Савремена сеоска и градска култура – путеви и трансформација, бр. 1868 / Contemporary Rural and Urban Culture - Ways of Transformation, no. 1868

Link to this page

Савремена сеоска и градска култура – путеви и трансформација, бр. 1868 / Contemporary Rural and Urban Culture - Ways of Transformation, no. 1868

Authors

Publications

Свадба и конструисање идентитета

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8757
AB  - Циљ овог прилога је сумарни преглед досадашњих
резултата рада на проблему конструисања идентитета у
периоду ретрадиционализације друштва – деведесетих
година двадесетог века, а на примеру врањске свадбе.
Осим тога, он има за циљ и својеврстан postscriptum:
допуну већ објављених резултата и осврт на идентитет
изражен у симболичком језику свадбеног ритуала на
почетку новог века.
AB  - This report aims to summarize results
obtained so far in the research that dealt with the
problem of an identity construction in the period of
tradition revival in 1990’s, on the example of wedding
in the city of Vranje, in southern Serbia. In addition,
the report will serve as postscriptum: an addendum to
the already published results and a discussion on
identity expressed in the symbolic language of the
wedding ritual in the beginning of the new century.
A wedding, so, appears to be the most important, the most elaborated and
in contextual way, the richest ritual of a life cycle. It expresses social reality:
economic, kinship and gender relations, religious beliefs, and could be designated
as a paradigm event in the Serbian culture. Considering all these features and the
importance of a wedding ritual, it was expected that all the changes at the global
level of a given society (including the revival of the tradition and identity
fluctuations) beginning in the 1980’s, will be reflected also at the ritual, which then,
takes new shapes. The societal changes are clearly evident in the ritual, since it
represents an instrument of a special sensitivity and expression.
In the first part of the paper, I analyze the relationship between ethnic and
other identities of a collective identity (religious, local, gender) on the example of
Vranje’s wedding ceremony in the last decade of the 20 th century. The second part
of the paper contains an analysis of the same problem, but within the period from
1999, NATO bombing and introduction of international peace forces protectorate in
Kosovo.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Свадба и конструисање идентитета
T1  - Wedding and Identity Construction
SP  - 35
EP  - 46
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8757
ER  - 
@inbook{
author = "Златановић, Сања",
year = "2007",
abstract = "Циљ овог прилога је сумарни преглед досадашњих
резултата рада на проблему конструисања идентитета у
периоду ретрадиционализације друштва – деведесетих
година двадесетог века, а на примеру врањске свадбе.
Осим тога, он има за циљ и својеврстан postscriptum:
допуну већ објављених резултата и осврт на идентитет
изражен у симболичком језику свадбеног ритуала на
почетку новог века., This report aims to summarize results
obtained so far in the research that dealt with the
problem of an identity construction in the period of
tradition revival in 1990’s, on the example of wedding
in the city of Vranje, in southern Serbia. In addition,
the report will serve as postscriptum: an addendum to
the already published results and a discussion on
identity expressed in the symbolic language of the
wedding ritual in the beginning of the new century.
A wedding, so, appears to be the most important, the most elaborated and
in contextual way, the richest ritual of a life cycle. It expresses social reality:
economic, kinship and gender relations, religious beliefs, and could be designated
as a paradigm event in the Serbian culture. Considering all these features and the
importance of a wedding ritual, it was expected that all the changes at the global
level of a given society (including the revival of the tradition and identity
fluctuations) beginning in the 1980’s, will be reflected also at the ritual, which then,
takes new shapes. The societal changes are clearly evident in the ritual, since it
represents an instrument of a special sensitivity and expression.
In the first part of the paper, I analyze the relationship between ethnic and
other identities of a collective identity (religious, local, gender) on the example of
Vranje’s wedding ceremony in the last decade of the 20 th century. The second part
of the paper contains an analysis of the same problem, but within the period from
1999, NATO bombing and introduction of international peace forces protectorate in
Kosovo.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Свадба и конструисање идентитета, Wedding and Identity Construction",
pages = "35-46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8757"
}
Златановић, С.. (2007). Свадба и конструисање идентитета. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 35-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8757
Златановић С. Свадба и конструисање идентитета. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:35-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8757 .
Златановић, Сања, "Свадба и конструисање идентитета" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):35-46,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8757 .

Култура у трансформацији / Culture in Transformation

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - BOOK
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
SP  - 1
EP  - 235
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755
ER  - 
@book{
year = "2007",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
pages = "1-235",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755"
}
(2007). Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755
Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:1-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755 .
"Култура у трансформацији / Culture in Transformation" (2007):1-235,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755 .

Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8763
AB  - У овом раду, етнолошка истраживања се фокусирају на
свакодневицу спектакла, тј. на „друштво спектакла“, које се
представља као еруптивна реалност, комуникативна мрежа
и тржиште моћи. Међутим, на балканским просторима у
време кризе и транзиције, спектакли су постали друштвена
драма и отворени театар живота, са често трагичним
последицама. Моја дугогодишња истраживања масовних
скупова у Србији усмерена су на читање феномена
спектакла у дискурзивном пољу разноврсних ритуалних
пракси и симболичке мреже. Многобројна исксуства актера
и медијска презентација увели су политичке и културне
позорнице у историјско поље догађаја. Њихов линерани код
и реверзибилност кроз евокативну призму исписали су
странице новије историје, а такође умногоме изменили и
обликовали спектакл као својеврсно друштвено огледало.
AB  - This paper focuses on „society of spectacles“,
seen as eruptive reality, communicative market and
power market. However, in the Balkans, in the times of
crisis and transition, these spectacles have become a
social drama and an open theatre of life with frequent
tragic consequences. My long-term research, started in
1992, on mass gatherings in Serbia are directed to
phenomenon of spectacle in the light of various ritual
practices and symbolic net. A number of experiences by participants and media
presentation have brought in political and cultural stages into play. Their linear code
and reversibility through an evocative prism have written pages of recent history,
and for the most part, altered and shaped a spectacle as a particular reflection of a
given society. In the past five years, the research covered several phases:
1. retrospection of political manifestations and music events in socialist period
(parades, festivals of popular music…);
2. research on political rallies and cultural scene in the times of crisis and
transition (political meetings, demonstrations, rallies, musical settings as
instruments of political campaigns etc.);
3. research of music events as case studies: EXIT festival in Novi Sad and
Dragacevo’s trumpet festival.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији
T1  - 20th century spectacles: political arenas and cultural scenes in Serbia
SP  - 169
EP  - 188
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763
ER  - 
@inbook{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2007",
abstract = "У овом раду, етнолошка истраживања се фокусирају на
свакодневицу спектакла, тј. на „друштво спектакла“, које се
представља као еруптивна реалност, комуникативна мрежа
и тржиште моћи. Међутим, на балканским просторима у
време кризе и транзиције, спектакли су постали друштвена
драма и отворени театар живота, са често трагичним
последицама. Моја дугогодишња истраживања масовних
скупова у Србији усмерена су на читање феномена
спектакла у дискурзивном пољу разноврсних ритуалних
пракси и симболичке мреже. Многобројна исксуства актера
и медијска презентација увели су политичке и културне
позорнице у историјско поље догађаја. Њихов линерани код
и реверзибилност кроз евокативну призму исписали су
странице новије историје, а такође умногоме изменили и
обликовали спектакл као својеврсно друштвено огледало., This paper focuses on „society of spectacles“,
seen as eruptive reality, communicative market and
power market. However, in the Balkans, in the times of
crisis and transition, these spectacles have become a
social drama and an open theatre of life with frequent
tragic consequences. My long-term research, started in
1992, on mass gatherings in Serbia are directed to
phenomenon of spectacle in the light of various ritual
practices and symbolic net. A number of experiences by participants and media
presentation have brought in political and cultural stages into play. Their linear code
and reversibility through an evocative prism have written pages of recent history,
and for the most part, altered and shaped a spectacle as a particular reflection of a
given society. In the past five years, the research covered several phases:
1. retrospection of political manifestations and music events in socialist period
(parades, festivals of popular music…);
2. research on political rallies and cultural scene in the times of crisis and
transition (political meetings, demonstrations, rallies, musical settings as
instruments of political campaigns etc.);
3. research of music events as case studies: EXIT festival in Novi Sad and
Dragacevo’s trumpet festival.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији, 20th century spectacles: political arenas and cultural scenes in Serbia",
pages = "169-188",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763"
}
Лукић Крстановић, М.. (2007). Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 169-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763
Лукић Крстановић М. Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:169-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):169-188,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763 .

Caste behaviors among Gypsies in Serbia

Čvorović, Jelena

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Čvorović, Jelena
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8760
AB  - In Serbia, Gypsies form a complex mixture of groups with a
strongly emphasized antagonism between the groups. Among
Serbian Gypsies, the “caste” system is still largely in use, along
with a self-made hierarchy between the groups. These “caste”
behaviors have found their main manifestation in the “match” in
marriage and social hierarchy. The evolutionary success of
these behaviors is probably due to their effect in preserving
local/village traditions and distinctiveness. In turn, transmitting
such successful behavior – a particular tradition – to
descendants may not only increase the number of those
descendants but also the frequency of that particular behavior.
AB  - Кастински систем у Индији је, по речима
Добжанског, до сада најзамашнији мада можда не
унапред смишљен генетички експеримент. Генетички
најзначајније јединице су под-касте, ендогамне групе
на које је становништво круто подељено: човек мора
ступити у брак с особом исте подкасте у коју и сам
случајно спада. По традицији, касте и подкасте
већином су имала посебна занимања. Традиционално прописивање занимања
за сваку касту било је у вези с хијерархијском структуром друштва:
ограничења су се односила не само на склапање брака између припадника
различитих каста већ и на друге облике друштвеног понашања. Генетичари
данас сматрају да Роми воде порекло из Индије, и да су напустили постојбину
као једна међусобно повезана, ендогамна под-каста-племе које се временом
разгранало у више мањих група и под-група. Традиционално, свака под-група
је била специјализована за одређено занимање, и то занимање се преносило
традицијски, са колена на колено. Неки Индијци и дан данас тврде да могу
препознати којој касти припада човек из њихове покрајине. Исто тврде и Роми
који живе у Србији.
Већина Рома се данас не сматра припадницима једне уједињене и
хомогене етничке групе, већ се идентификује са подгрупом/племеном из које
потиче, а чија религија и језик највише зависе од локације и околности. Не
постоји јасна свест о јединству ромског народа: многи Роми не називају себе
Ромима, и одбијају сваку везу са ромскин народом. Роми у већини европских
земаља и даље поштују традиционалне обрасце понашања, у које спадају:
ендогамија, како према не-Ромима тако и у односу на иноплеменике,
куповина девојке, рани бракови, велики број деце, и чести разводи, као и
намерна друштвена/групна изолација. Ова специфична ромска традиција –
култура наслеђена од предака и пренета оралном традицијом на потомство –
не само да је помогла и омогућила Ромима преживљавање током векова
недаћа, него је и помогла да се очува ромски/племенски идентитет, али на
штету заједничког живота и сарадње са не-Ромима. У раду се даље расправља
о ендогамном облику брака и друштвеној хијерархији, као и подели на
групе/племена код Рома у Мачви. Обрађено је неколико села: Дреновац,
Мачвански Причиновићи и насеље Думаца, и три разлиците групе/племена
Рома: Каравласи, Гурбети и Чергари. Анализирана је веза између
традиционалне „кастинске“ ендогамије, занимања и хиерархије; анализа је
показала одређену флексибилност ромског етничког идентитета, и открила
однос између животних околности и очекиваних норми културног понашања,
које се модификују у зависности од ситуације и друштвене средине.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Caste behaviors among Gypsies in Serbia
T1  - Кастинско понашање Рома у Србији
SP  - 151
EP  - 168
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8760
ER  - 
@inbook{
author = "Čvorović, Jelena",
year = "2007",
abstract = "In Serbia, Gypsies form a complex mixture of groups with a
strongly emphasized antagonism between the groups. Among
Serbian Gypsies, the “caste” system is still largely in use, along
with a self-made hierarchy between the groups. These “caste”
behaviors have found their main manifestation in the “match” in
marriage and social hierarchy. The evolutionary success of
these behaviors is probably due to their effect in preserving
local/village traditions and distinctiveness. In turn, transmitting
such successful behavior – a particular tradition – to
descendants may not only increase the number of those
descendants but also the frequency of that particular behavior., Кастински систем у Индији је, по речима
Добжанског, до сада најзамашнији мада можда не
унапред смишљен генетички експеримент. Генетички
најзначајније јединице су под-касте, ендогамне групе
на које је становништво круто подељено: човек мора
ступити у брак с особом исте подкасте у коју и сам
случајно спада. По традицији, касте и подкасте
већином су имала посебна занимања. Традиционално прописивање занимања
за сваку касту било је у вези с хијерархијском структуром друштва:
ограничења су се односила не само на склапање брака између припадника
различитих каста већ и на друге облике друштвеног понашања. Генетичари
данас сматрају да Роми воде порекло из Индије, и да су напустили постојбину
као једна међусобно повезана, ендогамна под-каста-племе које се временом
разгранало у више мањих група и под-група. Традиционално, свака под-група
је била специјализована за одређено занимање, и то занимање се преносило
традицијски, са колена на колено. Неки Индијци и дан данас тврде да могу
препознати којој касти припада човек из њихове покрајине. Исто тврде и Роми
који живе у Србији.
Већина Рома се данас не сматра припадницима једне уједињене и
хомогене етничке групе, већ се идентификује са подгрупом/племеном из које
потиче, а чија религија и језик највише зависе од локације и околности. Не
постоји јасна свест о јединству ромског народа: многи Роми не називају себе
Ромима, и одбијају сваку везу са ромскин народом. Роми у већини европских
земаља и даље поштују традиционалне обрасце понашања, у које спадају:
ендогамија, како према не-Ромима тако и у односу на иноплеменике,
куповина девојке, рани бракови, велики број деце, и чести разводи, као и
намерна друштвена/групна изолација. Ова специфична ромска традиција –
култура наслеђена од предака и пренета оралном традицијом на потомство –
не само да је помогла и омогућила Ромима преживљавање током векова
недаћа, него је и помогла да се очува ромски/племенски идентитет, али на
штету заједничког живота и сарадње са не-Ромима. У раду се даље расправља
о ендогамном облику брака и друштвеној хијерархији, као и подели на
групе/племена код Рома у Мачви. Обрађено је неколико села: Дреновац,
Мачвански Причиновићи и насеље Думаца, и три разлиците групе/племена
Рома: Каравласи, Гурбети и Чергари. Анализирана је веза између
традиционалне „кастинске“ ендогамије, занимања и хиерархије; анализа је
показала одређену флексибилност ромског етничког идентитета, и открила
однос између животних околности и очекиваних норми културног понашања,
које се модификују у зависности од ситуације и друштвене средине.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Caste behaviors among Gypsies in Serbia, Кастинско понашање Рома у Србији",
pages = "151-168",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8760"
}
Čvorović, J.. (2007). Caste behaviors among Gypsies in Serbia. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 151-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8760
Čvorović J. Caste behaviors among Gypsies in Serbia. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:151-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8760 .
Čvorović, Jelena, "Caste behaviors among Gypsies in Serbia" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):151-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8760 .

