Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200174 (Institut za srpski jezik SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200174 (Институт за српски језик САНУ, Београд) (sr)

Publications

Лексика плетарства (на основу грађе из Великог Блашка код Бањалуке)

Савић, Биљана М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Биљана М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13833
AB  - Циљ рада јесте представљање и лексичко-семантичка анализа лексике
плетарства – заната којим се израђују плетене реалије од прућа, сламе, дивље
лозе и сл. Лексичка грађа је прикупљена у Великом Блашку код Бањалуке. С
обзиром на то да плетарство као цјеловит лексичко-семантички систем није
било тема досадашњих лексичких истраживања српског језика, настојали смо
да реконструишемо појмовни и предметни свијет овог доменa традиционалне материјалне културе на јасан и прегледан начин и тако поставимо основу
за даља истраживања, која ће омогућити компарацију и шири увид у ареал
појединих лексема.
AB  - The aim of this paper is a presentation and lexical-semantic analysis of the
lexicon of wickerwork – a craft that makes wicker realities from wicker, straw,
wild grape vines and the like. Lexical material was collected from informants
in Veliko Blaško near Banja Luka. Considering that wickerwork as a complete
lexical-semantic system has not been the subject of previous lexical research of
the Serbian language, we tried to reconstruct the conceptual and subject world
of this domain of traditional material culture in a clear and concise way and thus
lay the foundation for further research that will allow comparison and a broader
insight into the range of individual lexemes.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Лексика плетарства (на основу грађе из Великог Блашка код Бањалуке)
T1  - Lexicon of Wickerwork (On the Basis of Materials from Velikо Blaško near Banja Luka)
SP  - 311
EP  - 331
VL  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13833
ER  - 
@article{
author = "Савић, Биљана М.",
year = "2022",
abstract = "Циљ рада јесте представљање и лексичко-семантичка анализа лексике
плетарства – заната којим се израђују плетене реалије од прућа, сламе, дивље
лозе и сл. Лексичка грађа је прикупљена у Великом Блашку код Бањалуке. С
обзиром на то да плетарство као цјеловит лексичко-семантички систем није
било тема досадашњих лексичких истраживања српског језика, настојали смо
да реконструишемо појмовни и предметни свијет овог доменa традиционалне материјалне културе на јасан и прегледан начин и тако поставимо основу
за даља истраживања, која ће омогућити компарацију и шири увид у ареал
појединих лексема., The aim of this paper is a presentation and lexical-semantic analysis of the
lexicon of wickerwork – a craft that makes wicker realities from wicker, straw,
wild grape vines and the like. Lexical material was collected from informants
in Veliko Blaško near Banja Luka. Considering that wickerwork as a complete
lexical-semantic system has not been the subject of previous lexical research of
the Serbian language, we tried to reconstruct the conceptual and subject world
of this domain of traditional material culture in a clear and concise way and thus
lay the foundation for further research that will allow comparison and a broader
insight into the range of individual lexemes.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Лексика плетарства (на основу грађе из Великог Блашка код Бањалуке), Lexicon of Wickerwork (On the Basis of Materials from Velikо Blaško near Banja Luka)",
pages = "311-331",
volume = "69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13833"
}
Савић, Б. М.. (2022). Лексика плетарства (на основу грађе из Великог Блашка код Бањалуке). in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Институт за српски језик САНУ., 69, 311-331.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13833
Савић БМ. Лексика плетарства (на основу грађе из Великог Блашка код Бањалуке). in Српски дијалектолошки зборник. 2022;69:311-331.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13833 .
Савић, Биљана М., "Лексика плетарства (на основу грађе из Великог Блашка код Бањалуке)" in Српски дијалектолошки зборник, 69 (2022):311-331,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13833 .

Падежни формализатори просторне супралокализације у херцеговачко-крајишким говорима

Симић, Зоран

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Симић, Зоран
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13713
AB  - The paper presents a syntactic and semantic analysis of prepositional-case units recorded in the available dialectological
sources on the Herzegovina-Krajina dialects as case formalisers in spatial supralocalisation. This
research aims to reveal the nature of competitive and/or complementary relationship of spatial case formalisers in
the structural network of the semantic field of spatial supralocalisation, and depending on the amount of available
information, possibly determine their status in particular vernaculars of Herzegovina-Krajina dialect and their territorial
distribution.
The analysis indicates future directions of development of the examined semantic types of spatiality in the Herzegovina-
Krajina dialect, which affirms the fact, known in Serbian scholarship, that as the directive non-marked construction
in the Serbian language, the genitive case takes over the role of the main formaliser of a particular indirect
spatial localisation from the directive marked instrumental or accusative construction. Attaching the prepositions
VIŠ / VIŽ to the accusative in some areas of the Herzegovina-Krajina dialect is contrary to the general direction of
development of the semantic structure of spatiality in Serbian.
AB  - У раду је извршена синтаксичко-семантичка анализа свих предлошко-падежних јединица које су у расположивим дијалектолошким изворима о говорима херцеговачко-крајишког дијалекта регистроване као
падежни формализатори просторне супралокализације. Циљ овог истраживања јесте осветлити природу
конкурентског и/или комплементарног односа просторних падежних формализатора у структурној мрежи семантичког поља просторне супралокализације, те, у зависности од количине расположивих података,
евентуално утврдити њихов статус у појединим херцеговачко-крајишким говорима и њихову територијалну распрострањеност.
Анализа показује даље правце развоја испитиваних семантичких типова просторности у херцеговачко-крајишком дијалекту, сходно чињеници, познатој у србистичкој литератури, да генитив као директивно не-
маркирана конструкција у српском језику преузима улогу основног формализатора одређене посредне
просторне локализације од директивно маркиранe инструменталнe, односно, акузативнe конструкцијe. Везивање предлога ВИШ / ВИЖ и за акузатив у једном делу херцеговачко-крајишког дијалекта у супротности
је са општим правцем развоја семантичке структуре просторности у српском језику.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Падежни формализатори просторне супралокализације у херцеговачко-крајишким говорима
T1  - Case Formalisers in Spatial Supralocalisation in the Herzegovina-Krajina Dialects
SP  - 237
EP  - 247
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13713
ER  - 
@inbook{
author = "Симић, Зоран",
year = "2022",
abstract = "The paper presents a syntactic and semantic analysis of prepositional-case units recorded in the available dialectological
sources on the Herzegovina-Krajina dialects as case formalisers in spatial supralocalisation. This
research aims to reveal the nature of competitive and/or complementary relationship of spatial case formalisers in
the structural network of the semantic field of spatial supralocalisation, and depending on the amount of available
information, possibly determine their status in particular vernaculars of Herzegovina-Krajina dialect and their territorial
distribution.
The analysis indicates future directions of development of the examined semantic types of spatiality in the Herzegovina-
Krajina dialect, which affirms the fact, known in Serbian scholarship, that as the directive non-marked construction
in the Serbian language, the genitive case takes over the role of the main formaliser of a particular indirect
spatial localisation from the directive marked instrumental or accusative construction. Attaching the prepositions
VIŠ / VIŽ to the accusative in some areas of the Herzegovina-Krajina dialect is contrary to the general direction of
development of the semantic structure of spatiality in Serbian., У раду је извршена синтаксичко-семантичка анализа свих предлошко-падежних јединица које су у расположивим дијалектолошким изворима о говорима херцеговачко-крајишког дијалекта регистроване као
падежни формализатори просторне супралокализације. Циљ овог истраживања јесте осветлити природу
конкурентског и/или комплементарног односа просторних падежних формализатора у структурној мрежи семантичког поља просторне супралокализације, те, у зависности од количине расположивих података,
евентуално утврдити њихов статус у појединим херцеговачко-крајишким говорима и њихову територијалну распрострањеност.
Анализа показује даље правце развоја испитиваних семантичких типова просторности у херцеговачко-крајишком дијалекту, сходно чињеници, познатој у србистичкој литератури, да генитив као директивно не-
маркирана конструкција у српском језику преузима улогу основног формализатора одређене посредне
просторне локализације од директивно маркиранe инструменталнe, односно, акузативнe конструкцијe. Везивање предлога ВИШ / ВИЖ и за акузатив у једном делу херцеговачко-крајишког дијалекта у супротности
је са општим правцем развоја семантичке структуре просторности у српском језику.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Падежни формализатори просторне супралокализације у херцеговачко-крајишким говорима, Case Formalisers in Spatial Supralocalisation in the Herzegovina-Krajina Dialects",
pages = "237-247",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13713"
}
Симић, З.. (2022). Падежни формализатори просторне супралокализације у херцеговачко-крајишким говорима. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 237-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13713
Симић З. Падежни формализатори просторне супралокализације у херцеговачко-крајишким говорима. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:237-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13713 .
Симић, Зоран, "Падежни формализатори просторне супралокализације у херцеговачко-крајишким говорима" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):237-247,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13713 .

Из ономастике Заплања – микротопонимија заплањског села Тасковићи

Савић, Сандра

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Савић, Сандра
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13712
AB  - The subject of this paper are the microtoponyms of the Zaplanje village Taskovići. The corpus consists of more
than 100 microtoponymic units collected by field research during 2020. and 2021. The material is analysed from
the semantic aspect. Within the lexical-semantic analysis, microtoponyms are classified into the following semantic
groups: 1. Geographical names deriving from physical-geographical properties of soil, 2. Hydronymy, 3.
Humans – life and work, 4. Microtoponyms of anthroponymic origin, 5. Geographical names deriving from other
toponyms. The most numerous semantic group is Geographical names deriving from physical-geographical properties
of soil. Numerous microtoponyms are named after various forms of human activity.
AB  - Предмет овог рада јесу микротопоними заплањског села Тасковићи. Корпус чини више од 100 микротопонимских јединица које су прикупљене теренским истраживањем током 2020. и 2021. године. Грађа је
сагледана са семантичког аспекта. У оквиру лексичко-семантичке анализе микротопоними су разврстани
у семантичке групе: 1. Географски називи условљени физичкогеографским својствима тла, 2. Хидронимија, 3. Човек – живот и рад, 4. Микротопоними антропонимског порекла, 5. Географски називи настали од
других топонима.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Из ономастике Заплања – микротопонимија заплањског села Тасковићи
T1  - From Onomastics of Zaplanje – Microtoponymy of Village Taskovici
SP  - 217
EP  - 226
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13712
ER  - 
@inbook{
author = "Савић, Сандра",
year = "2022",
abstract = "The subject of this paper are the microtoponyms of the Zaplanje village Taskovići. The corpus consists of more
than 100 microtoponymic units collected by field research during 2020. and 2021. The material is analysed from
the semantic aspect. Within the lexical-semantic analysis, microtoponyms are classified into the following semantic
groups: 1. Geographical names deriving from physical-geographical properties of soil, 2. Hydronymy, 3.
Humans – life and work, 4. Microtoponyms of anthroponymic origin, 5. Geographical names deriving from other
toponyms. The most numerous semantic group is Geographical names deriving from physical-geographical properties
of soil. Numerous microtoponyms are named after various forms of human activity., Предмет овог рада јесу микротопоними заплањског села Тасковићи. Корпус чини више од 100 микротопонимских јединица које су прикупљене теренским истраживањем током 2020. и 2021. године. Грађа је
сагледана са семантичког аспекта. У оквиру лексичко-семантичке анализе микротопоними су разврстани
у семантичке групе: 1. Географски називи условљени физичкогеографским својствима тла, 2. Хидронимија, 3. Човек – живот и рад, 4. Микротопоними антропонимског порекла, 5. Географски називи настали од
других топонима.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Из ономастике Заплања – микротопонимија заплањског села Тасковићи, From Onomastics of Zaplanje – Microtoponymy of Village Taskovici",
pages = "217-226",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13712"
}
Савић, С.. (2022). Из ономастике Заплања – микротопонимија заплањског села Тасковићи. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 217-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13712
Савић С. Из ономастике Заплања – микротопонимија заплањског села Тасковићи. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:217-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13712 .
Савић, Сандра, "Из ономастике Заплања – микротопонимија заплањског села Тасковићи" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):217-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13712 .

Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације

Јовановић, Јована

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13700
AB  - У раду се анализирају пејоративи у сфери човек који су производ семантичке деривације. Посреди су номинационе јединице којима се реферише на човека, а чије се погрдно значење реализује посредством механизама метафоре, метонимије и синегдохе, дакле, трансформацијом компонената у семантичкој структури
ових лексема. Традиционални приступ проучавању лексичког значења повезује се са когнитивним приступом, при чему се у тумачењу феномена пејорације комбинују методе компоненцијалне и концептуалне
анализе. Циљ истраживања јесте да се утврде продуктивни семантички и когнитивни механизми захваљујући којима се остварује негативна експресивна тоналност лексема у сфери човек, као и да се покаже да је
пејорација једнако уобичајено резултат семантичке колико и афиксалне деривације.
AB  - The research defines different lexical and semantic mechanisms being productive in forming the pejorative meaning
of the units nominating man in contemporary Serbian language. Considering that our previous research has
shown that pejorative meaning of these lexemes might be the product of semantic and afictuous derivation, the
semantic analysis in this paper is specially focused on different polysemic mechanisms enabling a development
of negative expressive meaning relating to man. These mechanisms are the metaphor, metonymy and synecdoche.
It has been decided that metaphoric association based on collective expressions are the most common type
of metaphorical transition. The traditional approach to studying lexical meaning in this research is connected to
cognitive approach combining componential and conceptual methods of analysis in order to define phenomena of
pejorativation with descriptive method.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/2
T1  - Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације
T1  - Pejorative Meaning of Lexems Denoting Man as a Result of Semantic Derivation
SP  - 77
EP  - 87
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700
ER  - 
@inbook{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2022",
abstract = "У раду се анализирају пејоративи у сфери човек који су производ семантичке деривације. Посреди су номинационе јединице којима се реферише на човека, а чије се погрдно значење реализује посредством механизама метафоре, метонимије и синегдохе, дакле, трансформацијом компонената у семантичкој структури
ових лексема. Традиционални приступ проучавању лексичког значења повезује се са когнитивним приступом, при чему се у тумачењу феномена пејорације комбинују методе компоненцијалне и концептуалне
анализе. Циљ истраживања јесте да се утврде продуктивни семантички и когнитивни механизми захваљујући којима се остварује негативна експресивна тоналност лексема у сфери човек, као и да се покаже да је
пејорација једнако уобичајено резултат семантичке колико и афиксалне деривације., The research defines different lexical and semantic mechanisms being productive in forming the pejorative meaning
of the units nominating man in contemporary Serbian language. Considering that our previous research has
shown that pejorative meaning of these lexemes might be the product of semantic and afictuous derivation, the
semantic analysis in this paper is specially focused on different polysemic mechanisms enabling a development
of negative expressive meaning relating to man. These mechanisms are the metaphor, metonymy and synecdoche.
It has been decided that metaphoric association based on collective expressions are the most common type
of metaphorical transition. The traditional approach to studying lexical meaning in this research is connected to
cognitive approach combining componential and conceptual methods of analysis in order to define phenomena of
pejorativation with descriptive method.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/2",
booktitle = "Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације, Pejorative Meaning of Lexems Denoting Man as a Result of Semantic Derivation",
pages = "77-87",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700"
}
Јовановић, Ј.. (2022). Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације. in Језици и културе у времену и простору X/2
Нови Сад : Филозофски факултет., 77-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700
Јовановић Ј. Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације. in Језици и културе у времену и простору X/2. 2022;:77-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700 .
Јовановић, Јована, "Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације" in Језици и културе у времену и простору X/2 (2022):77-87,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700 .

Повртарска лексика села Крушедола у Срему

Марковић, Бранкица

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Марковић, Бранкица
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13707
AB  - The paper presents a lexical-semantic analyzis of vegetable vocabulary, recorded in Krušedol, a small Fruška
Gora village in Srem, Vojvodina. The material was collected with the help of the Questionnaire for recording
vegetable vocabulary of Jordana Marković, in a conversation with older local inhabitants. The collected material
was presented and analyzed through 12 semantic fields. Special attention was paid to determining the motive for
the nomination. Previous research in this field is not numerous and is mostly related to the Prizren-Timok dialect
area, while only one contribution originates from the area of the Šumadija-Vojvodina dialect, from the area of
Bačka. Therefore, this paper is a most contribution to the study of vegetable vocabulary from the area of Šumadija-
Vojvodina dialect, specifically from the area of Srem.
AB  - У раду је дата лексичко-семантичка анализа повртарске лексике, забележене у Крушедолу, малом фрушкогорском селу у Срему. Грађа је прикупљена помоћу Упитника за бележење повртарске лексике Јордане
Марковић, у разговору са старијим мештанима. Прикупљена грађа представљена је и анализирана кроз 12
семантичких поља. Посебна пажња посвећена је одређивању мотива номинације. Досадашња истраживања из ове области нису бројна и везују се већином за призренско-тимочку дијалекатску област, док је само
један прилог са простора шумадијско-војвођанског дијалекта, и то са терена Бачке. Стога ће се настојати да
се овим радом да скроман допринос проучавању повртарске лексике са простора шумадијско-војвођанског
дијалекта, али са подручја Срема.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Повртарска лексика села Крушедола у Срему
T1  - Vegetable Lexicon of the Village of Krušedol in Srem
SP  - 179
EP  - 193
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13707
ER  - 
@inbook{
author = "Марковић, Бранкица",
year = "2022",
abstract = "The paper presents a lexical-semantic analyzis of vegetable vocabulary, recorded in Krušedol, a small Fruška
Gora village in Srem, Vojvodina. The material was collected with the help of the Questionnaire for recording
vegetable vocabulary of Jordana Marković, in a conversation with older local inhabitants. The collected material
was presented and analyzed through 12 semantic fields. Special attention was paid to determining the motive for
the nomination. Previous research in this field is not numerous and is mostly related to the Prizren-Timok dialect
area, while only one contribution originates from the area of the Šumadija-Vojvodina dialect, from the area of
Bačka. Therefore, this paper is a most contribution to the study of vegetable vocabulary from the area of Šumadija-
Vojvodina dialect, specifically from the area of Srem., У раду је дата лексичко-семантичка анализа повртарске лексике, забележене у Крушедолу, малом фрушкогорском селу у Срему. Грађа је прикупљена помоћу Упитника за бележење повртарске лексике Јордане
Марковић, у разговору са старијим мештанима. Прикупљена грађа представљена је и анализирана кроз 12
семантичких поља. Посебна пажња посвећена је одређивању мотива номинације. Досадашња истраживања из ове области нису бројна и везују се већином за призренско-тимочку дијалекатску област, док је само
један прилог са простора шумадијско-војвођанског дијалекта, и то са терена Бачке. Стога ће се настојати да
се овим радом да скроман допринос проучавању повртарске лексике са простора шумадијско-војвођанског
дијалекта, али са подручја Срема.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Повртарска лексика села Крушедола у Срему, Vegetable Lexicon of the Village of Krušedol in Srem",
pages = "179-193",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13707"
}
Марковић, Б.. (2022). Повртарска лексика села Крушедола у Срему. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 179-193.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13707
Марковић Б. Повртарска лексика села Крушедола у Срему. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:179-193.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13707 .
Марковић, Бранкица, "Повртарска лексика села Крушедола у Срему" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):179-193,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13707 .

Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије

Макишова, Ана; Радовановић, Драгана

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Макишова, Ана
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13706
AB  - V práci na základe slovenského a srbského materiálu v prostredí multietnicej Vojvodiny skúmali sme lexiku, ktorou
pomenúvame účastníkov svadby. Lexika, ktorú sme skúmali, zahŕňa obdobie pred svadbou, počas svadby a po
svadbe. Sústredili sme sa na pomenovania, ktoré sa používali na konci minulého storočia, v súčasnosti už prevažne
zanikli, lebo aj svadba v súčasnosti už neprebieha v podobe ako voľakedy. Materiál sme získali od starších informátorov,
ktorí si spomínajú na zvyky a obyčaje zo svojej mladosti. Uvedený materiál je veľmi cenný, lebo zostáva
zapísaný podľa rozprávania informátorov. Podľa materiálu a vypracovaného registra termínov, ktorými sú pomenované
osoby, účastníci svadby, v práci sme poukázali na terminologickú a významovú ekvivalenciu v slovenčine
a srbčine, ako aj prítomnosť alebo neprítomnosť jednotlivých reálií. Terénny materiál pre slovenský korpus sme
získali z prostredia Báčky, v prostredí, kde sa na dorozumievanie používa stredoslovenské nárečie (prostredie Hložian
a Báčskeho Petrovca) a pre srbský korpus z prostredia Banátu (severného a stredného). Na základe výskumu
a zoskupeného a analyzovaného materiálu môžeme si všimnúť širší etnokultúrny kontext, v ktorom sa vyskytujú
lexikálne a etnografické prvky v multikultúrnej Vojvodine. Súvislý text sme zapísali vo fonetickej transkripcii a
vyznačili sme iným typom písma. Na základe zoskupeného materiálu vypracovali sme register pojmov účastníkov
svadby, porovnávali sme terminologickú a významovú ekvivalenciu, prítomnosť, resp. neprítomnosť jednotlivých
pomenovaní a reálií v dvoch skúmaných јazykoch. Analyzovali sme vyše tridsať lexém, ktoré pomenúvajú
účastníkov svadby (v slovenskom korpuse 36 lexém a v srbskom korpuse 34 lexém). V oboch korpusoch lexika je
slovanského pôvodu. V srbskom materiáli sú zaznamenané aj viaceré turcizmy, resp. balkanizmy (bećar, đuvegija,
enge atď.), pričom v slovenskom korpuse je evidovaný jeden turcizmus (bećar).
AB  - У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војводине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу сачињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терминолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем
забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије
T1  - Slovensko-srbské vzťahy na príklade svadobnej terminológie
SP  - 137
EP  - 146
DO  - 978-86-6065-717-8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706
ER  - 
@article{
author = "Макишова, Ана and Радовановић, Драгана",
year = "2022",
abstract = "V práci na základe slovenského a srbského materiálu v prostredí multietnicej Vojvodiny skúmali sme lexiku, ktorou
pomenúvame účastníkov svadby. Lexika, ktorú sme skúmali, zahŕňa obdobie pred svadbou, počas svadby a po
svadbe. Sústredili sme sa na pomenovania, ktoré sa používali na konci minulého storočia, v súčasnosti už prevažne
zanikli, lebo aj svadba v súčasnosti už neprebieha v podobe ako voľakedy. Materiál sme získali od starších informátorov,
ktorí si spomínajú na zvyky a obyčaje zo svojej mladosti. Uvedený materiál je veľmi cenný, lebo zostáva
zapísaný podľa rozprávania informátorov. Podľa materiálu a vypracovaného registra termínov, ktorými sú pomenované
osoby, účastníci svadby, v práci sme poukázali na terminologickú a významovú ekvivalenciu v slovenčine
a srbčine, ako aj prítomnosť alebo neprítomnosť jednotlivých reálií. Terénny materiál pre slovenský korpus sme
získali z prostredia Báčky, v prostredí, kde sa na dorozumievanie používa stredoslovenské nárečie (prostredie Hložian
a Báčskeho Petrovca) a pre srbský korpus z prostredia Banátu (severného a stredného). Na základe výskumu
a zoskupeného a analyzovaného materiálu môžeme si všimnúť širší etnokultúrny kontext, v ktorom sa vyskytujú
lexikálne a etnografické prvky v multikultúrnej Vojvodine. Súvislý text sme zapísali vo fonetickej transkripcii a
vyznačili sme iným typom písma. Na základe zoskupeného materiálu vypracovali sme register pojmov účastníkov
svadby, porovnávali sme terminologickú a významovú ekvivalenciu, prítomnosť, resp. neprítomnosť jednotlivých
pomenovaní a reálií v dvoch skúmaných јazykoch. Analyzovali sme vyše tridsať lexém, ktoré pomenúvajú
účastníkov svadby (v slovenskom korpuse 36 lexém a v srbskom korpuse 34 lexém). V oboch korpusoch lexika je
slovanského pôvodu. V srbskom materiáli sú zaznamenané aj viaceré turcizmy, resp. balkanizmy (bećar, đuvegija,
enge atď.), pričom v slovenskom korpuse je evidovaný jeden turcizmus (bećar)., У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војводине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу сачињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терминолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем
забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
title = "Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије, Slovensko-srbské vzťahy na príklade svadobnej terminológie",
pages = "137-146",
doi = "978-86-6065-717-8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706"
}
Макишова, А.,& Радовановић, Д.. (2022). Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 137-146.
https://doi.org/978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706
Макишова А, Радовановић Д. Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:137-146.
doi:978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706 .
Макишова, Ана, Радовановић, Драгана, "Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):137-146,
https://doi.org/978-86-6065-717-8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706 .

Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору

Милосављевић, Тања

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Милосављевић, Тања
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13708
AB  - The goal in this paper is to provide a linguacultural interpretation of the axiologically and culturally marked
concept of sin, as one of the basic concepts of the spiritual traditional culture of the Serbian population of Prizren,
along with its linguacultural lexicographic description. The study is based on the material found in the
ZbirkarečiizPrizrenavolume by DimitrijeČemerikić, which is a relevant source for linguacultural studies of dialect
lexis, considering the fact that it provides important linguistic and extralinguistic information from all spheres of
life in old Prizren.
A cognitive-semantic analysis of the concept units has indicated that the concept sin in the Serbian speech of Prizren
realizes universal characteristics (sin → the violation of religious-ethical norms, a moral transgression), but
also manifests a series of linguacultural specificities (the concept has a fully negative connotation, the greatest sin
against God is disregarding the fast on important holidays; the greatest punishment for sin is a painful and slow
death; some of the greatest crimes include the folk superstition of predicting someone’s death; the folk superstition
that only a sinful man can become a vampire; that a sinful woman is one lacking morals in a sexual sense, a fornicator;
; the stereotype of “the sinful”, or poor, unhappy man is a man without anyone of his own, of a woman – a
mother who loses a child and has an ill child, who as victims, the bearers of the primordial sin, evoke collective
pity. The lexicographic description of the representative units of the concept is based on the layered ideographic
and lexical-semantic structure of the concept itself, it follows the elements of the conceptual content (the religious-
semantic structure of the concept; the irreligious, profane component; the folklore component), registers the
cognitive and semantic features of the concept, the paradigmatic, syntagmatic, derivational, and associative connections
among the constituents, contains illustrative material, a linguacultural comment and additional (cultural)
information which contributes to the complete reconstruction of the concept of sin in the linguistic knowledge of
the Serbian population of Prizren from the end of the 19th and beginning of the 20th century.
AB  - Задатак овога рада је интерпретација аксиолошки и културно маркираног концепта грех, као једног од
базичних концепата духовне традиционалне културе призренских Срба, применом метода руске дијалекатске лингвокултуролошке школе. Истраживање је засновано на грађи Збирке речи из Призрена Димитрија
Чемерикића, којa представља релевантан извор за лингвокултуролошка проучавања дијалекатске лексике,
с обзиром на чињеницу да доноси важне језичке и ванјезичке информације из свих сфера живота у старом Призрену. Јединице датог концепта анализиране су с когнитивно-семантичког и лингвокултуролошког
аспекта како би се издвојили елементи који садрже културне компоненте значења и одражавају вредносни
систем и карактеристике менталитета говорне заједнице. Анализа језичке објективизације, семантичких и
концептуалних елемената концепта грех у српском призренском говору подразумева укључивање лингвистичких и екстралингвистичких ознака као носилаца лингвокултурне специфике поимања греха у језичком
сазнању призренских Срба с краја 19. и почетка 20. века. Лингвокултуролошки опис помаже утврђивању
модела лексикографског описа концепта у будућем дијалекатском лингвокултуролошком речнику.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору
T1  - The Linguacultural and Lexicographic Description of the Concept of Sin in the Serbian Speech of Prizren
SP  - 117
EP  - 126
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13708
ER  - 
@inbook{
author = "Милосављевић, Тања",
year = "2022",
abstract = "The goal in this paper is to provide a linguacultural interpretation of the axiologically and culturally marked
concept of sin, as one of the basic concepts of the spiritual traditional culture of the Serbian population of Prizren,
along with its linguacultural lexicographic description. The study is based on the material found in the
ZbirkarečiizPrizrenavolume by DimitrijeČemerikić, which is a relevant source for linguacultural studies of dialect
lexis, considering the fact that it provides important linguistic and extralinguistic information from all spheres of
life in old Prizren.
A cognitive-semantic analysis of the concept units has indicated that the concept sin in the Serbian speech of Prizren
realizes universal characteristics (sin → the violation of religious-ethical norms, a moral transgression), but
also manifests a series of linguacultural specificities (the concept has a fully negative connotation, the greatest sin
against God is disregarding the fast on important holidays; the greatest punishment for sin is a painful and slow
death; some of the greatest crimes include the folk superstition of predicting someone’s death; the folk superstition
that only a sinful man can become a vampire; that a sinful woman is one lacking morals in a sexual sense, a fornicator;
; the stereotype of “the sinful”, or poor, unhappy man is a man without anyone of his own, of a woman – a
mother who loses a child and has an ill child, who as victims, the bearers of the primordial sin, evoke collective
pity. The lexicographic description of the representative units of the concept is based on the layered ideographic
and lexical-semantic structure of the concept itself, it follows the elements of the conceptual content (the religious-
semantic structure of the concept; the irreligious, profane component; the folklore component), registers the
cognitive and semantic features of the concept, the paradigmatic, syntagmatic, derivational, and associative connections
among the constituents, contains illustrative material, a linguacultural comment and additional (cultural)
information which contributes to the complete reconstruction of the concept of sin in the linguistic knowledge of
the Serbian population of Prizren from the end of the 19th and beginning of the 20th century., Задатак овога рада је интерпретација аксиолошки и културно маркираног концепта грех, као једног од
базичних концепата духовне традиционалне културе призренских Срба, применом метода руске дијалекатске лингвокултуролошке школе. Истраживање је засновано на грађи Збирке речи из Призрена Димитрија
Чемерикића, којa представља релевантан извор за лингвокултуролошка проучавања дијалекатске лексике,
с обзиром на чињеницу да доноси важне језичке и ванјезичке информације из свих сфера живота у старом Призрену. Јединице датог концепта анализиране су с когнитивно-семантичког и лингвокултуролошког
аспекта како би се издвојили елементи који садрже културне компоненте значења и одражавају вредносни
систем и карактеристике менталитета говорне заједнице. Анализа језичке објективизације, семантичких и
концептуалних елемената концепта грех у српском призренском говору подразумева укључивање лингвистичких и екстралингвистичких ознака као носилаца лингвокултурне специфике поимања греха у језичком
сазнању призренских Срба с краја 19. и почетка 20. века. Лингвокултуролошки опис помаже утврђивању
модела лексикографског описа концепта у будућем дијалекатском лингвокултуролошком речнику.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору, The Linguacultural and Lexicographic Description of the Concept of Sin in the Serbian Speech of Prizren",
pages = "117-126",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13708"
}
Милосављевић, Т.. (2022). Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 117-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13708
Милосављевић Т. Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:117-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13708 .
Милосављевић, Тања, "Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):117-126,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13708 .

Из лексике одијевања у Великом Блашку (код Бањaлуке)

Савић, Биљана М.

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Савић, Биљана М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13710
AB  - The aim of this paper is to present and provide lexical-semantic analysis of lexemes related to the culture of clothing
in the speech of Veliko Blaško near Banja Luka. This lexicon is important for traditional culture and it illuminates
one segment of the linguistic (dialectal) image of the world. For the collection of materials and as a guideline
in the research, a questionnaire of the Institute for the Serbian Language of SANU was used, which the researchers
have already used to record this thematic vocabulary in Serbian dialects. The semantic content of lesser-known
words is explained and, for the sake of illustration, appropriate contexts are given. The collected vocabulary was
presented in accordance with the previous tradition, ie. it is classified into thematic groups. Placing this paper in the
context of previous research on the terminology of clothing provides a broader insight into the range of individual
lexemes.
AB  - Циљ рада јесте представљање и лексичко-семантичка анализа лексема везаних за културу одијевања у
говору Великог Блашка код Бањалуке. Ова лексика је значајна за традиционалну културу и њоме се освјетљава један сегмент језичке (дијалекатске) слике свијета. За сакупљање материјала и као смјерница у истраживању коришћен је упитник Института за српски језик САНУ, којим су се истраживачи већ служили за
биљежење ове тематске лексике у српским дијалектима. Објашњен је семантички садржај мање познатих
ријечи, а ради илустрације су навођени и одговарајући контексти. Прикупљена лексика представљена је у
складу са досадашњом традицијом, тј. класификована је у тематске групе и подгрупе. Смјештањем овог
рада у контекст досадашњих истраживања терминологије одијевања омогућава се шири увид у ареал појединих лексема.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Из лексике одијевања у Великом Блашку (код Бањaлуке)
T1  - The Clothes Lexis of Veliko Blaško (Near Banja Luka)
SP  - 205
EP  - 216
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13710
ER  - 
@inbook{
author = "Савић, Биљана М.",
year = "2022",
abstract = "The aim of this paper is to present and provide lexical-semantic analysis of lexemes related to the culture of clothing
in the speech of Veliko Blaško near Banja Luka. This lexicon is important for traditional culture and it illuminates
one segment of the linguistic (dialectal) image of the world. For the collection of materials and as a guideline
in the research, a questionnaire of the Institute for the Serbian Language of SANU was used, which the researchers
have already used to record this thematic vocabulary in Serbian dialects. The semantic content of lesser-known
words is explained and, for the sake of illustration, appropriate contexts are given. The collected vocabulary was
presented in accordance with the previous tradition, ie. it is classified into thematic groups. Placing this paper in the
context of previous research on the terminology of clothing provides a broader insight into the range of individual
lexemes., Циљ рада јесте представљање и лексичко-семантичка анализа лексема везаних за културу одијевања у
говору Великог Блашка код Бањалуке. Ова лексика је значајна за традиционалну културу и њоме се освјетљава један сегмент језичке (дијалекатске) слике свијета. За сакупљање материјала и као смјерница у истраживању коришћен је упитник Института за српски језик САНУ, којим су се истраживачи већ служили за
биљежење ове тематске лексике у српским дијалектима. Објашњен је семантички садржај мање познатих
ријечи, а ради илустрације су навођени и одговарајући контексти. Прикупљена лексика представљена је у
складу са досадашњом традицијом, тј. класификована је у тематске групе и подгрупе. Смјештањем овог
рада у контекст досадашњих истраживања терминологије одијевања омогућава се шири увид у ареал појединих лексема.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Из лексике одијевања у Великом Блашку (код Бањaлуке), The Clothes Lexis of Veliko Blaško (Near Banja Luka)",
pages = "205-216",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13710"
}
Савић, Б. М.. (2022). Из лексике одијевања у Великом Блашку (код Бањaлуке). in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 205-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13710
Савић БМ. Из лексике одијевања у Великом Блашку (код Бањaлуке). in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:205-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13710 .
Савић, Биљана М., "Из лексике одијевања у Великом Блашку (код Бањaлуке)" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):205-216,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13710 .

