TY  - JOUR
AU  - Simić, Nataša
AU  - Toković, Milena
AU  - Ђорђевић, Весна
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15920
AB  - This article studies the level of female scientists’ work satisfaction, and general and gender-related factors that would contribute to greater work satisfaction. We applied an interdisciplinary approach – we draw on Bronfenbrenner’s ecological model of (professional) development, sociological analysis of the context and linguistic analysis of the text. A hundred Serbian female scientists filled in the online questionnaire. They reported moderate satisfaction with their work. Thematic analysis of their answers yielded nine general work satisfaction improvement factors: Creating a fair and effective management and improving relations with superiors, Improving social relationships with peers (Bronfenbrenner’s micro– and meso-system), Improving technical resources, Increasing salaries, Professional improvement support, The modernization and application of scientific work, Improving human resources, Establishing transparent, consistent and fair system rules (exosystem) and Combating corruption and nepotism (macrosystem). Six gender-related factors were determined: Overcoming social obstacles related to pregnancy and child-care, Change in attitudes in cases of harassment (micro– and meso-system), Overcoming legal obstacles related to pregnancy and child-care, Change in procedures in cases of harassment (exosystem), Achieving
respect and equality, and Changing social image through personal efforts (macrosystem). Recommendations for policy and practice improvement are discussed in the light of the dominant values in the Serbian post-socialist transformation context.
AB  - Ovaj članak proučava nivo zadovolјstva poslom koje obavlјaju naučnice, kao i opšte i rodne faktore koji bi doprineli većem zadovolјstvu. Primenili smo interdisciplinarni pristup – koristili smo Bronfenbrenerov ekološki model (profesionalnog) razvoja, sociološku analizu konteksta i lingvističku analizu teksta. Stotinu srpskih naučnica popunilo je onlajn upitnik. One su izjavile da su umereno zadovolјne svojim poslom. Tematska analiza njihovih odgovora dala je devet opštih faktora pobolјšanja zadovolјstva poslom: stvaranje pravičnog i efikasnog menadžmenta i pobolјšanje odnosa sa nadređenima, pobolјšanje socijalnih odnosa s osobama na istoj poziciji (Bronfenbrenerov mikro i mezo sistem); pobolјšanje tehničkih resursa, povećanje plata, podrška stručnom usavršavanju, modernizacija i primena naučnog rada, unapređenje lјudskih resursa, uspostavlјanje transparentnih, doslednih i poštenih sistemskih pravila (egzosistem) i borba protiv korupcije i nepotizma (makrosistem). Određeno je šest rodno povezanih faktora: prevazilaženje socijalnih prepreka vezanih za trudnoću i brigu o deci, promena stavova u slučajevima uznemiravanja (mikro i mezo sistem), prevazilaženje zakonskih prepreka vezanih za trudnoću i brigu o deci, promena u postupcima u slučajevima uznemiravanja (egzosistem), postizanje poštovanja i jednakosti i promena društvene slike kroz lične napore (makrosistem). Preporuke za unapređenje politike i prakse razmatraju se u svetlu dominantnih vrednosti u kontekstu postsocijalističke transformacije Srbije.
AB  - Cet article étudie le niveau de satisfaction professionnelle ressenti par les scientifiques femmes, ainsi que les facteurs généraux et genrés qui contribueraient à faire naître une satisfaction professionnelle accrue. Nous avons appliqué l’approche interdisciplinaire – nous avons utilisé le modèle écologique de développement (professionnel) de Bronfenbrenner, une analyse sociologique du contexte et une analyse linguistique du texte. Une centaine de chercheuses
serbes ont rempli le questionnaire en ligne. Elles ont déclaré être modérément satisfaites de leur profession. L’analyse thématique de leurs réponses a fait ressortir neuf facteurs généraux d’augmentation de satisfaction professionnelle: la création d’un management juste et efficace et une amélioration des rapports avec les supérieurs, l’amélioration des rapports sociaux avec des personnes occupant la même position (le micro– et le méso-système de Bronfenbrenner),
l’amélioration des ressources techniques, l’augmentation des salaires, le soutien au perfectionnement professionnel, la modernisation et la mise en pratique du travail scientifique, l’amélioration des ressources humaines, l’établissement des règles systémiques transparentes, conséquentes et justes (exosystème) et la lutte contre la corruption et le népotisme (macrosystème). Six facteurs liés au genre ont été relevés: le dépassement des obstacles sociaux liés à la grossesse et aux soins de l’enfant, un changement d’attitudes dans des cas de harcèlement (micro et méso système), le dépassement des obstacles juridiques liés à la grossesse et aux soins de l’enfant, un changement de procédures face à des cas d’harcèlement
(exosystème), l’acquisition du respect et de l’égalité et un changement d’image sociale dû à des efforts personnels (macrosystème). Des recommandations pour le progrès de la politique et de la pratique sont discutées à la lumière des valeurs dominantes dans le contexte de la transformation postsocialiste de la Serbie.
PB  - Београд : Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду
T2  - Етноантрополошки проблеми
T1  - Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context
T1  - La satisfaction professionnelle des scientifiques femmes  dans le contexte de la transformation postsocialiste de la Serbie
SP  - 297
EP  - 323
VL  - 14
IS  - 1
DO  - 10.21301/eap.v14i1.12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15920
ER  - 