Асимилација и мањинске организације Срба у Темишвару у историјском дискурсу

Павловић, Мирјана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Павловић, Мирјана
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8765
AB  - Након приказа мањинских институција различитог типа у
 прошлости и данас, у раду се анализира њихова улога у
 борби против асимилације и у очувању националног
 идентитета и културне баштине Срба у Темишвару. Поред
 тога, разматра се и њихов допринос формирању
 специфичне мањинске културе Срба у Темишвару, као и
 њеној афирмацији у ширем друштву и у матици.
AB  - The first part of the paper includes a broad
description of a variety of the Serbian minority activities
in Timisoara – from religious and cultural to beneficiary,
sports and political. The second part of the paper
discusses the minority’ efforts in keeping and expressing
national identity, in the process of assimilation. The
minority’ activities and organizations, in the past as well
in the present, have, apart from being centers of a social
life, a very important role in preservation of the national identity, recognized by the
informants also. They also represented means and centers used to fight assimilation
(influences of German, Hungarian and Romanian origins) that had tried to influence
the Serbian minority for more than three centuries. The organizations also have
played an important part in formation of the specific Serbian culture in Timisoara,
but also in wider Romanian society and in the homeland.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Асимилација и мањинске организације Срба у Темишвару у историјском дискурсу
T1  - Assimilation and Serbian minority organization in Timisoara: a historical discourse
SP  - 119
EP  - 134
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8765
ER  - 
@inbook{
author = "Павловић, Мирјана",
year = "2007",
abstract = "Након приказа мањинских институција различитог типа у
 прошлости и данас, у раду се анализира њихова улога у
 борби против асимилације и у очувању националног
 идентитета и културне баштине Срба у Темишвару. Поред
 тога, разматра се и њихов допринос формирању
 специфичне мањинске културе Срба у Темишвару, као и
 њеној афирмацији у ширем друштву и у матици., The first part of the paper includes a broad
description of a variety of the Serbian minority activities
in Timisoara – from religious and cultural to beneficiary,
sports and political. The second part of the paper
discusses the minority’ efforts in keeping and expressing
national identity, in the process of assimilation. The
minority’ activities and organizations, in the past as well
in the present, have, apart from being centers of a social
life, a very important role in preservation of the national identity, recognized by the
informants also. They also represented means and centers used to fight assimilation
(influences of German, Hungarian and Romanian origins) that had tried to influence
the Serbian minority for more than three centuries. The organizations also have
played an important part in formation of the specific Serbian culture in Timisoara,
but also in wider Romanian society and in the homeland.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Асимилација и мањинске организације Срба у Темишвару у историјском дискурсу, Assimilation and Serbian minority organization in Timisoara: a historical discourse",
pages = "119-134",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8765"
}
Павловић, М.. (2007). Асимилација и мањинске организације Срба у Темишвару у историјском дискурсу. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 119-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8765
Павловић М. Асимилација и мањинске организације Срба у Темишвару у историјском дискурсу. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:119-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8765 .
Павловић, Мирјана, "Асимилација и мањинске организације Срба у Темишвару у историјском дискурсу" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):119-134,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8765 .

Методе и извори истраживања етничности: Срби у Батањи

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8759
AB  - Феномен етницитета представља релевантно истраживачко поље у етнолошком дискурсу.
 Данас је јасно да се етнички проблеми не могу
 посматрати без јаког историјског, друштвеног и
 културног упоришта истраживаних пунктова. У
 густој мрежи диференцијација, етничност проналази своје место кроз симболичко конструисање и
 комуникацијске интеракције. Међутим, феномени
 етнички идентитет и етничност подложни су
 променама и укрштањима са другим идентитетима.
 Они нису савршене и довршене конструкције. Стога, важно је етнички
 идентитет ишчитавати и раслојавати онако како га његови актери приказују,
 тежећи да се открије што више финеса у идентификацијама.
AB  - The problem of ethnic identity is being
analyzed on the example of the Serbian community
in Battonya, Hungary. In order to understand life
and identity of the Serbs in Battonya, it is
neccessary to reconstruct the past and interpret their
everyday life through real and symbolic intercations
in the multicultural environment. This paper
presents methodology and sources (written, oral, material and visual) put forward to
explain the phenomenon.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Методе и извори истраживања етничности: Срби у Батањи
T1  - Methodology and Sources put Forward to Explore Ethnicity: the Serbs in Battony
SP  - 93
EP  - 101
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8759
ER  - 
@inbook{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2007",
abstract = "Феномен етницитета представља релевантно истраживачко поље у етнолошком дискурсу.
 Данас је јасно да се етнички проблеми не могу
 посматрати без јаког историјског, друштвеног и
 културног упоришта истраживаних пунктова. У
 густој мрежи диференцијација, етничност проналази своје место кроз симболичко конструисање и
 комуникацијске интеракције. Међутим, феномени
 етнички идентитет и етничност подложни су
 променама и укрштањима са другим идентитетима.
 Они нису савршене и довршене конструкције. Стога, важно је етнички
 идентитет ишчитавати и раслојавати онако како га његови актери приказују,
 тежећи да се открије што више финеса у идентификацијама., The problem of ethnic identity is being
analyzed on the example of the Serbian community
in Battonya, Hungary. In order to understand life
and identity of the Serbs in Battonya, it is
neccessary to reconstruct the past and interpret their
everyday life through real and symbolic intercations
in the multicultural environment. This paper
presents methodology and sources (written, oral, material and visual) put forward to
explain the phenomenon.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Методе и извори истраживања етничности: Срби у Батањи, Methodology and Sources put Forward to Explore Ethnicity: the Serbs in Battony",
pages = "93-101",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8759"
}
Лукић Крстановић, М.. (2007). Методе и извори истраживања етничности: Срби у Батањи. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 93-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8759
Лукић Крстановић М. Методе и извори истраживања етничности: Срби у Батањи. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:93-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8759 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Методе и извори истраживања етничности: Срби у Батањи" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):93-101,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8759 .

Живот савремене сеоске омладине: на примеру села Дубона код Младеновца

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8756
AB  - У раду је изложен део резултата проучавања села Дубоне
код Младеновца. Живот савремене сеоске омладине
представља оперативан пример промена које су се током
друге половине двадесетог века, а посебно током његове
последње деценије, дешавале на глобалном друштвеном
нивоу. Трансформација традиционалног друштвеног
концепта, те промена положаја детета у породици и
друштву која се наводи као једна од значајнијих
карактеристика епохе, видљива је и у овој локалној и још
увек релативно изолованој средини. Живот, ставови и
схватања адолесцената, али и искази старијих сељана о
времену њихових младалачких дана, приказани су кроз
неколико кључних питања: однос између родитеља и деце,
социјализација и школовање младих, визије и размишљања
о будућности, идеални и реални обрасци емотивног
остварења, проблем полно-старосне асиметрије „брачног
тржишта“, слобода кретања, говора и избора , могућност и
начини упознавања, забава, слободно време и вредносни
системи у вези са полним моралом.
AB  - The life of contemporary rural youths in
the village of Dubona near Mladenovac represents
an operational model and example of the changes
on the particular and global levels that took place
in the 2 nd half of the 20 th century, especially in its
last decade. This paper will present a part of the
results of the research done in the village.
Transformation of the traditional social concept,
and the change of children’ status within a family (as one of the most prominent
features of the epoch) is also evident in this local, still relatively isolated
community. Life, attitudes and understandings of the adolescents, but also the
accounts of some older informants in the village, are presented as accounts through
discussion on some basic questions: relationship between parents and offspring,
socialization and education of the youths, visions and expectations of the future,
ideal and real patterns of emotional coming of age, the problems of gender-age
asymmetry of the marriage market, freedom of movement, speech and choices,
possibilities and ways of meeting others, fun, leisure time and value system related
to sexual moral.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Живот савремене сеоске омладине: на примеру села Дубона код Младеновца
T1  - Contemporary Rural Youth: Life in the Village Dubona Near Mladenovac
SP  - 21
EP  - 34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8756
ER  - 
@inbook{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2007",
abstract = "У раду је изложен део резултата проучавања села Дубоне
код Младеновца. Живот савремене сеоске омладине
представља оперативан пример промена које су се током
друге половине двадесетог века, а посебно током његове
последње деценије, дешавале на глобалном друштвеном
нивоу. Трансформација традиционалног друштвеног
концепта, те промена положаја детета у породици и
друштву која се наводи као једна од значајнијих
карактеристика епохе, видљива је и у овој локалној и још
увек релативно изолованој средини. Живот, ставови и
схватања адолесцената, али и искази старијих сељана о
времену њихових младалачких дана, приказани су кроз
неколико кључних питања: однос између родитеља и деце,
социјализација и школовање младих, визије и размишљања
о будућности, идеални и реални обрасци емотивног
остварења, проблем полно-старосне асиметрије „брачног
тржишта“, слобода кретања, говора и избора , могућност и
начини упознавања, забава, слободно време и вредносни
системи у вези са полним моралом., The life of contemporary rural youths in
the village of Dubona near Mladenovac represents
an operational model and example of the changes
on the particular and global levels that took place
in the 2 nd half of the 20 th century, especially in its
last decade. This paper will present a part of the
results of the research done in the village.
Transformation of the traditional social concept,
and the change of children’ status within a family (as one of the most prominent
features of the epoch) is also evident in this local, still relatively isolated
community. Life, attitudes and understandings of the adolescents, but also the
accounts of some older informants in the village, are presented as accounts through
discussion on some basic questions: relationship between parents and offspring,
socialization and education of the youths, visions and expectations of the future,
ideal and real patterns of emotional coming of age, the problems of gender-age
asymmetry of the marriage market, freedom of movement, speech and choices,
possibilities and ways of meeting others, fun, leisure time and value system related
to sexual moral.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Живот савремене сеоске омладине: на примеру села Дубона код Младеновца, Contemporary Rural Youth: Life in the Village Dubona Near Mladenovac",
pages = "21-34",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8756"
}
Павићевић, А.. (2007). Живот савремене сеоске омладине: на примеру села Дубона код Младеновца. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 21-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8756
Павићевић А. Живот савремене сеоске омладине: на примеру села Дубона код Младеновца. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:21-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8756 .
Павићевић, Александра, "Живот савремене сеоске омладине: на примеру села Дубона код Младеновца" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):21-34,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8756 .

