TY  - JOUR
AU  - Брборић, Вељко Ж.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10245
AB  - The article discusses how much the students of the Faculty of Philology
at the University of Belgrade know about the authorship of Serbian
orthographies. In fact, there are the results of several test questions (colloquium
and exam), where students were expected to know some theoretical
questions as well, which did not concern orthographic rules. We tested
the authorship and editors’ names of our orthografi es from 1923, 1993 and
2010.
AB  - У прилогу се говори о томе колико студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду познају ауторство српских правописа и имена
њихових приређивача, а односе се на правописе из 1923, 1993. и 2010. године. Заправо, реч је о резултатима неколико питања са тестова (колоквијум и
испит), где се очекивало да студенти знају и нека теоријска питања, која се
не тичу правописних области, тј. правописних правила.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Знање студената о ауторству наших правописа
T1  - Students’ Knowledge About the Authorship of Our Orthographies
SP  - 727
EP  - 735
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10245
ER  - 

@article{
author = "Брборић, Вељко Ж.",
year = "2019",
abstract = "The article discusses how much the students of the Faculty of Philology
at the University of Belgrade know about the authorship of Serbian
orthographies. In fact, there are the results of several test questions (colloquium
and exam), where students were expected to know some theoretical
questions as well, which did not concern orthographic rules. We tested
the authorship and editors’ names of our orthografi es from 1923, 1993 and
2010., У прилогу се говори о томе колико студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду познају ауторство српских правописа и имена
њихових приређивача, а односе се на правописе из 1923, 1993. и 2010. године. Заправо, реч је о резултатима неколико питања са тестова (колоквијум и
испит), где се очекивало да студенти знају и нека теоријска питања, која се
не тичу правописних области, тј. правописних правила.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Знање студената о ауторству наших правописа, Students’ Knowledge About the Authorship of Our Orthographies",
pages = "727-735",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10245"
}

Брборић, В. Ж.. (2019). Знање студената о ауторству наших правописа. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 727-735.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10245

Брборић ВЖ. Знање студената о ауторству наших правописа. in Наш језик. 2019;50(2):727-735.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10245 .

Брборић, Вељко Ж., "Знање студената о ауторству наших правописа" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):727-735,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10245 .

TY  - JOUR
AU  - Кликовац, Душка Б.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10270
AB  - This paper explores the semantics and usage of the Serbian preposition
povrh (‘on top of’) – used both autonomously as a preposition or
within textual connectors (with a view also to the usage of such connectors,
in particular, povrh toga ‘on top of that’ and povrh svega ‘on top of all’).
Based on the theoretical tenets of cognitive linguistics, the analysis establishes
the physical space relations denoted by the preposition povrh (thereby
reconstructing the “semantic network” of its spatial senses) and identifi es its
abstract senses resulting from the metaphorical projections of the pertinent
spatial relations into abstract domains.
AB  - У раду се анализира семантика предлога поврх – било да је употребљен
самостално или у оквиру текстуалних конектора – као и употреба самих
тих конектора. На теоријским основама когнитивне лингвистике, утврђују
се односи у физичком простору које он означава (при чему се реконструише и „семантичка мрежа“ коју сачињавају његова просторна значења) и
апстракт на значења добијена њиховим метафоричким пројекцијама у апстрактне домене.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О предлогу поврх
T1  - On the Serbian Preposition povrh (‘On Top of’)
SP  - 237
EP  - 258
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10270
ER  - 

@article{
author = "Кликовац, Душка Б.",
year = "2019",
abstract = "This paper explores the semantics and usage of the Serbian preposition
povrh (‘on top of’) – used both autonomously as a preposition or
within textual connectors (with a view also to the usage of such connectors,
in particular, povrh toga ‘on top of that’ and povrh svega ‘on top of all’).
Based on the theoretical tenets of cognitive linguistics, the analysis establishes
the physical space relations denoted by the preposition povrh (thereby
reconstructing the “semantic network” of its spatial senses) and identifi es its
abstract senses resulting from the metaphorical projections of the pertinent
spatial relations into abstract domains., У раду се анализира семантика предлога поврх – било да је употребљен
самостално или у оквиру текстуалних конектора – као и употреба самих
тих конектора. На теоријским основама когнитивне лингвистике, утврђују
се односи у физичком простору које он означава (при чему се реконструише и „семантичка мрежа“ коју сачињавају његова просторна значења) и
апстракт на значења добијена њиховим метафоричким пројекцијама у апстрактне домене.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О предлогу поврх, On the Serbian Preposition povrh (‘On Top of’)",
pages = "237-258",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10270"
}

Кликовац, Д. Б.. (2019). О предлогу поврх. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 237-258.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10270

Кликовац ДБ. О предлогу поврх. in Наш језик. 2019;50(2):237-258.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10270 .

Кликовац, Душка Б., "О предлогу поврх" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):237-258,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10270 .

TY  - JOUR
AU  - Симић, Радоје Д.
AU  - Јовановић Симић, Јелена Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10353
AB  - Аутори се у предложеном раду баве појмом ’контекста’ и ’контекстуализације’, који је у своја разматрања о употреби личних глаголских
облика увео Срето Танасић. Ми ћемо покушати да подробније опишемо и
дефинишемо тај појам.
AB  - The authors of this paper deal with the concept of ’context’ and
’contextualization’ introduced by Sreto Tanasic in his considerations of the
use of personal verb forms. We will try to describe and defi ne this term in
more detail.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Значење и контекст: неки проблеми око значења и употребе глаголских личних облика
T1  - Meaning and Context: Some Problems about the Significance and use of Verbal Personal Forms
SP  - 177
EP  - 187
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10353
ER  - 

@article{
author = "Симић, Радоје Д. and Јовановић Симић, Јелена Р.",
year = "2019",
abstract = "Аутори се у предложеном раду баве појмом ’контекста’ и ’контекстуализације’, који је у своја разматрања о употреби личних глаголских
облика увео Срето Танасић. Ми ћемо покушати да подробније опишемо и
дефинишемо тај појам., The authors of this paper deal with the concept of ’context’ and
’contextualization’ introduced by Sreto Tanasic in his considerations of the
use of personal verb forms. We will try to describe and defi ne this term in
more detail.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Значење и контекст: неки проблеми око значења и употребе глаголских личних облика, Meaning and Context: Some Problems about the Significance and use of Verbal Personal Forms",
pages = "177-187",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10353"
}

Симић, Р. Д.,& Јовановић Симић, Ј. Р.. (2019). Значење и контекст: неки проблеми око значења и употребе глаголских личних облика. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 177-187.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10353

Симић РД, Јовановић Симић ЈР. Значење и контекст: неки проблеми око значења и употребе глаголских личних облика. in Наш језик. 2019;50(2):177-187.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10353 .

Симић, Радоје Д., Јовановић Симић, Јелена Р., "Значење и контекст: неки проблеми око значења и употребе глаголских личних облика" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):177-187,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10353 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић Симић, Јелена Р.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7422
AB  - Аутор на основу анализе релевантне грађе покушава разрешити проблем значења перфекта и плусквамперфекта (перфекта II). При томе постаје
свестан да Белићеве категорије индикатива и релатива у прецизнијим
истраживањима нису сасвим погодне као теоријска платформа, јер држећи
се њих морали бисмо занемарити неке важне детаље које даје употреба личних глаголских облика.
AB  - The author, based on the analysis of the relevant material, tries to
solve the problem of the meaning of prefect and perfect II. In doing so, he
becomes aware that Belic’s indicative and relativ as a verb category in more
precise research is not entirely suitable as a theoretical platform, since, in
adhering to them, we should ignore some important details that make use of
the words of verbal forms.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О значењу  и употреби врста перфеката
T1  - About the Importance and use of the Perfect
SP  - 27
EP  - 42
VL  - 49
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7422
ER  - 

@article{
author = "Јовановић Симић, Јелена Р.",
year = "2018",
abstract = "Аутор на основу анализе релевантне грађе покушава разрешити проблем значења перфекта и плусквамперфекта (перфекта II). При томе постаје
свестан да Белићеве категорије индикатива и релатива у прецизнијим
истраживањима нису сасвим погодне као теоријска платформа, јер држећи
се њих морали бисмо занемарити неке важне детаље које даје употреба личних глаголских облика., The author, based on the analysis of the relevant material, tries to
solve the problem of the meaning of prefect and perfect II. In doing so, he
becomes aware that Belic’s indicative and relativ as a verb category in more
precise research is not entirely suitable as a theoretical platform, since, in
adhering to them, we should ignore some important details that make use of
the words of verbal forms.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О значењу  и употреби врста перфеката, About the Importance and use of the Perfect",
pages = "27-42",
volume = "49",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7422"
}

Јовановић Симић, Ј. Р.. (2018). О значењу  и употреби врста перфеката. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 49(1), 27-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7422

Јовановић Симић ЈР. О значењу  и употреби врста перфеката. in Наш језик. 2018;49(1):27-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7422 .

Јовановић Симић, Јелена Р., "О значењу  и употреби врста перфеката" in Наш језик, 49, no. 1 (2018):27-42,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7422 .

TY  - JOUR
AU  - Чудомировић, Јован M.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7430
AB  - У раду се указује на случајеве употребе изразâ с обзиром (на
то) да и с обзиром на да означе узрочност у стварности, а не закључност. Анализом примера показује се да је оваква употреба нефункционална, а затим се коментаришу постојећа нормативна решења у вези
с поменутим изразима.
AB  - The paper examines the cases in which inferential markers (s) obzirom (na
to) da ’since, given that’ and (s) obzirom na ’considering’ are used to mark causal
relations in reality (instead of mental/epistemic causality, i.e. inference). We
show that such use is non-functional, and that it is motivated by the fact that these
markers belong to the registers usually perceived as prestigious, such as academic
and legal/administrative discourse.
We also suggest that style guides and other prescriptive literature should
focus on the issue of the described non-functional usage, and argue that the existing
prescriptive practice, which deals exclusively with the form of these markers
(prohibiting some of their formal variants and allowing others) should be
abandoned.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О сврсисходности изразâ (с) обзиром (на то) да и (с) обзиром на
T1  - On the Adequacy of the Expressions (s) obzirom (na to) da i (s) obzirom na
SP  - 239
EP  - 248
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7430
ER  - 

