TY  - CHAP
AU  - Ђорђевић, Весна
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10310
AB  - The belief in the existence of the ‘evil eye’ and the ability to bewitch somebody or
something using eyes and words, either intentionally or otherwise, is widespread in
Serbian folk tradition. The subject of this paper is the presentation of Serbian linguistic
and ethnological data related to the phenomenon of the ‘evil eye’ which has been taken
from ethnographic material and dictionaries. The analysis shows a strong connection
among language units (lexemes and phrasemes) and ethnological notions about the ‘evil
eye’.
AB  - Verovanje u postojanje "uroka" i sposobnost da se neko ili nešto omađija očima i rečima, bilo namerno ili ne, rasprostranjeno je u srpskoj narodnoj tradiciji. Tema ovog rada je predstavljanje srpskih lingvističkih i etnoloških podataka vezanih za fenomen "uroka" koji su preuzeti iz etnografskog materijala i rečnika. Analiza pokazuje snažnu vezu između jezičkih jedinica (lekseme i frazeme) i etnoloških pojmova o "uroku".
PB  - Bratislava : Univerzita Komenského
T2  - Percepcia nadprirodzena vo frazeologii, Slavofraz 2019
T1  - Урок у српској народној традицији
T1  - The evil eye in Serbian folk tradition
SP  - 120
EP  - 126
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10310
ER  - 

@inbook{
author = "Ђорђевић, Весна and Аксић, Нина",
year = "2019",
abstract = "The belief in the existence of the ‘evil eye’ and the ability to bewitch somebody or
something using eyes and words, either intentionally or otherwise, is widespread in
Serbian folk tradition. The subject of this paper is the presentation of Serbian linguistic
and ethnological data related to the phenomenon of the ‘evil eye’ which has been taken
from ethnographic material and dictionaries. The analysis shows a strong connection
among language units (lexemes and phrasemes) and ethnological notions about the ‘evil
eye’., Verovanje u postojanje "uroka" i sposobnost da se neko ili nešto omađija očima i rečima, bilo namerno ili ne, rasprostranjeno je u srpskoj narodnoj tradiciji. Tema ovog rada je predstavljanje srpskih lingvističkih i etnoloških podataka vezanih za fenomen "uroka" koji su preuzeti iz etnografskog materijala i rečnika. Analiza pokazuje snažnu vezu između jezičkih jedinica (lekseme i frazeme) i etnoloških pojmova o "uroku".",
publisher = "Bratislava : Univerzita Komenského",
journal = "Percepcia nadprirodzena vo frazeologii, Slavofraz 2019",
booktitle = "Урок у српској народној традицији, The evil eye in Serbian folk tradition",
pages = "120-126",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10310"
}

Ђорђевић, В.,& Аксић, Н.. (2019). Урок у српској народној традицији. in Percepcia nadprirodzena vo frazeologii, Slavofraz 2019
Bratislava : Univerzita Komenského., 120-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10310

Ђорђевић В, Аксић Н. Урок у српској народној традицији. in Percepcia nadprirodzena vo frazeologii, Slavofraz 2019. 2019;:120-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10310 .

Ђорђевић, Весна, Аксић, Нина, "Урок у српској народној традицији" in Percepcia nadprirodzena vo frazeologii, Slavofraz 2019 (2019):120-126,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10310 .

TY  - JOUR
AU  - Пипер, Предраг Ј.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10342
AB  - Предметом настоящей статьи являются лексические, грамматические и другие языковые единицы в современном сербском языке,
употребление которых подчеркивает связь настоящего с прошлым в
структуре языка и является специальным стилистическим средством. В
статье рассматриваются различия между разновидностями архаизмов
и предлагаются критерии типологии архаизмов как отдельной языковой подсистемы сербского языка. Особое внимание в статье уделяется
грамматическим архаизмам в сербском языке, до сих пор не получив-
шим исчерпывающего описания и объяснения в научной литературе.
AB  - Рад има за предмет граматичке, лексичке и друге језичке јединице које
се употребљавају и доживљавају тако да мање или више асоцирају на језичку
прошлост, на чему се заснива њихов стилогени потенцијал. Разматрају се
разлике између архаизама, анахронизама, архаичних иновација и историзама, као и припадност граматичких архаизама различитим врстама речи и
различитим граматичким категоријама.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О архаизмима у српском језику, посебно граматичким
T1  - О архаизмах в сербском языке, в частности грамматических
SP  - 95
EP  - 107
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10342
ER  - 

@article{
author = "Пипер, Предраг Ј.",
year = "2019",
abstract = "Предметом настоящей статьи являются лексические, грамматические и другие языковые единицы в современном сербском языке,
употребление которых подчеркивает связь настоящего с прошлым в
структуре языка и является специальным стилистическим средством. В
статье рассматриваются различия между разновидностями архаизмов
и предлагаются критерии типологии архаизмов как отдельной языковой подсистемы сербского языка. Особое внимание в статье уделяется
грамматическим архаизмам в сербском языке, до сих пор не получив-
шим исчерпывающего описания и объяснения в научной литературе., Рад има за предмет граматичке, лексичке и друге језичке јединице које
се употребљавају и доживљавају тако да мање или више асоцирају на језичку
прошлост, на чему се заснива њихов стилогени потенцијал. Разматрају се
разлике између архаизама, анахронизама, архаичних иновација и историзама, као и припадност граматичких архаизама различитим врстама речи и
различитим граматичким категоријама.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О архаизмима у српском језику, посебно граматичким, О архаизмах в сербском языке, в частности грамматических",
pages = "95-107",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10342"
}

Пипер, П. Ј.. (2019). О архаизмима у српском језику, посебно граматичким. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 95-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10342

Пипер ПЈ. О архаизмима у српском језику, посебно граматичким. in Наш језик. 2019;50(2):95-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10342 .

Пипер, Предраг Ј., "О архаизмима у српском језику, посебно граматичким" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):95-107,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10342 .

TY  - JOUR
AU  - Поповић, Људмила В.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10343
AB  - Работа посвящена анализу конструкции с усеченным перфектом
и имперфектом глагола бити + инфинитив в сербском языке, нпр.: био/
било радити; бијаше учити и пр. Рассмотрены примеры данной конструкции в различных говорах и диалектах сербского языка, а также
работы сербских лингвистов, посвященные ее описанию. Посредством
сравнения рассматриваемой конструкции и сочетаний инфинитива с
модальными глаголами имати и хтети в сербских говорах (има + инфинитив; шћа(х)/оћаг + инфинитив) показано, что во всех трех случаях
речь идет о модальных контрафактических конструкциях. Спецификой
конструкции бити + инфинитив, сравнительно с двумя другими, является то, что она употребляется с целью выражения ретроспективно
ориентированной деонтической модальности, а не гипотетической. В
ней говорящий высказывает свое мнение по поводу развития ситуации в прошедшем ІІ степени, которая должна была, по его мнению,
привести к иной ситуации в прошедшем І степени. Конструкция бити
+ инфинитив соотносима с контрафактическим плюсквамперфектом,
однако она дополнительно экспрессивно маркирована, так как говорящий обвиняет собеседника или третье лицо в неблагоприятном исходе
– возникновении ситуации, принадлежащей прошедшему І степени.
Анализ показал, что речь идет о гибридной конструкции, в которой глагол бити может функционировать в личной и безличной форме
перфекта, а также в форме имперфекта, при этом конструкции с личной формой указывают на так называемую внутренне ориентированную модальность, а с безличной – на внешнюю.
В конструкции бити + инфинитив временной план, соотносимый
с плюсквамперфектом, сочетается с деонтическим, при этом модальное
значение доминантно, а темпоральное – рецессивно. Данное сочетание
возможно благодаря темпоральной реинтерпретации в сторону контрафактичности, что переводит глагольную форму в ирреалис. Контрафактические деонтические конструкции описывают ирреальное действие,
которое, по мнению говорящего, (не) нужно было совершить адресату
или третьему лицу, для того чтобы ситуация развивалась по-другому
и, возможно, привела к иному результату, описанному в другой части
конструкции или восстанавливаемому из контекста высказывания.
Так как тип данной конструкции с безличной формой глагола
быть встречается и в других западных и восточных славянских языках, можно предположить, что речь идет об архаической общеславянской конструкции, сравнительному анализу которой в разных славянских языках посвящена отдельная статья автора.
AB  - У раду се разматра конструкција са крњим перфектом или имперфектом глагола бити и инфинитивом у српском језику, попут: био/било
радити; бијаше учити. Путем детаљне анализе бројних примера, као и посредством њиховог поређења са другим сличним конструкцијама у српском
језику, показано је да се ради о посебној контрафактивној конструкцији за
изражавање деонтичке модалности. Разлика између персоналног и имперсоналног обли ка глагола бити у овој конструкцији објашњава се различитим
типовима модалности, која може бити интерно и екстерно оријентисана.
Постојање сличних конструкција у западнословенским и источнословенским језицима даје аутору основа за претпоставку о томе да се ради о
архаичној општесловенској конструкцији која је временом потиснута на
периферију граматичких система словенских језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику
T1  - Об особом типе контрафактической конструкции в сербском языке
SP  - 205
EP  - 220
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10343
ER  - 