Свакодневица у енклави

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/697/626
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8798
AB  - Рад се заснива на теренском истраживању обављеном 2003. године у
енклави Витина на Косову и има за циљ да начини етнографску скицу
(после)ратне свакодневице.
AB  - The paper is based on a fieldwork performed in 2003 in the enclave Vitina, Kosovo. The aim of the paper is to provide an ethnographic brief account of the post-war daily life in the researched area. Since 1999 and the establishment of the international protectorate over the area, the enclave’s daily life has changed profoundly. The people from Vitina are very much concerned about their daily troubles, especially the ones involving the relationship with the Albanian population. The daily life in Vitina is saturated with the war related traumas, existential insecurity and unpredictability, experiences of ghetto, paralyzed everyday life, and the time that appears to stand still. The Kosovo area is characterized by especially complex historical, political and cultural contexts. It is a borderline area, so identities seem to be undefined, varying, ambivalent and situational. In the last decades of the 20th century, the identities became homogenous, developing fixed boundaries. The ethnic identification thus becomes more relevant than any other membership or affiliation. A need to designate and preserve an ethnic identity in Kosovo has lead to a paroxysm. The dominant, Albanian population displays its ethnic symbols openly, while the Serbs demonstrate their symbols more alluringly but with the same amount of fervor. The ethnicity is being articulated in everyday life, in different answers to its requirements and challenges while a daily life is usually equalized with privacy and female sphere, therefore, the paper also discusses a relationship between the ethnic and gender identities.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Свакодневица у енклави
T1  - Daily Life in the Enclave Vitina
SP  - 83
EP  - 92
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553083Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8798
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2005",
abstract = "Рад се заснива на теренском истраживању обављеном 2003. године у
енклави Витина на Косову и има за циљ да начини етнографску скицу
(после)ратне свакодневице., The paper is based on a fieldwork performed in 2003 in the enclave Vitina, Kosovo. The aim of the paper is to provide an ethnographic brief account of the post-war daily life in the researched area. Since 1999 and the establishment of the international protectorate over the area, the enclave’s daily life has changed profoundly. The people from Vitina are very much concerned about their daily troubles, especially the ones involving the relationship with the Albanian population. The daily life in Vitina is saturated with the war related traumas, existential insecurity and unpredictability, experiences of ghetto, paralyzed everyday life, and the time that appears to stand still. The Kosovo area is characterized by especially complex historical, political and cultural contexts. It is a borderline area, so identities seem to be undefined, varying, ambivalent and situational. In the last decades of the 20th century, the identities became homogenous, developing fixed boundaries. The ethnic identification thus becomes more relevant than any other membership or affiliation. A need to designate and preserve an ethnic identity in Kosovo has lead to a paroxysm. The dominant, Albanian population displays its ethnic symbols openly, while the Serbs demonstrate their symbols more alluringly but with the same amount of fervor. The ethnicity is being articulated in everyday life, in different answers to its requirements and challenges while a daily life is usually equalized with privacy and female sphere, therefore, the paper also discusses a relationship between the ethnic and gender identities.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Свакодневица у енклави, Daily Life in the Enclave Vitina",
pages = "83-92",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553083Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8798"
}
Златановић, С.. (2005). Свакодневица у енклави. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 83-92.
https://doi.org/10.2298/GEI0553083Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8798
Златановић С. Свакодневица у енклави. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:83-92.
doi:10.2298/GEI0553083Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8798 .
Златановић, Сања, "Свакодневица у енклави" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):83-92,
https://doi.org/10.2298/GEI0553083Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8798 .
1

Кречане/клачине – занат који је изумро

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/708/637
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8803
AB  - У раду се, на основу расположивих архивских вести, говори о
заборављеној производњи креча за потребе некадашњих грађевинара, чија су камена здања и данас у добром стању. Креча, који се
производио у кречанама вековима познатом методом, данас готово
да нема. Понеки остаци кречана које датирају из XVIII века и старе
архивалије млетачких нотара, који су у судским књигама помно
бележили све што се односило на поједине кречане, локалитете на
којима су се налазиле, њихове власнике, набавке, као и на спорна
питања у којима су потражња и наплата биле најзаступљеније, једино
су сведочанство о овој делатности.
Млетачка власт је строго водила рачуна о производњи креча, његовој
испоруци, судским споровима који су се водили око креча и кречана,
као и о исплаћивању новца за испоручени креч, а ми смо овим радом
подсетили на делатност које више нема.
AB  - The mode of lime-stone production, used for centuries, almost disappeared
today. The only data on lime-stone production from the Herceg Novi area are remains of lime-kiln dated to 18 th century, and old archives of Venetian notaries from
the cities of Kotor and Herceg Novi. The notaries collected and noted down the data
on lime-kilns in many details: on particular lime-kilns, their locations, owners, supplying, reimbursements etc, and these data represent the only testimony on this activity.
In order to build a lime-kiln, it was first necessary to find a suitable place
and dig a hole. Also, it was an imperative that the selected place is surrounded by
trees and stone. Almost all lime-kilns were located near the main roads or shores,
which made them accessible to boats. A preparatory work, usually about two
weeks, consisted of gathering and collecting wood and stones; the next phase was
building of a lime-kiln, followed by a heating/firing wood (heating a lime-stone), a
period of cooling off, and at the end, a transport of slacked lime. All these activities
involved not only workers employed at the particular lime-kiln, but also their families, relatives and peasants. Based on the available documents, it was very difficult
to obtain a good quality lime-stone, but it is said that the island of Lustica had provided the best quality.
The lime-stone production employed peasants (one or more families, or
friends joined together), which did not diminish the value and organizational aspect
of this activity in the period of Venetian rule of the Boka Kotorska Bay. The government paid strict attention to the production, deliveries, judicial proceedings, and
reimbursements. From the available data on the lime-kiln owners, it can be assumed
that they did not own the land itself. Also, we can only imagine what kinds of troubles and difficulties the people involved in the lime-stone production had to face;
this was a very difficult, hard work, and it was believed that the best lime-stone is
the one from the surface, “baked” by the Sun.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Кречане/клачине – занат који је изумро
T1  - Lime-Kiln – a craft not used any more
SP  - 233
EP  - 240
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553231R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8803
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2005",
abstract = "У раду се, на основу расположивих архивских вести, говори о
заборављеној производњи креча за потребе некадашњих грађевинара, чија су камена здања и данас у добром стању. Креча, који се
производио у кречанама вековима познатом методом, данас готово
да нема. Понеки остаци кречана које датирају из XVIII века и старе
архивалије млетачких нотара, који су у судским књигама помно
бележили све што се односило на поједине кречане, локалитете на
којима су се налазиле, њихове власнике, набавке, као и на спорна
питања у којима су потражња и наплата биле најзаступљеније, једино
су сведочанство о овој делатности.
Млетачка власт је строго водила рачуна о производњи креча, његовој
испоруци, судским споровима који су се водили око креча и кречана,
као и о исплаћивању новца за испоручени креч, а ми смо овим радом
подсетили на делатност које више нема., The mode of lime-stone production, used for centuries, almost disappeared
today. The only data on lime-stone production from the Herceg Novi area are remains of lime-kiln dated to 18 th century, and old archives of Venetian notaries from
the cities of Kotor and Herceg Novi. The notaries collected and noted down the data
on lime-kilns in many details: on particular lime-kilns, their locations, owners, supplying, reimbursements etc, and these data represent the only testimony on this activity.
In order to build a lime-kiln, it was first necessary to find a suitable place
and dig a hole. Also, it was an imperative that the selected place is surrounded by
trees and stone. Almost all lime-kilns were located near the main roads or shores,
which made them accessible to boats. A preparatory work, usually about two
weeks, consisted of gathering and collecting wood and stones; the next phase was
building of a lime-kiln, followed by a heating/firing wood (heating a lime-stone), a
period of cooling off, and at the end, a transport of slacked lime. All these activities
involved not only workers employed at the particular lime-kiln, but also their families, relatives and peasants. Based on the available documents, it was very difficult
to obtain a good quality lime-stone, but it is said that the island of Lustica had provided the best quality.
The lime-stone production employed peasants (one or more families, or
friends joined together), which did not diminish the value and organizational aspect
of this activity in the period of Venetian rule of the Boka Kotorska Bay. The government paid strict attention to the production, deliveries, judicial proceedings, and
reimbursements. From the available data on the lime-kiln owners, it can be assumed
that they did not own the land itself. Also, we can only imagine what kinds of troubles and difficulties the people involved in the lime-stone production had to face;
this was a very difficult, hard work, and it was believed that the best lime-stone is
the one from the surface, “baked” by the Sun.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Кречане/клачине – занат који је изумро, Lime-Kiln – a craft not used any more",
pages = "233-240",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553231R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8803"
}
Радојичић, Д.. (2005). Кречане/клачине – занат који је изумро. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 233-240.
https://doi.org/10.2298/GEI0553231R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8803
Радојичић Д. Кречане/клачине – занат који је изумро. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:233-240.
doi:10.2298/GEI0553231R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8803 .
Радојичић, Драгана, "Кречане/клачине – занат који је изумро" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):233-240,
https://doi.org/10.2298/GEI0553231R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8803 .

Архивски извори у реконструкцији живота

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - CHAP
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7492
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8748
AB  - Предмет овог рада представљају значај и улога архивске
грађе/архивских извора за етнолошка и антрополошка
истраживања. Чињеница је да се писаним изворима ове врсте,
нарочито оним из ранијих столећа, у поређењу са подацима
који се прикупљају путем анкета или интервјуа, посвећује
мање пажње од стране наших стручњака. Минуциозно,
континуирано и стрпљиво праћење културних феномена у
историјској ретроспективи, путем архивских вести,
представља обогаћивање наших сазнања о нама самима, на
чему етнолошка и антрополошка наука треба да инсистирају.
AB  - This paper argues that archives and archives files should play a significant role
in anthropological/ethnological studies. Anthropology/ethnology, as a science, should
insist on scrutinized and continuous methods of transcribing cultural phenomena filed
in archive news and documents, in order to enlarge our understanding about humans. A
variety of ethnological subjects, ranging from ethno-genesis to mental and character
features, are kept in so-called littoral archives. A collection and research of archives
files is not an attractive job: this kind of work has to be systematic while quantity and
continuity are expected. In order to get results, a team of trained professionals is re-
quired that will posses not only knowledge but also patience, to process all the information. The analysis of a specific cultural phenomenon from our past could provide us
with valuable data, and also influence us to re-define certain created attitudes in anthropology/ethnology – therefore, it is impossible to pass over archives records. Hence,
in spite of the popular usage of media products and Internet in studies and research, an
archivalia has a special and important position in anthropology/ethnology.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
T1  - Архивски извори у реконструкцији живота
T1  - Archives Sources: a Tool Meant for Time Reconstruction
SP  - 115
EP  - 121
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8748
ER  - 
@inbook{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2005",
abstract = "Предмет овог рада представљају значај и улога архивске
грађе/архивских извора за етнолошка и антрополошка
истраживања. Чињеница је да се писаним изворима ове врсте,
нарочито оним из ранијих столећа, у поређењу са подацима
који се прикупљају путем анкета или интервјуа, посвећује
мање пажње од стране наших стручњака. Минуциозно,
континуирано и стрпљиво праћење културних феномена у
историјској ретроспективи, путем архивских вести,
представља обогаћивање наших сазнања о нама самима, на
чему етнолошка и антрополошка наука треба да инсистирају., This paper argues that archives and archives files should play a significant role
in anthropological/ethnological studies. Anthropology/ethnology, as a science, should
insist on scrutinized and continuous methods of transcribing cultural phenomena filed
in archive news and documents, in order to enlarge our understanding about humans. A
variety of ethnological subjects, ranging from ethno-genesis to mental and character
features, are kept in so-called littoral archives. A collection and research of archives
files is not an attractive job: this kind of work has to be systematic while quantity and
continuity are expected. In order to get results, a team of trained professionals is re-
quired that will posses not only knowledge but also patience, to process all the information. The analysis of a specific cultural phenomenon from our past could provide us
with valuable data, and also influence us to re-define certain created attitudes in anthropology/ethnology – therefore, it is impossible to pass over archives records. Hence,
in spite of the popular usage of media products and Internet in studies and research, an
archivalia has a special and important position in anthropology/ethnology.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives",
booktitle = "Архивски извори у реконструкцији живота, Archives Sources: a Tool Meant for Time Reconstruction",
pages = "115-121",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8748"
}
Радојичић, Д.. (2005). Архивски извори у реконструкцији живота. in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 115-121.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8748
Радојичић Д. Архивски извори у реконструкцији живота. in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives. 2005;:115-121.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8748 .
Радојичић, Драгана, "Архивски извори у реконструкцији живота" in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives (2005):115-121,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8748 .

Традиционалне такмичарске дечје игре као инструмент социјализације деце у Товаришеву

Крел, Александар

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Крел, Александар
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/716/645
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8808
AB  - Циљ рада је да на практичном примеру, односно у случају традиционалних такмичарских дечјих игара у Товаришеву, прикаже на који
начин оне функционишу као важан инструмент социјализације, помоћу кога се на децу преносe експлицитни и имплицитни вредносни
ставови и оријентације традицијског друштва. Примарни задатак рада
је утврђивање и приказивање најважнијих циљева социјализације,
остварених посредством такмичарских дечјих игара у Товаришеву.
Стога су у њему у први план постављене њихове социјализирајуће
вредности.
AB  - Children’s games are one of the key features of childhood. The games help children to develop in physical and mental sense (perception, language, physical development), to express emotions and to fulfill certain important social motives such as needs for socialization, achievements, aggression, love and confirmation. At the same time, the games stand as an important instrument of socialization. A number of the traditional children’s games were never a subject of formal educational program, instead they represent a spontaneous expression in socialization of children. Based on a research in Tovariševo, this paper explores means of socialization among children using competitive games as an example. These games transmit explicit and implicit messages and values of the society to the children and they also help to form and model a child’s personality. In doing so, the games also help to maintain and preserve certain forms and values of the traditional society, which are being implanted from an early age into every individual from the community.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Традиционалне такмичарске дечје игре као инструмент социјализације деце у Товаришеву
T1  - Traditional Competitive Childrens’ Games as an Instrument of Socialization in Tovariševo
SP  - 351
EP  - 365
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553349K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8808
ER  - 
@article{
author = "Крел, Александар",
year = "2005",
abstract = "Циљ рада је да на практичном примеру, односно у случају традиционалних такмичарских дечјих игара у Товаришеву, прикаже на који
начин оне функционишу као важан инструмент социјализације, помоћу кога се на децу преносe експлицитни и имплицитни вредносни
ставови и оријентације традицијског друштва. Примарни задатак рада
је утврђивање и приказивање најважнијих циљева социјализације,
остварених посредством такмичарских дечјих игара у Товаришеву.
Стога су у њему у први план постављене њихове социјализирајуће
вредности., Children’s games are one of the key features of childhood. The games help children to develop in physical and mental sense (perception, language, physical development), to express emotions and to fulfill certain important social motives such as needs for socialization, achievements, aggression, love and confirmation. At the same time, the games stand as an important instrument of socialization. A number of the traditional children’s games were never a subject of formal educational program, instead they represent a spontaneous expression in socialization of children. Based on a research in Tovariševo, this paper explores means of socialization among children using competitive games as an example. These games transmit explicit and implicit messages and values of the society to the children and they also help to form and model a child’s personality. In doing so, the games also help to maintain and preserve certain forms and values of the traditional society, which are being implanted from an early age into every individual from the community.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Традиционалне такмичарске дечје игре као инструмент социјализације деце у Товаришеву, Traditional Competitive Childrens’ Games as an Instrument of Socialization in Tovariševo",
pages = "351-365",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553349K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8808"
}
Крел, А.. (2005). Традиционалне такмичарске дечје игре као инструмент социјализације деце у Товаришеву. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 351-365.
https://doi.org/10.2298/GEI0553349K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8808
Крел А. Традиционалне такмичарске дечје игре као инструмент социјализације деце у Товаришеву. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:351-365.
doi:10.2298/GEI0553349K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8808 .
Крел, Александар, "Традиционалне такмичарске дечје игре као инструмент социјализације деце у Товаришеву" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):351-365,
https://doi.org/10.2298/GEI0553349K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8808 .

Од етнографског ка антрополошком приступу проучавању дечјих игара у Србији: (антропологија дечјих игара у Србији)

Крел, Александар

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - CHAP
AU  - Крел, Александар
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7492
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8754
AB  - Проучавање традиционалних дечјих игара у Србији израсло
је из класичних етнографских радова Вука Стефановића
Караџића. Оне већ више од једног века заокупљају пажњу
домаћих етнолога. Приступ њиховом проучавању еволуирао је
упоредо са развојем теоријских и методолошких оквира
етнологије. Прва истраживања дечјих игара, вршена у другој
половини 19. века, карактерисао је етнографски приступ,
истраживања обављана почетком 20. века- етнолошки, да би
она извршена почетком овога века одликовао антрополошки
приступ. Промена приступа проучавања дечјих игара
условљена је развитком научне мисли и потребом да се
посматрана проблематика сагледа из више углова.
AB  - The paper explains transformation of the various approaches to studying children’s games in Serbia. The transformation itself was determined by the development
of theoretical and methodological perspectives in ethnology/anthropology. The first
research on children’s games in Serbia was carried out in the second half of the 19 th
century; the research was ethnographic, that is, only the data were collected but without
deeper analysis or explanation. Tihomir Djordjević was the first one to study the games
in a real ethnological sense, explaining the games with similar cultural phenomena. Up
until 1980’s the games were not studied in details by ethnologists. However, new research has brought new dimensions – analytical and interpretative – into play, where
the games are seen as a product of one specific culture in a specific moment in time.
This kind of approach holds that the games have a universal character in all societies,
and this is what results in anthropological perspective of these games.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
T1  - Од етнографског ка антрополошком приступу проучавању дечјих игара у Србији: (антропологија дечјих игара у Србији)
T1  - From Ethnographic to Anthropological Research of Children’s Games in Serbia: (Anthropology of Children’s Game in Serbia)
SP  - 273
EP  - 279
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8754
ER  - 
@inbook{
author = "Крел, Александар",
year = "2005",
abstract = "Проучавање традиционалних дечјих игара у Србији израсло
је из класичних етнографских радова Вука Стефановића
Караџића. Оне већ више од једног века заокупљају пажњу
домаћих етнолога. Приступ њиховом проучавању еволуирао је
упоредо са развојем теоријских и методолошких оквира
етнологије. Прва истраживања дечјих игара, вршена у другој
половини 19. века, карактерисао је етнографски приступ,
истраживања обављана почетком 20. века- етнолошки, да би
она извршена почетком овога века одликовао антрополошки
приступ. Промена приступа проучавања дечјих игара
условљена је развитком научне мисли и потребом да се
посматрана проблематика сагледа из више углова., The paper explains transformation of the various approaches to studying children’s games in Serbia. The transformation itself was determined by the development
of theoretical and methodological perspectives in ethnology/anthropology. The first
research on children’s games in Serbia was carried out in the second half of the 19 th
century; the research was ethnographic, that is, only the data were collected but without
deeper analysis or explanation. Tihomir Djordjević was the first one to study the games
in a real ethnological sense, explaining the games with similar cultural phenomena. Up
until 1980’s the games were not studied in details by ethnologists. However, new research has brought new dimensions – analytical and interpretative – into play, where
the games are seen as a product of one specific culture in a specific moment in time.
This kind of approach holds that the games have a universal character in all societies,
and this is what results in anthropological perspective of these games.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives",
booktitle = "Од етнографског ка антрополошком приступу проучавању дечјих игара у Србији: (антропологија дечјих игара у Србији), From Ethnographic to Anthropological Research of Children’s Games in Serbia: (Anthropology of Children’s Game in Serbia)",
pages = "273-279",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8754"
}
Крел, А.. (2005). Од етнографског ка антрополошком приступу проучавању дечјих игара у Србији: (антропологија дечјих игара у Србији). in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 273-279.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8754
Крел А. Од етнографског ка антрополошком приступу проучавању дечјих игара у Србији: (антропологија дечјих игара у Србији). in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives. 2005;:273-279.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8754 .
Крел, Александар, "Од етнографског ка антрополошком приступу проучавању дечјих игара у Србији: (антропологија дечјих игара у Србији)" in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives (2005):273-279,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8754 .

Гласник Етнографског института САНУ 53 / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA 53

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - GEN
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/4
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8795
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Гласник Етнографског института САНУ 53 / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA 53
SP  - 1
EP  - 435
VL  - 53
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8795
ER  - 
@misc{
year = "2005",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Гласник Етнографског института САНУ 53 / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA 53",
pages = "1-435",
volume = "53",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8795"
}
(2005). Гласник Етнографског института САНУ 53 / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA 53. 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 1-435.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8795
Гласник Етнографског института САНУ 53 / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA 53. 2005;53:1-435.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8795 .
"Гласник Етнографског института САНУ 53 / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA 53", 53 (2005):1-435,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8795 .

О рецепцији црквене византијске музике у Београду крајем 20. и почетком 21. века : (или како је Стеван Мокрањац постао „старији и српскији“ композитор од Стефана Србина)

Благојевић, Гордана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/702/631
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8800
AB  - У раду се разматра комплексан феномен употребе црквене музике од
стране једног дела црквеног клира, као средства за изражавање
превасходно националног идентитета, где је верски идентитет
потиснут у други план. Проблем се посматра на територији
Митрополије београдско-карловачке. Деведесетих година 20. века
почели су да се оснивају црквени хорови који се баве извођењем
византијске црквене музике на црквенословенском и српском језику.
Ова музика је изазвала лепезу различитих реакција, од одушевљења
до прогона и, коначно, забране њене богослужбене употребе на
подручју ове митрополије. Начин црквеног певања који је код Срба
присутан у последњих сто година проглашен је изворно српским, па
самим тим и једино пожељним на богослужењу. Долази до
измишљања традиције, где се старији начин певања одбацује на
рачун новијег које постаје „старије и српскије“.
AB  - The subject of this paper is usage/misusage of a church music by a portion of clergy: a religious identity is being suppressed while a church music is used as a mean of communication of a national identity. The problem is discussed using the territory of the Belgrade-Karlovac diocese. In the 1990’s many choruses were found that were suppose to perform in church-Slavic and Serbian languages. This music has evoked many different reactions, from delight to banishment until finally it was outlawed on the diocese territory. The mode of singing, present among Serbs in the last hundred years was proclaimed native and original, and therefore as the only mode suitable on liturgies. Thus, an invented tradition takes place, where newer mode of performing and singing becomes older and more Serbian.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - О рецепцији црквене византијске музике у Београду крајем 20. и почетком 21. века : (или како је Стеван Мокрањац постао „старији и српскији“ композитор од Стефана Србина)
T1  - On Reception of the Church Byzantine Music in Belgrade at the End of 20 th Century and Beginning of 21 st Century : (Or how Stevan Mokranjac Became More Ancient and More Serbian Composer than Stefan the Serb)
SP  - 153
EP  - 171
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553153B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8800
ER  - 
@article{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2005",
abstract = "У раду се разматра комплексан феномен употребе црквене музике од
стране једног дела црквеног клира, као средства за изражавање
превасходно националног идентитета, где је верски идентитет
потиснут у други план. Проблем се посматра на територији
Митрополије београдско-карловачке. Деведесетих година 20. века
почели су да се оснивају црквени хорови који се баве извођењем
византијске црквене музике на црквенословенском и српском језику.
Ова музика је изазвала лепезу различитих реакција, од одушевљења
до прогона и, коначно, забране њене богослужбене употребе на
подручју ове митрополије. Начин црквеног певања који је код Срба
присутан у последњих сто година проглашен је изворно српским, па
самим тим и једино пожељним на богослужењу. Долази до
измишљања традиције, где се старији начин певања одбацује на
рачун новијег које постаје „старије и српскије“., The subject of this paper is usage/misusage of a church music by a portion of clergy: a religious identity is being suppressed while a church music is used as a mean of communication of a national identity. The problem is discussed using the territory of the Belgrade-Karlovac diocese. In the 1990’s many choruses were found that were suppose to perform in church-Slavic and Serbian languages. This music has evoked many different reactions, from delight to banishment until finally it was outlawed on the diocese territory. The mode of singing, present among Serbs in the last hundred years was proclaimed native and original, and therefore as the only mode suitable on liturgies. Thus, an invented tradition takes place, where newer mode of performing and singing becomes older and more Serbian.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "О рецепцији црквене византијске музике у Београду крајем 20. и почетком 21. века : (или како је Стеван Мокрањац постао „старији и српскији“ композитор од Стефана Србина), On Reception of the Church Byzantine Music in Belgrade at the End of 20 th Century and Beginning of 21 st Century : (Or how Stevan Mokranjac Became More Ancient and More Serbian Composer than Stefan the Serb)",
pages = "153-171",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553153B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8800"
}
Благојевић, Г.. (2005). О рецепцији црквене византијске музике у Београду крајем 20. и почетком 21. века : (или како је Стеван Мокрањац постао „старији и српскији“ композитор од Стефана Србина). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 153-171.
https://doi.org/10.2298/GEI0553153B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8800
Благојевић Г. О рецепцији црквене византијске музике у Београду крајем 20. и почетком 21. века : (или како је Стеван Мокрањац постао „старији и српскији“ композитор од Стефана Србина). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:153-171.
doi:10.2298/GEI0553153B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8800 .
Благојевић, Гордана, "О рецепцији црквене византијске музике у Београду крајем 20. и почетком 21. века : (или како је Стеван Мокрањац постао „старији и српскији“ композитор од Стефана Србина)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):153-171,
https://doi.org/10.2298/GEI0553153B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8800 .
1

Gypsy Ethnic Socialization in Serbia

Čvorović, Jelena

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Čvorović, Jelena
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/694/623
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8796
AB  - Based on original fieldwork among Gypsies in Serbia, this paper explores
Gypsy ethnic socialization and argues that Gypsy social isolation, to some
extent, is self-imposed through the acceptance of their traditions. Close
kin, particularly parents, are found to be the primary socializing agents of
Gypsy children. Gypsy children have little or no contact with children from
other ethnic groups. A crucial aspect of Gypsy socialization is an emphasis
on the distinction between non-Gypsies and Gypsies; that is, between
gadje and Roma: Contact with gadje, especially sexual, is considered polluting. Their social isolation results also from their traditional refusal to accept, and become a part of the larger hierarchy of their host populations.
The Gypsy tradition of endogamy helped individual Gypsies to survive,
leave descendants, and transmit their traditions to them.
AB  - Ромска интеграција у модерно европско друштво је незнатна; ромску
етничку групу одликује масовно сиромаштво, велики проценат незапослености, деликвенције и минималног образовања. У читавој централној и
источној Европи, укључујући и Србију, демографске карактеристке ромске
етничке групе битно се разликују од већинских народа: Роми, у просеку,
имају велики фертилитет и морталитет, што их чини веома младом
популацијим. Роми у већини европских земаља па и у Србији и даље поштују
традиционалне обрасце понашања: ендогамија, како према не-Ромима тако и
племенска, куповина девојке, рани бракови, велики број деце и чести разводи,
као и намерна друштвена/групна изолација. Етницитет Рома је постао веома
сложено и оспоравано питање, захваљујући пре свега друштвеним и
срединским условима које су Роми затекли по доласку у Европу, нарочито на
Балкану. Већина Рома се данас не сматра припадницима једне уједињене и
хомогене етничке групе, већ се идентификује са подгрупом/племеном из које
потиче, а чија религија и језик највише зависе од локације и околности. Не
постоји јасна свест о јединству ромског народа: многи Роми не називају себе
Ромима, и одбијају сваку везу са ромским народом.
Социјализација деце код Рома је испитивана у два насеља. Прво,
градско насеље се налази у Београду и представља типично сиромашно
ромско насеље. Роми у овом насељу се изјашњавају као припадници група –
племена Ашкалија, Египћана и Белих Цигана. Ниво образовања код све три
групе је низак: већина је похађала школу до четвртог разреда основне школе а
многи ни толико. Напустили су традиционална занимања; већина живи од
хуманитарне помоћи или од илегалне сече шуме. Око тридесетак малих Рома
иде у специјалну школу, а родитељи кажу да тако деца добијају бар један
бесплатан оброк. Ендогамија је изражена како према Србима, тако и према
припадницима других ромских група. Роми у овом насељу имају врло мало
додира са спољним светом и за то криве Србе, делимично, јер су им
„преузели“ послове. Ромска деца су изложена искључиво социјализацији у
самом насељу: књиге, играчке и стицање знања из писаних извора скоро да не
постоје. Од деце се очекује да помажу у кући и око ње и да се брину о млађим
припадницима породице. Друго насеље се налази у Мачви, и насељено је
Гурбетима. Иако је ово насеље релативно богато (већина Рома су радници –
повратници из Аустрије) у односу на градско ромско насеље, у начину
васпитавања и социјализације деце нема много разлика. Деца школског
узраста не похађају школу (која је иначе налази у самом селу) редовно, већина
девојчица напушта школу са 11-12 година и ступа у нерегистровани брак. Врло мало пажње се посвећује едукацији деце: деца су углавном препуштена
сама себи да се играју испред кућа, старија деца и тинејџери се окупљају на
главном тргу и тако проводе време. Деца у оба ромска насеља су
социјализована у оквиру самих насеља, без видних утицаја спољног света.
Рођаци, нарочито родитељи представљају главне ауторитете и узоре; деца
имају мало или нимало контаката са децом из других средина – етничких
група. Већина одраслих Рома каже да су све што је требало да науче научили
кроз догађаје свакодневног живота, копирајући родитеље, рођаке и остале
чланове њихове заједнице. Оваква намерна друштвена изолација допринела је
да се код обе групе сачува јасна свест о групи – племену и особеним
карактеристикама. Понашање родитеља и блиских рођака је највише утицало
да се створи и одржи самосвест о посебности групе-племена, да се одрже
сродничке везе и ендогамија према не-Ромима и различитим ромским
групама. Групе тако постају последице, а не разлози друштвеног понашања.
Код Рома, две најснажније друштвене традиције су ендогамија и преношење
одређених занимања. Хијерархијско понашање (предак – родитељ – деца –
потомци) и однос укључује и преношење традиција, укључујући и друштвене
традиције. Због тога што деца представљају „улог“ родитеља у стратегији
остављања потомака, најважнији утицај на индивидуе, осим њихових
једниствених гена, јесу родитељи, чије је понашање опет било под утицајем
њихових родитеља и тако даље. Ова чињеница може да објасни и продуби
наше разумевање традиционалног културног понашања код Рома.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Gypsy Ethnic Socialization in Serbia
T1  - Етничка социјализација Рома у Србији
SP  - 35
EP  - 49
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553035C
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8796
ER  - 
@article{
author = "Čvorović, Jelena",
year = "2005",
abstract = "Based on original fieldwork among Gypsies in Serbia, this paper explores
Gypsy ethnic socialization and argues that Gypsy social isolation, to some
extent, is self-imposed through the acceptance of their traditions. Close
kin, particularly parents, are found to be the primary socializing agents of
Gypsy children. Gypsy children have little or no contact with children from
other ethnic groups. A crucial aspect of Gypsy socialization is an emphasis
on the distinction between non-Gypsies and Gypsies; that is, between
gadje and Roma: Contact with gadje, especially sexual, is considered polluting. Their social isolation results also from their traditional refusal to accept, and become a part of the larger hierarchy of their host populations.
The Gypsy tradition of endogamy helped individual Gypsies to survive,
leave descendants, and transmit their traditions to them., Ромска интеграција у модерно европско друштво је незнатна; ромску
етничку групу одликује масовно сиромаштво, велики проценат незапослености, деликвенције и минималног образовања. У читавој централној и
источној Европи, укључујући и Србију, демографске карактеристке ромске
етничке групе битно се разликују од већинских народа: Роми, у просеку,
имају велики фертилитет и морталитет, што их чини веома младом
популацијим. Роми у већини европских земаља па и у Србији и даље поштују
традиционалне обрасце понашања: ендогамија, како према не-Ромима тако и
племенска, куповина девојке, рани бракови, велики број деце и чести разводи,
као и намерна друштвена/групна изолација. Етницитет Рома је постао веома
сложено и оспоравано питање, захваљујући пре свега друштвеним и
срединским условима које су Роми затекли по доласку у Европу, нарочито на
Балкану. Већина Рома се данас не сматра припадницима једне уједињене и
хомогене етничке групе, већ се идентификује са подгрупом/племеном из које
потиче, а чија религија и језик највише зависе од локације и околности. Не
постоји јасна свест о јединству ромског народа: многи Роми не називају себе
Ромима, и одбијају сваку везу са ромским народом.
Социјализација деце код Рома је испитивана у два насеља. Прво,
градско насеље се налази у Београду и представља типично сиромашно
ромско насеље. Роми у овом насељу се изјашњавају као припадници група –
племена Ашкалија, Египћана и Белих Цигана. Ниво образовања код све три
групе је низак: већина је похађала школу до четвртог разреда основне школе а
многи ни толико. Напустили су традиционална занимања; већина живи од
хуманитарне помоћи или од илегалне сече шуме. Око тридесетак малих Рома
иде у специјалну школу, а родитељи кажу да тако деца добијају бар један
бесплатан оброк. Ендогамија је изражена како према Србима, тако и према
припадницима других ромских група. Роми у овом насељу имају врло мало
додира са спољним светом и за то криве Србе, делимично, јер су им
„преузели“ послове. Ромска деца су изложена искључиво социјализацији у
самом насељу: књиге, играчке и стицање знања из писаних извора скоро да не
постоје. Од деце се очекује да помажу у кући и око ње и да се брину о млађим
припадницима породице. Друго насеље се налази у Мачви, и насељено је
Гурбетима. Иако је ово насеље релативно богато (већина Рома су радници –
повратници из Аустрије) у односу на градско ромско насеље, у начину
васпитавања и социјализације деце нема много разлика. Деца школског
узраста не похађају школу (која је иначе налази у самом селу) редовно, већина
девојчица напушта школу са 11-12 година и ступа у нерегистровани брак. Врло мало пажње се посвећује едукацији деце: деца су углавном препуштена
сама себи да се играју испред кућа, старија деца и тинејџери се окупљају на
главном тргу и тако проводе време. Деца у оба ромска насеља су
социјализована у оквиру самих насеља, без видних утицаја спољног света.
Рођаци, нарочито родитељи представљају главне ауторитете и узоре; деца
имају мало или нимало контаката са децом из других средина – етничких
група. Већина одраслих Рома каже да су све што је требало да науче научили
кроз догађаје свакодневног живота, копирајући родитеље, рођаке и остале
чланове њихове заједнице. Оваква намерна друштвена изолација допринела је
да се код обе групе сачува јасна свест о групи – племену и особеним
карактеристикама. Понашање родитеља и блиских рођака је највише утицало
да се створи и одржи самосвест о посебности групе-племена, да се одрже
сродничке везе и ендогамија према не-Ромима и различитим ромским
групама. Групе тако постају последице, а не разлози друштвеног понашања.
Код Рома, две најснажније друштвене традиције су ендогамија и преношење
одређених занимања. Хијерархијско понашање (предак – родитељ – деца –
потомци) и однос укључује и преношење традиција, укључујући и друштвене
традиције. Због тога што деца представљају „улог“ родитеља у стратегији
остављања потомака, најважнији утицај на индивидуе, осим њихових
једниствених гена, јесу родитељи, чије је понашање опет било под утицајем
њихових родитеља и тако даље. Ова чињеница може да објасни и продуби
наше разумевање традиционалног културног понашања код Рома.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Gypsy Ethnic Socialization in Serbia, Етничка социјализација Рома у Србији",
pages = "35-49",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553035C",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8796"
}
Čvorović, J.. (2005). Gypsy Ethnic Socialization in Serbia. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 35-49.
https://doi.org/10.2298/GEI0553035C
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8796
Čvorović J. Gypsy Ethnic Socialization in Serbia. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:35-49.
doi:10.2298/GEI0553035C
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8796 .
Čvorović, Jelena, "Gypsy Ethnic Socialization in Serbia" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):35-49,
https://doi.org/10.2298/GEI0553035C .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8796 .
3

Глобализација и регионални културни идентитет

Павловић, Мирјана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - CHAP
AU  - Павловић, Мирјана
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7492
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8753
AB  - Свест о банатској регионалној посебности, оличеној у
мултикултурализму и толеранцији као иманентним одликама
региона у српској заједници у Темишвару, с једне стране
доприноси лакшим европским интеграцијама, а с друге – у
самој заједници продубљује јаз који се манифестно приказује
као разлика у обичајном животу и менталитету, док у суштини
представља последицу борбе за боље друштвене позиције
унутар заједнице.
AB  - This paper discusses the issue of ethnic/regional identity among Serbian national minority living in Timisoara, Romania. We examine how the Serbs perceive the
relationship between globalization, which acts as a system of complex, diverse and
sometimes contradictory political and cultural processes, and the course of reaffirmation of their regional identity (the Banat district). The analysis shows that the Serbs
have not developed a formed perception of the Banat regional identity; however, they
do acknowledge the Banat region and Timisoara as places with extraordinary cultural
values that represent symbols of European multicultural situation and tolerance. Such
an opinion could facilitate the desirable processes of European integration, but at the
same time, could intensify the gap within the Serbian community. This gap appears as
a difference in cultural and character features, but in fact, it represents a struggle for
higher social positions within the Serbian community.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
T1  - Глобализација и регионални културни идентитет
T1  - Globalization and Regional Cultural Identity
SP  - 209
EP  - 217
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8753
ER  - 
@inbook{
author = "Павловић, Мирјана",
year = "2005",
abstract = "Свест о банатској регионалној посебности, оличеној у
мултикултурализму и толеранцији као иманентним одликама
региона у српској заједници у Темишвару, с једне стране
доприноси лакшим европским интеграцијама, а с друге – у
самој заједници продубљује јаз који се манифестно приказује
као разлика у обичајном животу и менталитету, док у суштини
представља последицу борбе за боље друштвене позиције
унутар заједнице., This paper discusses the issue of ethnic/regional identity among Serbian national minority living in Timisoara, Romania. We examine how the Serbs perceive the
relationship between globalization, which acts as a system of complex, diverse and
sometimes contradictory political and cultural processes, and the course of reaffirmation of their regional identity (the Banat district). The analysis shows that the Serbs
have not developed a formed perception of the Banat regional identity; however, they
do acknowledge the Banat region and Timisoara as places with extraordinary cultural
values that represent symbols of European multicultural situation and tolerance. Such
an opinion could facilitate the desirable processes of European integration, but at the
same time, could intensify the gap within the Serbian community. This gap appears as
a difference in cultural and character features, but in fact, it represents a struggle for
higher social positions within the Serbian community.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives",
booktitle = "Глобализација и регионални културни идентитет, Globalization and Regional Cultural Identity",
pages = "209-217",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8753"
}
Павловић, М.. (2005). Глобализација и регионални културни идентитет. in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 209-217.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8753
Павловић М. Глобализација и регионални културни идентитет. in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives. 2005;:209-217.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8753 .
Павловић, Мирјана, "Глобализација и регионални културни идентитет" in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives (2005):209-217,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8753 .

