужнословенски филолог. 2009;(65):89-99.
doi:10.2298/JFI0965089L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3191 .

Лома, Александар, "Kiljan 'Stone stuck into the ground': A dalmato-romance relic in Montenegro?" in Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):89-99,
https://doi.org/10.2298/JFI0965089L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3191 .

Киљан ‘пободен камен’ — далматоромански остатак на тлу Црне Горе?

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Лома, Александар
PY  - 2009
UR  - 0350–185x
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2127
AB  - Разматра се реч киљан (зет.), киљан (ист.-херц.), ген. –ана, посведочена, на подручју дан. Ц. Горе, у више значења, од којих се „пободен камен као међник (оранице)“ може узети за примарно. Као крајњи извор
претпоставља се лат. реч columna „стуб“, у свом далматороманском гласовном лику.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Киљан ‘пободен камен’ — далматоромански остатак на тлу Црне Горе?
SP  - 89
EP  - 99
VL  - 65
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2127
ER  -

@article{
author = "Лома, Александар",
year = "2009",
abstract = "Разматра се реч киљан (зет.), киљан (ист.-херц.), ген. –ана, посведочена, на подручју дан. Ц. Горе, у више значења, од којих се „пободен камен као међник (оранице)“ може узети за примарно. Као крајњи извор
претпоставља се лат. реч columna „стуб“, у свом далматороманском гласовном лику.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Киљан ‘пободен камен’ — далматоромански остатак на тлу Црне Горе?",
pages = "89-99",
volume = "65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2127"
}

Лома, А.. (2009). Киљан ‘пободен камен’ — далматоромански остатак на тлу Црне Горе?. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 65, 89-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2127

Лома А. Киљан ‘пободен камен’ — далматоромански остатак на тлу Црне Горе?. in Јужнословенски филолог. 2009;65:89-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2127 .

Лома, Александар, "Киљан ‘пободен камен’ — далматоромански остатак на тлу Црне Горе?" in Јужнословенски филолог, 65 (2009):89-99,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2127 .

Од дијалекатске потврде до етимолошког проблема (с.-x. ерлав „искривљен; разрок; приглуп“)

Бјелетић, Марта; Влајић-Поповић, Јасна

(Београф : Филолошки факултет, 2008)

TY  - CONF
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1026
PB  - Београф : Филолошки факултет
C3  - Граматика и лексика - дескриптивни и нормативни приступ. 1 / 37. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 12-15. IX 2007
T1  - Од дијалекатске потврде до етимолошког проблема (с.-x. ерлав „искривљен; разрок; приглуп“)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1026
ER  -

@conference{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2008",
publisher = "Београф : Филолошки факултет",
journal = "Граматика и лексика - дескриптивни и нормативни приступ. 1 / 37. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 12-15. IX 2007",
title = "Од дијалекатске потврде до етимолошког проблема (с.-x. ерлав „искривљен; разрок; приглуп“)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1026"
}

Бјелетић, М.. (2008). Од дијалекатске потврде до етимолошког проблема (с.-x. ерлав „искривљен; разрок; приглуп“). in Граматика и лексика - дескриптивни и нормативни приступ. 1 / 37. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 12-15. IX 2007
Београф : Филолошки факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1026

Бјелетић М. Од дијалекатске потврде до етимолошког проблема (с.-x. ерлав „искривљен; разрок; приглуп“). in Граматика и лексика - дескриптивни и нормативни приступ. 1 / 37. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 12-15. IX 2007. 2008;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1026 .

Бјелетић, Марта, "Од дијалекатске потврде до етимолошког проблема (с.-x. ерлав „искривљен; разрок; приглуп“)" in Граматика и лексика - дескриптивни и нормативни приступ. 1 / 37. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 12-15. IX 2007 (2008),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1026 .

Екстралингвистички фактори у етимолошким истраживањима

(Нови Сад : Матица српска, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/989
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику 73
T1  - Екстралингвистички фактори у етимолошким истраживањима
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_989
ER  -

@article{
author = "Бјелетић, Марта and Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2008",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику 73",
title = "Екстралингвистички фактори у етимолошким истраживањима",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_989"
}

Бјелетић, М.,& Влајић-Поповић, Ј.. (2008). Екстралингвистички фактори у етимолошким истраживањима. in Зборник Матице српске за славистику 73
Нови Сад : Матица српска..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_989

Бјелетић М, Влајић-Поповић Ј. Екстралингвистички фактори у етимолошким истраживањима. in Зборник Матице српске за славистику 73. 2008;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_989 .

Бјелетић, Марта, Влајић-Поповић, Јасна, "Екстралингвистички фактори у етимолошким истраживањима" in Зборник Матице српске за славистику 73 (2008),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_989 .

Ни ćетан ни савјетан