Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178020/RS//

Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space (en)
Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (sr)
Dijalektološka istraživanja srpskog jezičkog prostora (sr_RS)
Authors

Publications

Репрезентација концепта болест на призренској слици света

Milosavljević, Tanja

(Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, 2020)

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12265
AB  - Лексичке јединице које попуњавају концепт болести на призренској језичкој слици света показатељ су позиције коју ова категорија стварности
заузима у поимању света и живота у језичком сазнању дијалекатске језичке личности. Феномен болести један је од централних фрагмената наивне
слике човека, с обзиром на то да је непосредно повезан са универзалном
парадигмом животног циклуса, али и са представама о слабости тела и духа које одражавају социокултурну специфику локалне заједнице. Реконструкција концепта базира се на лексичком материјалу којим је концепт
вербализован и у чијем су садржају интерпретирана схватања и знања о
болестима, однос колектива према болесној особи, народне методе излечења. Когнитивно-семантичка и лингвокултуролошка анализа лексичко-семантичког поља болест и његовог појмовног опозита здравље заснива се на језичким чињеницама са експлицитним ознакама концепта регистрованим у Збирци речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Концепт карактеришу скаларни и градуални принципи организације елемената, на
основу којих се концептосфера болести раслојава у две линеарне зоне: 1)
здравље – нарушавање здравља – болест – оздрављење (сфера здравља) и
2) здравље – нарушавање здравља – болест – погоршање стања – смрт. У
језгру поља фигурирају скале које манифестују асоцијативно-појмовни
садржај болест – болестан – болесник – боловати и на којима су градуално ситуирани језички елементи којима је тај садржај вербализован у српском призренском говору. Централну зону попуњавају конституенти који
у свом значењском слоју садрже диференцијалну сему о врсти болести,
преносећи информације о обољењима карактеристичним за дати период
и за дату средину и наивна схватања о пореклу болести. Лингвокултурни
спецификум призренског социјума посебно се очитава на периферији
концептосфере, у доменима народне медицине и односа према болеснику, где се укрштају аутохтоне и оријенталне методе излечења, традиционални модели понашања и поглед на свет призренске дијалекатске личности с краја XIX и почетка XX века.
AB  - Lexical units which complete the concept of illness in the Prizren linguistic
image of the world are indicators of the place that this category of reality holdsin the construal of the world and life in the linguistic knowledge of the dialectical linguistic persona. The phenomenon of illness is one of the central fragments of the naïve image of man, considering that it is directly related to the universal paradigm of the life cycle, but also with the representations of the
weakness of the body and spirit which reflect the socio-cultural specificities of
the local community. The cognitive-semantic and lingua-cultural analysis of
the lexicosemantic field of illness and its conceptual opposite health is based on
the material found in the Zbirke reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerkić, from
which we extracted the linguistic units which form the lexico-semantic field of
illness and which are a part of its conceptual opposite health. The conceptual
organization of the conceptosphere is characterized by a scalar nature and
principle of the gradual distribution of elements. The concept is divided along
two linear zones: 1) health – failing health – illness – recovery (the sphere of
health); and 2) health – failing health – illness – the worsening of one’s condition – death. In the essence of the field we find scales which manifest the associ ational-conceptual content of illness—the ill—being taken ill, on which there are gradually situated linguistic elements used to verbalize this content in the Serbian speech of Prizren. The central zone is made up of constituents which in
their semantic layer contain a differential seme which is the bearer of the information on the type of illness. This fragment is significant from the lingua-cultural standpoint since it represents a register of illnesses in Prizren at the end of the 19th and beginning of the 20th century, and provides a diagnosis of the characteristic illnesses at the given time and in the given environment. The
lingua-cultural specificities of the Prizren social environment can particularly be determined on the periphery of the conceptosphere, in the domain of folk medicine, and the attitude towards the ill, where we find a mixture between the traditional and oriental methods of treatment, models of behaviour and views of the world. General, universal signs of the concept, present even in the
linguistic knowledge of Serbs from Prizren from the beginning of the 20th century, include the lexicosemantic distribution of this segment of reality in the linguistic image of the world, the mythical representation of illness which is associated with superstition and the naïve belief in predestination, a conceptu alization of illness as an occurrence originating from the otherworldly, which is ascribed the features of a living being which attacks and destroys a man, and
one’s attempt to defend oneself from that force through treatment.
PB  - Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици
C3  - Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
T1  - Репрезентација концепта болест на призренској слици света
T1  - The Representation of the Concept of Illness in the Prizren Linguistic Image of the World
SP  - 83
EP  - 99
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265
ER  - 
@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "Лексичке јединице које попуњавају концепт болести на призренској језичкој слици света показатељ су позиције коју ова категорија стварности
заузима у поимању света и живота у језичком сазнању дијалекатске језичке личности. Феномен болести један је од централних фрагмената наивне
слике човека, с обзиром на то да је непосредно повезан са универзалном
парадигмом животног циклуса, али и са представама о слабости тела и духа које одражавају социокултурну специфику локалне заједнице. Реконструкција концепта базира се на лексичком материјалу којим је концепт
вербализован и у чијем су садржају интерпретирана схватања и знања о
болестима, однос колектива према болесној особи, народне методе излечења. Когнитивно-семантичка и лингвокултуролошка анализа лексичко-семантичког поља болест и његовог појмовног опозита здравље заснива се на језичким чињеницама са експлицитним ознакама концепта регистрованим у Збирци речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Концепт карактеришу скаларни и градуални принципи организације елемената, на
основу којих се концептосфера болести раслојава у две линеарне зоне: 1)
здравље – нарушавање здравља – болест – оздрављење (сфера здравља) и
2) здравље – нарушавање здравља – болест – погоршање стања – смрт. У
језгру поља фигурирају скале које манифестују асоцијативно-појмовни
садржај болест – болестан – болесник – боловати и на којима су градуално ситуирани језички елементи којима је тај садржај вербализован у српском призренском говору. Централну зону попуњавају конституенти који
у свом значењском слоју садрже диференцијалну сему о врсти болести,
преносећи информације о обољењима карактеристичним за дати период
и за дату средину и наивна схватања о пореклу болести. Лингвокултурни
спецификум призренског социјума посебно се очитава на периферији
концептосфере, у доменима народне медицине и односа према болеснику, где се укрштају аутохтоне и оријенталне методе излечења, традиционални модели понашања и поглед на свет призренске дијалекатске личности с краја XIX и почетка XX века., Lexical units which complete the concept of illness in the Prizren linguistic
image of the world are indicators of the place that this category of reality holdsin the construal of the world and life in the linguistic knowledge of the dialectical linguistic persona. The phenomenon of illness is one of the central fragments of the naïve image of man, considering that it is directly related to the universal paradigm of the life cycle, but also with the representations of the
weakness of the body and spirit which reflect the socio-cultural specificities of
the local community. The cognitive-semantic and lingua-cultural analysis of
the lexicosemantic field of illness and its conceptual opposite health is based on
the material found in the Zbirke reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerkić, from
which we extracted the linguistic units which form the lexico-semantic field of
illness and which are a part of its conceptual opposite health. The conceptual
organization of the conceptosphere is characterized by a scalar nature and
principle of the gradual distribution of elements. The concept is divided along
two linear zones: 1) health – failing health – illness – recovery (the sphere of
health); and 2) health – failing health – illness – the worsening of one’s condition – death. In the essence of the field we find scales which manifest the associ ational-conceptual content of illness—the ill—being taken ill, on which there are gradually situated linguistic elements used to verbalize this content in the Serbian speech of Prizren. The central zone is made up of constituents which in
their semantic layer contain a differential seme which is the bearer of the information on the type of illness. This fragment is significant from the lingua-cultural standpoint since it represents a register of illnesses in Prizren at the end of the 19th and beginning of the 20th century, and provides a diagnosis of the characteristic illnesses at the given time and in the given environment. The
lingua-cultural specificities of the Prizren social environment can particularly be determined on the periphery of the conceptosphere, in the domain of folk medicine, and the attitude towards the ill, where we find a mixture between the traditional and oriental methods of treatment, models of behaviour and views of the world. General, universal signs of the concept, present even in the
linguistic knowledge of Serbs from Prizren from the beginning of the 20th century, include the lexicosemantic distribution of this segment of reality in the linguistic image of the world, the mythical representation of illness which is associated with superstition and the naïve belief in predestination, a conceptu alization of illness as an occurrence originating from the otherworldly, which is ascribed the features of a living being which attacks and destroys a man, and
one’s attempt to defend oneself from that force through treatment.",
publisher = "Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици",
journal = "Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици",
title = "Репрезентација концепта болест на призренској слици света, The Representation of the Concept of Illness in the Prizren Linguistic Image of the World",
pages = "83-99",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265"
}
Milosavljević, T.. (2020). Репрезентација концепта болест на призренској слици света. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици., 83-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265
Milosavljević T. Репрезентација концепта болест на призренској слици света. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици. 2020;:83-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265 .
Milosavljević, Tanja, "Репрезентација концепта болест на призренској слици света" in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици (2020):83-99,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265 .

Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком сазнању призренских Срба

Milosavljević, Tanja

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2020)

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12264
AB  - У непосредној вези са универзалним концептом лепоте стоји историјски и социокултурно детерминисан концепт козметике и декорације тела, као један од аспеката естетског поимања стварности. Преко терминосистема из домена хигијене у српском призренском говору могуће је реконструисати сегмент
традиционалне материјалне и духовне културе који рефлектује представе о лепоти, моделе одржавања
спољашње лепоте и наивна естетска знања српског призренског колектива у првим деценијама двадесетог
века. Јединице које попуњавају концепт у доменима који се односе на козметичка средства, на појмовни оквир бојења и уређивање косе, на декоративна помагала и поступке декорисања лица, на процес одржавања
хигијене тела, као и негативна колективна оцена за неиспуњавање основних критеријума чистоће тела
показатељи су естетско-етичких вредности урбане периферне средине на крајњем југу Србије, која је поглед на свет у великој мери формирала под утицајем оријенталне културе.
AB  - The historically and socio-culturally determined concept of cosmetics and body embellishment is directly
connected with the universal concept of beauty as one of the aspects of the esthetic conceptualization of reality.
Staring from the system of terms related to the field of hygiene in the Serbian speech of Prizren, it is possible to
reconstruct a type of traditional material and spiritual culture which reflects the concepts of beauty, the models of
maintaining external beauty, and the naive esthetic knowledge of the Serbian Prizren collective in the first decades
of the twenties century. The units which make up the concept in the segments which refer to the cosmetic means,
the conceptual frame of dying and styling hair, the decorative accessories and procedures used to embellish the
face, the process of maintaining body hygiene, as well as a negative collective evaluation given if the basic criteria
for bodily cleanliness were not met are indicators of the esthetic-ethic values of the urban peripheral environment
in the utmost southern regions of Serbia, where the world views were mostly formed under the influence of the
culture of the Orient. The synonyms used for soap (бу́
нгур-са́
пун, џʼи́
рит са́
пун, ч’а́
џир са́
пун, ми́
ск), the verbal
affixes used to indicate washing one’s face (оми́
ва (се), оба́
ња (се), натри́
је (се)), cleaning one’s face (пра́
и
л’и́
це, узи́
ма л’и́
це), embellishment (дüзди́
ше (се), дüздису́
је (се), накоко́
ри се), words borrowed from the Turkish language which refer to the process of hair removal (са́
кьз, са́
ри-кь́на, шећер-агда), face whitening (џʼулʼсуј,
сири́
џ’ик), hair dying (боја, ка́
на) and other constituents of the given group illustrate the type of beauty to be
aspired to by the Prizren linguistic persona at the beginning of the last century, the place reserved for hygiene in
the axiological system of the old inhabitants of Prizren, the ritualistic function and significance of decorating one’s
face and hair, and manifest the influences which shaped the authentic and specific traditional esthetic knowledge
which was fixated in the micro-term system of labels for the care and embellishment of the body, as well as the
semantic information which contains the linguacultural specificity of the denoted concept in the Serbian speech
of Prizren.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
C3  - Језици и културе у времену и простору
T1  - Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба
T1  - The Linguacultural Concept of Care and Embellishment of the Body in the Linguistic Knowledge of the Serbs of Prizren
SP  - 13
EP  - 23
VL  - 9
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264
ER  - 
@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "У непосредној вези са универзалним концептом лепоте стоји историјски и социокултурно детерминисан концепт козметике и декорације тела, као један од аспеката естетског поимања стварности. Преко терминосистема из домена хигијене у српском призренском говору могуће је реконструисати сегмент
традиционалне материјалне и духовне културе који рефлектује представе о лепоти, моделе одржавања
спољашње лепоте и наивна естетска знања српског призренског колектива у првим деценијама двадесетог
века. Јединице које попуњавају концепт у доменима који се односе на козметичка средства, на појмовни оквир бојења и уређивање косе, на декоративна помагала и поступке декорисања лица, на процес одржавања
хигијене тела, као и негативна колективна оцена за неиспуњавање основних критеријума чистоће тела
показатељи су естетско-етичких вредности урбане периферне средине на крајњем југу Србије, која је поглед на свет у великој мери формирала под утицајем оријенталне културе., The historically and socio-culturally determined concept of cosmetics and body embellishment is directly
connected with the universal concept of beauty as one of the aspects of the esthetic conceptualization of reality.
Staring from the system of terms related to the field of hygiene in the Serbian speech of Prizren, it is possible to
reconstruct a type of traditional material and spiritual culture which reflects the concepts of beauty, the models of
maintaining external beauty, and the naive esthetic knowledge of the Serbian Prizren collective in the first decades
of the twenties century. The units which make up the concept in the segments which refer to the cosmetic means,
the conceptual frame of dying and styling hair, the decorative accessories and procedures used to embellish the
face, the process of maintaining body hygiene, as well as a negative collective evaluation given if the basic criteria
for bodily cleanliness were not met are indicators of the esthetic-ethic values of the urban peripheral environment
in the utmost southern regions of Serbia, where the world views were mostly formed under the influence of the
culture of the Orient. The synonyms used for soap (бу́
нгур-са́
пун, џʼи́
рит са́
пун, ч’а́
џир са́
пун, ми́
ск), the verbal
affixes used to indicate washing one’s face (оми́
ва (се), оба́
ња (се), натри́
је (се)), cleaning one’s face (пра́
и
л’и́
це, узи́
ма л’и́
це), embellishment (дüзди́
ше (се), дüздису́
је (се), накоко́
ри се), words borrowed from the Turkish language which refer to the process of hair removal (са́
кьз, са́
ри-кь́на, шећер-агда), face whitening (џʼулʼсуј,
сири́
џ’ик), hair dying (боја, ка́
на) and other constituents of the given group illustrate the type of beauty to be
aspired to by the Prizren linguistic persona at the beginning of the last century, the place reserved for hygiene in
the axiological system of the old inhabitants of Prizren, the ritualistic function and significance of decorating one’s
face and hair, and manifest the influences which shaped the authentic and specific traditional esthetic knowledge
which was fixated in the micro-term system of labels for the care and embellishment of the body, as well as the
semantic information which contains the linguacultural specificity of the denoted concept in the Serbian speech
of Prizren.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору",
title = "Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба, The Linguacultural Concept of Care and Embellishment of the Body in the Linguistic Knowledge of the Serbs of Prizren",
pages = "13-23",
volume = "9",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264"
}
Milosavljević, T.. (2020). Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба. in Језици и културе у времену и простору
Нови Сад : Филозофски факултет., 9(1), 13-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264
Milosavljević T. Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба. in Језици и културе у времену и простору. 2020;9(1):13-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264 .
Milosavljević, Tanja, "Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба" in Језици и културе у времену и простору, 9, no. 1 (2020):13-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264 .

Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима

Milosavljević, Tanja

(Ниш : Филозофски факултет, 2020)

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12263
AB  - The basic functions of speech, physiological-acoustic, communicative, emotional 
and cognitive, have shaped the lexical-semantic system of verbs of speech, which 
represents the dominant linguistic form in all processes of communication. The model 
and content of communication are determined by the semantic potential of verbal 
lexemes, which are realized in a specific speech situation. The contextually conditioned 
metaphorical semantic realizations of verbs of speech reveal numerous semantic 
dimensions of the general concept of speech, reflecting the various aspects of the act of 
speaking, characteristic of a linguistic knowledge of a dialectical linguistic personality. 
Metaphorically, verbs have the ability to realize various aspects of a speech situation, 
broadening the semantic potential of the given semantic class. The cognitive value of 
Jezik, književnost, kontekst
166
metaphorical verbal realizations is connected primarily to their ability to syncretically 
model the same speech situation. Various elements of the process of communication 
have been subjected to metaphorical modelling, and the analysis has determined that 
what is most susceptible to semantic transformation are the external components of 
the act of speaking differentiated by semes-specifiers: ‘the intensity of the sound’ (grmi, 
praska, pršti, kreka, laje, rika, rove, urla, čapati, razdžaboli se, razdžakoli se), ‘the speed 
(tempo) of speech’ (lomoti, melje, brboće), ‘the clarity of speech’ (mumla, mrmnja, 
dzamka) and the factors integrated by the semantic indicator ‘talking gibberish’ which 
refers to the content of the speech (baje, drnda, žvaka, melje, tropa, traska, trtlja). The 
verbs-metaphors that are used to verbalize the concept of speech at the linguistic image 
of the world possess a great creative potential which is realized in the speech act under 
the influence of linguistic and extralinguistic contexts.
AB  - Основне функције говора, физиолошко-акустичка, комуникативна, емотивна и
когнитивна, уобличене су у лексичко-семантички систем глагола говорења, који
представља доминантну језичку форму свих комуникативних процеса. Модел и
садржај комуникације детерминишу семантички потенцијал глаголских лексема,
који се актуелизује у конкретној говорној ситуацији. Контекстуално условљене
метафоричке значењске реализације глагола говорења откривају многе семантичке димензије општег концепта говор, одражавајући различите аспекте говорног чина, карактеристичне за језичко сазнање дијалекатске језичке личности.
Метафорички глаголи имају способност да актуелизују различите аспекте говорне ситуације, ширећи семантички потенцијал дате семантичке класе. Когнитивна
вредност метафоричких глаголских реализација повезана је првенствено с њиховом могућношћу да синкретично моделују говорну ситуацију. Метафоричком
моделирању подвргнути су различити елементи комуникативног процеса, а анализом је утврђено да су најподложније семантичкој трансформацији спољашње
компоненте акта говорења диференциране семама-конкретизаторима: ’интензитет звука’ (грми, праска, пршти, крека, лаје, рика, рове, урла, чапати, разџаболи
се, разџаколи се), ’брзина (темпо) говора’ (ломоти, меље, брбоће), ’нејасност говора’ (мумла, мрмња, џамка) и чиниоци интегрисани семантичким знаком ’говори којешта’ који реферирају на садржај говора (баје, дрнда, жвака, меље, тропа,
траска, тртља). Глаголи-метафоре којима се на дијалекатској језичкој слици
света вербализује концепт говорења поседују велики креативни потенцијал који
се актуелизује у говорном чину под утицајем језичког и изванјезичког контекста.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
C3  - Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context
T1  - Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима
T1  - Contextualized Metaphorical Realizations of Verbs in Prizren-Timok Speech
SP  - 149
EP  - 166
DO  - https://doi.org/10.46630/jkk.2020
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263
ER  - 
@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "The basic functions of speech, physiological-acoustic, communicative, emotional 
and cognitive, have shaped the lexical-semantic system of verbs of speech, which 
represents the dominant linguistic form in all processes of communication. The model 
and content of communication are determined by the semantic potential of verbal 
lexemes, which are realized in a specific speech situation. The contextually conditioned 
metaphorical semantic realizations of verbs of speech reveal numerous semantic 
dimensions of the general concept of speech, reflecting the various aspects of the act of 
speaking, characteristic of a linguistic knowledge of a dialectical linguistic personality. 
Metaphorically, verbs have the ability to realize various aspects of a speech situation, 
broadening the semantic potential of the given semantic class. The cognitive value of 
Jezik, književnost, kontekst
166
metaphorical verbal realizations is connected primarily to their ability to syncretically 
model the same speech situation. Various elements of the process of communication 
have been subjected to metaphorical modelling, and the analysis has determined that 
what is most susceptible to semantic transformation are the external components of 
the act of speaking differentiated by semes-specifiers: ‘the intensity of the sound’ (grmi, 
praska, pršti, kreka, laje, rika, rove, urla, čapati, razdžaboli se, razdžakoli se), ‘the speed 
(tempo) of speech’ (lomoti, melje, brboće), ‘the clarity of speech’ (mumla, mrmnja, 
dzamka) and the factors integrated by the semantic indicator ‘talking gibberish’ which 
refers to the content of the speech (baje, drnda, žvaka, melje, tropa, traska, trtlja). The 
verbs-metaphors that are used to verbalize the concept of speech at the linguistic image 
of the world possess a great creative potential which is realized in the speech act under 
the influence of linguistic and extralinguistic contexts., Основне функције говора, физиолошко-акустичка, комуникативна, емотивна и
когнитивна, уобличене су у лексичко-семантички систем глагола говорења, који
представља доминантну језичку форму свих комуникативних процеса. Модел и
садржај комуникације детерминишу семантички потенцијал глаголских лексема,
који се актуелизује у конкретној говорној ситуацији. Контекстуално условљене
метафоричке значењске реализације глагола говорења откривају многе семантичке димензије општег концепта говор, одражавајући различите аспекте говорног чина, карактеристичне за језичко сазнање дијалекатске језичке личности.
Метафорички глаголи имају способност да актуелизују различите аспекте говорне ситуације, ширећи семантички потенцијал дате семантичке класе. Когнитивна
вредност метафоричких глаголских реализација повезана је првенствено с њиховом могућношћу да синкретично моделују говорну ситуацију. Метафоричком
моделирању подвргнути су различити елементи комуникативног процеса, а анализом је утврђено да су најподложније семантичкој трансформацији спољашње
компоненте акта говорења диференциране семама-конкретизаторима: ’интензитет звука’ (грми, праска, пршти, крека, лаје, рика, рове, урла, чапати, разџаболи
се, разџаколи се), ’брзина (темпо) говора’ (ломоти, меље, брбоће), ’нејасност говора’ (мумла, мрмња, џамка) и чиниоци интегрисани семантичким знаком ’говори којешта’ који реферирају на садржај говора (баје, дрнда, жвака, меље, тропа,
траска, тртља). Глаголи-метафоре којима се на дијалекатској језичкој слици
света вербализује концепт говорења поседују велики креативни потенцијал који
се актуелизује у говорном чину под утицајем језичког и изванјезичког контекста.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context",
title = "Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима, Contextualized Metaphorical Realizations of Verbs in Prizren-Timok Speech",
pages = "149-166",
doi = "https://doi.org/10.46630/jkk.2020",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263"
}
Milosavljević, T.. (2020). Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима. in Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context
Ниш : Филозофски факултет., 149-166.
https://doi.org/https://doi.org/10.46630/jkk.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263
Milosavljević T. Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима. in Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context. 2020;:149-166.
doi:https://doi.org/10.46630/jkk.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263 .
Milosavljević, Tanja, "Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима" in Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context (2020):149-166,
https://doi.org/https://doi.org/10.46630/jkk.2020 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263 .

Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије

Савић-Грујић, Ана Р.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11993
AB  - У говорима призренско-тимочке дијалекатске области, на ареалу југоисточне Србије, представљене су лексичке јединице са значењем „метална
направа с клатном која виси на врату животиње“. Грађа добијена по
Уџишнику за ирикупљање сшонарске лексике јутоисшоине Србије и допуњена
лексичким јединицама из релевантних речника с истог говорног подручја, сагледана је у ширем контексту – у оквиру целине српске језичке територије, на основу материјала за Опшшесловенски линтвисшички ашлас, и
као део општекарпатског језичког комплекса, репрезентованог кроз лингвистичке карте „"(орот“ и „звонок на шее пасушцегоса скота“. Анализом
је обухваћено преко четрдесет именичких лексема, укључујући и различите фонетске и творбене варијанте. Основни циљ рада био је лексичко-семантичко расветљавање датих лексичких јединица уз освртање на
њихову семантичку мотивисаност и порекло. Лингвистичком картом прецизирана је територијална распрострањеност различитих лексичких реализација на ареалу југоисточне Србије.
AB  - In the speech of the Prizren-Timok dialect area, in the areal of South-East
Serbia, lexical units are found with the meaning “a metal object with a pendulum that is hung around the neck of an animal”. The material obtained from the
Questionnaire for the compilation of animal husbandry lexemes in the lexicon of
South-East Serbia and was expanded with the lexical units from the relevant
dictionaries from the same area, viewed in a broader context - as part of the
entirety of the Serbian linguistic territory, and based on the material for the
Opsteslovenski lingvisticki atlas, and as part of the Carpathian linguistic complex,
represented through the linguistic items “*klopot”. The analysis included over forty nominal lexemes, including various phonetic and derivational variants. The basic aim of the paper was
the lexical-semantic clarification of the given lexical units with a view of their
semantic motivation and origin. The linguistic map was used for more precise
delineations of the territorial dispersion of various lexical realizations in the
areal of South-East Serbia.