Читање популарне културе: музичке сцене у идеолошком промету

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - CHAP
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7492
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8751
AB  - Подстакнута студијама популарне културе Инес Прице, Ивана
Чоловића и Ивана Ковачевића, циљ анализе је да
реактуелизујем овај феномен у етнолошкој науци. У
теоријском и методолошком дискурсу феномени популарне
културе су хетерогене, несталне и фрагилне категорије, што
укључује и одговарајућу динамику истраживања. Анализа
музичких сцена у Србији након 2000. године указује на
блиску везу културних форми и идеолошких формација. Реч је
о појавама које имају комплексан и амбивалентан карактер у
оквиру глобалних кретања хетерогених стилова, али и као део
специфичних околности једне антагонистичке и поларизоване
политичке стварности. Шта о томе говоре њени протагонисти?
Како се кроз јавну реч одвија промет између музике и
идеологије?
AB  - This paper analyzes popular culture within scientific and public discourses.
The scientific question of a popular culture is important, because this is the phenomenon that plays an important role in social practice, determining life-style and power
relations; also, it serves as a medium in ideological turnovers and could be a narrative
market in esthetic and ethnic appraisal. An interpretation of popular culture is a subject
of considerable theoretical debate (Edgar Morin, Michel Maffesoli, Dick Hebdige, Rolan Bart, Ines Prica, Ivan Kovačević, Ivan Čolović, etc).
The second part of the paper deals with popular music within public discourse,
and reads it as a social text. Various statements, attitudes, debates and critiques of musical scenes present a social text through which we can asses molding of cultural patterns. Based on the analysis of media contents in 2000-2005, it is possible to establish
paradigmatic series in decoding the messages: popular, distinctive, distance; popular,
populist, national; popular, traditional, commercial; popular, bureaucratic, market. In
the public sphere, popular music is a subject of contradiction. In the past decade, Serbian musical scene was more of an ideological than a cultural phenomenon. Within the
interest fields of privileged and subordinated social and political formations, in be-
tween idealization and indoctrination, the creation of popular music suffered from ideology.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
T1  - Читање популарне културе: музичке сцене у идеолошком промету
T1  - Readings in Popular Culture: Musical Scenes in Ideological Turnover
SP  - 187
EP  - 197
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8751
ER  - 
@inbook{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2005",
abstract = "Подстакнута студијама популарне културе Инес Прице, Ивана
Чоловића и Ивана Ковачевића, циљ анализе је да
реактуелизујем овај феномен у етнолошкој науци. У
теоријском и методолошком дискурсу феномени популарне
културе су хетерогене, несталне и фрагилне категорије, што
укључује и одговарајућу динамику истраживања. Анализа
музичких сцена у Србији након 2000. године указује на
блиску везу културних форми и идеолошких формација. Реч је
о појавама које имају комплексан и амбивалентан карактер у
оквиру глобалних кретања хетерогених стилова, али и као део
специфичних околности једне антагонистичке и поларизоване
политичке стварности. Шта о томе говоре њени протагонисти?
Како се кроз јавну реч одвија промет између музике и
идеологије?, This paper analyzes popular culture within scientific and public discourses.
The scientific question of a popular culture is important, because this is the phenomenon that plays an important role in social practice, determining life-style and power
relations; also, it serves as a medium in ideological turnovers and could be a narrative
market in esthetic and ethnic appraisal. An interpretation of popular culture is a subject
of considerable theoretical debate (Edgar Morin, Michel Maffesoli, Dick Hebdige, Rolan Bart, Ines Prica, Ivan Kovačević, Ivan Čolović, etc).
The second part of the paper deals with popular music within public discourse,
and reads it as a social text. Various statements, attitudes, debates and critiques of musical scenes present a social text through which we can asses molding of cultural patterns. Based on the analysis of media contents in 2000-2005, it is possible to establish
paradigmatic series in decoding the messages: popular, distinctive, distance; popular,
populist, national; popular, traditional, commercial; popular, bureaucratic, market. In
the public sphere, popular music is a subject of contradiction. In the past decade, Serbian musical scene was more of an ideological than a cultural phenomenon. Within the
interest fields of privileged and subordinated social and political formations, in be-
tween idealization and indoctrination, the creation of popular music suffered from ideology.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives",
booktitle = "Читање популарне културе: музичке сцене у идеолошком промету, Readings in Popular Culture: Musical Scenes in Ideological Turnover",
pages = "187-197",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8751"
}
Лукић Крстановић, М.. (2005). Читање популарне културе: музичке сцене у идеолошком промету. in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 187-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8751
Лукић Крстановић М. Читање популарне културе: музичке сцене у идеолошком промету. in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives. 2005;:187-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8751 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Читање популарне културе: музичке сцене у идеолошком промету" in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives (2005):187-197,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8751 .

Примена еволуционе теорије у антропологији

Čvorović, Jelena

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - CHAP
AU  - Čvorović, Jelena
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7492
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8747
AB  - Још од времена када је Дарвин открио природну селекцију,
научници – укључујући и самог Дарвина — питали су се и
спекулисали о начину на који наша друштвена понашања (и
осећања, ставови итд.) могу да буду под утицајем еволуције.
Ако начин на који наша тела изгледају и функционишу као
биолошки организми може боље да се разуме и протумачи
применом еволуционе теорије, зашто исти принцип не би био
применљив и на све оно што ми чинимо са нашим телима?
AB  - The new and emerging field of evolutionary psychology/anthropology,
building on work from Charles Darwin's Descent of Man and The Expression of
Emotion in Man and Animals, tells us that the answers to the age-old questions such as:
are men and /or women really built for monogamy, what circumstances can make them
more so or less so, what is the evolutionary logic behind office politics-or politics on
general, or selfishness and selfsacrifice, guilt, or social status and social climbing-is
hierarchy inherent in human society, etc., are in our evolutionary history and our genes.
The fundamental theorem upon which evolutionary psychology is based is that
behavior (just like anatomy and physiology) is in large part inherited and that every
organism acts (consciously or not) to enhance its inclusive fitness – to increase the
frequency and distribution of its selfish genes in future generations. And those genes
exist not only in the individual but in his or her identical twin (100%), siblings (on
average, 50%), cousins (on average, 25%) and so on down the kinship line. Thus, aid
to and feelings for relatives makes evolutionary sense. The revision and extension of
Darwinian evolution, from ”survival of the fittest“ to inclusive fitness, was worked out
primarily by George Williams (in the US) and by William Hamilton and John Maynard
Smith (in the UK) in the 1960s, with some clever twists added by Robert Trivers (in
the US) in the 1970s. Darwinian selection operates most effectively if the units on
which it is working:
1. are more, rather than less, variable;
2. have shorter, rather than longer, lifetimes;
3. are more heritable, rather than environmental.
Richard Alexander (1979) has argued convincingly that ”genes are the most
persistent of all living units, hence on all counts the most likely units of selection. One
may say that genes evolved to survive by reproducing, and they have evolved to
reproduce by creating and guiding the conduct and fate of all the units above them“.
What does evolutionary theory predict you should expect from your mates?
The answer is even more disconcerting. A corollary to the fundamental theorem is that
the differences between males and females in humans, just as in most mammalian species, are readily explainable in terms of differential parental investment. That is, the
male contributions to the reproductive process – lots of sperm and a few minutes of
light work – are plentiful and cheap, short and pleasurable; while the female
contributions – eggs and months of pregnancy – are rare and expensive, long,
dangerous, and often painful. Given that, the best way for a male to maximize his
inclusive fitness is to diversify his genetic portfolio; while the best way for a female to
insure the survival of the baby she has invested so much time and effort in is to try and
get that guy to meet his monthly payments. In The Evolution of Human Sexuality
(1979), anthropologist Donald Symons provides evolutionary psychology's point-by-point counter to the differences between men and women:
1. Intrasexual competition generally is much more intense among males than among
females, and in preliterate societies competition over women probably is the single
most important cause of violence.
2. Men incline to polygyny, whereas women are more malleable in this respect and,
depending on the circumstances, may be equally satisfied in polygynous [one male
– multiple females], monogamous, or polyandrous [one female – multiple males]
marriages.
3. Almost universally, men experience sexual jealousy of their mates. Women are
more malleable in this respect, but in certain circumstances, women's experience of
sexual jealousy may be characteristically as intense as men's.
4. Men are much more likely to be sexually aroused by the sight of women and the
female genitals than women are by the sight of men and the male genitals. Such
arousal must be distinguished from arousal produced by the sight of, or the
description of, an actual sexual encounter, since male-female differences in the
latter may be minimal.
5. Physical characteristics, especially those that correlate with youth, are by far the
most important determinants of women's sexual attractiveness. Physical
characteristics are somewhat less important determinants of men's sexual
attractiveness; political and economic prowess are more important; and youth is
relatively unimportant.
6. Much more than women, men are predisposed to desire a variety of sex partners
for the sake of variety.
7. Among all peoples, copulation is considered to be essentially a service or favor
that women render to men, and not vice versa, regardless of which sex derives or is
thought to derive greater pleasure from sexual intercourse.
”The new synthesis“ is carried in into the social sciences with the aim of overhauling them. Darwinian scholars have applied the new, improved Darwinian theory to
the human species and then tested their applications with freshly gathered data. And
along with their inevitable failures, they have had great success. In the words of Nobel
Prize Winner and co-discoverer of DNA James Watson, ”Charles Darwin will eventually be seen as a far more influential figure in the history of human thought than either
Jesus Christ or Mohammed.“
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
T1  - Примена еволуционе теорије у антропологији
T1  - Evolutionary Theory in Anthropology
SP  - 97
EP  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8747
ER  - 
@inbook{
author = "Čvorović, Jelena",
year = "2005",
abstract = "Још од времена када је Дарвин открио природну селекцију,
научници – укључујући и самог Дарвина — питали су се и
спекулисали о начину на који наша друштвена понашања (и
осећања, ставови итд.) могу да буду под утицајем еволуције.
Ако начин на који наша тела изгледају и функционишу као
биолошки организми може боље да се разуме и протумачи
применом еволуционе теорије, зашто исти принцип не би био
применљив и на све оно што ми чинимо са нашим телима?, The new and emerging field of evolutionary psychology/anthropology,
building on work from Charles Darwin's Descent of Man and The Expression of
Emotion in Man and Animals, tells us that the answers to the age-old questions such as:
are men and /or women really built for monogamy, what circumstances can make them
more so or less so, what is the evolutionary logic behind office politics-or politics on
general, or selfishness and selfsacrifice, guilt, or social status and social climbing-is
hierarchy inherent in human society, etc., are in our evolutionary history and our genes.
The fundamental theorem upon which evolutionary psychology is based is that
behavior (just like anatomy and physiology) is in large part inherited and that every
organism acts (consciously or not) to enhance its inclusive fitness – to increase the
frequency and distribution of its selfish genes in future generations. And those genes
exist not only in the individual but in his or her identical twin (100%), siblings (on
average, 50%), cousins (on average, 25%) and so on down the kinship line. Thus, aid
to and feelings for relatives makes evolutionary sense. The revision and extension of
Darwinian evolution, from ”survival of the fittest“ to inclusive fitness, was worked out
primarily by George Williams (in the US) and by William Hamilton and John Maynard
Smith (in the UK) in the 1960s, with some clever twists added by Robert Trivers (in
the US) in the 1970s. Darwinian selection operates most effectively if the units on
which it is working:
1. are more, rather than less, variable;
2. have shorter, rather than longer, lifetimes;
3. are more heritable, rather than environmental.
Richard Alexander (1979) has argued convincingly that ”genes are the most
persistent of all living units, hence on all counts the most likely units of selection. One
may say that genes evolved to survive by reproducing, and they have evolved to
reproduce by creating and guiding the conduct and fate of all the units above them“.
What does evolutionary theory predict you should expect from your mates?
The answer is even more disconcerting. A corollary to the fundamental theorem is that
the differences between males and females in humans, just as in most mammalian species, are readily explainable in terms of differential parental investment. That is, the
male contributions to the reproductive process – lots of sperm and a few minutes of
light work – are plentiful and cheap, short and pleasurable; while the female
contributions – eggs and months of pregnancy – are rare and expensive, long,
dangerous, and often painful. Given that, the best way for a male to maximize his
inclusive fitness is to diversify his genetic portfolio; while the best way for a female to
insure the survival of the baby she has invested so much time and effort in is to try and
get that guy to meet his monthly payments. In The Evolution of Human Sexuality
(1979), anthropologist Donald Symons provides evolutionary psychology's point-by-point counter to the differences between men and women:
1. Intrasexual competition generally is much more intense among males than among
females, and in preliterate societies competition over women probably is the single
most important cause of violence.
2. Men incline to polygyny, whereas women are more malleable in this respect and,
depending on the circumstances, may be equally satisfied in polygynous [one male
– multiple females], monogamous, or polyandrous [one female – multiple males]
marriages.
3. Almost universally, men experience sexual jealousy of their mates. Women are
more malleable in this respect, but in certain circumstances, women's experience of
sexual jealousy may be characteristically as intense as men's.
4. Men are much more likely to be sexually aroused by the sight of women and the
female genitals than women are by the sight of men and the male genitals. Such
arousal must be distinguished from arousal produced by the sight of, or the
description of, an actual sexual encounter, since male-female differences in the
latter may be minimal.
5. Physical characteristics, especially those that correlate with youth, are by far the
most important determinants of women's sexual attractiveness. Physical
characteristics are somewhat less important determinants of men's sexual
attractiveness; political and economic prowess are more important; and youth is
relatively unimportant.
6. Much more than women, men are predisposed to desire a variety of sex partners
for the sake of variety.
7. Among all peoples, copulation is considered to be essentially a service or favor
that women render to men, and not vice versa, regardless of which sex derives or is
thought to derive greater pleasure from sexual intercourse.
”The new synthesis“ is carried in into the social sciences with the aim of overhauling them. Darwinian scholars have applied the new, improved Darwinian theory to
the human species and then tested their applications with freshly gathered data. And
along with their inevitable failures, they have had great success. In the words of Nobel
Prize Winner and co-discoverer of DNA James Watson, ”Charles Darwin will eventually be seen as a far more influential figure in the history of human thought than either
Jesus Christ or Mohammed.“",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives",
booktitle = "Примена еволуционе теорије у антропологији, Evolutionary Theory in Anthropology",
pages = "97-109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8747"
}
Čvorović, J.. (2005). Примена еволуционе теорије у антропологији. in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 97-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8747
Čvorović J. Примена еволуционе теорије у антропологији. in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives. 2005;:97-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8747 .
Čvorović, Jelena, "Примена еволуционе теорије у антропологији" in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives (2005):97-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8747 .

Дневник о цунамију

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/711/640
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8806
AB  - Инициран питањем како су медији утицали на реакцију наше јавности
на ефекте цунамија, рад посматра електронске медије као битан
канал комуницирања знања о глобалном окружењу, и уважавајући
њихов дискурзивни и културно-сазнајни значај, узима Дневник као
парадигматичан медијски текст чијом се анализом покушава лоцирати
место света у медијској репрезентацији стварности. Анализа указује
на маргинализацију светских збивања на телевизији и интровертиран
медијски дискурс који код аудиторијума могу утицати на културна
схватања о стварности ван нашег друштва.
AB  - Inspired by recent discussion on how Serbian media influenced allegedly indifferent reaction of the public to the aftermath of tsunami, this paper examines the role of electronic media in Serbia, television in particular, in regard to their function as a central communication channel for acquiring knowledge about world surroundings. With a premise of having cultural and discursive power, Dnevnik, the central news program of the Serbian public broadcaster, is taken as a paradigmatic media text for analysis in order to examine ways in which global affairs and phenomena are portrayed and structured in television representation of reality. It is suggested that it is fair to conclude that world affairs are marginalized within the representational frame of news broadcasts, and that the media discourse could be depicted as dominantly introverted when it comes to global flow of information and cultural meanings, which is significant regarding cultural perception of world realities among Serbian audiences.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Дневник о цунамију
T1  - Tsunami Diaries
SP  - 277
EP  - 291
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553275R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8806
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2005",
abstract = "Инициран питањем како су медији утицали на реакцију наше јавности
на ефекте цунамија, рад посматра електронске медије као битан
канал комуницирања знања о глобалном окружењу, и уважавајући
њихов дискурзивни и културно-сазнајни значај, узима Дневник као
парадигматичан медијски текст чијом се анализом покушава лоцирати
место света у медијској репрезентацији стварности. Анализа указује
на маргинализацију светских збивања на телевизији и интровертиран
медијски дискурс који код аудиторијума могу утицати на културна
схватања о стварности ван нашег друштва., Inspired by recent discussion on how Serbian media influenced allegedly indifferent reaction of the public to the aftermath of tsunami, this paper examines the role of electronic media in Serbia, television in particular, in regard to their function as a central communication channel for acquiring knowledge about world surroundings. With a premise of having cultural and discursive power, Dnevnik, the central news program of the Serbian public broadcaster, is taken as a paradigmatic media text for analysis in order to examine ways in which global affairs and phenomena are portrayed and structured in television representation of reality. It is suggested that it is fair to conclude that world affairs are marginalized within the representational frame of news broadcasts, and that the media discourse could be depicted as dominantly introverted when it comes to global flow of information and cultural meanings, which is significant regarding cultural perception of world realities among Serbian audiences.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Дневник о цунамију, Tsunami Diaries",
pages = "277-291",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553275R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8806"
}
Радовић, С.. (2005). Дневник о цунамију. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 277-291.
https://doi.org/10.2298/GEI0553275R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8806
Радовић С. Дневник о цунамију. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:277-291.
doi:10.2298/GEI0553275R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8806 .
Радовић, Срђан, "Дневник о цунамију" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):277-291,
https://doi.org/10.2298/GEI0553275R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8806 .
2

Идентитет у 'виртуелној заједници' : случај форума „Знак Сагите“

Ђорђевић, Иван

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Иван
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/710/639
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8805
AB  - У раду се испитује функционисање једне врсте заједнице људи на
Интернету, познате као Форум, на конкретном примеру форума
љубитеља научне фантастике, фантастике и хорора, под називом
„Знак Сагите“. Приступ феномену кибер-простора садржан је у
покушају да се он промисли ван уобичајених, оштро супротстављених
опозиција реално/виртуелно и расправа о вредносном карактеру
виртуелне реалности. Разматрајући функционисање једне конкретне
виртуелне заједнице и конструисање идентитетских пракси унутар
ње, проблему се приступа са 'локалног' нивоа, сагледавајући праксу
конкретних људи на конкретном простору.
AB  - This paper discusses the operating of one type of virtual community, established by science fiction/fantasy/horror fans, known as "Forum Znak Sagite". The specific access to the phenomena of cyber-space remains in the process of rethinking the phenomena confined neither by the usual oppositions of virtual: real nor by the debates about the ethics of virtual reality. Having taken in consideration the operation of a specific virtual community and the construction of the identification practices inside the community, we approach the issue from a local basis, observing the practice of specific people on the specific ground.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Идентитет у 'виртуелној заједници' : случај форума „Знак Сагите“
T1  - Identity in a Virtual Community : the Case of Forum „Тhe Sign of Sagita“
SP  - 263
EP  - 275
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553261D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8805
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић, Иван",
year = "2005",
abstract = "У раду се испитује функционисање једне врсте заједнице људи на
Интернету, познате као Форум, на конкретном примеру форума
љубитеља научне фантастике, фантастике и хорора, под називом
„Знак Сагите“. Приступ феномену кибер-простора садржан је у
покушају да се он промисли ван уобичајених, оштро супротстављених
опозиција реално/виртуелно и расправа о вредносном карактеру
виртуелне реалности. Разматрајући функционисање једне конкретне
виртуелне заједнице и конструисање идентитетских пракси унутар
ње, проблему се приступа са 'локалног' нивоа, сагледавајући праксу
конкретних људи на конкретном простору., This paper discusses the operating of one type of virtual community, established by science fiction/fantasy/horror fans, known as "Forum Znak Sagite". The specific access to the phenomena of cyber-space remains in the process of rethinking the phenomena confined neither by the usual oppositions of virtual: real nor by the debates about the ethics of virtual reality. Having taken in consideration the operation of a specific virtual community and the construction of the identification practices inside the community, we approach the issue from a local basis, observing the practice of specific people on the specific ground.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Идентитет у 'виртуелној заједници' : случај форума „Знак Сагите“, Identity in a Virtual Community : the Case of Forum „Тhe Sign of Sagita“",
pages = "263-275",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553261D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8805"
}
Ђорђевић, И.. (2005). Идентитет у 'виртуелној заједници' : случај форума „Знак Сагите“. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 263-275.
https://doi.org/10.2298/GEI0553261D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8805
Ђорђевић И. Идентитет у 'виртуелној заједници' : случај форума „Знак Сагите“. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:263-275.
doi:10.2298/GEI0553261D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8805 .
Ђорђевић, Иван, "Идентитет у 'виртуелној заједници' : случај форума „Знак Сагите“" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):263-275,
https://doi.org/10.2298/GEI0553261D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8805 .
2

Етнографско тумачење публике : Exit Noise Summer Fest

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/709/638
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8804
AB  - Фестивали заузимају значајно место на планетарној пијаци
друштвених комуникација. Они представљају догађаје, светковине,
скупове ритуала и произвођаче симбола у хипертрофираном облику.
Музички фестивали јесу инверзија живота, али и његова копија. EXIT
noise summer fest је највећи музички фестивал у Југоисточној Европи.
Намера интердисциплинарних истраживања 2002. године (учествовало 50 истраживача) била је да се на репрезентативном узорку од 500
испитаника добије слика једног културног догађаја и његових
протагониста, пре свега, публике. Као члан истраживачког тима, своју
анализу заснивам на том обимном материјалу.
AB  - In Ethnology, studying festivals is a relevant activity since it could enlighten a number of complex cultural and social processes. The festivals represent public events, public ceremonies, cluster of rituals and produce many symbols, and as such, they are in fact a creative reflection of a society. In this paper, we analyze the Exit Noise Summer Fest, the biggest music festival in SE Europe. The aim of the analysis is to gain understanding of the cultural event of this kind and its protagonists, namely, the audience. Shedding a light to a music spectacle, from a standpoint of social and symbolic communication, directs to a different perspective in reading of rituals, communities zones, and semantic constructions of noise and body in the center of ritual behaviors. The research shows that the music experience and atmosphere of the celebration, though having somewhat unclear ritual borderline and zone, are compatible with the daily culture and social processes, in which the event is created and further reflects itself through various mediums.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Етнографско тумачење публике : Exit Noise Summer Fest
T1  - Explaining the Аudience in Еthnographic Discourse : Exit Noise Summer Fest
SP  - 241
EP  - 261
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553239L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8804
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2005",
abstract = "Фестивали заузимају значајно место на планетарној пијаци
друштвених комуникација. Они представљају догађаје, светковине,
скупове ритуала и произвођаче симбола у хипертрофираном облику.
Музички фестивали јесу инверзија живота, али и његова копија. EXIT
noise summer fest је највећи музички фестивал у Југоисточној Европи.
Намера интердисциплинарних истраживања 2002. године (учествовало 50 истраживача) била је да се на репрезентативном узорку од 500
испитаника добије слика једног културног догађаја и његових
протагониста, пре свега, публике. Као члан истраживачког тима, своју
анализу заснивам на том обимном материјалу., In Ethnology, studying festivals is a relevant activity since it could enlighten a number of complex cultural and social processes. The festivals represent public events, public ceremonies, cluster of rituals and produce many symbols, and as such, they are in fact a creative reflection of a society. In this paper, we analyze the Exit Noise Summer Fest, the biggest music festival in SE Europe. The aim of the analysis is to gain understanding of the cultural event of this kind and its protagonists, namely, the audience. Shedding a light to a music spectacle, from a standpoint of social and symbolic communication, directs to a different perspective in reading of rituals, communities zones, and semantic constructions of noise and body in the center of ritual behaviors. The research shows that the music experience and atmosphere of the celebration, though having somewhat unclear ritual borderline and zone, are compatible with the daily culture and social processes, in which the event is created and further reflects itself through various mediums.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Етнографско тумачење публике : Exit Noise Summer Fest, Explaining the Аudience in Еthnographic Discourse : Exit Noise Summer Fest",
pages = "241-261",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553239L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8804"
}
Лукић Крстановић, М.. (2005). Етнографско тумачење публике : Exit Noise Summer Fest. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 241-261.
https://doi.org/10.2298/GEI0553239L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8804
Лукић Крстановић М. Етнографско тумачење публике : Exit Noise Summer Fest. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:241-261.
doi:10.2298/GEI0553239L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8804 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Етнографско тумачење публике : Exit Noise Summer Fest" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):241-261,
https://doi.org/10.2298/GEI0553239L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8804 .
2

Шта ради и где седи „Бели анђео“? : један пример конструисања и реконструисања традиције

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/704/633
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8801
AB  - Слика Белог анђела у цркви манастира Милешеве представља део
веће композиције под називом „Мироносице на гробу Христовом“.
Међутим, у савременој, популарној култури у Србији, он је издвојен из
контекста и егзистира као самостална целина која се репродукује на
најразличитијим материјалима и подлогама. Анализа процеса и
узрока његовог „исецања“ из смисаоне целине, функција коју ова
„икона“ данас врши, као и митологизација њене садржине,
представљају садржај рада.
AB  - The question of "invented traditions" became very popular among academics of various backgrounds, especially among anthropologists and ethnologists. It becomes almost a rule to proclaim that such and such custom or cultural element belongs in fact to "the invented tradition", made up by some power group as a means to a political or social end. Most contemporary authors faced with a problem of the invented/not invented tradition do not even try to rule out/find out what makes or constitutes such phenomena of invented/objective tradition. Therefore, we are left with a conclusion that such "invented" traditions exist in all epochs; the question of a "true", non-invented traditions is left unexplained or unanswered. Some will argue that a tradition is always a construct, while I think that the basis for such thinking is that there is no consensus among academics on what/which are the true contents of a tradition. Cutting it out and taking it out of its original context, the White Angel became an invented tradition by itself. Namely, the White Angel from the monastery Mileševa belongs to a fresco composition called "Mironosice na grobu" (female religious believers who carry an ethereal oil, to unction Christ body) whose significance and meaning can be understood only in context of Resurrection. However, cutting out of the White Angel from its original fresco composition and its mass reproduction created the invented tradition of worship of the White Angel itself. Based on a questionnaire and some media products, I came to a conclusion that most "consumers" of this invented tradition have no clue on the real and original context/content of the fresco, where the White Angels sits, and what is his role.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Шта ради и где седи „Бели анђео“? : један пример конструисања и реконструисања традиције
T1  - The White Angel: Where He Sits and What He Does? : An example of construction and reconstruction of a tradition
SP  - 187
EP  - 195
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553185P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8801
ER  - 
@article{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2005",
abstract = "Слика Белог анђела у цркви манастира Милешеве представља део
веће композиције под називом „Мироносице на гробу Христовом“.
Међутим, у савременој, популарној култури у Србији, он је издвојен из
контекста и егзистира као самостална целина која се репродукује на
најразличитијим материјалима и подлогама. Анализа процеса и
узрока његовог „исецања“ из смисаоне целине, функција коју ова
„икона“ данас врши, као и митологизација њене садржине,
представљају садржај рада., The question of "invented traditions" became very popular among academics of various backgrounds, especially among anthropologists and ethnologists. It becomes almost a rule to proclaim that such and such custom or cultural element belongs in fact to "the invented tradition", made up by some power group as a means to a political or social end. Most contemporary authors faced with a problem of the invented/not invented tradition do not even try to rule out/find out what makes or constitutes such phenomena of invented/objective tradition. Therefore, we are left with a conclusion that such "invented" traditions exist in all epochs; the question of a "true", non-invented traditions is left unexplained or unanswered. Some will argue that a tradition is always a construct, while I think that the basis for such thinking is that there is no consensus among academics on what/which are the true contents of a tradition. Cutting it out and taking it out of its original context, the White Angel became an invented tradition by itself. Namely, the White Angel from the monastery Mileševa belongs to a fresco composition called "Mironosice na grobu" (female religious believers who carry an ethereal oil, to unction Christ body) whose significance and meaning can be understood only in context of Resurrection. However, cutting out of the White Angel from its original fresco composition and its mass reproduction created the invented tradition of worship of the White Angel itself. Based on a questionnaire and some media products, I came to a conclusion that most "consumers" of this invented tradition have no clue on the real and original context/content of the fresco, where the White Angels sits, and what is his role.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Шта ради и где седи „Бели анђео“? : један пример конструисања и реконструисања традиције, The White Angel: Where He Sits and What He Does? : An example of construction and reconstruction of a tradition",
pages = "187-195",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553185P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8801"
}
Павићевић, А.. (2005). Шта ради и где седи „Бели анђео“? : један пример конструисања и реконструисања традиције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 187-195.
https://doi.org/10.2298/GEI0553185P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8801
Павићевић А. Шта ради и где седи „Бели анђео“? : један пример конструисања и реконструисања традиције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:187-195.
doi:10.2298/GEI0553185P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8801 .
Павићевић, Александра, "Шта ради и где седи „Бели анђео“? : један пример конструисања и реконструисања традиције" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):187-195,
https://doi.org/10.2298/GEI0553185P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8801 .
2

