Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200173 (Institute of Ethnography SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200173/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200173 (Institute of Ethnography SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200173 (Etnografski institut SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200173 (Етнографски институт САНУ, Београд) (sr)

Publications

Vaccine as a Sociocultural Artefact: The Example of Locally Produced Polio Vaccine in Serbia

Trifunović, Vesna

(De Gruyter Oldenbourg, 2024-03)

TY  - JOUR
AU  - Trifunović, Vesna
PY  - 2024-03
UR  - https://www.degruyter.com/journal/key/soeu/72/1/html
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16458
AB  - The paper argues that vaccines could be viewed as artifacts which
communicate various social messages and are used as instruments for fulfilling
different sociopolitical goals besides meeting public health needs. It further
suggests that such social, cultural and political influences may have real effects on
the choices of vaccine technologies or vaccine production, and aims to demonstrate
their importance in the area which is normally seen as the domain of objective
science. This is demonstrated by using the example of the locally produced oral
polio vaccine (OPV) in Serbia during the socialist and post-socialist periods in the
country’s history.
PB  - De Gruyter Oldenbourg
T2  - Comparative Southeast European Studies
T1  - Vaccine as a Sociocultural Artefact: The Example of Locally Produced Polio Vaccine in Serbia
SP  - 13
EP  - 32
VL  - 72
IS  - 1
DO  - 10.1515/soeu-2023-0018
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16458
ER  - 
@article{
author = "Trifunović, Vesna",
year = "2024-03",
abstract = "The paper argues that vaccines could be viewed as artifacts which
communicate various social messages and are used as instruments for fulfilling
different sociopolitical goals besides meeting public health needs. It further
suggests that such social, cultural and political influences may have real effects on
the choices of vaccine technologies or vaccine production, and aims to demonstrate
their importance in the area which is normally seen as the domain of objective
science. This is demonstrated by using the example of the locally produced oral
polio vaccine (OPV) in Serbia during the socialist and post-socialist periods in the
country’s history.",
publisher = "De Gruyter Oldenbourg",
journal = "Comparative Southeast European Studies",
title = "Vaccine as a Sociocultural Artefact: The Example of Locally Produced Polio Vaccine in Serbia",
pages = "13-32",
volume = "72",
number = "1",
doi = "10.1515/soeu-2023-0018",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16458"
}
Trifunović, V.. (2024-03). Vaccine as a Sociocultural Artefact: The Example of Locally Produced Polio Vaccine in Serbia. in Comparative Southeast European Studies
De Gruyter Oldenbourg., 72(1), 13-32.
https://doi.org/10.1515/soeu-2023-0018
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16458
Trifunović V. Vaccine as a Sociocultural Artefact: The Example of Locally Produced Polio Vaccine in Serbia. in Comparative Southeast European Studies. 2024;72(1):13-32.
doi:10.1515/soeu-2023-0018
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16458 .
Trifunović, Vesna, "Vaccine as a Sociocultural Artefact: The Example of Locally Produced Polio Vaccine in Serbia" in Comparative Southeast European Studies, 72, no. 1 (2024-03):13-32,
https://doi.org/10.1515/soeu-2023-0018 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16458 .
1

Krnjača

Jovanović, Teodora

(Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku, 2024)

TY  - GEN
AU  - Jovanović, Teodora
PY  - 2024
UR  - https://e-erim.ief.hr/pojam/p-krnjaca-p?locale=hr
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16311
AB  - Centar za azil Krnjača, ili jednostavno Krnjača, svakako spada u najpoznatije kampove u Srbiji. Nalazi se u istoimenom gradskom naselju, na periferiji Beograda, u opštini Palilula.
PB  - Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku
T2  - e-ERIM mreža pojmova europskog režima iregulariziranih migracija na periferiji EU
T1  - Krnjača
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16311
ER  - 
@misc{
author = "Jovanović, Teodora",
year = "2024",
abstract = "Centar za azil Krnjača, ili jednostavno Krnjača, svakako spada u najpoznatije kampove u Srbiji. Nalazi se u istoimenom gradskom naselju, na periferiji Beograda, u opštini Palilula.",
publisher = "Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku",
journal = "e-ERIM mreža pojmova europskog režima iregulariziranih migracija na periferiji EU",
title = "Krnjača",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16311"
}
Jovanović, T.. (2024). Krnjača. in e-ERIM mreža pojmova europskog režima iregulariziranih migracija na periferiji EU
Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16311
Jovanović T. Krnjača. in e-ERIM mreža pojmova europskog režima iregulariziranih migracija na periferiji EU. 2024;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16311 .
Jovanović, Teodora, "Krnjača" in e-ERIM mreža pojmova europskog režima iregulariziranih migracija na periferiji EU (2024),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16311 .

Одисеј на филмском платну и телевизијском екрану

Stevanović, Lada

(Београд : Институт за књижевност и уметност, 2023-12)

TY  - CONF
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2023-12
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16299
AB  - Ово излагање биће посвећено роману  Кирка (2018) Маделин Милер који представља не само пример рецепције Одисеје и других античких митова о Кирки, већ и њихових познијих верзија и рецепција. Роман даје глас озлоглашеној чаробници кроз чију причу се проблематизују бројне историјске али и савремене теме ‒ друштвене хијерархије, неједнакости и потчињености, насиља и рата, породичних односа (комодификације женског тела и сексуалности, али и односа родитеља према деци). Прича о Кирки, Одисеју и његовим пратиоцима испричана је из женског угла, као исповест личности са маргине и може се ставити у контекст феминистичке праксе ревизије митова. 
Свет богова, нарочито интересантан и важан за Хомерове епове (које одликује непрекидно преплитање божанског и људског плана), је сегмент коме је ауторка посветила посебну пажњу, помно описујући односе међу боговима, али и њихов изглед и понашање, као и утицај на људе пружајући комплексну слику, засновану на добром познавању споменутих епова и других грчких митова о Кирки. Роман представља пример рецепције антке који почива на темељном познавању не само грчких митова, већ и грчке историје, свакодневице и књижевности, па и појединих академских проблема кроз фикцију, у узбудљивом роману који се истовремно бави савременим темама.
PB  - Београд : Институт за књижевност и уметност
C3  - Међународни научни скуп Филм и књижевност 2.0: Књижевно и филмско - у прошлости, садашњости и будућности културе: књига сажетака
T1  - Одисеј на филмском платну и телевизијском екрану
SP  - 148
EP  - 149
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16299
ER  - 
@conference{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2023-12",
abstract = "Ово излагање биће посвећено роману  Кирка (2018) Маделин Милер који представља не само пример рецепције Одисеје и других античких митова о Кирки, већ и њихових познијих верзија и рецепција. Роман даје глас озлоглашеној чаробници кроз чију причу се проблематизују бројне историјске али и савремене теме ‒ друштвене хијерархије, неједнакости и потчињености, насиља и рата, породичних односа (комодификације женског тела и сексуалности, али и односа родитеља према деци). Прича о Кирки, Одисеју и његовим пратиоцима испричана је из женског угла, као исповест личности са маргине и може се ставити у контекст феминистичке праксе ревизије митова. 
Свет богова, нарочито интересантан и важан за Хомерове епове (које одликује непрекидно преплитање божанског и људског плана), је сегмент коме је ауторка посветила посебну пажњу, помно описујући односе међу боговима, али и њихов изглед и понашање, као и утицај на људе пружајући комплексну слику, засновану на добром познавању споменутих епова и других грчких митова о Кирки. Роман представља пример рецепције антке који почива на темељном познавању не само грчких митова, већ и грчке историје, свакодневице и књижевности, па и појединих академских проблема кроз фикцију, у узбудљивом роману који се истовремно бави савременим темама.",
publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност",
journal = "Међународни научни скуп Филм и књижевност 2.0: Књижевно и филмско - у прошлости, садашњости и будућности културе: књига сажетака",
title = "Одисеј на филмском платну и телевизијском екрану",
pages = "148-149",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16299"
}
Stevanović, L.. (2023-12). Одисеј на филмском платну и телевизијском екрану. in Међународни научни скуп Филм и књижевност 2.0: Књижевно и филмско - у прошлости, садашњости и будућности културе: књига сажетака
Београд : Институт за књижевност и уметност., 148-149.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16299
Stevanović L. Одисеј на филмском платну и телевизијском екрану. in Међународни научни скуп Филм и књижевност 2.0: Књижевно и филмско - у прошлости, садашњости и будућности културе: књига сажетака. 2023;:148-149.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16299 .
Stevanović, Lada, "Одисеј на филмском платну и телевизијском екрану" in Међународни научни скуп Филм и књижевност 2.0: Књижевно и филмско - у прошлости, садашњости и будућности културе: књига сажетака (2023-12):148-149,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16299 .

Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије

(Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије, 2023)

TY  - GEN
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16452
PB  - Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије
T1  - Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије
T1  - Papers in Ethnology and Anthropology : journal of the Serbian Ethnological and Anthropological Society
SP  - 1
EP  - 142
IS  - 34 (n.s. 23)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16452
ER  - 
@misc{
year = "2023",
publisher = "Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије",
title = "Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије, Papers in Ethnology and Anthropology : journal of the Serbian Ethnological and Anthropological Society",
pages = "1-142",
number = "34 (n.s. 23)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16452"
}
(2023). Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије. 
Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије.(34 (n.s. 23)), 1-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16452
Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије. 2023;(34 (n.s. 23)):1-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16452 .
"Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије", no. 34 (n.s. 23) (2023):1-142,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16452 .

Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка; Аксић, Нина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2023)

TY  - BOOK
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14537
AB  - The basic principles which the entire cultural policy in the period between
1945 and 1991 was based upon, on the territory of the state union undergoing
many different stages, was the massification of cultural activities, that is, the
creation of mass culture, followed by the creation of mass media in the later
period, as well as amateurism as a way of implementing and introducing
cultural activities, in addition to assisting in the ideological shaping of the
new “socialist man”. The primary task of the new culture was to build a
revolutionary new, classless society in which cultural activity would be
available to all. However, the past heritage could not be eradicated in all
segments, resulting in some earlier elements (such as folklore, i.e. dances,
music, etc.) remaining in use, albeit adjusted to the new ideological aspirations.
It was the massiveness, which was pushed into the forefront, that particularly
set apart the new socialist culture from the culture prior to World War II. Along
with the massiveness of the new culture went mediocrity and availability of
different entertainment forms which served to channel the “social energy”
and thus completely absorb the consciousness of the individual into the mass
consciousness of the new society. The new culture in its broadest sense was
produced by way of different mechanisms, with segments of this mass culture
set against the elite, civil culture of past times.
The needs of the population began to change with the rapid development
of the socialist society, which saw great social and economic changes in
the form of migrations from the villages into the cities, the setting up of
factories that employed the workforce from which emerged the working class
of society, as well as a greater aspiration towards education, and therefore
the creation of a strong socialist youth. Literacy was promoted first and
foremost, followed by the education of children, youth and adults, and when
positive results were achieved on this level, the socialist cultural rebirth of
the cities and villages ensued. Alongside professional engagement in cultural
activities such as drama, music, the arts, etc. which was mostly practised in
Belgrade, Novi Sad and a few other cities in Serbia, these activities were
also developed and cultivated through amateurism. This is how the new
working class culture, which stood in opposition to the culture of otherclasses, and especially to that of the ruling class, was created. During this
period the youth also had its areas of activity alongside the establishing of
numerous youth associations, which formed a separate network within which
the youth acted in the field of culture. The previously mentioned two types of
culture, that often intertwined, acted through the mechanism of amateurism,
which stood in opposition to professionalism and institutionalism. The two
basic, seemingly conflicting aspirations in socialist cultural practice were the
following: the aspiration of amateurism to approximate itself to and grow
into professionalism, and the inclusion of amateur activities into the work
of institutions and their institutional organisation. Amateurism’s ambition
to convert itself to professionalism, it turned out, did not benefit amateur
activities or their actors in any way, because amateurism had in certain
periods greater engagement and importance within state cultural policy than
did professional cultural activities, primarily due to the fact that the state
realised the significance of amateurism and its possibilities for the ideological
management and control of a broader social class. The second paradox, the
institutionalisation of amateurism, in contrast to what has previously been
stated, gave amateurism safety in an organisational, spatial, and to a certain
degree also material sense in the majority of cases, but encouraged it with the
intent of further professionalization.
The cultural governance system was complex and changed depending
on cultural inclinations, as well as economic policy. Thus from funds and
cultural boards, which existed in the first years after the war, cultural councils
evolved, followed by cultural communities and, subsequent to 1974, selfmanaging communities of interest, only to return to the fund system again by
1990. The circular route taken in an attempt to decentralise the administrative
bodies and distribute the economic management of culture is noticeable, but
when the absolute “split” occurred, along with the inability of the state to
keep financial control, the administrative system reverted back to centralised
organisation.
The development of and changes in administrative bodies in culture
followed the aims of cultural policy which determined the direction of
cultural activities, and therefore the establishment of cultural institutions.
Thus for instance, due to the fact that cultural policy following the war
was primarily focused on increasing literacy and education, the network of
libraries was accordingly expanded, and the number of newspapers increased,
while in the domain of amateur activity, cultural and artistic societies which
fostered different sections (above all folk dance) were founded. During the
1950s and 1960s no considerable headway was made in the formation of new institutions, except for the expansion of the network of institutions dealing with
basic cultural activity, such as workers’ universities and centres for culture,
whereas the 1970s and 1980s saw a rapid development of cultural activities,
institutions, and associations in the domain of cultural amateurism. In this
final period of socialism, which was also the most fruitful for the expansion
of amateur cultural activities, there was a noticeable growth in the number of
founded cultural and artistic societies and institutions dealing with the media
(amateur radio), music and literary culture, and especially those pertaining to
youth active in amateur culture (Literary youth, Musical youth, etc.).
Novi Pazar is a settlement which has for centuries been a distinct exotic
blend of the Islamic and Orthodox, and certainly traditional heritage of the
people living in the same area for generations, but exhibiting two different
cultural patterns which have primarily been conditioned by religious
differences. Thus has this region, rich in varied cultural influences and
permeations, long attracted numerous artists who drew inspiration for their
works of art from the cultural traditions and diversity of this city. In addition
to the segments of the existing cultural heritage, which were modified
according to the new socio-political aims after World War II, the plan for
cultural development also included new forms of creative activity which were
principally directed towards amateurism in culture.
 Along with the formation of a new – socialist – cultural policy emerged
a new general context for cultural policy and the development of cultural
institutions, through which can be traced not only the development of this
policy, but also another broader social phenomenon, that is, the formation
of the socialist man, which elevated Novi Pazar as a city that embraced the
new socialist culture which was adapted to it and therefore found acceptable.
Amateurism may have played possibly the most important role during the
course of this cultural development – a social role, as it contributed through its
content to a greater togetherness between Orthodox Christians and Muslims
who stood against each other for centuries but who, having lived side by side,
were in reality closest to one another. Brotherhood and unity was alive on
this territory and lived through the culture, predominantly through cultural
manifestations which served as a reflection of togetherness in the sense of
equality and fulfilment of living conditions. The period of turbulent social
changes led to many novelties and, for the period being researched, these were
novelties on the local level which were mainly positive for the population of
the community in question. Culture and art gained a high status in the socialconsciousness and were accepted as part of everyday necessity.
Thus it was our intention to present this cultural wealth that Novi Pazar
fostered and enjoyed for a few decades. Owing to such aspirations and
despite great cultural backwardness, Novi Pazar endeavoured to keep up
with cultural development on the republic level in the first years following
the war. The development of administrative bodies in Novi Pazar completely
followed the happenings on the republic/state level. This can be explained by
the economic dependence of Novi Pazar on the republic funds, seeing as it
was an undeveloped local community, but political and ideological reasons
must not be disregarded either. Regarding the development of cultural
institutions, the city lagged behind the republic average in certain periods
due to justified reasons, as previously mentioned. The significance of the
aforementioned micro-plan for cultural development comes into focus here,
that is, the local characteristics that demanded attention in order to fulfil the
needs and possibilities of the population and to ensure that the devised cultural
activities fulfilled their goal. The development of cultural institutions in Novi
Pazar ranged from educational institutions for adults (People’s University),
to education for workers (Workers’ University), and cultural institutions
(Cultural Centre, Youth Centre with different associations and activities, as
well as manifestations), which were all based on amateur activity. Therefore,
even though Novi Pazar belonged to one of the undeveloped regions in terms of
culture, especially in the first two decades following the war, industrialisation
and mass migrations from the villages into the city contributed to the fast
adaptation of people to the new socialist culture, alongside which amateurism
was also accepted. With this as the starting point, it naturally followed that the
cultural institutions which cultivated amateurism had good receptivity with
the people of Novi Pazar, and especially the youth, which accepted the culture
of their time more quickly and easily. Having overcome material poverty, but
also cultural underdevelopment, Novi Pazar had already achieved significant
progress by the 1970s by following the development rate of socialist culture,
and risen to the top of amateur cultural activity in the Socialist Republic of
Serbia owing to good organisational systems and the formation of institutional
and traditional manifestations which were well-known and recognised both
within and outside of the republic.
Although extremely ideologically coloured from today’s perspective,
culture in the socialist period was available to virtually everyone and gladly
accepted for the most part, primarily owing to the concepts of socialisation of culture and amateurism, through which it was mainly carried out, as well
as thanks to the establishment and strengthening of cultural institutions and
manifestations. Hence, despite numerous negative attitudes towards the
cultural policy of socialism, one cannot neglect the fact that almost every
youth took part in a cultural event, that working people had the opportunity
to visit the theatres, concerts, exhibitions, that the opera was also available to
inhabitants of smaller places, and that there existed many other well-attended
cultural events which are nowadays not available to most people. Thus had
Novi Pazar, owing to socialist cultural policy, grown from a small Turkish
town into a city rich with cultural institutions, boasting both republic and
international cultural manifestations.
AB  - Основни принципи на којима је била заснована читава културна политика у периоду од 1945. до 1991. године на територији државне заједнице, која је пролазила кроз различите фазе, били су омасовљење културних делатности, тј. стварање масовне културе, а у каснијем периоду – и масовних медија, те аматеризам као начин спровођења и представљања културних делатности, али и помоћи при идеолошком обликовању новог „социјалистичког човека“. Нова култура је пре свега имала задатак да изгради револуционарно ново, класно равноправно друштво, у коме ће културна делатност бити доступна свима. Ипак, тековине прошлости нису у свим сегментима могле бити искорењене, те су неки ранији елементи (нпр. фолклор, тј. игре, музика и др.) били чак и коришћени, али прилагођени новим идеолошким стремљењима. Оно што је посебно разликовало нову, социјалистичку културу од предратне била је масовност која је истицана у први план. Уз масовност нове културе стоје и просечност и доступност различитих видова културних делатности којима је требало усмеравати „друштвену енергију“ и тако свест појединца у потпуности уклопити у свест масе, тј. новог друштва. Путем различитих механизама грађена је нова култура у најширем свом значењу.
Како је развој социјалистичког друштва подразумевао брзе и велике промене у социјалном и привредном, па затим и економском смислу, миграције на релацији село – град, оснивање фабрика и запошљавање у њима, а са тим формирање радничког слоја друштва, као и већу тежњу за образовањем и тако стварање јаке социјалистичке омладине, мењале су се и потребе становништва. Пре свега, започето је са описмењавањем, затим образовањем, како деце и младих тако и одраслих, а када су на овом нивоу постигнути добри резултати, уследио је социјалистички културни препород градова и селâ. Поред професионалног бављења културним делатностима, попут драмске, музичке, ликовне и др., што је у највећој мери упражњавано у Београду, Новом Саду и неколицини већих градова у Србији, ове су делатности биле развијане и неговане и путем аматеризма. Тако је створена нова радничка култура, која је била супротстављена култури других класа, тј. пре свега култури владајуће класе. Омладина је у том периоду такође имала своје поље деловања, уз оснивање бројних омладинских удружења, која су чинила засебну мрежу у оквиру које је су млади делали и деловали на плану културе. Радничка и омладинска култура, често се преплићући, деловале су кроз механизам аматеризма, који је стајао насупрот професионализму и институционализму. Два основна, наизглед супротстављена стремљења у социјалистичкој културној пракси била су следећа: стремљење аматеризма да се приближи професионализму и прерасте у њега, као и укључивање аматерских делатности у рад институција и њихово институционално организовање. Жеља аматеризма да се преиначи у професионализам, испоставља се, није доносила никакву добробит аматерским делатностима, па ни њиховим делатницима, јер је у одређеним периодима аматеризам имао и већи ангажман и значај у оквиру државне културне политике од професионалних културних делатности, пре свега зато што је држава увидела значај аматеризма и његове могућности за идеолошко управљање и контролисање ширег слоја друштва. Институционализација аматеризма, насупрот претходно реченом, у већини случајева донела је аматеризму сигурност у организационом, просторном, па донекле и материјалном смислу, али подстичући га с намером даље професионализације. 
Управљачки систем у култури био је сложен и мењао се у зависности од тежњи културне, али и економске политике. Тако су се од фондова и одбора за културу у првим годинама након рата развили савети културе, а затим и заједнице за културу, па од 1974. и самоуправне интересне заједнице, да би се 1990. године поново успоставио систем фондова. Приметан је кружни пут током кога је покушано да се децентрализују управни органи и расподели економско управљање културом, али када је дошло до апсолутног „цепања“ и немогућности финансијске контроле од стране државе, управни систем се поново враћа централистичком организовању. 
Развој и промене управљачких тела у култури пратили су тежње културне политике, која је одређивала правац културних делатности, а са тим и оснивања културних институција. Тако је културна политика након рата, пре свега, била окренута описмењавању и образовању, па је сходно томе ширена мрежа библиотека и повећаван број углавном новинских листова, а у оквиру аматерске делатности оснивана су културно-уметничка друштва која су неговала различите секције, а понајпре фолклорну. Током педесетих и шездесетих година није било великог помака у формирању нових институција, изузев ширења мреже институција са основном културном делатношћу, као што су, на пример, раднички универзитети и домови културе, а седамдесетих и осамдесетих година дошло је до наглог развоја културних делатности, институција, удружења и активности у области културног аматеризма. У овом последњем периоду социјализма, а истовремено најплоднијем за ширење аматерских културних делатности, приметан је пораст основаних културно-уметничких друштава и институција које се баве медијима (аматерски радио), музичком и књижевном културом, а посебно оних које се тичу омладинског аматерског бављења културом (Књижевна омладина, Музичка омладина и др.). 
Нови Пазар је насеље у коме вековима опстаје својеврсна езготична мешавина исламског и православног, свакако традиционалног наслеђа народа који већ генерацијама живе на истом поднебљу, али са два различита културна обрасца, условљена пре свега вероисповедном различитошћу. Тако је и одраније овај простор, богат разноврсним културним додирима и прожимањима, привлачио бројне уметнике који су из културних традиција и разноликости овoга града црпли инспирацију за своје стваралаштво. Поред сегмената постојеће културне баштине, који су бивали модификовани у складу с новим друштвено-политичким стремљењима, након Другог светског рата, план културног развоја подразумевао је и нове облике креативног деловања, пре свега бивајући усмераван ка аматеризму у култури.
Са формирањем нове културне политике – социјалистичке, настаје и нови општи контекст културне политике и развоја институција културе, кроз које се може пратити не само развој ове политике, већ и један шири друштвени феномен, тј. формирање социјалистичког човека, онога који је уздигао Нови Пазар, град који је пригрлио нову социјалистичку културу, која му је била прилагођена и стога прихватљива. Аматеризам је у том културном развоју одиграо можда и најважнију улогу – социјалну, будући да је путем својих садржаја допринео и већем заједништву оних који су вековима били супротстављени, а заправо су били најближи једни другима живећи једни уз друге – православни и муслимани. Братство-јединство је на овој територији било живо и живело је кроз културу, а пре свега кроз културне манифестације, оне које су управо и одсликавале заједништво у смислу једнакости и задовољења животних услова. Период бурних друштвених промена донео је доста новина, у истраживаном периоду – на локалу, углавном позитивних за становништво дате заједнице. Култура и уметност добиле су високо место у друштвеној свести и прихваћене су као део потреба свакодневице. 
Управо стога је наша намера била да представимо ово културно богатство које је у  периоду од неколико деценија баштинио Нови Пазар. Са оваквим стремљењима, Нови Пазар је, и поред велике културне заосталости, у првим годинама након рата покушавао да иде у корак са републичким развојем културе. Развој управних органа у Новом Пазару у потпуности је пратио догађања на републичком / државном нивоу. Разлог за овакво праћење могао се наћи у економској зависности од републичких фондова, пошто је Нови Пазар био неразвијена локална заједница, али се не смеју занемарити ни политичко-идеолошки разлози. Када је у питању развој институција културе, он је у понеким периодима заостајао за републичким просеком, што је, како смо већ поменули, бивало из оправданих разлога. Овде, дакле, долазимо до помињаног микро плана развоја културе, тј. до локалних карактеристика на које је морала бити обраћана пажња како би се задовољиле потребе и могућности становништва, те како би осмишљене културне делатности испуниле свој циљ. Развој институција културе у Новом Пазару кретао се од институција образовања за одрасле (Народни универзитет), затим образовања за раднике (Раднички универзитет), па преко институција културе (Дом културе, Дом омладине са различитим удружењима и активностима, па и манифестацијама), које су биле засноване на аматерској делатности. Дакле, иако је Нови Пазар, посебно у прве две деценије након рата, припадао неразвијеним подручјима у погледу културе, индустријализација и масовне миграције из села у град допринеле су брзом прилагођавању људи новој социјалистичкој култури, са којом је скупа прихваћен и аматеризам. Са оваквим полазиштем, природно је било да су институције културе које су неговале аматеризам имале и добру пријемчивост код становништва Новог Пазара, а посебно код омладине, која је и лакше и брже прихватала ову нову културу. Извукавши се из материјалног сиромаштва, али и из културне неразвијености, Нови Пазар је, следећи корак развоја социјалистичке културе, већ седамдесетих година ХХ века постигао значајан напредак, те је доспео на врх аматерске културне делатности у СР Србији, развивши добре организационе системе и формирајући републички, али и ванрепублички познате и признате инситуционалне, традиционалне манифестације.
Иако, из данашње перспективе гледано, изузетно идеолошки обојена, култура је у периоду социјализма била доступна готово свима и углавном радо прихватана, пре свега захваљујући концепту подруштвљавања културе и аматеризму, кроз који се она претежно и спроводила, али и услед изградње и јачања културних институција и манифестација. Тако, и поред бројних негативних ставова по питању културне политике социјализма, ипак се не може занемарити чињеница да је готово сваки омладинац учествовао у неком културном догађању, да су и радни људи имали прилике да посећују позоришта, концерте, изложбе, да је опера била доступна и становницима мањих места, и да су се одигравали још многи други културни догађаји који су били изузетно посећени, а који данас почесто нису доступни већини људи. Тако је и Нови Пазар, уз помоћ социјалистичке културне политике, од мале турске касабе израстао у град богат институцијама културе, који се могао похвалити и републичким и међународним културним манифестацијама.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма
SP  - 1
EP  - 246
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14537
ER  - 
@book{
editor = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
author = "Аксић, Нина",
year = "2023",
abstract = "The basic principles which the entire cultural policy in the period between
1945 and 1991 was based upon, on the territory of the state union undergoing
many different stages, was the massification of cultural activities, that is, the
creation of mass culture, followed by the creation of mass media in the later
period, as well as amateurism as a way of implementing and introducing
cultural activities, in addition to assisting in the ideological shaping of the
new “socialist man”. The primary task of the new culture was to build a
revolutionary new, classless society in which cultural activity would be
available to all. However, the past heritage could not be eradicated in all
segments, resulting in some earlier elements (such as folklore, i.e. dances,
music, etc.) remaining in use, albeit adjusted to the new ideological aspirations.
It was the massiveness, which was pushed into the forefront, that particularly
set apart the new socialist culture from the culture prior to World War II. Along
with the massiveness of the new culture went mediocrity and availability of
different entertainment forms which served to channel the “social energy”
and thus completely absorb the consciousness of the individual into the mass
consciousness of the new society. The new culture in its broadest sense was
produced by way of different mechanisms, with segments of this mass culture
set against the elite, civil culture of past times.
The needs of the population began to change with the rapid development
of the socialist society, which saw great social and economic changes in
the form of migrations from the villages into the cities, the setting up of
factories that employed the workforce from which emerged the working class
of society, as well as a greater aspiration towards education, and therefore
the creation of a strong socialist youth. Literacy was promoted first and
foremost, followed by the education of children, youth and adults, and when
positive results were achieved on this level, the socialist cultural rebirth of
the cities and villages ensued. Alongside professional engagement in cultural
activities such as drama, music, the arts, etc. which was mostly practised in
Belgrade, Novi Sad and a few other cities in Serbia, these activities were
also developed and cultivated through amateurism. This is how the new
working class culture, which stood in opposition to the culture of otherclasses, and especially to that of the ruling class, was created. During this
period the youth also had its areas of activity alongside the establishing of
numerous youth associations, which formed a separate network within which
the youth acted in the field of culture. The previously mentioned two types of
culture, that often intertwined, acted through the mechanism of amateurism,
which stood in opposition to professionalism and institutionalism. The two
basic, seemingly conflicting aspirations in socialist cultural practice were the
following: the aspiration of amateurism to approximate itself to and grow
into professionalism, and the inclusion of amateur activities into the work
of institutions and their institutional organisation. Amateurism’s ambition
to convert itself to professionalism, it turned out, did not benefit amateur
activities or their actors in any way, because amateurism had in certain
periods greater engagement and importance within state cultural policy than
did professional cultural activities, primarily due to the fact that the state
realised the significance of amateurism and its possibilities for the ideological
management and control of a broader social class. The second paradox, the
institutionalisation of amateurism, in contrast to what has previously been
stated, gave amateurism safety in an organisational, spatial, and to a certain
degree also material sense in the majority of cases, but encouraged it with the
intent of further professionalization.
The cultural governance system was complex and changed depending
on cultural inclinations, as well as economic policy. Thus from funds and
cultural boards, which existed in the first years after the war, cultural councils
evolved, followed by cultural communities and, subsequent to 1974, selfmanaging communities of interest, only to return to the fund system again by
1990. The circular route taken in an attempt to decentralise the administrative
bodies and distribute the economic management of culture is noticeable, but
when the absolute “split” occurred, along with the inability of the state to
keep financial control, the administrative system reverted back to centralised
organisation.
The development of and changes in administrative bodies in culture
followed the aims of cultural policy which determined the direction of
cultural activities, and therefore the establishment of cultural institutions.
Thus for instance, due to the fact that cultural policy following the war
was primarily focused on increasing literacy and education, the network of
libraries was accordingly expanded, and the number of newspapers increased,
while in the domain of amateur activity, cultural and artistic societies which
fostered different sections (above all folk dance) were founded. During the
1950s and 1960s no considerable headway was made in the formation of new institutions, except for the expansion of the network of institutions dealing with
basic cultural activity, such as workers’ universities and centres for culture,
whereas the 1970s and 1980s saw a rapid development of cultural activities,
institutions, and associations in the domain of cultural amateurism. In this
final period of socialism, which was also the most fruitful for the expansion
of amateur cultural activities, there was a noticeable growth in the number of
founded cultural and artistic societies and institutions dealing with the media
(amateur radio), music and literary culture, and especially those pertaining to
youth active in amateur culture (Literary youth, Musical youth, etc.).
Novi Pazar is a settlement which has for centuries been a distinct exotic
blend of the Islamic and Orthodox, and certainly traditional heritage of the
people living in the same area for generations, but exhibiting two different
cultural patterns which have primarily been conditioned by religious
differences. Thus has this region, rich in varied cultural influences and
permeations, long attracted numerous artists who drew inspiration for their
works of art from the cultural traditions and diversity of this city. In addition
to the segments of the existing cultural heritage, which were modified
according to the new socio-political aims after World War II, the plan for
cultural development also included new forms of creative activity which were
principally directed towards amateurism in culture.
 Along with the formation of a new – socialist – cultural policy emerged
a new general context for cultural policy and the development of cultural
institutions, through which can be traced not only the development of this
policy, but also another broader social phenomenon, that is, the formation
of the socialist man, which elevated Novi Pazar as a city that embraced the
new socialist culture which was adapted to it and therefore found acceptable.
Amateurism may have played possibly the most important role during the
course of this cultural development – a social role, as it contributed through its
content to a greater togetherness between Orthodox Christians and Muslims
who stood against each other for centuries but who, having lived side by side,
were in reality closest to one another. Brotherhood and unity was alive on
this territory and lived through the culture, predominantly through cultural
manifestations which served as a reflection of togetherness in the sense of
equality and fulfilment of living conditions. The period of turbulent social
changes led to many novelties and, for the period being researched, these were
novelties on the local level which were mainly positive for the population of
the community in question. Culture and art gained a high status in the socialconsciousness and were accepted as part of everyday necessity.
Thus it was our intention to present this cultural wealth that Novi Pazar
fostered and enjoyed for a few decades. Owing to such aspirations and
despite great cultural backwardness, Novi Pazar endeavoured to keep up
with cultural development on the republic level in the first years following
the war. The development of administrative bodies in Novi Pazar completely
followed the happenings on the republic/state level. This can be explained by
the economic dependence of Novi Pazar on the republic funds, seeing as it
was an undeveloped local community, but political and ideological reasons
must not be disregarded either. Regarding the development of cultural
institutions, the city lagged behind the republic average in certain periods
due to justified reasons, as previously mentioned. The significance of the
aforementioned micro-plan for cultural development comes into focus here,
that is, the local characteristics that demanded attention in order to fulfil the
needs and possibilities of the population and to ensure that the devised cultural
activities fulfilled their goal. The development of cultural institutions in Novi
Pazar ranged from educational institutions for adults (People’s University),
to education for workers (Workers’ University), and cultural institutions
(Cultural Centre, Youth Centre with different associations and activities, as
well as manifestations), which were all based on amateur activity. Therefore,
even though Novi Pazar belonged to one of the undeveloped regions in terms of
culture, especially in the first two decades following the war, industrialisation
and mass migrations from the villages into the city contributed to the fast
adaptation of people to the new socialist culture, alongside which amateurism
was also accepted. With this as the starting point, it naturally followed that the
cultural institutions which cultivated amateurism had good receptivity with
the people of Novi Pazar, and especially the youth, which accepted the culture
of their time more quickly and easily. Having overcome material poverty, but
also cultural underdevelopment, Novi Pazar had already achieved significant
progress by the 1970s by following the development rate of socialist culture,
and risen to the top of amateur cultural activity in the Socialist Republic of
Serbia owing to good organisational systems and the formation of institutional
and traditional manifestations which were well-known and recognised both
within and outside of the republic.
Although extremely ideologically coloured from today’s perspective,
culture in the socialist period was available to virtually everyone and gladly
accepted for the most part, primarily owing to the concepts of socialisation of culture and amateurism, through which it was mainly carried out, as well
as thanks to the establishment and strengthening of cultural institutions and
manifestations. Hence, despite numerous negative attitudes towards the
cultural policy of socialism, one cannot neglect the fact that almost every
youth took part in a cultural event, that working people had the opportunity
to visit the theatres, concerts, exhibitions, that the opera was also available to
inhabitants of smaller places, and that there existed many other well-attended
cultural events which are nowadays not available to most people. Thus had
Novi Pazar, owing to socialist cultural policy, grown from a small Turkish
town into a city rich with cultural institutions, boasting both republic and
international cultural manifestations., Основни принципи на којима је била заснована читава културна политика у периоду од 1945. до 1991. године на територији државне заједнице, која је пролазила кроз различите фазе, били су омасовљење културних делатности, тј. стварање масовне културе, а у каснијем периоду – и масовних медија, те аматеризам као начин спровођења и представљања културних делатности, али и помоћи при идеолошком обликовању новог „социјалистичког човека“. Нова култура је пре свега имала задатак да изгради револуционарно ново, класно равноправно друштво, у коме ће културна делатност бити доступна свима. Ипак, тековине прошлости нису у свим сегментима могле бити искорењене, те су неки ранији елементи (нпр. фолклор, тј. игре, музика и др.) били чак и коришћени, али прилагођени новим идеолошким стремљењима. Оно што је посебно разликовало нову, социјалистичку културу од предратне била је масовност која је истицана у први план. Уз масовност нове културе стоје и просечност и доступност различитих видова културних делатности којима је требало усмеравати „друштвену енергију“ и тако свест појединца у потпуности уклопити у свест масе, тј. новог друштва. Путем различитих механизама грађена је нова култура у најширем свом значењу.
Како је развој социјалистичког друштва подразумевао брзе и велике промене у социјалном и привредном, па затим и економском смислу, миграције на релацији село – град, оснивање фабрика и запошљавање у њима, а са тим формирање радничког слоја друштва, као и већу тежњу за образовањем и тако стварање јаке социјалистичке омладине, мењале су се и потребе становништва. Пре свега, започето је са описмењавањем, затим образовањем, како деце и младих тако и одраслих, а када су на овом нивоу постигнути добри резултати, уследио је социјалистички културни препород градова и селâ. Поред професионалног бављења културним делатностима, попут драмске, музичке, ликовне и др., што је у највећој мери упражњавано у Београду, Новом Саду и неколицини већих градова у Србији, ове су делатности биле развијане и неговане и путем аматеризма. Тако је створена нова радничка култура, која је била супротстављена култури других класа, тј. пре свега култури владајуће класе. Омладина је у том периоду такође имала своје поље деловања, уз оснивање бројних омладинских удружења, која су чинила засебну мрежу у оквиру које је су млади делали и деловали на плану културе. Радничка и омладинска култура, често се преплићући, деловале су кроз механизам аматеризма, који је стајао насупрот професионализму и институционализму. Два основна, наизглед супротстављена стремљења у социјалистичкој културној пракси била су следећа: стремљење аматеризма да се приближи професионализму и прерасте у њега, као и укључивање аматерских делатности у рад институција и њихово институционално организовање. Жеља аматеризма да се преиначи у професионализам, испоставља се, није доносила никакву добробит аматерским делатностима, па ни њиховим делатницима, јер је у одређеним периодима аматеризам имао и већи ангажман и значај у оквиру државне културне политике од професионалних културних делатности, пре свега зато што је држава увидела значај аматеризма и његове могућности за идеолошко управљање и контролисање ширег слоја друштва. Институционализација аматеризма, насупрот претходно реченом, у већини случајева донела је аматеризму сигурност у организационом, просторном, па донекле и материјалном смислу, али подстичући га с намером даље професионализације. 
Управљачки систем у култури био је сложен и мењао се у зависности од тежњи културне, али и економске политике. Тако су се од фондова и одбора за културу у првим годинама након рата развили савети културе, а затим и заједнице за културу, па од 1974. и самоуправне интересне заједнице, да би се 1990. године поново успоставио систем фондова. Приметан је кружни пут током кога је покушано да се децентрализују управни органи и расподели економско управљање културом, али када је дошло до апсолутног „цепања“ и немогућности финансијске контроле од стране државе, управни систем се поново враћа централистичком организовању. 
Развој и промене управљачких тела у култури пратили су тежње културне политике, која је одређивала правац културних делатности, а са тим и оснивања културних институција. Тако је културна политика након рата, пре свега, била окренута описмењавању и образовању, па је сходно томе ширена мрежа библиотека и повећаван број углавном новинских листова, а у оквиру аматерске делатности оснивана су културно-уметничка друштва која су неговала различите секције, а понајпре фолклорну. Током педесетих и шездесетих година није било великог помака у формирању нових институција, изузев ширења мреже институција са основном културном делатношћу, као што су, на пример, раднички универзитети и домови културе, а седамдесетих и осамдесетих година дошло је до наглог развоја културних делатности, институција, удружења и активности у области културног аматеризма. У овом последњем периоду социјализма, а истовремено најплоднијем за ширење аматерских културних делатности, приметан је пораст основаних културно-уметничких друштава и институција које се баве медијима (аматерски радио), музичком и књижевном културом, а посебно оних које се тичу омладинског аматерског бављења културом (Књижевна омладина, Музичка омладина и др.). 
Нови Пазар је насеље у коме вековима опстаје својеврсна езготична мешавина исламског и православног, свакако традиционалног наслеђа народа који већ генерацијама живе на истом поднебљу, али са два различита културна обрасца, условљена пре свега вероисповедном различитошћу. Тако је и одраније овај простор, богат разноврсним културним додирима и прожимањима, привлачио бројне уметнике који су из културних традиција и разноликости овoга града црпли инспирацију за своје стваралаштво. Поред сегмената постојеће културне баштине, који су бивали модификовани у складу с новим друштвено-политичким стремљењима, након Другог светског рата, план културног развоја подразумевао је и нове облике креативног деловања, пре свега бивајући усмераван ка аматеризму у култури.
Са формирањем нове културне политике – социјалистичке, настаје и нови општи контекст културне политике и развоја институција културе, кроз које се може пратити не само развој ове политике, већ и један шири друштвени феномен, тј. формирање социјалистичког човека, онога који је уздигао Нови Пазар, град који је пригрлио нову социјалистичку културу, која му је била прилагођена и стога прихватљива. Аматеризам је у том културном развоју одиграо можда и најважнију улогу – социјалну, будући да је путем својих садржаја допринео и већем заједништву оних који су вековима били супротстављени, а заправо су били најближи једни другима живећи једни уз друге – православни и муслимани. Братство-јединство је на овој територији било живо и живело је кроз културу, а пре свега кроз културне манифестације, оне које су управо и одсликавале заједништво у смислу једнакости и задовољења животних услова. Период бурних друштвених промена донео је доста новина, у истраживаном периоду – на локалу, углавном позитивних за становништво дате заједнице. Култура и уметност добиле су високо место у друштвеној свести и прихваћене су као део потреба свакодневице. 
Управо стога је наша намера била да представимо ово културно богатство које је у  периоду од неколико деценија баштинио Нови Пазар. Са оваквим стремљењима, Нови Пазар је, и поред велике културне заосталости, у првим годинама након рата покушавао да иде у корак са републичким развојем културе. Развој управних органа у Новом Пазару у потпуности је пратио догађања на републичком / државном нивоу. Разлог за овакво праћење могао се наћи у економској зависности од републичких фондова, пошто је Нови Пазар био неразвијена локална заједница, али се не смеју занемарити ни политичко-идеолошки разлози. Када је у питању развој институција културе, он је у понеким периодима заостајао за републичким просеком, што је, како смо већ поменули, бивало из оправданих разлога. Овде, дакле, долазимо до помињаног микро плана развоја културе, тј. до локалних карактеристика на које је морала бити обраћана пажња како би се задовољиле потребе и могућности становништва, те како би осмишљене културне делатности испуниле свој циљ. Развој институција културе у Новом Пазару кретао се од институција образовања за одрасле (Народни универзитет), затим образовања за раднике (Раднички универзитет), па преко институција културе (Дом културе, Дом омладине са различитим удружењима и активностима, па и манифестацијама), које су биле засноване на аматерској делатности. Дакле, иако је Нови Пазар, посебно у прве две деценије након рата, припадао неразвијеним подручјима у погледу културе, индустријализација и масовне миграције из села у град допринеле су брзом прилагођавању људи новој социјалистичкој култури, са којом је скупа прихваћен и аматеризам. Са оваквим полазиштем, природно је било да су институције културе које су неговале аматеризам имале и добру пријемчивост код становништва Новог Пазара, а посебно код омладине, која је и лакше и брже прихватала ову нову културу. Извукавши се из материјалног сиромаштва, али и из културне неразвијености, Нови Пазар је, следећи корак развоја социјалистичке културе, већ седамдесетих година ХХ века постигао значајан напредак, те је доспео на врх аматерске културне делатности у СР Србији, развивши добре организационе системе и формирајући републички, али и ванрепублички познате и признате инситуционалне, традиционалне манифестације.
Иако, из данашње перспективе гледано, изузетно идеолошки обојена, култура је у периоду социјализма била доступна готово свима и углавном радо прихватана, пре свега захваљујући концепту подруштвљавања културе и аматеризму, кроз који се она претежно и спроводила, али и услед изградње и јачања културних институција и манифестација. Тако, и поред бројних негативних ставова по питању културне политике социјализма, ипак се не може занемарити чињеница да је готово сваки омладинац учествовао у неком културном догађању, да су и радни људи имали прилике да посећују позоришта, концерте, изложбе, да је опера била доступна и становницима мањих места, и да су се одигравали још многи други културни догађаји који су били изузетно посећени, а који данас почесто нису доступни већини људи. Тако је и Нови Пазар, уз помоћ социјалистичке културне политике, од мале турске касабе израстао у град богат институцијама културе, који се могао похвалити и републичким и међународним културним манифестацијама.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма",
pages = "1-246",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14537"
}
Ђорђевић Црнобрња, Ј.,& Аксић, Н.. (2023). Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма. 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14537
Ђорђевић Црнобрња Ј, Аксић Н. Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма. 2023;:1-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14537 .
Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, Аксић, Нина, "Култура свих или култура за све : институционални аматеризам у Новом Пазару у периоду социјализма" (2023):1-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14537 .

Дечји рођендани на зеленим површинама у Београду – пример уписивања културних садржаја у физички простор

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка; Крел, Александар

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
AU  - Крел, Александар
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16097
AB  - У раду представљамо резултате прелиминарних истраживања прославе 
дечјих рођендана на зеленим површинама у Београду у другој деценији 
21. века. У истраживаном периоду је у граду била широко заступљена 
пракса прославе рођендана у дечјим играоницама комерцијализованог типа. Рођендани „у природи“ су за разлику од наведеног били права 
реткост. Та чињеница нас је подстакла на то да истраживачки фокус усмеримо ка прославама рођендана на зеленим површинама. Поменута 
друштвена пракса је анализирана у контексту употребе јавног градског 
простора, тј. зелених површина за организовање приватних догађаја с 
намером да се размотре разлози за њену појаву у времену када су дечји 
рођендани бивали део процеса институционализације и комерцијализације детињства. Анализа усмених наратива се базира на емпиријском 
материјалу који смо прикупили путем неформалних разговора са родитељима који су организовали рођендане „на отвореном“, тј. „у природи“. 
Дечји рођендани чијој прослави смо имали прилике да присуствујемо организовани су на Савском кеју, у Кошутњаку и на Ади Циганлији. Теренско истраживање је обављано у неколико наврата у периоду 2014–2018. 
године и подразумевало је примену класичних метода теренског рада у 
етнологији и антропологији (опсервација са партиципацијом и разговор 
са актерима догађаја).
AB  - In this paper we present the results of preliminary research into children’s 
birthday celebrations in public green spaces in Belgrade during the second 
decade of the 21st century. This period is characterized by the widespread 
practice of celebrating children’s birthdays in commercial children’s playrooms. 
Birthday celebrations “in nature” were very rare in comparison. Thus we 
decided to focus on birthday celebrations held in public green spaces. This 
social practice is analyzed in the context of utilizing urban public space, public 
greens for organizing private events with the intent to consider the reasons for 
its appearance at a time when children’s birthdays were becoming part of the 
processes of the institutionalization and commercialization of childhood. The 
analysis is based on empirical material gathered through informal conversations 
with parents who organized birthday parties “in the open”, “in nature”. Children’s 
birthday parties we attended were organized at the Sava quay, in Košutnjak and 
at Ada Ciganlija. The fieldwork was conducted periodically from 2014 to 2018, 
and entailed the application of classical fieldwork methods in ethnology and 
anthropology (participant observation and interviews with the participants of 
the events).
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Дечји рођендани на зеленим површинама у Београду  – пример уписивања културних садржаја у физички простор
T1  - Children’s Birthday Celebrations in Public Green Spaces in Belgrade  – an Example of Projecting Cultural Content onto Physical Space
SP  - 137
EP  - 158
VL  - 71
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2303137D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16097
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка and Крел, Александар",
year = "2023",
abstract = "У раду представљамо резултате прелиминарних истраживања прославе 
дечјих рођендана на зеленим површинама у Београду у другој деценији 
21. века. У истраживаном периоду је у граду била широко заступљена 
пракса прославе рођендана у дечјим играоницама комерцијализованог типа. Рођендани „у природи“ су за разлику од наведеног били права 
реткост. Та чињеница нас је подстакла на то да истраживачки фокус усмеримо ка прославама рођендана на зеленим површинама. Поменута 
друштвена пракса је анализирана у контексту употребе јавног градског 
простора, тј. зелених површина за организовање приватних догађаја с 
намером да се размотре разлози за њену појаву у времену када су дечји 
рођендани бивали део процеса институционализације и комерцијализације детињства. Анализа усмених наратива се базира на емпиријском 
материјалу који смо прикупили путем неформалних разговора са родитељима који су организовали рођендане „на отвореном“, тј. „у природи“. 
Дечји рођендани чијој прослави смо имали прилике да присуствујемо организовани су на Савском кеју, у Кошутњаку и на Ади Циганлији. Теренско истраживање је обављано у неколико наврата у периоду 2014–2018. 
године и подразумевало је примену класичних метода теренског рада у 
етнологији и антропологији (опсервација са партиципацијом и разговор 
са актерима догађаја)., In this paper we present the results of preliminary research into children’s 
birthday celebrations in public green spaces in Belgrade during the second 
decade of the 21st century. This period is characterized by the widespread 
practice of celebrating children’s birthdays in commercial children’s playrooms. 
Birthday celebrations “in nature” were very rare in comparison. Thus we 
decided to focus on birthday celebrations held in public green spaces. This 
social practice is analyzed in the context of utilizing urban public space, public 
greens for organizing private events with the intent to consider the reasons for 
its appearance at a time when children’s birthdays were becoming part of the 
processes of the institutionalization and commercialization of childhood. The 
analysis is based on empirical material gathered through informal conversations 
with parents who organized birthday parties “in the open”, “in nature”. Children’s 
birthday parties we attended were organized at the Sava quay, in Košutnjak and 
at Ada Ciganlija. The fieldwork was conducted periodically from 2014 to 2018, 
and entailed the application of classical fieldwork methods in ethnology and 
anthropology (participant observation and interviews with the participants of 
the events).",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Дечји рођендани на зеленим површинама у Београду  – пример уписивања културних садржаја у физички простор, Children’s Birthday Celebrations in Public Green Spaces in Belgrade  – an Example of Projecting Cultural Content onto Physical Space",
pages = "137-158",
volume = "71",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2303137D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16097"
}
Ђорђевић Црнобрња, Ј.,& Крел, А.. (2023). Дечји рођендани на зеленим површинама у Београду  – пример уписивања културних садржаја у физички простор. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 71(3), 137-158.
https://doi.org/10.2298/GEI2303137D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16097
Ђорђевић Црнобрња Ј, Крел А. Дечји рођендани на зеленим површинама у Београду  – пример уписивања културних садржаја у физички простор. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2023;71(3):137-158.
doi:10.2298/GEI2303137D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16097 .
Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, Крел, Александар, "Дечји рођендани на зеленим површинама у Београду  – пример уписивања културних садржаја у физички простор" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 71, no. 3 (2023):137-158,
https://doi.org/10.2298/GEI2303137D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16097 .

Interdisciplinarity: challenges and possible contributions of medical anthropology on the example of vaccine hesitancy in Serbia

Trifunović, Vesna

(2023)

TY  - CONF
AU  - Trifunović, Vesna
PY  - 2023
UR  - https://socforum.niioz.ru/
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15897
C3  - Sociology of Health: New Forms of Interdisciplinary Synergy
T1  - Interdisciplinarity: challenges and possible contributions of medical anthropology on the example of vaccine hesitancy in Serbia
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15897
ER  - 
@conference{
author = "Trifunović, Vesna",
year = "2023",
journal = "Sociology of Health: New Forms of Interdisciplinary Synergy",
title = "Interdisciplinarity: challenges and possible contributions of medical anthropology on the example of vaccine hesitancy in Serbia",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15897"
}
Trifunović, V.. (2023). Interdisciplinarity: challenges and possible contributions of medical anthropology on the example of vaccine hesitancy in Serbia. in Sociology of Health: New Forms of Interdisciplinary Synergy.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15897
Trifunović V. Interdisciplinarity: challenges and possible contributions of medical anthropology on the example of vaccine hesitancy in Serbia. in Sociology of Health: New Forms of Interdisciplinary Synergy. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15897 .
Trifunović, Vesna, "Interdisciplinarity: challenges and possible contributions of medical anthropology on the example of vaccine hesitancy in Serbia" in Sociology of Health: New Forms of Interdisciplinary Synergy (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15897 .

Which vaccine? Between evidence-based policy and symbolic politics

Trifunović, Vesna; Blume, Stuart

(London : Taylor & Francis Online, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Trifunović, Vesna
AU  - Blume, Stuart
PY  - 2023
UR  - https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/09581596.2023.2289346
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16110
PB  - London : Taylor & Francis Online
T2  - Critical Public Health
T1  - Which vaccine? Between evidence-based policy and symbolic politics
VL  - 33
IS  - 5
DO  - 10.1080/09581596.2023.2289346
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16110
ER  - 
@article{
author = "Trifunović, Vesna and Blume, Stuart",
year = "2023",
publisher = "London : Taylor & Francis Online",
journal = "Critical Public Health",
title = "Which vaccine? Between evidence-based policy and symbolic politics",
volume = "33",
number = "5",
doi = "10.1080/09581596.2023.2289346",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16110"
}
Trifunović, V.,& Blume, S.. (2023). Which vaccine? Between evidence-based policy and symbolic politics. in Critical Public Health
London : Taylor & Francis Online., 33(5).
https://doi.org/10.1080/09581596.2023.2289346
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16110
Trifunović V, Blume S. Which vaccine? Between evidence-based policy and symbolic politics. in Critical Public Health. 2023;33(5).
doi:10.1080/09581596.2023.2289346
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16110 .
Trifunović, Vesna, Blume, Stuart, "Which vaccine? Between evidence-based policy and symbolic politics" in Critical Public Health, 33, no. 5 (2023),
https://doi.org/10.1080/09581596.2023.2289346 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16110 .
1
1

Последњи међу здравима: карантин као критика у два апокалиптична наратива популарне културе

Мандић, Марина; Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марина
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16098
AB  - Рад анализира два наратива популарне културе настала у периоду пандемије ковидa 19: филм Птица певачица (Songbird) из 2020. године, и се ријал Последњи међу нама (The Last of Us), из 2023. године. Основна идеја 
рада јесте анализа начина на који популарна култура кроз два различита 
пандемијска наратива пружа поглед на будућност друштвених система 
након појављивања смртоносног обољења, присутног у актуелној стварности колико и у попкултурним наративима. Рад ће указати на пандемијску апокалипсу као окружење нове друштвене стварности, односно 
на карантински систем као критику државне организације и регулације.
AB  - This paper analyzes two popular culture narratives created in the period of the 
COVID-19 pandemic: the movie Songbird, made in 2020, and the TV show The 
Last of Us, from 2023. The main idea of this paper is to analyze the ways in which 
popular culture, through different pandemic narratives, perceives the future 
of social systems after the appearance of the deadly disease, as experienced 
in current reality as well as in pop-cultural narratives. The paper will point to 
the pandemic apocalypse as an environment of a new social reality, that is, the 
quarantine as a critique of state organization and regulation.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Последњи међу здравима: карантин као критика  у два апокалиптична наратива популарне културе
T1  - The Last of the Living: Quarantine as a Critique  in Two Popular Culture Apocalyptic Narratives
SP  - 159
EP  - 178
VL  - 71
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2303159M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16098
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марина and Трифуновић, Весна",
year = "2023",
abstract = "Рад анализира два наратива популарне културе настала у периоду пандемије ковидa 19: филм Птица певачица (Songbird) из 2020. године, и се ријал Последњи међу нама (The Last of Us), из 2023. године. Основна идеја 
рада јесте анализа начина на који популарна култура кроз два различита 
пандемијска наратива пружа поглед на будућност друштвених система 
након појављивања смртоносног обољења, присутног у актуелној стварности колико и у попкултурним наративима. Рад ће указати на пандемијску апокалипсу као окружење нове друштвене стварности, односно 
на карантински систем као критику државне организације и регулације., This paper analyzes two popular culture narratives created in the period of the 
COVID-19 pandemic: the movie Songbird, made in 2020, and the TV show The 
Last of Us, from 2023. The main idea of this paper is to analyze the ways in which 
popular culture, through different pandemic narratives, perceives the future 
of social systems after the appearance of the deadly disease, as experienced 
in current reality as well as in pop-cultural narratives. The paper will point to 
the pandemic apocalypse as an environment of a new social reality, that is, the 
quarantine as a critique of state organization and regulation.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Последњи међу здравима: карантин као критика  у два апокалиптична наратива популарне културе, The Last of the Living: Quarantine as a Critique  in Two Popular Culture Apocalyptic Narratives",
pages = "159-178",
volume = "71",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2303159M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16098"
}
Мандић, М.,& Трифуновић, В.. (2023). Последњи међу здравима: карантин као критика  у два апокалиптична наратива популарне културе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 71(3), 159-178.
https://doi.org/10.2298/GEI2303159M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16098
Мандић М, Трифуновић В. Последњи међу здравима: карантин као критика  у два апокалиптична наратива популарне културе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2023;71(3):159-178.
doi:10.2298/GEI2303159M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16098 .
Мандић, Марина, Трифуновић, Весна, "Последњи међу здравима: карантин као критика  у два апокалиптична наратива популарне културе" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 71, no. 3 (2023):159-178,
https://doi.org/10.2298/GEI2303159M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16098 .

Породично памћење и културно наслеђе Армана/Цинцара у Србији: неки досадашњи резултати и правци даљег истраживања

Прелић, Младена

(Београд : Српска академија наука и уметности / Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Прелић, Младена
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16256
AB  - У раду се износе прелиминарни резултати истраживања, које 
треба да укаже на везе сећања, памћења, наслеђа и идентитета, који се конструишу и 
/или преносе у оквиру породица, на примеру арманске/цинцарске заједнице у 
Србији. Грађа је сакупљана путем интервјуа на основу оквирног упитника и 
подељена тематски у мања подпоглавља (нпр. путеви миграција, интеграција 
досељеника, језик, конструсање породичног идентитета, итд). Презентирана грађа из 
четрнаест интервјуа, који су изабрани према репрезентативности, указује да се даљи 
рад на овој теми може развијати у три правца који су међусобно испреплетени: 1. 
истраживање начина на који се кроз наративе конструишу породична историја и 
породични идентитет, као и односи микро и макро историје; 2. истраживање начина 
на који се поједини елементи културног наслеђа, укључујући и саме породичне приче 
и историје, преносе с генерације на генерацију; 3. истраживање начина на који 
породично памћење утиче на формирање личног и колективних идентитета 
саговорника. Резултати истраживања требало би да допринесу бољем познавању 
културног идентитета и наслеђа Армана/ Цинцара у Србији.
AB  - The paper presents the preliminary results of the research, which should 
point out the connections of memory, heritage and identity, which are constructed 
and/or transmitted within families, on the example of the Arоmаnian community in 
Serbia. The material was collected through interviews based on a questionnaire and 
divided thematically into smaller sub-chapters (eg migration routes of Aromanian 
families, integration of immigrants in Serbian society, language, construction of 
family identity, etc.). The material presented from 14 interviews, which were
chosen according to their representativeness, indicates that further work on this 
topic can be developed in three directions that are intertwined with each other: 1. 
research into the way family history and family identity are constructed through 
narratives, as well as micro and macro history relationships; 2. research into how 
certain elements of cultural heritage, including family stories and histories 
themselves, are passed down from generation to generation; 3. research on how 
family memory influences the formation of personal and collective identities of the 
interlocutors. The results of the research should contribute to a better knowledge of 
the cultural identity and heritage of Aromanians in Serbia.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности / Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Цинцари: културна размена, идентитет и наслеђе / Aromanians: cultural exchange, identity and heritage
T1  - Породично памћење и културно наслеђе Армана/Цинцара у Србији: неки досадашњи резултати и правци даљег истраживања
T1  - Family Memory and Cultural Heritage of Aromanians/Tzintzars in Serbia: Some Preliminary Results and Directions for Further Research
SP  - 177
EP  - 198
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16256
ER  - 
@inbook{
author = "Прелић, Младена",
year = "2023",
abstract = "У раду се износе прелиминарни резултати истраживања, које 
треба да укаже на везе сећања, памћења, наслеђа и идентитета, који се конструишу и 
/или преносе у оквиру породица, на примеру арманске/цинцарске заједнице у 
Србији. Грађа је сакупљана путем интервјуа на основу оквирног упитника и 
подељена тематски у мања подпоглавља (нпр. путеви миграција, интеграција 
досељеника, језик, конструсање породичног идентитета, итд). Презентирана грађа из 
четрнаест интервјуа, који су изабрани према репрезентативности, указује да се даљи 
рад на овој теми може развијати у три правца који су међусобно испреплетени: 1. 
истраживање начина на који се кроз наративе конструишу породична историја и 
породични идентитет, као и односи микро и макро историје; 2. истраживање начина 
на који се поједини елементи културног наслеђа, укључујући и саме породичне приче 
и историје, преносе с генерације на генерацију; 3. истраживање начина на који 
породично памћење утиче на формирање личног и колективних идентитета 
саговорника. Резултати истраживања требало би да допринесу бољем познавању 
културног идентитета и наслеђа Армана/ Цинцара у Србији., The paper presents the preliminary results of the research, which should 
point out the connections of memory, heritage and identity, which are constructed 
and/or transmitted within families, on the example of the Arоmаnian community in 
Serbia. The material was collected through interviews based on a questionnaire and 
divided thematically into smaller sub-chapters (eg migration routes of Aromanian 
families, integration of immigrants in Serbian society, language, construction of 
family identity, etc.). The material presented from 14 interviews, which were
chosen according to their representativeness, indicates that further work on this 
topic can be developed in three directions that are intertwined with each other: 1. 
research into the way family history and family identity are constructed through 
narratives, as well as micro and macro history relationships; 2. research into how 
certain elements of cultural heritage, including family stories and histories 
themselves, are passed down from generation to generation; 3. research on how 
family memory influences the formation of personal and collective identities of the 
interlocutors. The results of the research should contribute to a better knowledge of 
the cultural identity and heritage of Aromanians in Serbia.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности / Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Цинцари: културна размена, идентитет и наслеђе / Aromanians: cultural exchange, identity and heritage",
booktitle = "Породично памћење и културно наслеђе Армана/Цинцара у Србији: неки досадашњи резултати и правци даљег истраживања, Family Memory and Cultural Heritage of Aromanians/Tzintzars in Serbia: Some Preliminary Results and Directions for Further Research",
pages = "177-198",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16256"
}
Прелић, М.. (2023). Породично памћење и културно наслеђе Армана/Цинцара у Србији: неки досадашњи резултати и правци даљег истраживања. in Цинцари: културна размена, идентитет и наслеђе / Aromanians: cultural exchange, identity and heritage
Београд : Српска академија наука и уметности / Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts., 177-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16256
Прелић М. Породично памћење и културно наслеђе Армана/Цинцара у Србији: неки досадашњи резултати и правци даљег истраживања. in Цинцари: културна размена, идентитет и наслеђе / Aromanians: cultural exchange, identity and heritage. 2023;:177-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16256 .
Прелић, Младена, "Породично памћење и културно наслеђе Армана/Цинцара у Србији: неки досадашњи резултати и правци даљег истраживања" in Цинцари: културна размена, идентитет и наслеђе / Aromanians: cultural exchange, identity and heritage (2023):177-198,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16256 .

Предговор

Прелић, Младена

(Београд : Српска академија наука и уметности / Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Прелић, Младена
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16258
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности / Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Цинцари: културна размена, идентитет и наслеђе / Aromanians: cultural exchange, identity and heritage
T1  - Предговор
SP  - 7
EP  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16258
ER  - 
@inbook{
author = "Прелић, Младена",
year = "2023",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности / Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Цинцари: културна размена, идентитет и наслеђе / Aromanians: cultural exchange, identity and heritage",
booktitle = "Предговор",
pages = "7-10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16258"
}
Прелић, М.. (2023). Предговор. in Цинцари: културна размена, идентитет и наслеђе / Aromanians: cultural exchange, identity and heritage
Београд : Српска академија наука и уметности / Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts., 7-10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16258
Прелић М. Предговор. in Цинцари: културна размена, идентитет и наслеђе / Aromanians: cultural exchange, identity and heritage. 2023;:7-10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16258 .
Прелић, Младена, "Предговор" in Цинцари: културна размена, идентитет и наслеђе / Aromanians: cultural exchange, identity and heritage (2023):7-10,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16258 .

Семиотичка анализа популарног космолошког наратива

Томашевић, Милан

(Beograd : Udruženje foklorista Srbije, 2023)

TY  - CONF
AU  - Томашевић, Милан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15257
AB  - Савремени научно-популарни космолошки наратив грађен
у оквирима астрономије и физике, могуће је анализирати семиотичким средствима осмишљеним за проматрање фолклорних
форми. Ослањајући се на интертекстуални карактер наратива,
могуће је сакупити елементе космолошког дискурса и генерисати
аналитички плодан материјал. Преузимајући сегменте књига Стивена Вајнберга, Стивена Хокинга, Нила Деграс Тајсона, Мичио
Какуа, Брајана Грина и Лоренса Крауса, могуће је успоставити
опис настанка и еволуције универзума који наративно одговара
миту или легенди. Тако обрађен космолошки наратив може
бити пропуштен кроз Гремасов семиотички апарат актанцијалне
шеме, трансформацијског модела и семиотичког квадрата. У наративу је могуће препознати Гремасове актанте, али и чворишта
трансформацијског модела која су важна за причу о формирању
живота, човека и интелигенције. Значење и тумачење савременог
космолошког наратива добијају посебну вредност када се сместе
у шири друштвени контекст културних ратова, а то је могуће
учинити ослањањем на семиотички квадрат и преиспитивање
смисла који се проналази у тексту
PB  - Beograd : Udruženje foklorista Srbije
PB  - Beograd : Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"
PB  - Loznica : Centar za kulturu "Vuk Karadžić"
PB  - Tršić : Naučno-obrazovno kulturni centar "Vuk Karadžić"
C3  - Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика 13, Тршић, 29. септембар – 1. октобар 2023.
T1  - Семиотичка анализа популарног космолошког наратива
SP  - 82
EP  - 82
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15257
ER  - 
@conference{
author = "Томашевић, Милан",
year = "2023",
abstract = "Савремени научно-популарни космолошки наратив грађен
у оквирима астрономије и физике, могуће је анализирати семиотичким средствима осмишљеним за проматрање фолклорних
форми. Ослањајући се на интертекстуални карактер наратива,
могуће је сакупити елементе космолошког дискурса и генерисати
аналитички плодан материјал. Преузимајући сегменте књига Стивена Вајнберга, Стивена Хокинга, Нила Деграс Тајсона, Мичио
Какуа, Брајана Грина и Лоренса Крауса, могуће је успоставити
опис настанка и еволуције универзума који наративно одговара
миту или легенди. Тако обрађен космолошки наратив може
бити пропуштен кроз Гремасов семиотички апарат актанцијалне
шеме, трансформацијског модела и семиотичког квадрата. У наративу је могуће препознати Гремасове актанте, али и чворишта
трансформацијског модела која су важна за причу о формирању
живота, човека и интелигенције. Значење и тумачење савременог
космолошког наратива добијају посебну вредност када се сместе
у шири друштвени контекст културних ратова, а то је могуће
учинити ослањањем на семиотички квадрат и преиспитивање
смисла који се проналази у тексту",
publisher = "Beograd : Udruženje foklorista Srbije, Beograd : Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", Loznica : Centar za kulturu "Vuk Karadžić", Tršić : Naučno-obrazovno kulturni centar "Vuk Karadžić"",
journal = "Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика 13, Тршић, 29. септембар – 1. октобар 2023.",
title = "Семиотичка анализа популарног космолошког наратива",
pages = "82-82",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15257"
}
Томашевић, М.. (2023). Семиотичка анализа популарног космолошког наратива. in Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика 13, Тршић, 29. септембар – 1. октобар 2023.
Beograd : Udruženje foklorista Srbije., 82-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15257
Томашевић М. Семиотичка анализа популарног космолошког наратива. in Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика 13, Тршић, 29. септембар – 1. октобар 2023.. 2023;:82-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15257 .
Томашевић, Милан, "Семиотичка анализа популарног космолошког наратива" in Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика 13, Тршић, 29. септембар – 1. октобар 2023. (2023):82-82,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15257 .

Аристарх и знање о свемиру: две хиљаде година пре Коперника

Томашевић, Милан

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2023)

TY  - CONF
AU  - Томашевић, Милан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16156
AB  - Излагање је посвећено рецепцији античких модела
универзума у савременом научном и научно-популарном
дискурсу. Када данас гледамо научно-популарне серијале,
стичемо утисак да је увек неопходно „исправити
неправду” нанету неком од древних филозофа. Такав је
случај и са Аристархом са Самоса, првим човеком који је
јасно одредио положај Сунца и планета у Соларном
систему. Однос Коперника према Аристарху често је
коришћен као израз неке врсте занемаривања, са чиме се
ствара одређена представа о генеалогији идеје
хелиоцентричног система. На том примеру, могуће је
посматрати историју научних идеја које воде порекло из
антике, а чија савремена рецепција отвара питање: да ли
су неке од најважнијих савремених космолошких
концепција заиста већ промишљене у првом миленијуму
пре нове ере? У потрази за одговором на то питање,
могуће је сагледати пријем, прихватање и апропријацију
елемената култура Грчке и Рима и њихову континуирану
животворност.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
C3  - Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката
T1  - Аристарх и знање о свемиру: две хиљаде година пре Коперника
SP  - 29
EP  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16156
ER  - 
@conference{
author = "Томашевић, Милан",
year = "2023",
abstract = "Излагање је посвећено рецепцији античких модела
универзума у савременом научном и научно-популарном
дискурсу. Када данас гледамо научно-популарне серијале,
стичемо утисак да је увек неопходно „исправити
неправду” нанету неком од древних филозофа. Такав је
случај и са Аристархом са Самоса, првим човеком који је
јасно одредио положај Сунца и планета у Соларном
систему. Однос Коперника према Аристарху често је
коришћен као израз неке врсте занемаривања, са чиме се
ствара одређена представа о генеалогији идеје
хелиоцентричног система. На том примеру, могуће је
посматрати историју научних идеја које воде порекло из
антике, а чија савремена рецепција отвара питање: да ли
су неке од најважнијих савремених космолошких
концепција заиста већ промишљене у првом миленијуму
пре нове ере? У потрази за одговором на то питање,
могуће је сагледати пријем, прихватање и апропријацију
елемената култура Грчке и Рима и њихову континуирану
животворност.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката",
title = "Аристарх и знање о свемиру: две хиљаде година пре Коперника",
pages = "29-29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16156"
}
Томашевић, М.. (2023). Аристарх и знање о свемиру: две хиљаде година пре Коперника. in Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката
Београд : Етнографски институт САНУ., 29-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16156
Томашевић М. Аристарх и знање о свемиру: две хиљаде година пре Коперника. in Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката. 2023;:29-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16156 .
Томашевић, Милан, "Аристарх и знање о свемиру: две хиљаде година пре Коперника" in Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката (2023):29-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16156 .

Песме са градилишта ауто-пута „Братство и јединство“ из архивске збирке Етнографског института САНУ: о врстама накнадних интервенција на записима

Томашевић, Милан

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Милан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16369
AB  - Етнографски институт САНУ у својој архиви има фолклорну збирку која 
броји око 20.000 песама и других краћих фолклорних форми. У последње две 
године активан је пројекат њене дигитализације, тј. обрада грађе и њено уношење у Дигиталну базу Фолклорне збирке ЕИ САНУ. Највећи део збирке формиран је од 1949. до 1950. године, а њен велики део чине песме забележене од 
бригадира са омладинских радних акција током изградње ауто-пута „Братство 
и јединство“. Тада су песме записиване у теренским свескама, а по повратку у 
Београд су прекуцаване писаћом машином и инвентарисане. У том процесу дошло је до извесних интервенција на текстовима. Рад је посвећен сагледавању 
тих одступања, неподударања и намерних интервенција и представља покушај 
како њихове класификације, тако и интерпретације мотива који су довели до 
накнадних интервенција.
AB  - The Institute of Ethnography of Serbian Academy of Sciences and Arts (IE 
SASA) has a Folklore Collection which includes about 20,000 songs and other shorter 
folklore genres. In the last two years the project of digitalization of that archival 
material has started together with the creation of “The Digital Database of the IE 
SASA Folklore Collection”. The largest part of the Collection was formed from 1949 
to 1950, and a big part of it consists of songs recorded from brigadiers of youth work 
actions during the construction of the “Brotherhood and Unity” highway (a highway 
connecting Belgrade, Zagreb and Ljubljana). The songs were written down in field notebooks, and upon returning to Belgrade they were typed and annotated in the 
inventory books. In that process, in some cases, interventions on the original text 
were made. The paper describes the types of those interventions and discusses the 
possible reasons which might have motivated them.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитет, Филолошки факултет
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
T2  - Фолклористика: часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika: Journal of the Serbian Folklore Association
T1  - Песме са градилишта ауто-пута „Братство и  јединство“ из архивске збирке Етнографског  института САНУ: о врстама накнадних  интервенција на записима
T1  - Songs from the construction site of the highway “Brotherhood and  Unity” from the archival collection of The Institute of Ethnography  SASA: The types of interventions on the fieldwork annotations during the early pre-edition period
SP  - 63
EP  - 88
VL  - 8
IS  - 1-2
DO  - 10.18485/folk.2023.8.1_2.4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16369
ER  - 
@article{
author = "Томашевић, Милан",
year = "2023",
abstract = "Етнографски институт САНУ у својој архиви има фолклорну збирку која 
броји око 20.000 песама и других краћих фолклорних форми. У последње две 
године активан је пројекат њене дигитализације, тј. обрада грађе и њено уношење у Дигиталну базу Фолклорне збирке ЕИ САНУ. Највећи део збирке формиран је од 1949. до 1950. године, а њен велики део чине песме забележене од 
бригадира са омладинских радних акција током изградње ауто-пута „Братство 
и јединство“. Тада су песме записиване у теренским свескама, а по повратку у 
Београд су прекуцаване писаћом машином и инвентарисане. У том процесу дошло је до извесних интервенција на текстовима. Рад је посвећен сагледавању 
тих одступања, неподударања и намерних интервенција и представља покушај 
како њихове класификације, тако и интерпретације мотива који су довели до 
накнадних интервенција., The Institute of Ethnography of Serbian Academy of Sciences and Arts (IE 
SASA) has a Folklore Collection which includes about 20,000 songs and other shorter 
folklore genres. In the last two years the project of digitalization of that archival 
material has started together with the creation of “The Digital Database of the IE 
SASA Folklore Collection”. The largest part of the Collection was formed from 1949 
to 1950, and a big part of it consists of songs recorded from brigadiers of youth work 
actions during the construction of the “Brotherhood and Unity” highway (a highway 
connecting Belgrade, Zagreb and Ljubljana). The songs were written down in field notebooks, and upon returning to Belgrade they were typed and annotated in the 
inventory books. In that process, in some cases, interventions on the original text 
were made. The paper describes the types of those interventions and discusses the 
possible reasons which might have motivated them.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитет, Филолошки факултет, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"",
journal = "Фолклористика: часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika: Journal of the Serbian Folklore Association",
title = "Песме са градилишта ауто-пута „Братство и  јединство“ из архивске збирке Етнографског  института САНУ: о врстама накнадних  интервенција на записима, Songs from the construction site of the highway “Brotherhood and  Unity” from the archival collection of The Institute of Ethnography  SASA: The types of interventions on the fieldwork annotations during the early pre-edition period",
pages = "63-88",
volume = "8",
number = "1-2",
doi = "10.18485/folk.2023.8.1_2.4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16369"
}
Томашевић, М.. (2023). Песме са градилишта ауто-пута „Братство и  јединство“ из архивске збирке Етнографског  института САНУ: о врстама накнадних  интервенција на записима. in Фолклористика: часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika: Journal of the Serbian Folklore Association
Београд : Удружење фолклориста Србије., 8(1-2), 63-88.
https://doi.org/10.18485/folk.2023.8.1_2.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16369
Томашевић М. Песме са градилишта ауто-пута „Братство и  јединство“ из архивске збирке Етнографског  института САНУ: о врстама накнадних  интервенција на записима. in Фолклористика: часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika: Journal of the Serbian Folklore Association. 2023;8(1-2):63-88.
doi:10.18485/folk.2023.8.1_2.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16369 .
Томашевић, Милан, "Песме са градилишта ауто-пута „Братство и  јединство“ из архивске збирке Етнографског  института САНУ: о врстама накнадних  интервенција на записима" in Фолклористика: часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika: Journal of the Serbian Folklore Association, 8, no. 1-2 (2023):63-88,
https://doi.org/10.18485/folk.2023.8.1_2.4 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16369 .

Популарна космологија и семиотика: аналитички оквир

Томашевић, Милан

(Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије / Belgrade : Ethnological-Anthropological Society of Serbia, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Милан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16457
AB  - Текст разматра аналитички оквир неопходан за семиотичку анализу научно-популарног космолошког наратива. Нуди се одређење популарне космологије као савременог секуларног мита који је могуће анализирати средствима осмишљеним за тумачење фолклорних форми. Поред тога, представљени су кључни семиолошки алати уз помоћ којих се на другом месту (у посебнимм чланцима) космолошка теорија третира као наратив, то јест прича која у себи садржи комплексна и културолошки релевантна значења. Рад нуди основне информације о популарној космологији, али и семиологији као сету „апарата“ уз које културна вредност једне научне концепције добија на додатном значају.
AB  - The text discusses the analytical framework necessary for the semiotic
analysis of the popular science cosmological narrative. It offers a
definition of popular cosmology as a contemporary secular myth that can
be analyzed by means designed for the interpretation of folklore forms. In
addition, key semiological tools are presented, with the help of which, in
the different article, the cosmological theory is treated as a narrative, that
is, a story that contains complex and culturally relevant meanings. The
paper offers basic information about popular cosmology, but also semiology
as a set of “apparatus” with which the cultural value of a scientific
concept gains additional importance.
PB  - Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије / Belgrade : Ethnological-Anthropological Society of Serbia
T2  - Етнолошкo-антрополошке свеске: часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in Ethnology and Anthropology: Journal of the Serbian Ethnological and Anthropological Society
T1  - Популарна космологија и семиотика: аналитички оквир
T1  - Popular Cosmology and Semiotics: An Analytical Framework
SP  - 51
EP  - 73
IS  - 34 (n.s. 23)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16457
ER  - 
@article{
author = "Томашевић, Милан",
year = "2023",
abstract = "Текст разматра аналитички оквир неопходан за семиотичку анализу научно-популарног космолошког наратива. Нуди се одређење популарне космологије као савременог секуларног мита који је могуће анализирати средствима осмишљеним за тумачење фолклорних форми. Поред тога, представљени су кључни семиолошки алати уз помоћ којих се на другом месту (у посебнимм чланцима) космолошка теорија третира као наратив, то јест прича која у себи садржи комплексна и културолошки релевантна значења. Рад нуди основне информације о популарној космологији, али и семиологији као сету „апарата“ уз које културна вредност једне научне концепције добија на додатном значају., The text discusses the analytical framework necessary for the semiotic
analysis of the popular science cosmological narrative. It offers a
definition of popular cosmology as a contemporary secular myth that can
be analyzed by means designed for the interpretation of folklore forms. In
addition, key semiological tools are presented, with the help of which, in
the different article, the cosmological theory is treated as a narrative, that
is, a story that contains complex and culturally relevant meanings. The
paper offers basic information about popular cosmology, but also semiology
as a set of “apparatus” with which the cultural value of a scientific
concept gains additional importance.",
publisher = "Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије / Belgrade : Ethnological-Anthropological Society of Serbia",
journal = "Етнолошкo-антрополошке свеске: часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in Ethnology and Anthropology: Journal of the Serbian Ethnological and Anthropological Society",
title = "Популарна космологија и семиотика: аналитички оквир, Popular Cosmology and Semiotics: An Analytical Framework",
pages = "51-73",
number = "34 (n.s. 23)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16457"
}
Томашевић, М.. (2023). Популарна космологија и семиотика: аналитички оквир. in Етнолошкo-антрополошке свеске: часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in Ethnology and Anthropology: Journal of the Serbian Ethnological and Anthropological Society
Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије / Belgrade : Ethnological-Anthropological Society of Serbia.(34 (n.s. 23)), 51-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16457
Томашевић М. Популарна космологија и семиотика: аналитички оквир. in Етнолошкo-антрополошке свеске: часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in Ethnology and Anthropology: Journal of the Serbian Ethnological and Anthropological Society. 2023;(34 (n.s. 23)):51-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16457 .
Томашевић, Милан, "Популарна космологија и семиотика: аналитички оквир" in Етнолошкo-антрополошке свеске: часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in Ethnology and Anthropology: Journal of the Serbian Ethnological and Anthropological Society, no. 34 (n.s. 23) (2023):51-73,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16457 .

Семантика припева ладо и љељо у обредним песмама из Србије и Македоније

Башић, Ивана

(Скопје : Македонска академија на науките и уметностите, Истражувачки центар за ареална лингвистика "Божидар Видоески", 2023)

TY  - CHAP
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2023
UR  - http://ical.manu.edu.mk/books/Jazikot%20kako%20zapis%20na%20kulturata%20MANU-SANU%20(zbornik%20t.2).pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15555
AB  - In this paper, we attempt to reconstruct the original semantics of the chants 
lado and ljeljo on the basis of a wider ritual context and their use in Serbian and 
Macedonian ritual songs, as well as on the basis of vocabulary and etymological data. 
The appearance of the chants lado and ljeljo in ritual songs and common elements 
of the analyzed rites of the Queens, Rusalki and Lazarica, and related rituals and 
customs, indicate that they originated within the matriarchal cult most similar to the 
cult of Hecate, which unites different aspects of femininity and whose function is to 
revive nature and to ensure fertility. Point of issue is, therefore, about the semantics 
of invoking female mythological figures, originating from an ancient cult, which 
represented various types of the Great Goddess Mother, and which were called Lada
and Ljelja. The analysis shows that the chant ljeljo, given the meaning of related 
lexemes and the context in which it occurs (“sisterˮ, “auntˮ, “older sisterˮ, “older, 
married womanˮ, “motherˮ, “grandmotherˮ) had the function of invoking a female 
mythological figure whose properties are similar to Demeter. The chant lado, on the 
other hand, given the recorded meanings and etymology, most likely had the meaning 
“brideˮ, “brideˮ/“groomˮ, and contained the idea of archetypal mythical fiancés, i.e. 
love union that contains notions of love as fire and splendor and “Holy marriageˮ.
PB  - Скопје : Македонска академија на науките и уметностите, Истражувачки центар за ареална лингвистика "Божидар Видоески"
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности
T2  - Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Т 2 / Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. T. 2
T1  - Семантика припева ладо и љељо у обредним песмама из Србије и Македоније
SP  - 255
EP  - 272
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15555
ER  - 
@inbook{
author = "Башић, Ивана",
year = "2023",
abstract = "In this paper, we attempt to reconstruct the original semantics of the chants 
lado and ljeljo on the basis of a wider ritual context and their use in Serbian and 
Macedonian ritual songs, as well as on the basis of vocabulary and etymological data. 
The appearance of the chants lado and ljeljo in ritual songs and common elements 
of the analyzed rites of the Queens, Rusalki and Lazarica, and related rituals and 
customs, indicate that they originated within the matriarchal cult most similar to the 
cult of Hecate, which unites different aspects of femininity and whose function is to 
revive nature and to ensure fertility. Point of issue is, therefore, about the semantics 
of invoking female mythological figures, originating from an ancient cult, which 
represented various types of the Great Goddess Mother, and which were called Lada
and Ljelja. The analysis shows that the chant ljeljo, given the meaning of related 
lexemes and the context in which it occurs (“sisterˮ, “auntˮ, “older sisterˮ, “older, 
married womanˮ, “motherˮ, “grandmotherˮ) had the function of invoking a female 
mythological figure whose properties are similar to Demeter. The chant lado, on the 
other hand, given the recorded meanings and etymology, most likely had the meaning 
“brideˮ, “brideˮ/“groomˮ, and contained the idea of archetypal mythical fiancés, i.e. 
love union that contains notions of love as fire and splendor and “Holy marriageˮ.",
publisher = "Скопје : Македонска академија на науките и уметностите, Истражувачки центар за ареална лингвистика "Божидар Видоески", Београд : Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности",
journal = "Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Т 2 / Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. T. 2",
booktitle = "Семантика припева ладо и љељо у обредним песмама из Србије и Македоније",
pages = "255-272",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15555"
}
Башић, И.. (2023). Семантика припева ладо и љељо у обредним песмама из Србије и Македоније. in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Т 2 / Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. T. 2
Скопје : Македонска академија на науките и уметностите, Истражувачки центар за ареална лингвистика "Божидар Видоески"., 255-272.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15555
Башић И. Семантика припева ладо и љељо у обредним песмама из Србије и Македоније. in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Т 2 / Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. T. 2. 2023;:255-272.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15555 .
Башић, Ивана, "Семантика припева ладо и љељо у обредним песмама из Србије и Македоније" in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Т 2 / Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. T. 2 (2023):255-272,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15555 .

Функција обреда са припевима ладо и љељо и сродних обреда из Србије и Македоније

Башић, Ивана

(Скопје : Македонска академија на науките и уметностите, Истражувачки центар за ареална лингвистика "Божидар Видоески", 2023)

TY  - CHAP
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2023
UR  - http://ical.manu.edu.mk/books/Jazikot%20kako%20zapis%20na%20kulturata%20MANU-SANU%20(zbornik%20t.2).pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15564
AB  - The purpose of this paper is to analyze the rituals of the Kraljica, Rusalki
and Lazarica, and other rituals and customs in Serbia and Macedonia (Rusalje,
Ranilo, Laduvane, folk drama Rusalii) in which songs with the chants lado and
ljeljo appear and/or which show isosemic function and similarity of key elements
of the ritual. Although the rituals associated with these names are also performed
on the territory of other Slavic and South Slavic ethnicities, the analysis will focus
on the areas of nowadays Serbia and Macedonia, because they had a significantly
different development – they were not influenced by Catholicism, which was much
more repressive than Orthodoxy with regard to pagan customs and explicitly banned
them; they remained under Turkish rule for a long time, which conditioned a certain
kind of cultural “conservationˮ, that is, longer and more lively retention of pagan
rituals and beliefs, without trying to fit them into the ancient heritage under the
influence of cultural movements, such as the Renaissance or Classicism, and also
without trying to transfer meaning and reciprocal influence from art to folk tradition.
Hence, there is justifiable assumption that in this territory, Slavic, but also Old Balkan
pagan rituals, customs and cults preserved for a longer time and to a significant extent
their archaic form and authentic semantics from the pre-Christianization period. The
analysis indicates that they probably belong to the cult of the mythological female
being most similar to Hecate, which unites different aspects of femininity. It can be
concluded that these rituals were probably developed from the ancient pagan cult of
the Great Goddess Mother, which presents the female archetype that unites all phases
of universal life, as well as celestial and chthonic elements, and that the differences in
timing, names of the rituals and certain details indicate the superficial stratification of
the cult caused by the emphasis on various aspects and manifestations of the original
mythical performance.
PB  - Скопје : Македонска академија на науките и уметностите, Истражувачки центар за ареална лингвистика "Божидар Видоески"
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности
T2  - Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Т 2 / Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. T. 2
T1  - Функција обреда са припевима ладо и љељо и сродних обреда из Србије и Македоније
SP  - 227
EP  - 254
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15564
ER  - 
@inbook{
author = "Башић, Ивана",
year = "2023",
abstract = "The purpose of this paper is to analyze the rituals of the Kraljica, Rusalki
and Lazarica, and other rituals and customs in Serbia and Macedonia (Rusalje,
Ranilo, Laduvane, folk drama Rusalii) in which songs with the chants lado and
ljeljo appear and/or which show isosemic function and similarity of key elements
of the ritual. Although the rituals associated with these names are also performed
on the territory of other Slavic and South Slavic ethnicities, the analysis will focus
on the areas of nowadays Serbia and Macedonia, because they had a significantly
different development – they were not influenced by Catholicism, which was much
more repressive than Orthodoxy with regard to pagan customs and explicitly banned
them; they remained under Turkish rule for a long time, which conditioned a certain
kind of cultural “conservationˮ, that is, longer and more lively retention of pagan
rituals and beliefs, without trying to fit them into the ancient heritage under the
influence of cultural movements, such as the Renaissance or Classicism, and also
without trying to transfer meaning and reciprocal influence from art to folk tradition.
Hence, there is justifiable assumption that in this territory, Slavic, but also Old Balkan
pagan rituals, customs and cults preserved for a longer time and to a significant extent
their archaic form and authentic semantics from the pre-Christianization period. The
analysis indicates that they probably belong to the cult of the mythological female
being most similar to Hecate, which unites different aspects of femininity. It can be
concluded that these rituals were probably developed from the ancient pagan cult of
the Great Goddess Mother, which presents the female archetype that unites all phases
of universal life, as well as celestial and chthonic elements, and that the differences in
timing, names of the rituals and certain details indicate the superficial stratification of
the cult caused by the emphasis on various aspects and manifestations of the original
mythical performance.",
publisher = "Скопје : Македонска академија на науките и уметностите, Истражувачки центар за ареална лингвистика "Божидар Видоески", Београд : Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности",
journal = "Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Т 2 / Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. T. 2",
booktitle = "Функција обреда са припевима ладо и љељо и сродних обреда из Србије и Македоније",
pages = "227-254",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15564"
}
Башић, И.. (2023). Функција обреда са припевима ладо и љељо и сродних обреда из Србије и Македоније. in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Т 2 / Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. T. 2
Скопје : Македонска академија на науките и уметностите, Истражувачки центар за ареална лингвистика "Божидар Видоески"., 227-254.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15564
Башић И. Функција обреда са припевима ладо и љељо и сродних обреда из Србије и Македоније. in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Т 2 / Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. T. 2. 2023;:227-254.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15564 .
Башић, Ивана, "Функција обреда са припевима ладо и љељо и сродних обреда из Србије и Македоније" in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Т 2 / Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. T. 2 (2023):227-254,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15564 .

Гордана Благојевић, Словачко наивно сликарство у Србији. Етноантрополошка студија идентитетских пракси

Башић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16099
AB  - Друго, допуњено издање монографије „Словачко наивно сликарство 
у Србији. Етноантрополошка студија идентитетских пракси“ др Гордане Благојевић, научне саветнице Етнографског института САНУ, 
објављено и на енглеском и на словачком језику, представља јединствен научни и издавачки подухват. Наиме, прво издање ова монографија је имала у електронском формату и добила је златну медаљу 
за креативност Светске организације за интелектуалну својину. Прво издање објављено је на српском језику 2014, како би 2016. године 
било објављено и издање на словачком језику, да би се 2018. појавило и на енглеском. Монографија је преведена и на руски, али ће 
руско издање бити касније објављено. Ово допуњено, штампано издање монографије излази непосредно након 220 година од досеља вања Словака у Ковачицу, што овој књизи даје посебан значај и за 
словачку заједницу у Србији и за културу Републике Србије, чији је 
препознаљив део и словачко наивно сликарство.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Гордана Благојевић, Словачко наивно сликарство у Србији.  Етноантрополошка студија идентитетских пракси
SP  - 187
EP  - 192
VL  - 71
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16099
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана",
year = "2023",
abstract = "Друго, допуњено издање монографије „Словачко наивно сликарство 
у Србији. Етноантрополошка студија идентитетских пракси“ др Гордане Благојевић, научне саветнице Етнографског института САНУ, 
објављено и на енглеском и на словачком језику, представља јединствен научни и издавачки подухват. Наиме, прво издање ова монографија је имала у електронском формату и добила је златну медаљу 
за креативност Светске организације за интелектуалну својину. Прво издање објављено је на српском језику 2014, како би 2016. године 
било објављено и издање на словачком језику, да би се 2018. појавило и на енглеском. Монографија је преведена и на руски, али ће 
руско издање бити касније објављено. Ово допуњено, штампано издање монографије излази непосредно након 220 година од досеља вања Словака у Ковачицу, што овој књизи даје посебан значај и за 
словачку заједницу у Србији и за културу Републике Србије, чији је 
препознаљив део и словачко наивно сликарство.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Гордана Благојевић, Словачко наивно сликарство у Србији.  Етноантрополошка студија идентитетских пракси",
pages = "187-192",
volume = "71",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16099"
}
Башић, И.. (2023). Гордана Благојевић, Словачко наивно сликарство у Србији.  Етноантрополошка студија идентитетских пракси. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 71(3), 187-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16099
Башић И. Гордана Благојевић, Словачко наивно сликарство у Србији.  Етноантрополошка студија идентитетских пракси. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2023;71(3):187-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16099 .
Башић, Ивана, "Гордана Благојевић, Словачко наивно сликарство у Србији.  Етноантрополошка студија идентитетских пракси" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 71, no. 3 (2023):187-192,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16099 .

Словачко наивно сликарство у Србији : етноантрополошка студија идентитетских пракси. Друго, допуњено издање.

Благојевић, Гордана

(Ковачица : Фондација Бабка, 2023)

TY  - BOOK
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15314
PB  - Ковачица : Фондација Бабка
T1  - Словачко наивно сликарство у Србији : етноантрополошка студија идентитетских пракси. Друго, допуњено издање.
SP  - 1
EP  - 275
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15314
ER  - 
@book{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2023",
publisher = "Ковачица : Фондација Бабка",
title = "Словачко наивно сликарство у Србији : етноантрополошка студија идентитетских пракси. Друго, допуњено издање.",
pages = "1-275",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15314"
}
Благојевић, Г.. (2023). Словачко наивно сликарство у Србији : етноантрополошка студија идентитетских пракси. Друго, допуњено издање.. 
Ковачица : Фондација Бабка., 1-275.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15314
Благојевић Г. Словачко наивно сликарство у Србији : етноантрополошка студија идентитетских пракси. Друго, допуњено издање.. 2023;:1-275.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15314 .
Благојевић, Гордана, "Словачко наивно сликарство у Србији : етноантрополошка студија идентитетских пракси. Друго, допуњено издање." (2023):1-275,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15314 .

Вода као огледало екоантрополошких односа: случај општине Бабушница

Благојевић, Гордана

(Нови Сад : Архив Војводине, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15331
AB  - This paper views the natural resource of water as a medium for viewing the wider
network of social, or rather ecoanthropological relations. Ecoanthropological relations
entail, firstly relationships among people, both vertical – power relations,and horizontal – relationships among members of a community that are formed
through the relationship to the environment and natural resources, as well as the
human relationship toward the natural habitat itself. I have chosen the Babušnica
municipality for my case study because it is characterized by one of the largest
percentages of depopulation in Serbia, and because its water resources have been
targeted by a number of different institutions and individuals over the last few
decades, to the detriment of the local population and the environment. The paper
analyzes a number of examples that had a strong influence on the livelihoods
of the locals, especially in the villages of Ljuberađa, Zvonačka Banja and Rakita.
The last example, the fight for the Rakita river, against the building of a mini-hydropower
plant has become public knowledge over the last few years. Through
looking at the problems that have thus far occurred due to neglecting the needs
of the local communities and the poor relationship to water resources and the
environment, the paper considers possible ways of resolving these issues and the
future development of the area.
AB  - У овом раду се природни ресурс воде посматра као медијум за сагледавање шире мреже друштвених, тј. екоантрополошких односа. Под екоантропо лошким се у првом реду подразумевају међусобни односи људи, како вертикални – моћи – тако и хоризонтални, међу члановима једне заједнице, а који се успостављају кроз однос према животној средини и природним ресурсима, као и људски однос према самом природном окружењу. За студију случаја сам изабрала општину Бабушница, коју карактерише један од највећих процената депопулације становништва код нас, а у којој су се водни ресурси у више наврата од краја 20. века до данас нашли на удару различитих институција и појединаца, а на штету природног окружења и локалног становништва. У раду се анализира неколико примера који су имали јак утицај на живот мештана, посебно у насељима Љуберађа, Звоначка бања и Ракита. Последњи случај, борба за Ракитску реку, а против изградње мини-хидроелектране, протеклих година постао је познат и широј јавности. Сагледавајући досадашње проблеме, до којих је долазило услед пренебрегавања потреба локалних заједница и неадекватног односа према водном богатству и животној средини, у раду се разматрају могући начини њиховог превазилажења и будућег развоја овог краја.
PB  - Нови Сад : Архив Војводине
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Хоризонти будућности : антрополошки и други научни приступи
T1  - Вода као огледало екоантрополошких односа: случај општине Бабушница
T1  - Water as a Mirror of Ecoanthropological Relations: the Case of Babušnica Municipality
SP  - 185
EP  - 201
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15331
ER  - 
@inbook{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2023",
abstract = "This paper views the natural resource of water as a medium for viewing the wider
network of social, or rather ecoanthropological relations. Ecoanthropological relations
entail, firstly relationships among people, both vertical – power relations,and horizontal – relationships among members of a community that are formed
through the relationship to the environment and natural resources, as well as the
human relationship toward the natural habitat itself. I have chosen the Babušnica
municipality for my case study because it is characterized by one of the largest
percentages of depopulation in Serbia, and because its water resources have been
targeted by a number of different institutions and individuals over the last few
decades, to the detriment of the local population and the environment. The paper
analyzes a number of examples that had a strong influence on the livelihoods
of the locals, especially in the villages of Ljuberađa, Zvonačka Banja and Rakita.
The last example, the fight for the Rakita river, against the building of a mini-hydropower
plant has become public knowledge over the last few years. Through
looking at the problems that have thus far occurred due to neglecting the needs
of the local communities and the poor relationship to water resources and the
environment, the paper considers possible ways of resolving these issues and the
future development of the area., У овом раду се природни ресурс воде посматра као медијум за сагледавање шире мреже друштвених, тј. екоантрополошких односа. Под екоантропо лошким се у првом реду подразумевају међусобни односи људи, како вертикални – моћи – тако и хоризонтални, међу члановима једне заједнице, а који се успостављају кроз однос према животној средини и природним ресурсима, као и људски однос према самом природном окружењу. За студију случаја сам изабрала општину Бабушница, коју карактерише један од највећих процената депопулације становништва код нас, а у којој су се водни ресурси у више наврата од краја 20. века до данас нашли на удару различитих институција и појединаца, а на штету природног окружења и локалног становништва. У раду се анализира неколико примера који су имали јак утицај на живот мештана, посебно у насељима Љуберађа, Звоначка бања и Ракита. Последњи случај, борба за Ракитску реку, а против изградње мини-хидроелектране, протеклих година постао је познат и широј јавности. Сагледавајући досадашње проблеме, до којих је долазило услед пренебрегавања потреба локалних заједница и неадекватног односа према водном богатству и животној средини, у раду се разматрају могући начини њиховог превазилажења и будућег развоја овог краја.",
publisher = "Нови Сад : Архив Војводине, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Хоризонти будућности : антрополошки и други научни приступи",
booktitle = "Вода као огледало екоантрополошких односа: случај општине Бабушница, Water as a Mirror of Ecoanthropological Relations: the Case of Babušnica Municipality",
pages = "185-201",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15331"
}
Благојевић, Г.. (2023). Вода као огледало екоантрополошких односа: случај општине Бабушница. in Хоризонти будућности : антрополошки и други научни приступи
Нови Сад : Архив Војводине., 185-201.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15331
Благојевић Г. Вода као огледало екоантрополошких односа: случај општине Бабушница. in Хоризонти будућности : антрополошки и други научни приступи. 2023;:185-201.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15331 .
Благојевић, Гордана, "Вода као огледало екоантрополошких односа: случај општине Бабушница" in Хоризонти будућности : антрополошки и други научни приступи (2023):185-201,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15331 .

Византијско (црквено) појање и Византија у огледалу вербалних асоцијација: антрополошки осврт

Благојевић, Гордана

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2023)

TY  - CONF
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16159
AB  - Византијско (црквено) појање, које је свој развој
започело у источном делу Римске империје, и данас се
налази у употреби у појединим православним помесним
црквама, а 2019. године уписано је на Унескову
репрезентативну листу нематеријалне културне баштине
човечанства. У овом живом музичком предању
православне Цркве наталожени су напеви различитих
историјских епоха, а придев „византијско” (пореклом из
поствизантијског периода) додат му је тек крајем XIX и
почетком XX века да би се подвукла разлика и
специфичност ове музике у односу на вишегласне хорове
који се појављују у грчкој богослужбеној пракси од XIX
века.
Овај рад је настао на основу вишегодишњих
теренских истраживања у Србији и Грчкој, методом
посматрања са учествовањем, као и анкетирањем
приликом којег су учесници истраживања писали
вербалне асоцијације на појмове „византијска
музика/појање”, „Константинопољ”, „Византија”. Циљ
истраживања је да покаже на који начин људи различитих
друштвених профила, узраста и интересовања
доживљавају и прихватају ову врсту музике, а кроз њу и
Византију.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
C3  - Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката
T1  - Византијско (црквено) појање и Византија у огледалу вербалних асоцијација: антрополошки осврт
SP  - 12
EP  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16159
ER  - 
@conference{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2023",
abstract = "Византијско (црквено) појање, које је свој развој
започело у источном делу Римске империје, и данас се
налази у употреби у појединим православним помесним
црквама, а 2019. године уписано је на Унескову
репрезентативну листу нематеријалне културне баштине
човечанства. У овом живом музичком предању
православне Цркве наталожени су напеви различитих
историјских епоха, а придев „византијско” (пореклом из
поствизантијског периода) додат му је тек крајем XIX и
почетком XX века да би се подвукла разлика и
специфичност ове музике у односу на вишегласне хорове
који се појављују у грчкој богослужбеној пракси од XIX
века.
Овај рад је настао на основу вишегодишњих
теренских истраживања у Србији и Грчкој, методом
посматрања са учествовањем, као и анкетирањем
приликом којег су учесници истраживања писали
вербалне асоцијације на појмове „византијска
музика/појање”, „Константинопољ”, „Византија”. Циљ
истраживања је да покаже на који начин људи различитих
друштвених профила, узраста и интересовања
доживљавају и прихватају ову врсту музике, а кроз њу и
Византију.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката",
title = "Византијско (црквено) појање и Византија у огледалу вербалних асоцијација: антрополошки осврт",
pages = "12-12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16159"
}
Благојевић, Г.. (2023). Византијско (црквено) појање и Византија у огледалу вербалних асоцијација: антрополошки осврт. in Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката
Београд : Етнографски институт САНУ., 12-12.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16159
Благојевић Г. Византијско (црквено) појање и Византија у огледалу вербалних асоцијација: антрополошки осврт. in Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката. 2023;:12-12.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16159 .
Благојевић, Гордана, "Византијско (црквено) појање и Византија у огледалу вербалних асоцијација: антрополошки осврт" in Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката (2023):12-12,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16159 .

Женско стваралаштво и наивна уметност у Србији: антрополошки осврт

Благојевић, Гордана

(Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 2023)

TY  - CONF
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16478
AB  - Почеци наивне уметности у Србији везују се за тридесете године 20. века, да би већи замах и развој доживела током 
његове друге половине. Ствараоци без формалног академског 
образовања настављају да се баве овом врстом уметности и у 
21. веку, све до наших дана. Наивним стваралаштвом бавило се 
претежно становништво у руралним, патријархалним срединама, а први познати аутори су мушкарци. Прва позната имена наивних сликарки у Србији појављују се шездесетих година 
20. века. У фокусу интересовања овог рада налазе се како саме 
уметнице, тако и њихово стваралаштво у оквиру наивне уметности у Србији у дијахронијској перспективи. Рад је настао на 
основу вишегодишњих теренских истраживања и већег броја 
интервјуа са сликаркама различитог узраста, образовног профила и националне припадности. Ова истраживања су показала да постоји далеко већи број познатих наивних сликарки 
словачке и румунске националне мањине, него других мањина или припадница већинског, српског народа. У раду се кроз 
анализу разултата теренских истраживања сагледавају утицаји 
различитих друштвених фактора који доводе до веће или мање 
видљивости наивних сликарки и њиховог стваралаштва. Разматра се како бављење наивном уметношћу утиче на друштвени статус сликарки првенствено у локалним заједницама којима припадају, али и на ширем нивоу. Затим, указује се на утицај 
медија, изложби и маркетинга на њихово стваралаштво, као и 
на начин на који презентују себе и своју уметност.
PB  - Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
C3  - Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
T1  - Женско стваралаштво и наивна уметност у Србији: антрополошки осврт
SP  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16478
ER  - 
@conference{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2023",
abstract = "Почеци наивне уметности у Србији везују се за тридесете године 20. века, да би већи замах и развој доживела током 
његове друге половине. Ствараоци без формалног академског 
образовања настављају да се баве овом врстом уметности и у 
21. веку, све до наших дана. Наивним стваралаштвом бавило се 
претежно становништво у руралним, патријархалним срединама, а први познати аутори су мушкарци. Прва позната имена наивних сликарки у Србији појављују се шездесетих година 
20. века. У фокусу интересовања овог рада налазе се како саме 
уметнице, тако и њихово стваралаштво у оквиру наивне уметности у Србији у дијахронијској перспективи. Рад је настао на 
основу вишегодишњих теренских истраживања и већег броја 
интервјуа са сликаркама различитог узраста, образовног профила и националне припадности. Ова истраживања су показала да постоји далеко већи број познатих наивних сликарки 
словачке и румунске националне мањине, него других мањина или припадница већинског, српског народа. У раду се кроз 
анализу разултата теренских истраживања сагледавају утицаји 
различитих друштвених фактора који доводе до веће или мање 
видљивости наивних сликарки и њиховог стваралаштва. Разматра се како бављење наивном уметношћу утиче на друштвени статус сликарки првенствено у локалним заједницама којима припадају, али и на ширем нивоу. Затим, указује се на утицај 
медија, изложби и маркетинга на њихово стваралаштво, као и 
на начин на који презентују себе и своју уметност.",
publisher = "Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata",
title = "Женско стваралаштво и наивна уметност у Србији: антрополошки осврт",
pages = "32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16478"
}
Благојевић, Г.. (2023). Женско стваралаштво и наивна уметност у Србији: антрополошки осврт. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16478
Благојевић Г. Женско стваралаштво и наивна уметност у Србији: антрополошки осврт. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata. 2023;:32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16478 .
Благојевић, Гордана, "Женско стваралаштво и наивна уметност у Србији: антрополошки осврт" in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata (2023):32,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16478 .

Konstituisanje ansambla "Kolo" i "nove" umetnosti - pogled iz antropološke perspektive

Rašić, Miloš

(Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 2023)

TY  - CONF
AU  - Rašić, Miloš
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16474
AB  - Cilj ovog izlaganja je da predstavi osnivanje i ulogu profesionalnog ansambla tradicionalnih plesova, ali i da ukaže na konstituisanje i dalji razvoj umetničkog žanra koreografije tradicionalnog
plesa u odgovarajućem društveno-političkom kontekstu. Državni
ansambl narodnih igara NR Srbije, danas poznatiji kao Ansambl
„Kolo“, osnovan je 1948. godine u Beogradu i predstavlja prvi profesionalni ansambl u domenu tradicionalnih plesova na području
bivše Jugoslavije. Njegovo osnivanje inicirano je predlogom Komiteta za kulturu i umetnost, koji je oformio stručnu komisiju
radi pisanja elaborata o osnivanju ansambla ovog tipa. U pomenutom elaboratu, komisija je istakla da bi osnovni cilj Ansambla
trebalo da bude prikazivanje „neiscrpne umetničke i stvaralačke
moći naših naroda“ kroz „bogatstvo jugoslovenskih narodnih igara“. To „narodno bogatstvo“ trebalo je prikazati „u savremenoj,
znalačkoj i umetničkoj interpretaciji“. Na audiciji, održanoj 14.
aprila 1948. godine, primljeno je 40 stalnih članova, od kojih neki
nikada ranije nisu plesali, dok je bilo i onih sa predhodnim plesnim znanjima sticanim u folklornim grupama ili trupi Mage Magazinović. Na čelu Ansambla bila je Olga Skovran, prva direktorka
i koreografkinja. Upravo je rad Olge Skovran, inspirisan, s jedne
strane, njenim dugogodišnjim angažmanom u sokolskim društvima, a, s druge strane, radom Ansambla „Mojsejev“ iz Rusije,
izgradio potpuno novi umetnički žanr – koreografiju tradicionalnog plesa. Ansambl „Kolo“, brzo nakon osnivanja, postao je važan
aparat kulturne politike Jugoslavije, pri čemu se najviše isticao u
svom međunarodnom delovanju, kada je država bila između dva
hladnoratovska bloka. Međutim, kako se približavao raspad Jugoslavije, tako su i zvanične uloge Ansambla u kulturnim politikama države slabile. Izlaganje je zasnovano na zvaničnim arhivskim materijalima i dubinskim intervjuima sprovedenim s plesačima koji su u različitim vremenskim periodima – od osnivanja, pa do
danas – učestvovali u radu Ansambla „Kolo“.
PB  - Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
C3  - Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti  i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
T1  - Konstituisanje ansambla "Kolo" i "nove" umetnosti - pogled iz antropološke perspektive
SP  - 33
EP  - 34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16474
ER  - 
@conference{
author = "Rašić, Miloš",
year = "2023",
abstract = "Cilj ovog izlaganja je da predstavi osnivanje i ulogu profesionalnog ansambla tradicionalnih plesova, ali i da ukaže na konstituisanje i dalji razvoj umetničkog žanra koreografije tradicionalnog
plesa u odgovarajućem društveno-političkom kontekstu. Državni
ansambl narodnih igara NR Srbije, danas poznatiji kao Ansambl
„Kolo“, osnovan je 1948. godine u Beogradu i predstavlja prvi profesionalni ansambl u domenu tradicionalnih plesova na području
bivše Jugoslavije. Njegovo osnivanje inicirano je predlogom Komiteta za kulturu i umetnost, koji je oformio stručnu komisiju
radi pisanja elaborata o osnivanju ansambla ovog tipa. U pomenutom elaboratu, komisija je istakla da bi osnovni cilj Ansambla
trebalo da bude prikazivanje „neiscrpne umetničke i stvaralačke
moći naših naroda“ kroz „bogatstvo jugoslovenskih narodnih igara“. To „narodno bogatstvo“ trebalo je prikazati „u savremenoj,
znalačkoj i umetničkoj interpretaciji“. Na audiciji, održanoj 14.
aprila 1948. godine, primljeno je 40 stalnih članova, od kojih neki
nikada ranije nisu plesali, dok je bilo i onih sa predhodnim plesnim znanjima sticanim u folklornim grupama ili trupi Mage Magazinović. Na čelu Ansambla bila je Olga Skovran, prva direktorka
i koreografkinja. Upravo je rad Olge Skovran, inspirisan, s jedne
strane, njenim dugogodišnjim angažmanom u sokolskim društvima, a, s druge strane, radom Ansambla „Mojsejev“ iz Rusije,
izgradio potpuno novi umetnički žanr – koreografiju tradicionalnog plesa. Ansambl „Kolo“, brzo nakon osnivanja, postao je važan
aparat kulturne politike Jugoslavije, pri čemu se najviše isticao u
svom međunarodnom delovanju, kada je država bila između dva
hladnoratovska bloka. Međutim, kako se približavao raspad Jugoslavije, tako su i zvanične uloge Ansambla u kulturnim politikama države slabile. Izlaganje je zasnovano na zvaničnim arhivskim materijalima i dubinskim intervjuima sprovedenim s plesačima koji su u različitim vremenskim periodima – od osnivanja, pa do
danas – učestvovali u radu Ansambla „Kolo“.",
publisher = "Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti  i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata",
title = "Konstituisanje ansambla "Kolo" i "nove" umetnosti - pogled iz antropološke perspektive",
pages = "33-34",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16474"
}
Rašić, M.. (2023). Konstituisanje ansambla "Kolo" i "nove" umetnosti - pogled iz antropološke perspektive. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti  i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 33-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16474
Rašić M. Konstituisanje ansambla "Kolo" i "nove" umetnosti - pogled iz antropološke perspektive. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti  i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata. 2023;:33-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16474 .
Rašić, Miloš, "Konstituisanje ansambla "Kolo" i "nove" umetnosti - pogled iz antropološke perspektive" in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti  i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata (2023):33-34,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16474 .

Од књижевне фикције до видео игара (и натраг): рецепција адаптације епско-фантастичног наратива The Witche

Baković, Krinka

(Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 2023)

TY  - CONF
AU  - Baković, Krinka
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16482
AB  - На примеру адаптације вишетомног епско-фантастичног 
остварења Вештац (енг. The Witcher, 1993–1999) пољског писца Анджеја Сапковског (Andrzej Sapkowski), у раду се разматра процес позајмљивања, укрштања и трансформације ори гиналног наратива, као и завршавања приче у истоименом 
циклусу видео игара. Иако су литерарна дела креирана током 
деведесетих година XX века у Пољској, те потом преведена на 
енглески језик приближавајући се глобалном аудиторијуму, 
наратив добија интернационалну популарност захваљујући 
пољском студију за развој видео игара CD Projekt Red. Почивајући на елементарним мотивима оригиналног стваралаштва, 
видео игре (2007–2015) представљају њихов наставак, апострофирајући важност учествовања играча у изградњи приче 
и нудећи могућност реализовања неколико завршетака наратива. Адаптација књижевне фикције у видео играма није нов 
феномен, већ се њена генеза развоја може пратити од последње 
четвртине прошлог века, будући да су првобитне видео игре 
са епско-фантастичном тематиком биле инспирисане управо 
постојећим литерарним делима. Ослањајући се на рецепцију 
читалаца/играча као активних учесника у конституисању и 
обликовању датог садржаја, у раду ће се пропитати међусобни однос појединачних формата, хипотетички се водећи њиховом креативном симбиозом или пак независношћу. Циљ рада 
је да препозна и мапира основне врсте адаптације у популарном циклусу видео игара; артикулише перцепције играча о заврештку/завршецима наратива, те да укаже на улогу и значај 
адаптације у културном и историјском контексту.
PB  - Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
C3  - Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
T1  - Од књижевне фикције до видео игара (и натраг): рецепција адаптације епско-фантастичног наратива The Witche
SP  - 45
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16482
ER  - 
@conference{
author = "Baković, Krinka",
year = "2023",
abstract = "На примеру адаптације вишетомног епско-фантастичног 
остварења Вештац (енг. The Witcher, 1993–1999) пољског писца Анджеја Сапковског (Andrzej Sapkowski), у раду се разматра процес позајмљивања, укрштања и трансформације ори гиналног наратива, као и завршавања приче у истоименом 
циклусу видео игара. Иако су литерарна дела креирана током 
деведесетих година XX века у Пољској, те потом преведена на 
енглески језик приближавајући се глобалном аудиторијуму, 
наратив добија интернационалну популарност захваљујући 
пољском студију за развој видео игара CD Projekt Red. Почивајући на елементарним мотивима оригиналног стваралаштва, 
видео игре (2007–2015) представљају њихов наставак, апострофирајући важност учествовања играча у изградњи приче 
и нудећи могућност реализовања неколико завршетака наратива. Адаптација књижевне фикције у видео играма није нов 
феномен, већ се њена генеза развоја може пратити од последње 
четвртине прошлог века, будући да су првобитне видео игре 
са епско-фантастичном тематиком биле инспирисане управо 
постојећим литерарним делима. Ослањајући се на рецепцију 
читалаца/играча као активних учесника у конституисању и 
обликовању датог садржаја, у раду ће се пропитати међусобни однос појединачних формата, хипотетички се водећи њиховом креативном симбиозом или пак независношћу. Циљ рада 
је да препозна и мапира основне врсте адаптације у популарном циклусу видео игара; артикулише перцепције играча о заврештку/завршецима наратива, те да укаже на улогу и значај 
адаптације у културном и историјском контексту.",
publisher = "Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata",
title = "Од књижевне фикције до видео игара (и натраг): рецепција адаптације епско-фантастичног наратива The Witche",
pages = "45",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16482"
}
Baković, K.. (2023). Од књижевне фикције до видео игара (и натраг): рецепција адаптације епско-фантастичног наратива The Witche. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16482
Baković K. Од књижевне фикције до видео игара (и натраг): рецепција адаптације епско-фантастичног наратива The Witche. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata. 2023;:45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16482 .
Baković, Krinka, "Од књижевне фикције до видео игара (и натраг): рецепција адаптације епско-фантастичног наратива The Witche" in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata (2023):45,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16482 .

Антропологија и античка грчка трагедија: случај Еурипида

Шијаковић Маиданик, Ђурђина

(Beograd : Univerzitet,Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 2023)

TY  - CONF
AU  - Шијаковић Маиданик, Ђурђина
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16481
AB  - У овом саопштењу ћу се кратко осврнути на уплив антропологије у класичне студије уопште и у проучавање класичне грчке књижевности, бацајући свијетло на тачке струјања између дисциплина важне за моје даље тумачење. Затим ћу скицирати главни допринос антрополошких увида у пољу студија грчке трагедије, које можемо назвати „антрополошким крити цизмом“ трагедије. Као стожерну тачку ове дугорочне и органске промјене мапирам интелектуални дуо који чине Жан-Пјер Вернан (Jean-Pierre Vernant, 1914–2007) и Пјер Видал-Наке (Pierre Vidal-Naquet, 1930–2006) – два историчара и антрополога који су развили структуралистичку мисао у студијама античке Грчке. Наиме, промјена парадигме устврдила је да је трагедија органски припадала култури и контекстима који су је стварали и давали значења сваком њеном различитом елементу у очима припадникâ те културе, античке публике, која је са трагичарима дијелила своје културне претпоставке, своју концептуалну мапу. Дакле, тзв. антрополошки критицизам промијенио је фокус са (текстуалне) анализе појединачних комада и намјера њихових писаца на ефекат представе нa оригиналну публику. Такође, акценат је бачен на заједничко искуство, умјесто појединачног. Промјена фокуса је утолико значајнија што се не ради о строго књижевном феномену, већ о позоришној умјетности која осим кроз текст постоји кроз своју перформативну димензију – она је sine qua non за смислен живот драмског комада, што се у минуциозним текстуалним анализама неријетко губило из вида. На крају ћу се фокусирати на најмлађег од три велика античка трагедиографа, Еурипида, чије су драме пјеснику изродиле репутацију „црне овце“ у класичном канону. Поменута промјена парадигме показала се виталном за превредновавање његовог опуса. Ново сочиво нам је дало дубљи увид у комплексни Еурипидов театар и на основу грчке драме од које се не треба одвајати – основу у ритуалном животу заједнице.
PB  - Beograd : Univerzitet,Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
C3  - Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
T1  - Антропологија и античка грчка трагедија:  случај Еурипида
SP  - 40
EP  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16481
ER  - 
@conference{
author = "Шијаковић Маиданик, Ђурђина",
year = "2023",
abstract = "У овом саопштењу ћу се кратко осврнути на уплив антропологије у класичне студије уопште и у проучавање класичне грчке књижевности, бацајући свијетло на тачке струјања између дисциплина важне за моје даље тумачење. Затим ћу скицирати главни допринос антрополошких увида у пољу студија грчке трагедије, које можемо назвати „антрополошким крити цизмом“ трагедије. Као стожерну тачку ове дугорочне и органске промјене мапирам интелектуални дуо који чине Жан-Пјер Вернан (Jean-Pierre Vernant, 1914–2007) и Пјер Видал-Наке (Pierre Vidal-Naquet, 1930–2006) – два историчара и антрополога који су развили структуралистичку мисао у студијама античке Грчке. Наиме, промјена парадигме устврдила је да је трагедија органски припадала култури и контекстима који су је стварали и давали значења сваком њеном различитом елементу у очима припадникâ те културе, античке публике, која је са трагичарима дијелила своје културне претпоставке, своју концептуалну мапу. Дакле, тзв. антрополошки критицизам промијенио је фокус са (текстуалне) анализе појединачних комада и намјера њихових писаца на ефекат представе нa оригиналну публику. Такође, акценат је бачен на заједничко искуство, умјесто појединачног. Промјена фокуса је утолико значајнија што се не ради о строго књижевном феномену, већ о позоришној умјетности која осим кроз текст постоји кроз своју перформативну димензију – она је sine qua non за смислен живот драмског комада, што се у минуциозним текстуалним анализама неријетко губило из вида. На крају ћу се фокусирати на најмлађег од три велика античка трагедиографа, Еурипида, чије су драме пјеснику изродиле репутацију „црне овце“ у класичном канону. Поменута промјена парадигме показала се виталном за превредновавање његовог опуса. Ново сочиво нам је дало дубљи увид у комплексни Еурипидов театар и на основу грчке драме од које се не треба одвајати – основу у ритуалном животу заједнице.",
publisher = "Beograd : Univerzitet,Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata",
title = "Антропологија и античка грчка трагедија:  случај Еурипида",
pages = "40-41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16481"
}
Шијаковић Маиданик, Ђ.. (2023). Антропологија и античка грчка трагедија:  случај Еурипида. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
Beograd : Univerzitet,Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 40-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16481
Шијаковић Маиданик Ђ. Антропологија и античка грчка трагедија:  случај Еурипида. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata. 2023;:40-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16481 .
Шијаковић Маиданик, Ђурђина, "Антропологија и античка грчка трагедија:  случај Еурипида" in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata (2023):40-41,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16481 .