A precise analysis has determined that all the lexical units belong to the
South-East Serbian speech, and that they make up an essential part of the folk
cattle herder terminology, providing definitive proof of the significance of the
cow bell in the life of the traditional village community. These lexemes mostly
have a Slavic base. In most of the noted items we find the particular Slavic base
Derived words are also of
Slavic origin: tipdiiopay / tipatiopoy, tipdiopak, tpdtiopue.

In many of the names we can also distinguish an onomatopoeic base. Motivated by the onomatopoeic yun, which is used to mimic the sound of a bell, the
term yunidp emerged. The further onomatopoeic elements of kzet(eim) and
yex(ei) also provide a base for naming.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици
T1  - Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије
SP  - 167
EP  - 183
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993
ER  - 
@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2020",
abstract = "У говорима призренско-тимочке дијалекатске области, на ареалу југоисточне Србије, представљене су лексичке јединице са значењем „метална
направа с клатном која виси на врату животиње“. Грађа добијена по
Уџишнику за ирикупљање сшонарске лексике јутоисшоине Србије и допуњена
лексичким јединицама из релевантних речника с истог говорног подручја, сагледана је у ширем контексту – у оквиру целине српске језичке територије, на основу материјала за Опшшесловенски линтвисшички ашлас, и
као део општекарпатског језичког комплекса, репрезентованог кроз лингвистичке карте „"(орот“ и „звонок на шее пасушцегоса скота“. Анализом
је обухваћено преко четрдесет именичких лексема, укључујући и различите фонетске и творбене варијанте. Основни циљ рада био је лексичко-семантичко расветљавање датих лексичких јединица уз освртање на
њихову семантичку мотивисаност и порекло. Лингвистичком картом прецизирана је територијална распрострањеност различитих лексичких реализација на ареалу југоисточне Србије., In the speech of the Prizren-Timok dialect area, in the areal of South-East
Serbia, lexical units are found with the meaning “a metal object with a pendulum that is hung around the neck of an animal”. The material obtained from the
Questionnaire for the compilation of animal husbandry lexemes in the lexicon of
South-East Serbia and was expanded with the lexical units from the relevant
dictionaries from the same area, viewed in a broader context - as part of the
entirety of the Serbian linguistic territory, and based on the material for the
Opsteslovenski lingvisticki atlas, and as part of the Carpathian linguistic complex,
represented through the linguistic items “*klopot”. The analysis included over forty nominal lexemes, including various phonetic and derivational variants. The basic aim of the paper was
the lexical-semantic clarification of the given lexical units with a view of their
semantic motivation and origin. The linguistic map was used for more precise
delineations of the territorial dispersion of various lexical realizations in the
areal of South-East Serbia.

A precise analysis has determined that all the lexical units belong to the
South-East Serbian speech, and that they make up an essential part of the folk
cattle herder terminology, providing definitive proof of the significance of the
cow bell in the life of the traditional village community. These lexemes mostly
have a Slavic base. In most of the noted items we find the particular Slavic base
Derived words are also of
Slavic origin: tipdiiopay / tipatiopoy, tipdiopak, tpdtiopue.

In many of the names we can also distinguish an onomatopoeic base. Motivated by the onomatopoeic yun, which is used to mimic the sound of a bell, the
term yunidp emerged. The further onomatopoeic elements of kzet(eim) and
yex(ei) also provide a base for naming.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици",
booktitle = "Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије",
pages = "167-183",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2020). Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије. in Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 167-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993
Савић-Грујић АР. Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије. in Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици. 2020;:167-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије" in Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици (2020):167-183,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993 .

Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора

Савић-Грујић, Ана Р.; Бојовић, Јована Д.

(Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9532
AB  - У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“.
AB  - The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора
T1  - Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech
SP  - 237
EP  - 246
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р. and Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“., The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.",
publisher = "Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора, Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech",
pages = "237-246",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532"
}
Савић-Грујић, А. Р.,& Бојовић, Ј. Д.. (2020). Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора. in Исходишта
Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару., 6, 237-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532
Савић-Грујић АР, Бојовић ЈД. Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора. in Исходишта. 2020;6:237-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532 .
Савић-Грујић, Ана Р., Бојовић, Јована Д., "Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора" in Исходишта, 6 (2020):237-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532 .

Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике

Јанковић, Јелена Д.; Јуришић, Марина С.

(Ниш : Филозофски факултет Универзитета, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена Д.
AU  - Јуришић, Марина С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11979
AB  - L’article part du fait que les champignons, au niveau linguistique, sont insuffisamment étudiés dans l’environnement mycophobe serbe, mais que le lexique, qui leur est lié, existe toujours et que son élaboration devrait commencer. Un projet de questionnaire mycologique a été élaboré, dans le but d’être complet, contenant des questions générales sur les champignons, leurs espèces et toutes les activités qui y sont liées (collecte, utilisation).
AB  - У раду се полази од тога да су печурке језички недовољно истражене у микофобној српској средини, али да лексика везана за њих ипак постоји и да би требало започети са њеним сакупљањем. Састављен је нацрт миколошког упитника, са циљем да буде свеобухватан, да садржи општа питања о печуркама, о њиховим врстама и свим активностима које су вези са њима (сакупљање, употреба).
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике
T1  - Le projet de questionnaire pour  la collecte de vocabulaire mycologique
SP  - 255
EP  - 267
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979
ER  - 
@inbook{
author = "Јанковић, Јелена Д. and Јуришић, Марина С.",
year = "2020",
abstract = "L’article part du fait que les champignons, au niveau linguistique, sont insuffisamment étudiés dans l’environnement mycophobe serbe, mais que le lexique, qui leur est lié, existe toujours et que son élaboration devrait commencer. Un projet de questionnaire mycologique a été élaboré, dans le but d’être complet, contenant des questions générales sur les champignons, leurs espèces et toutes les activités qui y sont liées (collecte, utilisation)., У раду се полази од тога да су печурке језички недовољно истражене у микофобној српској средини, али да лексика везана за њих ипак постоји и да би требало започети са њеним сакупљањем. Састављен је нацрт миколошког упитника, са циљем да буде свеобухватан, да садржи општа питања о печуркама, о њиховим врстама и свим активностима које су вези са њима (сакупљање, употреба).",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике, Le projet de questionnaire pour  la collecte de vocabulaire mycologique",
pages = "255-267",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979"
}
Јанковић, Ј. Д.,& Јуришић, М. С.. (2020). Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 255-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979
Јанковић ЈД, Јуришић МС. Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике. in На темељима  народних говора. 2020;:255-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979 .
Јанковић, Јелена Д., Јуришић, Марина С., "Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике" in На темељима  народних говора (2020):255-267,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979 .