Из пастирске лексике југоисточне Србије

Савић-Грујић, Ана; Бојовић, Јована

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана
AU  - Бојовић, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13711
AB  - The paper represents a segment of the much broader research project Atlas pastirske leksike jugoistočne Srbije
(the Atlas of the herding lexis of South-East Serbia), realized as part of the project Narodna i poetska leksika
jugoistočne Srbije (the National and poetic lexis of South-East Serbia), (project manager, professor Nedeljko
Bogdanović, and coordinator, academician Aleksandar Loma) under the auspices of the SASA branch in Niš.
The aim of this scientific research which spanned several years is the complete analysis of the linguistic and everyday
reality of herders in the area of South-East Serbia. Several decades of field research based on the Upitnik
za prikupljanje stočarske leksike jugoistočne Srbije (the Questionnaire for compiling the herding lexis of South-
East Serbia), throughout the broader Prizren-Timok dialect region, provided rich lexical material for denoting the
practicalities of herding activities. It was then used to present herding as a complex phenomenon based on actual
elements of material culture used to regulate the most important aspects of herding, and also the complex elements
of spiritual culture which reflect the customs of the members of a particular community, their beliefs, culture, folk
philosophy, etc. From the rich lexical material, on this occasion we singled out a thematic unit which refers to
the space and spaces of herding. More than 20 items included in the Questionnaire refer to the names for sheep
pens, the names for buildings herders use as shelter, the names of spaces in front of barns or on pastures, as well as certain parts of these spaces set aside for calves and lambs, where milk is kept and processed, etc. What contributes
to the extent of the approach is the lexical material which was obtained based on the questionnaire for the
General Slavic Linguistic Atlas. The state that was determined in the field was compared to the state presented in
the relevant dialectic dictionaries from the same area. The semantic data from the dictionaries contributed to the
more precise lexical-semantic descriptions of the given lexemes and to the identification of semantic-motivational
aspects. Even though the recorded linguistic material indicates differences on all levels of linguistic structure, the
Atlas will only present lexical differences, and the same principle was applied in this paper as well. Specifically,
linguistic maps precisely detail the territorial distribution of diverse lexical realizations in the area of South-East
Europe, proving the geographical diversity of the analysed lexemes.
AB  - Рад представља део шире истраживачке теме Атлас пастирске лексике југоисточне Србије, чија се реализација обавља у оквиру пројекта Народна и поетска лексика југоисточне Србије, под окриљем Огранка
САНУ у Нишу. Циљ овог вишегодишњег научноистраживачког рада јесте свеобухватно сагледавање језичке и животне стварности сточара на подручју југоисточне Србије. Вишедеценијским теренским истраживањем на основу Упитника за прикупљање сточарске лексике југоисточне Србије, у говорима призренско-тимочке дијалекатске области прикупљена је веродостојна лексичка грађа за означавање реалија
сточарске делатности. Из богатог лексичког материјала, овом приликом, издвојили смо тематску целину
која се односи на простор и просторије у пастирству. Стање потврђено на терену упоређено је са стањем
репрезентованим у релевантним дијалекатским речницима с истог говорног подручја. Лингвистичком картом указано је на географску разуђеност једног броја анализираних лексема на ареалу југоисточне Србије.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Из пастирске лексике југоисточне Србије
T1  - A Segment of the Herding Lexis of South-East Serbia
SP  - 227
EP  - 236
DO  - 978-86-6065-717-8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711
ER  - 
@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана and Бојовић, Јована",
year = "2022",
abstract = "The paper represents a segment of the much broader research project Atlas pastirske leksike jugoistočne Srbije
(the Atlas of the herding lexis of South-East Serbia), realized as part of the project Narodna i poetska leksika
jugoistočne Srbije (the National and poetic lexis of South-East Serbia), (project manager, professor Nedeljko
Bogdanović, and coordinator, academician Aleksandar Loma) under the auspices of the SASA branch in Niš.
The aim of this scientific research which spanned several years is the complete analysis of the linguistic and everyday
reality of herders in the area of South-East Serbia. Several decades of field research based on the Upitnik
za prikupljanje stočarske leksike jugoistočne Srbije (the Questionnaire for compiling the herding lexis of South-
East Serbia), throughout the broader Prizren-Timok dialect region, provided rich lexical material for denoting the
practicalities of herding activities. It was then used to present herding as a complex phenomenon based on actual
elements of material culture used to regulate the most important aspects of herding, and also the complex elements
of spiritual culture which reflect the customs of the members of a particular community, their beliefs, culture, folk
philosophy, etc. From the rich lexical material, on this occasion we singled out a thematic unit which refers to
the space and spaces of herding. More than 20 items included in the Questionnaire refer to the names for sheep
pens, the names for buildings herders use as shelter, the names of spaces in front of barns or on pastures, as well as certain parts of these spaces set aside for calves and lambs, where milk is kept and processed, etc. What contributes
to the extent of the approach is the lexical material which was obtained based on the questionnaire for the
General Slavic Linguistic Atlas. The state that was determined in the field was compared to the state presented in
the relevant dialectic dictionaries from the same area. The semantic data from the dictionaries contributed to the
more precise lexical-semantic descriptions of the given lexemes and to the identification of semantic-motivational
aspects. Even though the recorded linguistic material indicates differences on all levels of linguistic structure, the
Atlas will only present lexical differences, and the same principle was applied in this paper as well. Specifically,
linguistic maps precisely detail the territorial distribution of diverse lexical realizations in the area of South-East
Europe, proving the geographical diversity of the analysed lexemes., Рад представља део шире истраживачке теме Атлас пастирске лексике југоисточне Србије, чија се реализација обавља у оквиру пројекта Народна и поетска лексика југоисточне Србије, под окриљем Огранка
САНУ у Нишу. Циљ овог вишегодишњег научноистраживачког рада јесте свеобухватно сагледавање језичке и животне стварности сточара на подручју југоисточне Србије. Вишедеценијским теренским истраживањем на основу Упитника за прикупљање сточарске лексике југоисточне Србије, у говорима призренско-тимочке дијалекатске области прикупљена је веродостојна лексичка грађа за означавање реалија
сточарске делатности. Из богатог лексичког материјала, овом приликом, издвојили смо тематску целину
која се односи на простор и просторије у пастирству. Стање потврђено на терену упоређено је са стањем
репрезентованим у релевантним дијалекатским речницима с истог говорног подручја. Лингвистичком картом указано је на географску разуђеност једног броја анализираних лексема на ареалу југоисточне Србије.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Из пастирске лексике југоисточне Србије, A Segment of the Herding Lexis of South-East Serbia",
pages = "227-236",
doi = "978-86-6065-717-8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711"
}
Савић-Грујић, А.,& Бојовић, Ј.. (2022). Из пастирске лексике југоисточне Србије. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 227-236.
https://doi.org/978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711
Савић-Грујић А, Бојовић Ј. Из пастирске лексике југоисточне Србије. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:227-236.
doi:978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711 .
Савић-Грујић, Ана, Бојовић, Јована, "Из пастирске лексике југоисточне Србије" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):227-236,
https://doi.org/978-86-6065-717-8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711 .

Српска нормативистика у 21. веку с посебним освртом на резултате српске лексикографије

Новокмет, Слободан; Лазић-Коњик, Ивана

(Нови Сад : Матица српска, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13699
AB  - Циљ рада је да се представе битне одлике и резултати савремене српске нормативистике од почетка 21. века до данас. Након прегледа догађаја који су водили ка изграђивању норме српског стандардног језика, пажња је усмерена на најзначајније активности, радове и ауторе који су допринели развоју ове области у последње две деценије.
Указује се на улогу и значај научно-популарних приручника за усвајање и неговање
стандардног језичког израза и језичке културе и на улогу речника у процесу лексичког
и језичког нормирања. Критички се сагледавају најновији савремени начини разматрања нормативних језичких проблема у језичким групама на друштвеним мрежама. У
завршном делу истакнута је као најхитнија потреба српске нормативистике и лексикографије израда онлајн-речника савременог српског језика.
AB  - The aim of this paper is to present the essential features and results of contemporary
Serbian normativism from the beginning of the 21st century onwards. After reviewing the
events which had led to the development of the linguistic norm of the Standard Serbian language, our attention is focused on the most important activities, works and authors who have
contributed to the development in this area in the last two decades. We emphasize the role and
importance of scientific and popular manuals for the acquisition and nurturing of the standard
language and language culture, and the role of dictionaries in the process of lexical standardization. The latest modern ways of considering normative language problems in language
groups on social networks are also critically considered. In the final part, the creation of an
online dictionary of the modern Serbian language was pointed out as the most urgent need of
Serbian normative studies and lexicography
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Српска нормативистика у 21. веку с посебним освртом на резултате српске лексикографије
T1  - Serbian Normativism in the 21st Century with Special Reference to the Results of Serbian Lexicography
SP  - 7
EP  - 24
VL  - 65
IS  - 1
DO  - 10.18485/ms_zmsfil.2022.65.1.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13699
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан and Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2022",
abstract = "Циљ рада је да се представе битне одлике и резултати савремене српске нормативистике од почетка 21. века до данас. Након прегледа догађаја који су водили ка изграђивању норме српског стандардног језика, пажња је усмерена на најзначајније активности, радове и ауторе који су допринели развоју ове области у последње две деценије.
Указује се на улогу и значај научно-популарних приручника за усвајање и неговање
стандардног језичког израза и језичке културе и на улогу речника у процесу лексичког
и језичког нормирања. Критички се сагледавају најновији савремени начини разматрања нормативних језичких проблема у језичким групама на друштвеним мрежама. У
завршном делу истакнута је као најхитнија потреба српске нормативистике и лексикографије израда онлајн-речника савременог српског језика., The aim of this paper is to present the essential features and results of contemporary
Serbian normativism from the beginning of the 21st century onwards. After reviewing the
events which had led to the development of the linguistic norm of the Standard Serbian language, our attention is focused on the most important activities, works and authors who have
contributed to the development in this area in the last two decades. We emphasize the role and
importance of scientific and popular manuals for the acquisition and nurturing of the standard
language and language culture, and the role of dictionaries in the process of lexical standardization. The latest modern ways of considering normative language problems in language
groups on social networks are also critically considered. In the final part, the creation of an
online dictionary of the modern Serbian language was pointed out as the most urgent need of
Serbian normative studies and lexicography",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Српска нормативистика у 21. веку с посебним освртом на резултате српске лексикографије, Serbian Normativism in the 21st Century with Special Reference to the Results of Serbian Lexicography",
pages = "7-24",
volume = "65",
number = "1",
doi = "10.18485/ms_zmsfil.2022.65.1.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13699"
}
Новокмет, С.,& Лазић-Коњик, И.. (2022). Српска нормативистика у 21. веку с посебним освртом на резултате српске лексикографије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 65(1), 7-24.
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2022.65.1.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13699
Новокмет С, Лазић-Коњик И. Српска нормативистика у 21. веку с посебним освртом на резултате српске лексикографије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2022;65(1):7-24.
doi:10.18485/ms_zmsfil.2022.65.1.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13699 .
Новокмет, Слободан, Лазић-Коњик, Ивана, "Српска нормативистика у 21. веку с посебним освртом на резултате српске лексикографије" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 65, no. 1 (2022):7-24,
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2022.65.1.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13699 .

O хидронимима у Јадру

Петровић-Савић, Мирјана

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Петровић-Савић, Мирјана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13709
AB  - In this paper, we analyze nearly two hundred hydronyms observed in the upper Jadar. Having performed a semantic
and formation analysis, we have shown that the model of the formation analysis of old Serbian toponyms can be
applied in the study of modern toponymy, more specifically hydronymy. The hydronyms presented in this way give
a clear picture of various toponymic types in the onomasticon of an area. The fact that the same model of formation
analysis can be used in analyzing both modern and historical toponymy confirms that we are dealing with a certain
stability and timeless character of formation patterns in toponymy.
AB  - Циљ овога рада јесте тај да се на једном сегменту савремене хидронимије уради семантичка и творбена
анализа по моделу примењеном у историјским истраживањима топонимијске грађе. Чињеница да се исти
модел творбене анализе може користити приликом анализе и савремене и историјске топонимије, потврда
је да се ради о једној врсти стабилности и свевремености творбених образаца у топонимији.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - O хидронимима у Јадру
T1  - Hydronyms in Jadar
SP  - 195
EP  - 204
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13709
ER  - 
@inbook{
author = "Петровић-Савић, Мирјана",
year = "2022",
abstract = "In this paper, we analyze nearly two hundred hydronyms observed in the upper Jadar. Having performed a semantic
and formation analysis, we have shown that the model of the formation analysis of old Serbian toponyms can be
applied in the study of modern toponymy, more specifically hydronymy. The hydronyms presented in this way give
a clear picture of various toponymic types in the onomasticon of an area. The fact that the same model of formation
analysis can be used in analyzing both modern and historical toponymy confirms that we are dealing with a certain
stability and timeless character of formation patterns in toponymy., Циљ овога рада јесте тај да се на једном сегменту савремене хидронимије уради семантичка и творбена
анализа по моделу примењеном у историјским истраживањима топонимијске грађе. Чињеница да се исти
модел творбене анализе може користити приликом анализе и савремене и историјске топонимије, потврда
је да се ради о једној врсти стабилности и свевремености творбених образаца у топонимији.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "O хидронимима у Јадру, Hydronyms in Jadar",
pages = "195-204",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13709"
}
Петровић-Савић, М.. (2022). O хидронимима у Јадру. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 195-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13709
Петровић-Савић М. O хидронимима у Јадру. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:195-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13709 .
Петровић-Савић, Мирјана, "O хидронимима у Јадру" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):195-204,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13709 .

