Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200174 (Institut za srpski jezik SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200174 (Институт за српски језик САНУ, Београд) (sr)
Authors

Publications

Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме

Левушкина, Ружица

(Ниш : Центар за црквене студије, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Левушкина, Ружица
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10679
AB  - У раду је детаљно описан живот свештеномученика Серафима Џарића, првенствено на основу аутобиографије овог светог новомученика. Наведено је шта тачно сачињава његову, жанровски разно- образну, писану заоставштину. Посебно је описан Љетопис који је писао. Кроз проучавање ове заоставштине прате се и коментаришу поједини детаљи из црквеног живота народа Пљеваља у вријеме када је Св. Серафим Џарић живио, а посебно док је био игуман манастира Свете Тројице код Пљеваља (1915-1941).
AB  - В статье подробно описывается жизнь священномученика Серафима
Джарича, в первую очередь на основе его автобиографии Мо] доживла].
Также указывается, что именно, кроме автобиографии, составляет его
письменное наследие, отличающееся жанровым разнообразием. Детально
проанализирована его Летопись. Изучая данное наследие, отмечаются и
комментируются некоторые детали из церковной жизни народа Плевля в
то время, когда жил святой Серафим Джарич, и особенно когда он был
игуменом монастыря Святой Троицы в Плевля (1915-1941).
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
T2  - Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник
T1  - Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме
T1  - Священномученик Серафим Джарич - жизнеописание, письменное наследие и церковная жизнь плевля в его время
SP  - 433
EP  - 458
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679
ER  - 
@inbook{
author = "Левушкина, Ружица",
year = "2021",
abstract = "У раду је детаљно описан живот свештеномученика Серафима Џарића, првенствено на основу аутобиографије овог светог новомученика. Наведено је шта тачно сачињава његову, жанровски разно- образну, писану заоставштину. Посебно је описан Љетопис који је писао. Кроз проучавање ове заоставштине прате се и коментаришу поједини детаљи из црквеног живота народа Пљеваља у вријеме када је Св. Серафим Џарић живио, а посебно док је био игуман манастира Свете Тројице код Пљеваља (1915-1941)., В статье подробно описывается жизнь священномученика Серафима
Джарича, в первую очередь на основе его автобиографии Мо] доживла].
Также указывается, что именно, кроме автобиографии, составляет его
письменное наследие, отличающееся жанровым разнообразием. Детально
проанализирована его Летопись. Изучая данное наследие, отмечаются и
комментируются некоторые детали из церковной жизни народа Плевля в
то время, когда жил святой Серафим Джарич, и особенно когда он был
игуменом монастыря Святой Троицы в Плевля (1915-1941).",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије, Ниш : Међународни центар за православне студије",
journal = "Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник",
booktitle = "Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме, Священномученик Серафим Джарич - жизнеописание, письменное наследие и церковная жизнь плевля в его время",
pages = "433-458",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679"
}
Левушкина, Р.. (2021). Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме. in Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник
Ниш : Центар за црквене студије., 433-458.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679
Левушкина Р. Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме. in Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник. 2021;:433-458.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679 .
Левушкина, Ружица, "Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме" in Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник (2021):433-458,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679 .

Зборник радова Нови прилози српском правопису

Реметић, Слободан Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11862
AB  - Садржај зборника радова Нови прилози српском правопису чини деветнаест радова, углавном реферата поднетих на научном округлом столу „Актуелна питања српског правописа“, одржаном у
Андрићграду 13. октобра 2018. године. Рукопис обима 254 стране прелома компјутерски сређеног, и за штампу преломљеног текста, почиње
предговором – „Заједнички на правописним задацима“, добијеним из
руку приређивача зборника (стр. 7–8), након чега следе прилози
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Зборник радова Нови прилози српском правопису
SP  - 103
EP  - 107
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "2021",
abstract = "Садржај зборника радова Нови прилози српском правопису чини деветнаест радова, углавном реферата поднетих на научном округлом столу „Актуелна питања српског правописа“, одржаном у
Андрићграду 13. октобра 2018. године. Рукопис обима 254 стране прелома компјутерски сређеног, и за штампу преломљеног текста, почиње
предговором – „Заједнички на правописним задацима“, добијеним из
руку приређивача зборника (стр. 7–8), након чега следе прилози",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Зборник радова Нови прилози српском правопису",
pages = "103-107",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862"
}
Реметић, С. Н.. (2021). Зборник радова Нови прилози српском правопису. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 103-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862
Реметић СН. Зборник радова Нови прилози српском правопису. in Наш језик. 2021;52(1):103-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862 .
Реметић, Слободан Н., "Зборник радова Нови прилози српском правопису" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):103-107,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862 .

Лексема погода у српском језику

Ратковић, Драгана М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11861
AB  - У раду се анализира именица погода у српском језику са циљем
преиспитивања њеног порекла и њене лексикографске обраде, тј. да ли је
позајмљена из руског и да ли је треба раздвајати у хомониме, како се то чини
у неким лексикографским изворима.
AB  - В работе анализируется существительное погода в сербском языке в целях пересмотра ее происхождения и ее лексикографической обработки, т. е.
рассматривается произошла ли она из русского языка и следует ли выделять
ее в омонимы, как показано в некоторых существующих лексикографических
источниках. Автор считает, что квалификатор „(согласно рус. погода)“ надо
употреблять только в семантических реализациях, реферирующих к погоде,
погодным условиям, а также что методологически обосновано не разделять
данную лексему в омонимы.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Лексема погода у српском језику
T1  - Лексема погода в сербском языке
SP  - 81
EP  - 91
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализира именица погода у српском језику са циљем
преиспитивања њеног порекла и њене лексикографске обраде, тј. да ли је
позајмљена из руског и да ли је треба раздвајати у хомониме, како се то чини
у неким лексикографским изворима., В работе анализируется существительное погода в сербском языке в целях пересмотра ее происхождения и ее лексикографической обработки, т. е.
рассматривается произошла ли она из русского языка и следует ли выделять
ее в омонимы, как показано в некоторых существующих лексикографических
источниках. Автор считает, что квалификатор „(согласно рус. погода)“ надо
употреблять только в семантических реализациях, реферирующих к погоде,
погодным условиям, а также что методологически обосновано не разделять
данную лексему в омонимы.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Лексема погода у српском језику, Лексема погода в сербском языке",
pages = "81-91",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861"
}
Ратковић, Д. М.. (2021). Лексема погода у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 81-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861
Ратковић ДМ. Лексема погода у српском језику. in Наш језик. 2021;52(1):81-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861 .
Ратковић, Драгана М., "Лексема погода у српском језику" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):81-91,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861 .

Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа)

Миленковић, Ана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миленковић, Ана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11857
AB  - У раду се анализирају глаголске сублексеме којима се означавају различити облици испољавања емоција. У питању су тзв. емоционално-експресивни глаголи, који описују четири типа емоционалне експресије – телесну,
вербалну, физиолошку и фацијалну. Истраживање је рађено на корпусу од
168 глаголских сублексема, а семантичка класификација заснована је на параметрима: типа емоционалне експресије и емоционалне валенце (позитивна, неутрална и негативна). Анализа језичке грађе показала је да се највећим
бројем емоционално-експресивних глагола означавају телесна и вербална
манифестација емоција које имају негативну емоционалну валенцу, тј. да
човек, најчешће, испољава емоције које припадају емоционалном домену
туге, страха и љутње.
AB  - The paper analyzes verbs which denote diff erent forms of emotional
expression. These so-called emotional-expressive verbs describe four basic types of
emotional expression: bodily, verbal, physiological and facial. The research is based
on a corpus of 168 verbs, and proposes a classifi cation based on two parameters:
the type of emotional expression and the emotional valences (positive, neutral and
negative). Linguistic analysis of our language data shows that the largest number of
emotional-expressive verbs denote the bodily and verbal manifestation of emotions with a negative emotional valence. Humans typically express emotions which
belong to the emotional domains of sadness, fear and anger.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа)
T1  - Verbs of Emotional Expression (The Role of Language in Expressing Emotions)
SP  - 63
EP  - 80
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857
ER  - 
@article{
author = "Миленковић, Ана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализирају глаголске сублексеме којима се означавају различити облици испољавања емоција. У питању су тзв. емоционално-експресивни глаголи, који описују четири типа емоционалне експресије – телесну,
вербалну, физиолошку и фацијалну. Истраживање је рађено на корпусу од
168 глаголских сублексема, а семантичка класификација заснована је на параметрима: типа емоционалне експресије и емоционалне валенце (позитивна, неутрална и негативна). Анализа језичке грађе показала је да се највећим
бројем емоционално-експресивних глагола означавају телесна и вербална
манифестација емоција које имају негативну емоционалну валенцу, тј. да
човек, најчешће, испољава емоције које припадају емоционалном домену
туге, страха и љутње., The paper analyzes verbs which denote diff erent forms of emotional
expression. These so-called emotional-expressive verbs describe four basic types of
emotional expression: bodily, verbal, physiological and facial. The research is based
on a corpus of 168 verbs, and proposes a classifi cation based on two parameters:
the type of emotional expression and the emotional valences (positive, neutral and
negative). Linguistic analysis of our language data shows that the largest number of
emotional-expressive verbs denote the bodily and verbal manifestation of emotions with a negative emotional valence. Humans typically express emotions which
belong to the emotional domains of sadness, fear and anger.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа), Verbs of Emotional Expression (The Role of Language in Expressing Emotions)",
pages = "63-80",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857"
}
Миленковић, А. В.. (2021). Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 63-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857
Миленковић АВ. Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа). in Наш језик. 2021;52(1):63-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857 .
Миленковић, Ана В., "Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа)" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):63-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857 .

Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2

Миланов, Наташа М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11856
AB  - Најновија свеска 63. годишта часописа Зборник Матице српске
за филологију и лингвистику, по традицији, обрађује актуелне језичке
теме настале из пера лингвистичких стручњака различитих области.
У часопису се уочавају три тематске целине – прву, најобимнију, чини
девет оригиналних научних радова, у рубрици Хроника објављен је некролог академику Милораду Радовановићу, док су у делу Прикази описане неке од најновијих лингвистичких публикација.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2
SP  - 129
EP  - 132
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2021",
abstract = "Најновија свеска 63. годишта часописа Зборник Матице српске
за филологију и лингвистику, по традицији, обрађује актуелне језичке
теме настале из пера лингвистичких стручњака различитих области.
У часопису се уочавају три тематске целине – прву, најобимнију, чини
девет оригиналних научних радова, у рубрици Хроника објављен је некролог академику Милораду Радовановићу, док су у делу Прикази описане неке од најновијих лингвистичких публикација.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2",
pages = "129-132",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856"
}
Миланов, Н. М.. (2021). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 129-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856
Миланов НМ. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2. in Наш језик. 2021;52(1):129-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856 .
Миланов, Наташа М., "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):129-132,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856 .