@article{
author = "Поповић, Људмила В.",
year = "2019",
abstract = "Работа посвящена анализу конструкции с усеченным перфектом
и имперфектом глагола бити + инфинитив в сербском языке, нпр.: био/
било радити; бијаше учити и пр. Рассмотрены примеры данной конструкции в различных говорах и диалектах сербского языка, а также
работы сербских лингвистов, посвященные ее описанию. Посредством
сравнения рассматриваемой конструкции и сочетаний инфинитива с
модальными глаголами имати и хтети в сербских говорах (има + инфинитив; шћа(х)/оћаг + инфинитив) показано, что во всех трех случаях
речь идет о модальных контрафактических конструкциях. Спецификой
конструкции бити + инфинитив, сравнительно с двумя другими, является то, что она употребляется с целью выражения ретроспективно
ориентированной деонтической модальности, а не гипотетической. В
ней говорящий высказывает свое мнение по поводу развития ситуации в прошедшем ІІ степени, которая должна была, по его мнению,
привести к иной ситуации в прошедшем І степени. Конструкция бити
+ инфинитив соотносима с контрафактическим плюсквамперфектом,
однако она дополнительно экспрессивно маркирована, так как говорящий обвиняет собеседника или третье лицо в неблагоприятном исходе
– возникновении ситуации, принадлежащей прошедшему І степени.
Анализ показал, что речь идет о гибридной конструкции, в которой глагол бити может функционировать в личной и безличной форме
перфекта, а также в форме имперфекта, при этом конструкции с личной формой указывают на так называемую внутренне ориентированную модальность, а с безличной – на внешнюю.
В конструкции бити + инфинитив временной план, соотносимый
с плюсквамперфектом, сочетается с деонтическим, при этом модальное
значение доминантно, а темпоральное – рецессивно. Данное сочетание
возможно благодаря темпоральной реинтерпретации в сторону контрафактичности, что переводит глагольную форму в ирреалис. Контрафактические деонтические конструкции описывают ирреальное действие,
которое, по мнению говорящего, (не) нужно было совершить адресату
или третьему лицу, для того чтобы ситуация развивалась по-другому
и, возможно, привела к иному результату, описанному в другой части
конструкции или восстанавливаемому из контекста высказывания.
Так как тип данной конструкции с безличной формой глагола
быть встречается и в других западных и восточных славянских языках, можно предположить, что речь идет об архаической общеславянской конструкции, сравнительному анализу которой в разных славянских языках посвящена отдельная статья автора., У раду се разматра конструкција са крњим перфектом или имперфектом глагола бити и инфинитивом у српском језику, попут: био/било
радити; бијаше учити. Путем детаљне анализе бројних примера, као и посредством њиховог поређења са другим сличним конструкцијама у српском
језику, показано је да се ради о посебној контрафактивној конструкцији за
изражавање деонтичке модалности. Разлика између персоналног и имперсоналног обли ка глагола бити у овој конструкцији објашњава се различитим
типовима модалности, која може бити интерно и екстерно оријентисана.
Постојање сличних конструкција у западнословенским и источнословенским језицима даје аутору основа за претпоставку о томе да се ради о
архаичној општесловенској конструкцији која је временом потиснута на
периферију граматичких система словенских језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику, Об особом типе контрафактической конструкции в сербском языке",
pages = "205-220",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10343"
}

Поповић, Љ. В.. (2019). О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 205-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10343

Поповић ЉВ. О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):205-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10343 .

Поповић, Људмила В., "О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):205-220,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10343 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10307
AB  - В работе анализируется новая лексика в области туризма, возникшая в сербском языке после 2000-го года.
Неологизмы подразделяются на четыре группы: вид туризма,
способ путешествия, развлечение, лечебные процедуры в туристических объектах.
Многие неологизмы имеют развитые словообразовательные
гнезда: кајтинг – кајт (сущ.), кајт (прил.), кајташ, кајташица,
кајтер, кајтерка, кајтерски, -а, -о, кајтинг (прил. нескл.), кајтовање,
кајтовати. Фемининумы многочисленны.Эксцерпированный материал показывает значительные языковые перемены в течение последних шести-семи лет – оба члена моционной пары в большом количестве случаев встречаются одновременно: скајболаш – скајболашица,
скајболер – скајболерка, геокешер – геокешерка.
Большинство лексем составляют заимствования. Несомненно самые многочисленные англицизмы Между неологизмами туристического дискурса преобладают
существительные и именные словосочетания – 145 (78,8%). Прилагательных гораздо меньше – 34 (18,47%). Глаголы и наречия редки– 4
(2,17 %) и 1 (0,54 %).
В эксцерпированных источниках, наряду с большим количеством
неологизмов, встречаются металингвистические параметры, которые
показывают, что эти лексемы все еще не приспособились в стандарт-
ном сербском языке.
AB  - У раду се анализира нова лексика у области туризма која се у српском
језику појавила после 2000. године. Неологизми су подељени у четири
групе: видови туризма, начини путовања, забава и разонода, медицински
третмани који се спроводе у туристичким објектима. Многи неологизми
имају развијена творбена гнезда. Фемининуми су бројни. Већина лексема
су позајмљенице, а највише је англицизама. У ексцерпираним изворима уз
велики број неологизама срећу се металингвистички маркери, што показује
да ове лексеме још увек нису одомаћене у стандардном српском језику.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Нова лексика у области туризма у савременом српском језику
T1  - Новая лексика в области туризма в современном сербском языке
SP  - 387
EP  - 397
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2019",
abstract = "В работе анализируется новая лексика в области туризма, возникшая в сербском языке после 2000-го года.
Неологизмы подразделяются на четыре группы: вид туризма,
способ путешествия, развлечение, лечебные процедуры в туристических объектах.
Многие неологизмы имеют развитые словообразовательные
гнезда: кајтинг – кајт (сущ.), кајт (прил.), кајташ, кајташица,
кајтер, кајтерка, кајтерски, -а, -о, кајтинг (прил. нескл.), кајтовање,
кајтовати. Фемининумы многочисленны.Эксцерпированный материал показывает значительные языковые перемены в течение последних шести-семи лет – оба члена моционной пары в большом количестве случаев встречаются одновременно: скајболаш – скајболашица,
скајболер – скајболерка, геокешер – геокешерка.
Большинство лексем составляют заимствования. Несомненно самые многочисленные англицизмы Между неологизмами туристического дискурса преобладают
существительные и именные словосочетания – 145 (78,8%). Прилагательных гораздо меньше – 34 (18,47%). Глаголы и наречия редки– 4
(2,17 %) и 1 (0,54 %).
В эксцерпированных источниках, наряду с большим количеством
неологизмов, встречаются металингвистические параметры, которые
показывают, что эти лексемы все еще не приспособились в стандарт-
ном сербском языке., У раду се анализира нова лексика у области туризма која се у српском
језику појавила после 2000. године. Неологизми су подељени у четири
групе: видови туризма, начини путовања, забава и разонода, медицински
третмани који се спроводе у туристичким објектима. Многи неологизми
имају развијена творбена гнезда. Фемининуми су бројни. Већина лексема
су позајмљенице, а највише је англицизама. У ексцерпираним изворима уз
велики број неологизама срећу се металингвистички маркери, што показује
да ове лексеме још увек нису одомаћене у стандардном српском језику.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Нова лексика у области туризма у савременом српском језику, Новая лексика в области туризма в современном сербском языке",
pages = "387-397",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2019). Нова лексика у области туризма у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 387-397.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307

Оташевић ЂР. Нова лексика у области туризма у савременом српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):387-397.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Нова лексика у области туризма у савременом српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):387-397,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307 .

TY  - JOUR
AU  - Марић, Биљана Ж.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10277
AB  - В статье сопоставляются две похожих синтаксических конструкции в сербском и русском языках − безличные предложения с обязательным дательным субъекта и рефлексивной формой глагола (серб.
Не иде ми се на посао, рус. Мне дышится легко). Обнаруживается, что
в сербском языке, в отличие от русского, возможно употребление пассивной модели с формально выраженным подлежащим (Пије ми се лимунада), т.е. модели, не блокирующей дательный падеж субъекта.
Анализ показал, что сербские и русские модели конструкций могут совпадать только частично (отрицательные модели, сообщающие
об отрицательном отношении к действию). Русские утвердительные
модели и модели с наречием, указывающим на легкость или трудность
протекания действия, в сербском языке отсутствуют или же не соотносятся с сербскими по своей семантике. Тот компонент семантики,
который как раз отсутствует в сербской конструкции («действие протекает само по себе, независимо от воли субъекта»), считается некоторыми авторами лингвоспецифическим, т.е. занимающим особое место
в русской языковой картине мира.
AB  - У раду дајемо контрастивну анализу једног типа рефлексивних безличних реченица у српском и руском језику са синтаксичког и семантичког
аспекта. Испитујемо да ли се заиста ради о истом типу конструкција у двама
језицима и, узимајући у обзир чињеницу да се руска конструкција сматра
лингвоспецифичном, тј. значајном у контексту руске језичке слике света,
покушавамо да сагледамо и српску конструкцију из тог аспекта.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света)
T1  - Об одном типе безличных предложений в сербском и русском языках (в контексте языковой картины мира)
SP  - 315
EP  - 322
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277
ER  - 

@article{
author = "Марић, Биљана Ж.",
year = "2019",
abstract = "В статье сопоставляются две похожих синтаксических конструкции в сербском и русском языках − безличные предложения с обязательным дательным субъекта и рефлексивной формой глагола (серб.
Не иде ми се на посао, рус. Мне дышится легко). Обнаруживается, что
в сербском языке, в отличие от русского, возможно употребление пассивной модели с формально выраженным подлежащим (Пије ми се лимунада), т.е. модели, не блокирующей дательный падеж субъекта.
Анализ показал, что сербские и русские модели конструкций могут совпадать только частично (отрицательные модели, сообщающие
об отрицательном отношении к действию). Русские утвердительные
модели и модели с наречием, указывающим на легкость или трудность
протекания действия, в сербском языке отсутствуют или же не соотносятся с сербскими по своей семантике. Тот компонент семантики,
который как раз отсутствует в сербской конструкции («действие протекает само по себе, независимо от воли субъекта»), считается некоторыми авторами лингвоспецифическим, т.е. занимающим особое место
в русской языковой картине мира., У раду дајемо контрастивну анализу једног типа рефлексивних безличних реченица у српском и руском језику са синтаксичког и семантичког
аспекта. Испитујемо да ли се заиста ради о истом типу конструкција у двама
језицима и, узимајући у обзир чињеницу да се руска конструкција сматра
лингвоспецифичном, тј. значајном у контексту руске језичке слике света,
покушавамо да сагледамо и српску конструкцију из тог аспекта.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света), Об одном типе безличных предложений в сербском и русском языках (в контексте языковой картины мира)",
pages = "315-322",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277"
}

Марић, Б. Ж.. (2019). Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 315-322.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277

Марић БЖ. Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света). in Наш језик. 2019;50(2):315-322.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277 .