@article{
author = "Simić, Nataša and Toković, Milena and Ђорђевић, Весна",
year = "2019",
abstract = "This article studies the level of female scientists’ work satisfaction, and general and gender-related factors that would contribute to greater work satisfaction. We applied an interdisciplinary approach – we draw on Bronfenbrenner’s ecological model of (professional) development, sociological analysis of the context and linguistic analysis of the text. A hundred Serbian female scientists filled in the online questionnaire. They reported moderate satisfaction with their work. Thematic analysis of their answers yielded nine general work satisfaction improvement factors: Creating a fair and effective management and improving relations with superiors, Improving social relationships with peers (Bronfenbrenner’s micro– and meso-system), Improving technical resources, Increasing salaries, Professional improvement support, The modernization and application of scientific work, Improving human resources, Establishing transparent, consistent and fair system rules (exosystem) and Combating corruption and nepotism (macrosystem). Six gender-related factors were determined: Overcoming social obstacles related to pregnancy and child-care, Change in attitudes in cases of harassment (micro– and meso-system), Overcoming legal obstacles related to pregnancy and child-care, Change in procedures in cases of harassment (exosystem), Achieving
respect and equality, and Changing social image through personal efforts (macrosystem). Recommendations for policy and practice improvement are discussed in the light of the dominant values in the Serbian post-socialist transformation context., Ovaj članak proučava nivo zadovolјstva poslom koje obavlјaju naučnice, kao i opšte i rodne faktore koji bi doprineli većem zadovolјstvu. Primenili smo interdisciplinarni pristup – koristili smo Bronfenbrenerov ekološki model (profesionalnog) razvoja, sociološku analizu konteksta i lingvističku analizu teksta. Stotinu srpskih naučnica popunilo je onlajn upitnik. One su izjavile da su umereno zadovolјne svojim poslom. Tematska analiza njihovih odgovora dala je devet opštih faktora pobolјšanja zadovolјstva poslom: stvaranje pravičnog i efikasnog menadžmenta i pobolјšanje odnosa sa nadređenima, pobolјšanje socijalnih odnosa s osobama na istoj poziciji (Bronfenbrenerov mikro i mezo sistem); pobolјšanje tehničkih resursa, povećanje plata, podrška stručnom usavršavanju, modernizacija i primena naučnog rada, unapređenje lјudskih resursa, uspostavlјanje transparentnih, doslednih i poštenih sistemskih pravila (egzosistem) i borba protiv korupcije i nepotizma (makrosistem). Određeno je šest rodno povezanih faktora: prevazilaženje socijalnih prepreka vezanih za trudnoću i brigu o deci, promena stavova u slučajevima uznemiravanja (mikro i mezo sistem), prevazilaženje zakonskih prepreka vezanih za trudnoću i brigu o deci, promena u postupcima u slučajevima uznemiravanja (egzosistem), postizanje poštovanja i jednakosti i promena društvene slike kroz lične napore (makrosistem). Preporuke za unapređenje politike i prakse razmatraju se u svetlu dominantnih vrednosti u kontekstu postsocijalističke transformacije Srbije., Cet article étudie le niveau de satisfaction professionnelle ressenti par les scientifiques femmes, ainsi que les facteurs généraux et genrés qui contribueraient à faire naître une satisfaction professionnelle accrue. Nous avons appliqué l’approche interdisciplinaire – nous avons utilisé le modèle écologique de développement (professionnel) de Bronfenbrenner, une analyse sociologique du contexte et une analyse linguistique du texte. Une centaine de chercheuses
serbes ont rempli le questionnaire en ligne. Elles ont déclaré être modérément satisfaites de leur profession. L’analyse thématique de leurs réponses a fait ressortir neuf facteurs généraux d’augmentation de satisfaction professionnelle: la création d’un management juste et efficace et une amélioration des rapports avec les supérieurs, l’amélioration des rapports sociaux avec des personnes occupant la même position (le micro– et le méso-système de Bronfenbrenner),
l’amélioration des ressources techniques, l’augmentation des salaires, le soutien au perfectionnement professionnel, la modernisation et la mise en pratique du travail scientifique, l’amélioration des ressources humaines, l’établissement des règles systémiques transparentes, conséquentes et justes (exosystème) et la lutte contre la corruption et le népotisme (macrosystème). Six facteurs liés au genre ont été relevés: le dépassement des obstacles sociaux liés à la grossesse et aux soins de l’enfant, un changement d’attitudes dans des cas de harcèlement (micro et méso système), le dépassement des obstacles juridiques liés à la grossesse et aux soins de l’enfant, un changement de procédures face à des cas d’harcèlement
(exosystème), l’acquisition du respect et de l’égalité et un changement d’image sociale dû à des efforts personnels (macrosystème). Des recommandations pour le progrès de la politique et de la pratique sont discutées à la lumière des valeurs dominantes dans le contexte de la transformation postsocialiste de la Serbie.",
publisher = "Београд : Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду",
journal = "Етноантрополошки проблеми",
title = "Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context, La satisfaction professionnelle des scientifiques femmes  dans le contexte de la transformation postsocialiste de la Serbie",
pages = "297-323",
volume = "14",
number = "1",
doi = "10.21301/eap.v14i1.12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15920"
}

