Multiethnicity, multiculturalism, migrations - contemporary processes

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177027/RS//

Multiethnicity, multiculturalism, migrations - contemporary processes (en)
Мултиетницитет, мултикултуралност, миграције - савремени процеси (sr)
Multietnicitet, multikulturalnost, migracije - savremeni procesi (sr_RS)

Publications

Истраживање миграција у централној и југоисточној Европи : увод у темат

Златановић, Сања; Марушиак, Јурај

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
AU  - Марушиак, Јурај
PY  - 2019
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/835/750
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7549
AB  - Овај тематски број састоји се од једанаест радова посвећених миграционим кретањима
појединаца и/или заједница у југоисточној и централној Европи. Темат је конципиран
интердисциплинарно – сачињавају га радови који феномен миграција разматрају
комбинујући истраживачке приступе етнологије и социјалне антропологије,
социологије, историје и политикологије. У темату се разматрају разнородни типови
миграција, али значајан број радова посвећен је миграцијама које су на различите
начине, непосредно или посредно, повезане с ратом (првих шест радова). Економски
разлози су такође у основи многих миграција, и могу бити, али не обавезно, повезани
с ратом и кризом која карактерише послератна подручја. Миграције могу бити
покренуте и сасвим личним разлозима, како то показује неколико радова темата.
AB  - This issue consists of eleven papers dedicated to migrations of individuals and/or
communities in Southeast and Central Europe. The concept of its topic is interdisciplinary –
it is comprised of papers which examine the migration phenomenon, combining research
methods of ethnology and social anthropology, sociology, history and political science.
Despite the immense diversity of migration types researched, a significant number of them is, in their different ways, directly or indirectly, connected to the war (the first six papers).
Economic reasons are also at the core of many migrations, and can be, but not necessarily so,
connected to the war and the crisis common in post-war regions. In addition, personal
reasons represent a possible motive for initiating migration, as shown in several papers.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Истраживање миграција у централној и југоисточној Европи : увод у темат
T1  - Research of Migrations in Central and Southeast Europe: Introduction
SP  - 493
EP  - 499
VL  - 67
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1903493Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7549
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања and Марушиак, Јурај",
year = "2019",
abstract = "Овај тематски број састоји се од једанаест радова посвећених миграционим кретањима
појединаца и/или заједница у југоисточној и централној Европи. Темат је конципиран
интердисциплинарно – сачињавају га радови који феномен миграција разматрају
комбинујући истраживачке приступе етнологије и социјалне антропологије,
социологије, историје и политикологије. У темату се разматрају разнородни типови
миграција, али значајан број радова посвећен је миграцијама које су на различите
начине, непосредно или посредно, повезане с ратом (првих шест радова). Економски
разлози су такође у основи многих миграција, и могу бити, али не обавезно, повезани
с ратом и кризом која карактерише послератна подручја. Миграције могу бити
покренуте и сасвим личним разлозима, како то показује неколико радова темата., This issue consists of eleven papers dedicated to migrations of individuals and/or
communities in Southeast and Central Europe. The concept of its topic is interdisciplinary –
it is comprised of papers which examine the migration phenomenon, combining research
methods of ethnology and social anthropology, sociology, history and political science.
Despite the immense diversity of migration types researched, a significant number of them is, in their different ways, directly or indirectly, connected to the war (the first six papers).
Economic reasons are also at the core of many migrations, and can be, but not necessarily so,
connected to the war and the crisis common in post-war regions. In addition, personal
reasons represent a possible motive for initiating migration, as shown in several papers.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Истраживање миграција у централној и југоисточној Европи : увод у темат, Research of Migrations in Central and Southeast Europe: Introduction",
pages = "493-499",
volume = "67",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1903493Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7549"
}
Златановић, С.,& Марушиак, Ј.. (2019). Истраживање миграција у централној и југоисточној Европи : увод у темат. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(3), 493-499.
https://doi.org/10.2298/GEI1903493Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7549
Златановић С, Марушиак Ј. Истраживање миграција у централној и југоисточној Европи : увод у темат. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(3):493-499.
doi:10.2298/GEI1903493Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7549 .
Златановић, Сања, Марушиак, Јурај, "Истраживање миграција у централној и југоисточној Европи : увод у темат" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 3 (2019):493-499,
https://doi.org/10.2298/GEI1903493Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7549 .

Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године

Стојић Митровић, Марта; Ђурић Миловановић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стојић Митровић, Марта
AU  - Ђурић Миловановић, Александра
PY  - 2019
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/842/756
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7550
AB  - У овом тексту изложићемо наративе представника верских хуманитарних
организација које су активне при Српској православној цркви, Римокатоличкој цркви
и Хришћанској адвентистичкој цркви. Наративи дају опис активности ових
организација у вези са едукацијом миграната у Србији после 2016. године када – након
затварања формализованог миграцијског коридора и секуритарног заокрета
миграцијске политике – програми интеграције миграната добијају превагу над онима
који се фокусирају на ургентни прихват. Грађа је добијена полуструктурираним
интервјуима и биће подељена у два дела – активности верских хуманитарних
организација у образовању деце основношколског узраста, као и активности верских
хуманитарних организација у образовању средњошколаца и одраслих.
AB  - In this paper we will present narratives of the representatives of faith-based humanitarian
organizations of the Serbian Orthodox Church, the Roman Catholic Church and the Seventh
Day Adventist Church. The narratives provide description of the activities of these
organizations regarding education of migrants in Serbia when, from the year 2016 – after the closure of the formalized migration corridor and new securitarian turn of the migration
policy – migrants’ integration programs took primacy over those focused on urgent
reception. The material has been obtained through semi-structured interviews and will be
presented in two sections, the activities of the faith-based organizations in relation to the
elementary school education, as well as the activities related to high-school education and
education of the adults.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године
T1  - The Narratives of Faith-based Organizations on Migrant Education in Serbia after the Closure of the Formalized Migration Corridor in 2016
SP  - 573
EP  - 587
VL  - 67
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1903573S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550
ER  - 
@article{
author = "Стојић Митровић, Марта and Ђурић Миловановић, Александра",
year = "2019",
abstract = "У овом тексту изложићемо наративе представника верских хуманитарних
организација које су активне при Српској православној цркви, Римокатоличкој цркви
и Хришћанској адвентистичкој цркви. Наративи дају опис активности ових
организација у вези са едукацијом миграната у Србији после 2016. године када – након
затварања формализованог миграцијског коридора и секуритарног заокрета
миграцијске политике – програми интеграције миграната добијају превагу над онима
који се фокусирају на ургентни прихват. Грађа је добијена полуструктурираним
интервјуима и биће подељена у два дела – активности верских хуманитарних
организација у образовању деце основношколског узраста, као и активности верских
хуманитарних организација у образовању средњошколаца и одраслих., In this paper we will present narratives of the representatives of faith-based humanitarian
organizations of the Serbian Orthodox Church, the Roman Catholic Church and the Seventh
Day Adventist Church. The narratives provide description of the activities of these
organizations regarding education of migrants in Serbia when, from the year 2016 – after the closure of the formalized migration corridor and new securitarian turn of the migration
policy – migrants’ integration programs took primacy over those focused on urgent
reception. The material has been obtained through semi-structured interviews and will be
presented in two sections, the activities of the faith-based organizations in relation to the
elementary school education, as well as the activities related to high-school education and
education of the adults.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године, The Narratives of Faith-based Organizations on Migrant Education in Serbia after the Closure of the Formalized Migration Corridor in 2016",
pages = "573-587",
volume = "67",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1903573S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550"
}
Стојић Митровић, М.,& Ђурић Миловановић, А.. (2019). Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(3), 573-587.
https://doi.org/10.2298/GEI1903573S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550
Стојић Митровић М, Ђурић Миловановић А. Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(3):573-587.
doi:10.2298/GEI1903573S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550 .
Стојић Митровић, Марта, Ђурић Миловановић, Александра, "Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 3 (2019):573-587,
https://doi.org/10.2298/GEI1903573S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550 .

Formal Education of Asylum Seeker Children in Belgrade, Serbia: Expanded Meaning of Social Inclusion

Jovanović, Teodora

(Basel : MDPI, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Jovanović, Teodora
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7288
AB  - Formal education of asylum seeker children in Serbia officially started in September 2017, when the consequences of European border regime became more obvious. In spite of the official
attitude that Serbia is a transit country, there was a pressure to improve integration policies regarding migration, since a lot of people wanting to seek asylum in European Union have remained in Serbia for months. Educational inclusion is the aspect of asylum seekers’ integration in which the most resources and effort was invested. In this article, I try to define the notions of social and educational inclusion in relation to integration policies of asylum seekers coming from different cultural backgrounds and in relation to existing educational inclusion policies.
PB  - Basel : MDPI
T2  - Social Sciences
T1  - Formal Education of Asylum Seeker Children in Belgrade, Serbia: Expanded Meaning of Social Inclusion
SP  - 211
VL  - 8
IS  - 7
DO  - 10.3390/socsci8070211
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7288
ER  - 
@article{
author = "Jovanović, Teodora",
year = "2019",
abstract = "Formal education of asylum seeker children in Serbia officially started in September 2017, when the consequences of European border regime became more obvious. In spite of the official
attitude that Serbia is a transit country, there was a pressure to improve integration policies regarding migration, since a lot of people wanting to seek asylum in European Union have remained in Serbia for months. Educational inclusion is the aspect of asylum seekers’ integration in which the most resources and effort was invested. In this article, I try to define the notions of social and educational inclusion in relation to integration policies of asylum seekers coming from different cultural backgrounds and in relation to existing educational inclusion policies.",
publisher = "Basel : MDPI",
journal = "Social Sciences",
title = "Formal Education of Asylum Seeker Children in Belgrade, Serbia: Expanded Meaning of Social Inclusion",
pages = "211",
volume = "8",
number = "7",
doi = "10.3390/socsci8070211",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7288"
}
Jovanović, T.. (2019). Formal Education of Asylum Seeker Children in Belgrade, Serbia: Expanded Meaning of Social Inclusion. in Social Sciences
Basel : MDPI., 8(7), 211.
https://doi.org/10.3390/socsci8070211
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7288
Jovanović T. Formal Education of Asylum Seeker Children in Belgrade, Serbia: Expanded Meaning of Social Inclusion. in Social Sciences. 2019;8(7):211.
doi:10.3390/socsci8070211
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7288 .
Jovanović, Teodora, "Formal Education of Asylum Seeker Children in Belgrade, Serbia: Expanded Meaning of Social Inclusion" in Social Sciences, 8, no. 7 (2019):211,
https://doi.org/10.3390/socsci8070211 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7288 .
6
1

Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године

Ђурић Миловановић, Александра; Стојић Митровић, Марта

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ђурић Миловановић, Александра
AU  - Стојић Митровић, Марта
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7969
AB  - У овом тексту изложићемо наративе представника верских хуманитарних организација које су активне при Српској православној цркви, Римокатоличкој цркви и Хришћанској адвентистичкој цркви. Наративи дају опис активности ових организација у вези са едукацијом миграната у Србији после 2016. године када – након затварања формализованог миграцијског коридора и секуритарног заокрета миграцијске политике – програми интеграције миграната добијају превагу над онима који се фокусирају на ургентни прихват. Грађа је добијена полуструктурираним интервјуима и биће подељена у два дела – активности верских хуманитарних организација у образовању деце основношколског узраста, као и активности верских хуманитарних организација у образовању средњошколаца и одраслих.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године
SP  - 573
EP  - 587
VL  - LXVII
DO  - 10.2298/GEI1903573S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7969
ER  - 
@article{
author = "Ђурић Миловановић, Александра and Стојић Митровић, Марта",
year = "2019",
abstract = "У овом тексту изложићемо наративе представника верских хуманитарних организација које су активне при Српској православној цркви, Римокатоличкој цркви и Хришћанској адвентистичкој цркви. Наративи дају опис активности ових организација у вези са едукацијом миграната у Србији после 2016. године када – након затварања формализованог миграцијског коридора и секуритарног заокрета миграцијске политике – програми интеграције миграната добијају превагу над онима који се фокусирају на ургентни прихват. Грађа је добијена полуструктурираним интервјуима и биће подељена у два дела – активности верских хуманитарних организација у образовању деце основношколског узраста, као и активности верских хуманитарних организација у образовању средњошколаца и одраслих.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године",
pages = "573-587",
volume = "LXVII",
doi = "10.2298/GEI1903573S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7969"
}
Ђурић Миловановић, А.,& Стојић Митровић, М.. (2019). Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., LXVII, 573-587.
https://doi.org/10.2298/GEI1903573S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7969
Ђурић Миловановић А, Стојић Митровић М. Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;LXVII:573-587.
doi:10.2298/GEI1903573S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7969 .
Ђурић Миловановић, Александра, Стојић Митровић, Марта, "Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, LXVII (2019):573-587,
https://doi.org/10.2298/GEI1903573S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7969 .

Конструкт дијаспоре у фокусу политика ентитета и различитих мобилности

Lukić Krstanović, Miroslava

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Lukić Krstanović, Miroslava
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7267
AB  - Тумачења дијаспоре укључују различите приступе, политике и перцепције, што проблематизује овај феномен. Продор и видљивост феномена постаје научно-истражи- вачки изазов у расветљавању и решавању планетарних и специфичних проблема људских кретања. Дијаспора је идеолошки, политички и економски конструкт проистекао из академских и стратешких разрада у домену знања и интереса. С друге стране, показује се да дијаспорa/e јесу разноврсне праксе и перцепције које отварају поља сензибилитета и комуникација. У раду сам прво представила кратак теоријски пресек разноврсних приступа и критичких анализа (есенцијализам, критика методолошког национализма, студије етницитета, историјске парадигме, концепт „национализам на даљину“) с намером да проблематизујем феномен дијаспоре, укажем на његове опште карактеристике и дилеме. Даља анализа усмерена је на конкретне одлике конструката дијаспоре у зонама друштвено-политичких стратегија (институционализација), пракси, перцепција и симболичких значења.
AB  - Diaspora interpretations involve different approaches, policies, and perceptions, which problematize this phenomenon. The penetration and visibility of the phenomenon becomes a scientific and research challenge in shedding light and solving global and specific problems of human motion. Diaspora is an ideological, political and economic construct derived from academic and strategic developments in the domain of knowledge and interests. On the other hand, diasporas are shown to be diverse practices and perceptions that open the fields of sensibility and communication. In the paper I presented a brief theoretical cross-section of various approaches and critical analyzes (essentialism, critique of methodological nationalism, studies of ethnicity, historical paradigm, concept of long-distance nationalism) with the intention of problematizing the diaspora phenomenon, pointing to its general characteristics and dilemmas. Further analysis focuses on the specific features of diaspora constructs in zones of strategies (institutionalization), practices and perceptions through socio-political and symbolic meanings.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Конструкт дијаспоре у фокусу политика ентитета и различитих мобилности
T1  - Diaspora construct in the focus of entity policies and different mobilities
SP  - 607
EP  - 630
VL  - 67
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1903607L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7267
ER  - 
@article{
author = "Lukić Krstanović, Miroslava",
year = "2019",
abstract = "Тумачења дијаспоре укључују различите приступе, политике и перцепције, што проблематизује овај феномен. Продор и видљивост феномена постаје научно-истражи- вачки изазов у расветљавању и решавању планетарних и специфичних проблема људских кретања. Дијаспора је идеолошки, политички и економски конструкт проистекао из академских и стратешких разрада у домену знања и интереса. С друге стране, показује се да дијаспорa/e јесу разноврсне праксе и перцепције које отварају поља сензибилитета и комуникација. У раду сам прво представила кратак теоријски пресек разноврсних приступа и критичких анализа (есенцијализам, критика методолошког национализма, студије етницитета, историјске парадигме, концепт „национализам на даљину“) с намером да проблематизујем феномен дијаспоре, укажем на његове опште карактеристике и дилеме. Даља анализа усмерена је на конкретне одлике конструката дијаспоре у зонама друштвено-политичких стратегија (институционализација), пракси, перцепција и симболичких значења., Diaspora interpretations involve different approaches, policies, and perceptions, which problematize this phenomenon. The penetration and visibility of the phenomenon becomes a scientific and research challenge in shedding light and solving global and specific problems of human motion. Diaspora is an ideological, political and economic construct derived from academic and strategic developments in the domain of knowledge and interests. On the other hand, diasporas are shown to be diverse practices and perceptions that open the fields of sensibility and communication. In the paper I presented a brief theoretical cross-section of various approaches and critical analyzes (essentialism, critique of methodological nationalism, studies of ethnicity, historical paradigm, concept of long-distance nationalism) with the intention of problematizing the diaspora phenomenon, pointing to its general characteristics and dilemmas. Further analysis focuses on the specific features of diaspora constructs in zones of strategies (institutionalization), practices and perceptions through socio-political and symbolic meanings.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Конструкт дијаспоре у фокусу политика ентитета и различитих мобилности, Diaspora construct in the focus of entity policies and different mobilities",
pages = "607-630",
volume = "67",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1903607L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7267"
}
Lukić Krstanović, M.. (2019). Конструкт дијаспоре у фокусу политика ентитета и различитих мобилности. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 67(3), 607-630.
https://doi.org/10.2298/GEI1903607L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7267
Lukić Krstanović M. Конструкт дијаспоре у фокусу политика ентитета и различитих мобилности. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(3):607-630.
doi:10.2298/GEI1903607L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7267 .
Lukić Krstanović, Miroslava, "Конструкт дијаспоре у фокусу политика ентитета и различитих мобилности" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 3 (2019):607-630,
https://doi.org/10.2298/GEI1903607L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7267 .

The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society

Krel, Aleksandar; Đorđević Crnobrnja, Jadranka

(Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Krel, Aleksandar
AU  - Đorđević Crnobrnja, Jadranka
PY  - 2019
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/5/5e5a44c7dea76_32_compressed-%281%29.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7466
AB  - In this paper, we analyze the celebration of children's birthdays, the extremely widespread and significant form of social and/or cultural practice in Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. This type of social practice, the base of which is the family, was imported from Central and Western Europe to Belgrade between the First World War and the Second World War. The celebration of children’s birthdays achieved its full affirmation in the second half of the 20th century, when it became one of the most important family holidays in both urban and rural areas. It manifested concurrence with the characteristics of the consumer society even in the time of the socialist period, and in particular it fully coincided with the predominant ideal of the consumer society when the post-socialist Serbian society took a neoliberal political course. Despite some changes that mainly relate to the place and way of celebration, the very essence of this social practice has not been drastically changed. In this paper, we are trying to consider the role of birthday celebrations in Belgrade in the context of current economic, social and cultural circumstances.
PB  - Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences
PB  - Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
T1  - The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society
SP  - 135
EP  - 152
DO  - 10.33876/978-542-110-238-0/135–152
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466
ER  - 
@inbook{
author = "Krel, Aleksandar and Đorđević Crnobrnja, Jadranka",
year = "2019",
abstract = "In this paper, we analyze the celebration of children's birthdays, the extremely widespread and significant form of social and/or cultural practice in Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. This type of social practice, the base of which is the family, was imported from Central and Western Europe to Belgrade between the First World War and the Second World War. The celebration of children’s birthdays achieved its full affirmation in the second half of the 20th century, when it became one of the most important family holidays in both urban and rural areas. It manifested concurrence with the characteristics of the consumer society even in the time of the socialist period, and in particular it fully coincided with the predominant ideal of the consumer society when the post-socialist Serbian society took a neoliberal political course. Despite some changes that mainly relate to the place and way of celebration, the very essence of this social practice has not been drastically changed. In this paper, we are trying to consider the role of birthday celebrations in Belgrade in the context of current economic, social and cultural circumstances.",
publisher = "Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Prospects for Anthropological Research in South-East Europe",
booktitle = "The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society",
pages = "135-152",
doi = "10.33876/978-542-110-238-0/135–152",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466"
}
Krel, A.,& Đorđević Crnobrnja, J.. (2019). The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society. in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences., 135-152.
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/135–152
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466
Krel A, Đorđević Crnobrnja J. The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society. in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe. 2019;:135-152.
doi:10.33876/978-542-110-238-0/135–152
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466 .
Krel, Aleksandar, Đorđević Crnobrnja, Jadranka, "The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society" in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe (2019):135-152,
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/135–152 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466 .

Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању

Благојевић, Гордана

(Ниш : Центар за црквене студије, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7621
AB  - Црквено појање као певана молитва представља једну од главних активности монашког и, шире посматрано, хришћанског живота. У фокусу интересовања овог рада налази се богослужбено певање сестринства манастира Жиче, његов развој од средине 20. века до данас. У првом периоду, од краја четрдесетих до краја деведесетих година 20. века, монахиње су развиле и неговале аутентичан жички напев. Почетком двехиљадитих постепено се прелази на византијско црквено појање, које данас доминира. Сагледавају се различити друштвено-историјски фактори који су утицали на начин певања у овом манастиру и на његове трансформације.
AB  - Through the writer’s anthropological approach the attention in this work is centred on the chanting of the Žiča monastery sisterhood as an element of the intangible cultural heritage which has been cherished and developed since the mid-20th century until today. In 1948 Žiča becomes a female monastery for the first time in its long history of many centuries. Church chant as a melodic prayer represents one of the main activities of the Orthodox monastic life. Each generation of nuns left their own signature  and contribution to the church chanting. In the first period, from the late 1940s, e.i. early 1950s till the mid-1990s, polyphonic singing was practiced, and it was triplephonic in most cases. In this period, a specific Žiča chorus was created, which the sisters used in everyday services and which was orally carried from one generation to the next one. From the mid-1990s, the new generation of younger nuns becomes interested in the Byzantine singing tradition of Mount Athos. However, since the bishop was then inclined towards the old way of singing, the Byzantine chanting enters the ecclesiastical practice after his demise at the beginning of the 21st century and develops undisturbedly until today. The younger nuns chose the tradition of Mount Athos because, as they say, „Saint Sava, one of the builders of Žiča, was a monk in Mount Athos“. At the same time, this way of singing is the most functional in terms of church services. However, for the sisters, the most important thing in chanting is not the melody but the text. The spirit of community is above everything else and it contributed to the development of chanting and made the transition from one way of singing to another easier and with no great disagreements, testifying that the essence of the church chanting is not in the melody but in the prayer and love.
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Православно монаштво : тематски зборник посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу, поводом седам деценија његове монашке службе.
T1  - Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању
T1  - Church chanting in the Monastery of Žiča from the mid-20th century until today: from the Žiča chorus towards the Byzantine chanting
SP  - 441
EP  - 455
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7621
ER  - 
@inbook{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2019",
abstract = "Црквено појање као певана молитва представља једну од главних активности монашког и, шире посматрано, хришћанског живота. У фокусу интересовања овог рада налази се богослужбено певање сестринства манастира Жиче, његов развој од средине 20. века до данас. У првом периоду, од краја четрдесетих до краја деведесетих година 20. века, монахиње су развиле и неговале аутентичан жички напев. Почетком двехиљадитих постепено се прелази на византијско црквено појање, које данас доминира. Сагледавају се различити друштвено-историјски фактори који су утицали на начин певања у овом манастиру и на његове трансформације., Through the writer’s anthropological approach the attention in this work is centred on the chanting of the Žiča monastery sisterhood as an element of the intangible cultural heritage which has been cherished and developed since the mid-20th century until today. In 1948 Žiča becomes a female monastery for the first time in its long history of many centuries. Church chant as a melodic prayer represents one of the main activities of the Orthodox monastic life. Each generation of nuns left their own signature  and contribution to the church chanting. In the first period, from the late 1940s, e.i. early 1950s till the mid-1990s, polyphonic singing was practiced, and it was triplephonic in most cases. In this period, a specific Žiča chorus was created, which the sisters used in everyday services and which was orally carried from one generation to the next one. From the mid-1990s, the new generation of younger nuns becomes interested in the Byzantine singing tradition of Mount Athos. However, since the bishop was then inclined towards the old way of singing, the Byzantine chanting enters the ecclesiastical practice after his demise at the beginning of the 21st century and develops undisturbedly until today. The younger nuns chose the tradition of Mount Athos because, as they say, „Saint Sava, one of the builders of Žiča, was a monk in Mount Athos“. At the same time, this way of singing is the most functional in terms of church services. However, for the sisters, the most important thing in chanting is not the melody but the text. The spirit of community is above everything else and it contributed to the development of chanting and made the transition from one way of singing to another easier and with no great disagreements, testifying that the essence of the church chanting is not in the melody but in the prayer and love.",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Православно монаштво : тематски зборник посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу, поводом седам деценија његове монашке службе.",
booktitle = "Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању, Church chanting in the Monastery of Žiča from the mid-20th century until today: from the Žiča chorus towards the Byzantine chanting",
pages = "441-455",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7621"
}
Благојевић, Г.. (2019). Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању. in Православно монаштво : тематски зборник посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу, поводом седам деценија његове монашке службе.
Ниш : Центар за црквене студије., 441-455.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7621
Благојевић Г. Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању. in Православно монаштво : тематски зборник посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу, поводом седам деценија његове монашке службе.. 2019;:441-455.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7621 .
Благојевић, Гордана, "Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању" in Православно монаштво : тематски зборник посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу, поводом седам деценија његове монашке службе. (2019):441-455,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7621 .

Савиндан као симбол националног и религијског идентитета Срба у дијаспори

Благојевић, Гордана

(Ниш : Центар за црквене студије, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7600
AB  - У фокусу интересовања овог рада налази се значај прославе празника Светог Саве код Срба у дијаспори. Рад је настао на основу сопствених теренских истраживања, као и кроз увид у постојећу научну литературу и изворе. Личност и дело Светог Саве дубоко су утиснути у свест и предање српског народа. Мигрирајући у друге државе у различитим историјским периодима, Срби су носили са собом и неговали култ свог светитеља заштитника. Тако прослава Савиндана представља један од симбола националног и верског идентитета Срба како у матици, тако и у расејању.
AB  - The role of celebrating Saint Sava as the expression of national and religious identity with Serbs in diaspora is shown in this work. St Sava’s Day represents one of the ways to establish communion with the country of ancestors and their history on a spiritual level. Folk stories about St Sava, tradition and his church celebration are a starting point in the research. In the 19th century Serbs in diaspora started civic banquets, balls and formal academies in his honour. Serbs began to celebrate St Sava as an official school feast day in the middle of the 19th century. The work especially deals with the influence of social-political changes during the second half of the 20th century on the celebration of St Sava both in the homeland and some foreign countries which embraced Serbian emigrants. Since the 1990s the celebration of St Sava as a patron of education on an institutional level has been reinstated. This had a positive effect on the celebrations in diaspora, which became even more gala. In some countries events in the honour of St Sava which last several days are organized and they represent a spiritual bridge between the homeland and diaspora.
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
T2  - Црквене студије / Church Studies
T1  - Савиндан као симбол националног и религијског идентитета Срба у дијаспори
T1  - Saint Sava’s Day as a Symbol of National and Religious Identity of Serbs in Diaspora
SP  - 271
EP  - 283
VL  - 16
IS  - 16/1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7600
ER  - 
@article{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2019",
abstract = "У фокусу интересовања овог рада налази се значај прославе празника Светог Саве код Срба у дијаспори. Рад је настао на основу сопствених теренских истраживања, као и кроз увид у постојећу научну литературу и изворе. Личност и дело Светог Саве дубоко су утиснути у свест и предање српског народа. Мигрирајући у друге државе у различитим историјским периодима, Срби су носили са собом и неговали култ свог светитеља заштитника. Тако прослава Савиндана представља један од симбола националног и верског идентитета Срба како у матици, тако и у расејању., The role of celebrating Saint Sava as the expression of national and religious identity with Serbs in diaspora is shown in this work. St Sava’s Day represents one of the ways to establish communion with the country of ancestors and their history on a spiritual level. Folk stories about St Sava, tradition and his church celebration are a starting point in the research. In the 19th century Serbs in diaspora started civic banquets, balls and formal academies in his honour. Serbs began to celebrate St Sava as an official school feast day in the middle of the 19th century. The work especially deals with the influence of social-political changes during the second half of the 20th century on the celebration of St Sava both in the homeland and some foreign countries which embraced Serbian emigrants. Since the 1990s the celebration of St Sava as a patron of education on an institutional level has been reinstated. This had a positive effect on the celebrations in diaspora, which became even more gala. In some countries events in the honour of St Sava which last several days are organized and they represent a spiritual bridge between the homeland and diaspora.",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије, Ниш : Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије, Ниш : Међународни центар за православне студије",
journal = "Црквене студије / Church Studies",
title = "Савиндан као симбол националног и религијског идентитета Срба у дијаспори, Saint Sava’s Day as a Symbol of National and Religious Identity of Serbs in Diaspora",
pages = "271-283",
volume = "16",
number = "16/1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7600"
}
Благојевић, Г.. (2019). Савиндан као симбол националног и религијског идентитета Срба у дијаспори. in Црквене студије / Church Studies
Ниш : Центар за црквене студије., 16(16/1), 271-283.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7600
Благојевић Г. Савиндан као симбол националног и религијског идентитета Срба у дијаспори. in Црквене студије / Church Studies. 2019;16(16/1):271-283.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7600 .
Благојевић, Гордана, "Савиндан као симбол националног и религијског идентитета Срба у дијаспори" in Црквене студије / Church Studies, 16, no. 16/1 (2019):271-283,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7600 .