Марић, Биљана Ж., "Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света)" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):315-322,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277 .

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10255
AB  - The paper presents several views on the status and divisions of foreign
prepositive components in the literature about slavic languages. The starting
point is that the status of these units changes over the time and that it
depends on the degree of the possibility of independent usage of these units.
Therefore, there is no permanent division in relation to them, but the classifi
cations must be changed according to their usage in each language individually
and may not be the same in all Slavic languages, in particular they
need not be harmonized with the status they had in the classical languages
from whom they originate.
AB  - У раду се представља неколико погледа на статус и поделе страних
препозитивних компонената у славистичкој литератури. Износи се полазиште да се статус ових јединица временом мења и да он зависи од степена
могућности самосталне употребе ових јединица. Због тога у вези с њима
не постоји трајна подела, већ се класификације морају мењати у складу са
њиховом употребом у сваком језику понаособ и не морају бити исте у свим
словенским језицима, а нарочито не морају бити усклађене са статусом које
су имале у класичним језицима из којих потичу.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику
T1  - The Transient Character of Prefixoids in Modern Serbian
EP  - 116
VL  - 50
IS  - 2
IS  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255
ER  - 

@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2019",
abstract = "The paper presents several views on the status and divisions of foreign
prepositive components in the literature about slavic languages. The starting
point is that the status of these units changes over the time and that it
depends on the degree of the possibility of independent usage of these units.
Therefore, there is no permanent division in relation to them, but the classifi
cations must be changed according to their usage in each language individually
and may not be the same in all Slavic languages, in particular they
need not be harmonized with the status they had in the classical languages
from whom they originate., У раду се представља неколико погледа на статус и поделе страних
препозитивних компонената у славистичкој литератури. Износи се полазиште да се статус ових јединица временом мења и да он зависи од степена
могућности самосталне употребе ових јединица. Због тога у вези с њима
не постоји трајна подела, већ се класификације морају мењати у складу са
њиховом употребом у сваком језику понаособ и не морају бити исте у свим
словенским језицима, а нарочито не морају бити усклађене са статусом које
су имале у класичним језицима из којих потичу.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику, The Transient Character of Prefixoids in Modern Serbian",
pages = "116",
volume = "50",
number = "2, 109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255"
}

Драгићевић, Р. М.. (2019). Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255

Драгићевић РМ. Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):null-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255 .

Драгићевић, Рајна М., "Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255 .

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Весна Н.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10254
AB  - This article deals with the relati on between the pure aspectual meaning
and aktionsart meaning. The central part of the paper is dedicated to the
analysis of dictionary defi nitions and contextual analysis of verbs formed
with prefi x za- whose semantics corresponds to the semantics of a specifi c
actional verb class – inchoative verbs (expressing proces of beginning or
becoming). We have aimed to illustrate that these aktionsart verbs could be
treated as aspectual counterparts as well, because their lexical meanings are
corresponding with imperfective counterparts.
AB  - У овом раду се разматра однос између акционалности и видског
парњаштва. Анализирани су глаголи изведени префиксом за- који се у литератури сматрају носиоцима почетног акционалног значења, са циљем да
се помоћу анализе речничких дефиниција и контекстуалне анализе утврди
постоји ли значењска подударност између посматраних глагола на за- и
њихових мотивних глагола, у ком случају ти глаголи остварују однос видског парњаштва са својим мотивним глаголима. Издвојене су две групе глагола на за- с почетним значењем (инхоативни и ингресивни глаголи) који
задовољавају услове да буду сматрани видским парњацима.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Видско парњаштво и акционалност (префикс за-)
T1  - Aspectual Pairs and Aktionsart (Prefix za-)
SP  - 161
EP  - 168
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10254
ER  - 

@article{
author = "Ђорђевић, Весна Н.",
year = "2019",
abstract = "This article deals with the relati on between the pure aspectual meaning
and aktionsart meaning. The central part of the paper is dedicated to the
analysis of dictionary defi nitions and contextual analysis of verbs formed
with prefi x za- whose semantics corresponds to the semantics of a specifi c
actional verb class – inchoative verbs (expressing proces of beginning or
becoming). We have aimed to illustrate that these aktionsart verbs could be
treated as aspectual counterparts as well, because their lexical meanings are
corresponding with imperfective counterparts., У овом раду се разматра однос између акционалности и видског
парњаштва. Анализирани су глаголи изведени префиксом за- који се у литератури сматрају носиоцима почетног акционалног значења, са циљем да
се помоћу анализе речничких дефиниција и контекстуалне анализе утврди
постоји ли значењска подударност између посматраних глагола на за- и
њихових мотивних глагола, у ком случају ти глаголи остварују однос видског парњаштва са својим мотивним глаголима. Издвојене су две групе глагола на за- с почетним значењем (инхоативни и ингресивни глаголи) који
задовољавају услове да буду сматрани видским парњацима.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Видско парњаштво и акционалност (префикс за-), Aspectual Pairs and Aktionsart (Prefix za-)",
pages = "161-168",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10254"
}

Ђорђевић, В. Н.. (2019). Видско парњаштво и акционалност (префикс за-). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 161-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10254

Ђорђевић ВН. Видско парњаштво и акционалност (префикс за-). in Наш језик. 2019;50(2):161-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10254 .

Ђорђевић, Весна Н., "Видско парњаштво и акционалност (префикс за-)" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):161-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10254 .

TY  - JOUR
AU  - Димковић Телебаковић, Гордана Д.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10251
AB  - The aim of this paper is to reveal the main characteristics of contemporary
Serbian traffi c engineering terminological system. By employing a
lexico-semantic method and to a certain extent a normative approach, we
have found that the terminological system under consideration contains a
great number of Anglicisms, synonymous lexemes, imprecise and literal
translation equivalents, as well as terminological gaps. Some proposals for
possible solutions for a number of imprecise and literal translations of English
terms are made.
AB  - Циљ рада је да укаже на основне карактеристике савременог српског
саобраћајног терминолошког система. Резултати истраживања показују да
је у саобраћајној терминологији присутно много англицизама, синонима,
непрецизних преводних еквивалената и да неки еквиваленти немају статус
стандардних термина. Такође је установљено да овај терминолошки систем
садржи и буквалне преводе енглеских термина и терминолошке празнине.
Да бисмо дошли до резултата, користили смо синхрону лексичко-семантичку методу и у извесној мери нормативни приступ.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Саобраћајна терминологија у савременом српском језику
T1  - Traffic Engineering Terminology in Contemporary Serbian Language
SP  - 409
EP  - 418
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10251
ER  - 

@article{
author = "Димковић Телебаковић, Гордана Д.",
year = "2019",
abstract = "The aim of this paper is to reveal the main characteristics of contemporary
Serbian traffi c engineering terminological system. By employing a
lexico-semantic method and to a certain extent a normative approach, we
have found that the terminological system under consideration contains a
great number of Anglicisms, synonymous lexemes, imprecise and literal
translation equivalents, as well as terminological gaps. Some proposals for
possible solutions for a number of imprecise and literal translations of English
terms are made., Циљ рада је да укаже на основне карактеристике савременог српског
саобраћајног терминолошког система. Резултати истраживања показују да
је у саобраћајној терминологији присутно много англицизама, синонима,
непрецизних преводних еквивалената и да неки еквиваленти немају статус
стандардних термина. Такође је установљено да овај терминолошки систем
садржи и буквалне преводе енглеских термина и терминолошке празнине.
Да бисмо дошли до резултата, користили смо синхрону лексичко-семантичку методу и у извесној мери нормативни приступ.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Саобраћајна терминологија у савременом српском језику, Traffic Engineering Terminology in Contemporary Serbian Language",
pages = "409-418",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10251"
}

Димковић Телебаковић, Г. Д.. (2019). Саобраћајна терминологија у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 409-418.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10251

Димковић Телебаковић ГД. Саобраћајна терминологија у савременом српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):409-418.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10251 .

Димковић Телебаковић, Гордана Д., "Саобраћајна терминологија у савременом српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):409-418,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10251 .