Нешто о предлогу близу у српским народним говорима

Јуришић, Марина

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Јуришић, Марина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13701
AB  - У овом раду говори се о неправом предлогу близу, пореклом прилогу, који се употребљава у новој функцији
не само у стандардном језику већ и у већини српских народних говора. Циљ истраживања јесте да се утврди његов статус у дијалектима (уз осврт на стандардни језик). На основу грађе коју нуди домаћа дијалектолошка литература, показало се да предлог близу није присутан на целокупном српском језичком простору,
тамо где га има обично се појављује у облицима близу и(ли) близо, комбинује се најчешће са генитивом, у
говорима са аналитичком деклинацијом – са општим падежом или генитивом (у неким косовскометохијским говорима), а у мањем броју говора и са дативом именске речи, при чему има обично спацијално, а
врло ретко и темпорално значење. У једном делу српских говора функционише и компаративно ближе као
предлог уз генитив и датив.
AB  - In this paper, we determine the status of the preposition blizu (near, close) in the standard Serbian language and
the way in which it is presented and explained (conditionally speaking) in normative grammars and dictionaries,
to proceed with an analysis (based on local dialectological literature) of the status of this preposition in Serbian
vernacular speeches. Generally speaking, it may be observed that the preposition blizu is not present in the entire
Serbian-speaking area; in the regons where it can be found, it usually appears in the forms blizu and/or blizo (less
frequently, bliza), and it is most commonly combined with the genitive case, in speeches using analytic declension
– with a general case or genitive (in some Kosovo-Metohija speeches), and in a smaller number of speeches, with
a nominal dative, where it usually has a spatial or, less frequently, temporal meaning. Special attention is paid to
the comparative form bliže and its prepositional function in vernacular speeches.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Нешто о предлогу близу у српским народним говорима
T1  - Something about Preposition blizu in Serbian Vernacular Speeches
EP  - 167
EP  - 178
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701
ER  - 
@inbook{
author = "Јуришић, Марина",
year = "2022",
abstract = "У овом раду говори се о неправом предлогу близу, пореклом прилогу, који се употребљава у новој функцији
не само у стандардном језику већ и у већини српских народних говора. Циљ истраживања јесте да се утврди његов статус у дијалектима (уз осврт на стандардни језик). На основу грађе коју нуди домаћа дијалектолошка литература, показало се да предлог близу није присутан на целокупном српском језичком простору,
тамо где га има обично се појављује у облицима близу и(ли) близо, комбинује се најчешће са генитивом, у
говорима са аналитичком деклинацијом – са општим падежом или генитивом (у неким косовскометохијским говорима), а у мањем броју говора и са дативом именске речи, при чему има обично спацијално, а
врло ретко и темпорално значење. У једном делу српских говора функционише и компаративно ближе као
предлог уз генитив и датив., In this paper, we determine the status of the preposition blizu (near, close) in the standard Serbian language and
the way in which it is presented and explained (conditionally speaking) in normative grammars and dictionaries,
to proceed with an analysis (based on local dialectological literature) of the status of this preposition in Serbian
vernacular speeches. Generally speaking, it may be observed that the preposition blizu is not present in the entire
Serbian-speaking area; in the regons where it can be found, it usually appears in the forms blizu and/or blizo (less
frequently, bliza), and it is most commonly combined with the genitive case, in speeches using analytic declension
– with a general case or genitive (in some Kosovo-Metohija speeches), and in a smaller number of speeches, with
a nominal dative, where it usually has a spatial or, less frequently, temporal meaning. Special attention is paid to
the comparative form bliže and its prepositional function in vernacular speeches.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Нешто о предлогу близу у српским народним говорима, Something about Preposition blizu in Serbian Vernacular Speeches",
pages = "167-178",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701"
}
Јуришић, М.. (2022). Нешто о предлогу близу у српским народним говорима. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701
Јуришић М. Нешто о предлогу близу у српским народним говорима. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:null-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701 .
Јуришић, Марина, "Нешто о предлогу близу у српским народним говорима" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701 .

Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић

Савић, Биљана

(Бања Лука : Филолошки факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Биљана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13314
AB  - У раду се анализира вокалски и консонантски систем у збирци пјесама
Са друге стране штреке Јагоде Кљаић. Језик у овом књижевном дјелу представља
одраз архаичног банијског идиома, којим готово нико више не говори, а пјесникиња
га активира да би га сачувала од заборава. Циљ рада је дати преглед истраживаних језичких особина, упоредити их са досадашњим научним сазнањима о овом и
другим западнијим српским говорима, те употпунити слику о банијском говору,
који је интегрални дио херцеговачко-крајишког дијалекта.
AB  - This paper analyses the vocal and consonant system in the collection of
poems On the Other Side of the Streak by Jagoda Kljaić. The language in this
literary work is a reflection of the archaic Banija idiom, which is no longer
spoken, and which the poet activates to preserve it from oblivion. The aim
of this paper is to give an overview of the researched linguistic features,
compare them with previous scientific knowledge about this and other
western Serbian dialects, and complete the picture of the Banija dialect
which is an integral part of the Herzegovinian-Krajina dialect.
PB  - Бања Лука : Филолошки факултет
T2  - Филолог – часопис за језик, књижевност и културу
T1  - Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић
T1  - Vocalism and Consonantism in the Collection of Poems on the Other Side of the Streak by Jagoda Kljaić
SP  - 29
EP  - 48
DO  - 10.21618/fil2225029s
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314
ER  - 
@article{
author = "Савић, Биљана",
year = "2022",
abstract = "У раду се анализира вокалски и консонантски систем у збирци пјесама
Са друге стране штреке Јагоде Кљаић. Језик у овом књижевном дјелу представља
одраз архаичног банијског идиома, којим готово нико више не говори, а пјесникиња
га активира да би га сачувала од заборава. Циљ рада је дати преглед истраживаних језичких особина, упоредити их са досадашњим научним сазнањима о овом и
другим западнијим српским говорима, те употпунити слику о банијском говору,
који је интегрални дио херцеговачко-крајишког дијалекта., This paper analyses the vocal and consonant system in the collection of
poems On the Other Side of the Streak by Jagoda Kljaić. The language in this
literary work is a reflection of the archaic Banija idiom, which is no longer
spoken, and which the poet activates to preserve it from oblivion. The aim
of this paper is to give an overview of the researched linguistic features,
compare them with previous scientific knowledge about this and other
western Serbian dialects, and complete the picture of the Banija dialect
which is an integral part of the Herzegovinian-Krajina dialect.",
publisher = "Бања Лука : Филолошки факултет",
journal = "Филолог – часопис за језик, књижевност и културу",
title = "Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић, Vocalism and Consonantism in the Collection of Poems on the Other Side of the Streak by Jagoda Kljaić",
pages = "29-48",
doi = "10.21618/fil2225029s",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314"
}
Савић, Б.. (2022). Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић. in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу
Бања Лука : Филолошки факултет., 29-48.
https://doi.org/10.21618/fil2225029s
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314
Савић Б. Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић. in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу. 2022;:29-48.
doi:10.21618/fil2225029s
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314 .
Савић, Биљана, "Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић" in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу (2022):29-48,
https://doi.org/10.21618/fil2225029s .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314 .

Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)

Савић-Грујић, Ана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Савић-Грујић, Ана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13411
AB  - Године
2004, на иницијативу
тадашњег
председника
Научног
већа Института
за
српски
језик САНУ проф. др Александра
Ломе, дописног
члана
САНУ, и директора
Института
др Софије
Милорадовић,
покренута
је едиција
Монографије,
с циљем
објављивања
резултата
рада везаних
за основни
пројекат
Института
– Речник
САНУ.
Потом је на седници
Научног
већа одржаној
25. марта
2004. године
одлучено
да се у
оквиру
новопокренуте
едиције
публикују
студије
које су проистекле
из истраживања
сарадника
и са других
институтских
пројеката,
као и на основу
одбрањених
магистарских
и докторских
радова
тематски
везаних
за пројектна
истраживања.
Јединствен
визуелни
идентитет
корица
поверен
је дизајнеру
издавачке
куће „Чигоја“,
госпођи
Лепосави
Кнежевић,
и на седници
која је одржана
29. јуна 2004. године
представљено
је графичко
решење
за корице
прве књиге
у оквиру
едиције.
Од заснивања
едиције
уредник
је био академик
Александар
Лома, док су од 2020.
године
та част и одговорност
припале
др Владану
Јовановићу.
До сада су објављене
тридесет
четири
књиге,
чије сведене
прегледе
овде доносимо
хронолошким
редом.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411
ER  - 
@book{
author = "Савић-Грујић, Ана",
year = "2022",
abstract = "Године
2004, на иницијативу
тадашњег
председника
Научног
већа Института
за
српски
језик САНУ проф. др Александра
Ломе, дописног
члана
САНУ, и директора
Института
др Софије
Милорадовић,
покренута
је едиција
Монографије,
с циљем
објављивања
резултата
рада везаних
за основни
пројекат
Института
– Речник
САНУ.
Потом је на седници
Научног
већа одржаној
25. марта
2004. године
одлучено
да се у
оквиру
новопокренуте
едиције
публикују
студије
које су проистекле
из истраживања
сарадника
и са других
институтских
пројеката,
као и на основу
одбрањених
магистарских
и докторских
радова
тематски
везаних
за пројектна
истраживања.
Јединствен
визуелни
идентитет
корица
поверен
је дизајнеру
издавачке
куће „Чигоја“,
госпођи
Лепосави
Кнежевић,
и на седници
која је одржана
29. јуна 2004. године
представљено
је графичко
решење
за корице
прве књиге
у оквиру
едиције.
Од заснивања
едиције
уредник
је био академик
Александар
Лома, док су од 2020.
године
та част и одговорност
припале
др Владану
Јовановићу.
До сада су објављене
тридесет
четири
књиге,
чије сведене
прегледе
овде доносимо
хронолошким
редом.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411"
}
Савић-Грујић, А.. (2022). Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022). 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411
Савић-Грујић А. Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022). 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411 .
Савић-Грујић, Ана, "Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411 .

Владимир Живановић, Атонским путевима душе, Света Гора у путописним записима

Левушкина, Ружица С.

(Београд : Филолошки факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Левушкина, Ружица С.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13488
AB  - Читаоцима је овом збирком путописа понуђена лепеза различитих доживљаја Свете Горе у периоду од 1889. до 1963. године. Издање је настало као резултат једне врсте имаголошке студије, тј. представљена је једна тема (Света Гора) на различите начине, од стране разних аутора. Приређивач, др Владимир Живановић, виши библиотекар Института за српски језик САНУ, прикупио је најпре 25 путописа, па је методологијом која је подразумевала одабир (само) српских аутора, дошао до 16 текстова који су ушли у књигу. Циљ је био да се покаже како Срби гледају на Хиландар, српску светогорску традицију, саму Свету Гору и светогорску културу уопште.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - Владимир Живановић, Атонским путевима душе, Света Гора у путописним записима
SP  - 169
EP  - 179
VL  - 88
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13488
ER  - 
@article{
author = "Левушкина, Ружица С.",
year = "2022",
abstract = "Читаоцима је овом збирком путописа понуђена лепеза различитих доживљаја Свете Горе у периоду од 1889. до 1963. године. Издање је настало као резултат једне врсте имаголошке студије, тј. представљена је једна тема (Света Гора) на различите начине, од стране разних аутора. Приређивач, др Владимир Живановић, виши библиотекар Института за српски језик САНУ, прикупио је најпре 25 путописа, па је методологијом која је подразумевала одабир (само) српских аутора, дошао до 16 текстова који су ушли у књигу. Циљ је био да се покаже како Срби гледају на Хиландар, српску светогорску традицију, саму Свету Гору и светогорску културу уопште.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "Владимир Живановић, Атонским путевима душе, Света Гора у путописним записима",
pages = "169-179",
volume = "88",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13488"
}
Левушкина, Р. С.. (2022). Владимир Живановић, Атонским путевима душе, Света Гора у путописним записима. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 88, 169-179.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13488
Левушкина РС. Владимир Живановић, Атонским путевима душе, Света Гора у путописним записима. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2022;88:169-179.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13488 .
Левушкина, Ружица С., "Владимир Живановић, Атонским путевима душе, Света Гора у путописним записима" in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 88 (2022):169-179,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13488 .

Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога

Миленковић, Ана; Живановић, Владимир

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Миленковић, Ана
AU  - Живановић, Владимир
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13412
AB  - This annotated
bibliography
illuminates
and bibliographically
describes
the Library of the
Južnoslovenski
filolog,
which was founded
by Aleksandar
Belić in 1928. In the period before
the Second World War 9 books were published
in the so-called
old series.
The Library of
the Južnoslovenski
filolog
was relaunched
in 1970 (the new series),
and since
then, 25 books
have been published.
The Library’s editorial
board has influenced
the progress
of the profession
by broadly
covering
various
areas
of philological
and linguistic
research.
Usually,
in the old series,
the Library published
doctoral
dissertations
with various
topics within
the field of Slavic
studies.
When it was relaunched,
in addition
to PhD and MPhil theses,
its
content
was expanded
and the Library started
publishing
works engaged
in various
linguistic
topics. The aim of this Bibliography
is to try to present
the basic achievements
of each
study, through
a descriptive
and reflective
annotation.
In addition
to the basic bibliographic
unit for each individual
study, the bibliography
also contains
data on its first publication
in
the Južnoslovenski
filolog
journal
(refers to the old series),
bibliographic
units which refer
to printed
(critical)
accounts
of the study, as well as those
units that shed more light on the
professional
work of its author.
The Table of Contents
for each book is transferred
in full, as
it is given in the study itself. At the end, an exhaustive
annotation
is given, with the aim of
presenting
the studies
in terms of their
content
and theoretical-
methodological
principles,
research
aspect and scientific
content.
The Bibliography
contains
34 annotated
bibliographic
units. The bibliographic
description
of the published
studies
was done in accordance
with the modern bibliographic
scientific
method,
based on the chronological
organizational
principle.
This provides
the best insight into the investigated
linguistic
topics and the
general
linguistic
dynamics are the easiest
to observe.
The bibliographic
units were made
according
to the International
Standard
for the Description
of Monographic
Publications
ISBD (M) and the constituent
parts of ISBD publications
(CP).
AB  - Овом библиографијом
имали
смо жељу да представимо
и библиографски
опишемо
Библиотеку
Јужнословенског
филолога,
коју је 1928. године
основао
Александар
Белић.
У периоду
пре Другог
светског
рата, у оквиру
старе
серије,
објављено
је девет књига.
Библиотека
је, тзв. новом серијом,
поново
покренута
1970. године,
и у њој је до сада
објављено
25 књига.
Уредништво
Библиотеке
утицало
је на напредак
струке
широким
обухватом
различитих
области
филолошких
и лингвистичких
истраживања.
Испрва
су ове књиге
биле прерађене
и публиковане
докторске
дисертације,
са превасходно
славистичким
темама,
да би од седамдесетих
година
двадесетог
века, када је библиотека
поново
покренута,
поред докторских
и магистарских
теза, њихов садржај
био
проширен
и на друге
лингвистичке
теме. Циљ ове библиографије
јесте да кроз описну
и рефлективну
анотацију
покуша
да представи
основне
тезе које износи
свака
студија.
Осим основне
библиографске
јединице
за сваку
појединачну
монографију,
библиографија
садржи
и податке
о првом публиковању
студије
у часопису
Јужнословенски
филолог
(односи
се на стару
серију),
библиографске
јединице
које упућују
на
штампане
(критичке)
приказе
студије,
као и оне јединице
које ближе
осветљавају
професионални
рад њеног аутора.
Иза библиографских
јединица
у целости
је пренет
Садржај,
онако
како је дат у самој студији.
На крају
је дата исцрпна
анотација,
са
циљем да садржински
и теоријско-
методолошки
представи
одређену
студију.
Библиографија
садржи
34 анотиране
библиографске
јединице.
Библиографски
опис објављених
студија
урађен
је у складу
са савременим
библиографским
научним
методом,
утемељен
на хронолошком
организационом
принципу.
Тако се пружа
најбољи
увид
у обрађиване
језичке
теме и најлакше
се уочава
општа језичка
динамика.
Библиографске
јединице
сачињене
су према
Међународном
стандарду
за опис монографских
публикација
ISBD (M) и саставних
делова
публикација
ISBD (CP).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412
ER  - 
@book{
author = "Миленковић, Ана and Живановић, Владимир",
year = "2022",
abstract = "This annotated
bibliography
illuminates
and bibliographically
describes
the Library of the
Južnoslovenski
filolog,
which was founded
by Aleksandar
Belić in 1928. In the period before
the Second World War 9 books were published
in the so-called
old series.
The Library of
the Južnoslovenski
filolog
was relaunched
in 1970 (the new series),
and since
then, 25 books
have been published.
The Library’s editorial
board has influenced
the progress
of the profession
by broadly
covering
various
areas
of philological
and linguistic
research.
Usually,
in the old series,
the Library published
doctoral
dissertations
with various
topics within
the field of Slavic
studies.
When it was relaunched,
in addition
to PhD and MPhil theses,
its
content
was expanded
and the Library started
publishing
works engaged
in various
linguistic
topics. The aim of this Bibliography
is to try to present
the basic achievements
of each
study, through
a descriptive
and reflective
annotation.
In addition
to the basic bibliographic
unit for each individual
study, the bibliography
also contains
data on its first publication
in
the Južnoslovenski
filolog
journal
(refers to the old series),
bibliographic
units which refer
to printed
(critical)
accounts
of the study, as well as those
units that shed more light on the
professional
work of its author.
The Table of Contents
for each book is transferred
in full, as
it is given in the study itself. At the end, an exhaustive
annotation
is given, with the aim of
presenting
the studies
in terms of their
content
and theoretical-
methodological
principles,
research
aspect and scientific
content.
The Bibliography
contains
34 annotated
bibliographic
units. The bibliographic
description
of the published
studies
was done in accordance
with the modern bibliographic
scientific
method,
based on the chronological
organizational
principle.
This provides
the best insight into the investigated
linguistic
topics and the
general
linguistic
dynamics are the easiest
to observe.
The bibliographic
units were made
according
to the International
Standard
for the Description
of Monographic
Publications
ISBD (M) and the constituent
parts of ISBD publications
(CP)., Овом библиографијом
имали
смо жељу да представимо
и библиографски
опишемо
Библиотеку
Јужнословенског
филолога,
коју је 1928. године
основао
Александар
Белић.
У периоду
пре Другог
светског
рата, у оквиру
старе
серије,
објављено
је девет књига.
Библиотека
је, тзв. новом серијом,
поново
покренута
1970. године,
и у њој је до сада
објављено
25 књига.
Уредништво
Библиотеке
утицало
је на напредак
струке
широким
обухватом
различитих
области
филолошких
и лингвистичких
истраживања.
Испрва
су ове књиге
биле прерађене
и публиковане
докторске
дисертације,
са превасходно
славистичким
темама,
да би од седамдесетих
година
двадесетог
века, када је библиотека
поново
покренута,
поред докторских
и магистарских
теза, њихов садржај
био
проширен
и на друге
лингвистичке
теме. Циљ ове библиографије
јесте да кроз описну
и рефлективну
анотацију
покуша
да представи
основне
тезе које износи
свака
студија.
Осим основне
библиографске
јединице
за сваку
појединачну
монографију,
библиографија
садржи
и податке
о првом публиковању
студије
у часопису
Јужнословенски
филолог
(односи
се на стару
серију),
библиографске
јединице
које упућују
на
штампане
(критичке)
приказе
студије,
као и оне јединице
које ближе
осветљавају
професионални
рад њеног аутора.
Иза библиографских
јединица
у целости
је пренет
Садржај,
онако
како је дат у самој студији.
На крају
је дата исцрпна
анотација,
са
циљем да садржински
и теоријско-
методолошки
представи
одређену
студију.
Библиографија
садржи
34 анотиране
библиографске
јединице.
Библиографски
опис објављених
студија
урађен
је у складу
са савременим
библиографским
научним
методом,
утемељен
на хронолошком
организационом
принципу.
Тако се пружа
најбољи
увид
у обрађиване
језичке
теме и најлакше
се уочава
општа језичка
динамика.
Библиографске
јединице
сачињене
су према
Међународном
стандарду
за опис монографских
публикација
ISBD (M) и саставних
делова
публикација
ISBD (CP).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412"
}
Миленковић, А.,& Живановић, В.. (2022). Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412
Миленковић А, Живановић В. Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412 .
Миленковић, Ана, Живановић, Владимир, "Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412 .

Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]

Живановић, Владимир

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Живановић, Владимир
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13410
AB  - Годишњице
су неретко
референтна
тачка
за сагледавање
резултата
и постигнућа
рада појединаца
и колектива.
За делатност
научних
институција,
природно,
везује
се и објављивање
монографија,
зборника,
часописа
и сличних
издања
која доносе
резултате
проистекле
из научноистраживачког
рада и међуинституционалне
сарадње.
У години
када Институт
за српски
језик САНУ улази
у последњу
четврт првог века
свога
постојања,
дакле, када обележава
свој дијамантски
јубилеј,
лепа је прилика
да
сагледамо
издавачку
делатност
Института
у претходних
седам и по деценија
као сведочанство
његове
досадашње
делатности
и темељ његове
будућности.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410
ER  - 
@book{
author = "Живановић, Владимир",
year = "2022",
abstract = "Годишњице
су неретко
референтна
тачка
за сагледавање
резултата
и постигнућа
рада појединаца
и колектива.
За делатност
научних
институција,
природно,
везује
се и објављивање
монографија,
зборника,
часописа
и сличних
издања
која доносе
резултате
проистекле
из научноистраживачког
рада и међуинституционалне
сарадње.
У години
када Институт
за српски
језик САНУ улази
у последњу
четврт првог века
свога
постојања,
дакле, када обележава
свој дијамантски
јубилеј,
лепа је прилика
да
сагледамо
издавачку
делатност
Института
у претходних
седам и по деценија
као сведочанство
његове
досадашње
делатности
и темељ његове
будућности.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410"
}
Живановић, В.. (2022). Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410
Живановић В. Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410 .
Живановић, Владимир, "Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410 .

Kaydedilmeyen Türkizmler Kaynağı Olarak Sırp Bilimler ve Sanatlar Akademisi Sözlüğü

Đinđić, Marija

(Ankara : Akçağ Kitabevi, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Đinđić, Marija
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13659
PB  - Ankara : Akçağ Kitabevi
T2  - Türklük Bilimi Araştırmaları, Şükrü Halûk Akalın Armağanı = Researches in Turkology Studies in Honour of Şükrü Halûk Akalın
T1  - Kaydedilmeyen Türkizmler Kaynağı Olarak Sırp Bilimler ve Sanatlar Akademisi Sözlüğü
SP  - 253
EP  - 259
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13659
ER  - 
@inbook{
author = "Đinđić, Marija",
year = "2022",
publisher = "Ankara : Akçağ Kitabevi",
journal = "Türklük Bilimi Araştırmaları, Şükrü Halûk Akalın Armağanı = Researches in Turkology Studies in Honour of Şükrü Halûk Akalın",
booktitle = "Kaydedilmeyen Türkizmler Kaynağı Olarak Sırp Bilimler ve Sanatlar Akademisi Sözlüğü",
pages = "253-259",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13659"
}
Đinđić, M.. (2022). Kaydedilmeyen Türkizmler Kaynağı Olarak Sırp Bilimler ve Sanatlar Akademisi Sözlüğü. in Türklük Bilimi Araştırmaları, Şükrü Halûk Akalın Armağanı = Researches in Turkology Studies in Honour of Şükrü Halûk Akalın
Ankara : Akçağ Kitabevi., 253-259.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13659
Đinđić M. Kaydedilmeyen Türkizmler Kaynağı Olarak Sırp Bilimler ve Sanatlar Akademisi Sözlüğü. in Türklük Bilimi Araştırmaları, Şükrü Halûk Akalın Armağanı = Researches in Turkology Studies in Honour of Şükrü Halûk Akalın. 2022;:253-259.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13659 .
Đinđić, Marija, "Kaydedilmeyen Türkizmler Kaynağı Olarak Sırp Bilimler ve Sanatlar Akademisi Sözlüğü" in Türklük Bilimi Araştırmaları, Şükrü Halûk Akalın Armağanı = Researches in Turkology Studies in Honour of Şükrü Halûk Akalın (2022):253-259,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13659 .