Вода као покретач друштвених акција: изградња мини-хидроелектрана и група „Одбранимо реке Старе планине“

Blagojević, Gordana

(Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7555
AB  - Ово истраживање бави се акцијама грађана у циљу очувања планинских река. У фокусу је оксиморонска ситуација изградње деривационих мини-хидроелектрана (МХЕ) у Парку природе Стара планина, који се налази под заштитом државе. У раду се анализира улога друштвених мрежа у повезивању и сарадњи љубитеља природе са територије целе Србије, с једне стране, и локалног становништва угроженог изградњом МХЕ. Посебна пажња је усмерена на рад групе „Одбранимо реке Старе планине“ у борби за очување животне средине на друштвеној мрежи „Фејсбук“.
AB  - This research deals with citizens’ self-initiated actions to preserve
mountain rivers. The focus is on the oxymoronic situation where deri-
vative mini hydropower plants (SHPPs) are being built in the Stara
Planina Nature Park, which is under state protection. The paper analyzes
the role of social media in connecting and teamwork of nature lovers
from the whole territory of Serbia on one hand and the local population
endangered by the construction of SHPP on the other. Particular attention
is paid to the work of the Facebook group Defend the Rivers of Stara
Planina and their fight for protection of the environment.
PB  - Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије
T2  - Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in ethnology and anthropology
T1  - Вода као покретач друштвених акција: изградња мини-хидроелектрана и група „Одбранимо реке Старе планине“
T1  - Water as the initiator of social actions: construction of mini hydropower plants and group Defend the Rivers of Stara Planina
SP  - 35
EP  - 54
IS  - 30, (н.с.) 19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7555
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2019",
abstract = "Ово истраживање бави се акцијама грађана у циљу очувања планинских река. У фокусу је оксиморонска ситуација изградње деривационих мини-хидроелектрана (МХЕ) у Парку природе Стара планина, који се налази под заштитом државе. У раду се анализира улога друштвених мрежа у повезивању и сарадњи љубитеља природе са територије целе Србије, с једне стране, и локалног становништва угроженог изградњом МХЕ. Посебна пажња је усмерена на рад групе „Одбранимо реке Старе планине“ у борби за очување животне средине на друштвеној мрежи „Фејсбук“., This research deals with citizens’ self-initiated actions to preserve
mountain rivers. The focus is on the oxymoronic situation where deri-
vative mini hydropower plants (SHPPs) are being built in the Stara
Planina Nature Park, which is under state protection. The paper analyzes
the role of social media in connecting and teamwork of nature lovers
from the whole territory of Serbia on one hand and the local population
endangered by the construction of SHPP on the other. Particular attention
is paid to the work of the Facebook group Defend the Rivers of Stara
Planina and their fight for protection of the environment.",
publisher = "Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије",
journal = "Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in ethnology and anthropology",
title = "Вода као покретач друштвених акција: изградња мини-хидроелектрана и група „Одбранимо реке Старе планине“, Water as the initiator of social actions: construction of mini hydropower plants and group Defend the Rivers of Stara Planina",
pages = "35-54",
number = "30, (н.с.) 19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7555"
}
Blagojević, G.. (2019). Вода као покретач друштвених акција: изградња мини-хидроелектрана и група „Одбранимо реке Старе планине“. in Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in ethnology and anthropology
Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије.(30, (н.с.) 19), 35-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7555
Blagojević G. Вода као покретач друштвених акција: изградња мини-хидроелектрана и група „Одбранимо реке Старе планине“. in Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in ethnology and anthropology. 2019;(30, (н.с.) 19):35-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7555 .
Blagojević, Gordana, "Вода као покретач друштвених акција: изградња мини-хидроелектрана и група „Одбранимо реке Старе планине“" in Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in ethnology and anthropology, no. 30, (н.с.) 19 (2019):35-54,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7555 .

Саветовање „Други и ми сами: култура као агенс друштвених промена“ / Counseling "Others and Ourselves: Culture as Agency of Social Change"

Јовановић, Теодора

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Теодора
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7287
AB  - Savetovanje o mogućnostima i dometima umetničkog i stvaralačkog rada sa migrantima u Srbiji, „Drugi i mi sami: kultura kao agens društvenih promena“, održano je 8. maja 2019. godine u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu. Na savetovanju su predstavljeni rezultati istraživačkog projekta „Drugi i mi sami“, koji je sproveo Univerzitet Istočnog Londona, u partnerstvu sa Fakultetom dramskih umetnosti, Univerzitetom umetnosti i nevladinom organizacijom „Grupa 484“, uz podršku Britanske agencije za razvoj. Dr Maja Korać, redovna profesorka Univerziteta Istočnog Londona i dr Milena Dragićević Šešić, direktorka Instituta za pozorište, film, radio i televiziju i redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, rukovodile su istraživačkim projektom i moderirale ovaj skup.
AB  - A counseling on the possibilities and achievements of artistic and creative work with migrants in Serbia, "Others and ourselves: culture as an agent of social change", was held on May 8, 2019 in the Hall of the Rectorate of the University of Arts in Belgrade. The results of the research project 'Others and ourselves', carried out by the University of East London, in partnership with the Faculty of Dramatic Arts, the University of the Arts and the non-governmental organization Group 484, with the support of the British Development Agency, were presented at the consultation. Dr Maja Korac, Full Professor at the University of East London and Dr Milena Dragicevic Sesic, Director of the Institute of Theater, Film, Radio and Television and Professor at the Faculty of Dramatic Arts, led the research project and moderated this event.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Саветовање „Други и ми сами: култура као агенс друштвених промена“ / Counseling "Others and Ourselves: Culture as Agency of Social Change"
SP  - 719
EP  - 720
VL  - 67
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7287
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Теодора",
year = "2019",
abstract = "Savetovanje o mogućnostima i dometima umetničkog i stvaralačkog rada sa migrantima u Srbiji, „Drugi i mi sami: kultura kao agens društvenih promena“, održano je 8. maja 2019. godine u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu. Na savetovanju su predstavljeni rezultati istraživačkog projekta „Drugi i mi sami“, koji je sproveo Univerzitet Istočnog Londona, u partnerstvu sa Fakultetom dramskih umetnosti, Univerzitetom umetnosti i nevladinom organizacijom „Grupa 484“, uz podršku Britanske agencije za razvoj. Dr Maja Korać, redovna profesorka Univerziteta Istočnog Londona i dr Milena Dragićević Šešić, direktorka Instituta za pozorište, film, radio i televiziju i redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, rukovodile su istraživačkim projektom i moderirale ovaj skup., A counseling on the possibilities and achievements of artistic and creative work with migrants in Serbia, "Others and ourselves: culture as an agent of social change", was held on May 8, 2019 in the Hall of the Rectorate of the University of Arts in Belgrade. The results of the research project 'Others and ourselves', carried out by the University of East London, in partnership with the Faculty of Dramatic Arts, the University of the Arts and the non-governmental organization Group 484, with the support of the British Development Agency, were presented at the consultation. Dr Maja Korac, Full Professor at the University of East London and Dr Milena Dragicevic Sesic, Director of the Institute of Theater, Film, Radio and Television and Professor at the Faculty of Dramatic Arts, led the research project and moderated this event.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Саветовање „Други и ми сами: култура као агенс друштвених промена“ / Counseling "Others and Ourselves: Culture as Agency of Social Change"",
pages = "719-720",
volume = "67",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7287"
}
Јовановић, Т.. (2019). Саветовање „Други и ми сами: култура као агенс друштвених промена“ / Counseling "Others and Ourselves: Culture as Agency of Social Change". in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 67(3), 719-720.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7287
Јовановић Т. Саветовање „Други и ми сами: култура као агенс друштвених промена“ / Counseling "Others and Ourselves: Culture as Agency of Social Change". in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(3):719-720.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7287 .
Јовановић, Теодора, "Саветовање „Други и ми сами: култура као агенс друштвених промена“ / Counseling "Others and Ourselves: Culture as Agency of Social Change"" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 3 (2019):719-720,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7287 .

Студије избеглиштва или студије принудних миграција: теоријско-методолошки осврт и разматрање мултидисциплинарности у примени друштвених и хуманистичких наука

Јовановић, Теодора

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Теодора
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7285
AB  - Рад има за циљ да представи домаћој публици обједињени поглед на мултидисцип-
линарно поље истраживања познато као „студије избеглиштва“ (refugee studies) или
„студије присилних/принудних миграција“ (forced migration studies), које је формално
основано почетком 80-их година прошлог века. Показаћу да је научни проблем
концептуалног разликовања „избеглиштва“ и „принудних миграција“ уткан у историју
поља истраживања, али и у друштвено-политички контекст. Академско мултидисцип-
линарно поље о којем је реч није настало у теоријском вакууму, већ у спрези са
међународним и хуманитарним поретком заштите избеглица. С тим у вези, мултидис-
циплинарост представља једну од стратегија за употребљивост научних увида у
креирању или промени практичних политика. Студије избеглиштва, односно принуд-
них миграција, утицале су на промене политика хуманитарних организација, али и
обрнуто – појмовни апарат одређених организација и начин на који се управља
миграцијама утицали су на научно промишљање феномена избеглиштва и принудних
миграција.
AB  - This paper aims to present to domestic audience a comprehensive view of multidisciplinary
research field known as “refugee studies” or “forced migration studies”, which was formally
founded in the early 1980s. I will show that the scientific problem of conceptual distinction
between “refugee” and “forced migration” is embedded within the history of this research
field, but also in the socio-political context. Academic multidisciplinary field considered in
this paper was not formed in a theoretical vacuum, but in conjunction with international and
humanitarian refugee protection order. Further, multidisciplinarity is one of the strategies for
utilization of scientific insights in creation or change of policy. Refugee studies and forced
migration studies had an impact on changes of humanitarian organizations policies, but also
the other way around – conceptual apparatus of certain organizations and way of migration
governance had an influence on scientific deliberation of refugee and forced migration
phenomena.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Студије избеглиштва или студије принудних миграција: теоријско-методолошки осврт и разматрање мултидисциплинарности у примени друштвених и хуманистичких наука
T1  - Refugee Studies or Forced Migration Studies: Theoreticalmethodological Review and Consideration of Multidisciplinarity in Applied Social Sciences and Humanities
SP  - 589
EP  - 606
VL  - 67
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1903589J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7285
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Теодора",
year = "2019",
abstract = "Рад има за циљ да представи домаћој публици обједињени поглед на мултидисцип-
линарно поље истраживања познато као „студије избеглиштва“ (refugee studies) или
„студије присилних/принудних миграција“ (forced migration studies), које је формално
основано почетком 80-их година прошлог века. Показаћу да је научни проблем
концептуалног разликовања „избеглиштва“ и „принудних миграција“ уткан у историју
поља истраживања, али и у друштвено-политички контекст. Академско мултидисцип-
линарно поље о којем је реч није настало у теоријском вакууму, већ у спрези са
међународним и хуманитарним поретком заштите избеглица. С тим у вези, мултидис-
циплинарост представља једну од стратегија за употребљивост научних увида у
креирању или промени практичних политика. Студије избеглиштва, односно принуд-
них миграција, утицале су на промене политика хуманитарних организација, али и
обрнуто – појмовни апарат одређених организација и начин на који се управља
миграцијама утицали су на научно промишљање феномена избеглиштва и принудних
миграција., This paper aims to present to domestic audience a comprehensive view of multidisciplinary
research field known as “refugee studies” or “forced migration studies”, which was formally
founded in the early 1980s. I will show that the scientific problem of conceptual distinction
between “refugee” and “forced migration” is embedded within the history of this research
field, but also in the socio-political context. Academic multidisciplinary field considered in
this paper was not formed in a theoretical vacuum, but in conjunction with international and
humanitarian refugee protection order. Further, multidisciplinarity is one of the strategies for
utilization of scientific insights in creation or change of policy. Refugee studies and forced
migration studies had an impact on changes of humanitarian organizations policies, but also
the other way around – conceptual apparatus of certain organizations and way of migration
governance had an influence on scientific deliberation of refugee and forced migration
phenomena.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Студије избеглиштва или студије принудних миграција: теоријско-методолошки осврт и разматрање мултидисциплинарности у примени друштвених и хуманистичких наука, Refugee Studies or Forced Migration Studies: Theoreticalmethodological Review and Consideration of Multidisciplinarity in Applied Social Sciences and Humanities",
pages = "589-606",
volume = "67",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1903589J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7285"
}
Јовановић, Т.. (2019). Студије избеглиштва или студије принудних миграција: теоријско-методолошки осврт и разматрање мултидисциплинарности у примени друштвених и хуманистичких наука. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 67(3), 589-606.
https://doi.org/10.2298/GEI1903589J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7285
Јовановић Т. Студије избеглиштва или студије принудних миграција: теоријско-методолошки осврт и разматрање мултидисциплинарности у примени друштвених и хуманистичких наука. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(3):589-606.
doi:10.2298/GEI1903589J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7285 .
Јовановић, Теодора, "Студије избеглиштва или студије принудних миграција: теоријско-методолошки осврт и разматрање мултидисциплинарности у примени друштвених и хуманистичких наука" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 3 (2019):589-606,
https://doi.org/10.2298/GEI1903589J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7285 .