TY  - JOUR
AU  - Трнавац, Радослава M.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10364
AB  - In this paper, we develop the analysis of discourse relations on the
basis of Rehtorical Structure Theory (MannThompson 1988) on the corpus
of online news comments which are published in the Serbian broadsheet
Politika Online and the Russian site Russia Today. We look at the way and
the frequency discourse relations are signalized in Serbian and Russian. The
analysis shows that signalization of discourse relations in both languages is
relatively frequent, while discourse markers are by far not the only signals
that annouce them.
AB  - У раду се врши анализа дискурсивних односа на бази реторичке
структуралне теорије Мана и Томсонове (1988) на корпусу онлајн коментара новинских чланака публикованих у оквиру онлајн издања дневних новина Политика и руске верзије онлајн сајта Russia Today. Анализа разматра
начине којима се реализује сигнализација дискурсивних односа и фреквентност сигнализације у поменутом корпусу у српском и руском језику.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Реторичка структурална теорија и реализација елементарних јединица дискурса на примеру онлајн коментара у српском и руском језику
T1  - Rhetorical Structure Theory and Realization of Elementary Discourse Units in the Serbian and Russian Online Comments
SP  - 551
EP  - 570
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10364
ER  - 

@article{
author = "Трнавац, Радослава M.",
year = "2019",
abstract = "In this paper, we develop the analysis of discourse relations on the
basis of Rehtorical Structure Theory (MannThompson 1988) on the corpus
of online news comments which are published in the Serbian broadsheet
Politika Online and the Russian site Russia Today. We look at the way and
the frequency discourse relations are signalized in Serbian and Russian. The
analysis shows that signalization of discourse relations in both languages is
relatively frequent, while discourse markers are by far not the only signals
that annouce them., У раду се врши анализа дискурсивних односа на бази реторичке
структуралне теорије Мана и Томсонове (1988) на корпусу онлајн коментара новинских чланака публикованих у оквиру онлајн издања дневних новина Политика и руске верзије онлајн сајта Russia Today. Анализа разматра
начине којима се реализује сигнализација дискурсивних односа и фреквентност сигнализације у поменутом корпусу у српском и руском језику.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Реторичка структурална теорија и реализација елементарних јединица дискурса на примеру онлајн коментара у српском и руском језику, Rhetorical Structure Theory and Realization of Elementary Discourse Units in the Serbian and Russian Online Comments",
pages = "551-570",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10364"
}

Трнавац, Р. M.. (2019). Реторичка структурална теорија и реализација елементарних јединица дискурса на примеру онлајн коментара у српском и руском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 551-570.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10364

Трнавац РM. Реторичка структурална теорија и реализација елементарних јединица дискурса на примеру онлајн коментара у српском и руском језику. in Наш језик. 2019;50(2):551-570.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10364 .

Трнавац, Радослава M., "Реторичка структурална теорија и реализација елементарних јединица дискурса на примеру онлајн коментара у српском и руском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):551-570,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10364 .

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Весна Н.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10253
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Библиографија радова др Срете Танасића
SP  - 9
EP  - 30
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10253
ER  - 

@article{
author = "Ђорђевић, Весна Н.",
year = "2019",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Библиографија радова др Срете Танасића",
pages = "9-30",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10253"
}

Ђорђевић, В. Н.. (2019). Библиографија радова др Срете Танасића. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 9-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10253

Ђорђевић ВН. Библиографија радова др Срете Танасића. in Наш језик. 2019;50(2):9-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10253 .

Ђорђевић, Весна Н., "Библиографија радова др Срете Танасића" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):9-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10253 .

TY  - JOUR
AU  - Марић, Биљана Ж.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6547
AB  - У раду се даје покушај тумачења номинализационих конструкција са
когнитивног становишта. Фокусирамо се само на оне конструкције код
којих се у односу на полазишну реченичну пропозицију појављује нови
рекцијски однос: трансформацијом V + Acc настају номинализације N(v)
+ na + Acc, N(v) + k + Dat, N(v) + nad + Inst, N(v) + o + Loc у руском.
У српском се уочавају слични резултати, а скреће се пажња и на следећи
трансформациони однос: V + Gen → N(v) + od + Gen.
AB  - Указывая на три типа номинализационных замен по отношению к исходной пропозиции, выраженной предложением, автор предпринимает попытку
предложить когнитивное толкование типа, в котором развиваются совершенно
новые модели предложно-падежного управления V + Acc → N(v) + na + Acc, V
+ Acc → N(v) + k + Dat, V + Acc → N(v) + nad + Inst, V + Acc → N(v) + o + Loc.
AB  - The paper makes an attempt at interpreting nominalization constructions from a
cognitive perspective. We are focusing solely on constructions which present a new
model of government with regard to the initial sentence proposition: the transformation
V+Acc provides the following nominalizations N(v) + na + Acc, N(v) + k + Dat,
N(v) + nad + Inst, N(v) + o + Loc in Russian. In Serbian a similar result is observed
and the attention is paid to the following transformational relationship: V + Gen →
N(v) + od + Gen.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед
T1  - Номинализации: когнитивный взгляд
T1  - Nominalizations: A Cognitive Perspective
SP  - 123
EP  - 133
VL  - 75
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1901123M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547
ER  - 

@article{
author = "Марић, Биљана Ж.",
year = "2019",
abstract = "У раду се даје покушај тумачења номинализационих конструкција са
когнитивног становишта. Фокусирамо се само на оне конструкције код
којих се у односу на полазишну реченичну пропозицију појављује нови
рекцијски однос: трансформацијом V + Acc настају номинализације N(v)
+ na + Acc, N(v) + k + Dat, N(v) + nad + Inst, N(v) + o + Loc у руском.
У српском се уочавају слични резултати, а скреће се пажња и на следећи
трансформациони однос: V + Gen → N(v) + od + Gen., Указывая на три типа номинализационных замен по отношению к исходной пропозиции, выраженной предложением, автор предпринимает попытку
предложить когнитивное толкование типа, в котором развиваются совершенно
новые модели предложно-падежного управления V + Acc → N(v) + na + Acc, V
+ Acc → N(v) + k + Dat, V + Acc → N(v) + nad + Inst, V + Acc → N(v) + o + Loc., The paper makes an attempt at interpreting nominalization constructions from a
cognitive perspective. We are focusing solely on constructions which present a new
model of government with regard to the initial sentence proposition: the transformation
V+Acc provides the following nominalizations N(v) + na + Acc, N(v) + k + Dat,
N(v) + nad + Inst, N(v) + o + Loc in Russian. In Serbian a similar result is observed
and the attention is paid to the following transformational relationship: V + Gen →
N(v) + od + Gen.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед, Номинализации: когнитивный взгляд, Nominalizations: A Cognitive Perspective",
pages = "123-133",
volume = "75",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1901123M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547"
}

Марић, Б. Ж.. (2019). Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(1), 123-133.
https://doi.org/10.2298/JFI1901123M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547

Марић БЖ. Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед. in Јужнословенски филолог. 2019;75(1):123-133.
doi:10.2298/JFI1901123M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547 .

Марић, Биљана Ж., "Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед" in Јужнословенски филолог, 75, no. 1 (2019):123-133,
https://doi.org/10.2298/JFI1901123M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Марина М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9273
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Ана Јањушевић Оливери, Интензификаторске партикуле у савременом српском језику
SP  - 141
EP  - 144
VL  - 50
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9273
ER  - 

@article{
author = "Николић, Марина М.",
year = "2019",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Ана Јањушевић Оливери, Интензификаторске партикуле у савременом српском језику",
pages = "141-144",
volume = "50",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9273"
}

Николић, М. М.. (2019). Ана Јањушевић Оливери, Интензификаторске партикуле у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(1), 141-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9273

Николић ММ. Ана Јањушевић Оливери, Интензификаторске партикуле у савременом српском језику. in Наш језик. 2019;50(1):141-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9273 .

Николић, Марина М., "Ана Јањушевић Оливери, Интензификаторске партикуле у савременом српском језику" in Наш језик, 50, no. 1 (2019):141-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9273 .

TY  - JOUR
AU  - Трнавац, Радослава М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7076
AB  - У раду се анализира место емоција у оквиру система оцене Мартина и Вајта (Martin, White 2005). На основу квалитативне анализе неколико
онлајн коментара издања новина Независимая.ру и Политика онлајн на руском и на српском језику, као и на основу конструисаних примера, дефинише се положај емотивног подсистема унутар евалуативног система у језику.
AB  - Целью данной работы является анализ функций эмоций в модели системы
оценки (MARTIN & WHITE 2005). На основе анализа онлайн комментариев из газет
Независимая.ру и Политика онлайн в русском и в сербском языках, мы описываем существующие взаимосвязи между подсистемами, которые принадлежат
модели оценки.
AB  - Целью данной работы является анализ функций эмоций в модели системы
оценки (Martin & White 2005). На основе анализа онлайн комментариев из газет
Независимая.ру и Политика онлайн в русском и в сербском языках, мы описываем существующие взаимосвязи между подсистемами, которые принадлежат
модели оценки.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Изражавање евалуације и емоција у језичком систему
T1  - Выражение эвалюации и эмоций в языковой системе
T1  - The Expression of Evaluation and Emotions in the Language
SP  - 59
EP  - 81
VL  - 75
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7076
ER  - 

@article{
author = "Трнавац, Радослава М.",
year = "2019",
abstract = "У раду се анализира место емоција у оквиру система оцене Мартина и Вајта (Martin, White 2005). На основу квалитативне анализе неколико
онлајн коментара издања новина Независимая.ру и Политика онлајн на руском и на српском језику, као и на основу конструисаних примера, дефинише се положај емотивног подсистема унутар евалуативног система у језику., Целью данной работы является анализ функций эмоций в модели системы
оценки (MARTIN & WHITE 2005). На основе анализа онлайн комментариев из газет
Независимая.ру и Политика онлайн в русском и в сербском языках, мы описываем существующие взаимосвязи между подсистемами, которые принадлежат
модели оценки., Целью данной работы является анализ функций эмоций в модели системы
оценки (Martin & White 2005). На основе анализа онлайн комментариев из газет
Независимая.ру и Политика онлайн в русском и в сербском языках, мы описываем существующие взаимосвязи между подсистемами, которые принадлежат
модели оценки.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Изражавање евалуације и емоција у језичком систему, Выражение эвалюации и эмоций в языковой системе, The Expression of Evaluation and Emotions in the Language",
pages = "59-81",
volume = "75",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7076"
}

Трнавац, Р. М.. (2019). Изражавање евалуације и емоција у језичком систему. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(2), 59-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7076

Трнавац РМ. Изражавање евалуације и емоција у језичком систему. in Јужнословенски филолог. 2019;75(2):59-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7076 .

Трнавац, Радослава М., "Изражавање евалуације и емоција у језичком систему" in Јужнословенски филолог, 75, no. 2 (2019):59-81,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7076 .