Говор Врања кроз призму диглосивности

Трајковић, Татјана Г.; Михајловић, Милица М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Трајковић, Татјана Г.
AU  - Михајловић, Милица М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9264
AB  - У раду се анализира диглосивно понашање говорника који су представници врањског вернакулара. Испитивана је диглосија у врањском
градском говору двеју група – ученика и наставника, чиме су обухваћене
и друге друштвене варијабле: порекло, пол, образовање, старост. Одабране су одговарајуће језичке варијабле, које представљају основне одлике
врањског говора: африката ѕ, полугласник, вокатив на -е код именица на
-ка, заменичке енклитике гу, ги, не, ни, ве, ви, аналитичка деклинација, презент 3. л. мн. на -в, радни гл. придев м. р. јд. на -ја, футурске форме без инфинитива, лексема татко. Квалитативном и квантитативном анализом укрштених варијабли дошло се до закључака о заступљености дијалекатских
форми у свакодневном говору Врањанаца и о нивоу језичког адаптирања,
односно о пребацивању кода у одговарајућим говорним ситуацијама.
Највећу диглосивност показале су женске високообразоване особе, а
најмању средњошколци мушког пола. Истраживање је потврдило да су
поједине дијалекатске категорије подложније изменама, а да се неке друге
адаптирају у знатно мањој мери. Овакви закључци упућују и на тенденције
у развоју самог дијалекта.
AB  - В статье представлены результаты исследования диглоссии в говоре жителей города Вранье. Это опрос, проведенный путем анкетирования двух групп
представителей народного языка города Вранье. Были отобраны группы учащихся старших классов из Вранье и учителей, преподающих в тех же школах.
Таким образом, отслеживались социальные переменные: происхождение, возраст, образование и пол. Типичные черты речи Вранье были выбраны из языковых переменных: аффриката дз (дзиндза), полугласный ǝ (данǝс), звательный
падеж на -e у существительных на -ка (стринке), энклитические местоимения
(гу, ги, не, ни, ве, ви), аналитическое склонение (с мајку ми, с мене, на мене
ми вика, давам на њега), настоящее время 3 лица множественного числа на -в
(радив), действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного числа на -ја (викнаја), формы футура без инфинитива (ће паднеш,
ће дође), лексема татко. Вышеупомянутые категории также включают дополнительные диалектные особенности, характеризующие речь г. Вранье: рефлекс
-на- < -нѫ- у глаголов третьей группы Белича, притяжательный дательный падеж, дублирование объекта, выраженный аналитизм в склонении, аналитизм в
спряжении. Цель исследования – определить является ли диглоссивное поведение присущим носителям языка в г. Вранье и как происходит переключение кода
в определенных речевых ситуациях. Отношение респондентов к использованию
диалектов также было изучено. Опрос показал, что мужчины, независимо от
возраста и уровня образования, в большинстве случаев заинтересованы в поддержании диалекта. Наименьшее число говорящих, выступающих за сохранение диалекта и его употребление в ежедневной речи относятся к группе высокообразованных женщин. Большинство опрошенных во Вранье осознают свою
способность контролировать речь, что означает, что они склонны к диглоссивному поведению. Качественный и количественный анализ собранных данных
показал, что молодые мужчины больше всех привязаны к диалекту и что жен-
щины с высшим образованием меньше всех используют диалектные элементы
в речи. Диалектные черты, которые наиболее поддаются адаптации, могут быть
представлены в порядке уровней восприимчивости: аффриката дз, полугласный
ǝ, звательный падеж на -e, настоящее время 3 лица множественного числа на -в,
действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного
числа на -ја, энклитика гу, энклитика ги, энклитика не, ни, ве, ви, лексика, аналитическое склонение, инфинитив. Такой анализ выбранных характеристик диалекта с целью адаптации к стандарту также указывает на возможное внутреннее
развитие самого диалекта. Это будет означать, что самые восприимчивые черты
постепенно будут исчезать из структуры диалекта. Неясно, будут ли они полностью потеряны и когда произойдут такие изменения.
AB  - The paper presents the results of diglossia research in the speech of Vranje. This
is a survey conducted through the poll of two groups of representatives of the Vranje
vernacular. Groups of fi nal year high school students from Vranje and teachers teaching
in the same schools were selected. In this way, social variables were monitored:
origin, age, education and gender. Typical features of Vranje speech were selected
from the language variables: consonant dz (dzindza), semi-vowel ǝ (danǝs), vocative
in -e (strinke), enclitic pronouns (gu, gi, ne, ni, ve, vi), the analytical declination (s
majku mi, s mene, na mene mi vika, davam na njega), present 3rd person plural in
-v, present participle, masculine, singular in -ја, future forms without infi nitives
(će padneš, će dođe), lexeme tatko. The above categories also include additional
dialectic features marked by Vranje speech: verb forms in -nа-, possessive dative,
object reduplication, express analyticism in declination, analyticism in conjugation.
The aim of the research is to determine whether diglossive behavior is intrinsic to
native Vranje speakers and how code switching occurs in certain speech situations.
Speakers’ attitudes toward dialect use were also examined. The conclusion is that
male speakers of both ages and education levels are mostly interested in maintaining
the dialect. The smallest number of speakers who are in the care of the dialect and use
the dialect in everyday conversation is in the group of highly educated women. The
majority of interviewed Vranjanians are aware of their ability to control speech, which
means that they are prone to diglossive behavior. Qualitative and quantitative analysis of the data collected revealed that young male Vranjanian people are most attached to
the dialect, and that women of higher education use dialectal elements in speech in the
least. The dialectal lines that are most amenable to adaptation could be presented in
the order of susceptibility levels: consonant dz, semi-vowel ǝ, vocative in -e, present
3rd person plural in -v, -ја form, enclitic gu, enclitic gi, enclitics ne, ni, ve, vi, lexis, the
analytical declination, infi nitives. Such an analysis of the selection of dialect features
in order to adapt to the standard also points to the possible internal development of the
dialect itself. This would mean that the most subtle lines would gradually disappear
from the dialectal structure. It is uncertain whether they will be completely lost and
when such changes will occur.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Говор Врања кроз призму диглосивности
T1  - Говор города Вранье через призму диглоссии
T1  - Vranje Speech Through the Prism of Diglossia
SP  - 77
EP  - 105
VL  - 76
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2001077T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264
ER  - 
@article{
author = "Трајковић, Татјана Г. and Михајловић, Милица М.",
year = "2020",
abstract = "У раду се анализира диглосивно понашање говорника који су представници врањског вернакулара. Испитивана је диглосија у врањском
градском говору двеју група – ученика и наставника, чиме су обухваћене
и друге друштвене варијабле: порекло, пол, образовање, старост. Одабране су одговарајуће језичке варијабле, које представљају основне одлике
врањског говора: африката ѕ, полугласник, вокатив на -е код именица на
-ка, заменичке енклитике гу, ги, не, ни, ве, ви, аналитичка деклинација, презент 3. л. мн. на -в, радни гл. придев м. р. јд. на -ја, футурске форме без инфинитива, лексема татко. Квалитативном и квантитативном анализом укрштених варијабли дошло се до закључака о заступљености дијалекатских
форми у свакодневном говору Врањанаца и о нивоу језичког адаптирања,
односно о пребацивању кода у одговарајућим говорним ситуацијама.
Највећу диглосивност показале су женске високообразоване особе, а
најмању средњошколци мушког пола. Истраживање је потврдило да су
поједине дијалекатске категорије подложније изменама, а да се неке друге
адаптирају у знатно мањој мери. Овакви закључци упућују и на тенденције
у развоју самог дијалекта., В статье представлены результаты исследования диглоссии в говоре жителей города Вранье. Это опрос, проведенный путем анкетирования двух групп
представителей народного языка города Вранье. Были отобраны группы учащихся старших классов из Вранье и учителей, преподающих в тех же школах.
Таким образом, отслеживались социальные переменные: происхождение, возраст, образование и пол. Типичные черты речи Вранье были выбраны из языковых переменных: аффриката дз (дзиндза), полугласный ǝ (данǝс), звательный
падеж на -e у существительных на -ка (стринке), энклитические местоимения
(гу, ги, не, ни, ве, ви), аналитическое склонение (с мајку ми, с мене, на мене
ми вика, давам на њега), настоящее время 3 лица множественного числа на -в
(радив), действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного числа на -ја (викнаја), формы футура без инфинитива (ће паднеш,
ће дође), лексема татко. Вышеупомянутые категории также включают дополнительные диалектные особенности, характеризующие речь г. Вранье: рефлекс
-на- < -нѫ- у глаголов третьей группы Белича, притяжательный дательный падеж, дублирование объекта, выраженный аналитизм в склонении, аналитизм в
спряжении. Цель исследования – определить является ли диглоссивное поведение присущим носителям языка в г. Вранье и как происходит переключение кода
в определенных речевых ситуациях. Отношение респондентов к использованию
диалектов также было изучено. Опрос показал, что мужчины, независимо от
возраста и уровня образования, в большинстве случаев заинтересованы в поддержании диалекта. Наименьшее число говорящих, выступающих за сохранение диалекта и его употребление в ежедневной речи относятся к группе высокообразованных женщин. Большинство опрошенных во Вранье осознают свою
способность контролировать речь, что означает, что они склонны к диглоссивному поведению. Качественный и количественный анализ собранных данных
показал, что молодые мужчины больше всех привязаны к диалекту и что жен-
щины с высшим образованием меньше всех используют диалектные элементы
в речи. Диалектные черты, которые наиболее поддаются адаптации, могут быть
представлены в порядке уровней восприимчивости: аффриката дз, полугласный
ǝ, звательный падеж на -e, настоящее время 3 лица множественного числа на -в,
действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного
числа на -ја, энклитика гу, энклитика ги, энклитика не, ни, ве, ви, лексика, аналитическое склонение, инфинитив. Такой анализ выбранных характеристик диалекта с целью адаптации к стандарту также указывает на возможное внутреннее
развитие самого диалекта. Это будет означать, что самые восприимчивые черты
постепенно будут исчезать из структуры диалекта. Неясно, будут ли они полностью потеряны и когда произойдут такие изменения., The paper presents the results of diglossia research in the speech of Vranje. This
is a survey conducted through the poll of two groups of representatives of the Vranje
vernacular. Groups of fi nal year high school students from Vranje and teachers teaching
in the same schools were selected. In this way, social variables were monitored:
origin, age, education and gender. Typical features of Vranje speech were selected
from the language variables: consonant dz (dzindza), semi-vowel ǝ (danǝs), vocative
in -e (strinke), enclitic pronouns (gu, gi, ne, ni, ve, vi), the analytical declination (s
majku mi, s mene, na mene mi vika, davam na njega), present 3rd person plural in
-v, present participle, masculine, singular in -ја, future forms without infi nitives
(će padneš, će dođe), lexeme tatko. The above categories also include additional
dialectic features marked by Vranje speech: verb forms in -nа-, possessive dative,
object reduplication, express analyticism in declination, analyticism in conjugation.
The aim of the research is to determine whether diglossive behavior is intrinsic to
native Vranje speakers and how code switching occurs in certain speech situations.
Speakers’ attitudes toward dialect use were also examined. The conclusion is that
male speakers of both ages and education levels are mostly interested in maintaining
the dialect. The smallest number of speakers who are in the care of the dialect and use
the dialect in everyday conversation is in the group of highly educated women. The
majority of interviewed Vranjanians are aware of their ability to control speech, which
means that they are prone to diglossive behavior. Qualitative and quantitative analysis of the data collected revealed that young male Vranjanian people are most attached to
the dialect, and that women of higher education use dialectal elements in speech in the
least. The dialectal lines that are most amenable to adaptation could be presented in
the order of susceptibility levels: consonant dz, semi-vowel ǝ, vocative in -e, present
3rd person plural in -v, -ја form, enclitic gu, enclitic gi, enclitics ne, ni, ve, vi, lexis, the
analytical declination, infi nitives. Such an analysis of the selection of dialect features
in order to adapt to the standard also points to the possible internal development of the
dialect itself. This would mean that the most subtle lines would gradually disappear
from the dialectal structure. It is uncertain whether they will be completely lost and
when such changes will occur.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Говор Врања кроз призму диглосивности, Говор города Вранье через призму диглоссии, Vranje Speech Through the Prism of Diglossia",
pages = "77-105",
volume = "76",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2001077T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264"
}
Трајковић, Т. Г.,& Михајловић, М. М.. (2020). Говор Врања кроз призму диглосивности. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 76(1), 77-105.
https://doi.org/10.2298/JFI2001077T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264
Трајковић ТГ, Михајловић ММ. Говор Врања кроз призму диглосивности. in Јужнословенски филолог. 2020;76(1):77-105.
doi:10.2298/JFI2001077T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264 .
Трајковић, Татјана Г., Михајловић, Милица М., "Говор Врања кроз призму диглосивности" in Јужнословенски филолог, 76, no. 1 (2020):77-105,
https://doi.org/10.2298/JFI2001077T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264 .

O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине

Реметић, Слободан Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10346
AB  - У раду се износе трагови једне старе падежне конструкције у говору источнобосанских Ера. У примерима генитива издвајања из скупине (То млоги доктора не-зна, није те ствари никад радијо; Која-но вас
има брата у Њемачкој, заборавила сам) аутор види резултат дијалекатске
интерференције, особину преузету из говора суседа Бошњака, носилаца
исто чнобосанског дијалекта.
AB  - В работе приведены подтверждения генитива выделения из группы (примеры типа: То млоги доктора не-зна, није те ствари никад
радијо; Даће бог да и-мени њија нека допане једног дана) в говоре восточно-боснийских эров, где, несомненно, вошли под влиянием соседей
бошняков, носителей восточно-боснийского диалекта.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине
T1  - К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы
SP  - 571
EP  - 576
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "2020",
abstract = "У раду се износе трагови једне старе падежне конструкције у говору источнобосанских Ера. У примерима генитива издвајања из скупине (То млоги доктора не-зна, није те ствари никад радијо; Која-но вас
има брата у Њемачкој, заборавила сам) аутор види резултат дијалекатске
интерференције, особину преузету из говора суседа Бошњака, носилаца
исто чнобосанског дијалекта., В работе приведены подтверждения генитива выделения из группы (примеры типа: То млоги доктора не-зна, није те ствари никад
радијо; Даће бог да и-мени њија нека допане једног дана) в говоре восточно-боснийских эров, где, несомненно, вошли под влиянием соседей
бошняков, носителей восточно-боснийского диалекта.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине, К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы",
pages = "571-576",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346"
}
Реметић, С. Н.. (2020). O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 571-576.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346
Реметић СН. O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине. in Наш језик. 2020;50(2):571-576.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346 .
Реметић, Слободан Н., "O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине" in Наш језик, 50, no. 2 (2020):571-576,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346 .

Лингвистичка запажања Григорија Божовића

Бојовић, Јована Д.

(Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9228
AB  - У раду се показује да је знаменити писац Григорије Божовић поседовао лингвистичка знања, те да је у многим својим текстовима указивао на одређена лингвистичка питања. Грађа је ексцерпирана из његових путописа, који броје око 1.500 штампаних страница. У овим документарним облицима, поред описа догађаја, људи, крајева и свега онога што је карактеристично за свет о коме пише, Божовић нам пружа увид и у говор одређеног краја, стилистичке особености говорника, у карактеристике саме реченице, у богатство и семантику појединих речи... У скицирању дијалекатских карактеристика писац указује на очуваност падежа, улогу показних заменица, на одсуство члана у реченици, a прави и занимљиве паралеле између говора различитих географских области. С обзиром на разноврсност лингвистичких питања која се јављају, применом критеријума лингвистичке дисциплинарности покушаћемо да извршимо класификацију на лингвостилистичке, социолингвистичке и системсколингвистичке погледе овог значајног српског писца,  које је он износио у својим путописима по Старој Србији почетком XX века.
AB  - On the collection of travel writings of Grigorije Bozovic, from the beginning of the twentieth century, the linguistic observations of this notable Serbian writer have been displayed. The analysis has shown that in these documentary forms, the linguistic discourse could be followed to a great extent. By the method of the linguistic disciplined quality, the lingiustic and stylistic observations of Grigorije Bozovic have been devided into linguistic, sociolinguistic and systemic-linguistic. This way, his attitudes concerning the theories of language, its beauty, richness and voicedness, have been differentiated, as well as the ones reffering to beauty and style of oratorical skill of gifted individuals from the various regions. His views of the specific characteristics of the local speech, in the context of historical circumstances, have also been revealed, as well as his testimonies of the semantics of particular words and expressions, the accent of local speech and the toponyms in the regions he has visited and described.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Лингвистичка запажања Григорија Божовића
T1  - LIinguistic comments of Grigorije Božović
SP  - 169
EP  - 185
VL  - 68
IS  - 1
DO  - doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228
ER  - 
@inbook{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У раду се показује да је знаменити писац Григорије Божовић поседовао лингвистичка знања, те да је у многим својим текстовима указивао на одређена лингвистичка питања. Грађа је ексцерпирана из његових путописа, који броје око 1.500 штампаних страница. У овим документарним облицима, поред описа догађаја, људи, крајева и свега онога што је карактеристично за свет о коме пише, Божовић нам пружа увид и у говор одређеног краја, стилистичке особености говорника, у карактеристике саме реченице, у богатство и семантику појединих речи... У скицирању дијалекатских карактеристика писац указује на очуваност падежа, улогу показних заменица, на одсуство члана у реченици, a прави и занимљиве паралеле између говора различитих географских области. С обзиром на разноврсност лингвистичких питања која се јављају, применом критеријума лингвистичке дисциплинарности покушаћемо да извршимо класификацију на лингвостилистичке, социолингвистичке и системсколингвистичке погледе овог значајног српског писца,  које је он износио у својим путописима по Старој Србији почетком XX века., On the collection of travel writings of Grigorije Bozovic, from the beginning of the twentieth century, the linguistic observations of this notable Serbian writer have been displayed. The analysis has shown that in these documentary forms, the linguistic discourse could be followed to a great extent. By the method of the linguistic disciplined quality, the lingiustic and stylistic observations of Grigorije Bozovic have been devided into linguistic, sociolinguistic and systemic-linguistic. This way, his attitudes concerning the theories of language, its beauty, richness and voicedness, have been differentiated, as well as the ones reffering to beauty and style of oratorical skill of gifted individuals from the various regions. His views of the specific characteristics of the local speech, in the context of historical circumstances, have also been revealed, as well as his testimonies of the semantics of particular words and expressions, the accent of local speech and the toponyms in the regions he has visited and described.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
booktitle = "Лингвистичка запажања Григорија Божовића, LIinguistic comments of Grigorije Božović",
pages = "169-185",
volume = "68",
number = "1",
doi = "doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228"
}
Бојовић, Ј. Д.. (2020). Лингвистичка запажања Григорија Божовића. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 68(1), 169-185.
https://doi.org/doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228
Бојовић ЈД. Лингвистичка запажања Григорија Божовића. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2020;68(1):169-185.
doi:doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228 .
Бојовић, Јована Д., "Лингвистичка запажања Григорија Божовића" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 68, no. 1 (2020):169-185,
https://doi.org/doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228 .

Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића

Савић, Сандра

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Сандра
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9536
AB  - The paper presents loanwords in the Terminology of home and furniture in
northernMetohija by Mileta Bukumiric from the lexical-semantic point of view.
The analysis is based on a corpus of 320 lexemes, organized into twelve lexicalsemantic
groups. The aim of the paper is to point out the origin of the loanwords
and their percentage representation within the lexical-semantic groups, as
representatives of different domains of reality.
AB  - У раду су са лексичко-семантичког аспекта представљене позајмљенице у
Терминологији куће и покућства у северној Метохији Милете Букумирића.
Анализа се заснива на корпусу од 320 лексема, које су организоване у дванаест лексичко-семантичких група. Циљ рада јесте да се укаже на порекло
позајмљеница и њихову процентуалну заступљеност у оквиру лексичко-семантичких група, као репрезената различитих домена стварности.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића
T1  - Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić
SP  - 247
EP  - 263
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536
ER  - 
@article{
author = "Савић, Сандра",
year = "2020",
abstract = "The paper presents loanwords in the Terminology of home and furniture in
northernMetohija by Mileta Bukumiric from the lexical-semantic point of view.
The analysis is based on a corpus of 320 lexemes, organized into twelve lexicalsemantic
groups. The aim of the paper is to point out the origin of the loanwords
and their percentage representation within the lexical-semantic groups, as
representatives of different domains of reality., У раду су са лексичко-семантичког аспекта представљене позајмљенице у
Терминологији куће и покућства у северној Метохији Милете Букумирића.
Анализа се заснива на корпусу од 320 лексема, које су организоване у дванаест лексичко-семантичких група. Циљ рада јесте да се укаже на порекло
позајмљеница и њихову процентуалну заступљеност у оквиру лексичко-семантичких група, као репрезената различитих домена стварности.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића, Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić",
pages = "247-263",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536"
}
Савић, С.. (2020). Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 6, 247-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536
Савић С. Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића. in Исходишта. 2020;6:247-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536 .
Савић, Сандра, "Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића" in Исходишта, 6 (2020):247-263,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536 .

Слика света Паштровића у Причањима Вука Дојчевића

Milosavljević, Tanja

(Петровац на Мору : Друштво за културни развој "Бауо", 2019)

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12266
AB  - Вука Дојчевића Стефана Митрова Љубише представљају својеврсну
интерпретацију слике света формирану на вишевековном искуству, традиционалним
духовним вредностима, специфичном поимању, доживљају и преосмишљавању
стварности паштровске локалне заједнице. Поглед на свет Паштровића манифестује се у
Љубишином делу кроз три сазнајна аспекта – преко језичке, фолклорне и уметничке слике
света, чији се репрезенти преплићу градећи јединствену и целовиту концептуалну и
језичку структуру. Разгртањем њених слојева одгонетају се кодови традиционалне духовне
културе Паштровића и особености језичког сазнања паштровске дијалекатске личности.
Циљ нашег рада је анализа елемената колективне перцепције, мишљења, сазнања, моралне
оцене, емоционалног односа према реалном окружењу, синкретисаних у пишчевом језику,
паштровском говору и фолклорним формама инкорпорираним у књижевни текст. На
основу добијених информација садржаних у лексиком значењу, фолклорној семантици и
наративном садржају, и на основу језичког израза, понашајног обрасца и ставова главног
књижевног лика, покушаћемо да реконструишемо црте менталитета и лингвокултурне
карактеристике Паштровића.
AB  - The volume Pričanja Vuka Dojčevića (The Storytelling of Vuk Dojčević), written by
Stefan Mitrov Ljubiša, presents a unique interpretation of the world formed based on several
centuries of experience, the traditional spiritual values, specific understanding and experience of
reality of the local community in Paštrovići. The rather naïve view of the world adopted in
Paštrovići is manifested in Ljubiša’s work through three cognitive aspects – through the
linguistic, folkloric and artistic image of the world, whose representations intertwine building a
unique and coherent conceptual and linguistic structure. By taking apart its layers, we can solve
the mystery of the codes of the linguistic knowledge of the Paštrovići dialectological personality.
The aim of this paper is the analyze the elements of the collective perception, opinions,
knowledge, and emotional relationship toward the environment, united in the author’s language,
the speech of Paštrovići, and the folklore forms incorporated into the literary text. Based on the
obtained information contained in the lexical meaning and semantics of proverbs, and based on
the linguistic expression, the behavioral patterns, and attitudes of the literary character, we will
attempt to reconstruct the main features of the mentality and liguacultural features of Paštrovići.
PB  - Петровац на Мору : Друштво за културни развој "Бауо"
PB  - Будва : Јавна установа Музеји и галерије Будве
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
C3  - Нематеријална културна баштина Паштровића
T1  - Слика света Паштровића у Причањима Вука Дојчевића
SP  - 265
EP  - 276
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12266
ER  - 
@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2019",
abstract = "Вука Дојчевића Стефана Митрова Љубише представљају својеврсну
интерпретацију слике света формирану на вишевековном искуству, традиционалним
духовним вредностима, специфичном поимању, доживљају и преосмишљавању
стварности паштровске локалне заједнице. Поглед на свет Паштровића манифестује се у
Љубишином делу кроз три сазнајна аспекта – преко језичке, фолклорне и уметничке слике
света, чији се репрезенти преплићу градећи јединствену и целовиту концептуалну и
језичку структуру. Разгртањем њених слојева одгонетају се кодови традиционалне духовне
културе Паштровића и особености језичког сазнања паштровске дијалекатске личности.
Циљ нашег рада је анализа елемената колективне перцепције, мишљења, сазнања, моралне
оцене, емоционалног односа према реалном окружењу, синкретисаних у пишчевом језику,
паштровском говору и фолклорним формама инкорпорираним у књижевни текст. На
основу добијених информација садржаних у лексиком значењу, фолклорној семантици и
наративном садржају, и на основу језичког израза, понашајног обрасца и ставова главног
књижевног лика, покушаћемо да реконструишемо црте менталитета и лингвокултурне
карактеристике Паштровића., The volume Pričanja Vuka Dojčevića (The Storytelling of Vuk Dojčević), written by
Stefan Mitrov Ljubiša, presents a unique interpretation of the world formed based on several
centuries of experience, the traditional spiritual values, specific understanding and experience of
reality of the local community in Paštrovići. The rather naïve view of the world adopted in
Paštrovići is manifested in Ljubiša’s work through three cognitive aspects – through the
linguistic, folkloric and artistic image of the world, whose representations intertwine building a
unique and coherent conceptual and linguistic structure. By taking apart its layers, we can solve
the mystery of the codes of the linguistic knowledge of the Paštrovići dialectological personality.
The aim of this paper is the analyze the elements of the collective perception, opinions,
knowledge, and emotional relationship toward the environment, united in the author’s language,
the speech of Paštrovići, and the folklore forms incorporated into the literary text. Based on the
obtained information contained in the lexical meaning and semantics of proverbs, and based on
the linguistic expression, the behavioral patterns, and attitudes of the literary character, we will
attempt to reconstruct the main features of the mentality and liguacultural features of Paštrovići.",
publisher = "Петровац на Мору : Друштво за културни развој "Бауо", Будва : Јавна установа Музеји и галерије Будве, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Нематеријална културна баштина Паштровића",
title = "Слика света Паштровића у Причањима Вука Дојчевића",
pages = "265-276",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12266"
}
Milosavljević, T.. (2019). Слика света Паштровића у Причањима Вука Дојчевића. in Нематеријална културна баштина Паштровића
Петровац на Мору : Друштво за културни развој "Бауо"., 265-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12266
Milosavljević T. Слика света Паштровића у Причањима Вука Дојчевића. in Нематеријална културна баштина Паштровића. 2019;:265-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12266 .
Milosavljević, Tanja, "Слика света Паштровића у Причањима Вука Дојчевића" in Нематеријална културна баштина Паштровића (2019):265-276,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12266 .

Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури

Ивановић Баришић, Милина М.; Радовановић, Драгана И.

(Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7389
AB  - Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију.
AB  - Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.
PB  - Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет
T2  - Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник
T1  - Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури
T1  - Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture
SP  - 327
EP  - 345
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина М. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију., Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет",
journal = "Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник",
booktitle = "Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури, Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture",
pages = "327-345",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389"
}
Ивановић Баришић, М. М.,& Радовановић, Д. И.. (2019). Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури. in Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник
Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет.(2), 327-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389
Ивановић Баришић ММ, Радовановић ДИ. Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури. in Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник. 2019;(2):327-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389 .
Ивановић Баришић, Милина М., Радовановић, Драгана И., "Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури" in Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник, no. 2 (2019):327-345,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389 .

Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект

Ивановић Баришић, Милина М.; Радовановић, Драгана И.

(Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7388
AB  - Housing tradition is an important aspect of life in the country. It
reflects the living standard of the household, personal attitudes
towards the living space and the ways to furnish it. The paper analyses
important aspects of the housing tradition and organization of
life within the households in Valjevska Podgorina. The inventory of
lexemes, terms related to house and household, bears testimony to a
traditional culture that combines a variety of historical, ethnocultural,
and linguocultural elements and factors.
AB  - Култура становања је једна од битних одредница живота традиционалне сеоске заједнице. Одраз је имовног стања појединачног домаћинства, сопствених схватања како треба да изгледа простор у којем се живи, али и начина опремања истог. У раду ће се указати на неке од најбитнијих карактеристика традиционалне организације становања у Ваљевској Подгорини. Инвентар лексема, односно назива за кућу и окућницу добро сведочи о једном традиционалном типу културе у којем се сучељавају различити историјски, етнокултурни и лингвокултуролошки моменти.
PB  - Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет
T2  - Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy
T1  - Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект
T1  - Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects
SP  - 3
EP  - 14
VL  - 69
IS  - 2
DO  - 10.5937/ZRFFP49-22128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина М. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "Housing tradition is an important aspect of life in the country. It
reflects the living standard of the household, personal attitudes
towards the living space and the ways to furnish it. The paper analyses
important aspects of the housing tradition and organization of
life within the households in Valjevska Podgorina. The inventory of
lexemes, terms related to house and household, bears testimony to a
traditional culture that combines a variety of historical, ethnocultural,
and linguocultural elements and factors., Култура становања је једна од битних одредница живота традиционалне сеоске заједнице. Одраз је имовног стања појединачног домаћинства, сопствених схватања како треба да изгледа простор у којем се живи, али и начина опремања истог. У раду ће се указати на неке од најбитнијих карактеристика традиционалне организације становања у Ваљевској Подгорини. Инвентар лексема, односно назива за кућу и окућницу добро сведочи о једном традиционалном типу културе у којем се сучељавају различити историјски, етнокултурни и лингвокултуролошки моменти.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy",
title = "Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект, Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects",
pages = "3-14",
volume = "69",
number = "2",
doi = "10.5937/ZRFFP49-22128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388"
}
Ивановић Баришић, М. М.,& Радовановић, Д. И.. (2019). Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект. in Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy
Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет., 69(2), 3-14.
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-22128
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388
Ивановић Баришић ММ, Радовановић ДИ. Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект. in Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy. 2019;69(2):3-14.
doi:10.5937/ZRFFP49-22128
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388 .
Ивановић Баришић, Милина М., Радовановић, Драгана И., "Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект" in Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy, 69, no. 2 (2019):3-14,
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-22128 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388 .

Негативне метафоре у карактеризацији човека

Савић-Грујић, Ана Р.