Instrument as a Symbol of National Identity: Fujara among Slovaks in Serbia

Blagojević, Gordana

(Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2019
UR  - https://drive.google.com/file/d/1lps_Ybz0uLZLQ5zGUJIMJYSLrg7xlNzu/view
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7624
AB  - In the focus of this research there is a wind instrument fujara. In 2005 it was entered as a Slovak national instrument into the UNESCO Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity. Thus, this traditional instrument became one of the symbols of Slovak national identity. This primarily solo shepherd’s instrument has specific musical acoustic characteristics. The normal playing technique is based on overblowing the instrument and the player can use overtones to play diatonic scale. Fujara was also used for communication between shepherds on remote pastures. Musicians who played fujara together in their spare time eventually associated with each other. Lately, this instrument has got its part in polyphonic music at concerts, in arrangements for various music genres. Besides traditional Slovak shepherd’s melodies adapted for two or more fujaras, this instrument can be heard in contemporary polyphonic music art compositions, combined with other instruments (string, wind instruments, etc.) This paper deals with the issues related to the fujara fostering by the members of Slovak national minority in Serbia: its presence or absence in folk performing, local instrument builders, ways of playing, etc.
AB  - У фокусу интересовања овог истраживања налази се дувачки инструмент фујара. Он је као словачки народни инструмент 2005. године уписан на UNESCO Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity. Тако је овај традиционални инструмент постао један од симбола националног идентитета Словака. Овај првенствено солистички пастирски инструмент има специфичне музичко акустичке особине, које при извођењу у појединим сегнемтима дају звучање налик двогласу. Фујара је коришћена и за комуникацију пастира на удаљеним пашњацима. У последње време у оквиру концертних активности појављују се дуети и вишечлане групе извођача на овом инструменту. У овом раду се разматрају питања у вези са неговањем фујаре код припадника словачке националне мањине у Србији: њено присуство или одсуство у народном извођаштву, локални градитељи инструмената и начини свирања, итд.
PB  - Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire
T2  - The Ninth International Symposium on Traditional Polyphony
T1  - Instrument as a Symbol of National Identity: Fujara among Slovaks in Serbia
SP  - 488
EP  - 496
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7624
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2019",
abstract = "In the focus of this research there is a wind instrument fujara. In 2005 it was entered as a Slovak national instrument into the UNESCO Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity. Thus, this traditional instrument became one of the symbols of Slovak national identity. This primarily solo shepherd’s instrument has specific musical acoustic characteristics. The normal playing technique is based on overblowing the instrument and the player can use overtones to play diatonic scale. Fujara was also used for communication between shepherds on remote pastures. Musicians who played fujara together in their spare time eventually associated with each other. Lately, this instrument has got its part in polyphonic music at concerts, in arrangements for various music genres. Besides traditional Slovak shepherd’s melodies adapted for two or more fujaras, this instrument can be heard in contemporary polyphonic music art compositions, combined with other instruments (string, wind instruments, etc.) This paper deals with the issues related to the fujara fostering by the members of Slovak national minority in Serbia: its presence or absence in folk performing, local instrument builders, ways of playing, etc., У фокусу интересовања овог истраживања налази се дувачки инструмент фујара. Он је као словачки народни инструмент 2005. године уписан на UNESCO Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity. Тако је овај традиционални инструмент постао један од симбола националног идентитета Словака. Овај првенствено солистички пастирски инструмент има специфичне музичко акустичке особине, које при извођењу у појединим сегнемтима дају звучање налик двогласу. Фујара је коришћена и за комуникацију пастира на удаљеним пашњацима. У последње време у оквиру концертних активности појављују се дуети и вишечлане групе извођача на овом инструменту. У овом раду се разматрају питања у вези са неговањем фујаре код припадника словачке националне мањине у Србији: њено присуство или одсуство у народном извођаштву, локални градитељи инструмената и начини свирања, итд.",
publisher = "Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire",
journal = "The Ninth International Symposium on Traditional Polyphony",
booktitle = "Instrument as a Symbol of National Identity: Fujara among Slovaks in Serbia",
pages = "488-496",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7624"
}
Blagojević, G.. (2019). Instrument as a Symbol of National Identity: Fujara among Slovaks in Serbia. in The Ninth International Symposium on Traditional Polyphony
Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire., 488-496.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7624
Blagojević G. Instrument as a Symbol of National Identity: Fujara among Slovaks in Serbia. in The Ninth International Symposium on Traditional Polyphony. 2019;:488-496.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7624 .
Blagojević, Gordana, "Instrument as a Symbol of National Identity: Fujara among Slovaks in Serbia" in The Ninth International Symposium on Traditional Polyphony (2019):488-496,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7624 .

Миграцијске теме и истраживачка мобилност. О темату "Истраживање миграција"

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/772/696
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7579
AB  - Темат Истраживање миграција у Гласнику Етнографаског института САНУ показује да су истраживања и анализе миграција неопходна и због разноврсности тема, и због континуитета праћења, имајући у виду прошле, садашње и будуће свакодневице и догађаје. Иако још нема довољно истраживачица и истраживача у односу на кумулативност миграцијских процеса и проблема, ипак сваки помак и допринос оставља довољно трага да се феномен миграција научно стационира. То подразумева да се истраживања перманентно
суочавају са једном од најдоминантнијих тема, великом причом планетарних размера кретања људи и специфичним околностима њихових животних прелома.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Миграцијске теме и истраживачка мобилност. О темату "Истраживање миграција"
SP  - 674
EP  - 679
VL  - 66
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7579
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2018",
abstract = "Темат Истраживање миграција у Гласнику Етнографаског института САНУ показује да су истраживања и анализе миграција неопходна и због разноврсности тема, и због континуитета праћења, имајући у виду прошле, садашње и будуће свакодневице и догађаје. Иако још нема довољно истраживачица и истраживача у односу на кумулативност миграцијских процеса и проблема, ипак сваки помак и допринос оставља довољно трага да се феномен миграција научно стационира. То подразумева да се истраживања перманентно
суочавају са једном од најдоминантнијих тема, великом причом планетарних размера кретања људи и специфичним околностима њихових животних прелома.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Миграцијске теме и истраживачка мобилност. О темату "Истраживање миграција"",
pages = "674-679",
volume = "66",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7579"
}
Лукић Крстановић, М.. (2018). Миграцијске теме и истраживачка мобилност. О темату "Истраживање миграција". in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 674-679.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7579
Лукић Крстановић М. Миграцијске теме и истраживачка мобилност. О темату "Истраживање миграција". in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):674-679.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7579 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Миграцијске теме и истраживачка мобилност. О темату "Истраживање миграција"" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):674-679,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7579 .

Галипољци у Пехчеву, Македонија. Приче о пореклу и насељавању

Павловић, Мирјана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Мирјана
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/766/692
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7580
AB  - Галипољци у Пехчеву, у варошици у данашњој источној Македонији, потомци су
становништва са полуострва Галипоље у Турској. До краја Првог светског рата
њихови преци су неколико векова живели у селу Бајрамич, да би 1922. године били
протерани и плански насељени у Краљевину Југославију, у село Пехчево у
Македонији. У првом делу рада изнети су историјски и подаци из литературе, као и
сазнања казивача сакупљена током теренских истраживања у августа 2016. године о
пореклу и миграцијама Галипољаца. Други део рада посвећен је анализи обликовања,
модификовања, преношења и интерпретирања предања о пореклу у прошлости и
данас.
AB  - Gallipols in Pehčevo, a small town in what is today Eastern Macedonia, are descendants of
population originating from the Gallipoli (Gelibolu) Peninsula in Turkey. Until the end of
the First World War their ancestors had for several centuries lived in the village of Bajramič
(Bayramli); in 1922 they were expelled and resettled in the village of Pehčevo in Macedonia,
then part of the Kingdom of Yugoslavia. In the first part of this paper historical data and
facts from the literature are presented, as well as informants’ accounts on the origin and
migration of Gallipols, collected during field research in August 2016. The second part
contains the analysis of the formation, modification, passing down, and interpretation of the
traditions on community’s origin in the past and present.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Галипољци у Пехчеву, Македонија. Приче о пореклу и насељавању
T1  - Gallipols in Pehčevo, Macedonia. Narratives about Origin and Settlement
SP  - 601
EP  - 616
VL  - 66
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1803601P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7580
ER  - 
@article{
author = "Павловић, Мирјана",
year = "2018",
abstract = "Галипољци у Пехчеву, у варошици у данашњој источној Македонији, потомци су
становништва са полуострва Галипоље у Турској. До краја Првог светског рата
њихови преци су неколико векова живели у селу Бајрамич, да би 1922. године били
протерани и плански насељени у Краљевину Југославију, у село Пехчево у
Македонији. У првом делу рада изнети су историјски и подаци из литературе, као и
сазнања казивача сакупљена током теренских истраживања у августа 2016. године о
пореклу и миграцијама Галипољаца. Други део рада посвећен је анализи обликовања,
модификовања, преношења и интерпретирања предања о пореклу у прошлости и
данас., Gallipols in Pehčevo, a small town in what is today Eastern Macedonia, are descendants of
population originating from the Gallipoli (Gelibolu) Peninsula in Turkey. Until the end of
the First World War their ancestors had for several centuries lived in the village of Bajramič
(Bayramli); in 1922 they were expelled and resettled in the village of Pehčevo in Macedonia,
then part of the Kingdom of Yugoslavia. In the first part of this paper historical data and
facts from the literature are presented, as well as informants’ accounts on the origin and
migration of Gallipols, collected during field research in August 2016. The second part
contains the analysis of the formation, modification, passing down, and interpretation of the
traditions on community’s origin in the past and present.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Галипољци у Пехчеву, Македонија. Приче о пореклу и насељавању, Gallipols in Pehčevo, Macedonia. Narratives about Origin and Settlement",
pages = "601-616",
volume = "66",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1803601P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7580"
}
Павловић, М.. (2018). Галипољци у Пехчеву, Македонија. Приче о пореклу и насељавању. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 601-616.
https://doi.org/10.2298/GEI1803601P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7580
Павловић М. Галипољци у Пехчеву, Македонија. Приче о пореклу и насељавању. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):601-616.
doi:10.2298/GEI1803601P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7580 .
Павловић, Мирјана, "Галипољци у Пехчеву, Македонија. Приче о пореклу и насељавању" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):601-616,
https://doi.org/10.2298/GEI1803601P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7580 .

Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/765/691
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7581
AB  - Горанци склапају углавном етнички хомогене бракове. Постоји такође пракса избора
брачног партнера у оквиру једног села. Сеоска ендогамија је присутна у оквиру
горанске заједнице у континуитету један дужи период. Миграције становништва из
Горе обележиле су како 20. тако и почетак 21. века. Уколико узмемо у обзир да Гора
представља средину са интензивним и бројним исељавањима становништва и да
миграције могу да утичу на промене у оквиру постојеће праксе избора брачног
партнера, питање везе између миграција горанског становништва и етничке
хомогамије/хетерогамије се чини потпуно оправданим. Нарочито ако се узме у обзир
да већина мојих саговорника подржава праксу склапања хомогамних бракова јер
сматра да она доприноси складним односима у браку и практиковању културних
особености горанске заједнице. У раду сагледавам и образлажем праксу избора
брачних партнера код Горанаца који живе у Београду и Тутину. Друга половина 20. и
прва деценија 21. века чине хронолошки оквир истраживања. На основу анализа
емпиријске грађе и релевантне литературе закључујем да миграције нису значајније
утицале на праксу избора брачног партнера. Уједно закључујем да етнички хомогамни
бракови не успоравају процес интеграције.
AB  - For the most part, the Gorani enter ethnically homogenous marriages. Marrying into the
same village is also a common practice. This village endogamy has continuously been
present in the Gorani community for a longer period of time. Migration of population from
the Gora region has been characteristic for the most of the 20 th century and the beginning of
the 21 st . Considering the fact that Gora is an area of intensive and populous emigration and
that migrations can influence changes in the current practices of choosing the spouse, the
issue of the relation between the Gorani migrations and ethnic homogamy/endogamy seems
entirely relevant. This also stands true given that the majority of the informants endorse the
practice of homogamous marriages, believing that it contributes to harmonious relations in the marriage and to practicing of the Gorani community’s cultural specificities. In this paper
I am presenting and interpreting the practices of choosing marital partners among the Gorani
living in Belgrade and Tutin from the second half of the 20 th until the beginning of the 21 st
century. Based on the analysis of the empirical data and relevant literature I argue that
migrations have not significantly influenced the practice of the selection of the spouse, as
well as that ethnically homogamous marriages are not slowing down the process of
integration.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца
T1  - Migration, Integration and Marriage Practices among the Gorani
SP  - 581
EP  - 600
VL  - 66
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1803581D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7581
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2018",
abstract = "Горанци склапају углавном етнички хомогене бракове. Постоји такође пракса избора
брачног партнера у оквиру једног села. Сеоска ендогамија је присутна у оквиру
горанске заједнице у континуитету један дужи период. Миграције становништва из
Горе обележиле су како 20. тако и почетак 21. века. Уколико узмемо у обзир да Гора
представља средину са интензивним и бројним исељавањима становништва и да
миграције могу да утичу на промене у оквиру постојеће праксе избора брачног
партнера, питање везе између миграција горанског становништва и етничке
хомогамије/хетерогамије се чини потпуно оправданим. Нарочито ако се узме у обзир
да већина мојих саговорника подржава праксу склапања хомогамних бракова јер
сматра да она доприноси складним односима у браку и практиковању културних
особености горанске заједнице. У раду сагледавам и образлажем праксу избора
брачних партнера код Горанаца који живе у Београду и Тутину. Друга половина 20. и
прва деценија 21. века чине хронолошки оквир истраживања. На основу анализа
емпиријске грађе и релевантне литературе закључујем да миграције нису значајније
утицале на праксу избора брачног партнера. Уједно закључујем да етнички хомогамни
бракови не успоравају процес интеграције., For the most part, the Gorani enter ethnically homogenous marriages. Marrying into the
same village is also a common practice. This village endogamy has continuously been
present in the Gorani community for a longer period of time. Migration of population from
the Gora region has been characteristic for the most of the 20 th century and the beginning of
the 21 st . Considering the fact that Gora is an area of intensive and populous emigration and
that migrations can influence changes in the current practices of choosing the spouse, the
issue of the relation between the Gorani migrations and ethnic homogamy/endogamy seems
entirely relevant. This also stands true given that the majority of the informants endorse the
practice of homogamous marriages, believing that it contributes to harmonious relations in the marriage and to practicing of the Gorani community’s cultural specificities. In this paper
I am presenting and interpreting the practices of choosing marital partners among the Gorani
living in Belgrade and Tutin from the second half of the 20 th until the beginning of the 21 st
century. Based on the analysis of the empirical data and relevant literature I argue that
migrations have not significantly influenced the practice of the selection of the spouse, as
well as that ethnically homogamous marriages are not slowing down the process of
integration.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца, Migration, Integration and Marriage Practices among the Gorani",
pages = "581-600",
volume = "66",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1803581D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7581"
}
Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2018). Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 581-600.
https://doi.org/10.2298/GEI1803581D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7581
Ђорђевић Црнобрња Ј. Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):581-600.
doi:10.2298/GEI1803581D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7581 .
Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):581-600,
https://doi.org/10.2298/GEI1803581D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7581 .
1

Аматерске позоришне представе српских миграната у Бечу

Антонијевић, Драгана; Рашић, Милош

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Антонијевић, Драгана
AU  - Рашић, Милош
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/761/687
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7582
AB  - Међу српским исељеницима у Бечу у протеклих двадесетак година појавиле су се
културно-просветне организације и појединци који раде на презентовању савремене
српске културе и живота миграната на другачији начин и с другачијим садржајима
него што су то радили клубови наших исељеника. Циљ нам је да у овом раду
представимо један сегмент тих активности, а то су аматерске позоришне представе
које наши исељеници играју о себи и за себе. Након краћег прегледа карактеристика
аматерских мигрантских трупа, посветили смо пажњу групи „Несврстани дилетанти“
коју је покренуо Дарко Марков, писац, аматер-глумац и режисер, који окупља око себе
српске мигранте и заједно с њима припрема различите представе у којима на
хумористичан начин приказује живот, рад и свакодневицу наших исељеника у Бечу. У
истраживању аматерске мигрантске трупе „Несврстани дилетанти“ користили смо
методе посматрања, неформалних разговора, интервјуа и упитника, уз употребу
информација доступних на веб-сајту и фејсбук профилу Дарка Маркова.
AB  - In the last twenty years, several cultural and educational organizations developed amongst
the Serbian migrants in Vienna, and they engage in presenting modern day Serbian culture and the lives of migrants in a different light and with a different approach than some other
clubs of our former migrants. The goal we have set with this study is to present just one
segment of these activities, and those are the amateur theater plays that our migrants take
part in playing themselves and about themselves. After a short overview of the general
characteristics of migrant theater troupes, and after giving several vivid examples of those
troupes in Europe, we have set our sights on the group “Non-Aligned Dilatants” which was
founded by Darko Markov, Serbian writer, amateur actor and director, who surrounds
himself with Serbian migrants and together with them makes all sorts of shows in which they
comically portray the life, work and day to day activities of our migrants in Vienna. In our
study of the “Non-Aligned Dilatants” we have used the methods of observation, informal
conversation, interview and questioners, along with the information available on the website
and Facebook page of Darko Markov. In the conclusion of the study, we have deliberated the
future of migrant theater troupes through the following aspects: problems with migrant
enthusiasm and the energy needed to hold the troupes together for extended periods of time,
secondly - to find the appropriate finances, thirdly – question of the content of plays
regarding migrant’s and post-migrant’s destiny, and finally the problem of the language used
in plays (i.e. migrant’s native or the language of the immigrant country).
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Аматерске позоришне представе српских миграната у Бечу
T1  - Amateur Theater Plays by Serbian Migrants in Vienna
SP  - 493
EP  - 510
VL  - 66
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1803493A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7582
ER  - 
@article{
author = "Антонијевић, Драгана and Рашић, Милош",
year = "2018",
abstract = "Међу српским исељеницима у Бечу у протеклих двадесетак година појавиле су се
културно-просветне организације и појединци који раде на презентовању савремене
српске културе и живота миграната на другачији начин и с другачијим садржајима
него што су то радили клубови наших исељеника. Циљ нам је да у овом раду
представимо један сегмент тих активности, а то су аматерске позоришне представе
које наши исељеници играју о себи и за себе. Након краћег прегледа карактеристика
аматерских мигрантских трупа, посветили смо пажњу групи „Несврстани дилетанти“
коју је покренуо Дарко Марков, писац, аматер-глумац и режисер, који окупља око себе
српске мигранте и заједно с њима припрема различите представе у којима на
хумористичан начин приказује живот, рад и свакодневицу наших исељеника у Бечу. У
истраживању аматерске мигрантске трупе „Несврстани дилетанти“ користили смо
методе посматрања, неформалних разговора, интервјуа и упитника, уз употребу
информација доступних на веб-сајту и фејсбук профилу Дарка Маркова., In the last twenty years, several cultural and educational organizations developed amongst
the Serbian migrants in Vienna, and they engage in presenting modern day Serbian culture and the lives of migrants in a different light and with a different approach than some other
clubs of our former migrants. The goal we have set with this study is to present just one
segment of these activities, and those are the amateur theater plays that our migrants take
part in playing themselves and about themselves. After a short overview of the general
characteristics of migrant theater troupes, and after giving several vivid examples of those
troupes in Europe, we have set our sights on the group “Non-Aligned Dilatants” which was
founded by Darko Markov, Serbian writer, amateur actor and director, who surrounds
himself with Serbian migrants and together with them makes all sorts of shows in which they
comically portray the life, work and day to day activities of our migrants in Vienna. In our
study of the “Non-Aligned Dilatants” we have used the methods of observation, informal
conversation, interview and questioners, along with the information available on the website
and Facebook page of Darko Markov. In the conclusion of the study, we have deliberated the
future of migrant theater troupes through the following aspects: problems with migrant
enthusiasm and the energy needed to hold the troupes together for extended periods of time,
secondly - to find the appropriate finances, thirdly – question of the content of plays
regarding migrant’s and post-migrant’s destiny, and finally the problem of the language used
in plays (i.e. migrant’s native or the language of the immigrant country).",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Аматерске позоришне представе српских миграната у Бечу, Amateur Theater Plays by Serbian Migrants in Vienna",
pages = "493-510",
volume = "66",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1803493A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7582"
}
Антонијевић, Д.,& Рашић, М.. (2018). Аматерске позоришне представе српских миграната у Бечу. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 493-510.
https://doi.org/10.2298/GEI1803493A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7582
Антонијевић Д, Рашић М. Аматерске позоришне представе српских миграната у Бечу. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):493-510.
doi:10.2298/GEI1803493A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7582 .
Антонијевић, Драгана, Рашић, Милош, "Аматерске позоришне представе српских миграната у Бечу" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):493-510,
https://doi.org/10.2298/GEI1803493A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7582 .

Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике

Стојић Митровић, Марта

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Стојић Митровић, Марта
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/759/685
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7583
AB  - Иако су прва антрополошка проучавања настала као последица колонијалних освајања
и сусрета са новим и другачијим културама, истраживање миграција као феномена
вредног пажње по себи и за себе дошло је у антропологију знатно касније. Постоји
више разлога за то. Једни произилазе из концептуално-теоријских ограничења која су
следила из доминантних научних парадигми, други спадају у домен истраживачких
политика, које, са своје стране, зависе од ширих друштвених и политичких кретања,
док су трећи „онтолошки“, тј. садржани су у ономе што антропологију чини
антропологијом, а односе се пре свега на њен предмет и метод. У овом тексту
представљам динамику промена парадигми антрополошког проучавања миграција и
разматрам проблеме класификације и производње знања.
AB  - Although the first anthropological studies were the result of colonial conquests and
encounters with new and different cultures, the study of migrations as a phenomenon worth
of the attention for itself came to the anthropology much later. There are several reasons for
this. Some arise from the conceptual-theoretical limitations that followed from the dominant
scientific paradigms, others belong to the domain of research policies, which in turn are
dependent on wider social and political movements, while the last are "ontological", i.e, they
are contained in what anthropology is, and they are primarily related to its object and
method. In this text, I am presenting the dynamics of the changes of paradigms through
which the anthropologists dealt with the study of migrations and discussing some of the
problems of classification and knowledge production.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике
T1  - Migration as the Оbject of the Аnthropological Inquiry : Conceptualizations and Policies
SP  - 459
EP  - 475
VL  - 66
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1803459S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583
ER  - 
@article{
author = "Стојић Митровић, Марта",
year = "2018",
abstract = "Иако су прва антрополошка проучавања настала као последица колонијалних освајања
и сусрета са новим и другачијим културама, истраживање миграција као феномена
вредног пажње по себи и за себе дошло је у антропологију знатно касније. Постоји
више разлога за то. Једни произилазе из концептуално-теоријских ограничења која су
следила из доминантних научних парадигми, други спадају у домен истраживачких
политика, које, са своје стране, зависе од ширих друштвених и политичких кретања,
док су трећи „онтолошки“, тј. садржани су у ономе што антропологију чини
антропологијом, а односе се пре свега на њен предмет и метод. У овом тексту
представљам динамику промена парадигми антрополошког проучавања миграција и
разматрам проблеме класификације и производње знања., Although the first anthropological studies were the result of colonial conquests and
encounters with new and different cultures, the study of migrations as a phenomenon worth
of the attention for itself came to the anthropology much later. There are several reasons for
this. Some arise from the conceptual-theoretical limitations that followed from the dominant
scientific paradigms, others belong to the domain of research policies, which in turn are
dependent on wider social and political movements, while the last are "ontological", i.e, they
are contained in what anthropology is, and they are primarily related to its object and
method. In this text, I am presenting the dynamics of the changes of paradigms through
which the anthropologists dealt with the study of migrations and discussing some of the
problems of classification and knowledge production.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике, Migration as the Оbject of the Аnthropological Inquiry : Conceptualizations and Policies",
pages = "459-475",
volume = "66",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1803459S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583"
}
Стојић Митровић, М.. (2018). Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 459-475.
https://doi.org/10.2298/GEI1803459S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583
Стојић Митровић М. Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):459-475.
doi:10.2298/GEI1803459S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583 .
Стојић Митровић, Марта, "Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):459-475,
https://doi.org/10.2298/GEI1803459S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583 .