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Слијепчевић, Светлана
AU  - Николић, Марина
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4870
AB  - Циљ реферата је да представи на које начине на интернету могу учествовати лингвисти као кодификатори, затим наставници, новинари и сви други који (у неком тренутку) имају улогу едукатора, али и свакодневни говорници и корисници интернета - реализатори. Такође, биће дати предлози за коришћење интернета као скупа различитих алата и репрезентативних база података који могу помоћи у језичком нормирању, пре свега на нивоу корпуса (стандардизовање граматике и лексикона једног језика), али и пружити помоћ на нивоу едукације и развоја компетенције говорника.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Наука без граница - међународни тематски зборник 1
T1  - Језичко нормирање и интернет
SP  - 57
EP  - 68
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4870
ER  - 

@article{
author = "Новокмет, Слободан and Слијепчевић, Светлана and Николић, Марина",
year = "2018",
abstract = "Циљ реферата је да представи на које начине на интернету могу учествовати лингвисти као кодификатори, затим наставници, новинари и сви други који (у неком тренутку) имају улогу едукатора, али и свакодневни говорници и корисници интернета - реализатори. Такође, биће дати предлози за коришћење интернета као скупа различитих алата и репрезентативних база података који могу помоћи у језичком нормирању, пре свега на нивоу корпуса (стандардизовање граматике и лексикона једног језика), али и пружити помоћ на нивоу едукације и развоја компетенције говорника.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница - међународни тематски зборник 1",
title = "Језичко нормирање и интернет",
pages = "57-68",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4870"
}

Новокмет, С., Слијепчевић, С.,& Николић, М.. (2018). Језичко нормирање и интернет. in Наука без граница - међународни тематски зборник 1
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 57-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4870

Новокмет С, Слијепчевић С, Николић М. Језичко нормирање и интернет. in Наука без граница - међународни тематски зборник 1. 2018;:57-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4870 .

Новокмет, Слободан, Слијепчевић, Светлана, Николић, Марина, "Језичко нормирање и интернет" in Наука без граница - међународни тематски зборник 1 (2018):57-68,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4870 .

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4973
AB  - У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе.
AB  - В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : колективна монографија
T1  - Безличне партиципске реченице у српском језику
T1  - Безличные причастные предложения в сербском языке
SP  - 407
EP  - 423
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973
ER  - 

@inbook{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2018",
abstract = "У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе., В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : колективна монографија",
booktitle = "Безличне партиципске реченице у српском језику, Безличные причастные предложения в сербском языке",
pages = "407-423",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973"
}

Танасић, С. З.. (2018). Безличне партиципске реченице у српском језику. in Српска славистика : колективна монографија
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 407-423.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973

Танасић СЗ. Безличне партиципске реченице у српском језику. in Српска славистика : колективна монографија. 2018;:407-423.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973 .

Танасић, Срето З., "Безличне партиципске реченице у српском језику" in Српска славистика : колективна монографија (2018):407-423,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973 .

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6586
AB  - У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе.
AB  - В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : том I : Језик
T1  - Безличне партиципске реченице у српском језику
T1  - Безличные причастные предложения в сербском языке
SP  - 407
EP  - 423
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586
ER  - 

@inbook{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2018",
abstract = "У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе., В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : том I : Језик",
booktitle = "Безличне партиципске реченице у српском језику, Безличные причастные предложения в сербском языке",
pages = "407-423",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586"
}

Танасић, С. З.. (2018). Безличне партиципске реченице у српском језику. in Српска славистика : том I : Језик
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 407-423.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586

Танасић СЗ. Безличне партиципске реченице у српском језику. in Српска славистика : том I : Језик. 2018;:407-423.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586 .

Танасић, Срето З., "Безличне партиципске реченице у српском језику" in Српска славистика : том I : Језик (2018):407-423,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586 .

TY  - CHAP
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12469
AB  - Школски речници се класификују на основу различитих параметара: језик корисника, узраст, семантизација, начин представљања
материјала, општост, серијност, самосталност, медијум, формат, тип
културе, ниво лингвистичког знања корисника, општеобразовни ниво
итд. Наведена класификација школских речника српског језика показала је да нам још увек недостају различити школски речници, како
једнојезични, тако и вишејезични.
AB  - Школьные словари класификуются на основании различных параметров: языка
пользователя, возраста, семантизации, способа представления материяла, всеобщности,
серийности, самостоятельности, формата, культуры, уровня лингвистического образования, уровня общего образования и др. Данная класификация школьных словарей сербского языка показала что нам всё ещё не хватает различных школьных словарей, как
одноязычных, так и многоязычных.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
T1  - Класификација школских речника српског језика
T1  - Класификация школьных словарей сербского языка
SP  - 313
EP  - 324
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469
ER  - 

@inbook{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2017",
abstract = "Школски речници се класификују на основу различитих параметара: језик корисника, узраст, семантизација, начин представљања
материјала, општост, серијност, самосталност, медијум, формат, тип
културе, ниво лингвистичког знања корисника, општеобразовни ниво
итд. Наведена класификација школских речника српског језика показала је да нам још увек недостају различити школски речници, како
једнојезични, тако и вишејезични., Школьные словари класификуются на основании различных параметров: языка
пользователя, возраста, семантизации, способа представления материяла, всеобщности,
серийности, самостоятельности, формата, культуры, уровня лингвистического образования, уровня общего образования и др. Данная класификация школьных словарей сербского языка показала что нам всё ещё не хватает различных школьных словарей, как
одноязычных, так и многоязычных.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк",
booktitle = "Класификација школских речника српског језика, Класификация школьных словарей сербского языка",
pages = "313-324",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2017). Класификација школских речника српског језика. in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
Београд : Филолошки факултет., 313-324.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469

Оташевић ЂР. Класификација школских речника српског језика. in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк. 2017;:313-324.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Класификација школских речника српског језика" in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк (2017):313-324,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4989
AB  - У раду се говори о томе колико је часопис Српски дијалектолошки зборник
посвећивао пажњу проучавању призренско-тимочке дијалекатске области. На основу увида у
садржај овога реномираног гласила утврђено је да је тема призренско-тимочких говора
актуелна у њему кроз свих једанаест деценија његовог излажења. Први број часописа испуњава
монументална монографија његовог оснивача, а посљедњи (књ. LXI за 2014. годину) доноси
озбиљну студију са истог дијалекатског простора. Радови бјављени у СДЗб могу се подијелити
у три групе а) монографије и сличне студије, б) дијалекатски рјечници, односно збирке
дијалекатских ријечи в) други прилози. У првој групи налази се безмало двадесет радова, у
другој десетак. Само та чињеница говори да Српски дијалектолошки зборник континуирано
има истакнуто мјесто у објављивању резултата проучавања призренско-тимочке дијалекатске
области.
AB  - В данной работе указывается в какой мере Сербский диалектологический сборник
уделял внимание изучению призренско-тимокской диалектной зоны. На основании
обзора содержания этого известного вестника констатируется актуальность темы
призренско-тимокских говоров в течение всех одиннадцати десятилетий его
публикации. В первом номере была представлена монументальная монография
основателя сборника, а последний номер (кн. LXI 2014 год) приносит серьезное
исследование того же диалектного пространства. Работы, опубликованные в СДСб,
подразделяются на три группы: а) монографии и подобные исследования, б)
диалектные словари, т.е. собрания диалектных слов в) прочие статьи. В первой группе
находится почти двадцать работ, во второй около десяти. Также, в этом вестнике было
опубликовано несколько диалектных словарей. Тот факт свидетельствует о том, что
Сербский диалектологический сборник непрерывно занимает видное место в
публикации результатов изучения призренско-тимокской диалектной зоны. Считается,
что первая книга Сербского диалектологического сборника с монографией его
учредителя академика Александра Белича „Диалекты восточной и южной Сербии“
представляет собой начало сербской диалектологии как научной дисциплины.
Компетентные диалектологи утверждают, что говоры призренско-тимокской зоны
входят в число наиболее изученных сербских народых говоров. По количеству и
значению опубликованных работ Сербский диалектологический сборник имеет
значительные заслуги в таком факте.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника
T1  - Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику
T1  - Призренско-тимокская диалектная зона в Сербском диалектологическом сборнике
SP  - 9
EP  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2017",
abstract = "У раду се говори о томе колико је часопис Српски дијалектолошки зборник
посвећивао пажњу проучавању призренско-тимочке дијалекатске области. На основу увида у
садржај овога реномираног гласила утврђено је да је тема призренско-тимочких говора
актуелна у њему кроз свих једанаест деценија његовог излажења. Први број часописа испуњава
монументална монографија његовог оснивача, а посљедњи (књ. LXI за 2014. годину) доноси
озбиљну студију са истог дијалекатског простора. Радови бјављени у СДЗб могу се подијелити
у три групе а) монографије и сличне студије, б) дијалекатски рјечници, односно збирке
дијалекатских ријечи в) други прилози. У првој групи налази се безмало двадесет радова, у
другој десетак. Само та чињеница говори да Српски дијалектолошки зборник континуирано
има истакнуто мјесто у објављивању резултата проучавања призренско-тимочке дијалекатске
области., В данной работе указывается в какой мере Сербский диалектологический сборник
уделял внимание изучению призренско-тимокской диалектной зоны. На основании
обзора содержания этого известного вестника констатируется актуальность темы
призренско-тимокских говоров в течение всех одиннадцати десятилетий его
публикации. В первом номере была представлена монументальная монография
основателя сборника, а последний номер (кн. LXI 2014 год) приносит серьезное
исследование того же диалектного пространства. Работы, опубликованные в СДСб,
подразделяются на три группы: а) монографии и подобные исследования, б)
диалектные словари, т.е. собрания диалектных слов в) прочие статьи. В первой группе
находится почти двадцать работ, во второй около десяти. Также, в этом вестнике было
опубликовано несколько диалектных словарей. Тот факт свидетельствует о том, что
Сербский диалектологический сборник непрерывно занимает видное место в
публикации результатов изучения призренско-тимокской диалектной зоны. Считается,
что первая книга Сербского диалектологического сборника с монографией его
учредителя академика Александра Белича „Диалекты восточной и южной Сербии“
представляет собой начало сербской диалектологии как научной дисциплины.
Компетентные диалектологи утверждают, что говоры призренско-тимокской зоны
входят в число наиболее изученных сербских народых говоров. По количеству и
значению опубликованных работ Сербский диалектологический сборник имеет
значительные заслуги в таком факте.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника",
title = "Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику, Призренско-тимокская диалектная зона в Сербском диалектологическом сборнике",
pages = "9-15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989"
}

Танасић, С.. (2017). Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику. in Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника
Ниш : Филозофски факултет., 9-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989

Танасић С. Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику. in Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника. 2017;:9-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989 .