Simić, N., Toković, M.,& Ђорђевић, В.. (2019). Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context. in Етноантрополошки проблеми
Београд : Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду., 14(1), 297-323.
https://doi.org/10.21301/eap.v14i1.12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15920

Simić N, Toković M, Ђорђевић В. Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context. in Етноантрополошки проблеми. 2019;14(1):297-323.
doi:10.21301/eap.v14i1.12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15920 .

Simić, Nataša, Toković, Milena, Ђорђевић, Весна, "Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context" in Етноантрополошки проблеми, 14, no. 1 (2019):297-323,
https://doi.org/10.21301/eap.v14i1.12 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15920 .

TY  - JOUR
AU  - Антонић, Слободан
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9611
AB  - „Суперкласа“ је ознака за највишу, глобалну (транснацио-
налну) класу данашњег светског капиталистичког система. У првом делу рада
објашњавају се теоријски корени разликовања класе и елите у социологији,
као и концепције о транснационалним класама и глобалним елитама. У дру-
гом делу рада даје се преглед неких података и истраживања који оправдавају
концепције суперкласе и супер-елите. Аутор закључује да је потребно разли-
ковати суперкласу, као поседника и корисника светско-системског монопола,
и супер-елиту, која је активно језгро те класе, те обезбеђује легитимацију и
очување система. Социолози не треба да се боје стигме „теорије завере“, када
претпостављају постојање координације у средишту суперкласе, мада и даље
у социологији oдређени методолошки и истраживачки проблеми потврде
постојања те координације нису решени.
AB  - “Superclass” is a term used to indicate the existence of the highest global (transnational)
class in current world capitalist system. In first part of this work the author explains
the theoretical roots and distinction between „class“ and „elite“ in sociology, as well as the
concept of transnational classes and global elites. The second part provides an overview
of data and research justifying the concept of superclass and super-elite. The author concludes
that it is necessary to distinguish the superclass as owners and users world-system
monopoly, and super-elite which is the active nucleus of this class, providing legitimacy and
preservation of system. Sociologists should not fear the stigma of the “conspiracy theory”
when presuppose the existence of coordination in center of the superclass, though in the
sociology there are some methodological and research issues in confirmation of the existence
of this coordination which have not been resolved yet.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Суперкласа
T1  - Superclass
SP  - 167
EP  - 188
VL  - 426
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9611
ER  - 

@article{
author = "Антонић, Слободан",
year = "2016",
abstract = "„Суперкласа“ је ознака за највишу, глобалну (транснацио-
налну) класу данашњег светског капиталистичког система. У првом делу рада
објашњавају се теоријски корени разликовања класе и елите у социологији,
као и концепције о транснационалним класама и глобалним елитама. У дру-
гом делу рада даје се преглед неких података и истраживања који оправдавају
концепције суперкласе и супер-елите. Аутор закључује да је потребно разли-
ковати суперкласу, као поседника и корисника светско-системског монопола,
и супер-елиту, која је активно језгро те класе, те обезбеђује легитимацију и
очување система. Социолози не треба да се боје стигме „теорије завере“, када
претпостављају постојање координације у средишту суперкласе, мада и даље
у социологији oдређени методолошки и истраживачки проблеми потврде
постојања те координације нису решени., “Superclass” is a term used to indicate the existence of the highest global (transnational)
class in current world capitalist system. In first part of this work the author explains
the theoretical roots and distinction between „class“ and „elite“ in sociology, as well as the
concept of transnational classes and global elites. The second part provides an overview
of data and research justifying the concept of superclass and super-elite. The author concludes
that it is necessary to distinguish the superclass as owners and users world-system
monopoly, and super-elite which is the active nucleus of this class, providing legitimacy and
preservation of system. Sociologists should not fear the stigma of the “conspiracy theory”
when presuppose the existence of coordination in center of the superclass, though in the
sociology there are some methodological and research issues in confirmation of the existence
of this coordination which have not been resolved yet.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Суперкласа, Superclass",
pages = "167-188",
volume = "426",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9611"
}

Антонић, С.. (2016). Суперкласа. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 426, 167-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9611

Антонић С. Суперкласа. in Глас САНУ. 2016;426:167-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9611 .

Антонић, Слободан, "Суперкласа" in Глас САНУ, 426 (2016):167-188,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9611 .