Turbotronik: studija slučaja Lenharta Tapesa i Mirjane Raić

Rašić, Miloš

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2018
UR  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/50
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10294
AB  - Turbotronik se kao pravac u srpskoj popularnoj muzici javlja od 2010. godine, kada je Lenhart imao svoj prvi nastup na Improstoru u Novom Sadu. Nastavljajući dalje s radom, oko njega se stvara ceo krug publike, kao i drugih izvođača koji se bave određenim vidom improvizacije muzike. Taj pravac, nekako neplanski, dobija naziv Turbotronik, po istoimenoj reportaži Vice portala. Danas Turbotronik obuhvata nekoliko najrazličitijih grupa koje se bave miksovanjem različitih muzičkih žanrova – od repa, preko popa, pa sve do turbofolka. Ipak, kao začetnik i kao ključna figura turbotronika, izdvaja se Lenhart Tapes. Lenhart je muzičar koji se bavi miksovanjem najrazličitijih zvučnih sadržaja s audio kaseta. Od 2014. godine, Lenhart otpočinje saradnju s Mirjanom Raić, koja mu se priključuje prvenstveno pevajući tradicionalnu muziku u njegovim kompozicijama. Lenhart i Mirjana su do sada snimili desetak pesama i imali su nekoliko zajedničkih nastupa. U ovom radu imam nekoliko ciljeva. Prvenstveno, predstaviću razvoj i ključne karakteristike Turbotronika kao alternativnog muzičkog pravca. Potom, dalju analizu usmeriću ka pomenutim pojedincima – Vladimiru Lenhartu (Lenhart Tapes) i Mirjani Raić. Kroz koncepte muzičke biografije, muzičke zaostavštine, improvizacije i konstrukcije sociokulturne drugosti muzikom, koje ću prvenstveno temeljno razmotriti, ključni cilj mi je da dekodiram poruku koju ovi umetnici šalju široj publici kroz svoju muziku. Rad je zasnovan na građi proistekloj iz polustrukturiranih intervjua koje sam s Lenhartom i Mirjanom obavio u nekoliko navrata, ali i na ličnoj opservaciji i participaciji na njihovim probama i koncertima.
AB  - Turbotronic has been a trend in the Serbian popular music since 2010, when Lenhart had his first performance at Improstor in Novi Sad. Continuing with his work, an entire circle of audience has been created around Lenhart, as well as other artists who deal with a certain kind of improvisation of music. This direction gets the name Turbotronic, somehow unplanned, according to the same name reportage of the Vice Portal. Nowadays Turbotronic includes several different groups dealing with the mixing of various music genres – from rap, through pop, to turbo-folk. However, Lenhart Tapes is a founder and a key figure in turbotronic. Lenhart is a musician who deals with the mixing of various audio content from an audio cassette tapes. Since 2014, Lenhart has begun cooperating with Mirjana Raić, who joins him primarily by singing traditional music in his compositions. So far, Lenhart and Mirjana recorded around ten songs and had several joint appearances. In this paper I have several goals. Primarily, I will present the development and key features of Turbotronic as an alternative music genre. Then, my further analysis will be directed to mentioned individuals – Vladimir Lenhart (Lenhart Tapes) and Mirjana Raić. Through the concepts of musical biography, musical legacy, improvisation and construction of socio-cultural otherness with music,which I will consider primarily thoroughly, my key goal is to decode the message that these artists send to the wider audience through their music. The paper is based on the data derived from interviews I conducted with Lenhart and Mirjana on several occasions, but also on personal observation and participation in their rehearsals and concerts.
AB  - Turbotronik en tant que courant dans la musique populaire serbe apparaît depuis 2010, lorsque Lenhart a donné son premier concert dans Improstor à Novi Sad. Lorsqu’il poursuit son travail, autour de lui se crée un cercle de public, ainsi que d’autres exécutants qui pratiquent une forme particulière d’improvisation en musique. Ce courant, un peu par hasard, est nommé Turbotronik, d’après le reportage éponyme du portail Vice. Aujourd’hui Turbotronik comprend plusieurs groupes les plus divers qui pratiquent le mixage des genres musicaux variés – depuis le rap, en passant par le pop, jusqu’au turbofolk. Cependant, on peut distinguer Lenhart Tapes comme fondateur et comme figure clé de turbotronik. Lenhart est un musicien qui pratique le mixage des contenus sonores les plus divers pris sur des cassettes audios. Depuis 2014, Lenhart s’est lancé dans une collaboration avec Mirjana Raić, qui se joint à lui principalement en chantant de la musique traditionnelle dans ses compositions. Lenhart et Mirjana ont jusqu’à maintenant enregistré une dizaine de chansons et ont donné plusieurs concerts communs. Dans ce travail j’ai plusieurs objectifs. Premièrement, je vais présenter le développement et les caractéristiques clé de Turbotronik comme d’un courant musical alternatif. Ensuite, je vais orienter mon analyse vers les individus évoqués – Vladimir Lenhart (Lenhart Tapes) et Mirjana Raić. À travers les concepts de biographie musicale, de legs musical, d’improvisation et de construction de l’altérité socio-culturelle par la musique que je vais d’abord examiner méticuleusement, mon principal objectif est de décoder le message que ces artistes envoient à un large public à travers leur musique. Le travail est basé sur le matériel recueilli dans des interviews que j’ai effectués avec Lenhart et Mirjana à plusieurs reprises, mais également sur les observations personnelles et sur ma participation à leurs répétitions et concerts.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Turbotronik: studija slučaja Lenharta Tapesa i Mirjane Raić
T1  - Turbotronic: Case study of Lenhart Tapes and Mirjana Raić
T1  - Turbotronik: étude de cas de Lenhart Tapes et de Mirjana Raić
SP  - 951
EP  - 969
VL  - 13
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v13i4.3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10294
ER  - 
@article{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2018",
abstract = "Turbotronik se kao pravac u srpskoj popularnoj muzici javlja od 2010. godine, kada je Lenhart imao svoj prvi nastup na Improstoru u Novom Sadu. Nastavljajući dalje s radom, oko njega se stvara ceo krug publike, kao i drugih izvođača koji se bave određenim vidom improvizacije muzike. Taj pravac, nekako neplanski, dobija naziv Turbotronik, po istoimenoj reportaži Vice portala. Danas Turbotronik obuhvata nekoliko najrazličitijih grupa koje se bave miksovanjem različitih muzičkih žanrova – od repa, preko popa, pa sve do turbofolka. Ipak, kao začetnik i kao ključna figura turbotronika, izdvaja se Lenhart Tapes. Lenhart je muzičar koji se bavi miksovanjem najrazličitijih zvučnih sadržaja s audio kaseta. Od 2014. godine, Lenhart otpočinje saradnju s Mirjanom Raić, koja mu se priključuje prvenstveno pevajući tradicionalnu muziku u njegovim kompozicijama. Lenhart i Mirjana su do sada snimili desetak pesama i imali su nekoliko zajedničkih nastupa. U ovom radu imam nekoliko ciljeva. Prvenstveno, predstaviću razvoj i ključne karakteristike Turbotronika kao alternativnog muzičkog pravca. Potom, dalju analizu usmeriću ka pomenutim pojedincima – Vladimiru Lenhartu (Lenhart Tapes) i Mirjani Raić. Kroz koncepte muzičke biografije, muzičke zaostavštine, improvizacije i konstrukcije sociokulturne drugosti muzikom, koje ću prvenstveno temeljno razmotriti, ključni cilj mi je da dekodiram poruku koju ovi umetnici šalju široj publici kroz svoju muziku. Rad je zasnovan na građi proistekloj iz polustrukturiranih intervjua koje sam s Lenhartom i Mirjanom obavio u nekoliko navrata, ali i na ličnoj opservaciji i participaciji na njihovim probama i koncertima., Turbotronic has been a trend in the Serbian popular music since 2010, when Lenhart had his first performance at Improstor in Novi Sad. Continuing with his work, an entire circle of audience has been created around Lenhart, as well as other artists who deal with a certain kind of improvisation of music. This direction gets the name Turbotronic, somehow unplanned, according to the same name reportage of the Vice Portal. Nowadays Turbotronic includes several different groups dealing with the mixing of various music genres – from rap, through pop, to turbo-folk. However, Lenhart Tapes is a founder and a key figure in turbotronic. Lenhart is a musician who deals with the mixing of various audio content from an audio cassette tapes. Since 2014, Lenhart has begun cooperating with Mirjana Raić, who joins him primarily by singing traditional music in his compositions. So far, Lenhart and Mirjana recorded around ten songs and had several joint appearances. In this paper I have several goals. Primarily, I will present the development and key features of Turbotronic as an alternative music genre. Then, my further analysis will be directed to mentioned individuals – Vladimir Lenhart (Lenhart Tapes) and Mirjana Raić. Through the concepts of musical biography, musical legacy, improvisation and construction of socio-cultural otherness with music,which I will consider primarily thoroughly, my key goal is to decode the message that these artists send to the wider audience through their music. The paper is based on the data derived from interviews I conducted with Lenhart and Mirjana on several occasions, but also on personal observation and participation in their rehearsals and concerts., Turbotronik en tant que courant dans la musique populaire serbe apparaît depuis 2010, lorsque Lenhart a donné son premier concert dans Improstor à Novi Sad. Lorsqu’il poursuit son travail, autour de lui se crée un cercle de public, ainsi que d’autres exécutants qui pratiquent une forme particulière d’improvisation en musique. Ce courant, un peu par hasard, est nommé Turbotronik, d’après le reportage éponyme du portail Vice. Aujourd’hui Turbotronik comprend plusieurs groupes les plus divers qui pratiquent le mixage des genres musicaux variés – depuis le rap, en passant par le pop, jusqu’au turbofolk. Cependant, on peut distinguer Lenhart Tapes comme fondateur et comme figure clé de turbotronik. Lenhart est un musicien qui pratique le mixage des contenus sonores les plus divers pris sur des cassettes audios. Depuis 2014, Lenhart s’est lancé dans une collaboration avec Mirjana Raić, qui se joint à lui principalement en chantant de la musique traditionnelle dans ses compositions. Lenhart et Mirjana ont jusqu’à maintenant enregistré une dizaine de chansons et ont donné plusieurs concerts communs. Dans ce travail j’ai plusieurs objectifs. Premièrement, je vais présenter le développement et les caractéristiques clé de Turbotronik comme d’un courant musical alternatif. Ensuite, je vais orienter mon analyse vers les individus évoqués – Vladimir Lenhart (Lenhart Tapes) et Mirjana Raić. À travers les concepts de biographie musicale, de legs musical, d’improvisation et de construction de l’altérité socio-culturelle par la musique que je vais d’abord examiner méticuleusement, mon principal objectif est de décoder le message que ces artistes envoient à un large public à travers leur musique. Le travail est basé sur le matériel recueilli dans des interviews que j’ai effectués avec Lenhart et Mirjana à plusieurs reprises, mais également sur les observations personnelles et sur ma participation à leurs répétitions et concerts.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Turbotronik: studija slučaja Lenharta Tapesa i Mirjane Raić, Turbotronic: Case study of Lenhart Tapes and Mirjana Raić, Turbotronik: étude de cas de Lenhart Tapes et de Mirjana Raić",
pages = "951-969",
volume = "13",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v13i4.3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10294"
}
Rašić, M.. (2018). Turbotronik: studija slučaja Lenharta Tapesa i Mirjane Raić. in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology., 13(4), 951-969.
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10294
Rašić M. Turbotronik: studija slučaja Lenharta Tapesa i Mirjane Raić. in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology. 2018;13(4):951-969.
doi:10.21301/eap.v13i4.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10294 .
Rašić, Miloš, "Turbotronik: studija slučaja Lenharta Tapesa i Mirjane Raić" in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology, 13, no. 4 (2018):951-969,
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10294 .
1

Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор

Pavićević, Aleksandra; Blagojević, Gordana

(Београд : Универзитет у Београду, Филозофскифакултет, Оделење за етнологију и антропологију, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Pavićević, Aleksandra
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4768
AB  - Однос уметника и времена у којем ствара готово увек је двосмеран – историјски тренутак обликује изборе, стилове и уметнички израз, док уметник и сам својом индивидуалношћу и посебношћу постаје симбол епохе. У музици као најапстрактнијем чину стварања, ова веза можда и није толико очигледна. Она релативно лако излази из временских оквира, а њенe интерпретацијe чeстo губe везу с историјским контекстом у којем су настале.   Циљ овог рада јесте да на примеру животног и професионалног пута композитора Владимира Јовановића (1956–2016) укаже на различите аспекте ове повезаности, али и да прикаже један богат животни пут и развој уметника. Он је, трагајући за том идеалном формом уметничког стваралаштва, а оно је увек трагање за Истином, прешао пут од електроакустичке музике до компоновања у кључу византијског, црквеног, литугријског израза, указујући на различите аспекте музичке и стваралачке постмодерне. Пред крај живота радио је упоредо на компоновању у оба музичка жанра, чије су се поруке у његовим делима непрестано преплитале.
AB  - The relationship between the artist and the time in which he creates is almost always two-way – the historical moment forms choices, styles and artistic expression, while the artist himself becomes the symbol of the epoch, with its individuality and particularity. In music as the most abstract act of creation, this connection may not be so obvious. It is relatively easy to get out of time frames, and its interpretations often lose the connection to the historical context in which they originated. The aim of this paper is to illustrate the various aspects of this connection, as well as to show a rich life path and the development of an artist, on the example of the life and professional path of the composer Vladimir Jovanović (1956-2016). He crossed the path from electroacoustic music to composing in the key of the Byzantine, Ecclesiastical, Liturgical expression, pointing to various aspects of the musical and creative postmodern, searching for this ideal form of artistic inspiration, which is always a quest for Truth. At the end of his life, he worked at the same time on composing in both music genres, whose messages in his pieces were constantly intertwined.
PB  - Београд : Универзитет у Београду, Филозофскифакултет, Оделење за етнологију и антропологију
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор
T1  - From electroacustic music to Byzantine cantillation and vice versa: Vladimir Jovanović, composer
SP  - 327
EP  - 344
VL  - 13
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v13i2.2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768
ER  - 
@article{
author = "Pavićević, Aleksandra and Blagojević, Gordana",
year = "2018",
abstract = "Однос уметника и времена у којем ствара готово увек је двосмеран – историјски тренутак обликује изборе, стилове и уметнички израз, док уметник и сам својом индивидуалношћу и посебношћу постаје симбол епохе. У музици као најапстрактнијем чину стварања, ова веза можда и није толико очигледна. Она релативно лако излази из временских оквира, а њенe интерпретацијe чeстo губe везу с историјским контекстом у којем су настале.   Циљ овог рада јесте да на примеру животног и професионалног пута композитора Владимира Јовановића (1956–2016) укаже на различите аспекте ове повезаности, али и да прикаже један богат животни пут и развој уметника. Он је, трагајући за том идеалном формом уметничког стваралаштва, а оно је увек трагање за Истином, прешао пут од електроакустичке музике до компоновања у кључу византијског, црквеног, литугријског израза, указујући на различите аспекте музичке и стваралачке постмодерне. Пред крај живота радио је упоредо на компоновању у оба музичка жанра, чије су се поруке у његовим делима непрестано преплитале., The relationship between the artist and the time in which he creates is almost always two-way – the historical moment forms choices, styles and artistic expression, while the artist himself becomes the symbol of the epoch, with its individuality and particularity. In music as the most abstract act of creation, this connection may not be so obvious. It is relatively easy to get out of time frames, and its interpretations often lose the connection to the historical context in which they originated. The aim of this paper is to illustrate the various aspects of this connection, as well as to show a rich life path and the development of an artist, on the example of the life and professional path of the composer Vladimir Jovanović (1956-2016). He crossed the path from electroacoustic music to composing in the key of the Byzantine, Ecclesiastical, Liturgical expression, pointing to various aspects of the musical and creative postmodern, searching for this ideal form of artistic inspiration, which is always a quest for Truth. At the end of his life, he worked at the same time on composing in both music genres, whose messages in his pieces were constantly intertwined.",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду, Филозофскифакултет, Оделење за етнологију и антропологију",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор, From electroacustic music to Byzantine cantillation and vice versa: Vladimir Jovanović, composer",
pages = "327-344",
volume = "13",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v13i2.2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768"
}
Pavićević, A.,& Blagojević, G.. (2018). Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Београд : Универзитет у Београду, Филозофскифакултет, Оделење за етнологију и антропологију., 13(2), 327-344.
https://doi.org/10.21301/eap.v13i2.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768
Pavićević A, Blagojević G. Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2018;13(2):327-344.
doi:10.21301/eap.v13i2.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768 .
Pavićević, Aleksandra, Blagojević, Gordana, "Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 13, no. 2 (2018):327-344,
https://doi.org/10.21301/eap.v13i2.2 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768 .