Танасић, Срето, "Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику" in Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника (2017):9-15,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989 .

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4971
AB  - У раду ће се говорити о значају Јужнословенског филолога у српској филологији уз нешто детаљнији осврт на његову улогу у упознавању
српске научне јавности са страним филологијама – источнословенском
и западнословенском, као и на сарадњу слависта са тих страна словенског свијета с Јужнословенским филологом у вријеме кад је часопис водио Александар Белић.
AB  - The South Slavic Philologist was established by Ljubomir Stojanović and Aleksandar
Belić in 1913 in order to fill the gap in the domain of journals that would
treat philological studies of the Serbian language and relate Serbian Slavic studies
with global Slavic studies and philology in general. Nowadays it is among the oldest,
but also the most reputable journals in the world of Slavic studies. Its contribution
to the development of Serbian and South Slavic philology, to the education
of scholars, and to the presentation of results of Serbian philology is invaluable.
Although the South Slavic Philologist is a journal primarily intended for Serbian
and South Slavic philology, throughout its publication it has preserved creative
ties between Serbian and global Slavic studies; it was through this journal that
the Serbian public gained insights into what was produced in other corners of the
Slavic studies world. Conversely, this journal was a mirror of Serbian Slavic studies
for foreign Slavic scholars. As the South Slavic Philologist reaches all the major
Slavic centres in the world, global Slavic scholars also received information on
what was produced in our linguistics. Belić is responsible for a solid foundation
of the South Slavic Philologist profile, for making an immense effort and putting
his outstanding scholarly reputation into it and thus securing its high level in the
linguistic world, which this journal has enjoyed for over a century.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2
T1  - Александар Белић и Јужнословенски филолог
T1  - Aleksandar Belić and The South Slavic Philologist
SP  - 49
EP  - 65
DO  - 10.18485/belic_slv.2017.2.ch3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971
ER  - 

@inbook{
author = "Танасић, Срето",
year = "2017",
abstract = "У раду ће се говорити о значају Јужнословенског филолога у српској филологији уз нешто детаљнији осврт на његову улогу у упознавању
српске научне јавности са страним филологијама – источнословенском
и западнословенском, као и на сарадњу слависта са тих страна словенског свијета с Јужнословенским филологом у вријеме кад је часопис водио Александар Белић., The South Slavic Philologist was established by Ljubomir Stojanović and Aleksandar
Belić in 1913 in order to fill the gap in the domain of journals that would
treat philological studies of the Serbian language and relate Serbian Slavic studies
with global Slavic studies and philology in general. Nowadays it is among the oldest,
but also the most reputable journals in the world of Slavic studies. Its contribution
to the development of Serbian and South Slavic philology, to the education
of scholars, and to the presentation of results of Serbian philology is invaluable.
Although the South Slavic Philologist is a journal primarily intended for Serbian
and South Slavic philology, throughout its publication it has preserved creative
ties between Serbian and global Slavic studies; it was through this journal that
the Serbian public gained insights into what was produced in other corners of the
Slavic studies world. Conversely, this journal was a mirror of Serbian Slavic studies
for foreign Slavic scholars. As the South Slavic Philologist reaches all the major
Slavic centres in the world, global Slavic scholars also received information on
what was produced in our linguistics. Belić is responsible for a solid foundation
of the South Slavic Philologist profile, for making an immense effort and putting
his outstanding scholarly reputation into it and thus securing its high level in the
linguistic world, which this journal has enjoyed for over a century.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2",
booktitle = "Александар Белић и Јужнословенски филолог, Aleksandar Belić and The South Slavic Philologist",
pages = "49-65",
doi = "10.18485/belic_slv.2017.2.ch3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971"
}

Танасић, С.. (2017). Александар Белић и Јужнословенски филолог. in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2
Београд : Филолошки факултет., 49-65.
https://doi.org/10.18485/belic_slv.2017.2.ch3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971

Танасић С. Александар Белић и Јужнословенски филолог. in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2. 2017;:49-65.
doi:10.18485/belic_slv.2017.2.ch3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971 .

Танасић, Срето, "Александар Белић и Јужнословенски филолог" in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2 (2017):49-65,
https://doi.org/10.18485/belic_slv.2017.2.ch3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971 .

TY  - CHAP
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4543
AB  - У чланку се говори о досадашњем раду на српској слободнозидарској терминологији, о пословима који су у току те о ономе што тек треба урадити. До сада је урађено мало тога. Појединим терминима посвећено је неколико мањихв чланака, а у неколико чланака се, мање или више узгредно, говори о неком термину, обично у пар реченица. Најзначајнији посао је превођење два речника на српски језик. Један је Речник масона, езотеризма, херметизма, религија, митова и симбола Луиђија Троизија (1998), а други Речник слободног зидарства Данијела Лигуа (2001). У току је рад на два речника: Грађи за речник слободног зидарства и Малом речнику слободнозидарских термина. До сада као засебна публикација није објављен ниједан двојезични речник српских слободнозидарских термина. Пошто српска слободнозидарска терминологија до сада, колико нам је познато, није била предмет лингвистичких изучавања, нема сврхе наводити шта је још остало да се уради већ чему би требало дати предност. Сматра мо да се издвајају две теме: синонимија и амбисемија. Лингвистичких радова о српској слободнозидарској терминологији вероватно до сада није било. Предност би требало дати изучавању синонимије и амбисемије.
AB  - В статье речь идет о работе в области масонской терминологии – как той, которая уже проделана до настоящего времени, так и той работе, которая идет сейчас и которую еще предстоит сделать. На данный момент сделано немного. Некоторым терминам посвящено несколько небольших статей, а также в небольшом числе статей мимоходом говорится о каком-либо термине, обычно в нескольких предложениях. Наиболее важной работой можно считать перевод двух словарей на сербский язык. Один из них – Словарь масонов, эзотеризмa, герметизмa, религии, мифов и символов Луиджи Троизи (1998), а второй – Словарь масоноства Даниела Лигуа (2001). Сейчас идет работа над двумя словарями: Грађа за речник слободног зидарства и Мали речник слободнозидарских термина. До сих пор не опубликован ни один двуязычный словарь сербских масонских терминов. Так как сербская масонская терминология, как нам известно, не была предметом лингвистических исследований, необходимо говорить не о том, что еще предстоит сделать, а о том, чему надо уделить приоритетное внимание. Мы считаем, что здесь выделяются две темы: синонимия и амбисемия.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Рад на српској слободнозидарској терминологији
T1  - Работа над сербской масонской терминологией
SP  - 461
EP  - 467
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543
ER  - 

@inbook{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2017",
abstract = "У чланку се говори о досадашњем раду на српској слободнозидарској терминологији, о пословима који су у току те о ономе што тек треба урадити. До сада је урађено мало тога. Појединим терминима посвећено је неколико мањихв чланака, а у неколико чланака се, мање или више узгредно, говори о неком термину, обично у пар реченица. Најзначајнији посао је превођење два речника на српски језик. Један је Речник масона, езотеризма, херметизма, религија, митова и симбола Луиђија Троизија (1998), а други Речник слободног зидарства Данијела Лигуа (2001). У току је рад на два речника: Грађи за речник слободног зидарства и Малом речнику слободнозидарских термина. До сада као засебна публикација није објављен ниједан двојезични речник српских слободнозидарских термина. Пошто српска слободнозидарска терминологија до сада, колико нам је познато, није била предмет лингвистичких изучавања, нема сврхе наводити шта је још остало да се уради већ чему би требало дати предност. Сматра мо да се издвајају две теме: синонимија и амбисемија. Лингвистичких радова о српској слободнозидарској терминологији вероватно до сада није било. Предност би требало дати изучавању синонимије и амбисемије., В статье речь идет о работе в области масонской терминологии – как той, которая уже проделана до настоящего времени, так и той работе, которая идет сейчас и которую еще предстоит сделать. На данный момент сделано немного. Некоторым терминам посвящено несколько небольших статей, а также в небольшом числе статей мимоходом говорится о каком-либо термине, обычно в нескольких предложениях. Наиболее важной работой можно считать перевод двух словарей на сербский язык. Один из них – Словарь масонов, эзотеризмa, герметизмa, религии, мифов и символов Луиджи Троизи (1998), а второй – Словарь масоноства Даниела Лигуа (2001). Сейчас идет работа над двумя словарями: Грађа за речник слободног зидарства и Мали речник слободнозидарских термина. До сих пор не опубликован ни один двуязычный словарь сербских масонских терминов. Так как сербская масонская терминология, как нам известно, не была предметом лингвистических исследований, необходимо говорить не о том, что еще предстоит сделать, а о том, чему надо уделить приоритетное внимание. Мы считаем, что здесь выделяются две темы: синонимия и амбисемия.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
booktitle = "Рад на српској слободнозидарској терминологији, Работа над сербской масонской терминологией",
pages = "461-467",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2017). Рад на српској слободнозидарској терминологији. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 461-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543