@article{
author = "Чудомировић, Јован M.",
year = "2017",
abstract = "У раду се указује на случајеве употребе изразâ с обзиром (на
то) да и с обзиром на да означе узрочност у стварности, а не закључност. Анализом примера показује се да је оваква употреба нефункционална, а затим се коментаришу постојећа нормативна решења у вези
с поменутим изразима., The paper examines the cases in which inferential markers (s) obzirom (na
to) da ’since, given that’ and (s) obzirom na ’considering’ are used to mark causal
relations in reality (instead of mental/epistemic causality, i.e. inference). We
show that such use is non-functional, and that it is motivated by the fact that these
markers belong to the registers usually perceived as prestigious, such as academic
and legal/administrative discourse.
We also suggest that style guides and other prescriptive literature should
focus on the issue of the described non-functional usage, and argue that the existing
prescriptive practice, which deals exclusively with the form of these markers
(prohibiting some of their formal variants and allowing others) should be
abandoned.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О сврсисходности изразâ (с) обзиром (на то) да и (с) обзиром на, On the Adequacy of the Expressions (s) obzirom (na to) da i (s) obzirom na",
pages = "239-248",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7430"
}

Чудомировић, Ј. M.. (2017). О сврсисходности изразâ (с) обзиром (на то) да и (с) обзиром на. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 239-248.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7430

Чудомировић ЈM. О сврсисходности изразâ (с) обзиром (на то) да и (с) обзиром на. in Наш језик. 2017;48(3-4):239-248.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7430 .

Чудомировић, Јован M., "О сврсисходности изразâ (с) обзиром (на то) да и (с) обзиром на" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):239-248,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7430 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић Симић, Јелена Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7435
AB  - Аутор узима у разматрање једнотомни Речник српскога језика
(РСЈ) у редакцији М. Николића – и проучава начин на који је у њему
третирана грађа глагола на -(ј)ети, одн. -ити. У питању су глаголи
типа ‘б(иј)елити’ према ‘б(иј)ел(/љ)ети’, дакле фактивних према каузативнима, како их Маретић (1963: 402) назива.1 Норма у неким случајевима није једнозначна, па постоји низ дублетних форми, а у другима се одлука креће према -ити или према -(ј)ети. Интересантно је како на тај проблем гледа сам М. Николић, тј. каква решења даје у на-
веденом приручнику, чији је главни уредник.
AB  - This paper deals with the Serbian Language Dictionary (Nikolić
2007) – and the way in which the verbs were treated at -eti/-jeti and -iti.
These are the facts of the verbs against the causative, as Maretić (1963:
402) calls them. Norm in some cases is not unambiguous, so there are a
number of doublet forms, and in other verbs the decision moves towards
-iti or according to -jeti.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Опште и нормативне особености неких глагола на -(ј)ети, одн. -ити према Речнику српскога језика под редакцијом М. Николића
T1  - General and Normative Personality of some Verbatives -(j)eti, Related -iti According to ’Dictionary of Serbian Language’ in the Editorial Board m. Nikolic
SP  - 77
EP  - 92
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7435
ER  - 

@article{
author = "Јовановић Симић, Јелена Р.",
year = "2017",
abstract = "Аутор узима у разматрање једнотомни Речник српскога језика
(РСЈ) у редакцији М. Николића – и проучава начин на који је у њему
третирана грађа глагола на -(ј)ети, одн. -ити. У питању су глаголи
типа ‘б(иј)елити’ према ‘б(иј)ел(/љ)ети’, дакле фактивних према каузативнима, како их Маретић (1963: 402) назива.1 Норма у неким случајевима није једнозначна, па постоји низ дублетних форми, а у другима се одлука креће према -ити или према -(ј)ети. Интересантно је како на тај проблем гледа сам М. Николић, тј. каква решења даје у на-
веденом приручнику, чији је главни уредник., This paper deals with the Serbian Language Dictionary (Nikolić
2007) – and the way in which the verbs were treated at -eti/-jeti and -iti.
These are the facts of the verbs against the causative, as Maretić (1963:
402) calls them. Norm in some cases is not unambiguous, so there are a
number of doublet forms, and in other verbs the decision moves towards
-iti or according to -jeti.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Опште и нормативне особености неких глагола на -(ј)ети, одн. -ити према Речнику српскога језика под редакцијом М. Николића, General and Normative Personality of some Verbatives -(j)eti, Related -iti According to ’Dictionary of Serbian Language’ in the Editorial Board m. Nikolic",
pages = "77-92",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7435"
}

Јовановић Симић, Ј. Р.. (2017). Опште и нормативне особености неких глагола на -(ј)ети, одн. -ити према Речнику српскога језика под редакцијом М. Николића. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 77-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7435

Јовановић Симић ЈР. Опште и нормативне особености неких глагола на -(ј)ети, одн. -ити према Речнику српскога језика под редакцијом М. Николића. in Наш језик. 2017;48(3-4):77-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7435 .

Јовановић Симић, Јелена Р., "Опште и нормативне особености неких глагола на -(ј)ети, одн. -ити према Речнику српскога језика под редакцијом М. Николића" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):77-92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7435 .

TY  - JOUR
AU  - Ломпар, Весна Ј.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7436
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Библиографија радова проф. Мирослава Николића
SP  - 1
EP  - 8
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7436
ER  - 

@article{
author = "Ломпар, Весна Ј.",
year = "2017",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Библиографија радова проф. Мирослава Николића",
pages = "1-8",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7436"
}

Ломпар, В. Ј.. (2017). Библиографија радова проф. Мирослава Николића. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 1-8.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7436

Ломпар ВЈ. Библиографија радова проф. Мирослава Николића. in Наш језик. 2017;48(3-4):1-8.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7436 .

Ломпар, Весна Ј., "Библиографија радова проф. Мирослава Николића" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):1-8,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7436 .

TY  - JOUR
AU  - Томић Анић, Дина П.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7448
AB  - У раду се разматра питање да ли градивне именице у својим
множинским облицима остају градивне или их тада треба посматрати
као заједничке, како се помиње у литератури. Посебно се коментаришу значења множинских облика градивних именица. Последично се
проблематизује сврставање градивних међу именице које су singularia
tantum.
AB  - В работе рассматривается вопрос остаются ли вещественные
существительные в своих множественных формах вещественными
или тогда их следует рассматривать как нарицателные, как приводится в первом томе Современного сербскохорватского языка (Савремени српскохрватски језик) М. Стевановича. Множественные формы
вещественного существительного различаются значением от множественных форм нарицательного существительного. Они, как правило,
имеют значение или группы разнообразных видов материи, обозначенной вещественным существительным, или группы взвешенных
количеств этой материи.
В результате наблюдений, изложенных в работе, мы можем
сказать, что каждое вещественное существительное потенциально
имеет множественное число (1) если различение видов материи, которую обозначает релевантно для участников коммуникации (в конкретной речевой ситуации) или (2) если с ней связан некоторый конвенционализованный партикуляризатор, который в данной речевой
ситуации можно опустить без уменьшения информативности высказывания. Более объемистое исследование корпуса покажет следует
ли пересмотреть место вещественных существительных в рамках существительных, обозначенных как singularia tantum, т.е. необыкновенно ли на самом деле (и в какой степени) множественное число вещественных существительных или речь идет о потенциале каждого
вещественного существительного развивать свою полисемантическую структуру такими видами метонимии.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Значења множинских облика градивних именица
T1  - Значения множественных форм вещественных существительных
SP  - 217
EP  - 228
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7448
ER  - 

@article{
author = "Томић Анић, Дина П.",
year = "2017",
abstract = "У раду се разматра питање да ли градивне именице у својим
множинским облицима остају градивне или их тада треба посматрати
као заједничке, како се помиње у литератури. Посебно се коментаришу значења множинских облика градивних именица. Последично се
проблематизује сврставање градивних међу именице које су singularia
tantum., В работе рассматривается вопрос остаются ли вещественные
существительные в своих множественных формах вещественными
или тогда их следует рассматривать как нарицателные, как приводится в первом томе Современного сербскохорватского языка (Савремени српскохрватски језик) М. Стевановича. Множественные формы
вещественного существительного различаются значением от множественных форм нарицательного существительного. Они, как правило,
имеют значение или группы разнообразных видов материи, обозначенной вещественным существительным, или группы взвешенных
количеств этой материи.
В результате наблюдений, изложенных в работе, мы можем
сказать, что каждое вещественное существительное потенциально
имеет множественное число (1) если различение видов материи, которую обозначает релевантно для участников коммуникации (в конкретной речевой ситуации) или (2) если с ней связан некоторый конвенционализованный партикуляризатор, который в данной речевой
ситуации можно опустить без уменьшения информативности высказывания. Более объемистое исследование корпуса покажет следует
ли пересмотреть место вещественных существительных в рамках существительных, обозначенных как singularia tantum, т.е. необыкновенно ли на самом деле (и в какой степени) множественное число вещественных существительных или речь идет о потенциале каждого
вещественного существительного развивать свою полисемантическую структуру такими видами метонимии.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Значења множинских облика градивних именица, Значения множественных форм вещественных существительных",
pages = "217-228",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7448"
}

Томић Анић, Д. П.. (2017). Значења множинских облика градивних именица. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 217-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7448

Томић Анић ДП. Значења множинских облика градивних именица. in Наш језик. 2017;48(3-4):217-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7448 .

Томић Анић, Дина П., "Значења множинских облика градивних именица" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):217-228,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7448 .

TY  - CONF
AU  - Брборић, Вељко Ж.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9423
AB  - У раду се говори о правописној терминологији код Срба у прошлости и
садашњости у науци и настави. Наиме, наши правописи и правописни прируч-
ници нису били уједначени у прошлости када је посреди правописна термино-
логија, па и данас постоји извесна неуједначеност, будући да се неки термини
још нису усталили. Нужно је да се види прошлост и садашњост српске право-
писне терминологије, јер ће то помоћи да њена будућност буде сређенија и са
мање лоших решења. Правописна терминологија у настави преузима се из ва-
жећег правописа и релевантних правописних приручника. Рад доноси предлог
основних правописних термина и сматрамо да су они основа за даљи рад на
овом питању.
AB  - В работе говорится о сербской орфографической терминологии в науке и преподава-
нии – в прошлом и в настоящее время. Наша орфографическая терминология и далее остается
во многом неединообразной, поскольку некоторые термины не стали устойчивыми. Здесь мы при-
водим орфографическую терминологию в прошлом и настоящем, т.к. это поможет будущему
упорядочиванию сербской орфографической терминологии и уменьшению числа нежелатель-
ных решений. Орфографическая терминология в процессе обучения берется из действующей
системы правописания и релевантных орфографических справочников. В работе предложе-
ны основные орфографические термины, что мы рассматриваем как основу для дальнейшей
работы по данному вопросу.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Словенска терминологија данас
T1  - Српска правописна терминологија данас – у науци и настави
SP  - 187
EP  - 196
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9423
ER  - 

@conference{
author = "Брборић, Вељко Ж.",
year = "2017",
abstract = "У раду се говори о правописној терминологији код Срба у прошлости и
садашњости у науци и настави. Наиме, наши правописи и правописни прируч-
ници нису били уједначени у прошлости када је посреди правописна термино-
логија, па и данас постоји извесна неуједначеност, будући да се неки термини
још нису усталили. Нужно је да се види прошлост и садашњост српске право-
писне терминологије, јер ће то помоћи да њена будућност буде сређенија и са
мање лоших решења. Правописна терминологија у настави преузима се из ва-
жећег правописа и релевантних правописних приручника. Рад доноси предлог
основних правописних термина и сматрамо да су они основа за даљи рад на
овом питању., В работе говорится о сербской орфографической терминологии в науке и преподава-
нии – в прошлом и в настоящее время. Наша орфографическая терминология и далее остается
во многом неединообразной, поскольку некоторые термины не стали устойчивыми. Здесь мы при-
водим орфографическую терминологию в прошлом и настоящем, т.к. это поможет будущему
упорядочиванию сербской орфографической терминологии и уменьшению числа нежелатель-
ных решений. Орфографическая терминология в процессе обучения берется из действующей
системы правописания и релевантных орфографических справочников. В работе предложе-
ны основные орфографические термины, что мы рассматриваем как основу для дальнейшей
работы по данному вопросу.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
title = "Српска правописна терминологија данас – у науци и настави",
pages = "187-196",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9423"
}

Брборић, В. Ж.. (2017). Српска правописна терминологија данас – у науци и настави. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 187-196.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9423

Брборић ВЖ. Српска правописна терминологија данас – у науци и настави. in Словенска терминологија данас. 2017;:187-196.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9423 .

Брборић, Вељко Ж., "Српска правописна терминологија данас – у науци и настави" in Словенска терминологија данас (2017):187-196,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9423 .

TY  - CONF
AU  - Милановић, Александар М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9433
AB  - У раду се анализирају теоријско-методолошке поставке развитка и ста-
билизације српске терминологије које је поставио Лаза Костић, као и конкретни
резултати у виду понуђених правних и филолошких термина. Сходно језичкој
ситуацији код Срба у другој половини 19. века, Костић одбацује актуелне сла-
венизме руског и рускословенског порекла, оживљавајући истовремено само
ретке архаичне српскословенизме. Напоредо са овим процесом Костић гради и
неологизме у духу народног језика, трудећи се да обезбеди њихову системност
кроз селекцију типа творбе (извођење), творбених модела и творбених морфема
(пре свега карактеристичних суфикса) који су већ имали одређену традицију у
изградњи термина.
AB  - В работе анализируются теоретико-методологические подходы к развитию и стабили-
зации сербской терминологии, заложенные Лазой Костичем, а также конкретные результаты
его деятельности в виде предложенных правовых и филологических терминов. Исходя из
языковой ситуации у сербов во второй половине XIX века, Костич отказывается от актуаль-
ных славянизмов русского и русско-славянского происхождения, одновременно возрождая
только редкие архаичные сербославянизмы. Параллельно с данным процессом Костич образу-
ет и неологизмы в духе народного языка, стремясь обеспечить их системность путем выбора
словообразовательного типа (деривация), словообразовательных моделей и словообразова-
тельных морфем (прежде всего характерных суффиксов), уже имевших определенную тра-
дицию использования при образовании терминов.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Словенска терминологија данас
T1  - Развој српске терминолошке мисли у 19. веку: допринос Лазе Костића
SP  - 317
EP  - 330
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9433
ER  - 

@conference{
author = "Милановић, Александар М.",
year = "2017",
abstract = "У раду се анализирају теоријско-методолошке поставке развитка и ста-
билизације српске терминологије које је поставио Лаза Костић, као и конкретни
резултати у виду понуђених правних и филолошких термина. Сходно језичкој
ситуацији код Срба у другој половини 19. века, Костић одбацује актуелне сла-
венизме руског и рускословенског порекла, оживљавајући истовремено само
ретке архаичне српскословенизме. Напоредо са овим процесом Костић гради и
неологизме у духу народног језика, трудећи се да обезбеди њихову системност
кроз селекцију типа творбе (извођење), творбених модела и творбених морфема
(пре свега карактеристичних суфикса) који су већ имали одређену традицију у
изградњи термина., В работе анализируются теоретико-методологические подходы к развитию и стабили-
зации сербской терминологии, заложенные Лазой Костичем, а также конкретные результаты
его деятельности в виде предложенных правовых и филологических терминов. Исходя из
языковой ситуации у сербов во второй половине XIX века, Костич отказывается от актуаль-
ных славянизмов русского и русско-славянского происхождения, одновременно возрождая
только редкие архаичные сербославянизмы. Параллельно с данным процессом Костич образу-
ет и неологизмы в духе народного языка, стремясь обеспечить их системность путем выбора
словообразовательного типа (деривация), словообразовательных моделей и словообразова-
тельных морфем (прежде всего характерных суффиксов), уже имевших определенную тра-
дицию использования при образовании терминов.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
title = "Развој српске терминолошке мисли у 19. веку: допринос Лазе Костића",
pages = "317-330",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9433"
}

Милановић, А. М.. (2017). Развој српске терминолошке мисли у 19. веку: допринос Лазе Костића. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 317-330.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9433

Милановић АМ. Развој српске терминолошке мисли у 19. веку: допринос Лазе Костића. in Словенска терминологија данас. 2017;:317-330.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9433 .

Милановић, Александар М., "Развој српске терминолошке мисли у 19. веку: допринос Лазе Костића" in Словенска терминологија данас (2017):317-330,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9433 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић Симић, Јелена
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7487
AB  - Термин „пређашња времена“ код старијих граматичара употребљавао се за аорист и имперфекат, који се данас ни терминолошки ни
теоријски не издвајају из комплекса претериталних облика. ’Пређашњост’, међутим, ипак представља посебну категорију, јер по нечему
припада општем појму претериталности, а по нечему се опет издваја
из ње. У граматичкој традицији чак се о томе на неки начин и расправља, па је потребно навести нека мишљења, након чега ћемо извести
потребне закључке. О аористу и имперфекту постоји опсежна литература, чији би преглед захтевао много шири простор од онога који запрема један часописни чланак, а чини нам се да не би отварао јаснији
увид у природу два глаголска облика о којима желимо повести расправу. Зато смо се ми засад ограничили на учења старијих синтаксичара сербокроатиста, као и на закључке који отуда проистичу и који
нам се чине да погађају суштину ’пређашњости’.
AB  - В данной статье рассматриваются позиция Стевановича и некоторые более старые понимания о 'прошедших временах', в которых
замечаются определенные существенные элементы для изучения
природы аориста и имперфекта. В первую очередь, имеем в виду
мнение, что эти формы могут обозначать 'настоящее', а потом внимание уделяется различиям, отмеченным Стевановичем между 'периодом' и 'моментом' речи. В результате нашего анализа и толкования
сформировалось более ясное представление об аористе и имперфекте
в сербском языке. 'Прошлое', следовательно, все-таки представляет
собой отдельную категорию, так как по некоторым характеристикам
принадлежит общему понятию претеритальности, а по другим оно
обособляется. Оно даже может тем или иным способом расшириться
и на время после речевого акта.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај
T1  - Учение М. Стевановича и старших синтаксистов о «прошедших временах» в сербском языке и их значение
SP  - 19
EP  - 31
VL  - 47
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487
ER  - 

@article{
author = "Јовановић Симић, Јелена",
year = "2016",
abstract = "Термин „пређашња времена“ код старијих граматичара употребљавао се за аорист и имперфекат, који се данас ни терминолошки ни
теоријски не издвајају из комплекса претериталних облика. ’Пређашњост’, међутим, ипак представља посебну категорију, јер по нечему
припада општем појму претериталности, а по нечему се опет издваја
из ње. У граматичкој традицији чак се о томе на неки начин и расправља, па је потребно навести нека мишљења, након чега ћемо извести
потребне закључке. О аористу и имперфекту постоји опсежна литература, чији би преглед захтевао много шири простор од онога који запрема један часописни чланак, а чини нам се да не би отварао јаснији
увид у природу два глаголска облика о којима желимо повести расправу. Зато смо се ми засад ограничили на учења старијих синтаксичара сербокроатиста, као и на закључке који отуда проистичу и који
нам се чине да погађају суштину ’пређашњости’., В данной статье рассматриваются позиция Стевановича и некоторые более старые понимания о 'прошедших временах', в которых
замечаются определенные существенные элементы для изучения
природы аориста и имперфекта. В первую очередь, имеем в виду
мнение, что эти формы могут обозначать 'настоящее', а потом внимание уделяется различиям, отмеченным Стевановичем между 'периодом' и 'моментом' речи. В результате нашего анализа и толкования
сформировалось более ясное представление об аористе и имперфекте
в сербском языке. 'Прошлое', следовательно, все-таки представляет
собой отдельную категорию, так как по некоторым характеристикам
принадлежит общему понятию претеритальности, а по другим оно
обособляется. Оно даже может тем или иным способом расшириться
и на время после речевого акта.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај, Учение М. Стевановича и старших синтаксистов о «прошедших временах» в сербском языке и их значение",
pages = "19-31",
volume = "47",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487"
}

Јовановић Симић, Ј.. (2016). Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 47(1-2), 19-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487

Јовановић Симић Ј. Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај. in Наш језик. 2016;47(1-2):19-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487 .

Јовановић Симић, Јелена, "Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај" in Наш језик, 47, no. 1-2 (2016):19-31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић Симић, Јелена Р.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7496
AB  - Аутор у раду утврђује да индиректни говор подразумева пренос
извесних семантичких ингеренција са зависног на управни глагол, и
употребу конјунктива у зависној – као облика тамо где постоји, а као
синтаксичког значења тамо где нема могућности за његовим посебним обележавањем. Облик са тако увећаним ингеренцијама називамо
трансјунктивом. Цитатив је трећи термин који овде употребљавамо, а њиме означавамо аутономне облике у конструкцијама директног говора, које задржавају сопствене ингеренције и не ослањају се
једна на другу. Ипак, како се цитатив не разликује од облика ’индикације’ у самосталним реченицама, тако га и терминолошки није потребно издвајати у посебну категорију.
AB  - In the paper, author states that the indirect speech implies the transfer
of certain semantic competencies from the dependent verb to the governing
verb and the use of conjunctive in dependent clause – as a form in
cases in which it exists, and as a syntactic meaning in cases with no possibility
for its particular marking. We name the form with so enlarged competencies
– transjunctive. The citative is the third term, which we use here,
marking the autonomous forms in constructions of direct speech,
which retain their own competencies and do not rest one to another of
them.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О ’конјунктиву’ и ’трансјунктиву’
T1  - On ’Conjunctive’ And ’Transjunctive’
EP  - 16
VL  - 46
IS  - 1-2
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7496
ER  - 

@article{
author = "Јовановић Симић, Јелена Р.",
year = "2015",
abstract = "Аутор у раду утврђује да индиректни говор подразумева пренос
извесних семантичких ингеренција са зависног на управни глагол, и
употребу конјунктива у зависној – као облика тамо где постоји, а као
синтаксичког значења тамо где нема могућности за његовим посебним обележавањем. Облик са тако увећаним ингеренцијама називамо
трансјунктивом. Цитатив је трећи термин који овде употребљавамо, а њиме означавамо аутономне облике у конструкцијама директног говора, које задржавају сопствене ингеренције и не ослањају се
једна на другу. Ипак, како се цитатив не разликује од облика ’индикације’ у самосталним реченицама, тако га и терминолошки није потребно издвајати у посебну категорију., In the paper, author states that the indirect speech implies the transfer
of certain semantic competencies from the dependent verb to the governing
verb and the use of conjunctive in dependent clause – as a form in
cases in which it exists, and as a syntactic meaning in cases with no possibility
for its particular marking. We name the form with so enlarged competencies
– transjunctive. The citative is the third term, which we use here,
marking the autonomous forms in constructions of direct speech,
which retain their own competencies and do not rest one to another of
them.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О ’конјунктиву’ и ’трансјунктиву’, On ’Conjunctive’ And ’Transjunctive’",
pages = "16",
volume = "46",
number = "1-2, 1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7496"
}

Јовановић Симић, Ј. Р.. (2015). О ’конјунктиву’ и ’трансјунктиву’. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 46(1-2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7496

Јовановић Симић ЈР. О ’конјунктиву’ и ’трансјунктиву’. in Наш језик. 2015;46(1-2):null-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7496 .

Јовановић Симић, Јелена Р., "О ’конјунктиву’ и ’трансјунктиву’" in Наш језик, 46, no. 1-2 (2015),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7496 .

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7502
AB  - Рад је настао поводом обележавања стогодишњице од смрти Стојана Новаковића. Посвећен је његовом доприносу србистици и лингвистици. Одређује се Новаковићево место у српској лингвистици,
описује се његов однос према учитељу Ђури Даничићу и ученицима
и наследницима Љубомиру Стојановићу и Александру Белићу, скреће
се пажња на његова најзначајнија дела и иницијативе, износи се неколико оцена Александра Белића о њему, упућује се на нека граматичка
решења другачија од данас општеприхваћених и на терминологију
коју је користио.
AB  - This paper is dedicated to Stojan Novakovic and his contribution to
Serbian linguistics and linguistics in general. The paper writes of his legacy to Serbian linguistics, describes his relationship with his teacher
Đura Daničić, relationship with his students and with his successors,
Ljubomir Stojanovic and Aleksandar Belic. The attention is drawn to his
most important works and initiatives. Also, Aleksandar Belic’s opinion
about him is mentioned, and a special attention is drawn to terminology he
had used and to some grammatical solutions he had offered, different from
today’s generally accepted ones. This paper was written on the occasion
of the centenary of the death of Stojan Novakovic.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Стојан Новаковић као лингвиста
T1  - Stojan Novakovic as a Linguist
SP  - 1
EP  - 9
VL  - 46
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502
ER  - 

@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2015",
abstract = "Рад је настао поводом обележавања стогодишњице од смрти Стојана Новаковића. Посвећен је његовом доприносу србистици и лингвистици. Одређује се Новаковићево место у српској лингвистици,
описује се његов однос према учитељу Ђури Даничићу и ученицима
и наследницима Љубомиру Стојановићу и Александру Белићу, скреће
се пажња на његова најзначајнија дела и иницијативе, износи се неколико оцена Александра Белића о њему, упућује се на нека граматичка
решења другачија од данас општеприхваћених и на терминологију
коју је користио., This paper is dedicated to Stojan Novakovic and his contribution to
Serbian linguistics and linguistics in general. The paper writes of his legacy to Serbian linguistics, describes his relationship with his teacher
Đura Daničić, relationship with his students and with his successors,
Ljubomir Stojanovic and Aleksandar Belic. The attention is drawn to his
most important works and initiatives. Also, Aleksandar Belic’s opinion
about him is mentioned, and a special attention is drawn to terminology he
had used and to some grammatical solutions he had offered, different from
today’s generally accepted ones. This paper was written on the occasion
of the centenary of the death of Stojan Novakovic.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Стојан Новаковић као лингвиста, Stojan Novakovic as a Linguist",
pages = "1-9",
volume = "46",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502"
}

Драгићевић, Р. М.. (2015). Стојан Новаковић као лингвиста. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 46(3-4), 1-9.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502

Драгићевић РМ. Стојан Новаковић као лингвиста. in Наш језик. 2015;46(3-4):1-9.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502 .

Драгићевић, Рајна М., "Стојан Новаковић као лингвиста" in Наш језик, 46, no. 3-4 (2015):1-9,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502 .

TY  - JOUR
AU  - Санковић, Никола
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16364
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Научни састанак слависта у Вукове дане 42/3
SP  - 121
EP  - 127
VL  - 45
IS  - 1‒2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16364
ER  - 

@article{
author = "Санковић, Никола",
year = "2014",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Научни састанак слависта у Вукове дане 42/3",
pages = "121-127",
volume = "45",
number = "1‒2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16364"
}

Санковић, Н.. (2014). Научни састанак слависта у Вукове дане 42/3. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 45(1‒2), 121-127.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16364

Санковић Н. Научни састанак слависта у Вукове дане 42/3. in Наш језик. 2014;45(1‒2):121-127.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16364 .

Санковић, Никола, "Научни састанак слависта у Вукове дане 42/3" in Наш језик, 45, no. 1‒2 (2014):121-127,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16364 .

TY  - JOUR
AU  - Симић, Радоје
AU  - Јовановић Симић, Јелена
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7521
AB  - У раду је реч о неким посебностима у употреби локатива као падежа
места на којем се дешава што (и инструментала с предлозима и значењем
’мировања’) – у поређењу са акузативом места. Аутори налазе да је гранична линија између ова два значењска поља теоријски врло јасна, али практично је доста нестабилна, тако да се на обе стране јављају извесне појаве
које напомињу прекорачење граничне линије.
AB  - В предлагаемой работе авторами рассматриваются некоторые особенности употребления падежей в языке Вука Стефановича Караджича. Речь идет о локативе, падеже места, на котором что-либо происходит (а также о творительном
падеже с предлогами и значением ’покоя’) – они, по сравнению с аккузативом
места, проявляют некоторые особенности достойные внимания. Авторы считают, что смежная линия между этими двумя семантическими полями теоретически яано определена, однако практически она довольно нестабильна, и в результате получаестя, что на обеих сторонах встречаются некоторые явления, указывающие на превышение пограничной линии.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О употреби локалног акузатива, одн. локатива и инструментала у Вуковом језику
T1  - К вопросу об употреблении локального аккузатива, также локатива и инструментального падежа в языке Вука Караджича
SP  - 3
EP  - 16
VL  - 45
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7521
ER  - 

@article{
author = "Симић, Радоје and Јовановић Симић, Јелена",
year = "2014",
abstract = "У раду је реч о неким посебностима у употреби локатива као падежа
места на којем се дешава што (и инструментала с предлозима и значењем
’мировања’) – у поређењу са акузативом места. Аутори налазе да је гранична линија између ова два значењска поља теоријски врло јасна, али практично је доста нестабилна, тако да се на обе стране јављају извесне појаве
које напомињу прекорачење граничне линије., В предлагаемой работе авторами рассматриваются некоторые особенности употребления падежей в языке Вука Стефановича Караджича. Речь идет о локативе, падеже места, на котором что-либо происходит (а также о творительном
падеже с предлогами и значением ’покоя’) – они, по сравнению с аккузативом
места, проявляют некоторые особенности достойные внимания. Авторы считают, что смежная линия между этими двумя семантическими полями теоретически яано определена, однако практически она довольно нестабильна, и в результате получаестя, что на обеих сторонах встречаются некоторые явления, указывающие на превышение пограничной линии.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О употреби локалног акузатива, одн. локатива и инструментала у Вуковом језику, К вопросу об употреблении локального аккузатива, также локатива и инструментального падежа в языке Вука Караджича",
pages = "3-16",
volume = "45",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7521"
}

Симић, Р.,& Јовановић Симић, Ј.. (2014). О употреби локалног акузатива, одн. локатива и инструментала у Вуковом језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 45(1-2), 3-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7521

Симић Р, Јовановић Симић Ј. О употреби локалног акузатива, одн. локатива и инструментала у Вуковом језику. in Наш језик. 2014;45(1-2):3-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7521 .

Симић, Радоје, Јовановић Симић, Јелена, "О употреби локалног акузатива, одн. локатива и инструментала у Вуковом језику" in Наш језик, 45, no. 1-2 (2014):3-16,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7521 .