Војислав Радовановић као етнолог

Прелић, Младена

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Прелић, Младена
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/267/212
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7606
AB  - Војислав С. Радовановић (27. јануар 1894, Павлица, Рашка – 26. април 1957, Београд),
био је по основном образовању географ – геоморфолог, али се током научне каријере
бавио и антропогеографијом, етнологијом и историјом. Био је студент и асистент
Јована Цвијића, професор универзитета у Загребу, Скопљу и Београду, дописни члан
Српске академије наука од 1940. године. Један је од иницијатора оснивања
Етнографског института САН(У) и његов први управник (1947−1957). Допринос
Војислава Радовановића етнологији остао је донекле у сенци његовог рада у области
антропогеографије и географије. У овом тексту биће речи управо о етнолошком
аспектима његове делатности.
AB  - Vojislav S. Radovanović (January 27th 1894, Pavlica/Raška – April 26th 1957, Belgrade),
was a geographer–geomorphologist by formal education, but in the course of his academic
career he also researched in the area of anthropogeography, ethnology and history. He was a
student and assistant of Jovan Cvijić; professor of universities in Zagreb, Skopje and
Belgrade; corresponding member of the Serbian Academy of Sciences (SAS) since 1940. He
was one of the initiators of the establishment of the Institute of Ethnography SAS(A), and its
first director (1947−1957). Contribution to ethnology by Vojislav Radovanović is somewhat
overshadowed by his results in anthropogeography and geography. In this paper ethnological
aspects of his work will be discussed.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Војислав Радовановић као етнолог
T1  - Vojislav Radovanović as an Ethnologist
SP  - 33
EP  - 52
VL  - 66
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1801033P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7606
ER  - 
@article{
author = "Прелић, Младена",
year = "2018",
abstract = "Војислав С. Радовановић (27. јануар 1894, Павлица, Рашка – 26. април 1957, Београд),
био је по основном образовању географ – геоморфолог, али се током научне каријере
бавио и антропогеографијом, етнологијом и историјом. Био је студент и асистент
Јована Цвијића, професор универзитета у Загребу, Скопљу и Београду, дописни члан
Српске академије наука од 1940. године. Један је од иницијатора оснивања
Етнографског института САН(У) и његов први управник (1947−1957). Допринос
Војислава Радовановића етнологији остао је донекле у сенци његовог рада у области
антропогеографије и географије. У овом тексту биће речи управо о етнолошком
аспектима његове делатности., Vojislav S. Radovanović (January 27th 1894, Pavlica/Raška – April 26th 1957, Belgrade),
was a geographer–geomorphologist by formal education, but in the course of his academic
career he also researched in the area of anthropogeography, ethnology and history. He was a
student and assistant of Jovan Cvijić; professor of universities in Zagreb, Skopje and
Belgrade; corresponding member of the Serbian Academy of Sciences (SAS) since 1940. He
was one of the initiators of the establishment of the Institute of Ethnography SAS(A), and its
first director (1947−1957). Contribution to ethnology by Vojislav Radovanović is somewhat
overshadowed by his results in anthropogeography and geography. In this paper ethnological
aspects of his work will be discussed.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Војислав Радовановић као етнолог, Vojislav Radovanović as an Ethnologist",
pages = "33-52",
volume = "66",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1801033P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7606"
}
Прелић, М.. (2018). Војислав Радовановић као етнолог. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(1), 33-52.
https://doi.org/10.2298/GEI1801033P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7606
Прелић М. Војислав Радовановић као етнолог. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):33-52.
doi:10.2298/GEI1801033P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7606 .
Прелић, Младена, "Војислав Радовановић као етнолог" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):33-52,
https://doi.org/10.2298/GEI1801033P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7606 .

Оливера Младеновић и народне игре у контексту српске етнологије

Рашић, Милош

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Рашић, Милош
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4521
AB  - Olivera Mladenović was born in 1914 in Skopje (Macedonia), but her entire professional and private life was connected to Belgrade and Serbia. Olivera Mladenović received her BA both in Yugoslav Literature and Serbian Language with the Old Church Slavonic Language, and in  Ethnological  Studies,  while  also  receiving  a  PhD  in  the  latter  in  1965,  because  she  considered that ethnology was important for further study of folk dances. The main subject of  research  by  this  scientist  was  folk  dances,  as  she  terminologically  defined  the  subject  of  her  study.  Olivera  considered  folk  dances  from  a  scientific  point  of  view,  but  she  also  practically  contributed  to  the  preservation  and  promotion  of  this  phenomenon,  organizing  various   seminars,   holding   lectures,   participating   in   folklore   festivals   and,   finally,   establishing National Folk Dance and Song Ensemble of Serbia "Kolo". In this paper, using primarily   archival   sources   and   then   accessible   literature,   I   will   show   how   Olivera   Mladenović  contributed  to  Serbian  ethnology  as  a  scientific  discipline  by  researching  folk dances
AB  - Оливера Младеновић, рођена је 1914. године у Скопљу, мада јој је цео професионални и приватни живот био повезан с Београдом и Србијом. Најпре је завршила југословенску књижевност и српски језик са старим словенским језиком, да би, након одређеног времена, сматрајући да је то важно за даље проучавање народних игара, завршила основне студије и касније докторирала на Одељењу за етнологију Филозофског факултета у Београду. Главни предмет истраживања ове научнице биле су народне игре, како је терминолошки одредила предмет свог проучавања. Осим што је из научног аспекта разматрала народне игре, Оливера Младеновић је и практично доприносила очувању и промовисању овог феномена, организујући различите семинаре, одржавајући предавања, учествујући у фолклорним фестивалима и, на крају, оснивајући Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло“. У овом раду, користећи се превасходно архивским изворима, а потом и доступном литературом, приказаћу како је Оливера Младеновић својим радом на проучавању народних игара допринела српској етнологији.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Оливера Младеновић и народне игре у контексту српске етнологије
T1  - Olivera Mladenović and Folk Dances in the Context of Serbian Ethnology
SP  - 53
EP  - 72
VL  - 66
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1801053R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4521
ER  - 
@article{
author = "Рашић, Милош",
year = "2018",
abstract = "Olivera Mladenović was born in 1914 in Skopje (Macedonia), but her entire professional and private life was connected to Belgrade and Serbia. Olivera Mladenović received her BA both in Yugoslav Literature and Serbian Language with the Old Church Slavonic Language, and in  Ethnological  Studies,  while  also  receiving  a  PhD  in  the  latter  in  1965,  because  she  considered that ethnology was important for further study of folk dances. The main subject of  research  by  this  scientist  was  folk  dances,  as  she  terminologically  defined  the  subject  of  her  study.  Olivera  considered  folk  dances  from  a  scientific  point  of  view,  but  she  also  practically  contributed  to  the  preservation  and  promotion  of  this  phenomenon,  organizing  various   seminars,   holding   lectures,   participating   in   folklore   festivals   and,   finally,   establishing National Folk Dance and Song Ensemble of Serbia "Kolo". In this paper, using primarily   archival   sources   and   then   accessible   literature,   I   will   show   how   Olivera   Mladenović  contributed  to  Serbian  ethnology  as  a  scientific  discipline  by  researching  folk dances, Оливера Младеновић, рођена је 1914. године у Скопљу, мада јој је цео професионални и приватни живот био повезан с Београдом и Србијом. Најпре је завршила југословенску књижевност и српски језик са старим словенским језиком, да би, након одређеног времена, сматрајући да је то важно за даље проучавање народних игара, завршила основне студије и касније докторирала на Одељењу за етнологију Филозофског факултета у Београду. Главни предмет истраживања ове научнице биле су народне игре, како је терминолошки одредила предмет свог проучавања. Осим што је из научног аспекта разматрала народне игре, Оливера Младеновић је и практично доприносила очувању и промовисању овог феномена, организујући различите семинаре, одржавајући предавања, учествујући у фолклорним фестивалима и, на крају, оснивајући Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло“. У овом раду, користећи се превасходно архивским изворима, а потом и доступном литературом, приказаћу како је Оливера Младеновић својим радом на проучавању народних игара допринела српској етнологији.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Оливера Младеновић и народне игре у контексту српске етнологије, Olivera Mladenović and Folk Dances in the Context of Serbian Ethnology",
pages = "53-72",
volume = "66",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1801053R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4521"
}
Рашић, М.. (2018). Оливера Младеновић и народне игре у контексту српске етнологије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 66(1), 53-72.
https://doi.org/10.2298/GEI1801053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4521
Рашић М. Оливера Младеновић и народне игре у контексту српске етнологије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):53-72.
doi:10.2298/GEI1801053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4521 .
Рашић, Милош, "Оливера Младеновић и народне игре у контексту српске етнологије" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):53-72,
https://doi.org/10.2298/GEI1801053R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4521 .

Το φαινόμενο της ξενιτιάς στη νότια και νοτιο-ανατολική Σερβία και ο απόηχός του στα παραδοσιακά τραγούδια

Blagojevic, Gordana

(Thessaloniki : Democritus University of Thrace, School of Classics and Humanities, Department of History and Ethnology, Laboratory of Folklore and Social Anthropology, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Blagojevic, Gordana
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7625
AB  - Population migration is one of the main features of tumultuous Serbian history. Economic reasons are the oldest and most common driving force behind changing the place of residence, globally speaking. The focus of interest in this paper is a specific type of periodic labor migrations, which is known to the Serbs as a pechalba (alienation). The areas of southern, southeastern Serbia, Kosovo and Metohia have always been typical pechalba regions. Pechalba represents periodic departure of masonry artisans to the other parts of Serbia to earn money. They worked and lived in harsh conditions separated from their families for months; hence the name of this migration –pechalba– from the Slavic word “pechal”, which means sorrow. Over time, peculiar pechalba folklore emerged. This term implies life and customs of pechalba workers, beliefs and all the oral history of pechalba, all the actions undertaken in order for pechalba to be successful, as well as, everything else related to that belief, tradition and actions. In this paper, I paid attention to pechalba songs.
AB  - Η μετανάστευση του πληθυσμού αποτελεί ένα από τα χαρακτηριστικότερα σημεία της σερβικής ιστορίας. Στην περίπτωση του σερβικού λαού, όπως και παγκοσμίως, οι οικονομικοί λόγοι αποτελούν τα κύρια και συνηθέστερα κίνητρα για αλλαγή τόπου από τα πολύ παλιά χρόνια. Στο επίκεντρο του ενδιαφέροντος αυτής της έρευνας βρίσκεται ένα ιδιαίτερο είδος περιοδικών μεταναστεύσεων, ξενιτιάς, το οποίο στους Σέρβους ονομάζεται «πετσάλμπα» (pečalba). Το χαρακτηριστικό αυτό φαινόμενο παρουσιάστηκε κυρίως στις περιοχές της νότιας και νοτιοανατολικής Σερβίας, του Κοσσυφοπεδίου και των Μετοχίων από τα παλιά χρόνια. Οι μάστορες εργάζονταν και ζούσαν υπό δύσκολες και σκληρές συνθήκες. Για τους ίδιους, αλλά και για αυτούς που έμεναν στο σπίτι, το δυσκολότερο από όλα ήταν ο χωρισμός από τα αγαπημένα πρόσωπα. Αυτό το συναίσθημα εκφράζει και η ίδια η ετυμολογία της λέξεως «πετσάλμπα», από τη σλάβικη λέξη «pečal», «πετσάλ» που σημαίνει θλίψη. Με την πάροδο του χρόνου εξελίχθηκε ένα λαογραφικό είδος (φολκλόρ) που αφορούσε στην ξενιτιά – πετσάλμπα.
PB  - Thessaloniki : Democritus University of Thrace, School of Classics and Humanities, Department of History and Ethnology, Laboratory of Folklore and Social Anthropology
PB  - Thessaloniki : Publishing House K.&M. Ant. Stamoulis
T2  - Platanos Efskiofyllos. In Honor of Porfessor Minas Al. Alexiadis.
T1  - Το φαινόμενο της ξενιτιάς στη νότια και νοτιο-ανατολική Σερβία και ο απόηχός του στα παραδοσιακά τραγούδια
T1  - Alienation as a Social Phenomenon of Southern and Southeastern Serbia and its Echoes in Traditional Songs
SP  - 119
EP  - 123
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7625
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojevic, Gordana",
year = "2018",
abstract = "Population migration is one of the main features of tumultuous Serbian history. Economic reasons are the oldest and most common driving force behind changing the place of residence, globally speaking. The focus of interest in this paper is a specific type of periodic labor migrations, which is known to the Serbs as a pechalba (alienation). The areas of southern, southeastern Serbia, Kosovo and Metohia have always been typical pechalba regions. Pechalba represents periodic departure of masonry artisans to the other parts of Serbia to earn money. They worked and lived in harsh conditions separated from their families for months; hence the name of this migration –pechalba– from the Slavic word “pechal”, which means sorrow. Over time, peculiar pechalba folklore emerged. This term implies life and customs of pechalba workers, beliefs and all the oral history of pechalba, all the actions undertaken in order for pechalba to be successful, as well as, everything else related to that belief, tradition and actions. In this paper, I paid attention to pechalba songs., Η μετανάστευση του πληθυσμού αποτελεί ένα από τα χαρακτηριστικότερα σημεία της σερβικής ιστορίας. Στην περίπτωση του σερβικού λαού, όπως και παγκοσμίως, οι οικονομικοί λόγοι αποτελούν τα κύρια και συνηθέστερα κίνητρα για αλλαγή τόπου από τα πολύ παλιά χρόνια. Στο επίκεντρο του ενδιαφέροντος αυτής της έρευνας βρίσκεται ένα ιδιαίτερο είδος περιοδικών μεταναστεύσεων, ξενιτιάς, το οποίο στους Σέρβους ονομάζεται «πετσάλμπα» (pečalba). Το χαρακτηριστικό αυτό φαινόμενο παρουσιάστηκε κυρίως στις περιοχές της νότιας και νοτιοανατολικής Σερβίας, του Κοσσυφοπεδίου και των Μετοχίων από τα παλιά χρόνια. Οι μάστορες εργάζονταν και ζούσαν υπό δύσκολες και σκληρές συνθήκες. Για τους ίδιους, αλλά και για αυτούς που έμεναν στο σπίτι, το δυσκολότερο από όλα ήταν ο χωρισμός από τα αγαπημένα πρόσωπα. Αυτό το συναίσθημα εκφράζει και η ίδια η ετυμολογία της λέξεως «πετσάλμπα», από τη σλάβικη λέξη «pečal», «πετσάλ» που σημαίνει θλίψη. Με την πάροδο του χρόνου εξελίχθηκε ένα λαογραφικό είδος (φολκλόρ) που αφορούσε στην ξενιτιά – πετσάλμπα.",
publisher = "Thessaloniki : Democritus University of Thrace, School of Classics and Humanities, Department of History and Ethnology, Laboratory of Folklore and Social Anthropology, Thessaloniki : Publishing House K.&M. Ant. Stamoulis",
journal = "Platanos Efskiofyllos. In Honor of Porfessor Minas Al. Alexiadis.",
booktitle = "Το φαινόμενο της ξενιτιάς στη νότια και νοτιο-ανατολική Σερβία και ο απόηχός του στα παραδοσιακά τραγούδια, Alienation as a Social Phenomenon of Southern and Southeastern Serbia and its Echoes in Traditional Songs",
pages = "119-123",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7625"
}
Blagojevic, G.. (2018). Το φαινόμενο της ξενιτιάς στη νότια και νοτιο-ανατολική Σερβία και ο απόηχός του στα παραδοσιακά τραγούδια. in Platanos Efskiofyllos. In Honor of Porfessor Minas Al. Alexiadis.
Thessaloniki : Democritus University of Thrace, School of Classics and Humanities, Department of History and Ethnology, Laboratory of Folklore and Social Anthropology., 119-123.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7625
Blagojevic G. Το φαινόμενο της ξενιτιάς στη νότια και νοτιο-ανατολική Σερβία και ο απόηχός του στα παραδοσιακά τραγούδια. in Platanos Efskiofyllos. In Honor of Porfessor Minas Al. Alexiadis.. 2018;:119-123.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7625 .
Blagojevic, Gordana, "Το φαινόμενο της ξενιτιάς στη νότια και νοτιο-ανατολική Σερβία και ο απόηχός του στα παραδοσιακά τραγούδια" in Platanos Efskiofyllos. In Honor of Porfessor Minas Al. Alexiadis. (2018):119-123,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7625 .

The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade

Blagojević, Gordana

(Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2018
UR  - https://drive.google.com/file/d/1-uiHTvNBpJjbdldJ9xajc0syysdPDemr/view
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7623
AB  - This work focuses on the role of polyphonic singing in interethnic communication in the example of the Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade. This choir was founded in 1879 as the Serbian-Jewish Singing Society, and it got its current name in 1952. The choir managed to survive all the wars and social changes which marked the tumultuous Serbian history from the late 19th century until today. The suffering of the Belgrade Jewish community in WWII inflicted by the German Nazi occupiers drastically reduced its number, and consequently there were fewer Jewish choir members. Today its members are mostly Serbian, but there are also other nationalities. The choir members sing Jewish songs regardless of their national or religious belonging, and thus contribute to the fostering of Jewish culture. The choir repertoire contains works of Jewish and Serbian spiritual and secular music as well as works of some worldly known authors. The choir members endeavor to overcome ethnic, religious, and political barriers through their musical communication. In this way they are showing their willingness to accept differences and build tolerant relations.
AB  - У фокусу интересовања овог рада налази се улога полифоног певања у међуетничкој комуникацији на примеру српско-јеврејског хора Браћа Барух из Београда. Овај хор је основан 1879. године као Српско јеврејско певачко друштво, а садашњи назив има од 1952. Хор је опстао кроз све ратове и друштвене промене које су обележиле бурну српску историју од краја 19. века до данас. Страдања београдске јеврејске заједнице у Другом светском рату од од стране нацистичких немачких окупатора утицало је на њено драстично смањење, а тиме и на мањи број чланова хора јеврејског порекла. Данас је већи број чланова српске националне припадности, а има и припадника других националности. Хористи певају јеврејске песме и доприносе неговању јеврејске културе, без обзира на своју националну и  верску припадност. На хорском репертуару су поред јеврејске и српске духовне и световне музике и дела светских аутора. Хористи кроз комуникацију музиком покушавају да превазиђу етничке, верске и политичке баријере показујући на делу прихватање различитости и изграђујући односе толеранције.
PB  - Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire
T2  - The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony
T1  - The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade
SP  - 326
EP  - 334
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2018",
abstract = "This work focuses on the role of polyphonic singing in interethnic communication in the example of the Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade. This choir was founded in 1879 as the Serbian-Jewish Singing Society, and it got its current name in 1952. The choir managed to survive all the wars and social changes which marked the tumultuous Serbian history from the late 19th century until today. The suffering of the Belgrade Jewish community in WWII inflicted by the German Nazi occupiers drastically reduced its number, and consequently there were fewer Jewish choir members. Today its members are mostly Serbian, but there are also other nationalities. The choir members sing Jewish songs regardless of their national or religious belonging, and thus contribute to the fostering of Jewish culture. The choir repertoire contains works of Jewish and Serbian spiritual and secular music as well as works of some worldly known authors. The choir members endeavor to overcome ethnic, religious, and political barriers through their musical communication. In this way they are showing their willingness to accept differences and build tolerant relations., У фокусу интересовања овог рада налази се улога полифоног певања у међуетничкој комуникацији на примеру српско-јеврејског хора Браћа Барух из Београда. Овај хор је основан 1879. године као Српско јеврејско певачко друштво, а садашњи назив има од 1952. Хор је опстао кроз све ратове и друштвене промене које су обележиле бурну српску историју од краја 19. века до данас. Страдања београдске јеврејске заједнице у Другом светском рату од од стране нацистичких немачких окупатора утицало је на њено драстично смањење, а тиме и на мањи број чланова хора јеврејског порекла. Данас је већи број чланова српске националне припадности, а има и припадника других националности. Хористи певају јеврејске песме и доприносе неговању јеврејске културе, без обзира на своју националну и  верску припадност. На хорском репертуару су поред јеврејске и српске духовне и световне музике и дела светских аутора. Хористи кроз комуникацију музиком покушавају да превазиђу етничке, верске и политичке баријере показујући на делу прихватање различитости и изграђујући односе толеранције.",
publisher = "Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire",
journal = "The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony",
booktitle = "The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade",
pages = "326-334",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623"
}
Blagojević, G.. (2018). The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade. in The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony
Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire., 326-334.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623
Blagojević G. The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade. in The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony. 2018;:326-334.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623 .
Blagojević, Gordana, "The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade" in The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony (2018):326-334,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623 .

Југословенски/српски клубови у Бечу у историјском контексту

Рашић, Милош

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Рашић, Милош
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/215/170
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7633
AB  - Миграције из Југославије након Другог светског рата, које су битне за овај рад,
започињу већ педесетих година XX века, усложњавају се и постају кључни
друштвено-политички и економски процес. Одлазећи у западноевропске земље које су
касније стално и населили, мигранти развијају нови културни контекст у коме и данас
живе. У овом раду фокусираћу се на Србе који су населили Беч у Аустрији.
Населивши ново, непознато подручје, где нису добро познавали језик и културни
контекст, тада Југословени почињу да формирају место око којег ће се окупљати и
место које ће им служити за повезивање и идентификацију са земљом матицом. Стога,
седамдесетих година XX века у Бечу, самоорганизујући се, Југословени формирају
прве клубове. Циљ ми је да у овом раду сагледам историјски контекст настанка и
развоја тих југословенских клубова, који су се, пратећи конфликтне националне
идеологије у земљи матици, током осамдесетих година делили на националној основи,
након чега настају данашњи национално-етнички клубови (српски, хрватски,
бошњачки итд.). На крају, покушаћу да укратко увидим, дијахронијски гледано,
политике рада и репрезентације превасходно српских клубова, будући да својим
теренским истраживањима покривам њихове политике, те да овај рад формирам као
основу за даља, шира истраживања у вези с овом темом.
AB  - The migrations from Yugoslavia after the Second World War, which are of importance for
this paper, started as early as in the 1950s, got more and more complex, and became the key
socio-political and economic process. Leaving for West-European countries where they later
settled permanently, the migrants were developing the new cultural context in which they
live even today. In this paper, I will focus on the Serbs who settled in Vienna, Austria. Having moved into the new, unknown area, where they did not know the language or the
cultural context well enough, the Yugoslavs started forming a place around which they
would gather together and the place which they would use for the connection and
identification with the mother country. Thus, in the 1970s, in Vienna, the Yugoslavs
organized themselves and formed their first clubs. In this paper, my aim is to get an insight
into the historical context of the beginnings and the development of these Yugoslav clubs,
which, following the conflict national ideologies in their mother countries, started dividing
on the national basis during the 1980s after which today’s national-ethnic clubs (Serbian,
Croatian, Bosnian etc.) appeared. In the end, I will try to make a short summary, in
diachronic terms, of the operating policy and the representation of primarily Serbian clubs,
since I cover their policies in my field research, and thus make this paper the basis for
further and wider research related to this topic.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Југословенски/српски клубови у Бечу у историјском контексту
T1  - Yugoslav/Serbian Clubs in Vienna in the Historical Context
SP  - 687
EP  - 703
VL  - 65
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1703687R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7633
ER  - 
@article{
author = "Рашић, Милош",
year = "2017",
abstract = "Миграције из Југославије након Другог светског рата, које су битне за овај рад,
започињу већ педесетих година XX века, усложњавају се и постају кључни
друштвено-политички и економски процес. Одлазећи у западноевропске земље које су
касније стално и населили, мигранти развијају нови културни контекст у коме и данас
живе. У овом раду фокусираћу се на Србе који су населили Беч у Аустрији.
Населивши ново, непознато подручје, где нису добро познавали језик и културни
контекст, тада Југословени почињу да формирају место око којег ће се окупљати и
место које ће им служити за повезивање и идентификацију са земљом матицом. Стога,
седамдесетих година XX века у Бечу, самоорганизујући се, Југословени формирају
прве клубове. Циљ ми је да у овом раду сагледам историјски контекст настанка и
развоја тих југословенских клубова, који су се, пратећи конфликтне националне
идеологије у земљи матици, током осамдесетих година делили на националној основи,
након чега настају данашњи национално-етнички клубови (српски, хрватски,
бошњачки итд.). На крају, покушаћу да укратко увидим, дијахронијски гледано,
политике рада и репрезентације превасходно српских клубова, будући да својим
теренским истраживањима покривам њихове политике, те да овај рад формирам као
основу за даља, шира истраживања у вези с овом темом., The migrations from Yugoslavia after the Second World War, which are of importance for
this paper, started as early as in the 1950s, got more and more complex, and became the key
socio-political and economic process. Leaving for West-European countries where they later
settled permanently, the migrants were developing the new cultural context in which they
live even today. In this paper, I will focus on the Serbs who settled in Vienna, Austria. Having moved into the new, unknown area, where they did not know the language or the
cultural context well enough, the Yugoslavs started forming a place around which they
would gather together and the place which they would use for the connection and
identification with the mother country. Thus, in the 1970s, in Vienna, the Yugoslavs
organized themselves and formed their first clubs. In this paper, my aim is to get an insight
into the historical context of the beginnings and the development of these Yugoslav clubs,
which, following the conflict national ideologies in their mother countries, started dividing
on the national basis during the 1980s after which today’s national-ethnic clubs (Serbian,
Croatian, Bosnian etc.) appeared. In the end, I will try to make a short summary, in
diachronic terms, of the operating policy and the representation of primarily Serbian clubs,
since I cover their policies in my field research, and thus make this paper the basis for
further and wider research related to this topic.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Југословенски/српски клубови у Бечу у историјском контексту, Yugoslav/Serbian Clubs in Vienna in the Historical Context",
pages = "687-703",
volume = "65",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1703687R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7633"
}
Рашић, М.. (2017). Југословенски/српски клубови у Бечу у историјском контексту. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(3), 687-703.
https://doi.org/10.2298/GEI1703687R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7633
Рашић М. Југословенски/српски клубови у Бечу у историјском контексту. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(3):687-703.
doi:10.2298/GEI1703687R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7633 .
Рашић, Милош, "Југословенски/српски клубови у Бечу у историјском контексту" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 3 (2017):687-703,
https://doi.org/10.2298/GEI1703687R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7633 .

‘Повратна’ миграција војвођанских Словака и питање припадности

Златановић, Сања; Мерушиак, Јурај

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
AU  - Мерушиак, Јурај
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/213/168
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7634
AB  - Овај рад истражује актуелну миграцију припадника заједнице војвођанских Словака
из Србије за Словачку, са фокусом на њихова одређења припадности. Она представља
својеврстан пример феномена ‘повратне’ миграције – одређени број припадника
заједнице враћа се у земљу порекла предака након скоро три века проведених на
територији данашње Војводине. Миграција словачког становништва из Србије
започела је крајем 80-их и почетком 90-их година 20. века, али у последњих неколико
година она добија масовни карактер. Рад се заснива на теренским истраживањима
обављаним у Братислави 2015. и 2017. године.
AB  - This paper explores the current migration of the Slovak community members of Serbia to
Slovakia, focusing on the issue of belonging. This is an example of a ‘return’ migration
phenomenon – where a certain number of minority members return to their land of ancestors
after having lived on the territory of present-day Vojvodina for almost three centuries. The
migration of Slovaks from Serbia began in the late 1980s and early 1990s but in recent years it has taken on much greater proportions. This paper is based on fieldwork conducted in
Bratislava in 2015 and 2017.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - ‘Повратна’ миграција војвођанских Словака и питање припадности
T1  - ‘Return’ Migration of the Slovak Community of Vojvodina: Issue of Belonging
SP  - 653
EP  - 668
VL  - 65
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1703653Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7634
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања and Мерушиак, Јурај",
year = "2017",
abstract = "Овај рад истражује актуелну миграцију припадника заједнице војвођанских Словака
из Србије за Словачку, са фокусом на њихова одређења припадности. Она представља
својеврстан пример феномена ‘повратне’ миграције – одређени број припадника
заједнице враћа се у земљу порекла предака након скоро три века проведених на
територији данашње Војводине. Миграција словачког становништва из Србије
започела је крајем 80-их и почетком 90-их година 20. века, али у последњих неколико
година она добија масовни карактер. Рад се заснива на теренским истраживањима
обављаним у Братислави 2015. и 2017. године., This paper explores the current migration of the Slovak community members of Serbia to
Slovakia, focusing on the issue of belonging. This is an example of a ‘return’ migration
phenomenon – where a certain number of minority members return to their land of ancestors
after having lived on the territory of present-day Vojvodina for almost three centuries. The
migration of Slovaks from Serbia began in the late 1980s and early 1990s but in recent years it has taken on much greater proportions. This paper is based on fieldwork conducted in
Bratislava in 2015 and 2017.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "‘Повратна’ миграција војвођанских Словака и питање припадности, ‘Return’ Migration of the Slovak Community of Vojvodina: Issue of Belonging",
pages = "653-668",
volume = "65",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1703653Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7634"
}
Златановић, С.,& Мерушиак, Ј.. (2017). ‘Повратна’ миграција војвођанских Словака и питање припадности. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(3), 653-668.
https://doi.org/10.2298/GEI1703653Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7634
Златановић С, Мерушиак Ј. ‘Повратна’ миграција војвођанских Словака и питање припадности. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(3):653-668.
doi:10.2298/GEI1703653Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7634 .
Златановић, Сања, Мерушиак, Јурај, "‘Повратна’ миграција војвођанских Словака и питање припадности" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 3 (2017):653-668,
https://doi.org/10.2298/GEI1703653Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7634 .
1