Оташевић ЂР. Рад на српској слободнозидарској терминологији. in Словенска терминологија данас. 2017;:461-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Рад на српској слободнозидарској терминологији" in Словенска терминологија данас (2017):461-467,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав Б.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7457
AB  - У раду се излажу примери облика вокатива једнине именица
које у генитиву једнине имају наставак -е (а у ном. најчешће кратко
-а) и које се у граматикама сврставају у II врсту (при подели именица на три деклинационе врсте) или III (при подели именица на четири деклинационе врсте).
AB  - Существительные II склонения появляются в вокативе единственного числа в различных формах:
1) с окончанием -о, напр. Дана – Дан-о, земља – земљ-о; госпођа – госпођ-о, јабука – јабук-о;
2) с окончанием -е, напр. Милица – Милиц-е; госпођица – госпођиц-е;
3) с окончанием -е или -о, напр. кукавица – кукавиц-е и кукавиц-о;
4) с формой, совпадающей с номинативом, напр. Олга, Радмила, Никола; млада (-а);
5) с окончанием -о или формой, совпадающей с номинативом,
напр. судија – судиј-о и судиј-а;
6) с окончанием -е или формой, совпадающей с номинативом,
напр. Новица – Новиц-е и Новиц-а.
Форма вокатива ед. числа этих и подобных существительных
зависит от нескольких факторов, в том числе принадлежность к личным именам или нарицательным существительным (ср. Миљк-а :
биљк-о), количество слогов (напр. злиц-о – несрећниц-е), словообразовательная структура (ср. Драг-ињ-а : Љуб-иц-е), просодический
образ (Сав-а, мам-а, ујн-а : Сав-о, сестр-о, снах-о), род и значение
(ср. чаршиј-о : судиј-о / судиј-а).
На обстоятельства в литературном языке оказывают влияние и
обстоятельства в говоре родного края отдельного писателя или говорящего.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Вокатив једнине именица ii врсте у српском књижевном језику
T1  - Вокатив существительных ii склонения в сербском литературном языке
SP  - 1
EP  - 25
VL  - 48
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7457
ER  - 

@article{
author = "Николић, Мирослав Б.",
year = "2017",
abstract = "У раду се излажу примери облика вокатива једнине именица
које у генитиву једнине имају наставак -е (а у ном. најчешће кратко
-а) и које се у граматикама сврставају у II врсту (при подели именица на три деклинационе врсте) или III (при подели именица на четири деклинационе врсте)., Существительные II склонения появляются в вокативе единственного числа в различных формах:
1) с окончанием -о, напр. Дана – Дан-о, земља – земљ-о; госпођа – госпођ-о, јабука – јабук-о;
2) с окончанием -е, напр. Милица – Милиц-е; госпођица – госпођиц-е;
3) с окончанием -е или -о, напр. кукавица – кукавиц-е и кукавиц-о;
4) с формой, совпадающей с номинативом, напр. Олга, Радмила, Никола; млада (-а);
5) с окончанием -о или формой, совпадающей с номинативом,
напр. судија – судиј-о и судиј-а;
6) с окончанием -е или формой, совпадающей с номинативом,
напр. Новица – Новиц-е и Новиц-а.
Форма вокатива ед. числа этих и подобных существительных
зависит от нескольких факторов, в том числе принадлежность к личным именам или нарицательным существительным (ср. Миљк-а :
биљк-о), количество слогов (напр. злиц-о – несрећниц-е), словообразовательная структура (ср. Драг-ињ-а : Љуб-иц-е), просодический
образ (Сав-а, мам-а, ујн-а : Сав-о, сестр-о, снах-о), род и значение
(ср. чаршиј-о : судиј-о / судиј-а).
На обстоятельства в литературном языке оказывают влияние и
обстоятельства в говоре родного края отдельного писателя или говорящего.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Вокатив једнине именица ii врсте у српском књижевном језику, Вокатив существительных ii склонения в сербском литературном языке",
pages = "1-25",
volume = "48",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7457"
}

Николић, М. Б.. (2017). Вокатив једнине именица ii врсте у српском књижевном језику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(1-2), 1-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7457

Николић МБ. Вокатив једнине именица ii врсте у српском књижевном језику. in Наш језик. 2017;48(1-2):1-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7457 .

Николић, Мирослав Б., "Вокатив једнине именица ii врсте у српском књижевном језику" in Наш језик, 48, no. 1-2 (2017):1-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7457 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7447
AB  - Човјек на селу свој живот и навике стварао је у зависности од
обавеза које су му задавали послови којим се бавио. По правилу, у
сваком крају човјек је имао обавезе преко цијеле године, било је мало
дана кад нема шта да ради, изузетак су били само свеци у које се не
смије радити. Само нерадне особе имале су на претек времена, па су
могле да љенчаре проводећи време у дугом лежању, сједењу и спавању. У вучијачком крају народни говор има посебне глаголе за такво
прекомјерно сједење, лежање и спавање. Они са својим основним
значењем носе и негативан став према особи на коју се односе.
AB  - В работе речь идет о трех глаголах лежиндрати, сјединдрати,
спавендрати, незафиксированных ни в одном из репрезентативных
словарей сербского языка, начав с словаря Вука, словаря ЈАЗУ, шеститомного словаря Матицы сербской, однотомного словаря Матицы
сербской до многотомного словаря САНУ – в составленной части и в
материале несоставленной части. Они во всяком случае не принадлежат литературному языку, по всей вероятности, сфера их употребления не широка, но они заслуживают, чтобы их сохранили от забвения. Они со своим основным значением несут и отрицательную позицию к лицу, к которому относятся. Область Вучияка благоприятна
для сельского хозяйства, чем люди и занимались; в то же время это
требует прилежной работы в течение всего года. Поэтому лежание,
сидение и сон должны длиться ниже условной нормы, а не сверх такой нормы. Только у ленивого, нетрудолюбивого человека есть время повседневно долго лежать, сидеть и спать. Именно для них эти
глаголы были образованы с целью выделить их по отношению к старательным людям.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Три незабиљежена глагола
T1  - Три незафиксированных глагола
EP  - 215
VL  - 48
VL  - 209
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7447
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2017",
abstract = "Човјек на селу свој живот и навике стварао је у зависности од
обавеза које су му задавали послови којим се бавио. По правилу, у
сваком крају човјек је имао обавезе преко цијеле године, било је мало
дана кад нема шта да ради, изузетак су били само свеци у које се не
смије радити. Само нерадне особе имале су на претек времена, па су
могле да љенчаре проводећи време у дугом лежању, сједењу и спавању. У вучијачком крају народни говор има посебне глаголе за такво
прекомјерно сједење, лежање и спавање. Они са својим основним
значењем носе и негативан став према особи на коју се односе., В работе речь идет о трех глаголах лежиндрати, сјединдрати,
спавендрати, незафиксированных ни в одном из репрезентативных
словарей сербского языка, начав с словаря Вука, словаря ЈАЗУ, шеститомного словаря Матицы сербской, однотомного словаря Матицы
сербской до многотомного словаря САНУ – в составленной части и в
материале несоставленной части. Они во всяком случае не принадлежат литературному языку, по всей вероятности, сфера их употребления не широка, но они заслуживают, чтобы их сохранили от забвения. Они со своим основным значением несут и отрицательную позицию к лицу, к которому относятся. Область Вучияка благоприятна
для сельского хозяйства, чем люди и занимались; в то же время это
требует прилежной работы в течение всего года. Поэтому лежание,
сидение и сон должны длиться ниже условной нормы, а не сверх такой нормы. Только у ленивого, нетрудолюбивого человека есть время повседневно долго лежать, сидеть и спать. Именно для них эти
глаголы были образованы с целью выделить их по отношению к старательным людям.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Три незабиљежена глагола, Три незафиксированных глагола",
pages = "215",
volume = "48, 209",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7447"
}

Танасић, С. З.. (2017). Три незабиљежена глагола. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7447

Танасић СЗ. Три незабиљежена глагола. in Наш језик. 2017;48(3-4):null-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7447 .

Танасић, Срето З., "Три незабиљежена глагола" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7447 .

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7434
AB  - У раду представљамо истраживање у коме проверавамо запажање проф. М. Николића, до којег је дошао израђујући Обратни речник српскога језика, да скоро сви придеви на -ав у српском језику
имају непожељно/негативно значење. Циљ рада је да се на грађи из
Обратног речника утврди да ли је ово запажање тачно и чиме се објашњава ситуација у вези са придевима на в у српском језику.
AB  - In this paper, we present a research in which we examine the observation
of prof. M. Nikolic to which he came up with working on the
Reverse Dictionary of the Serbian Language: almost all the adjectives ending
with -av in the Serbian language have an unfavorable / negative meaning.
The aim of this paper is to determine whether this observation is correct,
and what is the explanation for this regarding the adjectives in the
Serbian language.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима
T1  - Negative Marking of Adjectives Ending with -av in Contemporary Serbian Language in Contrast to Other South Slavic Languages
SP  - 19
EP  - 30
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434
ER  - 

@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2017",
abstract = "У раду представљамо истраживање у коме проверавамо запажање проф. М. Николића, до којег је дошао израђујући Обратни речник српскога језика, да скоро сви придеви на -ав у српском језику
имају непожељно/негативно значење. Циљ рада је да се на грађи из
Обратног речника утврди да ли је ово запажање тачно и чиме се објашњава ситуација у вези са придевима на в у српском језику., In this paper, we present a research in which we examine the observation
of prof. M. Nikolic to which he came up with working on the
Reverse Dictionary of the Serbian Language: almost all the adjectives ending
with -av in the Serbian language have an unfavorable / negative meaning.
The aim of this paper is to determine whether this observation is correct,
and what is the explanation for this regarding the adjectives in the
Serbian language.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима, Negative Marking of Adjectives Ending with -av in Contemporary Serbian Language in Contrast to Other South Slavic Languages",
pages = "19-30",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434"
}

Драгићевић, Р. М.. (2017). Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 19-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434

Драгићевић РМ. Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима. in Наш језик. 2017;48(3-4):19-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434 .