Реконструкција самогласника у критичком издању Његошевог спјева Шћепан Мали (хетеровокалски дифтонзи)

Маројевић, Радмило Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Маројевић, Радмило Н.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11855
AB  - У овом раду се разматрају хетеровокалски дифтонзи: а) у истој ријечи,
б) на граници ријечи и њене енклитике, в) на граници ријечи и њене проклитике, г) на граници фонетских ријечи, тј. у сандхију, све на грађи Његошевог
спјева Шћепан Мали у поређењу с другим Његошевим дјелима (прије свега са
спјевовима Горски вијенац и Луча микрокозма).
AB  - В настоящей статье критически обосновывается подготовленное
автором научное издание поэмы «Щепан Малый» сербского поэта эпохи романтизма Петра II Петровича-Негоша на уровне фонетико-фонологическом. Рассматриваются спорные вопросы реконструкции гласных в
аспекте образования гетеровокалических дифтонгов; а) в одном и том же
слове, б) на стыке слова и его энклитики, в) на стыке слова и его проклитики, г) на стыке двух фонетических слов, т.е. в сандхи.
Заключительные этюды посвящены двум важнейшим вопросам
подготовки научных изданий произведений Негоша: первый – просодическому соотношению полных и стяженных вариантов слов, второй – отсутствию йотации как доказательству присутствия неслогового гласного.
В работе применяется интертекстуальный сопоставительный подход: примеры, засвидетельствованные в поэме «Щепан Малый», сравниваются с контекстами поэм «Горный венец» и «Луч микрокосма», а также
с контекстами других произведений Негоша.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Реконструкција самогласника у критичком издању Његошевог спјева Шћепан Мали (хетеровокалски дифтонзи)
T1  - Реконструкция гласных в научном издании поэмы «Щепан Малый» Петра II Петровича-Негоша (гетеровокалические дифтонги)
SP  - 1
EP  - 31
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11855
ER  - 
@article{
author = "Маројевић, Радмило Н.",
year = "2021",
abstract = "У овом раду се разматрају хетеровокалски дифтонзи: а) у истој ријечи,
б) на граници ријечи и њене енклитике, в) на граници ријечи и њене проклитике, г) на граници фонетских ријечи, тј. у сандхију, све на грађи Његошевог
спјева Шћепан Мали у поређењу с другим Његошевим дјелима (прије свега са
спјевовима Горски вијенац и Луча микрокозма)., В настоящей статье критически обосновывается подготовленное
автором научное издание поэмы «Щепан Малый» сербского поэта эпохи романтизма Петра II Петровича-Негоша на уровне фонетико-фонологическом. Рассматриваются спорные вопросы реконструкции гласных в
аспекте образования гетеровокалических дифтонгов; а) в одном и том же
слове, б) на стыке слова и его энклитики, в) на стыке слова и его проклитики, г) на стыке двух фонетических слов, т.е. в сандхи.
Заключительные этюды посвящены двум важнейшим вопросам
подготовки научных изданий произведений Негоша: первый – просодическому соотношению полных и стяженных вариантов слов, второй – отсутствию йотации как доказательству присутствия неслогового гласного.
В работе применяется интертекстуальный сопоставительный подход: примеры, засвидетельствованные в поэме «Щепан Малый», сравниваются с контекстами поэм «Горный венец» и «Луч микрокосма», а также
с контекстами других произведений Негоша.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Реконструкција самогласника у критичком издању Његошевог спјева Шћепан Мали (хетеровокалски дифтонзи), Реконструкция гласных в научном издании поэмы «Щепан Малый» Петра II Петровича-Негоша (гетеровокалические дифтонги)",
pages = "1-31",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11855"
}
Маројевић, Р. Н.. (2021). Реконструкција самогласника у критичком издању Његошевог спјева Шћепан Мали (хетеровокалски дифтонзи). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 1-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11855
Маројевић РН. Реконструкција самогласника у критичком издању Његошевог спјева Шћепан Мали (хетеровокалски дифтонзи). in Наш језик. 2021;52(1):1-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11855 .
Маројевић, Радмило Н., "Реконструкција самогласника у критичком издању Његошевог спјева Шћепан Мали (хетеровокалски дифтонзи)" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):1-31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11855 .

Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа

Мацановић, Ана З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11854
AB  - Књига Милоша Окуке На путевима стандардизације српског
језика и усвајања Вуковог језика и правописа представља наставак
ауторових дугогодишњих интересовања за одређена питања српске
књижевнојезичке прошлости. Објављена је као трећа књига у оквиру
лингвистичке едиције „Избор“ новосадског издавача Прометеј. На 636
страна налазе се 24 рада посвећена путевима стандардизације српског
језика у првој половини 19. века, који су се огледали у Вуковој језичкој
и правописној реформи и његовој борби са припадницима доситејевске
традиције.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа
SP  - 108
EP  - 112
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854
ER  - 
@article{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2021",
abstract = "Књига Милоша Окуке На путевима стандардизације српског
језика и усвајања Вуковог језика и правописа представља наставак
ауторових дугогодишњих интересовања за одређена питања српске
књижевнојезичке прошлости. Објављена је као трећа књига у оквиру
лингвистичке едиције „Избор“ новосадског издавача Прометеј. На 636
страна налазе се 24 рада посвећена путевима стандардизације српског
језика у првој половини 19. века, који су се огледали у Вуковој језичкој
и правописној реформи и његовој борби са припадницима доситејевске
традиције.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа",
pages = "108-112",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854"
}
Мацановић, А. З.. (2021). Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 108-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854
Мацановић АЗ. Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа. in Наш језик. 2021;52(1):108-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854 .
Мацановић, Ана З., "Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):108-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854 .

Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)

Јовановић, Владан З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - GEN
AU  - Јовановић, Владан З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11852
AB  - У четвртак, 14. јануара 2021. године, осмог дана по Божићу, на
празник Обрезања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, преминула је после дуге и тешке болести др Радмила Жугић, научни саветник у пензији. Колегиница Жугић читав свој радни век провела је у
Институту за српски језик САНУ, на одсеку за израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Радмила Жугић је рођена
11. 9. 1952. године у селу Лугару код Лебана.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)
SP  - 143
EP  - 146
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852
ER  - 
@misc{
author = "Јовановић, Владан З.",
year = "2021",
abstract = "У четвртак, 14. јануара 2021. године, осмог дана по Божићу, на
празник Обрезања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, преминула је после дуге и тешке болести др Радмила Жугић, научни саветник у пензији. Колегиница Жугић читав свој радни век провела је у
Институту за српски језик САНУ, на одсеку за израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Радмила Жугић је рођена
11. 9. 1952. године у селу Лугару код Лебана.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)",
pages = "143-146",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852"
}
Јовановић, В. З.. (2021). Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 143-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852
Јовановић ВЗ. Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд). in Наш језик. 2021;52(1):143-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852 .
Јовановић, Владан З., "Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):143-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852 .

Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација

Јакић Шимшић, Милена М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Јакић Шимшић, Милена М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11851
AB  - Предмет овог рада је симетрија антонимских парова у погледу јачине
везе, тј. да ли су чланови антонимског пара реципрочно повезани, и да ли
су повезани у истој мери у оба смера. Будући да многи речници антонимске
парове обрађују асиметрично, тј. да је релативно мали проценат антонима
упућен реципрочно, а истраживања нису сасвим једногласна око тога да ли
је семантичка веза међу речима симетрична, у раду се користи грађа од 394
антонимска пара из Асоцијативног речника придевских антонима и супротности српског језика. Њиховим поређењем показало се да се антонимски парови међусобно разликују у погледу симетрије, а најчешћи разлог изостанка симетрије јесте постојање алтернативних блискозначних антонимских
лексема у језичком систему. У неким случајевима један од алтернативних
антонима има шире значење или ширу колокацијску спојивост од другог,
док се у неким случајевима алтернативни антоними распоређују на различитим местима замишљене значењске скале. Знатно ређе до асиметрије долази услед релативно уједначене вероватноће значења придева, при чему се
датим значењима могу приписати различити несинонимни антоними. Аутор предлаже различите лексикографске поступке (нпр. позиција и редослед
приписаних антонима) при обради различитих типова антонимије.
AB  - The subject of this paper is the symmetry of antonym pairs in terms of
associative relation, i.e. whether the members of the antonym pair are reciprocally
related, and whether they are related to the same extent in both directions. Since
many dictionaries present antonym pairs asymmetrically, i.e. relatively small percentage
of antonyms are reciprocally presented, and researchers are not entirely
unanimous about whether the semantic connection between words is symmetrical,
in this paper we analyse 394 antonym pairs from Associative Dictionary of Adjective
Antonyms and the Opposites of the Serbian Language. Their comparison
showed that antonym pairs differ from each other in terms of symmetry. The most
common reason for the lack of symmetry is the existence of alternative antonyms
for a lexeme, either mutually synonymous or of similar meaning (e.g. suv – mokar/
vlažan [dry – damp/wet]). Also, in some cases one of the antonymic alternatives
is of a broader meaning or a wider collocational compatibility than the other (e.g.
dobar – loš/zao [good – bad/evil]), while in other cases the alternative antonyms
are arranged in different places of the imagined meaning scale (vreo – hladan/leden
[hot – cold/icy]; budući – prošli/sadašnji [future – past/present]). Much less often,
asymmetry occurs due to the relatively similar probability of the meaning of adjectives,
where different nonsynonymous antonyms can be attributed to the given
meanings (redak – gust/čest [rare – dense/common]). The author proposes different
lexicographic procedures (i.e. the positions and order of ascribed antonyms) in dealing
with different cases of antonymy.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација
T1  - Symmetry of Adjective Antonyms of the Serbian Language in Controlled Associations Test
SP  - 45
EP  - 61
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851
ER  - 
@article{
author = "Јакић Шимшић, Милена М.",
year = "2021",
abstract = "Предмет овог рада је симетрија антонимских парова у погледу јачине
везе, тј. да ли су чланови антонимског пара реципрочно повезани, и да ли
су повезани у истој мери у оба смера. Будући да многи речници антонимске
парове обрађују асиметрично, тј. да је релативно мали проценат антонима
упућен реципрочно, а истраживања нису сасвим једногласна око тога да ли
је семантичка веза међу речима симетрична, у раду се користи грађа од 394
антонимска пара из Асоцијативног речника придевских антонима и супротности српског језика. Њиховим поређењем показало се да се антонимски парови међусобно разликују у погледу симетрије, а најчешћи разлог изостанка симетрије јесте постојање алтернативних блискозначних антонимских
лексема у језичком систему. У неким случајевима један од алтернативних
антонима има шире значење или ширу колокацијску спојивост од другог,
док се у неким случајевима алтернативни антоними распоређују на различитим местима замишљене значењске скале. Знатно ређе до асиметрије долази услед релативно уједначене вероватноће значења придева, при чему се
датим значењима могу приписати различити несинонимни антоними. Аутор предлаже различите лексикографске поступке (нпр. позиција и редослед
приписаних антонима) при обради различитих типова антонимије., The subject of this paper is the symmetry of antonym pairs in terms of
associative relation, i.e. whether the members of the antonym pair are reciprocally
related, and whether they are related to the same extent in both directions. Since
many dictionaries present antonym pairs asymmetrically, i.e. relatively small percentage
of antonyms are reciprocally presented, and researchers are not entirely
unanimous about whether the semantic connection between words is symmetrical,
in this paper we analyse 394 antonym pairs from Associative Dictionary of Adjective
Antonyms and the Opposites of the Serbian Language. Their comparison
showed that antonym pairs differ from each other in terms of symmetry. The most
common reason for the lack of symmetry is the existence of alternative antonyms
for a lexeme, either mutually synonymous or of similar meaning (e.g. suv – mokar/
vlažan [dry – damp/wet]). Also, in some cases one of the antonymic alternatives
is of a broader meaning or a wider collocational compatibility than the other (e.g.
dobar – loš/zao [good – bad/evil]), while in other cases the alternative antonyms
are arranged in different places of the imagined meaning scale (vreo – hladan/leden
[hot – cold/icy]; budući – prošli/sadašnji [future – past/present]). Much less often,
asymmetry occurs due to the relatively similar probability of the meaning of adjectives,
where different nonsynonymous antonyms can be attributed to the given
meanings (redak – gust/čest [rare – dense/common]). The author proposes different
lexicographic procedures (i.e. the positions and order of ascribed antonyms) in dealing
with different cases of antonymy.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација, Symmetry of Adjective Antonyms of the Serbian Language in Controlled Associations Test",
pages = "45-61",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851"
}
Јакић Шимшић, М. М.. (2021). Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 45-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851
Јакић Шимшић ММ. Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација. in Наш језик. 2021;52(1):45-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851 .
Јакић Шимшић, Милена М., "Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):45-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851 .

Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије

Бјелетић, Марта

(Praha : Nakladatelství Lidové noviny, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11683
AB  - The Church Slavonic heritage in Serbian dialects: the neuter gender nouns with the
suffix -ije. This paper deals with Church Slavonic (i.e., Serbian-Slavonic or Russian-Slavon-
ic) neuter gender nouns with the suffix -ije which are attested in Serbian dialects. They are
often phonetically adapted to the characteristics of a given speech (Usjecenije, Sekovanije,
Avedenije, vandelije) and sometimes they have female counterparts with the suffix -ija (di-
janija, spasenija, stradanija). Most of these words preserve the original meanings of their
Church Slavonic etyma (mucenije, pogibenije, prikazanije, stradanije, sagresenije), while some
have undergone a shift or even a complete change of the original semantics (zdanije, dijanije,
mréenije, nakazanije, napadenije). These nouns mainly indicate expressiveness and are often
used in collocations (bozje nakazanije, skoncanije sveta), toasts (na spasenije duse), curses (na
usjecenije mu bilo), etc.
PB  - Praha : Nakladatelství Lidové noviny
T2  - Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages
T1  - Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије
T1  - The Church Slavonic Heritage in Serbian Dialects : The Neuter Gender Nouns with the Suffi x -ije
SP  - 293
EP  - 305
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683
ER  - 
@inbook{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2021",
abstract = "The Church Slavonic heritage in Serbian dialects: the neuter gender nouns with the
suffix -ije. This paper deals with Church Slavonic (i.e., Serbian-Slavonic or Russian-Slavon-
ic) neuter gender nouns with the suffix -ije which are attested in Serbian dialects. They are
often phonetically adapted to the characteristics of a given speech (Usjecenije, Sekovanije,
Avedenije, vandelije) and sometimes they have female counterparts with the suffix -ija (di-
janija, spasenija, stradanija). Most of these words preserve the original meanings of their
Church Slavonic etyma (mucenije, pogibenije, prikazanije, stradanije, sagresenije), while some
have undergone a shift or even a complete change of the original semantics (zdanije, dijanije,
mréenije, nakazanije, napadenije). These nouns mainly indicate expressiveness and are often
used in collocations (bozje nakazanije, skoncanije sveta), toasts (na spasenije duse), curses (na
usjecenije mu bilo), etc.",
publisher = "Praha : Nakladatelství Lidové noviny",
journal = "Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages",
booktitle = "Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије, The Church Slavonic Heritage in Serbian Dialects : The Neuter Gender Nouns with the Suffi x -ije",
pages = "293-305",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683"
}
Бјелетић, М.. (2021). Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије. in Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages
Praha : Nakladatelství Lidové noviny., 293-305.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683
Бјелетић М. Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије. in Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages. 2021;:293-305.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683 .
Бјелетић, Марта, "Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије" in Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages (2021):293-305,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683 .

Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика

Цвијовић, Драгана Ј.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10688
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика
SP  - 61
EP  - 66
VL  - 51
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10688
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика",
pages = "61-66",
volume = "51",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10688"
}
Цвијовић, Д. Ј.. (2020). Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(2), 61-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10688
Цвијовић ДЈ. Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика. in Наш језик. 2020;51(2):61-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10688 .
Цвијовић, Драгана Ј., "Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика" in Наш језик, 51, no. 2 (2020):61-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10688 .

Веселина Ђуркин, Сложени зависни везници у српском језику (и њихова функционалностилска дистрибуција)

Николић, Марина М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Марина М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10691
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Веселина Ђуркин, Сложени зависни везници у српском језику (и њихова функционалностилска дистрибуција)
SP  - 71
EP  - 74
VL  - 51
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10691
ER  - 
@article{
author = "Николић, Марина М.",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Веселина Ђуркин, Сложени зависни везници у српском језику (и њихова функционалностилска дистрибуција)",
pages = "71-74",
volume = "51",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10691"
}
Николић, М. М.. (2020). Веселина Ђуркин, Сложени зависни везници у српском језику (и њихова функционалностилска дистрибуција). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(2), 71-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10691
Николић ММ. Веселина Ђуркин, Сложени зависни везници у српском језику (и њихова функционалностилска дистрибуција). in Наш језик. 2020;51(2):71-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10691 .
Николић, Марина М., "Веселина Ђуркин, Сложени зависни везници у српском језику (и њихова функционалностилска дистрибуција)" in Наш језик, 51, no. 2 (2020):71-74,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10691 .

Хроника Међународног научног скупа „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема“

Новокмет, Слободан Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан Б.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10692
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Хроника Међународног научног скупа „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема“
SP  - 83
EP  - 95
VL  - 51
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10692
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан Б.",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Хроника Међународног научног скупа „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема“",
pages = "83-95",
volume = "51",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10692"
}
Новокмет, С. Б.. (2020). Хроника Међународног научног скупа „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема“. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(2), 83-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10692
Новокмет СБ. Хроника Међународног научног скупа „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема“. in Наш језик. 2020;51(2):83-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10692 .
Новокмет, Слободан Б., "Хроника Међународног научног скупа „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема“" in Наш језик, 51, no. 2 (2020):83-95,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10692 .

О дативној енклитици расплинуте референцијалности у савременом српском језику

Јовановић, Александра С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Александра С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10399
AB  - This paper deals with one specifi c type of dative – the dative with
vague referentiality encoded by the enclitic mu (eg. To mu dođe subota
ʼIt comes out saturdayʼ [+ dative mu]). We fi rstly discuss the nature of the
dative referent denoted by enclitic mu – arguing that its referent is vague
and non-delimitated (in the sense of Langacker 2011). The second topic
of the paper is the type of construction this dative can be found in as well
as its semantics and pragmatics. The desubjectivization of a prepositional
content of the clause in which the dative occurs is shown to be the main
pragmatic contribution of the dative enclitic under discussion, based on
the displacement of the propositional content to the 3rd personʼs sphere
(which grammatical exponent is the dative case). Finally, the dative with
vague referentiality encoded by enclitic mu is put into the broader context of
Cognitive Linguistics research.
AB  - Предмет овог рада јесте један особен тип датива – датив расплинуте
референцијалности означен заменичком енклитиком му (нпр. То му дође субота). Најпре разматрамо природу дативног референта и закључујемо да је
реч о расплинутом и неразграниченом референту (у ланакеровском смислу).
Потом испитујемо уз које се глаголе/конструкције овај датив јавља и каква
је његова семантика одн. прагматика. Датив расплинуте референцијалности
пре свега налазимо уз копулативне и семикопулативне конструкције, као
и уз поједине глаголе који означавају стања и творе својеврсни континуум са копулативним и семикопулативним. Његов главни значењски допринос видимо у десубјективизацији садржаја денотираног клаузом у којој се
јавља. Ефекат десубјективизације утемељен је једним делом на измештању
садржаја у сферу трећег лица означеног дативном енклитиком му, а другим
делом на самој природи дативног референта – који је расплинут, магловит.
Најзад, као кључан појам за разумевање значења овог датива, али и датива
уопште, издвајамо схему сфере циљаног ентитета, која, за разлику од схеме
личне сфере циљане особе (Домбровска 1997), може обухватити и друге ентитете поред људских.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О дативној енклитици расплинуте референцијалности у савременом српском језику
T1  - On the Dative Enclitic with Vague Referentiality in Contemporary Serbian
SP  - 75
EP  - 92
VL  - 51
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10399
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Александра С.",
year = "2020",
abstract = "This paper deals with one specifi c type of dative – the dative with
vague referentiality encoded by the enclitic mu (eg. To mu dođe subota
ʼIt comes out saturdayʼ [+ dative mu]). We fi rstly discuss the nature of the
dative referent denoted by enclitic mu – arguing that its referent is vague
and non-delimitated (in the sense of Langacker 2011). The second topic
of the paper is the type of construction this dative can be found in as well
as its semantics and pragmatics. The desubjectivization of a prepositional
content of the clause in which the dative occurs is shown to be the main
pragmatic contribution of the dative enclitic under discussion, based on
the displacement of the propositional content to the 3rd personʼs sphere
(which grammatical exponent is the dative case). Finally, the dative with
vague referentiality encoded by enclitic mu is put into the broader context of
Cognitive Linguistics research., Предмет овог рада јесте један особен тип датива – датив расплинуте
референцијалности означен заменичком енклитиком му (нпр. То му дође субота). Најпре разматрамо природу дативног референта и закључујемо да је
реч о расплинутом и неразграниченом референту (у ланакеровском смислу).
Потом испитујемо уз које се глаголе/конструкције овај датив јавља и каква
је његова семантика одн. прагматика. Датив расплинуте референцијалности
пре свега налазимо уз копулативне и семикопулативне конструкције, као
и уз поједине глаголе који означавају стања и творе својеврсни континуум са копулативним и семикопулативним. Његов главни значењски допринос видимо у десубјективизацији садржаја денотираног клаузом у којој се
јавља. Ефекат десубјективизације утемељен је једним делом на измештању
садржаја у сферу трећег лица означеног дативном енклитиком му, а другим
делом на самој природи дативног референта – који је расплинут, магловит.
Најзад, као кључан појам за разумевање значења овог датива, али и датива
уопште, издвајамо схему сфере циљаног ентитета, која, за разлику од схеме
личне сфере циљане особе (Домбровска 1997), може обухватити и друге ентитете поред људских.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О дативној енклитици расплинуте референцијалности у савременом српском језику, On the Dative Enclitic with Vague Referentiality in Contemporary Serbian",
pages = "75-92",
volume = "51",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10399"
}
Јовановић, А. С.. (2020). О дативној енклитици расплинуте референцијалности у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(1), 75-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10399
Јовановић АС. О дативној енклитици расплинуте референцијалности у савременом српском језику. in Наш језик. 2020;51(1):75-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10399 .
Јовановић, Александра С., "О дативној енклитици расплинуте референцијалности у савременом српском језику" in Наш језик, 51, no. 1 (2020):75-92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10399 .

Рајна Драгићевић, Граматика у огледалу семантике

Тодић Санковић, Бојана Д.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Тодић Санковић, Бојана Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10698
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Рајна Драгићевић, Граматика у огледалу семантике
SP  - 67
EP  - 70
VL  - 51
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10698
ER  - 
@article{
author = "Тодић Санковић, Бојана Д.",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Рајна Драгићевић, Граматика у огледалу семантике",
pages = "67-70",
volume = "51",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10698"
}
Тодић Санковић, Б. Д.. (2020). Рајна Драгићевић, Граматика у огледалу семантике. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(2), 67-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10698
Тодић Санковић БД. Рајна Драгићевић, Граматика у огледалу семантике. in Наш језик. 2020;51(2):67-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10698 .
Тодић Санковић, Бојана Д., "Рајна Драгићевић, Граматика у огледалу семантике" in Наш језик, 51, no. 2 (2020):67-70,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10698 .

