Serbian Oral Tradition in an Intercultural Code

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178011/RS//

Serbian Oral Tradition in an Intercultural Code (en)
Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду (sr)
Srpsko usmeno stvaralaštvo u interkulturnom kodu (sr_RS)
Authors

Publications

У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву)

Самарџија, Снежана Д.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Самарџија, Снежана Д.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12155
AB  - Међу романима и приповеткама Иве Андрића фолклорно наслеђе је заступљено на више начина. Сходно тематици, често су те 
везе изразите или се уочавају као бледи рефлекс усменог казивања, певања, 
веровања, стила и технике. Најчешће је фолклорни предложак преобликован, 
сагледан из измењеног угла, у неочекиваном контексту. Овом приликом су 
издвојена Андрићева: навођења усмених варијаната и одломака; дескрипција 
контекста импровизације; (ре)конструкција генезе сижеа; деконструкција 
традиционалних форми, модела, ликова и формула. Преплитањем ових поступака Андрић остварује јединствен привид објективног казивања.
AB  - The synthesis is dedicated to seeing the role of oral tradition and folklore 
content in Andrić’s novels and stories.  Those relations are sometimes quite 
distinct, expressed in the structure of Andrić’s text, and sometimes can be noted 
as pale reflex of oral narration, singing, belief, style and technique. Dynamic 
relations can be show in several ways: through analysis of motives, models, 
characters, space and time, narrative process or selection of certain oral genres. 
On this occasion, the (conditional) typology of Andrić’s relation towards folk 
literature is shown through examples which are related to: 1) quoting of oral 
versions and fragments; 2) description of context of improvisation; 3) (re)
construction of summary genesis; 4) deconstruction of traditional forms and 
formulas. Andrić often interweaves those processes and establishes unique 
impression of objective narration.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Дело Иве Андрића
T1  - У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву)
T1  - In talking lies salvation : (Andrić’s relation  towards oral art)
SP  - 271
EP  - 286
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155
ER  - 
@conference{
author = "Самарџија, Снежана Д.",
year = "2018",
abstract = "Међу романима и приповеткама Иве Андрића фолклорно наслеђе је заступљено на више начина. Сходно тематици, често су те 
везе изразите или се уочавају као бледи рефлекс усменог казивања, певања, 
веровања, стила и технике. Најчешће је фолклорни предложак преобликован, 
сагледан из измењеног угла, у неочекиваном контексту. Овом приликом су 
издвојена Андрићева: навођења усмених варијаната и одломака; дескрипција 
контекста импровизације; (ре)конструкција генезе сижеа; деконструкција 
традиционалних форми, модела, ликова и формула. Преплитањем ових поступака Андрић остварује јединствен привид објективног казивања., The synthesis is dedicated to seeing the role of oral tradition and folklore 
content in Andrić’s novels and stories.  Those relations are sometimes quite 
distinct, expressed in the structure of Andrić’s text, and sometimes can be noted 
as pale reflex of oral narration, singing, belief, style and technique. Dynamic 
relations can be show in several ways: through analysis of motives, models, 
characters, space and time, narrative process or selection of certain oral genres. 
On this occasion, the (conditional) typology of Andrić’s relation towards folk 
literature is shown through examples which are related to: 1) quoting of oral 
versions and fragments; 2) description of context of improvisation; 3) (re)
construction of summary genesis; 4) deconstruction of traditional forms and 
formulas. Andrić often interweaves those processes and establishes unique 
impression of objective narration.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Дело Иве Андрића",
title = "У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву), In talking lies salvation : (Andrić’s relation  towards oral art)",
pages = "271-286",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155"
}
Самарџија, С. Д.. (2018). У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву). in Дело Иве Андрића
Београд : Српска академија наука и уметности., 271-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155
Самарџија СД. У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву). in Дело Иве Андрића. 2018;:271-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155 .
Самарџија, Снежана Д., "У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву)" in Дело Иве Андрића (2018):271-286,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155 .

Има ли основа да се за Aндрићево приповедање веже термин формулативност?

Делић, Лидија Д.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Делић, Лидија Д.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12154
AB  - У раду се прати како се лепота, као „највећа од свих 
варки човекових“ (Андрић), и детаљи из сфере нестварног и имагинарног атрибуирају и концептуализују у Андрићевом роману Омерпаша Латас, који 
је, у недостатку претраживе електронске базе Андрићевог прозног опуса, 
послужио као „студија случаја“. Теоријску платформу нуди идеја о 
концептуалној метафори, која није реторичко средство, већ тип мишљења 
заснован на повезивању различитих домена стварности и перцепције. У том 
кључу, Андрићево приказивање и атрибуирање лепоте (сјај, светлост) кореспондира с античким естетикама и упућује на њену чулну основу. Чулна 
компонента лепоте (отеловљеност у телу/материји) место је „спотицања“ у 
Андрићевој поетици, због чега он конципира крајње особену јунакињу „које 
нема“ (Јелена). Сем у опису женске лепоте, у роману Омерпаша Латас
сјај и светлост везују се и за пределе, војску, оружје, поглед, речи и сл. и 
упућују на химеричност шире (привиђење, занесеност, илузија, зачараност, 
извештаченост, лаж, лудило итд.). На дубљим структурним равнима они су 
корелати мраку и тами, што статистички верификују формулативни склопови у Андрићевој прози, као и коментари приповедача („увек исти диптих 
чије једно крило носи светлу и радосну слику, а друго тамну, безнадну, док 
се не склопе оба крила диптиха као даске на поклопцу мртвачког ковчега“).
AB  - The paper analyses how the beauty, as “the greatest of all human 
delusions” (Andrić), and details from the sphere of unreal and imaginary are 
attributed and conceptualized in Andrić’s novel Omerpaša Latas, which, in 
the absence of a searchable electronic database of Andrićʼs prose, served as 
“case study”. Idea of conceptual metaphor, which is not a rhetorical figure, 
but a type of thinking that links different domains of reality and perception, 
offered the theoretical platform. In that key, Andricʼs attribution of beauty 
(shine, light) corresponds with ancient aesthetics and points to its sensory 
basis. The sensual component of beauty (beauty is embodied in matter) is, 
however, the place of “stumbling” in Andrićʼs prose, which is the reason 
why he conceives an extremely type of heroine (Jelena, “the woman that 
doesnʼt exists”). Besides the description of womenʼs beauty, shine and light 
are associated with landscapes, armies, weapons, eyes, words, etc., and point 
to the chimeric wider (visions, illusions, entchantment, lies, madness). On 
deeper structural levels, they correlate with darkness, which statistically 
verify formulae in Andrićʼs prose, as well as narratorʼs comments (“always 
the same diptych with one wing bearing a light and joyful image, and another 
dark, hopeless, until both wings clasp as boards on the lid of a dead chest”).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Дело Иве Андрића
T1  - Има ли основа да се за Aндрићево приповедање веже термин формулативност?
T1  - Is there any basis to associate the term formularity with Ivo Andrić’s narration?
SP  - 259
EP  - 269
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12154
ER  - 
@conference{
author = "Делић, Лидија Д.",
year = "2018",
abstract = "У раду се прати како се лепота, као „највећа од свих 
варки човекових“ (Андрић), и детаљи из сфере нестварног и имагинарног атрибуирају и концептуализују у Андрићевом роману Омерпаша Латас, који 
је, у недостатку претраживе електронске базе Андрићевог прозног опуса, 
послужио као „студија случаја“. Теоријску платформу нуди идеја о 
концептуалној метафори, која није реторичко средство, већ тип мишљења 
заснован на повезивању различитих домена стварности и перцепције. У том 
кључу, Андрићево приказивање и атрибуирање лепоте (сјај, светлост) кореспондира с античким естетикама и упућује на њену чулну основу. Чулна 
компонента лепоте (отеловљеност у телу/материји) место је „спотицања“ у 
Андрићевој поетици, због чега он конципира крајње особену јунакињу „које 
нема“ (Јелена). Сем у опису женске лепоте, у роману Омерпаша Латас
сјај и светлост везују се и за пределе, војску, оружје, поглед, речи и сл. и 
упућују на химеричност шире (привиђење, занесеност, илузија, зачараност, 
извештаченост, лаж, лудило итд.). На дубљим структурним равнима они су 
корелати мраку и тами, што статистички верификују формулативни склопови у Андрићевој прози, као и коментари приповедача („увек исти диптих 
чије једно крило носи светлу и радосну слику, а друго тамну, безнадну, док 
се не склопе оба крила диптиха као даске на поклопцу мртвачког ковчега“)., The paper analyses how the beauty, as “the greatest of all human 
delusions” (Andrić), and details from the sphere of unreal and imaginary are 
attributed and conceptualized in Andrić’s novel Omerpaša Latas, which, in 
the absence of a searchable electronic database of Andrićʼs prose, served as 
“case study”. Idea of conceptual metaphor, which is not a rhetorical figure, 
but a type of thinking that links different domains of reality and perception, 
offered the theoretical platform. In that key, Andricʼs attribution of beauty 
(shine, light) corresponds with ancient aesthetics and points to its sensory 
basis. The sensual component of beauty (beauty is embodied in matter) is, 
however, the place of “stumbling” in Andrićʼs prose, which is the reason 
why he conceives an extremely type of heroine (Jelena, “the woman that 
doesnʼt exists”). Besides the description of womenʼs beauty, shine and light 
are associated with landscapes, armies, weapons, eyes, words, etc., and point 
to the chimeric wider (visions, illusions, entchantment, lies, madness). On 
deeper structural levels, they correlate with darkness, which statistically 
verify formulae in Andrićʼs prose, as well as narratorʼs comments (“always 
the same diptych with one wing bearing a light and joyful image, and another 
dark, hopeless, until both wings clasp as boards on the lid of a dead chest”).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Дело Иве Андрића",
title = "Има ли основа да се за Aндрићево приповедање веже термин формулативност?, Is there any basis to associate the term formularity with Ivo Andrić’s narration?",
pages = "259-269",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12154"
}
Делић, Л. Д.. (2018). Има ли основа да се за Aндрићево приповедање веже термин формулативност?. in Дело Иве Андрића
Београд : Српска академија наука и уметности., 259-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12154
Делић ЛД. Има ли основа да се за Aндрићево приповедање веже термин формулативност?. in Дело Иве Андрића. 2018;:259-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12154 .
Делић, Лидија Д., "Има ли основа да се за Aндрићево приповедање веже термин формулативност?" in Дело Иве Андрића (2018):259-269,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12154 .

Фолклорна подлога ликова Андрићевих приповедака

Петковић, Данијела

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Петковић, Данијела
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12152
AB  - Многи Андрићеви ликови једним својим делом укорењени су у традиционалну културу и изграђени према узусима усмених 
жанрова, па преузимају црте ликова из народне епске и лирске поезије, 
бајки, предања, или се ослањају на обрасце кратких говорних облика и обредно-обичајне праксе. Овај рад настоји да открије те запретене фолклорне 
трагове у ликовима Андрићевих приповедака, да препозна шаблоне усмених 
жанрова у поступцима актера, низу ситуација у којима се налазе, поимању 
себе и других и менталитету средине. Фолклорни подтекст указује на неке 
Андрићеве приповедачке поступке и елементе његове поетике, у којој прича 
и причање имају важно место.
AB  - Many of Andrić’s characters are rooted in traditional culture and 
created in accordance with the principles of oral genres. They take on some 
characteristics of the characters of oral epics, lyric poetry, fairy tales, biliefs, or 
rely on patterns of short oral forms and ritual-customary practices. The folklore 
elements of Andrić’s characters show the complexity of Andrić’s narrative 
strategies, activating archetypal matrices, realistic images, psychological 
projections and symbolic meanings, at the same time. Andrić destroys patterns 
of folklore genres and degrades traditional heroes, but in the end of the story 
he rehabilitates characters to a certain extent by double symbolic point, or 
by sheding light on them from different perspectives. The second aspect of 
Andrić’s creative relation to folklore is manifested through the characters of 
oral narrators, whose narratives and techniques of oral narration reach the 
level of an ideal model. In this way we discover the elements of Andrić’s 
poetics, in which the story and narration play an important role.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Дело Иве Андрића
T1  - Фолклорна подлога ликова Андрићевих приповедака
T1  - The folklore base of the characters in Andrić’s stories
SP  - 225
EP  - 239
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12152
ER  - 
@conference{
author = "Петковић, Данијела",
year = "2018",
abstract = "Многи Андрићеви ликови једним својим делом укорењени су у традиционалну културу и изграђени према узусима усмених 
жанрова, па преузимају црте ликова из народне епске и лирске поезије, 
бајки, предања, или се ослањају на обрасце кратких говорних облика и обредно-обичајне праксе. Овај рад настоји да открије те запретене фолклорне 
трагове у ликовима Андрићевих приповедака, да препозна шаблоне усмених 
жанрова у поступцима актера, низу ситуација у којима се налазе, поимању 
себе и других и менталитету средине. Фолклорни подтекст указује на неке 
Андрићеве приповедачке поступке и елементе његове поетике, у којој прича 
и причање имају важно место., Many of Andrić’s characters are rooted in traditional culture and 
created in accordance with the principles of oral genres. They take on some 
characteristics of the characters of oral epics, lyric poetry, fairy tales, biliefs, or 
rely on patterns of short oral forms and ritual-customary practices. The folklore 
elements of Andrić’s characters show the complexity of Andrić’s narrative 
strategies, activating archetypal matrices, realistic images, psychological 
projections and symbolic meanings, at the same time. Andrić destroys patterns 
of folklore genres and degrades traditional heroes, but in the end of the story 
he rehabilitates characters to a certain extent by double symbolic point, or 
by sheding light on them from different perspectives. The second aspect of 
Andrić’s creative relation to folklore is manifested through the characters of 
oral narrators, whose narratives and techniques of oral narration reach the 
level of an ideal model. In this way we discover the elements of Andrić’s 
poetics, in which the story and narration play an important role.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Дело Иве Андрића",
title = "Фолклорна подлога ликова Андрићевих приповедака, The folklore base of the characters in Andrić’s stories",
pages = "225-239",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12152"
}
Петковић, Д.. (2018). Фолклорна подлога ликова Андрићевих приповедака. in Дело Иве Андрића
Београд : Српска академија наука и уметности., 225-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12152
Петковић Д. Фолклорна подлога ликова Андрићевих приповедака. in Дело Иве Андрића. 2018;:225-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12152 .
Петковић, Данијела, "Фолклорна подлога ликова Андрићевих приповедака" in Дело Иве Андрића (2018):225-239,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12152 .

Фолклорни жанрови у казивачко-мемоарској литератури о Првом српском устанку у Гласнику Друштва српске словесности

Златковић, Бранко Р.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Златковић, Бранко Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3397
AB  - У раду се истражују и анализирају жанрови усмене
књижевности као основне компоненте казивачко-мемоарских штива о Првом српском устанку (1804–1813) објављиваних у Гласнику Друштва српске
словесности. У устаничким казивањима, која не припадају писаној традицији, историјско искуство транспоновало се и уопштило се у систем усмених
књижевних облика – у предања, анегдоте, пословице и приче из живота.
AB  - The paper explores and analyzes the genres of oral literature as the main component of narrative-memoir read concerning the First Serbian Uprising (1804–1813), which were published in the Glasnik of Society of Serbian Letters. In the revolutionary narration, which doesn’t belong to written tradition, historical experience was transferred and embedded in
the system of oral literary genres – tradition, anecdotes, proverbs and life chronicles.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Књижевност и језик у Друштву српске словесности
T1  - Фолклорни жанрови у казивачко-мемоарској литератури о Првом српском устанку у Гласнику Друштва српске словесности
T1  - Folklore genres in narrative-memoir literature about the First Serbian Uprising in the Glasnik of Society of Serbian Letters
SP  - [185]
EP  - 195
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3397
ER  - 
@conference{
author = "Златковић, Бранко Р.",
year = "2017",
abstract = "У раду се истражују и анализирају жанрови усмене
књижевности као основне компоненте казивачко-мемоарских штива о Првом српском устанку (1804–1813) објављиваних у Гласнику Друштва српске
словесности. У устаничким казивањима, која не припадају писаној традицији, историјско искуство транспоновало се и уопштило се у систем усмених
књижевних облика – у предања, анегдоте, пословице и приче из живота., The paper explores and analyzes the genres of oral literature as the main component of narrative-memoir read concerning the First Serbian Uprising (1804–1813), which were published in the Glasnik of Society of Serbian Letters. In the revolutionary narration, which doesn’t belong to written tradition, historical experience was transferred and embedded in
the system of oral literary genres – tradition, anecdotes, proverbs and life chronicles.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Књижевност и језик у Друштву српске словесности",
title = "Фолклорни жанрови у казивачко-мемоарској литератури о Првом српском устанку у Гласнику Друштва српске словесности, Folklore genres in narrative-memoir literature about the First Serbian Uprising in the Glasnik of Society of Serbian Letters",
pages = "[185]-195",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3397"
}
Златковић, Б. Р.. (2017). Фолклорни жанрови у казивачко-мемоарској литератури о Првом српском устанку у Гласнику Друштва српске словесности. in Књижевност и језик у Друштву српске словесности
Београд : Српска академија наука и уметности., [185]-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3397
Златковић БР. Фолклорни жанрови у казивачко-мемоарској литератури о Првом српском устанку у Гласнику Друштва српске словесности. in Књижевност и језик у Друштву српске словесности. 2017;:[185]-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3397 .
Златковић, Бранко Р., "Фолклорни жанрови у казивачко-мемоарској литератури о Првом српском устанку у Гласнику Друштва српске словесности" in Књижевност и језик у Друштву српске словесности (2017):[185]-195,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3397 .

Певање уз гусле и музичка индустрија: гусларска извођења на првим грамофонским плочамa (1908−1931/2)

Лајић Михајловић, Данка Р.; Ђорђевић Белић, Смиљана Ж.

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Лајић Михајловић, Данка Р.
AU  - Ђорђевић Белић, Смиљана Ж.
PY  - 2016
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2016/1450-98141620199L.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3820
AB  - Полазећи од корпуса грамофонских плоча на 78 обртаја у минути са снимцима гусларских извођења, које су настале у периоду између краја прве (1908)
и почетка четврте деценије двадесетог века (1931/32), ауторке указују на могуће правце истраживања тог културног феномена, опредељујући се овом
приликом за њихово анализирање као текста у култури и актера у традицији.
Грамофонске плоче виде се као наставак традиције „књига за народˮ, али и
као иновација, специфичан медиј са (техничко-технолошким) oграничењима,
са једне стране, и озбиљним (комуникационим) потенцијалом, са друге. Након назнака о историјско-политичком и социо-културном контексту за који је
везано снимање првих плоча у Краљевини СХС, потоњој Краљевини Југославији, пажња се усмерава на грамофонске плоче као културни производ. Кроз
разматрање односа према вербалној и музичкој компоненти извођења забележених на плочама показује се да је овај нови медијум традицију истовремено репрезентовао и преобликовао. Улога плоча у преусмеравању традиције
певања уз гусле разматра се на нивоу репертоара, стила, статуса извођача, а
указује се и на измене у комуникационом моделу. Уочава се да је овај медијум
посредовао у промовисању традиције певања уз гусле у градским срединама
(и међу тадашњом културном елитом), чиме је несумњиво допринео и њеном
опстанку. Истиче се потенцијал грамофонских плоча за различито усмерена
проучавања, као и неопходност суштински интердисциплинарних приступа.
AB  - The gramophone record industry had developed in the Yugoslav region from
the beginning of the 20th century. The paper is based on an analysis of the corpus
of 78 rpm records of singing with gusle accompaniment, which were produced
between 1908 and 1932. Available recordings highlight the issue of representing
both the epic and the gusle playing tradition in this media format and its relationship with “unmediated” live gusle playing practice. Therefore the authors opted
to analyze gramophone records as both a text in culture and an actor in tradition.
After introductory theoretical and methodological remarks, the authors offer a
brief description of the historical, political and socio-cultural context that emphasized
epic singing with gusle accompaniment as a representative traditional genre in this
area. For that reason it was noteworthy for both western and local production companies which made recordings in the Balkans (Deutsche Grammophon Gesellschaft
mbH., Odeon Records, Marsh Laboratories, Inc., Edison Bell Penkala Ltd.).
Analysis of the recordings is focused on examination of the way in which gusle
players responded to different requirements of the new media (e.g. the insuffcient
capacity of a record itself compared to the usual duration of a performance; the reduction of a complex form of artistic communication to an oral, auditory message, while
additional forms of non-verbal communication are excluded). Through discussion of
the treatment of verbal and musical components of the recorded performances it has
been shown that tradition was simultaneously exemplifed and reshaped by this new
medium. In addition to the guslars themselves, being already recognized artists in this
traditional genre and the acoustic source (the voice accompanied by the gusle), the
representative base of the epic tradition comprised traditional (poetic) texts, although
modifcations / innovations are recognizable at different levels of verbal content, as
well as on the level of music interpretation. On these bases, it is possible to talk about
the contribution of new media to the professionalization of guslars’ practice and the
creation of “stars” among them on the one hand, and the progressive transformation
of once-active audience members (in the sense of potentially exchangeable performer
/ listener positions) into passive buyers and consumers, on the other. It is noted that
these, frst gramophone records of guslars had a great role in and impact on the survival of the epic singing tradition, brokering its promotion in urban areas and among
the “cultural elite”. Finally, in this way they contributed to the strengthening of this
tradition in a historical period that brought disintegration of the system of traditional
culture and “crisis” of the most of the current classic folklore genres.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Певање уз гусле и музичка индустрија: гусларска извођења на првим грамофонским плочамa (1908−1931/2)
T1  - Singing Wiht Gusle Accompaniment and the Music Industry: The First Gramophone Records of Gusle Players' Performances (1908−1931/2)
SP  - 199
EP  - 222
IS  - 20
DO  - 10.2298/MUZ1620199L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3820
ER  - 
@article{
author = "Лајић Михајловић, Данка Р. and Ђорђевић Белић, Смиљана Ж.",
year = "2016",
abstract = "Полазећи од корпуса грамофонских плоча на 78 обртаја у минути са снимцима гусларских извођења, које су настале у периоду између краја прве (1908)
и почетка четврте деценије двадесетог века (1931/32), ауторке указују на могуће правце истраживања тог културног феномена, опредељујући се овом
приликом за њихово анализирање као текста у култури и актера у традицији.
Грамофонске плоче виде се као наставак традиције „књига за народˮ, али и
као иновација, специфичан медиј са (техничко-технолошким) oграничењима,
са једне стране, и озбиљним (комуникационим) потенцијалом, са друге. Након назнака о историјско-политичком и социо-културном контексту за који је
везано снимање првих плоча у Краљевини СХС, потоњој Краљевини Југославији, пажња се усмерава на грамофонске плоче као културни производ. Кроз
разматрање односа према вербалној и музичкој компоненти извођења забележених на плочама показује се да је овај нови медијум традицију истовремено репрезентовао и преобликовао. Улога плоча у преусмеравању традиције
певања уз гусле разматра се на нивоу репертоара, стила, статуса извођача, а
указује се и на измене у комуникационом моделу. Уочава се да је овај медијум
посредовао у промовисању традиције певања уз гусле у градским срединама
(и међу тадашњом културном елитом), чиме је несумњиво допринео и њеном
опстанку. Истиче се потенцијал грамофонских плоча за различито усмерена
проучавања, као и неопходност суштински интердисциплинарних приступа., The gramophone record industry had developed in the Yugoslav region from
the beginning of the 20th century. The paper is based on an analysis of the corpus
of 78 rpm records of singing with gusle accompaniment, which were produced
between 1908 and 1932. Available recordings highlight the issue of representing
both the epic and the gusle playing tradition in this media format and its relationship with “unmediated” live gusle playing practice. Therefore the authors opted
to analyze gramophone records as both a text in culture and an actor in tradition.
After introductory theoretical and methodological remarks, the authors offer a
brief description of the historical, political and socio-cultural context that emphasized
epic singing with gusle accompaniment as a representative traditional genre in this
area. For that reason it was noteworthy for both western and local production companies which made recordings in the Balkans (Deutsche Grammophon Gesellschaft
mbH., Odeon Records, Marsh Laboratories, Inc., Edison Bell Penkala Ltd.).
Analysis of the recordings is focused on examination of the way in which gusle
players responded to different requirements of the new media (e.g. the insuffcient
capacity of a record itself compared to the usual duration of a performance; the reduction of a complex form of artistic communication to an oral, auditory message, while
additional forms of non-verbal communication are excluded). Through discussion of
the treatment of verbal and musical components of the recorded performances it has
been shown that tradition was simultaneously exemplifed and reshaped by this new
medium. In addition to the guslars themselves, being already recognized artists in this
traditional genre and the acoustic source (the voice accompanied by the gusle), the
representative base of the epic tradition comprised traditional (poetic) texts, although
modifcations / innovations are recognizable at different levels of verbal content, as
well as on the level of music interpretation. On these bases, it is possible to talk about
the contribution of new media to the professionalization of guslars’ practice and the
creation of “stars” among them on the one hand, and the progressive transformation
of once-active audience members (in the sense of potentially exchangeable performer
/ listener positions) into passive buyers and consumers, on the other. It is noted that
these, frst gramophone records of guslars had a great role in and impact on the survival of the epic singing tradition, brokering its promotion in urban areas and among
the “cultural elite”. Finally, in this way they contributed to the strengthening of this
tradition in a historical period that brought disintegration of the system of traditional
culture and “crisis” of the most of the current classic folklore genres.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Певање уз гусле и музичка индустрија: гусларска извођења на првим грамофонским плочамa (1908−1931/2), Singing Wiht Gusle Accompaniment and the Music Industry: The First Gramophone Records of Gusle Players' Performances (1908−1931/2)",
pages = "199-222",
number = "20",
doi = "10.2298/MUZ1620199L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3820"
}
Лајић Михајловић, Д. Р.,& Ђорђевић Белић, С. Ж.. (2016). Певање уз гусле и музичка индустрија: гусларска извођења на првим грамофонским плочамa (1908−1931/2). in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(20), 199-222.
https://doi.org/10.2298/MUZ1620199L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3820
Лајић Михајловић ДР, Ђорђевић Белић СЖ. Певање уз гусле и музичка индустрија: гусларска извођења на првим грамофонским плочамa (1908−1931/2). in Музикологија / Musicology. 2016;(20):199-222.
doi:10.2298/MUZ1620199L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3820 .
Лајић Михајловић, Данка Р., Ђорђевић Белић, Смиљана Ж., "Певање уз гусле и музичка индустрија: гусларска извођења на првим грамофонским плочамa (1908−1931/2)" in Музикологија / Musicology, no. 20 (2016):199-222,
https://doi.org/10.2298/MUZ1620199L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3820 .

'It does not matter that she is a female, she will be a gusle player': The ideology of an instrument

Đorđević-Belić, Smiljana Ž.

(2013)

TY  - JOUR
AU  - Đorđević-Belić, Smiljana Ž.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2720
AB  - Within the theoretical and methodological framework based on the concept of the ideology of tradition, I analyze a wide and complex repertoire of attitudes toward female gusle players. Aside from the techniques of representation demonstrated in scientific discourses, I examine the status of female gusle players by assessing the material obtained during several years of field researches (the 'male' perspective), and I also refer to the public (media) discourse, acknowledging the characteristics of media and popular culture. The 'researcher's voice' is also interpreted as part of a discourse on the ideology of tradition.
AB  - U radu se predlaže uvođenje teorijsko-metodološkog koncepta ideologija tradicije. Ideologija tradicije mogla bi se odrediti kao kompleks pozicija i stavova koji se o tradiciji iznose i oblikuju. Sa pomenutog stanovišta pitanje žena koje pevaju uz gusle može se definisati i kao jedan od slojeva ideologije instrumenta/ gusala. Razmatraju se stavovi o ovom problemu formirani iz 'spoljašnje perspektive' ('muška' perspektiva dobijena tokom terenskih istraživanja, slika kreirana u javnom diskursu). Problematizuje se (ideološka) pozicija istraživača u ovako orijentisanom proučavanju.
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - 'It does not matter that she is a female, she will be a gusle player': The ideology of an instrument
T1  - 'Neka je žensko, ali biće guslar'- ideologija jednog instrumenta
SP  - 159
EP  - 187
IS  - 14
DO  - 10.2298/MUZ1314159D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2720
ER  - 
@article{
author = "Đorđević-Belić, Smiljana Ž.",
year = "2013",
abstract = "Within the theoretical and methodological framework based on the concept of the ideology of tradition, I analyze a wide and complex repertoire of attitudes toward female gusle players. Aside from the techniques of representation demonstrated in scientific discourses, I examine the status of female gusle players by assessing the material obtained during several years of field researches (the 'male' perspective), and I also refer to the public (media) discourse, acknowledging the characteristics of media and popular culture. The 'researcher's voice' is also interpreted as part of a discourse on the ideology of tradition., U radu se predlaže uvođenje teorijsko-metodološkog koncepta ideologija tradicije. Ideologija tradicije mogla bi se odrediti kao kompleks pozicija i stavova koji se o tradiciji iznose i oblikuju. Sa pomenutog stanovišta pitanje žena koje pevaju uz gusle može se definisati i kao jedan od slojeva ideologije instrumenta/ gusala. Razmatraju se stavovi o ovom problemu formirani iz 'spoljašnje perspektive' ('muška' perspektiva dobijena tokom terenskih istraživanja, slika kreirana u javnom diskursu). Problematizuje se (ideološka) pozicija istraživača u ovako orijentisanom proučavanju.",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "'It does not matter that she is a female, she will be a gusle player': The ideology of an instrument, 'Neka je žensko, ali biće guslar'- ideologija jednog instrumenta",
pages = "159-187",
number = "14",
doi = "10.2298/MUZ1314159D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2720"
}
Đorđević-Belić, S. Ž.. (2013). 'It does not matter that she is a female, she will be a gusle player': The ideology of an instrument. in Музикологија / Musicology(14), 159-187.
https://doi.org/10.2298/MUZ1314159D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2720
Đorđević-Belić SŽ. 'It does not matter that she is a female, she will be a gusle player': The ideology of an instrument. in Музикологија / Musicology. 2013;(14):159-187.
doi:10.2298/MUZ1314159D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2720 .
Đorđević-Belić, Smiljana Ž., "'It does not matter that she is a female, she will be a gusle player': The ideology of an instrument" in Музикологија / Musicology, no. 14 (2013):159-187,
https://doi.org/10.2298/MUZ1314159D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2720 .

Poetic Grounds of Epic Formulae

Delić, Lidija

(Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Delić, Lidija
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4356
AB  - The study of oral formulae in the twentieth century had several phases. After the initial - very stimulating and influential - research by M. Parry and A. B. Lord, who focused on the technique of composing the poem and the mnemotechnic function of formulae, the focus at first shifted to the concept of performance (J. M. Foley), and then to the mental text (L. Honko), which introduced into research horizons social, ideological, psychological and mental conditions of improvisation, interaction between the singer and the audience, collective and individual factors of memorising, cultural representation, and the like. Although all the abovementioned aspects undoubtedly determine the structure of a specific variant, it should be kept in mind that formulae transcend concrete improvisations and connect different epic zones, different local traditions and different times. The formula precedes verbal improvisation both chronologically and logically. Therefore - before explaining the repeating of formulae by the needs and nature of improvisation (composition-in-performance) or the generating of formulae in specific variants by textualisation of mental text - we must explain the existence of the formula in the first place. This paper seeks to point out the complex system of factors that determine the genesis of formulae. Formulae are regarded as cultural codes, which combine elements from different spheres (the conceptualization of space, time, colour and so on, elements of rituals, customary norms, historical experience, life realities, ethics, etc.). Therefore, their structure is described in terms of hidden knowledge, hidden complexity, frame semantics, the tip of the iceberg, compressed meanings. Meanings 'compressed' in the formulae are upgraded with new 'income' in every new/concrete realisation (i.e. poem) and this is the area where aesthetics rivals poetics.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - Poetic Grounds of Epic Formulae
SP  - 51
EP  - 78
IS  - XLIV
DO  - 10.2298/BALC1344051D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4356
ER  - 
@article{
author = "Delić, Lidija",
year = "2013",
abstract = "The study of oral formulae in the twentieth century had several phases. After the initial - very stimulating and influential - research by M. Parry and A. B. Lord, who focused on the technique of composing the poem and the mnemotechnic function of formulae, the focus at first shifted to the concept of performance (J. M. Foley), and then to the mental text (L. Honko), which introduced into research horizons social, ideological, psychological and mental conditions of improvisation, interaction between the singer and the audience, collective and individual factors of memorising, cultural representation, and the like. Although all the abovementioned aspects undoubtedly determine the structure of a specific variant, it should be kept in mind that formulae transcend concrete improvisations and connect different epic zones, different local traditions and different times. The formula precedes verbal improvisation both chronologically and logically. Therefore - before explaining the repeating of formulae by the needs and nature of improvisation (composition-in-performance) or the generating of formulae in specific variants by textualisation of mental text - we must explain the existence of the formula in the first place. This paper seeks to point out the complex system of factors that determine the genesis of formulae. Formulae are regarded as cultural codes, which combine elements from different spheres (the conceptualization of space, time, colour and so on, elements of rituals, customary norms, historical experience, life realities, ethics, etc.). Therefore, their structure is described in terms of hidden knowledge, hidden complexity, frame semantics, the tip of the iceberg, compressed meanings. Meanings 'compressed' in the formulae are upgraded with new 'income' in every new/concrete realisation (i.e. poem) and this is the area where aesthetics rivals poetics.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "Poetic Grounds of Epic Formulae",
pages = "51-78",
number = "XLIV",
doi = "10.2298/BALC1344051D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4356"
}
Delić, L.. (2013). Poetic Grounds of Epic Formulae. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLIV), 51-78.
https://doi.org/10.2298/BALC1344051D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4356
Delić L. Poetic Grounds of Epic Formulae. in Balcanica. 2013;(XLIV):51-78.
doi:10.2298/BALC1344051D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4356 .
Delić, Lidija, "Poetic Grounds of Epic Formulae" in Balcanica, no. XLIV (2013):51-78,
https://doi.org/10.2298/BALC1344051D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4356 .