Василица и самоодређење Рoмa

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2004)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8785
AB  - Василица и Ђурђевдан су два најзначајнија празника у годишњем циклусу врањских Рома. Док прослављање Ђурђевдана Роми углавном доводе у везу с културом већинске групе Срба, чије елементе усвајају дајући им специфичну интерпретацију, Василицу доживљавају као свој праэник. У раду се даје згуснут опис обележавања Василице у периоду од 2001. до 2004. године у насељима Горња Чаpшија и Сарајина у Врању, а затим различита објашњења информатора о пореклу празника, да би се сагледала његова улога у самоидентификацији.
Рад има за циљ да пружи емпиријско упознавање ситуације.
AB  - Vasilica and Đurđevdan are the two most important holidays in the yearly cycle among the Roma of Vranje (Southern Serbia). While they connect the celebration of Đurđevdan (6th of May) mainly with the culture of the Serbian majority group (whose elements they assimilate, giving them a specific interpretation), Vasilica is considered to be a true Roma holiday. During the discussions, all the informants emphasized that Vasilica is the most important Roma holiday, more significant than Đurđevdan. Vasilica consists of two segments. The date of the first one, which can be called the preparation, greeting and celebration of Vasilica, is a fixed one (from 12th to 17th of January, 14th of January being the actual holiday), while the date of the second segment -farewell to the goose - is set individually by every household. This paper offers a thick description of both segments of Vasilica, depicting the way it has been celebrated between 2001 and 2004 in the settlements Gornja Čaršija and Sarajina of Vranje. It also includes selected statements of the informants, as well as the text of the local TV broadcast dedicated to the celebration of Vasilica. The different explanations of the origin of this most important Roma holiday, in light of the current identity problems in Serbia - both of the majority and of the minority group - point to the complexity and polysemy of the answer to the question: Who am I? The aim of this paper is to offer an empirical insight into the situation.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Василица и самоодређење Рoмa
T1  - Vasilica and self-determination of Roma
SP  - 155
EP  - 164
VL  - 52
DO  - 10.2298/GEI0452155Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8785
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2004",
abstract = "Василица и Ђурђевдан су два најзначајнија празника у годишњем циклусу врањских Рома. Док прослављање Ђурђевдана Роми углавном доводе у везу с културом већинске групе Срба, чије елементе усвајају дајући им специфичну интерпретацију, Василицу доживљавају као свој праэник. У раду се даје згуснут опис обележавања Василице у периоду од 2001. до 2004. године у насељима Горња Чаpшија и Сарајина у Врању, а затим различита објашњења информатора о пореклу празника, да би се сагледала његова улога у самоидентификацији.
Рад има за циљ да пружи емпиријско упознавање ситуације., Vasilica and Đurđevdan are the two most important holidays in the yearly cycle among the Roma of Vranje (Southern Serbia). While they connect the celebration of Đurđevdan (6th of May) mainly with the culture of the Serbian majority group (whose elements they assimilate, giving them a specific interpretation), Vasilica is considered to be a true Roma holiday. During the discussions, all the informants emphasized that Vasilica is the most important Roma holiday, more significant than Đurđevdan. Vasilica consists of two segments. The date of the first one, which can be called the preparation, greeting and celebration of Vasilica, is a fixed one (from 12th to 17th of January, 14th of January being the actual holiday), while the date of the second segment -farewell to the goose - is set individually by every household. This paper offers a thick description of both segments of Vasilica, depicting the way it has been celebrated between 2001 and 2004 in the settlements Gornja Čaršija and Sarajina of Vranje. It also includes selected statements of the informants, as well as the text of the local TV broadcast dedicated to the celebration of Vasilica. The different explanations of the origin of this most important Roma holiday, in light of the current identity problems in Serbia - both of the majority and of the minority group - point to the complexity and polysemy of the answer to the question: Who am I? The aim of this paper is to offer an empirical insight into the situation.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Василица и самоодређење Рoмa, Vasilica and self-determination of Roma",
pages = "155-164",
volume = "52",
doi = "10.2298/GEI0452155Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8785"
}
Златановић, С.. (2004). Василица и самоодређење Рoмa. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 52, 155-164.
https://doi.org/10.2298/GEI0452155Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8785
Златановић С. Василица и самоодређење Рoмa. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2004;52:155-164.
doi:10.2298/GEI0452155Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8785 .
Златановић, Сања, "Василица и самоодређење Рoмa" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 52 (2004):155-164,
https://doi.org/10.2298/GEI0452155Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8785 .

Санитарни кордон

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2004)

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7493
AB  - Неизоставни чинилац развоја једне средине свакако јесте здравствена култура. Установе, мере и прописи, који су примењивани у циљу спречавања и ширења заразних болести у Боки Которској током 18. века, чине садржај овог рада. Служећи се првенствено расположивом архивском грађом, било је могуће сазнати нешто више о санитарним установама, лазаретима, здравственим колегијима, те њиховом функционисању у циљу заштите здравља становника и спречавања ширења куге и других зараза, о карантину, контумацији људи и роба.
AB  - One of the primary goals of the Venetians in the 18th century was to maintain trade with Turkish markets; economic and political interests stretched out to the Middle East and the "Gulf" (the Adriatic Sea). The developments of health institutions, sanitary measures, epidemic diseases and epidemic prevention are closely connected with the development of maritime affairs sea-borne trade and economic development in general. Even before the 18th century, the Boka Kotorska Bay developed maritime affairs, preconditioned by the existence and development of health institutions. The goals of the latter were to promote a health culture and to assure free development of naval and trade activities. Infectious diseases were the main risk posed to mariners and maritime affairs; therefore, a number of legal activities were applied in order to prevent epidemics and protect the local population. Based on the rich archival materials, this paper attempts to discuss the work of health committees, quarantine hospitals (for people and merchandise), and regulations and measures administrated by the Health Civic Authorities of Venice in order to prevent epidemics and to include the total population in the process of the health culture.
PB  - Београд :  Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Санитарни кордон
T1  - Sanitary cordon
SP  - 301
EP  - 310
VL  - 52
DO  - 10.2298/GEI0452301R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7493
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2004",
abstract = "Неизоставни чинилац развоја једне средине свакако јесте здравствена култура. Установе, мере и прописи, који су примењивани у циљу спречавања и ширења заразних болести у Боки Которској током 18. века, чине садржај овог рада. Служећи се првенствено расположивом архивском грађом, било је могуће сазнати нешто више о санитарним установама, лазаретима, здравственим колегијима, те њиховом функционисању у циљу заштите здравља становника и спречавања ширења куге и других зараза, о карантину, контумацији људи и роба., One of the primary goals of the Venetians in the 18th century was to maintain trade with Turkish markets; economic and political interests stretched out to the Middle East and the "Gulf" (the Adriatic Sea). The developments of health institutions, sanitary measures, epidemic diseases and epidemic prevention are closely connected with the development of maritime affairs sea-borne trade and economic development in general. Even before the 18th century, the Boka Kotorska Bay developed maritime affairs, preconditioned by the existence and development of health institutions. The goals of the latter were to promote a health culture and to assure free development of naval and trade activities. Infectious diseases were the main risk posed to mariners and maritime affairs; therefore, a number of legal activities were applied in order to prevent epidemics and protect the local population. Based on the rich archival materials, this paper attempts to discuss the work of health committees, quarantine hospitals (for people and merchandise), and regulations and measures administrated by the Health Civic Authorities of Venice in order to prevent epidemics and to include the total population in the process of the health culture.",
publisher = "Београд :  Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Санитарни кордон, Sanitary cordon",
pages = "301-310",
volume = "52",
doi = "10.2298/GEI0452301R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7493"
}
Радојичић, Д.. (2004). Санитарни кордон. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд :  Етнографски институт САНУ., 52, 301-310.
https://doi.org/10.2298/GEI0452301R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7493
Радојичић Д. Санитарни кордон. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2004;52:301-310.
doi:10.2298/GEI0452301R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7493 .
Радојичић, Драгана, "Санитарни кордон" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 52 (2004):301-310,
https://doi.org/10.2298/GEI0452301R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7493 .

Путеви трансформације традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву

Крел, Александар

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2004)

TY  - JOUR
AU  - Крел, Александар
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8780
AB  - Тему рада представља проучавање трансформација традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву, које су се у готово неизмењеном облику изводиле све до половине 20. века. Класификоване у три основне групе: такмичарске, такмичарско-драмске и имитативно-драмске, ове игре представљају веома важан инструмент социјализације, помоћу кога су најмлађи нараштаји усвајали друштвено пожељне особине и изграђивали своје социјално биће. У деценијама које су уследиле након окончања Другог светског рата, под притиском глобалних социо-економских и културних трансформација које су захватиле читаву југословенску државну заједницу, долази до продора иновација из урбаних центара у руралне средине. Настале промене, између осталог, доводе до постепеног нестанка или трансформације традиционалних игровних облика. Игровни облици, који су кореспондирали са социо-економским и културним одликама традиционалног села, осавремењавају се у новонасталој социо-економској, културној и политичкој ситуацији и уступају своје место онима чији игровни системи одговарају потребама „модерног“ села.
AB  - The topic of this paper is change and transformation in traditional children's games among Serbs in Tovariševo. These games used to be played for a long time in almost intact form, until the second half of the 20th century. All traditional children's games from Tovariševo are classified into three basic groups: competitive games, competitive-drama games and imitation-drama games. This paper emphasizes competitive traditional children's games; that is, various playful activities exhibit by boys only. The games in question could serve as an example of connection between children's play and socio-economic and cultural systems where games originated in the fist place. Moreover, these games represented a significant mode of socialization: they helped children to acquire socially desirable and expected characteristics. This particular type of game had tremendous educational, cognitive and developmental functions. In decades following World War II, under the pressure of global socio-economic and cultural changes that encompassed the former Yugoslavia, these traditional children's games started to change gradually, following the changes in a rural, traditional way of life. The changes in socio-political settings economy, innovations brought by technical culture and changes in family structure in general, led to a formal transformation in the structure of games. A number of traditional games were reduced, some disappeared all together, or underwent modification and modernization. Traditional games that once corresponded to rural socio-economic and cultural settings are gradually disappearing, surrendering to the ones that match up to the needs of "modern" villages.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Путеви трансформације традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву
T1  - Changes in traditional children's games among Serbs in Tovariševo
SP  - 91
EP  - 108
VL  - 52
DO  - 10.2298/GEI0452091K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8780
ER  - 
@article{
author = "Крел, Александар",
year = "2004",
abstract = "Тему рада представља проучавање трансформација традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву, које су се у готово неизмењеном облику изводиле све до половине 20. века. Класификоване у три основне групе: такмичарске, такмичарско-драмске и имитативно-драмске, ове игре представљају веома важан инструмент социјализације, помоћу кога су најмлађи нараштаји усвајали друштвено пожељне особине и изграђивали своје социјално биће. У деценијама које су уследиле након окончања Другог светског рата, под притиском глобалних социо-економских и културних трансформација које су захватиле читаву југословенску државну заједницу, долази до продора иновација из урбаних центара у руралне средине. Настале промене, између осталог, доводе до постепеног нестанка или трансформације традиционалних игровних облика. Игровни облици, који су кореспондирали са социо-економским и културним одликама традиционалног села, осавремењавају се у новонасталој социо-економској, културној и политичкој ситуацији и уступају своје место онима чији игровни системи одговарају потребама „модерног“ села., The topic of this paper is change and transformation in traditional children's games among Serbs in Tovariševo. These games used to be played for a long time in almost intact form, until the second half of the 20th century. All traditional children's games from Tovariševo are classified into three basic groups: competitive games, competitive-drama games and imitation-drama games. This paper emphasizes competitive traditional children's games; that is, various playful activities exhibit by boys only. The games in question could serve as an example of connection between children's play and socio-economic and cultural systems where games originated in the fist place. Moreover, these games represented a significant mode of socialization: they helped children to acquire socially desirable and expected characteristics. This particular type of game had tremendous educational, cognitive and developmental functions. In decades following World War II, under the pressure of global socio-economic and cultural changes that encompassed the former Yugoslavia, these traditional children's games started to change gradually, following the changes in a rural, traditional way of life. The changes in socio-political settings economy, innovations brought by technical culture and changes in family structure in general, led to a formal transformation in the structure of games. A number of traditional games were reduced, some disappeared all together, or underwent modification and modernization. Traditional games that once corresponded to rural socio-economic and cultural settings are gradually disappearing, surrendering to the ones that match up to the needs of "modern" villages.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Путеви трансформације традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву, Changes in traditional children's games among Serbs in Tovariševo",
pages = "91-108",
volume = "52",
doi = "10.2298/GEI0452091K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8780"
}
Крел, А.. (2004). Путеви трансформације традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 52, 91-108.
https://doi.org/10.2298/GEI0452091K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8780
Крел А. Путеви трансформације традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2004;52:91-108.
doi:10.2298/GEI0452091K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8780 .
Крел, Александар, "Путеви трансформације традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 52 (2004):91-108,
https://doi.org/10.2298/GEI0452091K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8780 .
2