Значењска супротност придева српског језика у реченичном контексту

Јакић Шимшић, Милена; Весић Павловић, Тијана

(Нови Сад : Матица Српска, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јакић Шимшић, Милена
AU  - Весић Павловић, Тијана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9940
AB  - Циљ истраживања
је да емпиријски
испитамо
статус
антонимије
једног
скупа
полисемичних
придева
српског
језика,
приказаних
у реченичном
контексту
који
активира
одређенa значења
(примарно
и два секундарна).
Показује
се да се испитаници
око
избора
антонима
највише
слажу
у случају
активирања
примарног
значења,
док најслабије
слагање
постоји
за секундарно
апстрактно
значење.
Лексички
антоним
поклапа
се
са правим,
у највећем
броју
случајева
и са антонимом
за секундарно
конкретно
значење,
а у једном
броју
случајева
разликује
се од доминантног
антонима
за секундарно
апстрактно
значење.
Просечан
број различитих
наведених
антонима
варира
у зависности
од активираног
значења.
Добијени
резултати
интерпретирају
се у складу
са теоријским
приступима
антонимији.
AB  - This research
is aimed
at empirically
exploring
the status
of antonymy
of one set of
polysemous
adjectives
of the Serbian
language,
shown in the context
of a sentence
that activates
certain
adjective
meanings
(the primary
and two secondary
meanings).
The agreement
in respondents’
choice
of antonymsis
the highest
when it comes
to primary
meaning,
and the
lowest
in the case
of secondary
abstract
meaning.
The lexical
antonym
is the same
as the antonym
given
for the primary
meaning
and, in the majority
of cases,
the antonym
for the secondary
concrete
meaning.
However,
it is frequently
different
from the dominant
antonym
for the secondary
abstract
meaning.
The average
number
of different
antonymsvaries,
depending
on
the activated
meaning.
The findings
obtained
are discussed
in the light of the theoretical
approaches
to antonymy.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Значењска супротност придева српског језика у реченичном контексту
T1  - Oppositeness of Meaning of Serbian Adjectives IN the Context of a Sentence
SP  - 55
EP  - 74
VL  - 63
IS  - 1
DO  - 10.18485/ms_zmsfil.2020.63.2.3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9940
ER  - 
@article{
author = "Јакић Шимшић, Милена and Весић Павловић, Тијана",
year = "2020",
abstract = "Циљ истраживања
је да емпиријски
испитамо
статус
антонимије
једног
скупа
полисемичних
придева
српског
језика,
приказаних
у реченичном
контексту
који
активира
одређенa значења
(примарно
и два секундарна).
Показује
се да се испитаници
око
избора
антонима
највише
слажу
у случају
активирања
примарног
значења,
док најслабије
слагање
постоји
за секундарно
апстрактно
значење.
Лексички
антоним
поклапа
се
са правим,
у највећем
броју
случајева
и са антонимом
за секундарно
конкретно
значење,
а у једном
броју
случајева
разликује
се од доминантног
антонима
за секундарно
апстрактно
значење.
Просечан
број различитих
наведених
антонима
варира
у зависности
од активираног
значења.
Добијени
резултати
интерпретирају
се у складу
са теоријским
приступима
антонимији., This research
is aimed
at empirically
exploring
the status
of antonymy
of one set of
polysemous
adjectives
of the Serbian
language,
shown in the context
of a sentence
that activates
certain
adjective
meanings
(the primary
and two secondary
meanings).
The agreement
in respondents’
choice
of antonymsis
the highest
when it comes
to primary
meaning,
and the
lowest
in the case
of secondary
abstract
meaning.
The lexical
antonym
is the same
as the antonym
given
for the primary
meaning
and, in the majority
of cases,
the antonym
for the secondary
concrete
meaning.
However,
it is frequently
different
from the dominant
antonym
for the secondary
abstract
meaning.
The average
number
of different
antonymsvaries,
depending
on
the activated
meaning.
The findings
obtained
are discussed
in the light of the theoretical
approaches
to antonymy.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Значењска супротност придева српског језика у реченичном контексту, Oppositeness of Meaning of Serbian Adjectives IN the Context of a Sentence",
pages = "55-74",
volume = "63",
number = "1",
doi = "10.18485/ms_zmsfil.2020.63.2.3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9940"
}
Јакић Шимшић, М.,& Весић Павловић, Т.. (2020). Значењска супротност придева српског језика у реченичном контексту. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 63(1), 55-74.
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2020.63.2.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9940
Јакић Шимшић М, Весић Павловић Т. Значењска супротност придева српског језика у реченичном контексту. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2020;63(1):55-74.
doi:10.18485/ms_zmsfil.2020.63.2.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9940 .
Јакић Шимшић, Милена, Весић Павловић, Тијана, "Значењска супротност придева српског језика у реченичном контексту" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 63, no. 1 (2020):55-74,
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2020.63.2.3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9940 .

Питање форме лексеме првенац : лексикографски аспект

Тодић Санковић, Бојана Д.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Тодић Санковић, Бојана Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10405
AB  - У раду се анализира процес формирања речничког чланка лексеме првенац на материјалу грађе за Речник САНУ – прецизније, пажња је
усмерена на изналажење најпогоднијег решења за речничко заглавље
ове одреднице. Присуство различитих формалних варијаната ове речи
(првенац, првијенац, првјенац, првљенац) захтева подробније разматрање
ове проблематике – питање старе основе, однос екавске варијанте и
ијекавских варијаната (као и њихов међуоднос), те дефинисање нормативног статуса сваке од проматраних форми. Најзад, циљ рада има практичну
применљивост – да се на основу спроведене анализе изнађе најприкладнији
начин класификовања и квалификовања свих појавних форми ове речи у
заглављу Речника САНУ, као и да се у оквиру њега понуде све информације
везане за њене акценатске, граматичке и нормативностатусне појединости.
AB  - The paper analyzes the process of forming the dictionary entry of the
lexeme prvenac on the material of the SASA Dictionary – more precisely,
the attention is focused on finding the most suitable solution for the lemma
headword. Different formal variants of this word require a more thorough
consideration of this issue – the question concerning the old stem, the relation
between the Ekavian variant and the Ijekavian variants and the definition of
the normative status of each form. The paper shows that the form prvenac
is both Ekavian and Ijekavian, while the forms prvjenac and prvijenac are
of second-degree and primarily have a folk character. This paper also shows
that the lemma headwords must differentiate accent doublets – prvenac and
prvenac, although this has not been a practice in Serbian lexicography so far.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Питање форме лексеме првенац : лексикографски аспект
T1  - The Lexicographic Aspect of the Lexeme prvenac in the Serbian Language
SP  - 43
EP  - 57
VL  - 51
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10405
ER  - 
@article{
author = "Тодић Санковић, Бојана Д.",
year = "2020",
abstract = "У раду се анализира процес формирања речничког чланка лексеме првенац на материјалу грађе за Речник САНУ – прецизније, пажња је
усмерена на изналажење најпогоднијег решења за речничко заглавље
ове одреднице. Присуство различитих формалних варијаната ове речи
(првенац, првијенац, првјенац, првљенац) захтева подробније разматрање
ове проблематике – питање старе основе, однос екавске варијанте и
ијекавских варијаната (као и њихов међуоднос), те дефинисање нормативног статуса сваке од проматраних форми. Најзад, циљ рада има практичну
применљивост – да се на основу спроведене анализе изнађе најприкладнији
начин класификовања и квалификовања свих појавних форми ове речи у
заглављу Речника САНУ, као и да се у оквиру њега понуде све информације
везане за њене акценатске, граматичке и нормативностатусне појединости., The paper analyzes the process of forming the dictionary entry of the
lexeme prvenac on the material of the SASA Dictionary – more precisely,
the attention is focused on finding the most suitable solution for the lemma
headword. Different formal variants of this word require a more thorough
consideration of this issue – the question concerning the old stem, the relation
between the Ekavian variant and the Ijekavian variants and the definition of
the normative status of each form. The paper shows that the form prvenac
is both Ekavian and Ijekavian, while the forms prvjenac and prvijenac are
of second-degree and primarily have a folk character. This paper also shows
that the lemma headwords must differentiate accent doublets – prvenac and
prvenac, although this has not been a practice in Serbian lexicography so far.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Питање форме лексеме првенац : лексикографски аспект, The Lexicographic Aspect of the Lexeme prvenac in the Serbian Language",
pages = "43-57",
volume = "51",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10405"
}
Тодић Санковић, Б. Д.. (2020). Питање форме лексеме првенац : лексикографски аспект. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(1), 43-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10405
Тодић Санковић БД. Питање форме лексеме првенац : лексикографски аспект. in Наш језик. 2020;51(1):43-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10405 .
Тодић Санковић, Бојана Д., "Питање форме лексеме првенац : лексикографски аспект" in Наш језик, 51, no. 1 (2020):43-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10405 .

Презент и трпни придев глагола надути (се)

Степановић, Стефан М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Стефан М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10402
AB  - У раду се са морфолошког аспекта анализирају облици презента и
трпног придева глагола надути (се). Циљ је да се утврди које је морфолошке
варијанте поменутог глагола најоправданије узети као део књижевнојезичке
норме. Облици презента и трпног придева овог глагола биће осветљени из
шест углова. Разматраће се стање у досадашњој литератури, у речницима,
граматикама и правописима српског језика, данашње синхронијско стање и
поређење са сличним глаголима, дијахронијски аспект, употреба ових облика у језику добрих/узорних писаца, стање у српским дијалектима.
AB  - В работе с морфологического угла зрения анализируются формы
презенса и страдательного причастия глагола надути (се).
Цель исследования – установить какие морфологические варианты приведенного глагола наиболее оправдано принять за часть литературно-языковой нормы. Формы презенса и страдательного причастия
этого глагола освещены с шести сторон. Рассматриваются состояние
в существующей литературе, в словарях, грамматиках и правописаниях сербского языка, сегодняшнее синхроническое состояние и сравнение с похожими глаголами, диахроническое воззрение, употребление
этих форм в языке хороших/выдающихся писателей, состояние в сербских диалектах. На основании проанализированных аспектов, можно
сказать, что имеются причины принять, хоть в качестве подчиненной
литературно-языковой формы, и форму презенса надујем, по образцу
обработки других глаголов, образованных префиксацией от дути и на-
дути в РСАНУ.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Презент и трпни придев глагола надути (се)
T1  - Презенс и страдательное причастие глагола надути (се)
SP  - 59
EP  - 74
VL  - 51
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10402
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Стефан М.",
year = "2020",
abstract = "У раду се са морфолошког аспекта анализирају облици презента и
трпног придева глагола надути (се). Циљ је да се утврди које је морфолошке
варијанте поменутог глагола најоправданије узети као део књижевнојезичке
норме. Облици презента и трпног придева овог глагола биће осветљени из
шест углова. Разматраће се стање у досадашњој литератури, у речницима,
граматикама и правописима српског језика, данашње синхронијско стање и
поређење са сличним глаголима, дијахронијски аспект, употреба ових облика у језику добрих/узорних писаца, стање у српским дијалектима., В работе с морфологического угла зрения анализируются формы
презенса и страдательного причастия глагола надути (се).
Цель исследования – установить какие морфологические варианты приведенного глагола наиболее оправдано принять за часть литературно-языковой нормы. Формы презенса и страдательного причастия
этого глагола освещены с шести сторон. Рассматриваются состояние
в существующей литературе, в словарях, грамматиках и правописаниях сербского языка, сегодняшнее синхроническое состояние и сравнение с похожими глаголами, диахроническое воззрение, употребление
этих форм в языке хороших/выдающихся писателей, состояние в сербских диалектах. На основании проанализированных аспектов, можно
сказать, что имеются причины принять, хоть в качестве подчиненной
литературно-языковой формы, и форму презенса надујем, по образцу
обработки других глаголов, образованных префиксацией от дути и на-
дути в РСАНУ.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Презент и трпни придев глагола надути (се), Презенс и страдательное причастие глагола надути (се)",
pages = "59-74",
volume = "51",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10402"
}
Степановић, С. М.. (2020). Презент и трпни придев глагола надути (се). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(1), 59-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10402
Степановић СМ. Презент и трпни придев глагола надути (се). in Наш језик. 2020;51(1):59-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10402 .
Степановић, Стефан М., "Презент и трпни придев глагола надути (се)" in Наш језик, 51, no. 1 (2020):59-74,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10402 .