Драгићевић, Рајна М., "Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):19-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434 .

TY  - CONF
AU  - Мићић-Кандијаш, Софија Ј.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9493
AB  - Савремени научно-технолошки развој медицинске области условио је на-
станак многобројних термина, како лексема тако и сложених израза, у енглеском
језику медицинске науке и струке. Српски језик тешко прати тај развој, јер је језик
у коме не постоји могућност, с једне стране, адекватног превођења најсавреме-
нијих енглеских медицинских термина, као ни изградње сложених синтагми, с
друге стране. Због тога се често прибегава или задржавању посрбљених страних
термина или њиховом описном превођењу. Циљ рада је да се укаже на проблем
превођења енглеских медицинских израза и сложених фраза на српски. Дати су
примери употребе англицизама који су најчешће буквални и неадекватни пре-
водни еквиваленти у српском језику. Резултати анализе примера преузети су из
говора и писања лекара као и студената медицинске групације, али и лаика. За-
кључује се да је веома важно обучити говорнике српског језика како да правил-
но разумеју и преводе енглеске медицинске термине на српски.
AB  - Numerous lexemes and complex phrases in English for Medical Purposes (EMP) have been
influenced by the development of medicine. In the Serbian language, lexemes, particularly complex
phrases, are descriptively translated. The purpose of this paper is to point out the problem of translating
English medical lexemes and complex phrases into Serbian. Examples of anglicisms, most
frequently literal, inadequate translation equivalents are offered. The samples for analysis were taken
from the speech and writing of physicians, medical students, as well as lay persons. It is important
to train Serbian speakers how to properly understand and translate lexemes and complex phrases.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Словенска терминологија данас
T1  - Лексиколошки и лексикографски аспекти превођења енглеских медицинских израза на српски
SP  - 626
EP  - 636
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9493
ER  - 

@conference{
author = "Мићић-Кандијаш, Софија Ј.",
year = "2017",
abstract = "Савремени научно-технолошки развој медицинске области условио је на-
станак многобројних термина, како лексема тако и сложених израза, у енглеском
језику медицинске науке и струке. Српски језик тешко прати тај развој, јер је језик
у коме не постоји могућност, с једне стране, адекватног превођења најсавреме-
нијих енглеских медицинских термина, као ни изградње сложених синтагми, с
друге стране. Због тога се често прибегава или задржавању посрбљених страних
термина или њиховом описном превођењу. Циљ рада је да се укаже на проблем
превођења енглеских медицинских израза и сложених фраза на српски. Дати су
примери употребе англицизама који су најчешће буквални и неадекватни пре-
водни еквиваленти у српском језику. Резултати анализе примера преузети су из
говора и писања лекара као и студената медицинске групације, али и лаика. За-
кључује се да је веома важно обучити говорнике српског језика како да правил-
но разумеју и преводе енглеске медицинске термине на српски., Numerous lexemes and complex phrases in English for Medical Purposes (EMP) have been
influenced by the development of medicine. In the Serbian language, lexemes, particularly complex
phrases, are descriptively translated. The purpose of this paper is to point out the problem of translating
English medical lexemes and complex phrases into Serbian. Examples of anglicisms, most
frequently literal, inadequate translation equivalents are offered. The samples for analysis were taken
from the speech and writing of physicians, medical students, as well as lay persons. It is important
to train Serbian speakers how to properly understand and translate lexemes and complex phrases.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
title = "Лексиколошки и лексикографски аспекти превођења енглеских медицинских израза на српски",
pages = "626-636",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9493"
}

Мићић-Кандијаш, С. Ј.. (2017). Лексиколошки и лексикографски аспекти превођења енглеских медицинских израза на српски. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 626-636.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9493

Мићић-Кандијаш СЈ. Лексиколошки и лексикографски аспекти превођења енглеских медицинских израза на српски. in Словенска терминологија данас. 2017;:626-636.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9493 .

Мићић-Кандијаш, Софија Ј., "Лексиколошки и лексикографски аспекти превођења енглеских медицинских израза на српски" in Словенска терминологија данас (2017):626-636,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9493 .

TY  - CHAP
AU  - Николић, Марина М.
AU  - Алексић, Сања С.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9512
AB  - Циљ овог рада је указати на основне одлике косовско-ресавског дијалекта којим је
написан роман Лина тврђа од камена Јована Д. Петровића. Текст романа ћемо користити као пилон за показивање карактеристика говора Петровца на Млави и његове
ближе или даље околине (фоностилистички и морфостилистички ниво). Један од
циљева рада је показати како се вербалне форме записују, то јест показати пишчев
приступ према језику кроз записивање (графостилистика). У вези с тим, биће занимљиво показати употребу апострофа и стилских фигура које се ту јављају. Посебну пажњу посветићемо стилско-прагматичким функцијама императива, али и народног језичког блага: клетви, псовки, пословица и изрека, фразеологије и др.
AB  - Der Roman Lina tvrđa od kamena von Jovan D. Petrović ist auf Kosovo-Resava Dialekt
geschrieben, was gleichzeitig das wichtigste stilistische Merkmal dieses Werkes darstellt.
Aus der stilistisch-analytischen Perspektive betrachtet, bietet dieser literarische Text eine
Fülle von Materialien für eine wissenschaftliche Beschäftigung. Diese Arbeit hat sich auf
einige Segmente konzentriert: auf die Darstellung der sprachlichen Eigenheiten des Kosovo-
Resava Dialektes, die in dem Roman zu finden sind; auf die Interferenz zwischen dem
Dialekt und der Standardsprache, sowie auf die Interferenz zwischen zwei Funktionalstilen
– dem Redenden und dem Literarischen.
Bei dem Versuch, die gesprochene, mündliche Form, in der sich ein Dialekt manifestiert,
schriftlich mit den standardsprachlichen Mitteln möglichst authentisch zu fixieren,
ergibt sich ein charakteristisches orthographisches Bild, sodass die graphostilistischen Elemente
zum Gegenstand der analytischen Betrachtung wurden. Diesbezüglich wurden vor
allem die Verwendung des Apostrophs und damit verbundene stilistischen Figuren (wie
z. B. Aphärese, Apokope, Haplologie, Elision, Synkope usw.) und die Verwendung der
Auslassungspunkte näher erläutert.
PB  - Лесковац : Лесковачки културни центар
PB  - Врање : Педагошки факултет
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1
T1  - Дијалекат као језик романа Лина тврђа од камена
T1  - Dialekt als Sprache des Romans Lina tvrđa od kamena
SP  - 145
EP  - 157
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9512
ER  - 

@inbook{
author = "Николић, Марина М. and Алексић, Сања С.",
year = "2016",
abstract = "Циљ овог рада је указати на основне одлике косовско-ресавског дијалекта којим је
написан роман Лина тврђа од камена Јована Д. Петровића. Текст романа ћемо користити као пилон за показивање карактеристика говора Петровца на Млави и његове
ближе или даље околине (фоностилистички и морфостилистички ниво). Један од
циљева рада је показати како се вербалне форме записују, то јест показати пишчев
приступ према језику кроз записивање (графостилистика). У вези с тим, биће занимљиво показати употребу апострофа и стилских фигура које се ту јављају. Посебну пажњу посветићемо стилско-прагматичким функцијама императива, али и народног језичког блага: клетви, псовки, пословица и изрека, фразеологије и др., Der Roman Lina tvrđa od kamena von Jovan D. Petrović ist auf Kosovo-Resava Dialekt
geschrieben, was gleichzeitig das wichtigste stilistische Merkmal dieses Werkes darstellt.
Aus der stilistisch-analytischen Perspektive betrachtet, bietet dieser literarische Text eine
Fülle von Materialien für eine wissenschaftliche Beschäftigung. Diese Arbeit hat sich auf
einige Segmente konzentriert: auf die Darstellung der sprachlichen Eigenheiten des Kosovo-
Resava Dialektes, die in dem Roman zu finden sind; auf die Interferenz zwischen dem
Dialekt und der Standardsprache, sowie auf die Interferenz zwischen zwei Funktionalstilen
– dem Redenden und dem Literarischen.
Bei dem Versuch, die gesprochene, mündliche Form, in der sich ein Dialekt manifestiert,
schriftlich mit den standardsprachlichen Mitteln möglichst authentisch zu fixieren,
ergibt sich ein charakteristisches orthographisches Bild, sodass die graphostilistischen Elemente
zum Gegenstand der analytischen Betrachtung wurden. Diesbezüglich wurden vor
allem die Verwendung des Apostrophs und damit verbundene stilistischen Figuren (wie
z. B. Aphärese, Apokope, Haplologie, Elision, Synkope usw.) und die Verwendung der
Auslassungspunkte näher erläutert.",
publisher = "Лесковац : Лесковачки културни центар, Врање : Педагошки факултет, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1",
booktitle = "Дијалекат као језик романа Лина тврђа од камена, Dialekt als Sprache des Romans Lina tvrđa od kamena",
pages = "145-157",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9512"
}

Николић, М. М.,& Алексић, С. С.. (2016). Дијалекат као језик романа Лина тврђа од камена. in Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1
Лесковац : Лесковачки културни центар., 145-157.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9512

Николић ММ, Алексић СС. Дијалекат као језик романа Лина тврђа од камена. in Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1. 2016;:145-157.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9512 .

Николић, Марина М., Алексић, Сања С., "Дијалекат као језик романа Лина тврђа од камена" in Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1 (2016):145-157,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9512 .