Bezekvivalentna leksika i frazeološke jedinice u Novom tursko-srpskom rečniku (Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük) : leksikološki i leksikografski izazovi

Đinđić, Marija

(Zagreb : Filozofski fakultet, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Đinđić, Marija
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13662
AB  - U radu se predstavljaju leksikološki i leksikografski problemi u vezi sa obradom i načinom
predstavljanja bezekvivalentne leksike i frazeoloških jedinica zastupljenih u Novom
tursko-srpskom rečniku (Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük). U slučajevima kada za leksičke jedinice
turskoga jezika ne postoji ekvivalent u srpskom jeziku reč je o bezekvivalentnim
leksemama, koje su vezane za kulturu izvorišnog, turskog jezika, a pripadaju različitim
leksičko-semantičkim grupama reči. Takođe, bezekvivalentnost je odlika i kulturnospecifičnih
frazeoloških jedinica kod kojih nije moguće uvek pronaći odgovarajući pandan
u strukturno-komponentnom smislu, ali su prikazani donekle semantički i strukturno
podudarni primeri (npr. derdini Marko Paşa’ya anlat, žali se ti Svetom Petru).
AB  - This paper focuses on the lexicological and lexicographical issues of non-equivalent lexis
and phraseological units in the New Turkish-Serbian Dictionary [Yeni Türkçe-Sırpça
Sözlük]. The task of the bilingual lexicographer is to find lexical equivalents in the target
language to the lexical units of the source language. A lexical equivalent is a lexical unit
of the target language that has an equal lexical meaning and equal status in the lexical
system as the corresponding lexical unit in the source language. Examples of complete
equivalence are fairly rare and can be found, for example, in words that are monosemantic
in both languages. When there are no equivalents in Serbian to a lexical unit of Turkish,
it is a matter of non-equivalent lexis. Most often, non-equivalent lexis can be found
among lexical-semantical word groups describing the following concepts: dishes, clothing
items, musical instruments, customs, plants, animals, etc. The paper also analyses
the category of non-equivalence of phraseological units in this bilingual dictionary and
the causes of non-equivalence, as well as the ways in which this phenomenon is represented
lexicographically in the dictionary.
PB  - Zagreb : Filozofski fakultet
T2  - Turkologu u čast! Zbornik povodom 70. rođendana Ekrema Čauševića
T1  - Bezekvivalentna leksika i frazeološke jedinice u Novom tursko-srpskom rečniku (Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük) : leksikološki i leksikografski izazovi
T1  - Non-equivalent Lexis and Phraseological Units in the New Turkish – Serbian Dictionary (Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük): Lexicological and Lexicographical Challenges
SP  - 61
EP  - 71
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13662
ER  - 
@inbook{
author = "Đinđić, Marija",
year = "2022",
abstract = "U radu se predstavljaju leksikološki i leksikografski problemi u vezi sa obradom i načinom
predstavljanja bezekvivalentne leksike i frazeoloških jedinica zastupljenih u Novom
tursko-srpskom rečniku (Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük). U slučajevima kada za leksičke jedinice
turskoga jezika ne postoji ekvivalent u srpskom jeziku reč je o bezekvivalentnim
leksemama, koje su vezane za kulturu izvorišnog, turskog jezika, a pripadaju različitim
leksičko-semantičkim grupama reči. Takođe, bezekvivalentnost je odlika i kulturnospecifičnih
frazeoloških jedinica kod kojih nije moguće uvek pronaći odgovarajući pandan
u strukturno-komponentnom smislu, ali su prikazani donekle semantički i strukturno
podudarni primeri (npr. derdini Marko Paşa’ya anlat, žali se ti Svetom Petru)., This paper focuses on the lexicological and lexicographical issues of non-equivalent lexis
and phraseological units in the New Turkish-Serbian Dictionary [Yeni Türkçe-Sırpça
Sözlük]. The task of the bilingual lexicographer is to find lexical equivalents in the target
language to the lexical units of the source language. A lexical equivalent is a lexical unit
of the target language that has an equal lexical meaning and equal status in the lexical
system as the corresponding lexical unit in the source language. Examples of complete
equivalence are fairly rare and can be found, for example, in words that are monosemantic
in both languages. When there are no equivalents in Serbian to a lexical unit of Turkish,
it is a matter of non-equivalent lexis. Most often, non-equivalent lexis can be found
among lexical-semantical word groups describing the following concepts: dishes, clothing
items, musical instruments, customs, plants, animals, etc. The paper also analyses
the category of non-equivalence of phraseological units in this bilingual dictionary and
the causes of non-equivalence, as well as the ways in which this phenomenon is represented
lexicographically in the dictionary.",
publisher = "Zagreb : Filozofski fakultet",
journal = "Turkologu u čast! Zbornik povodom 70. rođendana Ekrema Čauševića",
booktitle = "Bezekvivalentna leksika i frazeološke jedinice u Novom tursko-srpskom rečniku (Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük) : leksikološki i leksikografski izazovi, Non-equivalent Lexis and Phraseological Units in the New Turkish – Serbian Dictionary (Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük): Lexicological and Lexicographical Challenges",
pages = "61-71",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13662"
}
Đinđić, M.. (2022). Bezekvivalentna leksika i frazeološke jedinice u Novom tursko-srpskom rečniku (Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük) : leksikološki i leksikografski izazovi. in Turkologu u čast! Zbornik povodom 70. rođendana Ekrema Čauševića
Zagreb : Filozofski fakultet., 61-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13662
Đinđić M. Bezekvivalentna leksika i frazeološke jedinice u Novom tursko-srpskom rečniku (Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük) : leksikološki i leksikografski izazovi. in Turkologu u čast! Zbornik povodom 70. rođendana Ekrema Čauševića. 2022;:61-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13662 .
Đinđić, Marija, "Bezekvivalentna leksika i frazeološke jedinice u Novom tursko-srpskom rečniku (Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük) : leksikološki i leksikografski izazovi" in Turkologu u čast! Zbornik povodom 70. rođendana Ekrema Čauševića (2022):61-71,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13662 .

Stereotipi o živalih v jezikovni podobi sveta srbskega in slovenskega jezika

Новокмет, Слободан

(Maribor : Univerza v Mariboru, Univerzitetna založba, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13656
AB  - The main subject of the article regards the basic
stereotypes about animals which are formed in the linguistic
picture of the world of the Slovenian and Serbian nations.
Certain assessments and attitudes towards animals of the Serbian
and Slovenian language communities are obtained through the
lexical-semantic and linguo-cultural analysis of animal names and
their metaphorical use in the dictionaries of the Serbian
(RSANU) and Slovenian (SSKJ) languages. We start from the
assumption that semantic explanations of secondary meanings of
animal names in dictionaries of both languages contain certain
systemic interpretations of how such concepts are valued in a
particular linguistic and cultural community. Examples of the
contextual use of these lexemes recorded in dictionaries point
out various aspects of their axiological treatment.
AB  - Predmet raziskave so osnovni stereotipi o živalih, ki se
oblikujejo v jezikovni podobi sveta slovenskega in srbskega
naroda. Stališča in odnosi do živali v srbski ter slovenski jezikovni
skupnosti so razvidni tudi na podlagi leksikalno-pomenske in
jezikoslovno-kulturološke analize živalskih imen ter njihove
metaforične rabe v slovarjih srbskega (RSANU) in slovenskega
jezika (SSKJ). Izhajamo iz predpostavke, da pomenske razlage
drugotnih pomenov zoonimov v slovarjih obeh jezikov
vsebujejo sistemske interpretacije o tem, kako se ti pojmi
vrednotijo v posamezni jezikovni in kulturni skupnosti. Raba teh
leksemov v kontekstih, zabeleženih v slovarjih, omogoča različne
vidike njihove aksiološke obravnave.
PB  - Maribor : Univerza v Mariboru, Univerzitetna založba
T2  - Slavistična prepletanja 1
T1  - Stereotipi o živalih v jezikovni podobi sveta srbskega in slovenskega jezika
T1  - Stereotypes about Animals in the Serbian and Slovenian Linguistic Picture of the World
SP  - 255
EP  - 267
VL  - 1
DO  - 10.18690/um.ff.3.2022
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13656
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2022",
abstract = "The main subject of the article regards the basic
stereotypes about animals which are formed in the linguistic
picture of the world of the Slovenian and Serbian nations.
Certain assessments and attitudes towards animals of the Serbian
and Slovenian language communities are obtained through the
lexical-semantic and linguo-cultural analysis of animal names and
their metaphorical use in the dictionaries of the Serbian
(RSANU) and Slovenian (SSKJ) languages. We start from the
assumption that semantic explanations of secondary meanings of
animal names in dictionaries of both languages contain certain
systemic interpretations of how such concepts are valued in a
particular linguistic and cultural community. Examples of the
contextual use of these lexemes recorded in dictionaries point
out various aspects of their axiological treatment., Predmet raziskave so osnovni stereotipi o živalih, ki se
oblikujejo v jezikovni podobi sveta slovenskega in srbskega
naroda. Stališča in odnosi do živali v srbski ter slovenski jezikovni
skupnosti so razvidni tudi na podlagi leksikalno-pomenske in
jezikoslovno-kulturološke analize živalskih imen ter njihove
metaforične rabe v slovarjih srbskega (RSANU) in slovenskega
jezika (SSKJ). Izhajamo iz predpostavke, da pomenske razlage
drugotnih pomenov zoonimov v slovarjih obeh jezikov
vsebujejo sistemske interpretacije o tem, kako se ti pojmi
vrednotijo v posamezni jezikovni in kulturni skupnosti. Raba teh
leksemov v kontekstih, zabeleženih v slovarjih, omogoča različne
vidike njihove aksiološke obravnave.",
publisher = "Maribor : Univerza v Mariboru, Univerzitetna založba",
journal = "Slavistična prepletanja 1",
title = "Stereotipi o živalih v jezikovni podobi sveta srbskega in slovenskega jezika, Stereotypes about Animals in the Serbian and Slovenian Linguistic Picture of the World",
pages = "255-267",
volume = "1",
doi = "10.18690/um.ff.3.2022",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13656"
}
Новокмет, С.. (2022). Stereotipi o živalih v jezikovni podobi sveta srbskega in slovenskega jezika. in Slavistična prepletanja 1
Maribor : Univerza v Mariboru, Univerzitetna založba., 1, 255-267.
https://doi.org/10.18690/um.ff.3.2022
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13656
Новокмет С. Stereotipi o živalih v jezikovni podobi sveta srbskega in slovenskega jezika. in Slavistična prepletanja 1. 2022;1:255-267.
doi:10.18690/um.ff.3.2022
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13656 .
Новокмет, Слободан, "Stereotipi o živalih v jezikovni podobi sveta srbskega in slovenskega jezika" in Slavistična prepletanja 1, 1 (2022):255-267,
https://doi.org/10.18690/um.ff.3.2022 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13656 .
1

Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić

Bajčetić, Lenka; Gmitrović, Marijа; Španović, Ana; Petrović, Snežana

(New York, NY : Association for Computing Machinery, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Bajčetić, Lenka
AU  - Gmitrović, Marijа
AU  - Španović, Ana
AU  - Petrović, Snežana
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13364
AB  - This paper aims to present the digitization process of a very important piece of Serbian intangible cultural heritage, Српске народне
пословице и друге различне као оне у обичаj узете риjечи (Engl. Serbian folk proverbs), compiled by Vuk Stefanovi´c Karadˇzi´c
during the first half of the 19th century. In the paper, we discuss the necessary steps in the digitization process, the challenges we had
to deal with as well as the solutions we came up with. The goal of this process is to have a fully digitized, user-friendly version of
Serbian folk proverbs, that will also easily integrate and be compatible with other digitized resources and/or multi-dictionary portals.
PB  - New York, NY : Association for Computing Machinery
T2  - Digital Humanities Workshop
T1  - Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić
SP  - 89
EP  - 95
DO  - 10.1145/3526242.3526265
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364
ER  - 
@article{
author = "Bajčetić, Lenka and Gmitrović, Marijа and Španović, Ana and Petrović, Snežana",
year = "2022",
abstract = "This paper aims to present the digitization process of a very important piece of Serbian intangible cultural heritage, Српске народне
пословице и друге различне као оне у обичаj узете риjечи (Engl. Serbian folk proverbs), compiled by Vuk Stefanovi´c Karadˇzi´c
during the first half of the 19th century. In the paper, we discuss the necessary steps in the digitization process, the challenges we had
to deal with as well as the solutions we came up with. The goal of this process is to have a fully digitized, user-friendly version of
Serbian folk proverbs, that will also easily integrate and be compatible with other digitized resources and/or multi-dictionary portals.",
publisher = "New York, NY : Association for Computing Machinery",
journal = "Digital Humanities Workshop",
title = "Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić",
pages = "89-95",
doi = "10.1145/3526242.3526265",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364"
}
Bajčetić, L., Gmitrović, M., Španović, A.,& Petrović, S.. (2022). Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić. in Digital Humanities Workshop
New York, NY : Association for Computing Machinery., 89-95.
https://doi.org/10.1145/3526242.3526265
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364
Bajčetić L, Gmitrović M, Španović A, Petrović S. Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić. in Digital Humanities Workshop. 2022;:89-95.
doi:10.1145/3526242.3526265
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364 .
Bajčetić, Lenka, Gmitrović, Marijа, Španović, Ana, Petrović, Snežana, "Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić" in Digital Humanities Workshop (2022):89-95,
https://doi.org/10.1145/3526242.3526265 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364 .
1

Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика

Јошић, Неђо Г.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2022)

TY  - CONF
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13432
AB  - With the era of realism, Serbian literature entered a period dominated by the village short story and
the novel as the basic narrative forms. These narrative forms gave writers the opportunity to show their
literary gift within the framework of the new poetics, as well as the opportunity to include all that linguistic
abundance from the literary heritage, as well as from contemporary and real life, into the narrative streams
of their works. This includes not only the lexicon characteristic of the region where the creators come from,
but also other types of linguistic material. The village short story and the novel allowed writers to immerse
themselves in their own language, but also to build and refine that same language, to make it comprehensible,
clear and rich, to essentially turn it into a language that (as a means of communication) can present the
whole world of their literary ideas. Using the linguistic heritage based on folklore, the creators of the era of
realism laid the foundation for the further development and diversification of the lexical fund of the Serbian
language, for the refinement of its lexical system, and for the refinement of its expressive possibilities in the
face of creative challenges in the contemporary literary-linguistic and communicative environment.
AB  - Аутор се у раду бави начелним језичким питањима епохе реализма. Ријеч је о развоју
лексичког фонда и усавршавању лексичког система српског језика који се посматрају из
угла књижевног правца као цјелине (као илустрација и из угла појединих приповједача,
нпр. Лазе Лазаревића).
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Језик и стил српскога романа
T1  - Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика
T1  - The Era of Realism and its Role in the Development of the Lexical System of the Serbian Language
SP  - 223
EP  - 230
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432
ER  - 
@conference{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2022",
abstract = "With the era of realism, Serbian literature entered a period dominated by the village short story and
the novel as the basic narrative forms. These narrative forms gave writers the opportunity to show their
literary gift within the framework of the new poetics, as well as the opportunity to include all that linguistic
abundance from the literary heritage, as well as from contemporary and real life, into the narrative streams
of their works. This includes not only the lexicon characteristic of the region where the creators come from,
but also other types of linguistic material. The village short story and the novel allowed writers to immerse
themselves in their own language, but also to build and refine that same language, to make it comprehensible,
clear and rich, to essentially turn it into a language that (as a means of communication) can present the
whole world of their literary ideas. Using the linguistic heritage based on folklore, the creators of the era of
realism laid the foundation for the further development and diversification of the lexical fund of the Serbian
language, for the refinement of its lexical system, and for the refinement of its expressive possibilities in the
face of creative challenges in the contemporary literary-linguistic and communicative environment., Аутор се у раду бави начелним језичким питањима епохе реализма. Ријеч је о развоју
лексичког фонда и усавршавању лексичког система српског језика који се посматрају из
угла књижевног правца као цјелине (као илустрација и из угла појединих приповједача,
нпр. Лазе Лазаревића).",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Језик и стил српскога романа",
title = "Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика, The Era of Realism and its Role in the Development of the Lexical System of the Serbian Language",
pages = "223-230",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432"
}
Јошић, Н. Г.. (2022). Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика. in Језик и стил српскога романа
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 223-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432
Јошић НГ. Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика. in Језик и стил српскога романа. 2022;:223-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432 .
Јошић, Неђо Г., "Епоха реализма и њен значај у развоју лексичког система српског језика" in Језик и стил српскога романа (2022):223-230,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13432 .

Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика

Миланов, Наташа М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13384
AB  - У организацији Одјељења за српски језик Андрићевог института одржан је у Андрићграду од 8. до 10. октобра 2021. године научни
скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика.
Ово је четврти по реду скуп у истој организацији посвећен актуелним
питањима изучавања српског језика (након скупа посвећеног фонетици
и фонологији у српском језику, скупа посвећеног српском правопису, као
и скупа посвећеног морфолошким питањима у српском језику, одржа-
них 2018, 2019. и 2020. године), те је његово организовање потврдило
ва жност континуираног проучавања различитих дисциплина у оквиру
нау ке о српском језику.1 На поменутом скупу учествовало је петнаест
филолога из Србије и Републике Српске, у чију ужу област истраживања
спадају и лексикологија и лексикографија српског језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
SP  - 217
EP  - 224
VL  - 78
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "У организацији Одјељења за српски језик Андрићевог института одржан је у Андрићграду од 8. до 10. октобра 2021. године научни
скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика.
Ово је четврти по реду скуп у истој организацији посвећен актуелним
питањима изучавања српског језика (након скупа посвећеног фонетици
и фонологији у српском језику, скупа посвећеног српском правопису, као
и скупа посвећеног морфолошким питањима у српском језику, одржа-
них 2018, 2019. и 2020. године), те је његово организовање потврдило
ва жност континуираног проучавања различитих дисциплина у оквиру
нау ке о српском језику.1 На поменутом скупу учествовало је петнаест
филолога из Србије и Републике Српске, у чију ужу област истраживања
спадају и лексикологија и лексикографија српског језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика",
pages = "217-224",
volume = "78",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384"
}
Миланов, Н. М.. (2022). Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(1), 217-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384
Миланов НМ. Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. in Јужнословенски филолог. 2022;78(1):217-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384 .
Миланов, Наташа М., "Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика" in Јужнословенски филолог, 78, no. 1 (2022):217-224,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384 .

О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику

Миланов, Наташа М.

(Андрићград : Андрићев институт, 2022)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13385
AB  - У раду ћe бити представљен семантички потенцијал вишезначних именица у српском језику чије је примарнo значење „пoјам кружноr oблика'; и тv именица круг, кало, капут, котур, обруч, прстен. И секундарна значења ових лекссема у знатној се мери покпапају. Поменуте лексеме у свам семантичком садржају поседују веома продуктивну сему 'који је округлог облика', а која повезује велики број значења. Један од задатака у раду биће да се утврде разлози за изузетну вишезначност ових именица, као и за њихову синонимичност. Истраживање показује да су за говорнихе упечатљиви и инспиративни појмови каји се нменују лексемама из ове семантичке групе.
AB  - The paper presents the semantic potential of polysemantic nouns naming circular objects, such as krug, kolo, kolut, kotur, obru'e and prsten. Our research has shown that these nouns have a great semantical richness, accompanied with noticeable contextual interchangeability. In their semantic content we recognize a very productive seme, „round in shape", which interconnects a large number of meanings. All mentioned nouns have a Slavic origin and are largely integrated into the lexical system of the Serbian language, due to their long language use. In this research we have seeked an answer to the question: why so many semantically rich lexemes refer to the same denotation? We have come to the conclusion that it must be based upon the importance of the term circle for Serbian-language speakers. This is due to the fact that circular motion is one of the dominant forms of movement in nature, hence the language is full of terms naming this form. So, the notion of a circle is important for Serbian-language speakers, as is the lexeme which names it.
PB  - Андрићград : Андрићев институт
C3  - Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
T1  - О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику
T1  - Polysemantic Nouns from the Semantic  Group Circle in the Serbian Language
SP  - 177
EP  - 194
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "У раду ћe бити представљен семантички потенцијал вишезначних именица у српском језику чије је примарнo значење „пoјам кружноr oблика'; и тv именица круг, кало, капут, котур, обруч, прстен. И секундарна значења ових лекссема у знатној се мери покпапају. Поменуте лексеме у свам семантичком садржају поседују веома продуктивну сему 'који је округлог облика', а која повезује велики број значења. Један од задатака у раду биће да се утврде разлози за изузетну вишезначност ових именица, као и за њихову синонимичност. Истраживање показује да су за говорнихе упечатљиви и инспиративни појмови каји се нменују лексемама из ове семантичке групе., The paper presents the semantic potential of polysemantic nouns naming circular objects, such as krug, kolo, kolut, kotur, obru'e and prsten. Our research has shown that these nouns have a great semantical richness, accompanied with noticeable contextual interchangeability. In their semantic content we recognize a very productive seme, „round in shape", which interconnects a large number of meanings. All mentioned nouns have a Slavic origin and are largely integrated into the lexical system of the Serbian language, due to their long language use. In this research we have seeked an answer to the question: why so many semantically rich lexemes refer to the same denotation? We have come to the conclusion that it must be based upon the importance of the term circle for Serbian-language speakers. This is due to the fact that circular motion is one of the dominant forms of movement in nature, hence the language is full of terms naming this form. So, the notion of a circle is important for Serbian-language speakers, as is the lexeme which names it.",
publisher = "Андрићград : Андрићев институт",
journal = "Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика",
title = "О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику, Polysemantic Nouns from the Semantic  Group Circle in the Serbian Language",
pages = "177-194",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385"
}
Миланов, Н. М.. (2022). О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
Андрићград : Андрићев институт., 177-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385
Миланов НМ. О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. 2022;:177-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385 .
Миланов, Наташа М., "О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику" in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика (2022):177-194,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385 .

Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине

Миланов, Наташа М.

(Београд : Филолошки факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13325
AB  - Проучавање језика и културе традиционалног живљења представља
веома важан елемент у проучавању сваког језика, јер се таквим поступцима
реконструише материјално и духовно наслеђе, а аутохтони језик и култура
најбоље чувају. Недавно је из штампе изашао тематски зборник Из лексике
становања у Ваљевској Подгорини. Етнолингвистички огледи, етнолингвистички конципирано дело посвећено лексици културе становања на подручју
Ваљевске Подгорине. Како се у Уводној речи (стр. 7–10) напомиње, овај зборник представља један од резултата рада на пројекту Речник говора Ваљевске
Подгорине чији је носилац Матица српска.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик : студије српске и словенске
T1  - Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине
SP  - 723
EP  - 727
VL  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "Проучавање језика и културе традиционалног живљења представља
веома важан елемент у проучавању сваког језика, јер се таквим поступцима
реконструише материјално и духовно наслеђе, а аутохтони језик и култура
најбоље чувају. Недавно је из штампе изашао тематски зборник Из лексике
становања у Ваљевској Подгорини. Етнолингвистички огледи, етнолингвистички конципирано дело посвећено лексици културе становања на подручју
Ваљевске Подгорине. Како се у Уводној речи (стр. 7–10) напомиње, овај зборник представља један од резултата рада на пројекту Речник говора Ваљевске
Подгорине чији је носилац Матица српска.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик : студије српске и словенске",
title = "Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине",
pages = "723-727",
volume = "27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325"
}
Миланов, Н. М.. (2022). Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине. in Српски језик : студије српске и словенске
Београд : Филолошки факултет., 27, 723-727.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325
Миланов НМ. Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине. in Српски језик : студије српске и словенске. 2022;27:723-727.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325 .
Миланов, Наташа М., "Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине" in Српски језик : студије српске и словенске, 27 (2022):723-727,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325 .