(Ниш : Филозофски факултет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11995
AB  - This work deals with the metaphoric denotations of an individual in the speech of the Svrljig area, based on his negative physical traits. The corpus is comprised of more than 130 lexemes which were obtained by the research in the field, based on the Question-naire for collecting the anthropographic lexicon. The aim of this research was to establish the relationship between the negative phys-ical traits of an idividual and different entities from his environment through the prism of metaphoric denotations.
AB  - У овом раду представљена су метафоричка именовања човека у говорима сврљишког краја, заснована на негативним физичким особинама. Корпус чини више од 130 лексема, до којих се дошло тренским истраживањем на основу Упитника за прикупљање антропографске лексике. Циљ истраживања јесте да кроз призму метафоричких именовања, насталих путем асоцијативне идентификације, успоставимо везу измеёу човека негативних физичких особина и различитих ентитета из њего-вог окружења.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику = Опсцена и друга колоквијална лексика во српскиот и македонскиот јазик : зборник радова са научног скупа Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику одржаног 19. априла 2019. године у Нишу
T1  - Негативне метафоре у карактеризацији човека
T1  - Negative Metaphors in the Characterization of an Individual
SP  - 313
EP  - 325
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11995
ER  - 
@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2019",
abstract = "This work deals with the metaphoric denotations of an individual in the speech of the Svrljig area, based on his negative physical traits. The corpus is comprised of more than 130 lexemes which were obtained by the research in the field, based on the Question-naire for collecting the anthropographic lexicon. The aim of this research was to establish the relationship between the negative phys-ical traits of an idividual and different entities from his environment through the prism of metaphoric denotations., У овом раду представљена су метафоричка именовања човека у говорима сврљишког краја, заснована на негативним физичким особинама. Корпус чини више од 130 лексема, до којих се дошло тренским истраживањем на основу Упитника за прикупљање антропографске лексике. Циљ истраживања јесте да кроз призму метафоричких именовања, насталих путем асоцијативне идентификације, успоставимо везу измеёу човека негативних физичких особина и различитих ентитета из њего-вог окружења.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику = Опсцена и друга колоквијална лексика во српскиот и македонскиот јазик : зборник радова са научног скупа Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику одржаног 19. априла 2019. године у Нишу",
booktitle = "Негативне метафоре у карактеризацији човека, Negative Metaphors in the Characterization of an Individual",
pages = "313-325",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11995"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2019). Негативне метафоре у карактеризацији човека. in Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику = Опсцена и друга колоквијална лексика во српскиот и македонскиот јазик : зборник радова са научног скупа Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику одржаног 19. априла 2019. године у Нишу
Ниш : Филозофски факултет., 313-325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11995
Савић-Грујић АР. Негативне метафоре у карактеризацији човека. in Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику = Опсцена и друга колоквијална лексика во српскиот и македонскиот јазик : зборник радова са научног скупа Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику одржаног 19. априла 2019. године у Нишу. 2019;:313-325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11995 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Негативне метафоре у карактеризацији човека" in Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику = Опсцена и друга колоквијална лексика во српскиот и македонскиот јазик : зборник радова са научног скупа Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику одржаног 19. априла 2019. године у Нишу (2019):313-325,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11995 .

Лексички синоними у Речнику пастирства југоисточне Србије

Савић-Грујић, Ана Р.

(Темишвар : Западни универзитет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11990
AB  - У раду су представљени лексички синоними ексцерпирани из
Речника пастирства југоисточне Србије Н. Богдановића. Одабиром
једног броја именичких и придевских лексичких јединица показано
је да су широка територија, више дијалекатских типова у оквиру
призренско-тимочке дијалекатске области, као и различит утицај
старине и других веза условили појаву великог броја речи код којих
се на семантичком плану реализује значењска блискост. Такође,
истакнуто је да се синонимија обично успоставља на нивоу веће
целине (два дијалекатска типа у оквиру призренско-тимочке
дијалекатске области или два села у оквиру једног дијалектаског
типа) и да исти говорник никада истовремено неће употребити две
лексеме са истим значењем.
PB  - Темишвар : Западни универзитет
T2  - Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана
T1  - Лексички синоними у Речнику пастирства југоисточне Србије
SP  - 219
EP  - 227
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11990
ER  - 
@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2019",
abstract = "У раду су представљени лексички синоними ексцерпирани из
Речника пастирства југоисточне Србије Н. Богдановића. Одабиром
једног броја именичких и придевских лексичких јединица показано
је да су широка територија, више дијалекатских типова у оквиру
призренско-тимочке дијалекатске области, као и различит утицај
старине и других веза условили појаву великог броја речи код којих
се на семантичком плану реализује значењска блискост. Такође,
истакнуто је да се синонимија обично успоставља на нивоу веће
целине (два дијалекатска типа у оквиру призренско-тимочке
дијалекатске области или два села у оквиру једног дијалектаског
типа) и да исти говорник никада истовремено неће употребити две
лексеме са истим значењем.",
publisher = "Темишвар : Западни универзитет",
journal = "Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана",
booktitle = "Лексички синоними у Речнику пастирства југоисточне Србије",
pages = "219-227",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11990"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2019). Лексички синоними у Речнику пастирства југоисточне Србије. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана
Темишвар : Западни универзитет., 219-227.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11990
Савић-Грујић АР. Лексички синоними у Речнику пастирства југоисточне Србије. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана. 2019;:219-227.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11990 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Лексички синоними у Речнику пастирства југоисточне Србије" in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана (2019):219-227,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11990 .

Посуде за алкохолна пића у Ваљевској Подгорини

Марковић, Бранкица

(Нови Сад : Матица Српска, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Марковић, Бранкица
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9473
AB  - У раду
су представљени
називи
за посуде,
делове
посуда
и справе
и алатке
које
се користе
при производњи
и чувању
алкохолних
пића
у Ваљевској
Подгорини.
Такође,
извршено
је
и поређење
са грађом
из других
крајева:
Војводина
(Терминологија
куће
и покућства
у Војводини),
Александровачка
жупа
(Жупски
виноградарски
речник),
северна
Метохија
(Терминологија
куће
и покућства
у северној
Метохији),
Братишковци
(Далмација)
(Виноградарска
лексика
Братишковаца),
Бањани
(Црна
Гора)
(Терминологија
куће
и покућства
Бањана)
и Лијевче
поље
и Жупа
(Република
Српска)
(Терминологија
куће
и
покућства
у Лијевчу
пољу
и Жупи).
3 С обзиром
на то да са
подручја
Ваљевске Подгорине, осим књиге
Ткачка
терминологија
села
Скадра
код Ваљева
Ане Ивковић,
нема
радова
из
дијалекатске
лексике
ово ће бити
скроман
прилог
тој области.
AB  - This paper
presents
names
for the vessels,
parts of the vessels,
devices
and tools
used for production
and storage
of alcoholic
beverages
in Valjevska
Podgorina.
Also,
the comparison
has been performed
with
the data
gathered
from some
other
regions,
such as: Vojvodina,
Zupa
of
Aleksandrovac,
North Metohija,
Bratiskovci
in Dalmatia,
Banjani
in
Montenegro,
Lijevce
Polje
and Zupa
in Republic
of Srpska.
Considering
the fact, that (except
for the monography
“Tkačka
terminologija
sela
Skadra
kod Valjeva”
by Ana Ivković)
there
are no published
papers
in the field
of dialectological
lexis
concerning
the Valjevska
Podgorina
region,
this could
provide
a modest
yet a significant
contribution
to the
mentioned
field
of research,
as well as motivation
for some
similar
future
researches.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
T1  - Посуде за алкохолна пића у Ваљевској Подгорини
T1  - Vessels for Alcoholic Beverage in Valjevska Podgorina
SP  - 141
EP  - 154
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9473
ER  - 
@inbook{
author = "Марковић, Бранкица",
year = "2019",
abstract = "У раду
су представљени
називи
за посуде,
делове
посуда
и справе
и алатке
које
се користе
при производњи
и чувању
алкохолних
пића
у Ваљевској
Подгорини.
Такође,
извршено
је
и поређење
са грађом
из других
крајева:
Војводина
(Терминологија
куће
и покућства
у Војводини),
Александровачка
жупа
(Жупски
виноградарски
речник),
северна
Метохија
(Терминологија
куће
и покућства
у северној
Метохији),
Братишковци
(Далмација)
(Виноградарска
лексика
Братишковаца),
Бањани
(Црна
Гора)
(Терминологија
куће
и покућства
Бањана)
и Лијевче
поље
и Жупа
(Република
Српска)
(Терминологија
куће
и
покућства
у Лијевчу
пољу
и Жупи).
3 С обзиром
на то да са
подручја
Ваљевске Подгорине, осим књиге
Ткачка
терминологија
села
Скадра
код Ваљева
Ане Ивковић,
нема
радова
из
дијалекатске
лексике
ово ће бити
скроман
прилог
тој области., This paper
presents
names
for the vessels,
parts of the vessels,
devices
and tools
used for production
and storage
of alcoholic
beverages
in Valjevska
Podgorina.
Also,
the comparison
has been performed
with
the data
gathered
from some
other
regions,
such as: Vojvodina,
Zupa
of
Aleksandrovac,
North Metohija,
Bratiskovci
in Dalmatia,
Banjani
in
Montenegro,
Lijevce
Polje
and Zupa
in Republic
of Srpska.
Considering
the fact, that (except
for the monography
“Tkačka
terminologija
sela
Skadra
kod Valjeva”
by Ana Ivković)
there
are no published
papers
in the field
of dialectological
lexis
concerning
the Valjevska
Podgorina
region,
this could
provide
a modest
yet a significant
contribution
to the
mentioned
field
of research,
as well as motivation
for some
similar
future
researches.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи",
booktitle = "Посуде за алкохолна пића у Ваљевској Подгорини, Vessels for Alcoholic Beverage in Valjevska Podgorina",
pages = "141-154",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9473"
}
Марковић, Б.. (2019). Посуде за алкохолна пића у Ваљевској Подгорини. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
Нови Сад : Матица Српска., 141-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9473
Марковић Б. Посуде за алкохолна пића у Ваљевској Подгорини. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи. 2019;:141-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9473 .
Марковић, Бранкица, "Посуде за алкохолна пића у Ваљевској Подгорини" in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи (2019):141-154,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9473 .

Концептуализација госта и домаћина у језичком сазнању призренских Срба

Милосављевић, Тања

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10672
AB  - Прагматички и семиотички аспект гостопримства могуће је дешифровати
и интерпретирати преко семантичког смисла лексичких јединица којима је
концепт разрађен на језичкој слици света. Обичај одласка у госте устаљени је
образац очувања контаката и уопштени модел оплемењивања патријархално
утврђених међуљудских односа. Конзервативна схватања актуелизују се у
обичајима везаним за припрему и одлазак у госте и дочекивању гостију, а
културно-социјални феномен гостовања у култури призренских Срба може
се реконструисати преко концепта гостопримство и његових једрених конституената гост и домаћин.
AB  - The pragmatic and semiotic aspect of hospitality can be deciphered and interpreted
through the semantic meaning of lexical units that elaborate this concept in
the linguistic landscape of the world. The custom of visiting/paying a visit is a
well-established pattern of maintaining contacts and a general model of refi ning
patriarchal relationships. Conservative views are actualized in customs associated
with preparing for and paying visits and receiving guests and so the socio-cultural
phenomenon of paying visits in the culture of Prizren Serbs can be reconstructed
through the concept of hospitality and its pivotal constituents of guest/visitor and
host.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Косовско-метохијски зборник
T1  - Концептуализација госта и домаћина у језичком сазнању призренских Срба
T1  - The Conceptualization of Guest and Host in the Linguistic Experience of the Prizren Serbs
SP  - 173
EP  - 184
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10672
ER  - 
@article{
author = "Милосављевић, Тања",
year = "2019",
abstract = "Прагматички и семиотички аспект гостопримства могуће је дешифровати
и интерпретирати преко семантичког смисла лексичких јединица којима је
концепт разрађен на језичкој слици света. Обичај одласка у госте устаљени је
образац очувања контаката и уопштени модел оплемењивања патријархално
утврђених међуљудских односа. Конзервативна схватања актуелизују се у
обичајима везаним за припрему и одлазак у госте и дочекивању гостију, а
културно-социјални феномен гостовања у култури призренских Срба може
се реконструисати преко концепта гостопримство и његових једрених конституената гост и домаћин., The pragmatic and semiotic aspect of hospitality can be deciphered and interpreted
through the semantic meaning of lexical units that elaborate this concept in
the linguistic landscape of the world. The custom of visiting/paying a visit is a
well-established pattern of maintaining contacts and a general model of refi ning
patriarchal relationships. Conservative views are actualized in customs associated
with preparing for and paying visits and receiving guests and so the socio-cultural
phenomenon of paying visits in the culture of Prizren Serbs can be reconstructed
through the concept of hospitality and its pivotal constituents of guest/visitor and
host.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Косовско-метохијски зборник",
title = "Концептуализација госта и домаћина у језичком сазнању призренских Срба, The Conceptualization of Guest and Host in the Linguistic Experience of the Prizren Serbs",
pages = "173-184",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10672"
}
Милосављевић, Т.. (2019). Концептуализација госта и домаћина у језичком сазнању призренских Срба. in Косовско-метохијски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(8), 173-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10672
Милосављевић Т. Концептуализација госта и домаћина у језичком сазнању призренских Срба. in Косовско-метохијски зборник. 2019;(8):173-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10672 .
Милосављевић, Тања, "Концептуализација госта и домаћина у језичком сазнању призренских Срба" in Косовско-метохијски зборник, no. 8 (2019):173-184,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10672 .

Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености

Милорадовић, Софија

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10673
AB  - У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, потом се
даје сведен преглед свих досадашњих сазнања о њима и представљају се основне особине које их одликују, како би се на основу свега тога утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена језичка питања, те следствено томе
назначили могући правци и дале солидне смернице за будућа дијалектолошка
истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије.
AB  - This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects in Kosovo
and Metohija within their dialectal formation, and offers a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and monographs
– with a presentation of their elementary characteristics. On that basis, we
compiled a list of underexplored units and under-researched linguistic questions,
proposing possible directions and several guidelines for the future dialectological
research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Косовско-метохијски зборник
T1  - Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености
T1  - The Kosovo-Resava Dialects in Kosovo and Metohija. Their Status Within the Dialectal Formation. An Overview of their Characteristics and Level of Exploration
SP  - 185
EP  - 226
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
abstract = "У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, потом се
даје сведен преглед свих досадашњих сазнања о њима и представљају се основне особине које их одликују, како би се на основу свега тога утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена језичка питања, те следствено томе
назначили могући правци и дале солидне смернице за будућа дијалектолошка
истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије., This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects in Kosovo
and Metohija within their dialectal formation, and offers a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and monographs
– with a presentation of their elementary characteristics. On that basis, we
compiled a list of underexplored units and under-researched linguistic questions,
proposing possible directions and several guidelines for the future dialectological
research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Косовско-метохијски зборник",
title = "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености, The Kosovo-Resava Dialects in Kosovo and Metohija. Their Status Within the Dialectal Formation. An Overview of their Characteristics and Level of Exploration",
pages = "185-226",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673"
}
Милорадовић, С.. (2019). Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености. in Косовско-метохијски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(8), 185-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673
Милорадовић С. Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености. in Косовско-метохијски зборник. 2019;(8):185-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673 .
Милорадовић, Софија, "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености" in Косовско-метохијски зборник, no. 8 (2019):185-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673 .

Судбина флексије именица косовско-метохијских призренско-јужноморавских говора

Младеновић, Радивоје

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Младеновић, Радивоје
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10674
AB  - This paper discusses the destiny of noun infl ection in Prizren-South Morava vernaculars
in Kosovo and Metohija. There are two distinct dialect areas in the analyzed
region. A special area of Prizren-South Morava vernaculars was formed in
the Metohija and Kosovo basins, and in Sirinićka Župa. East of this area the Kosovo-
Pomoravlje vernaculars are spoken. The most important difference between
these two areas is in the domain of noun infl ection. While analytism absolutely
dominates in the infl ection of nouns in the Kosovo-Pomoravlje vernaculars, the
infl ection of nouns of the Metohija-Kosovo-Sirinić area is only partly replaced by
analytism.
AB  - У раду се расправља о судбини именичке флексије у призренско-јужномо равским говорима Косова и Метохије. У анализираној зони формирана
су два дијалекатски издиференцирана ареала. У Метохијској и Косовској
котлини, затим у жупи Сиринић, оформљен је посебан ареал призренско-
-јужноморавских говора. Источно од овог поддијалекта смештени су косовскопоморавски говори. Најзначајнија разлика између ова два ареала тиче се
судбине именичке флексије. Док је у косовскопоморавским говорима у потпуности овладао аналитизам у именској флексији, у метохијско-косовско-
-сиринићком ареалу именичка флексија је само делимично уступила место
аналитизму.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Косовско-метохијски зборник
T1  - Судбина флексије именица косовско-метохијских призренско-јужноморавских говора
T1  - The Destiny of Noun Inflection in Prizren – South Morava Vernaculars of Kosovo and Metohija
SP  - 227
EP  - 250
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10674
ER  - 
@article{
author = "Младеновић, Радивоје",
year = "2019",
abstract = "This paper discusses the destiny of noun infl ection in Prizren-South Morava vernaculars
in Kosovo and Metohija. There are two distinct dialect areas in the analyzed
region. A special area of Prizren-South Morava vernaculars was formed in
the Metohija and Kosovo basins, and in Sirinićka Župa. East of this area the Kosovo-
Pomoravlje vernaculars are spoken. The most important difference between
these two areas is in the domain of noun infl ection. While analytism absolutely
dominates in the infl ection of nouns in the Kosovo-Pomoravlje vernaculars, the
infl ection of nouns of the Metohija-Kosovo-Sirinić area is only partly replaced by
analytism., У раду се расправља о судбини именичке флексије у призренско-јужномо равским говорима Косова и Метохије. У анализираној зони формирана
су два дијалекатски издиференцирана ареала. У Метохијској и Косовској
котлини, затим у жупи Сиринић, оформљен је посебан ареал призренско-
-јужноморавских говора. Источно од овог поддијалекта смештени су косовскопоморавски говори. Најзначајнија разлика између ова два ареала тиче се
судбине именичке флексије. Док је у косовскопоморавским говорима у потпуности овладао аналитизам у именској флексији, у метохијско-косовско-
-сиринићком ареалу именичка флексија је само делимично уступила место
аналитизму.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Косовско-метохијски зборник",
title = "Судбина флексије именица косовско-метохијских призренско-јужноморавских говора, The Destiny of Noun Inflection in Prizren – South Morava Vernaculars of Kosovo and Metohija",
pages = "227-250",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10674"
}
Младеновић, Р.. (2019). Судбина флексије именица косовско-метохијских призренско-јужноморавских говора. in Косовско-метохијски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(8), 227-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10674
Младеновић Р. Судбина флексије именица косовско-метохијских призренско-јужноморавских говора. in Косовско-метохијски зборник. 2019;(8):227-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10674 .
Младеновић, Радивоје, "Судбина флексије именица косовско-метохијских призренско-јужноморавских говора" in Косовско-метохијски зборник, no. 8 (2019):227-250,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10674 .

О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –

Радовановић, Драгана И.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9528
AB  - У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –
SP  - 389
EP  - 402
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528
ER  - 
@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –",
pages = "389-402",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528"
}
Радовановић, Д. И.. (2019). О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 5, 389-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528
Радовановић ДИ. О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –. in Исходишта. 2019;5:389-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528 .
Радовановић, Драгана И., "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –" in Исходишта, 5 (2019):389-402,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528 .

О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима

Симић, Зоран М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Симић, Зоран М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10352
AB  - В работе на основании подробного обзора диалектологических
источников речь идет о подходах в прежних исследованиях синтаксиса
падежей в герцеговинско-краинском диалекте. Замечается большая пестрота в отношении инвентаря синтаксических черт и способа их представления, чаще присутствие характерных диалектизмов и отсутствие
более точного толкования рассматриваемых явлений, целью которого
является создание более ясного представления об употреблении и значении определенной падежной модели. Среди работ, занимающихся
более широкими синтаксическими проблемными вопросами, четко
выделяются работы с традиционным подходом группировки значений
вокруг падежной формы и работы с подходом «от семантики к ее формальному выражению».
Указывается на значение структурального метода, т. е. на установление позиции предложно-падежных единиц в структурной сети
соответствующего семантического поля, что подразумевает подробный семантический анализ лексических экспонентов и анализ ингерентной семантики управляющего члена словосочетания. Чтобы легче
сравнить однородные синтаксические данные среди говоров, в центре
внимания исследовательского подхода оказалась семантика падежных
конструкций.
Качественности одного синтаксического анализа способствует
более объемистый диалектный корпус, полная эксцерпция материала,
обязательно дан необходимый более широкий контекст ради понимания и дифференцирования видоизменений, и равноправный подход к конкретным единицам несмотря на их диалектный, специфический
или стандартный характер.
AB  - У раду се на основу детаљног увида у дијалектолошке изворе говори о
приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишком дијалекту. Уочава се велика шароликост у инвентару синтаксичких црта и начинима њиховог презентовања, чешће регистровање изразитих
дијалектизама, те недостатак минуциозније интерпретације посматраних
појава. Међу радовима који шире захватају синтаксичку проблематику јасно
се издвајају радови с примењеним традиционалним приступом груписања
значења око падежне форме и радови с приступом „од семантике ка
њеном формалном изразу“. Указује се на значај структуралног метода, тј.
утврђивања позиције предлошко-падежних јединица у структурној мрежи
одговарајућег семантичког поља, те се предност даје истраживачком приступу који у фокусу има семантику падежних конструкција.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима
T1  - К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах
SP  - 663
EP  - 677
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10352
ER  - 
@article{
author = "Симић, Зоран М.",
year = "2019",
abstract = "В работе на основании подробного обзора диалектологических
источников речь идет о подходах в прежних исследованиях синтаксиса
падежей в герцеговинско-краинском диалекте. Замечается большая пестрота в отношении инвентаря синтаксических черт и способа их представления, чаще присутствие характерных диалектизмов и отсутствие
более точного толкования рассматриваемых явлений, целью которого
является создание более ясного представления об употреблении и значении определенной падежной модели. Среди работ, занимающихся
более широкими синтаксическими проблемными вопросами, четко
выделяются работы с традиционным подходом группировки значений
вокруг падежной формы и работы с подходом «от семантики к ее формальному выражению».
Указывается на значение структурального метода, т. е. на установление позиции предложно-падежных единиц в структурной сети
соответствующего семантического поля, что подразумевает подробный семантический анализ лексических экспонентов и анализ ингерентной семантики управляющего члена словосочетания. Чтобы легче
сравнить однородные синтаксические данные среди говоров, в центре
внимания исследовательского подхода оказалась семантика падежных
конструкций.
Качественности одного синтаксического анализа способствует
более объемистый диалектный корпус, полная эксцерпция материала,
обязательно дан необходимый более широкий контекст ради понимания и дифференцирования видоизменений, и равноправный подход к конкретным единицам несмотря на их диалектный, специфический
или стандартный характер., У раду се на основу детаљног увида у дијалектолошке изворе говори о
приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишком дијалекту. Уочава се велика шароликост у инвентару синтаксичких црта и начинима њиховог презентовања, чешће регистровање изразитих
дијалектизама, те недостатак минуциозније интерпретације посматраних
појава. Међу радовима који шире захватају синтаксичку проблематику јасно
се издвајају радови с примењеним традиционалним приступом груписања
значења око падежне форме и радови с приступом „од семантике ка
њеном формалном изразу“. Указује се на значај структуралног метода, тј.
утврђивања позиције предлошко-падежних јединица у структурној мрежи
одговарајућег семантичког поља, те се предност даје истраживачком приступу који у фокусу има семантику падежних конструкција.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима, К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах",
pages = "663-677",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10352"
}
Симић, З. М.. (2019). О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 663-677.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10352
Симић ЗМ. О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима. in Наш језик. 2019;50(2):663-677.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10352 .
Симић, Зоран М., "О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):663-677,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10352 .

Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне

Савић-Грујић, Ана Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10350
AB  - Based on a cartographic representati on of various dialectical versions
of the lexeme zaova in the Prizren-Timok dialect areal, the territorial distribution
of the continuant sonant -l in a syllable-fi nal position has been
presented, an idiosyncrasy of this part of the Serbian linguistic territory.
The material used in the study was excerpted from the material compiled
for Volume I of the Serbian Dialectological Atlas, and further expanded by
the use of relevant dialectic material from dictionaries from the same speech
area. An overview of the monographic descriptions of the Prizren-Timok
speech provided an abundance of data and enabled the precise overview of
this linguistic facet.
AB  - У овом раду је картографским представљањем различитих дијалекатских ликова лексеме заова (зьлва, зьªлва, зьвла, залва, зьва, зьава, зава)
на призренско-тимочком дијалекатском ареалу указано на територијалну
распрострањеност континуаната сонанта л на крају слога, спецификума
овог дела српске језичке територије. Грађа је ексцерпирана из материјала
прикупљеног за I том Српског дијалектолошког атласа и допуњена релевантном дијалекатском грађом из речника с истог говорног подручја. Преглед монографских описа призренско-тимочких говора пружио је обиље података и омогућио прецизно сагледавање ове лингвистичке датости.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне
T1  - The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone
SP  - 645
EP  - 653
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10350
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2019",
abstract = "Based on a cartographic representati on of various dialectical versions
of the lexeme zaova in the Prizren-Timok dialect areal, the territorial distribution
of the continuant sonant -l in a syllable-fi nal position has been
presented, an idiosyncrasy of this part of the Serbian linguistic territory.
The material used in the study was excerpted from the material compiled
for Volume I of the Serbian Dialectological Atlas, and further expanded by
the use of relevant dialectic material from dictionaries from the same speech
area. An overview of the monographic descriptions of the Prizren-Timok
speech provided an abundance of data and enabled the precise overview of
this linguistic facet., У овом раду је картографским представљањем различитих дијалекатских ликова лексеме заова (зьлва, зьªлва, зьвла, залва, зьва, зьава, зава)
на призренско-тимочком дијалекатском ареалу указано на територијалну
распрострањеност континуаната сонанта л на крају слога, спецификума
овог дела српске језичке територије. Грађа је ексцерпирана из материјала
прикупљеног за I том Српског дијалектолошког атласа и допуњена релевантном дијалекатском грађом из речника с истог говорног подручја. Преглед монографских описа призренско-тимочких говора пружио је обиље података и омогућио прецизно сагледавање ове лингвистичке датости.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне, The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone",
pages = "645-653",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10350"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2019). Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 645-653.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10350
Савић-Грујић АР. Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне. in Наш језик. 2019;50(2):645-653.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10350 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):645-653,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10350 .

О релационим микротопонимима у Рађевини

Петровић-Савић, Мирјана С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Петровић-Савић, Мирјана С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10341
AB  - В работе анализировано около ста топонимов, мотивированных
положением в пространстве. Мы называем их реляционными микротопонимами. Выделены предлоги, находящиеся в топонимах предложно-падежной конструкции и в топонимах, возникших сращением
предлога с именем существительным. Дана и семантика имен существительных, служащих ориентиром при возникновении реляционных
микротопонимов. Следуя за предлогами в топонимии области Радевина через реляционные микротопонимы, мы получили информацию о
конфигурации местности, о типе объектов, преобладающих при наименовании других местоположений, причем мы подтвердили и наличие
ранее известных диалектных особенностей исследуемой области.
AB  - У раду ћемо дати преглед микротопонима мотивисаних положајем у
простору на терену Рађевине. Издвојићемо предлоге који се јављају у топонимима предлошко-падежне конструкције и у топонима који су настали
срастањем предлога са именицом. Даћемо и семантику именица које су послужиле као оријентири при настајању релационих микротопонима.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О релационим микротопонимима у Рађевини
T1  - К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина
SP  - 699
EP  - 705
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10341
ER  - 
@article{
author = "Петровић-Савић, Мирјана С.",
year = "2019",
abstract = "В работе анализировано около ста топонимов, мотивированных
положением в пространстве. Мы называем их реляционными микротопонимами. Выделены предлоги, находящиеся в топонимах предложно-падежной конструкции и в топонимах, возникших сращением
предлога с именем существительным. Дана и семантика имен существительных, служащих ориентиром при возникновении реляционных
микротопонимов. Следуя за предлогами в топонимии области Радевина через реляционные микротопонимы, мы получили информацию о
конфигурации местности, о типе объектов, преобладающих при наименовании других местоположений, причем мы подтвердили и наличие
ранее известных диалектных особенностей исследуемой области., У раду ћемо дати преглед микротопонима мотивисаних положајем у
простору на терену Рађевине. Издвојићемо предлоге који се јављају у топонимима предлошко-падежне конструкције и у топонима који су настали
срастањем предлога са именицом. Даћемо и семантику именица које су послужиле као оријентири при настајању релационих микротопонима.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О релационим микротопонимима у Рађевини, К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина",
pages = "699-705",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10341"
}
Петровић-Савић, М. С.. (2019). О релационим микротопонимима у Рађевини. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 699-705.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10341
Петровић-Савић МС. О релационим микротопонимима у Рађевини. in Наш језик. 2019;50(2):699-705.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10341 .
Петровић-Савић, Мирјана С., "О релационим микротопонимима у Рађевини" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):699-705,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10341 .

Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима

Милосављевић, Тања З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10299
AB  - The paper analyzes the verbal interpretation of the concept of health
in the Timok-Lužnica linguistic image of the world from a cognitive semantic
and linguacultural point of view. Based on the material compiled
from the Timočki dijalekatski rečnik (Dinić 2008), Rečnik pirotskog govora
(Zlatković 2014) and Rečnik govora Lužnice (Ćirić 2018), in which the concept
of health is represented, we attempted to reconstruct a model of conceptualization
of one of the basic axiological and linguacultural concepts
in the consciousness of the Timok-Lužnica dialectical persona. The analysis
has indicated that in the traditional linguistic and cultural knowledge of
the bearers of these south-east Serbian speeches, the concept of health is
primarily associated with physical composition and lack of bodily harm,
which is indicated by the semantics of the units which comprise the kernel
and central zone of the conceptual fi eld (здрав “one who is free from illness
or harm”, здравачьк “one who is quite healthy”, здрав здравишат
“completely healthy”; здравје, здравице / здравјице / здрављице “a favorable,
undisturbed state of the body in which vital functions are performed
normally”; здравеје / здравее “recovering from an illness”, заздравеје,
заздравује, заздрави “1. a wound that is healing, 2. recuperating”). From
the conceptual core marked by the semantic sign ‘health state of the human
body’ the ideographic image spreads into various categories of the objective
reality, where the proximal periphery is dominated by signs from the social
sphere of ‘greeting’ (здрави се, здрављева се, здравује се, изздравује се,
поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав / да си здрав, здраво-
живо, живо-здраво, здраво ли си) and ‘welcoming speechʼ (здравица,
здравичка, здрави), which is a verbal refl ection of the understanding of
health as an essential factor in the normal existential and social functioning
of an individual and the basic factor of maintaining a community.
AB  - У раду се са когнитивносемантичког и лингвокултуролошког становишта разматра вербална интерпретација концепта здравље на тимочко-лужничкој језичкој слици света. На материјалу којим је репрезентован
концепт здравља у Тимочком дијалекатском речнику (Динић 2008), Речнику пиротског говора (Златковић 2014) и Речнику говора Лужнице (Ћирић
2018) покушали смо да реконструишемо модел концептуализације једног од
базних аксиолошких и лингвокултурних концепата у језичком сазнању тимочко-лужничке дијалекатске личности. Анализа је показала да у традиционалном језичком и културном сазнању носилаца ових југоисточних српских
говора појам здравља примарно асоцира на физички састав и телесну
неозлеђеност, на шта указује семантика јединица које попуњавају језгрену
и централну зону концептуалног поља (здрав ,,који нема обољења ни
оштећења“, здравачьк ,,који је прилично здрав“, здрав здравишат ,,сасвим
здрав“; здравје, здравице / здравјице / здрављице ,,повољно, непоремећено
стање организма у коме се животне функције нормално обављају“; здравеје
/ здравее ,,опоравља се од болести“, заздравеје, заздравује, заздрави ,,1. зацели рана, 2. оздрави“). Из концептуалног језгра обележеног семантичким
знаком ʼздравствено стање организмаʼ идеографска слика шири се на различите категорије објективне стварности, при чему на ближој периферији
доминирају знаци из социјалне сфере ʼпоздравʼ (здрави се, здрављева се,
здравује се, изздравује се, поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав
/ да си здрав, здраво-живо, живо-здраво, здраво ли си) и ʼпоздравни говорʼ
(здравица, здравичка, здрави, наздрави, наздравује), што је вербални одраз
поимања здравља као суштинског чиниоца за нормално егзистенцијално и социјално функционисање појединца и основног фактора одржања
заједнице.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима
T1  - Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech
SP  - 687
EP  - 694
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10299
ER  - 
@article{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2019",
abstract = "The paper analyzes the verbal interpretation of the concept of health
in the Timok-Lužnica linguistic image of the world from a cognitive semantic
and linguacultural point of view. Based on the material compiled
from the Timočki dijalekatski rečnik (Dinić 2008), Rečnik pirotskog govora
(Zlatković 2014) and Rečnik govora Lužnice (Ćirić 2018), in which the concept
of health is represented, we attempted to reconstruct a model of conceptualization
of one of the basic axiological and linguacultural concepts
in the consciousness of the Timok-Lužnica dialectical persona. The analysis
has indicated that in the traditional linguistic and cultural knowledge of
the bearers of these south-east Serbian speeches, the concept of health is
primarily associated with physical composition and lack of bodily harm,
which is indicated by the semantics of the units which comprise the kernel
and central zone of the conceptual fi eld (здрав “one who is free from illness
or harm”, здравачьк “one who is quite healthy”, здрав здравишат
“completely healthy”; здравје, здравице / здравјице / здрављице “a favorable,
undisturbed state of the body in which vital functions are performed
normally”; здравеје / здравее “recovering from an illness”, заздравеје,
заздравује, заздрави “1. a wound that is healing, 2. recuperating”). From
the conceptual core marked by the semantic sign ‘health state of the human
body’ the ideographic image spreads into various categories of the objective
reality, where the proximal periphery is dominated by signs from the social
sphere of ‘greeting’ (здрави се, здрављева се, здравује се, изздравује се,
поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав / да си здрав, здраво-
живо, живо-здраво, здраво ли си) and ‘welcoming speechʼ (здравица,
здравичка, здрави), which is a verbal refl ection of the understanding of
health as an essential factor in the normal existential and social functioning
of an individual and the basic factor of maintaining a community., У раду се са когнитивносемантичког и лингвокултуролошког становишта разматра вербална интерпретација концепта здравље на тимочко-лужничкој језичкој слици света. На материјалу којим је репрезентован
концепт здравља у Тимочком дијалекатском речнику (Динић 2008), Речнику пиротског говора (Златковић 2014) и Речнику говора Лужнице (Ћирић
2018) покушали смо да реконструишемо модел концептуализације једног од
базних аксиолошких и лингвокултурних концепата у језичком сазнању тимочко-лужничке дијалекатске личности. Анализа је показала да у традиционалном језичком и културном сазнању носилаца ових југоисточних српских
говора појам здравља примарно асоцира на физички састав и телесну
неозлеђеност, на шта указује семантика јединица које попуњавају језгрену
и централну зону концептуалног поља (здрав ,,који нема обољења ни
оштећења“, здравачьк ,,који је прилично здрав“, здрав здравишат ,,сасвим
здрав“; здравје, здравице / здравјице / здрављице ,,повољно, непоремећено
стање организма у коме се животне функције нормално обављају“; здравеје
/ здравее ,,опоравља се од болести“, заздравеје, заздравује, заздрави ,,1. зацели рана, 2. оздрави“). Из концептуалног језгра обележеног семантичким
знаком ʼздравствено стање организмаʼ идеографска слика шири се на различите категорије објективне стварности, при чему на ближој периферији
доминирају знаци из социјалне сфере ʼпоздравʼ (здрави се, здрављева се,
здравује се, изздравује се, поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав
/ да си здрав, здраво-живо, живо-здраво, здраво ли си) и ʼпоздравни говорʼ
(здравица, здравичка, здрави, наздрави, наздравује), што је вербални одраз
поимања здравља као суштинског чиниоца за нормално егзистенцијално и социјално функционисање појединца и основног фактора одржања
заједнице.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима, Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech",
pages = "687-694",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10299"
}
Милосављевић, Т. З.. (2019). Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 687-694.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10299
Милосављевић ТЗ. Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима. in Наш језик. 2019;50(2):687-694.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10299 .
Милосављевић, Тања З., "Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):687-694,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10299 .

Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури

Јовановић, Владан З.; Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10297
AB  - В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење).
AB  - У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури
T1  - Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
SP  - 753
EP  - 763
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан З. and Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
abstract = "В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење)., У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури, Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре",
pages = "753-763",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297"
}
Јовановић, В. З.,& Милорадовић, С. Р.. (2019). Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297
Јовановић ВЗ, Милорадовић СР. Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик. 2019;50(2):753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .
Јовановић, Владан З., Милорадовић, Софија Р., "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):753-763,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .