Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200174 (Institut za srpski jezik SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200174 (Институт за српски језик САНУ, Београд) (sr)

Publications

Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога

Миленковић, Ана; Живановић, Владимир

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Миленковић, Ана
AU  - Живановић, Владимир
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13412
AB  - This annotated
bibliography
illuminates
and bibliographically
describes
the Library of the
Južnoslovenski
filolog,
which was founded
by Aleksandar
Belić in 1928. In the period before
the Second World War 9 books were published
in the so-called
old series.
The Library of
the Južnoslovenski
filolog
was relaunched
in 1970 (the new series),
and since
then, 25 books
have been published.
The Library’s editorial
board has influenced
the progress
of the profession
by broadly
covering
various
areas
of philological
and linguistic
research.
Usually,
in the old series,
the Library published
doctoral
dissertations
with various
topics within
the field of Slavic
studies.
When it was relaunched,
in addition
to PhD and MPhil theses,
its
content
was expanded
and the Library started
publishing
works engaged
in various
linguistic
topics. The aim of this Bibliography
is to try to present
the basic achievements
of each
study, through
a descriptive
and reflective
annotation.
In addition
to the basic bibliographic
unit for each individual
study, the bibliography
also contains
data on its first publication
in
the Južnoslovenski
filolog
journal
(refers to the old series),
bibliographic
units which refer
to printed
(critical)
accounts
of the study, as well as those
units that shed more light on the
professional
work of its author.
The Table of Contents
for each book is transferred
in full, as
it is given in the study itself. At the end, an exhaustive
annotation
is given, with the aim of
presenting
the studies
in terms of their
content
and theoretical-
methodological
principles,
research
aspect and scientific
content.
The Bibliography
contains
34 annotated
bibliographic
units. The bibliographic
description
of the published
studies
was done in accordance
with the modern bibliographic
scientific
method,
based on the chronological
organizational
principle.
This provides
the best insight into the investigated
linguistic
topics and the
general
linguistic
dynamics are the easiest
to observe.
The bibliographic
units were made
according
to the International
Standard
for the Description
of Monographic
Publications
ISBD (M) and the constituent
parts of ISBD publications
(CP).
AB  - Овом библиографијом
имали
смо жељу да представимо
и библиографски
опишемо
Библиотеку
Јужнословенског
филолога,
коју је 1928. године
основао
Александар
Белић.
У периоду
пре Другог
светског
рата, у оквиру
старе
серије,
објављено
је девет књига.
Библиотека
је, тзв. новом серијом,
поново
покренута
1970. године,
и у њој је до сада
објављено
25 књига.
Уредништво
Библиотеке
утицало
је на напредак
струке
широким
обухватом
различитих
области
филолошких
и лингвистичких
истраживања.
Испрва
су ове књиге
биле прерађене
и публиковане
докторске
дисертације,
са превасходно
славистичким
темама,
да би од седамдесетих
година
двадесетог
века, када је библиотека
поново
покренута,
поред докторских
и магистарских
теза, њихов садржај
био
проширен
и на друге
лингвистичке
теме. Циљ ове библиографије
јесте да кроз описну
и рефлективну
анотацију
покуша
да представи
основне
тезе које износи
свака
студија.
Осим основне
библиографске
јединице
за сваку
појединачну
монографију,
библиографија
садржи
и податке
о првом публиковању
студије
у часопису
Јужнословенски
филолог
(односи
се на стару
серију),
библиографске
јединице
које упућују
на
штампане
(критичке)
приказе
студије,
као и оне јединице
које ближе
осветљавају
професионални
рад њеног аутора.
Иза библиографских
јединица
у целости
је пренет
Садржај,
онако
како је дат у самој студији.
На крају
је дата исцрпна
анотација,
са
циљем да садржински
и теоријско-
методолошки
представи
одређену
студију.
Библиографија
садржи
34 анотиране
библиографске
јединице.
Библиографски
опис објављених
студија
урађен
је у складу
са савременим
библиографским
научним
методом,
утемељен
на хронолошком
организационом
принципу.
Тако се пружа
најбољи
увид
у обрађиване
језичке
теме и најлакше
се уочава
општа језичка
динамика.
Библиографске
јединице
сачињене
су према
Међународном
стандарду
за опис монографских
публикација
ISBD (M) и саставних
делова
публикација
ISBD (CP).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412
ER  - 
@book{
author = "Миленковић, Ана and Живановић, Владимир",
year = "2022",
abstract = "This annotated
bibliography
illuminates
and bibliographically
describes
the Library of the
Južnoslovenski
filolog,
which was founded
by Aleksandar
Belić in 1928. In the period before
the Second World War 9 books were published
in the so-called
old series.
The Library of
the Južnoslovenski
filolog
was relaunched
in 1970 (the new series),
and since
then, 25 books
have been published.
The Library’s editorial
board has influenced
the progress
of the profession
by broadly
covering
various
areas
of philological
and linguistic
research.
Usually,
in the old series,
the Library published
doctoral
dissertations
with various
topics within
the field of Slavic
studies.
When it was relaunched,
in addition
to PhD and MPhil theses,
its
content
was expanded
and the Library started
publishing
works engaged
in various
linguistic
topics. The aim of this Bibliography
is to try to present
the basic achievements
of each
study, through
a descriptive
and reflective
annotation.
In addition
to the basic bibliographic
unit for each individual
study, the bibliography
also contains
data on its first publication
in
the Južnoslovenski
filolog
journal
(refers to the old series),
bibliographic
units which refer
to printed
(critical)
accounts
of the study, as well as those
units that shed more light on the
professional
work of its author.
The Table of Contents
for each book is transferred
in full, as
it is given in the study itself. At the end, an exhaustive
annotation
is given, with the aim of
presenting
the studies
in terms of their
content
and theoretical-
methodological
principles,
research
aspect and scientific
content.
The Bibliography
contains
34 annotated
bibliographic
units. The bibliographic
description
of the published
studies
was done in accordance
with the modern bibliographic
scientific
method,
based on the chronological
organizational
principle.
This provides
the best insight into the investigated
linguistic
topics and the
general
linguistic
dynamics are the easiest
to observe.
The bibliographic
units were made
according
to the International
Standard
for the Description
of Monographic
Publications
ISBD (M) and the constituent
parts of ISBD publications
(CP)., Овом библиографијом
имали
смо жељу да представимо
и библиографски
опишемо
Библиотеку
Јужнословенског
филолога,
коју је 1928. године
основао
Александар
Белић.
У периоду
пре Другог
светског
рата, у оквиру
старе
серије,
објављено
је девет књига.
Библиотека
је, тзв. новом серијом,
поново
покренута
1970. године,
и у њој је до сада
објављено
25 књига.
Уредништво
Библиотеке
утицало
је на напредак
струке
широким
обухватом
различитих
области
филолошких
и лингвистичких
истраживања.
Испрва
су ове књиге
биле прерађене
и публиковане
докторске
дисертације,
са превасходно
славистичким
темама,
да би од седамдесетих
година
двадесетог
века, када је библиотека
поново
покренута,
поред докторских
и магистарских
теза, њихов садржај
био
проширен
и на друге
лингвистичке
теме. Циљ ове библиографије
јесте да кроз описну
и рефлективну
анотацију
покуша
да представи
основне
тезе које износи
свака
студија.
Осим основне
библиографске
јединице
за сваку
појединачну
монографију,
библиографија
садржи
и податке
о првом публиковању
студије
у часопису
Јужнословенски
филолог
(односи
се на стару
серију),
библиографске
јединице
које упућују
на
штампане
(критичке)
приказе
студије,
као и оне јединице
које ближе
осветљавају
професионални
рад њеног аутора.
Иза библиографских
јединица
у целости
је пренет
Садржај,
онако
како је дат у самој студији.
На крају
је дата исцрпна
анотација,
са
циљем да садржински
и теоријско-
методолошки
представи
одређену
студију.
Библиографија
садржи
34 анотиране
библиографске
јединице.
Библиографски
опис објављених
студија
урађен
је у складу
са савременим
библиографским
научним
методом,
утемељен
на хронолошком
организационом
принципу.
Тако се пружа
најбољи
увид
у обрађиване
језичке
теме и најлакше
се уочава
општа језичка
динамика.
Библиографске
јединице
сачињене
су према
Међународном
стандарду
за опис монографских
публикација
ISBD (M) и саставних
делова
публикација
ISBD (CP).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412"
}
Миленковић, А.,& Живановић, В.. (2022). Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412
Миленковић А, Живановић В. Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412 .
Миленковић, Ана, Живановић, Владимир, "Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13412 .

Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)

Савић-Грујић, Ана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Савић-Грујић, Ана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13411
AB  - Године
2004, на иницијативу
тадашњег
председника
Научног
већа Института
за
српски
језик САНУ проф. др Александра
Ломе, дописног
члана
САНУ, и директора
Института
др Софије
Милорадовић,
покренута
је едиција
Монографије,
с циљем
објављивања
резултата
рада везаних
за основни
пројекат
Института
– Речник
САНУ.
Потом је на седници
Научног
већа одржаној
25. марта
2004. године
одлучено
да се у
оквиру
новопокренуте
едиције
публикују
студије
које су проистекле
из истраживања
сарадника
и са других
институтских
пројеката,
као и на основу
одбрањених
магистарских
и докторских
радова
тематски
везаних
за пројектна
истраживања.
Јединствен
визуелни
идентитет
корица
поверен
је дизајнеру
издавачке
куће „Чигоја“,
госпођи
Лепосави
Кнежевић,
и на седници
која је одржана
29. јуна 2004. године
представљено
је графичко
решење
за корице
прве књиге
у оквиру
едиције.
Од заснивања
едиције
уредник
је био академик
Александар
Лома, док су од 2020.
године
та част и одговорност
припале
др Владану
Јовановићу.
До сада су објављене
тридесет
четири
књиге,
чије сведене
прегледе
овде доносимо
хронолошким
редом.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411
ER  - 
@book{
author = "Савић-Грујић, Ана",
year = "2022",
abstract = "Године
2004, на иницијативу
тадашњег
председника
Научног
већа Института
за
српски
језик САНУ проф. др Александра
Ломе, дописног
члана
САНУ, и директора
Института
др Софије
Милорадовић,
покренута
је едиција
Монографије,
с циљем
објављивања
резултата
рада везаних
за основни
пројекат
Института
– Речник
САНУ.
Потом је на седници
Научног
већа одржаној
25. марта
2004. године
одлучено
да се у
оквиру
новопокренуте
едиције
публикују
студије
које су проистекле
из истраживања
сарадника
и са других
институтских
пројеката,
као и на основу
одбрањених
магистарских
и докторских
радова
тематски
везаних
за пројектна
истраживања.
Јединствен
визуелни
идентитет
корица
поверен
је дизајнеру
издавачке
куће „Чигоја“,
госпођи
Лепосави
Кнежевић,
и на седници
која је одржана
29. јуна 2004. године
представљено
је графичко
решење
за корице
прве књиге
у оквиру
едиције.
Од заснивања
едиције
уредник
је био академик
Александар
Лома, док су од 2020.
године
та част и одговорност
припале
др Владану
Јовановићу.
До сада су објављене
тридесет
четири
књиге,
чије сведене
прегледе
овде доносимо
хронолошким
редом.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411"
}
Савић-Грујић, А.. (2022). Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022). 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411
Савић-Грујић А. Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022). 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411 .
Савић-Грујић, Ана, "Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411 .

Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]

Живановић, Владимир

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Живановић, Владимир
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13410
AB  - Годишњице
су неретко
референтна
тачка
за сагледавање
резултата
и постигнућа
рада појединаца
и колектива.
За делатност
научних
институција,
природно,
везује
се и објављивање
монографија,
зборника,
часописа
и сличних
издања
која доносе
резултате
проистекле
из научноистраживачког
рада и међуинституционалне
сарадње.
У години
када Институт
за српски
језик САНУ улази
у последњу
четврт првог века
свога
постојања,
дакле, када обележава
свој дијамантски
јубилеј,
лепа је прилика
да
сагледамо
издавачку
делатност
Института
у претходних
седам и по деценија
као сведочанство
његове
досадашње
делатности
и темељ његове
будућности.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410
ER  - 
@book{
author = "Живановић, Владимир",
year = "2022",
abstract = "Годишњице
су неретко
референтна
тачка
за сагледавање
резултата
и постигнућа
рада појединаца
и колектива.
За делатност
научних
институција,
природно,
везује
се и објављивање
монографија,
зборника,
часописа
и сличних
издања
која доносе
резултате
проистекле
из научноистраживачког
рада и међуинституционалне
сарадње.
У години
када Институт
за српски
језик САНУ улази
у последњу
четврт првог века
свога
постојања,
дакле, када обележава
свој дијамантски
јубилеј,
лепа је прилика
да
сагледамо
издавачку
делатност
Института
у претходних
седам и по деценија
као сведочанство
његове
досадашње
делатности
и темељ његове
будућности.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410"
}
Живановић, В.. (2022). Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410
Живановић В. Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410 .
Живановић, Владимир, "Издања Института за српски језик САНУ : 1947–2022 : [75 Година Института за српски језик САНУ]" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13410 .

Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика

Миланов, Наташа М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13384
AB  - У организацији Одјељења за српски језик Андрићевог института одржан је у Андрићграду од 8. до 10. октобра 2021. године научни
скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика.
Ово је четврти по реду скуп у истој организацији посвећен актуелним
питањима изучавања српског језика (након скупа посвећеног фонетици
и фонологији у српском језику, скупа посвећеног српском правопису, као
и скупа посвећеног морфолошким питањима у српском језику, одржа-
них 2018, 2019. и 2020. године), те је његово организовање потврдило
ва жност континуираног проучавања различитих дисциплина у оквиру
нау ке о српском језику.1 На поменутом скупу учествовало је петнаест
филолога из Србије и Републике Српске, у чију ужу област истраживања
спадају и лексикологија и лексикографија српског језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
SP  - 217
EP  - 224
VL  - 78
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "У организацији Одјељења за српски језик Андрићевог института одржан је у Андрићграду од 8. до 10. октобра 2021. године научни
скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика.
Ово је четврти по реду скуп у истој организацији посвећен актуелним
питањима изучавања српског језика (након скупа посвећеног фонетици
и фонологији у српском језику, скупа посвећеног српском правопису, као
и скупа посвећеног морфолошким питањима у српском језику, одржа-
них 2018, 2019. и 2020. године), те је његово организовање потврдило
ва жност континуираног проучавања различитих дисциплина у оквиру
нау ке о српском језику.1 На поменутом скупу учествовало је петнаест
филолога из Србије и Републике Српске, у чију ужу област истраживања
спадају и лексикологија и лексикографија српског језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика",
pages = "217-224",
volume = "78",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384"
}
Миланов, Н. М.. (2022). Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(1), 217-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384
Миланов НМ. Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. in Јужнословенски филолог. 2022;78(1):217-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384 .
Миланов, Наташа М., "Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика" in Јужнословенски филолог, 78, no. 1 (2022):217-224,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13384 .

О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику

Миланов, Наташа М.

(Андрићград : Андрићев институт, 2022)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13385
AB  - У раду ћe бити представљен семантички потенцијал вишезначних именица у српском језику чије је примарнo значење „пoјам кружноr oблика'; и тv именица круг, кало, капут, котур, обруч, прстен. И секундарна значења ових лекссема у знатној се мери покпапају. Поменуте лексеме у свам семантичком садржају поседују веома продуктивну сему 'који је округлог облика', а која повезује велики број значења. Један од задатака у раду биће да се утврде разлози за изузетну вишезначност ових именица, као и за њихову синонимичност. Истраживање показује да су за говорнихе упечатљиви и инспиративни појмови каји се нменују лексемама из ове семантичке групе.
AB  - The paper presents the semantic potential of polysemantic nouns naming circular objects, such as krug, kolo, kolut, kotur, obru'e and prsten. Our research has shown that these nouns have a great semantical richness, accompanied with noticeable contextual interchangeability. In their semantic content we recognize a very productive seme, „round in shape", which interconnects a large number of meanings. All mentioned nouns have a Slavic origin and are largely integrated into the lexical system of the Serbian language, due to their long language use. In this research we have seeked an answer to the question: why so many semantically rich lexemes refer to the same denotation? We have come to the conclusion that it must be based upon the importance of the term circle for Serbian-language speakers. This is due to the fact that circular motion is one of the dominant forms of movement in nature, hence the language is full of terms naming this form. So, the notion of a circle is important for Serbian-language speakers, as is the lexeme which names it.
PB  - Андрићград : Андрићев институт
C3  - Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
T1  - О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику
T1  - Polysemantic Nouns from the Semantic  Group Circle in the Serbian Language
SP  - 177
EP  - 194
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "У раду ћe бити представљен семантички потенцијал вишезначних именица у српском језику чије је примарнo значење „пoјам кружноr oблика'; и тv именица круг, кало, капут, котур, обруч, прстен. И секундарна значења ових лекссема у знатној се мери покпапају. Поменуте лексеме у свам семантичком садржају поседују веома продуктивну сему 'који је округлог облика', а која повезује велики број значења. Један од задатака у раду биће да се утврде разлози за изузетну вишезначност ових именица, као и за њихову синонимичност. Истраживање показује да су за говорнихе упечатљиви и инспиративни појмови каји се нменују лексемама из ове семантичке групе., The paper presents the semantic potential of polysemantic nouns naming circular objects, such as krug, kolo, kolut, kotur, obru'e and prsten. Our research has shown that these nouns have a great semantical richness, accompanied with noticeable contextual interchangeability. In their semantic content we recognize a very productive seme, „round in shape", which interconnects a large number of meanings. All mentioned nouns have a Slavic origin and are largely integrated into the lexical system of the Serbian language, due to their long language use. In this research we have seeked an answer to the question: why so many semantically rich lexemes refer to the same denotation? We have come to the conclusion that it must be based upon the importance of the term circle for Serbian-language speakers. This is due to the fact that circular motion is one of the dominant forms of movement in nature, hence the language is full of terms naming this form. So, the notion of a circle is important for Serbian-language speakers, as is the lexeme which names it.",
publisher = "Андрићград : Андрићев институт",
journal = "Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика",
title = "О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику, Polysemantic Nouns from the Semantic  Group Circle in the Serbian Language",
pages = "177-194",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385"
}
Миланов, Н. М.. (2022). О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
Андрићград : Андрићев институт., 177-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385
Миланов НМ. О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. 2022;:177-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385 .
Миланов, Наташа М., "О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику" in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика (2022):177-194,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385 .

On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’

Kalezić, Maja

(Москва : МАКС Пресс, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Kalezić, Maja
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12960
AB  - The paper presents an ethnological-phytonomastical essay on re-telling
of the Low of Similia in regard to the nature’s poisons and venoms phenomenon
in oral folklore of the Balkan Slavs.
PB  - Москва : МАКС Пресс
T2  - Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей
T1  - On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’
SP  - 66
EP  - 75
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960
ER  - 
@inbook{
author = "Kalezić, Maja",
year = "2022",
abstract = "The paper presents an ethnological-phytonomastical essay on re-telling
of the Low of Similia in regard to the nature’s poisons and venoms phenomenon
in oral folklore of the Balkan Slavs.",
publisher = "Москва : МАКС Пресс",
journal = "Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей",
booktitle = "On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’",
pages = "66-75",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960"
}
Kalezić, M.. (2022). On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’. in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей
Москва : МАКС Пресс., 66-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960
Kalezić M. On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’. in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей. 2022;:66-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960 .
Kalezić, Maja, "On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’" in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей (2022):66-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960 .

Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић

Савић, Биљана

(Бања Лука : Филолошки факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Биљана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13314
AB  - У раду се анализира вокалски и консонантски систем у збирци пјесама
Са друге стране штреке Јагоде Кљаић. Језик у овом књижевном дјелу представља
одраз архаичног банијског идиома, којим готово нико више не говори, а пјесникиња
га активира да би га сачувала од заборава. Циљ рада је дати преглед истраживаних језичких особина, упоредити их са досадашњим научним сазнањима о овом и
другим западнијим српским говорима, те употпунити слику о банијском говору,
који је интегрални дио херцеговачко-крајишког дијалекта.
AB  - This paper analyses the vocal and consonant system in the collection of
poems On the Other Side of the Streak by Jagoda Kljaić. The language in this
literary work is a reflection of the archaic Banija idiom, which is no longer
spoken, and which the poet activates to preserve it from oblivion. The aim
of this paper is to give an overview of the researched linguistic features,
compare them with previous scientific knowledge about this and other
western Serbian dialects, and complete the picture of the Banija dialect
which is an integral part of the Herzegovinian-Krajina dialect.
PB  - Бања Лука : Филолошки факултет
T2  - Филолог – часопис за језик, књижевност и културу
T1  - Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић
T1  - Vocalism and Consonantism in the Collection of Poems on the Other Side of the Streak by Jagoda Kljaić
SP  - 29
EP  - 48
DO  - 10.21618/fil2225029s
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314
ER  - 
@article{
author = "Савић, Биљана",
year = "2022",
abstract = "У раду се анализира вокалски и консонантски систем у збирци пјесама
Са друге стране штреке Јагоде Кљаић. Језик у овом књижевном дјелу представља
одраз архаичног банијског идиома, којим готово нико више не говори, а пјесникиња
га активира да би га сачувала од заборава. Циљ рада је дати преглед истраживаних језичких особина, упоредити их са досадашњим научним сазнањима о овом и
другим западнијим српским говорима, те употпунити слику о банијском говору,
који је интегрални дио херцеговачко-крајишког дијалекта., This paper analyses the vocal and consonant system in the collection of
poems On the Other Side of the Streak by Jagoda Kljaić. The language in this
literary work is a reflection of the archaic Banija idiom, which is no longer
spoken, and which the poet activates to preserve it from oblivion. The aim
of this paper is to give an overview of the researched linguistic features,
compare them with previous scientific knowledge about this and other
western Serbian dialects, and complete the picture of the Banija dialect
which is an integral part of the Herzegovinian-Krajina dialect.",
publisher = "Бања Лука : Филолошки факултет",
journal = "Филолог – часопис за језик, књижевност и културу",
title = "Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић, Vocalism and Consonantism in the Collection of Poems on the Other Side of the Streak by Jagoda Kljaić",
pages = "29-48",
doi = "10.21618/fil2225029s",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314"
}
Савић, Б.. (2022). Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић. in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу
Бања Лука : Филолошки факултет., 29-48.
https://doi.org/10.21618/fil2225029s
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314
Савић Б. Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић. in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу. 2022;:29-48.
doi:10.21618/fil2225029s
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314 .
Савић, Биљана, "Вокализам и консонантизам у збирци пјесама „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић" in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу (2022):29-48,
https://doi.org/10.21618/fil2225029s .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13314 .

О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела

Миланов, Наташа М.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13324
AB  - The paper examines polysemous nouns taken from various descriptive dictionaries of the Serbian
language, whose meanings are produced by repeating the same word-formation model. The analysis
showed that the examined lexemes were created using the suffixes which are usually productive in the
Serbian language, so the known formants are added on the basis of existing transparent semantics. It
has been shown that adjective derivatives are by far the most productive for denoting new terms, and
that color, shape, dimensions and the general appearance of the original term are the most dominant.
Most new meanings of noun-base lexemes are given by those in which the motive noun denotes a specific
object, whilst the most productive verb-base lexemes are those formed from verbs which denote
a specific, dynamic activity. This way of creating new lexical meanings is especially productive in the
field of terminology, and the possibilities for the emergence of new meanings, according to the previously
mentioned pattern, are open and practically unlimited.
AB  - У раду се на грађи из дескриптивних речника српског језика анализирају вишезначне именице изведене с гледишта творбе чија значења настају понављањем истог творбеног
модела. Испитује се код ког је типа именица овакав начин семантичке дисперзије најпродуктивнији, каквим су лексемама мотивисане и на које се видове стварности њихова значења најчешће односе. Овакав вид формирања нових значења значајно утиче на богаћење
лексичког фонда српског језика.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела
T1  - The Enrichment of the Lexical Fund of the Serbian Laguage Based on the Example of Polysemous Nouns which Produce New Meanings by Repeating the same Word-Formation Model
SP  - 445
EP  - 457
VL  - 51
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2022.51.1.ch37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "The paper examines polysemous nouns taken from various descriptive dictionaries of the Serbian
language, whose meanings are produced by repeating the same word-formation model. The analysis
showed that the examined lexemes were created using the suffixes which are usually productive in the
Serbian language, so the known formants are added on the basis of existing transparent semantics. It
has been shown that adjective derivatives are by far the most productive for denoting new terms, and
that color, shape, dimensions and the general appearance of the original term are the most dominant.
Most new meanings of noun-base lexemes are given by those in which the motive noun denotes a specific
object, whilst the most productive verb-base lexemes are those formed from verbs which denote
a specific, dynamic activity. This way of creating new lexical meanings is especially productive in the
field of terminology, and the possibilities for the emergence of new meanings, according to the previously
mentioned pattern, are open and practically unlimited., У раду се на грађи из дескриптивних речника српског језика анализирају вишезначне именице изведене с гледишта творбе чија значења настају понављањем истог творбеног
модела. Испитује се код ког је типа именица овакав начин семантичке дисперзије најпродуктивнији, каквим су лексемама мотивисане и на које се видове стварности њихова значења најчешће односе. Овакав вид формирања нових значења значајно утиче на богаћење
лексичког фонда српског језика.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела, The Enrichment of the Lexical Fund of the Serbian Laguage Based on the Example of Polysemous Nouns which Produce New Meanings by Repeating the same Word-Formation Model",
pages = "445-457",
volume = "51",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2022.51.1.ch37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324"
}
Миланов, Н. М.. (2022). О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 51(1), 445-457.
https://doi.org/10.18485/msc.2022.51.1.ch37
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324
Миланов НМ. О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2022;51(1):445-457.
doi:10.18485/msc.2022.51.1.ch37
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324 .
Миланов, Наташа М., "О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 51, no. 1 (2022):445-457,
https://doi.org/10.18485/msc.2022.51.1.ch37 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324 .

Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине

Миланов, Наташа М.

(Београд : Филолошки факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13325
AB  - Проучавање језика и културе традиционалног живљења представља
веома важан елемент у проучавању сваког језика, јер се таквим поступцима
реконструише материјално и духовно наслеђе, а аутохтони језик и култура
најбоље чувају. Недавно је из штампе изашао тематски зборник Из лексике
становања у Ваљевској Подгорини. Етнолингвистички огледи, етнолингвистички конципирано дело посвећено лексици културе становања на подручју
Ваљевске Подгорине. Како се у Уводној речи (стр. 7–10) напомиње, овај зборник представља један од резултата рада на пројекту Речник говора Ваљевске
Подгорине чији је носилац Матица српска.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик : студије српске и словенске
T1  - Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине
SP  - 723
EP  - 727
VL  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "Проучавање језика и културе традиционалног живљења представља
веома важан елемент у проучавању сваког језика, јер се таквим поступцима
реконструише материјално и духовно наслеђе, а аутохтони језик и култура
најбоље чувају. Недавно је из штампе изашао тематски зборник Из лексике
становања у Ваљевској Подгорини. Етнолингвистички огледи, етнолингвистички конципирано дело посвећено лексици културе становања на подручју
Ваљевске Подгорине. Како се у Уводној речи (стр. 7–10) напомиње, овај зборник представља један од резултата рада на пројекту Речник говора Ваљевске
Подгорине чији је носилац Матица српска.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик : студије српске и словенске",
title = "Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине",
pages = "723-727",
volume = "27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325"
}
Миланов, Н. М.. (2022). Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине. in Српски језик : студије српске и словенске
Београд : Филолошки факултет., 27, 723-727.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325
Миланов НМ. Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине. in Српски језик : студије српске и словенске. 2022;27:723-727.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325 .
Миланов, Наташа М., "Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине" in Српски језик : студије српске и словенске, 27 (2022):723-727,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325 .

Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа)

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Филолошки факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13326
AB  - У раду ћемо се бавити лексичко-семантичком и творбеном анализом, као и
функционално-стилским статусом глагола српског језика којима је мотивна реч
зооним. Користећи се компоненцијалном анализом и анализом лексикографских
дефиниција показаћемо који се зооними најчешће јављају као мотивне речи у
творби глагола и које се семе из назива животиња преносе у семантички садржај
изведених глагола, као и који су лексички и творбени механизми одговорни за то.
AB  - The research topic of this paper is semantic analysis of verbs derived from lexemes
denoting animals, zoonyms, in contemporary Serbian language. The research used methods
of componential analysis, analysis of dictionary definitions and contextual analysis.
Research material includes about 120 verbs collected from descriptive Serbian language
dictionaries. Verbs derived from zoonyms can be divided into seven groups, which we categorised
as follows: 1. to give birth to cubs. These verbs generally indicate birthing process
of domestic animals (ojagnjiti, omaciti etc.); 2. verbs motivated by animal movement (zmijugati,
leptirati etc.); 3. verbs motivated by the behaviour or characteristics of the animal
(bumbarati, gušterati se etc.); 4. verbs motivated by an attitude towards animals (magarčiti,
lisovati etc.); 5. to be infected/attacked by a given animal (zavašljiviti, izmoljčiti etc.); 6. to
have an occupation related to a given animal (ovčariti, pčelariti etc.); 7. play games whose
names are motivated by a name for an animal (zečati, kobiličati etc.). Most verbs refer to
certain human behaviour and rely on collective expression.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик : студије српске и словенске
T1  - Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа)
T1  - Zoonyms as Motive Words in the Verb Formation of the Serbian Language
SP  - 499
EP  - 523
VL  - 27
IS  - 1
DO  - 10.18485/sj.2022.27.1.27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2022",
abstract = "У раду ћемо се бавити лексичко-семантичком и творбеном анализом, као и
функционално-стилским статусом глагола српског језика којима је мотивна реч
зооним. Користећи се компоненцијалном анализом и анализом лексикографских
дефиниција показаћемо који се зооними најчешће јављају као мотивне речи у
творби глагола и које се семе из назива животиња преносе у семантички садржај
изведених глагола, као и који су лексички и творбени механизми одговорни за то., The research topic of this paper is semantic analysis of verbs derived from lexemes
denoting animals, zoonyms, in contemporary Serbian language. The research used methods
of componential analysis, analysis of dictionary definitions and contextual analysis.
Research material includes about 120 verbs collected from descriptive Serbian language
dictionaries. Verbs derived from zoonyms can be divided into seven groups, which we categorised
as follows: 1. to give birth to cubs. These verbs generally indicate birthing process
of domestic animals (ojagnjiti, omaciti etc.); 2. verbs motivated by animal movement (zmijugati,
leptirati etc.); 3. verbs motivated by the behaviour or characteristics of the animal
(bumbarati, gušterati se etc.); 4. verbs motivated by an attitude towards animals (magarčiti,
lisovati etc.); 5. to be infected/attacked by a given animal (zavašljiviti, izmoljčiti etc.); 6. to
have an occupation related to a given animal (ovčariti, pčelariti etc.); 7. play games whose
names are motivated by a name for an animal (zečati, kobiličati etc.). Most verbs refer to
certain human behaviour and rely on collective expression.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик : студије српске и словенске",
title = "Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа), Zoonyms as Motive Words in the Verb Formation of the Serbian Language",
pages = "499-523",
volume = "27",
number = "1",
doi = "10.18485/sj.2022.27.1.27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326"
}
Стојановић, М. Љ.. (2022). Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа). in Српски језик : студије српске и словенске
Београд : Филолошки факултет., 27(1), 499-523.
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326
Стојановић МЉ. Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа). in Српски језик : студије српске и словенске. 2022;27(1):499-523.
doi:10.18485/sj.2022.27.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326 .
Стојановић, Милица Љ., "Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа)" in Српски језик : студије српске и словенске, 27, no. 1 (2022):499-523,
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.27 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326 .

Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке)

Бјелетић, Марта

(Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13346
AB  - Сродство је систем друштвене организације заснован на стварним или фиктивним
породичним везама. Терминологија сродства је систем именовања сродничких односа. Терминологија
сродства у словенским језицима припада најстаријем општесловенском, а њено језгро – индоевропском
лексичком слоју. По старини свог настанка и дуготрајности развоја. терминологија сродства представља
један од најважнијих сегмената основног лексичког фонда српског језика. У овоме прилогу анализирана
је специфична група термина, карактеристичних само за српски језик – називи за далеке претке и
потомке.
AB  - Kinship is the system of social organization based on real or putative family ties. Kinship terminology is the
system of terms used to represent the realms of genetic and social relations. Slavic kinship terminology belongs
to the oldest lexical layers of Common Slavic. and the core of it is Indo-European. With regard to the antiquity
of its origins and the length of its development. kinship terminology is one of the most important segments of
the basic lexicon of the Serbian language. In this article the specific group of kinship terms is analysed — the
terms for distant ancestors and descendants. typical of the Serbian language only.
PB  - Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду
T2  - Анали Огранка САНУ у Новом Саду
T1  - Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке)
T1  - From the White Eagle to the White Bees : Terms for Distant Ancestors and Descendants
SP  - 81
EP  - 89
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2022",
abstract = "Сродство је систем друштвене организације заснован на стварним или фиктивним
породичним везама. Терминологија сродства је систем именовања сродничких односа. Терминологија
сродства у словенским језицима припада најстаријем општесловенском, а њено језгро – индоевропском
лексичком слоју. По старини свог настанка и дуготрајности развоја. терминологија сродства представља
један од најважнијих сегмената основног лексичког фонда српског језика. У овоме прилогу анализирана
је специфична група термина, карактеристичних само за српски језик – називи за далеке претке и
потомке., Kinship is the system of social organization based on real or putative family ties. Kinship terminology is the
system of terms used to represent the realms of genetic and social relations. Slavic kinship terminology belongs
to the oldest lexical layers of Common Slavic. and the core of it is Indo-European. With regard to the antiquity
of its origins and the length of its development. kinship terminology is one of the most important segments of
the basic lexicon of the Serbian language. In this article the specific group of kinship terms is analysed — the
terms for distant ancestors and descendants. typical of the Serbian language only.",
publisher = "Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду",
journal = "Анали Огранка САНУ у Новом Саду",
title = "Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке), From the White Eagle to the White Bees : Terms for Distant Ancestors and Descendants",
pages = "81-89",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346"
}
Бјелетић, М.. (2022). Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке). in Анали Огранка САНУ у Новом Саду
Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду., 17, 81-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346
Бјелетић М. Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке). in Анали Огранка САНУ у Новом Саду. 2022;17:81-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346 .
Бјелетић, Марта, "Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке)" in Анали Огранка САНУ у Новом Саду, 17 (2022):81-89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346 .

Како читати етимолошки речник

Влајић-Поповић, Јасна

(Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13347
AB  - Након уводног прегледа типологије етимолошких речника и кратког указивања на три
релевантна (и међу собом битно различита) етимолошка речника српског језика (Skok, ЕРСЈ, ПЕРСЈ),
у раду се на примеру пет речи српског језика – различитог порекла, ареала и старине настанка (беседа,
баба, астал, ожиљак, прионути) – показује да су оне у тим речницима углавном неједнако и неуједначено
обрађене, тако да за корисника није свеједно којим од њих се служи, због чега се за сваку од ових речи
препоручује оптимални избор речника. На основу општег ауторовог искуства претпоставља се да се
ова илустрација различитости вероватно односи на третман читавог лексичког фонда српског језика.
AB  - After an introductory review of lemma structure and typology of etymological dictionaries, and a brief
presentation of three relevant etymological dictionaries of the Serbian language (Skok, EPCJ, ПEPCJ — which
differ significantly in a number of ways) this paper deals with the treatment of five Serbian words (beseda,
baba, astal, ožiljak, prionuti — diverse by origin, distribution and antiquity) in those manuals. The comparison
has demonstrated that these words (save the first one) are etymologized in an uneven manner and extent, so
that for their potential users it is not at all irrelevant which dictionary they refer to — hence recommendations
for the optimal choice of dictionary for each word. The author suggests that this illustration of differences of
lexicographic practice is probably applicable to the treatment of major part of Serbian lexicon.
PB  - Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду
T2  - Анали Огранка САНУ у Новом Саду
T1  - Како читати етимолошки речник
T1  - How Does One Read an Etymological Dictionary — The Case of Serbian
SP  - 72
EP  - 80
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2022",
abstract = "Након уводног прегледа типологије етимолошких речника и кратког указивања на три
релевантна (и међу собом битно различита) етимолошка речника српског језика (Skok, ЕРСЈ, ПЕРСЈ),
у раду се на примеру пет речи српског језика – различитог порекла, ареала и старине настанка (беседа,
баба, астал, ожиљак, прионути) – показује да су оне у тим речницима углавном неједнако и неуједначено
обрађене, тако да за корисника није свеједно којим од њих се служи, због чега се за сваку од ових речи
препоручује оптимални избор речника. На основу општег ауторовог искуства претпоставља се да се
ова илустрација различитости вероватно односи на третман читавог лексичког фонда српског језика., After an introductory review of lemma structure and typology of etymological dictionaries, and a brief
presentation of three relevant etymological dictionaries of the Serbian language (Skok, EPCJ, ПEPCJ — which
differ significantly in a number of ways) this paper deals with the treatment of five Serbian words (beseda,
baba, astal, ožiljak, prionuti — diverse by origin, distribution and antiquity) in those manuals. The comparison
has demonstrated that these words (save the first one) are etymologized in an uneven manner and extent, so
that for their potential users it is not at all irrelevant which dictionary they refer to — hence recommendations
for the optimal choice of dictionary for each word. The author suggests that this illustration of differences of
lexicographic practice is probably applicable to the treatment of major part of Serbian lexicon.",
publisher = "Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду",
journal = "Анали Огранка САНУ у Новом Саду",
title = "Како читати етимолошки речник, How Does One Read an Etymological Dictionary — The Case of Serbian",
pages = "72-80",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2022). Како читати етимолошки речник. in Анали Огранка САНУ у Новом Саду
Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду., 17, 72-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347
Влајић-Поповић Ј. Како читати етимолошки речник. in Анали Огранка САНУ у Новом Саду. 2022;17:72-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Како читати етимолошки речник" in Анали Огранка САНУ у Новом Саду, 17 (2022):72-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347 .

Трагом Вука Стефановића Караџића

Марковић, Бранкица Ђ.

(Нови Сад : Матица српска, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Бранкица Ђ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13360
AB  - Зборник радова Вуковим трагом на Косову и Метохији објављен је 2019. године у издању Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и Градске библиотеке „Вук Караџић“ у Косовској Митровици. У њему је сабрано 16 радова аутора са: Филозофског факултета у Нишу, Филозофског факултета у Косовској Митровици, Филолошког факултета у Београду, затим из Института за српски језик САНУ, Народне библиотеке у Крушевцу и Основне школе „Јастребачки партизани“ у Мерошини.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Трагом Вука Стефановића Караџића
SP  - 307
EP  - 310
VL  - 70
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13360
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Бранкица Ђ.",
year = "2022",
abstract = "Зборник радова Вуковим трагом на Косову и Метохији објављен је 2019. године у издању Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и Градске библиотеке „Вук Караџић“ у Косовској Митровици. У њему је сабрано 16 радова аутора са: Филозофског факултета у Нишу, Филозофског факултета у Косовској Митровици, Филолошког факултета у Београду, затим из Института за српски језик САНУ, Народне библиотеке у Крушевцу и Основне школе „Јастребачки партизани“ у Мерошини.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "Трагом Вука Стефановића Караџића",
pages = "307-310",
volume = "70",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13360"
}
Марковић, Б. Ђ.. (2022). Трагом Вука Стефановића Караџића. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 70(1), 307-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13360
Марковић БЂ. Трагом Вука Стефановића Караџића. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2022;70(1):307-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13360 .
Марковић, Бранкица Ђ., "Трагом Вука Стефановића Караџића" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 70, no. 1 (2022):307-310,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13360 .

Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić

Petrović, Snežana; Španović, Ana; Bajčetić, Lenka; Gmitrović, Marijа

(New York, NY : Association for Computing Machinery, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Petrović, Snežana
AU  - Španović, Ana
AU  - Bajčetić, Lenka
AU  - Gmitrović, Marijа
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13364
AB  - This paper aims to present the digitization process of a very important piece of Serbian intangible cultural heritage, Српске народне
пословице и друге различне као оне у обичаj узете риjечи (Engl. Serbian folk proverbs), compiled by Vuk Stefanovi´c Karadˇzi´c
during the first half of the 19th century. In the paper, we discuss the necessary steps in the digitization process, the challenges we had
to deal with as well as the solutions we came up with. The goal of this process is to have a fully digitized, user-friendly version of
Serbian folk proverbs, that will also easily integrate and be compatible with other digitized resources and/or multi-dictionary portals.
PB  - New York, NY : Association for Computing Machinery
T2  - Digital Humanities Workshop
T1  - Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić
SP  - 89
EP  - 95
DO  - 10.1145/3526242.3526265
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364
ER  - 
@article{
author = "Petrović, Snežana and Španović, Ana and Bajčetić, Lenka and Gmitrović, Marijа",
year = "2022",
abstract = "This paper aims to present the digitization process of a very important piece of Serbian intangible cultural heritage, Српске народне
пословице и друге различне као оне у обичаj узете риjечи (Engl. Serbian folk proverbs), compiled by Vuk Stefanovi´c Karadˇzi´c
during the first half of the 19th century. In the paper, we discuss the necessary steps in the digitization process, the challenges we had
to deal with as well as the solutions we came up with. The goal of this process is to have a fully digitized, user-friendly version of
Serbian folk proverbs, that will also easily integrate and be compatible with other digitized resources and/or multi-dictionary portals.",
publisher = "New York, NY : Association for Computing Machinery",
journal = "Digital Humanities Workshop",
title = "Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić",
pages = "89-95",
doi = "10.1145/3526242.3526265",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364"
}
Petrović, S., Španović, A., Bajčetić, L.,& Gmitrović, M.. (2022). Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić. in Digital Humanities Workshop
New York, NY : Association for Computing Machinery., 89-95.
https://doi.org/10.1145/3526242.3526265
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364
Petrović S, Španović A, Bajčetić L, Gmitrović M. Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić. in Digital Humanities Workshop. 2022;:89-95.
doi:10.1145/3526242.3526265
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364 .
Petrović, Snežana, Španović, Ana, Bajčetić, Lenka, Gmitrović, Marijа, "Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić" in Digital Humanities Workshop (2022):89-95,
https://doi.org/10.1145/3526242.3526265 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364 .

Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима)

Миланов, Наташа

(Ниш : Филозофски факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13110
AB  - У српском језику постоји велики број придева који у одређеном значењу могу бити синоними придеву мршав. У раду се испитује полисемантичка
структура овог каритивног придева, као и могућност да се различити придеви,
који такође садрже сему ’недовољности’ употребе као његова алтернатива. У
анализи значења придева мршав полази се од ситуације у дескриптивним речницима српског језика. Циљ рада је да се укаже на богату семантичку разуђеност
придева мршав, као и на способност придевâ овог типа да се алтернативно употребљавају у одговарајућем контексту.
AB  - The paper examines the polysemantic structure of the charitable adjective mršav and
the possibility of using it as an alternative to other adjectives with the meaning of
insufficiency. All lexemes with the secondary meaning of scarcity can alternatively be
used to denote a wide range of phenomena, which is one of the most important features
of lexemes with a charitable meaning. Charitability can be expressed lexically (with
various adjectives and their derivatives), but also formatively, by adding different
prefixes to the adjective base. In the analysis of the meaning of the adjective mršav, we
started with the situation given in the descriptive dictionaries of the Serbian language.
The dominance of this adjective in denoting the properties of living beings of certain
bodily characteristics is also indicated by the non-existence of a true synonym, but
also by the large number of alternative adjectives that can replace it in the mentioned
meaning. Most of these alternative adjectives are marked with normative qualifiers
or are stylistically colored, so they are used in more expressive phrases concerning
the body structure of living beings. The large number of synonyms in the adjective’s
secondary meanings indicate it being a broad-meaning lexeme, which is used to
describe all kinds of shortcomings, indicating scarcity within different areas of reality.
The secondary meanings of the adjective mršav usually indicate an undesirable
property of the term, which is also true for many other polysemantic adjectives in the
Serbian language.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja
T1  - Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима)
T1  - The Alternative Use of Lexemes with the Meaning of Insufficiency in the Serbian Language (On the Example of the Adjective mršav and its Synonyms)
SP  - 259
EP  - 273
DO  - 10.46630/jkaj.2022.16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2022",
abstract = "У српском језику постоји велики број придева који у одређеном значењу могу бити синоними придеву мршав. У раду се испитује полисемантичка
структура овог каритивног придева, као и могућност да се различити придеви,
који такође садрже сему ’недовољности’ употребе као његова алтернатива. У
анализи значења придева мршав полази се од ситуације у дескриптивним речницима српског језика. Циљ рада је да се укаже на богату семантичку разуђеност
придева мршав, као и на способност придевâ овог типа да се алтернативно употребљавају у одговарајућем контексту., The paper examines the polysemantic structure of the charitable adjective mršav and
the possibility of using it as an alternative to other adjectives with the meaning of
insufficiency. All lexemes with the secondary meaning of scarcity can alternatively be
used to denote a wide range of phenomena, which is one of the most important features
of lexemes with a charitable meaning. Charitability can be expressed lexically (with
various adjectives and their derivatives), but also formatively, by adding different
prefixes to the adjective base. In the analysis of the meaning of the adjective mršav, we
started with the situation given in the descriptive dictionaries of the Serbian language.
The dominance of this adjective in denoting the properties of living beings of certain
bodily characteristics is also indicated by the non-existence of a true synonym, but
also by the large number of alternative adjectives that can replace it in the mentioned
meaning. Most of these alternative adjectives are marked with normative qualifiers
or are stylistically colored, so they are used in more expressive phrases concerning
the body structure of living beings. The large number of synonyms in the adjective’s
secondary meanings indicate it being a broad-meaning lexeme, which is used to
describe all kinds of shortcomings, indicating scarcity within different areas of reality.
The secondary meanings of the adjective mršav usually indicate an undesirable
property of the term, which is also true for many other polysemantic adjectives in the
Serbian language.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja",
title = "Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима), The Alternative Use of Lexemes with the Meaning of Insufficiency in the Serbian Language (On the Example of the Adjective mršav and its Synonyms)",
pages = "259-273",
doi = "10.46630/jkaj.2022.16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110"
}
Миланов, Н.. (2022). Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима). in Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja
Ниш : Филозофски факултет., 259-273.
https://doi.org/10.46630/jkaj.2022.16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110
Миланов Н. Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима). in Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja. 2022;:259-273.
doi:10.46630/jkaj.2022.16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110 .
Миланов, Наташа, "Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима)" in Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja (2022):259-273,
https://doi.org/10.46630/jkaj.2022.16 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110 .

Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика

Васиљевић, Анђела Д.; Димитријевић, Јована Љ.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Васиљевић, Анђела Д.
AU  - Димитријевић, Јована Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13064
AB  - Предмет овог рада је анализа лексикографске обраде преформулативних дискурсних маркера у општим описним речницима српског језика (РСАНУ,
РМС, РСЈ). На основу теоријских поставки о семантичко-прагматичкој природи
дискурсних маркера као разнородног скупа функционалних речи и израза које
одликује процедурално значење, покушава се установити који би металингвистички подаци били важни за њихов што целовитији лексикографски опис.
Анализу спроводимо на темељима квалитативне и упоредне методе, са циљем
давања увида у општеприхваћене механизме њиховог дефинисања у наведеним речницима. Спроведена анализа потврђује претходна запажања домаћих и страних аутора о изазовима који се јављају приликом речничке обраде датих јединица,
те додатни циљ представља пописивање предлога за даљу оптимизацију њиховог
металексикографског описа.
AB  - This paper deals with a qualitative analysis of lexicographic treatment of reformulative
discourse markers in Serbian descriptive dictionaries. Due to the lack of theoretical and
practical sources, older grammars and dictionaries often suggested uneven descriptions of
this heterogeneous and multifunctional group of words. Since most of them appear as the
result of the grammaticalisation phenomena of adverbs, particles, verbs, nouns, or conjunctions,
defining them according to the traditional morphosyntactic categories has often been
reductionist. The analysis provides an insight into the current place of the discourse markers
in Serbian descriptive dictionaries, by also confirming our initial hypotheses. Fоr instance,
the lexicographic treatment of multi-word discourse markers proves to be very problematic,
and some of the selected markers are not even defined under separate entries at all, nor
under the entries of their constituent elements (for example, to jest ’that is’). Therefore, the
paper attempts to establish the minimum of metalinguistic data that should be contained in
the dictionary articles dedicated to discourse markers.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика
T1  - Lexicographic Treatment of Discourse Markers in Serbian Descriptive Dictionaries
SP  - 459
EP  - 476
VL  - 27
DO  - 10.18485/sj.2022.27.1.25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064
ER  - 
@article{
author = "Васиљевић, Анђела Д. and Димитријевић, Јована Љ.",
year = "2022",
abstract = "Предмет овог рада је анализа лексикографске обраде преформулативних дискурсних маркера у општим описним речницима српског језика (РСАНУ,
РМС, РСЈ). На основу теоријских поставки о семантичко-прагматичкој природи
дискурсних маркера као разнородног скупа функционалних речи и израза које
одликује процедурално значење, покушава се установити који би металингвистички подаци били важни за њихов што целовитији лексикографски опис.
Анализу спроводимо на темељима квалитативне и упоредне методе, са циљем
давања увида у општеприхваћене механизме њиховог дефинисања у наведеним речницима. Спроведена анализа потврђује претходна запажања домаћих и страних аутора о изазовима који се јављају приликом речничке обраде датих јединица,
те додатни циљ представља пописивање предлога за даљу оптимизацију њиховог
металексикографског описа., This paper deals with a qualitative analysis of lexicographic treatment of reformulative
discourse markers in Serbian descriptive dictionaries. Due to the lack of theoretical and
practical sources, older grammars and dictionaries often suggested uneven descriptions of
this heterogeneous and multifunctional group of words. Since most of them appear as the
result of the grammaticalisation phenomena of adverbs, particles, verbs, nouns, or conjunctions,
defining them according to the traditional morphosyntactic categories has often been
reductionist. The analysis provides an insight into the current place of the discourse markers
in Serbian descriptive dictionaries, by also confirming our initial hypotheses. Fоr instance,
the lexicographic treatment of multi-word discourse markers proves to be very problematic,
and some of the selected markers are not even defined under separate entries at all, nor
under the entries of their constituent elements (for example, to jest ’that is’). Therefore, the
paper attempts to establish the minimum of metalinguistic data that should be contained in
the dictionary articles dedicated to discourse markers.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика, Lexicographic Treatment of Discourse Markers in Serbian Descriptive Dictionaries",
pages = "459-476",
volume = "27",
doi = "10.18485/sj.2022.27.1.25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064"
}
Васиљевић, А. Д.,& Димитријевић, Ј. Љ.. (2022). Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 27, 459-476.
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064
Васиљевић АД, Димитријевић ЈЉ. Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика. in Српски језик. 2022;27:459-476.
doi:10.18485/sj.2022.27.1.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064 .
Васиљевић, Анђела Д., Димитријевић, Јована Љ., "Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика" in Српски језик, 27 (2022):459-476,
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.25 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064 .

The Public Discourse in the Time of Covid-19

Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.; Николић, Марина М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.
AU  - Николић, Марина М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12957
AB  - У раду се из угла критичке анализе дискурса проучава српски јавни дискурс
у време пандемије, изазване наглом појавом и ширењем болести ковид 19. У фокусу су новине које се очитују на лексичком и текстуалном нивоу. Циљ овог рада
је утврдити на који начин долази до промена у речнику и које су последице тих
промена, као и размотрити специфичности структуре текста, с посебним освртом
на форме обраћања, именовање актера, посебне персуазивне и манипулативне
технике итд. Рад представља допринос широј слици глобалног утицаја корона
вируса на језике узев у целини.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - The Public Discourse in the Time of Covid-19
SP  - 253
EP  - 267
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957
ER  - 
@article{
author = "Слијепчевић Бјеливук, Светлана М. and Николић, Марина М.",
year = "2021",
abstract = "У раду се из угла критичке анализе дискурса проучава српски јавни дискурс
у време пандемије, изазване наглом појавом и ширењем болести ковид 19. У фокусу су новине које се очитују на лексичком и текстуалном нивоу. Циљ овог рада
је утврдити на који начин долази до промена у речнику и које су последице тих
промена, као и размотрити специфичности структуре текста, с посебним освртом
на форме обраћања, именовање актера, посебне персуазивне и манипулативне
технике итд. Рад представља допринос широј слици глобалног утицаја корона
вируса на језике узев у целини.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "The Public Discourse in the Time of Covid-19",
pages = "253-267",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957"
}
Слијепчевић Бјеливук, С. М.,& Николић, М. М.. (2021). The Public Discourse in the Time of Covid-19. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 253-267.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957
Слијепчевић Бјеливук СМ, Николић ММ. The Public Discourse in the Time of Covid-19. in Српски језик. 2021;26:253-267.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957 .
Слијепчевић Бјеливук, Светлана М., Николић, Марина М., "The Public Discourse in the Time of Covid-19" in Српски језик, 26 (2021):253-267,
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957 .

О лексикографској обради позајмљеница романског порекла у дијалекатским речницима народних говора Црне Горе 21. века

Шпановић, Ана

(Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Шпановић, Ана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13361
AB  - Народни говори Црне Горе већ дуго представљају значајан извор
дијалекатских истраживања, на шта указује досад објављена лексикографска
литература. Корпус за ово истраживање чинили су дијалекатски речници и
збирке речи народних говора Црне Горе објављени у последње две деценије.
Циљ рада је да се изврши анализа лексикографских поступака коришћених
при обради лексике романског порекла у савременим дијалекатским речницима народних говора Црне Горе, да се укаже на неке специфичности лексикографске обраде романизама, као и да се дају смернице за будућа приказивања лексике страног порекла у дијалекатској лексикографији.
AB  - The vernaculars of Montenegro have been a significant source for dialectal researches
for a long time, as indicated by extremely fruitful lexicographic literature.
The corpus for this research will consist of dialectal dictionaries of the vernaculars
of Montenegro published in the last two decades. In this paper, we will present
their dictionary structure, lexicographic methods and procedures used as well as
methods of processing loanwords, with special reference to Romance loanwords.
The aim of the paper is to analyze lexicographic procedures used to treat loanwords,
primarily those of Romance origin, in contemporary dictionaries of the vernaculars
of Montenegro, to point out some specifics of lexicographic treatment of
Romance loanwords, and to provide potential guidelines for future presentation of
loanwords in dialectal lexicography.
PB  - Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори
T2  - Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори
T1  - О лексикографској обради позајмљеница романског порекла у дијалекатским речницима народних говора Црне Горе 21. века
T1  - Lexicographic Treatment of Loanwords in Dialectal Dictionaries of the Vernaculars of Montenegro - on the Example of Romance Loanwords
SP  - 7
EP  - 21
VL  - 11
IS  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13361
ER  - 
@article{
author = "Шпановић, Ана",
year = "2021",
abstract = "Народни говори Црне Горе већ дуго представљају значајан извор
дијалекатских истраживања, на шта указује досад објављена лексикографска
литература. Корпус за ово истраживање чинили су дијалекатски речници и
збирке речи народних говора Црне Горе објављени у последње две деценије.
Циљ рада је да се изврши анализа лексикографских поступака коришћених
при обради лексике романског порекла у савременим дијалекатским речницима народних говора Црне Горе, да се укаже на неке специфичности лексикографске обраде романизама, као и да се дају смернице за будућа приказивања лексике страног порекла у дијалекатској лексикографији., The vernaculars of Montenegro have been a significant source for dialectal researches
for a long time, as indicated by extremely fruitful lexicographic literature.
The corpus for this research will consist of dialectal dictionaries of the vernaculars
of Montenegro published in the last two decades. In this paper, we will present
their dictionary structure, lexicographic methods and procedures used as well as
methods of processing loanwords, with special reference to Romance loanwords.
The aim of the paper is to analyze lexicographic procedures used to treat loanwords,
primarily those of Romance origin, in contemporary dictionaries of the vernaculars
of Montenegro, to point out some specifics of lexicographic treatment of
Romance loanwords, and to provide potential guidelines for future presentation of
loanwords in dialectal lexicography.",
publisher = "Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори",
journal = "Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори",
title = "О лексикографској обради позајмљеница романског порекла у дијалекатским речницима народних говора Црне Горе 21. века, Lexicographic Treatment of Loanwords in Dialectal Dictionaries of the Vernaculars of Montenegro - on the Example of Romance Loanwords",
pages = "7-21",
volume = "11",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13361"
}
Шпановић, А.. (2021). О лексикографској обради позајмљеница романског порекла у дијалекатским речницима народних говора Црне Горе 21. века. in Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори
Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори., 11(12), 7-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13361
Шпановић А. О лексикографској обради позајмљеница романског порекла у дијалекатским речницима народних говора Црне Горе 21. века. in Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори. 2021;11(12):7-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13361 .
Шпановић, Ана, "О лексикографској обради позајмљеница романског порекла у дијалекатским речницима народних говора Црне Горе 21. века" in Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, 11, no. 12 (2021):7-21,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13361 .

Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова

Димитријевић, Јована Љ.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Димитријевић, Јована Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12504
AB  - Едиција Монографије коју издаје Институт за српски језик САНУ
крајем прошле, 2020. године постала је богатија за још једно научно
истраживање. Реч је о књизи Песник и емиграција: концептосфера дома
и домовине у поезији Александра Петрова, чији је аутор Драгана Ратковић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ и уредник
Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Наслеђе
T1  - Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова
SP  - 341
EP  - 345
VL  - 18
IS  - 49
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504
ER  - 
@article{
author = "Димитријевић, Јована Љ.",
year = "2021",
abstract = "Едиција Монографије коју издаје Институт за српски језик САНУ
крајем прошле, 2020. године постала је богатија за још једно научно
истраживање. Реч је о књизи Песник и емиграција: концептосфера дома
и домовине у поезији Александра Петрова, чији је аутор Драгана Ратковић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ и уредник
Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Наслеђе",
title = "Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова",
pages = "341-345",
volume = "18",
number = "49",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504"
}
Димитријевић, Ј. Љ.. (2021). Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова. in Наслеђе
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 18(49), 341-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504
Димитријевић ЈЉ. Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова. in Наслеђе. 2021;18(49):341-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504 .
Димитријевић, Јована Љ., "Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова" in Наслеђе, 18, no. 49 (2021):341-345,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504 .

Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године

Новокмет, Слободан

(Београд : Филолошки факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12600
AB  - Наш рад бави се лексикографском анализом "Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији.
AB  - Our paper deals with an analysis of the "Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided", written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године
T1  - A Lexicographic Analysis of the "Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat Even Avoided" Written by Jovan Grčić in 1904
SP  - 475
EP  - 490
IS  - 26
DO  - 0.18485/sj.2021.26.1.27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2021",
abstract = "Наш рад бави се лексикографском анализом "Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији., Our paper deals with an analysis of the "Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided", written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године, A Lexicographic Analysis of the "Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat Even Avoided" Written by Jovan Grčić in 1904",
pages = "475-490",
number = "26",
doi = "0.18485/sj.2021.26.1.27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600"
}
Новокмет, С.. (2021). Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет.(26), 475-490.
https://doi.org/0.18485/sj.2021.26.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600
Новокмет С. Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик. 2021;(26):475-490.
doi:0.18485/sj.2021.26.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600 .
Новокмет, Слободан, "Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године" in Српски језик, no. 26 (2021):475-490,
https://doi.org/0.18485/sj.2021.26.1.27 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600 .

Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19

Новокмет, Слободан; Николић, Марина М.; Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Николић, Марина М.
AU  - Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12601
AB  - Циљ рада је приказати лексичке промене у српском јавном дискурсу изазване пандемијом ковида 19, који проузрокује вирус из групе коронавируса. У раду су анализиране речи и 
изрази који су врло брзо са лексичке  периферије,  из  медицинске  терминологије, прошириле  домен своје употребе и постале део општег лексичког фонда, као и нове
творенице њима мотивисане, које још увек немају довољну фреквентност да би им се могао одредити тачан статус. Представљени су етимолошки, лексичко-семантички и творбени профили таквих речи и израза (позајмљивање, промена или развијање нових значења код већ постојећих речи, искоришћавање творбених потенцијала српског језика и
итд.), њихове стилске и прагматичке особине, а размотрена су и одређена правописна питања у вези са њиховим писањем.
AB  - The aim of this work is to present the lexical changes in the Serbian language caused by the COVID-19 pandemic. The paper analyses new words that appeared in the Serbian language which very quickly expanded the domain of their use from specific medical terminology and  became  part  of  everyday  spoken  Serbian  language,  including new words motivated by them. 
Types  of  neologisms  emergence  are  presented  (borrowing  from the English language, changing or developing new meanings of the existing  words,  exploiting  the  derivative  potential  of  the  Serbian language, etc.), as well as their stylistic, orthographic, and  pragmatic features. After a detailed analysis, we included a dictionary of neologisms followed by the in dispensable comments.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
T1  - Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19
T1  - New Words in Serbian Public Discourse as a Consequence  of the COVID-19 Pandemic
SP  - 365
EP  - 390
VL  - 51
IS  - 1
DO  - 10.5937/ ZRFFP 51-30158
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан and Николић, Марина М. and Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.",
year = "2021",
abstract = "Циљ рада је приказати лексичке промене у српском јавном дискурсу изазване пандемијом ковида 19, који проузрокује вирус из групе коронавируса. У раду су анализиране речи и 
изрази који су врло брзо са лексичке  периферије,  из  медицинске  терминологије, прошириле  домен своје употребе и постале део општег лексичког фонда, као и нове
творенице њима мотивисане, које још увек немају довољну фреквентност да би им се могао одредити тачан статус. Представљени су етимолошки, лексичко-семантички и творбени профили таквих речи и израза (позајмљивање, промена или развијање нових значења код већ постојећих речи, искоришћавање творбених потенцијала српског језика и
итд.), њихове стилске и прагматичке особине, а размотрена су и одређена правописна питања у вези са њиховим писањем., The aim of this work is to present the lexical changes in the Serbian language caused by the COVID-19 pandemic. The paper analyses new words that appeared in the Serbian language which very quickly expanded the domain of their use from specific medical terminology and  became  part  of  everyday  spoken  Serbian  language,  including new words motivated by them. 
Types  of  neologisms  emergence  are  presented  (borrowing  from the English language, changing or developing new meanings of the existing  words,  exploiting  the  derivative  potential  of  the  Serbian language, etc.), as well as their stylistic, orthographic, and  pragmatic features. After a detailed analysis, we included a dictionary of neologisms followed by the in dispensable comments.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини",
title = "Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19, New Words in Serbian Public Discourse as a Consequence  of the COVID-19 Pandemic",
pages = "365-390",
volume = "51",
number = "1",
doi = "10.5937/ ZRFFP 51-30158",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601"
}
Новокмет, С., Николић, М. М.,& Слијепчевић Бјеливук, С. М.. (2021). Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 51(1), 365-390.
https://doi.org/10.5937/ ZRFFP 51-30158
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601
Новокмет С, Николић ММ, Слијепчевић Бјеливук СМ. Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини. 2021;51(1):365-390.
doi:10.5937/ ZRFFP 51-30158
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601 .
Новокмет, Слободан, Николић, Марина М., Слијепчевић Бјеливук, Светлана М., "Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19" in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, 51, no. 1 (2021):365-390,
https://doi.org/10.5937/ ZRFFP 51-30158 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601 .

Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику

Спасојевић, Марина Љ.

(Вишеград : Андрићев институт, 2021)

TY  - CONF
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12605
AB  - У овом реду се наставља, дуго присутно у србистици,
испитивање односа описних и односних придева са суфиксом -(ајн/-ни на основу грађе прикупљене из 21. тома
Речника САНУ. Анализира се однос семантике придева,
односно њихових дефиниција у речнику и облика у коме
је успостављена одредница. Даље се указује како се у полисемантичкој структури придевског речничког чланка
укрштају описна (квалификативна) и односна (идентификациона) значења. Наиме, значење одређује да ли се
може употребити придев у облику оба вида.
AB  - В настоящей работе продолжается долго присутствующее в сербистике исследование отношений описательных

и относительных прилагательных с суффиксом -(а)н/-ни

на основании материала, выписанного из 21 тома Словаря

САНИ. Анализируется отношение 1) семантики имен прилагательных, т. е. их определений в словаре, 2) вид, в котором приводится заглавное слово и квалификации частотности неопределенного и определенного видов („одр., „ретко
неодр., „обично одр., „чешйе одр., „само одр.” ит. п.). Затем
указывается каким способом в полисемантической структуре словарной статьи прилагательных, в которой скрещиваются описательные (квалификативные) и относительные

(идентификационные) значения, может выразиться инфор
мация о морфологической категории вида имен прилагательных. Иначе говоря, значение определяет возможно ли
употребление прилагательного в форме обоих видов или
только в одном. Хотя имеются мнения, что в таких случаях
речь идет о омонимии, а не о деривации, мы считаем, что
здесь речь идет о переливе семантических признаков, а нео
различной этимологии, как и сами определения и примеры
употребления в Словаре показывают.
PB  - Вишеград : Андрићев институт
C3  - Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика
T1  - Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику
T1  - Влияние семантики на морфологические категории имен прилагательных на -(а)н/-ни в сербском языке
SP  - 101
EP  - 136
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605
ER  - 
@conference{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
abstract = "У овом реду се наставља, дуго присутно у србистици,
испитивање односа описних и односних придева са суфиксом -(ајн/-ни на основу грађе прикупљене из 21. тома
Речника САНУ. Анализира се однос семантике придева,
односно њихових дефиниција у речнику и облика у коме
је успостављена одредница. Даље се указује како се у полисемантичкој структури придевског речничког чланка
укрштају описна (квалификативна) и односна (идентификациона) значења. Наиме, значење одређује да ли се
може употребити придев у облику оба вида., В настоящей работе продолжается долго присутствующее в сербистике исследование отношений описательных

и относительных прилагательных с суффиксом -(а)н/-ни

на основании материала, выписанного из 21 тома Словаря

САНИ. Анализируется отношение 1) семантики имен прилагательных, т. е. их определений в словаре, 2) вид, в котором приводится заглавное слово и квалификации частотности неопределенного и определенного видов („одр., „ретко
неодр., „обично одр., „чешйе одр., „само одр.” ит. п.). Затем
указывается каким способом в полисемантической структуре словарной статьи прилагательных, в которой скрещиваются описательные (квалификативные) и относительные

(идентификационные) значения, может выразиться инфор
мация о морфологической категории вида имен прилагательных. Иначе говоря, значение определяет возможно ли
употребление прилагательного в форме обоих видов или
только в одном. Хотя имеются мнения, что в таких случаях
речь идет о омонимии, а не о деривации, мы считаем, что
здесь речь идет о переливе семантических признаков, а нео
различной этимологии, как и сами определения и примеры
употребления в Словаре показывают.",
publisher = "Вишеград : Андрићев институт",
journal = "Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика",
title = "Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику, Влияние семантики на морфологические категории имен прилагательных на -(а)н/-ни в сербском языке",
pages = "101-136",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику. in Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика
Вишеград : Андрићев институт., 101-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605
Спасојевић МЉ. Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику. in Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика. 2021;:101-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605 .
Спасојевић, Марина Љ., "Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику" in Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика (2021):101-136,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605 .

50 година Међународног славистичког центра. књ. 2

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Филолошки факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12606
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - 50 година Међународног славистичког центра. књ. 2
SP  - 235
EP  - 239
VL  - 87
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "50 година Међународног славистичког центра. књ. 2",
pages = "235-239",
volume = "87",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). 50 година Међународног славистичког центра. књ. 2. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 87, 235-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606
Спасојевић МЉ. 50 година Међународног славистичког центра. књ. 2. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2021;87:235-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606 .
Спасојевић, Марина Љ., "50 година Међународног славистичког центра. књ. 2" in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 87 (2021):235-239,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606 .

Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика

Јакић Шимшић, Милена М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Јакић Шимшић, Милена М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12667
AB  - Досадашња истраживања асоцијативних односа придева нису једно-
гласна у погледу тога да ли испитаници у тесту слободних асоцијација
чешће наводе именице или придеве. Са друге стране, када су у питању
парадигматски асоцијативни односи, истраживачи се слажу да испитаници најчешће наводе асоцијате супротног значења у односу на задати стимулус, али се углавном не наводи колики је тај проценат, јер су закључци
често доношени на основу доминантног асоцијата, а не на основу читавог
асоцијативног поља. Стога се на грађи добијеној из два асоцијативна речника, припремљена на основу одговора испитаника различитих узраста (од
5 до 25 година), анализира 45 асоцијативних поља придева српског језика.
Циљеви истраживања су да се испита однос синтагматских и парадигматских асоцијата придева, као и парадигматски тип везе у који стимулус и
асоцијат ступају (блискозначност, однос супротности значења и оста-
ли типови асоцијативних односа). Грађа је најпре анотирана према врсти
речи, а потом и према поменутим типовима асоцијативних односа, након
чега је квантитативно приказана њихова заступљеност. Резултати су показали да испитивани придеви нешто чешће ступају у синтагматске него у
парадигматске асоцијативне односе, док се супротност значења показала
као најчешћи, али и најчвршћи асоцијативни однос фреквентних придева
српског језика.
AB  - Существующие исследования ассоциативных отношений прилагательных
не единогласны относительно того, что испытуемые в тесте свободных
ассоциаций приводят чаще – существительные или прилагательные. С другой
стороны, когда речь идет о парадигматических ассоциативных отношениях,
исследователи согласны, что испытуемые чаще всего приводят ассоциаты
с противоположным по отношению к заданному стимулу значением, но
чаще всего конкретный процент не указан, ибо выводы нередко получены
на основании самого частотного ассоциата, а не целого ассоциативного
поля. Поэтому на материале, полученном в двух ассоциативных словарях,
подготовленных на основе ответов испытуемых различных возрастов (от 5
до 25 лет), анализируется 45 ассоциативных полей прилагательных сербского
языка. Исследование имеет своей целью изучить отношение синтагматических
и парадигматических ассоциатов прилагательных, а также парадигматический
тип отношений, в которые стимул и ассоциат вступают (близкозначность,
отношение противоположности значений и все прочие типы ассоциативных
отношений). Материал сначала аннотирован по критерию частей речи, а затем
и согласно упомянутым типам ассоциативных отношений, после чего показана
их представленность в количественном плане. Результаты показали, что
исследуемые прилагательные несколько чаще вступают в синтагматические,
чем в парадигматические ассоциативные отношения, в то время как
противоположность значений оказалась самым частым, но и самым крепким
ассоциативным отношением частотных прилагательных сербского языка.
AB  - Previous research on the associative relations of adjectives is not unanimous
in terms of whether participants more often respond by using nouns or adjectives
in free association tests. On the other hand, when it comes to paradigmatic associative
relationships, researchers agree that native speakers respond to adjective stimuli
mostly by associations of opposite meaning, but generally do not state the percentage,
since conclusions are often made on the basis of the dominant associate, and not
upon the entire associative fi eld. Therefore, 45 associative fi elds of adjectives of the
Serbian language are analyzed based on the material obtained from two associative
dictionaries, prepared on the basis of the responses of 800 participants (ranging from
18 to 25 years of age) and 1,200 participants of different ages (groups of 5, 9, 13 and
17 years of age, each of which comprised 300 participants). The aim of this study is
to examine the ratio of syntagmatic and paradigmatic associations of adjectives, as
well as the paradigmatic type of relation between the adjective-type stimuli and their
associates (the closeness and the oppositeness of meaning and other types of associative
relations). The material was annotated according to parts of speech, as well as
according to the types of associative relations. The quantitative results showed that the
associations of examined adjectives are slightly more frequently syntagmatic (52%)
than paradigmatic (44%), while the oppositeness of meaning proved to be the most
common as well as the strongest associative relation of commonly used adjectives of
the Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика
T1  - Ассоциативные отношения прилагательных в тесте свободных вербальных ассоциаций сербского языка
T1  - Associative Relations of Serbian Adjectives in the Free Association Verbal Test
SP  - 185
EP  - 200
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102185J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667
ER  - 
@article{
author = "Јакић Шимшић, Милена М.",
year = "2021",
abstract = "Досадашња истраживања асоцијативних односа придева нису једно-
гласна у погледу тога да ли испитаници у тесту слободних асоцијација
чешће наводе именице или придеве. Са друге стране, када су у питању
парадигматски асоцијативни односи, истраживачи се слажу да испитаници најчешће наводе асоцијате супротног значења у односу на задати стимулус, али се углавном не наводи колики је тај проценат, јер су закључци
често доношени на основу доминантног асоцијата, а не на основу читавог
асоцијативног поља. Стога се на грађи добијеној из два асоцијативна речника, припремљена на основу одговора испитаника различитих узраста (од
5 до 25 година), анализира 45 асоцијативних поља придева српског језика.
Циљеви истраживања су да се испита однос синтагматских и парадигматских асоцијата придева, као и парадигматски тип везе у који стимулус и
асоцијат ступају (блискозначност, однос супротности значења и оста-
ли типови асоцијативних односа). Грађа је најпре анотирана према врсти
речи, а потом и према поменутим типовима асоцијативних односа, након
чега је квантитативно приказана њихова заступљеност. Резултати су показали да испитивани придеви нешто чешће ступају у синтагматске него у
парадигматске асоцијативне односе, док се супротност значења показала
као најчешћи, али и најчвршћи асоцијативни однос фреквентних придева
српског језика., Существующие исследования ассоциативных отношений прилагательных
не единогласны относительно того, что испытуемые в тесте свободных
ассоциаций приводят чаще – существительные или прилагательные. С другой
стороны, когда речь идет о парадигматических ассоциативных отношениях,
исследователи согласны, что испытуемые чаще всего приводят ассоциаты
с противоположным по отношению к заданному стимулу значением, но
чаще всего конкретный процент не указан, ибо выводы нередко получены
на основании самого частотного ассоциата, а не целого ассоциативного
поля. Поэтому на материале, полученном в двух ассоциативных словарях,
подготовленных на основе ответов испытуемых различных возрастов (от 5
до 25 лет), анализируется 45 ассоциативных полей прилагательных сербского
языка. Исследование имеет своей целью изучить отношение синтагматических
и парадигматических ассоциатов прилагательных, а также парадигматический
тип отношений, в которые стимул и ассоциат вступают (близкозначность,
отношение противоположности значений и все прочие типы ассоциативных
отношений). Материал сначала аннотирован по критерию частей речи, а затем
и согласно упомянутым типам ассоциативных отношений, после чего показана
их представленность в количественном плане. Результаты показали, что
исследуемые прилагательные несколько чаще вступают в синтагматические,
чем в парадигматические ассоциативные отношения, в то время как
противоположность значений оказалась самым частым, но и самым крепким
ассоциативным отношением частотных прилагательных сербского языка., Previous research on the associative relations of adjectives is not unanimous
in terms of whether participants more often respond by using nouns or adjectives
in free association tests. On the other hand, when it comes to paradigmatic associative
relationships, researchers agree that native speakers respond to adjective stimuli
mostly by associations of opposite meaning, but generally do not state the percentage,
since conclusions are often made on the basis of the dominant associate, and not
upon the entire associative fi eld. Therefore, 45 associative fi elds of adjectives of the
Serbian language are analyzed based on the material obtained from two associative
dictionaries, prepared on the basis of the responses of 800 participants (ranging from
18 to 25 years of age) and 1,200 participants of different ages (groups of 5, 9, 13 and
17 years of age, each of which comprised 300 participants). The aim of this study is
to examine the ratio of syntagmatic and paradigmatic associations of adjectives, as
well as the paradigmatic type of relation between the adjective-type stimuli and their
associates (the closeness and the oppositeness of meaning and other types of associative
relations). The material was annotated according to parts of speech, as well as
according to the types of associative relations. The quantitative results showed that the
associations of examined adjectives are slightly more frequently syntagmatic (52%)
than paradigmatic (44%), while the oppositeness of meaning proved to be the most
common as well as the strongest associative relation of commonly used adjectives of
the Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика, Ассоциативные отношения прилагательных в тесте свободных вербальных ассоциаций сербского языка, Associative Relations of Serbian Adjectives in the Free Association Verbal Test",
pages = "185-200",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102185J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667"
}
Јакић Шимшић, М. М.. (2021). Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 185-200.
https://doi.org/10.2298/JFI2102185J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667
Јакић Шимшић ММ. Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):185-200.
doi:10.2298/JFI2102185J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667 .
Јакић Шимшић, Милена М., "Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):185-200,
https://doi.org/10.2298/JFI2102185J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667 .

Аксиолошки речник српског језика – предлог израде

Ристић, Стана С.; Лазић-Коњик, Ивана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ристић, Стана С.
AU  - Лазић-Коњик, Ивана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12670
AB  - У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије.
AB  - В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках.
AB  - This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Аксиолошки речник српског језика – предлог израде
T1  - Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря
T1  - Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation
SP  - 105
EP  - 126
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102105R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
ER  - 
@article{
author = "Ристић, Стана С. and Лазић-Коњик, Ивана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије., В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках., This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде, Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря, Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation",
pages = "105-126",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102105R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670"
}
Ристић, С. С.,& Лазић-Коњик, И. В.. (2021). Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 105-126.
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
Ристић СС, Лазић-Коњик ИВ. Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):105-126.
doi:10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .
Ристић, Стана С., Лазић-Коњик, Ивана В., "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):105-126,
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .