Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200174 (Institut za srpski jezik SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200174 (Институт за српски језик САНУ, Београд) (sr)
Authors

Publications

О концепту гостопримство у српском и француском језику

Димитријевић, Јована Љ.; Васиљевић, Анђела Д.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Димитријевић, Јована Љ.
AU  - Васиљевић, Анђела Д.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12243
AB  - Le présent travail propose une analyse contrastive, linguistique et culturelle du concept d’hospitalité
en serbe et en français. Le but principal consiste à analyser le matériel extrait des dictionnaires descriptifs et
phraséologiques des deux langues, ainsi que des proverbes populaires de Vuk S. Karadžić, afin de déceler les
similitudes et / ou les différences existant dans la représentation linguistique du concept donné dans les deux
cultures. En outre, cette analyse porte sur l’attitude conventionnelle à l’égard du concept d’hospitalité et, en
particulier, sur son marquage positif ou négatif. Ainsi, correspondances et écarts seront pris en considération,
tout en insistant sur des liens de nature historique, formelle, sémantique et culturelle. Le concept d’hospitalité
étant l’un des concepts civilisationnels les plus importants, qui s’exprime au niveau lexical, tout comme
aux niveaux phraséologique et parémiologique, il est très probable que ces deux langues sont dotées des
représentations mentales similaires, voire identiques. La partie principale de notre travail est consacrée à
l’analyse componentielle et contrastive du lexème serbe gost, ainsi qu’à l’analyse de son cognat et équivalent
(partiel) français hôte. Afin de vérifier nos hypothèses de départ, nous consultons plusieurs dictionnaires
monolingues et bilingues, de type général et spécifique, sans oublier les résultats des recherches antérieures à
propos de différents aspects du concept d’hospitalité sur les plans linguistique et culturel.
AB  - Рад се базира на контрастивној лингвокултуролошкој анализи концепта
гостопримство у српском и француском језику. Циљ је да се анализом грађе
ексцерпиране из савремених описних и фразеолошких (једнојезичних и двојезичних)
речника српског и француског језика, као и Вукових Српских народних пословица,
уоче сличности, различитости или заједничке црте језичке представе датог концепта у
двема традицијама. Питање које се разматра тиче се и конвенционалног односа према
појму гостопримство, те његовој позитивној или негативној маркираности у језичкој
слици ових народа. Сходно томе, посматраће се кореспонденције и одступања, као и
историјске, обличке, семантичке и културолошке споне у концептима двају језика и двеју
култура. Концепт гостопримство представља један од важнијих интернационалних
цивилизацијских концепата, који се изражава како на лексичком, тако и на фразеолошко-
паремиолошком нивоу. Кључни појам у концепту гостопримство припада лексеми гост,
односно францускoj лексеми hôte. У обзир су узета и досадашња сагледавања другачијих
аспеката овог феномена у српском језику (нпр. у радовима Д. Мршевић Радовић, Т.
Милосављевић, Р. Вуксановић).
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XII научног скупа младих филолога Србије, одржаног 26. септембра 2020. године године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
T1  - О концепту гостопримство у српском и француском језику
T1  - À propos du concept d’hospitalité en serbe et en français
SP  - 99
EP  - 113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12243
ER  - 
@article{
author = "Димитријевић, Јована Љ. and Васиљевић, Анђела Д.",
year = "2021",
abstract = "Le présent travail propose une analyse contrastive, linguistique et culturelle du concept d’hospitalité
en serbe et en français. Le but principal consiste à analyser le matériel extrait des dictionnaires descriptifs et
phraséologiques des deux langues, ainsi que des proverbes populaires de Vuk S. Karadžić, afin de déceler les
similitudes et / ou les différences existant dans la représentation linguistique du concept donné dans les deux
cultures. En outre, cette analyse porte sur l’attitude conventionnelle à l’égard du concept d’hospitalité et, en
particulier, sur son marquage positif ou négatif. Ainsi, correspondances et écarts seront pris en considération,
tout en insistant sur des liens de nature historique, formelle, sémantique et culturelle. Le concept d’hospitalité
étant l’un des concepts civilisationnels les plus importants, qui s’exprime au niveau lexical, tout comme
aux niveaux phraséologique et parémiologique, il est très probable que ces deux langues sont dotées des
représentations mentales similaires, voire identiques. La partie principale de notre travail est consacrée à
l’analyse componentielle et contrastive du lexème serbe gost, ainsi qu’à l’analyse de son cognat et équivalent
(partiel) français hôte. Afin de vérifier nos hypothèses de départ, nous consultons plusieurs dictionnaires
monolingues et bilingues, de type général et spécifique, sans oublier les résultats des recherches antérieures à
propos de différents aspects du concept d’hospitalité sur les plans linguistique et culturel., Рад се базира на контрастивној лингвокултуролошкој анализи концепта
гостопримство у српском и француском језику. Циљ је да се анализом грађе
ексцерпиране из савремених описних и фразеолошких (једнојезичних и двојезичних)
речника српског и француског језика, као и Вукових Српских народних пословица,
уоче сличности, различитости или заједничке црте језичке представе датог концепта у
двема традицијама. Питање које се разматра тиче се и конвенционалног односа према
појму гостопримство, те његовој позитивној или негативној маркираности у језичкој
слици ових народа. Сходно томе, посматраће се кореспонденције и одступања, као и
историјске, обличке, семантичке и културолошке споне у концептима двају језика и двеју
култура. Концепт гостопримство представља један од важнијих интернационалних
цивилизацијских концепата, који се изражава како на лексичком, тако и на фразеолошко-
паремиолошком нивоу. Кључни појам у концепту гостопримство припада лексеми гост,
односно францускoj лексеми hôte. У обзир су узета и досадашња сагледавања другачијих
аспеката овог феномена у српском језику (нпр. у радовима Д. Мршевић Радовић, Т.
Милосављевић, Р. Вуксановић).",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XII научног скупа младих филолога Србије, одржаног 26. септембра 2020. године године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1",
title = "О концепту гостопримство у српском и француском језику, À propos du concept d’hospitalité en serbe et en français",
pages = "99-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12243"
}
Димитријевић, Ј. Љ.,& Васиљевић, А. Д.. (2021). О концепту гостопримство у српском и француском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XII научног скупа младих филолога Србије, одржаног 26. септембра 2020. године године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 99-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12243
Димитријевић ЈЉ, Васиљевић АД. О концепту гостопримство у српском и француском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XII научног скупа младих филолога Србије, одржаног 26. септембра 2020. године године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1. 2021;:99-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12243 .
Димитријевић, Јована Љ., Васиљевић, Анђела Д., "О концепту гостопримство у српском и француском језику" in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XII научног скупа младих филолога Србије, одржаног 26. септембра 2020. године године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1 (2021):99-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12243 .

Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви

Миланов, Наташа

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - BOOK
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12137
AB  - The subject of research in this monograph represents lexemes that are
characterized by a very diversifi ed polysemic structure and is based on the
published volumes of the Dictionary of Serbo-Croat Literary and Vernacular
Language of SASA. The main objectives of this research are the following:
to present an inventory of highly polysemous lexemes and ascertain by way
of analyzing the corpus material whether there are any semantic regularities
underlying lexemes with high polysemy; to create the profi le of a polysemous
lexeme; to determine which categories of reality are encoded by semantically
most diversifi ed lexemes; to investigate the morphological structure of the
lexemes of this type, their etymological, normative, and functional-stylistic
features.
Regarding its methodological framework, this research relies on
analytical and descriptive method, as well as the method of componential
analysis. Additionally, with the aim of providing relevant statistical data the
lexemes and their meanings were counted and the comparative information
pertaining to them was provided using several sources (the SASA Dictionary,
frequency dictionaries and the Corpus of Contemporary Serbian Language).
The obtained fi ndings were subsequently compared with the results of similar
investigations in other languages.
The research corpus comprises 931 highly polysemous lexemes,
which are noted in the SASA Dictionary as having at least fi fteen meanings
(submeanings included). The analysis was carried out on the material
comprising three parts of speech – verbs, nouns, and adjectives, which are
also prevalent in the corpus material, while adverbs and functional words,
which constitute a marginal category in the corpus material, were not even
included as the subject of research in this study. The research has shown
that verbs make up approximately 62% of the corpus material, nouns around
28% of the investigated lexemes, whereas polysemous adjectives take up
slightly less than 10% of the total number of investigated lexemes. The most numerous of them, that is to say, verbal lexemes, are characterized by the
fact that for the most part they primarily denote a specifi c dynamic activity,
movement, change of position in space, modifi cation or transformation
of an entity. Among nouns in the corpus material, the majority of highly
polysemous ones represent those whose primary meaning is concrete, i.e.
referential, while abstract properties are largely not conveyed by them in
their primary meaning. The semantic analysis of adjectives has shown that
the majority of them represent those that denote a concrete, physical property,
an undesirable rather than desirable one.
The research has shown that high polysemy is typical of the lexis of
(pre-) Slavic origin, with a long-standing tradition of usage. Those are the
lexemes that constitute the pan-Slavic lexical fund and are also found to be
polysemous in other Slavic languages. Moreover, the lexemes with a great
number of meanings are in the majority of cases current in the contemporary
language, as well as frequent, and they occupy a central place in the lexical
system of the Serbian language. One of the conclusions to be drawn from the
analysis is that diversifi ed polysemic structure is most commonly represented
by derived, prefi xed lexemes, especially prefi xed verbs.
Thematic groups with the greatest number of polysemous lexemes
suggest that the following categories of reality are predominant in language:
dynamic activities – change of place or position in space, change of features
of an entity, dynamic activities in general that take place in the world around
us; objects in the broadest sense that are used in everyday life, as well as
their parts; prominent human body parts, which mostly serve a number of
functions, as well as occurrences related to human body; animals that live
in man’s immediate surroundings and their prominent body parts; general,
salient features of animate, as well as inanimate entities.
The pivotal concept that is superimposed over all of these highly
semantically rich lexemes is that of movement. Generally speaking, highly
polysemous lexemes demonstrate that the essential factor in man’s shaping
of reality is visual experience, which enables one to perceive phenomena
and comprehend the reality, in the process of which the speakers’ attention
is primarily drawn to an entity which is prominent, which has a particular
quality that makes it stand out and have a greater impact, which is moving,
which attracts attention by its conspicuousness and intensity. What lies at the
core of the system of highly polysemous lexemes in the Serbian language
(based on the SASA Dictionary) are lexemes with concrete semantics.
AB  - Предметом исследования в данной монографии являются лексемы, которые характеризует весьма широкая полисемантическая
структура. Они рассматриваются на материале опубликованных томов «Словаря сербохорватского литературного и народного языка»
Сербской академии наук («Речник српскохрватског књижевног и народног језика» САНУ). Основные цели исследования – представить совокупность весьма многозначных лексем и на основе анализа материала
ответить на вопрос, существуют ли семантические правила, характерные для лексем с большим количеством значений; установить профиль
многозначной лексемы; установить какие категории действительности
описывают самые многозначные лексемы; выявить словообразовательную структуру лексем данного типа, их этимологические, нормативные
и функционально-стилистические характеристики.
На методологическом плане исследование базируется на аналитическом и описательном методах, методе компонентного анализа, а в
целях предоставления релевантных статистических данных были перечислены лексемы и значения, а также даны сравнительные данные
для нескольких исследуемых источников (Словарь Сербской академии
наук, частотные словари и Корпус современного сербского языка).
Полученные результаты потом сравниваются с результатами схожих
исследований других языков.
Материал для исследования составлает 931 весьма многозначная
лексема из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка», которая реализовала не менее 15 значений (включая подзначения).
Анализ проводится на материале трех частей речи – глаголов, существительных и прилагательных, которые больше всех и представлены в
корпусе, в то время как наречия и неполнознаменательные части речи, занимающие незначительную часть нашего корпуса, не были предметом исследования в данной монографии. Исследование показало, что
глаголы занимают примерно 62% материала, существительные примерно 28%, в то время как к многозначным прилагательным относится чуть
меньше 10% проанализированных лексем. Самые многочисленные глагольные лексемы обозначают в первичном значении конкретную динамическую активность, движение, изменение положения в пространстве,
модификацию или преобразование понятия. Из существительных в материале самыми многочисленными являются те, у которых первичное
конкретное, предметное значение в то время как отвлеченные свойства
в основном не высказываются многозначными существительными в
первичном значении. Семантический анализ прилагательных показал,
что преобладают те, обозначающие конкретное физическое свойство,
чаще нежелательное, чем желательное.
Исследование показало, что высокий уровень полисемии характерен для лексики (пра)славянского происхождения с длительной традицией использования. Эти лексемы составляют часть общеславянского
лексического фонда и в других славянских языках они тоже многозначны. Лексика с большим числом значений чаще всего является актуальной и частотной в современном языке и занимает центральное место в
лексической системе сербского языка. Один из выводов, что широкая
полисемантическая структура характерна чаще всего для производных
лексем с приставкой, особенно для приставочных глаголов.
Тематические группы с самым большим числом многозначных
лексем показывают, что в языке больше всего доминируют следующие
категории действительности: динамические активности – изменение
места и положения в пространстве, изменение характеристик понятия,
вообще динамические активности, которые имеют место в окружающем нас мире; предметы в самом широком смысле, которые используются в повседневной жизни, а также части предмета; важные части
человеческого тела, при помощи которых осуществляется несколько
функций, а также явления в связи с телом человека; животные, которые живут в непосредственном окружении человека и важные части их
тела; общие, на первый взгляд заметные качества одушевленных и неодушевленных понятий.
Важнейшим понятием, объединяющим все весьма богатые лексемы на семантическом плане, является движение. Весьма многозначные
лексемы в сущности показывают, что при формировании человеком
действительности, важнейшим фактором является визуальный опыт, посредством которого мы замечаем явления и воспринимаем действительность. При этом внимание говорящих больше всего привлекает то,
что выделяется каким-то свойством, что сильнее действует, что движется и что своей заметностью и интенсивностью привлекает внимание.
Ядро системы весьма многозначной лексики в сербском языке (на базе
данных из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка») составляют лексемы с конкретной семантикой.
AB  - Студија Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви представља истраживање изразито полисемантичних лексема у српском језику, чији основни део (допуњен и прерађен) чини
докторска дисертација Полисемија српске лексике на корпусу Речника
српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, одбрањена 2017.
године на Филолошком факултету у Београду. Део четвртог поглавља (о
квантитативним својствима изразито полисемантичних лексема), седмо
поглавље (посвећено творби изразито полисемантичних лексема), као
и делови потпоглавља посвећених модификативно-трансформативним
глаголима и глаголима перцепције, настала су на основу измењених
и допуњених верзија већ публикованих радова, на шта се указује на
одговарајућим местима у монографији.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви
T1  - Serbian Lexical Fund from the Perspective of Polysemy : Verbs, Nouns, Adjectives
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137
ER  - 
@book{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2021",
abstract = "The subject of research in this monograph represents lexemes that are
characterized by a very diversifi ed polysemic structure and is based on the
published volumes of the Dictionary of Serbo-Croat Literary and Vernacular
Language of SASA. The main objectives of this research are the following:
to present an inventory of highly polysemous lexemes and ascertain by way
of analyzing the corpus material whether there are any semantic regularities
underlying lexemes with high polysemy; to create the profi le of a polysemous
lexeme; to determine which categories of reality are encoded by semantically
most diversifi ed lexemes; to investigate the morphological structure of the
lexemes of this type, their etymological, normative, and functional-stylistic
features.
Regarding its methodological framework, this research relies on
analytical and descriptive method, as well as the method of componential
analysis. Additionally, with the aim of providing relevant statistical data the
lexemes and their meanings were counted and the comparative information
pertaining to them was provided using several sources (the SASA Dictionary,
frequency dictionaries and the Corpus of Contemporary Serbian Language).
The obtained fi ndings were subsequently compared with the results of similar
investigations in other languages.
The research corpus comprises 931 highly polysemous lexemes,
which are noted in the SASA Dictionary as having at least fi fteen meanings
(submeanings included). The analysis was carried out on the material
comprising three parts of speech – verbs, nouns, and adjectives, which are
also prevalent in the corpus material, while adverbs and functional words,
which constitute a marginal category in the corpus material, were not even
included as the subject of research in this study. The research has shown
that verbs make up approximately 62% of the corpus material, nouns around
28% of the investigated lexemes, whereas polysemous adjectives take up
slightly less than 10% of the total number of investigated lexemes. The most numerous of them, that is to say, verbal lexemes, are characterized by the
fact that for the most part they primarily denote a specifi c dynamic activity,
movement, change of position in space, modifi cation or transformation
of an entity. Among nouns in the corpus material, the majority of highly
polysemous ones represent those whose primary meaning is concrete, i.e.
referential, while abstract properties are largely not conveyed by them in
their primary meaning. The semantic analysis of adjectives has shown that
the majority of them represent those that denote a concrete, physical property,
an undesirable rather than desirable one.
The research has shown that high polysemy is typical of the lexis of
(pre-) Slavic origin, with a long-standing tradition of usage. Those are the
lexemes that constitute the pan-Slavic lexical fund and are also found to be
polysemous in other Slavic languages. Moreover, the lexemes with a great
number of meanings are in the majority of cases current in the contemporary
language, as well as frequent, and they occupy a central place in the lexical
system of the Serbian language. One of the conclusions to be drawn from the
analysis is that diversifi ed polysemic structure is most commonly represented
by derived, prefi xed lexemes, especially prefi xed verbs.
Thematic groups with the greatest number of polysemous lexemes
suggest that the following categories of reality are predominant in language:
dynamic activities – change of place or position in space, change of features
of an entity, dynamic activities in general that take place in the world around
us; objects in the broadest sense that are used in everyday life, as well as
their parts; prominent human body parts, which mostly serve a number of
functions, as well as occurrences related to human body; animals that live
in man’s immediate surroundings and their prominent body parts; general,
salient features of animate, as well as inanimate entities.
The pivotal concept that is superimposed over all of these highly
semantically rich lexemes is that of movement. Generally speaking, highly
polysemous lexemes demonstrate that the essential factor in man’s shaping
of reality is visual experience, which enables one to perceive phenomena
and comprehend the reality, in the process of which the speakers’ attention
is primarily drawn to an entity which is prominent, which has a particular
quality that makes it stand out and have a greater impact, which is moving,
which attracts attention by its conspicuousness and intensity. What lies at the
core of the system of highly polysemous lexemes in the Serbian language
(based on the SASA Dictionary) are lexemes with concrete semantics., Предметом исследования в данной монографии являются лексемы, которые характеризует весьма широкая полисемантическая
структура. Они рассматриваются на материале опубликованных томов «Словаря сербохорватского литературного и народного языка»
Сербской академии наук («Речник српскохрватског књижевног и народног језика» САНУ). Основные цели исследования – представить совокупность весьма многозначных лексем и на основе анализа материала
ответить на вопрос, существуют ли семантические правила, характерные для лексем с большим количеством значений; установить профиль
многозначной лексемы; установить какие категории действительности
описывают самые многозначные лексемы; выявить словообразовательную структуру лексем данного типа, их этимологические, нормативные
и функционально-стилистические характеристики.
На методологическом плане исследование базируется на аналитическом и описательном методах, методе компонентного анализа, а в
целях предоставления релевантных статистических данных были перечислены лексемы и значения, а также даны сравнительные данные
для нескольких исследуемых источников (Словарь Сербской академии
наук, частотные словари и Корпус современного сербского языка).
Полученные результаты потом сравниваются с результатами схожих
исследований других языков.
Материал для исследования составлает 931 весьма многозначная
лексема из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка», которая реализовала не менее 15 значений (включая подзначения).
Анализ проводится на материале трех частей речи – глаголов, существительных и прилагательных, которые больше всех и представлены в
корпусе, в то время как наречия и неполнознаменательные части речи, занимающие незначительную часть нашего корпуса, не были предметом исследования в данной монографии. Исследование показало, что
глаголы занимают примерно 62% материала, существительные примерно 28%, в то время как к многозначным прилагательным относится чуть
меньше 10% проанализированных лексем. Самые многочисленные глагольные лексемы обозначают в первичном значении конкретную динамическую активность, движение, изменение положения в пространстве,
модификацию или преобразование понятия. Из существительных в материале самыми многочисленными являются те, у которых первичное
конкретное, предметное значение в то время как отвлеченные свойства
в основном не высказываются многозначными существительными в
первичном значении. Семантический анализ прилагательных показал,
что преобладают те, обозначающие конкретное физическое свойство,
чаще нежелательное, чем желательное.
Исследование показало, что высокий уровень полисемии характерен для лексики (пра)славянского происхождения с длительной традицией использования. Эти лексемы составляют часть общеславянского
лексического фонда и в других славянских языках они тоже многозначны. Лексика с большим числом значений чаще всего является актуальной и частотной в современном языке и занимает центральное место в
лексической системе сербского языка. Один из выводов, что широкая
полисемантическая структура характерна чаще всего для производных
лексем с приставкой, особенно для приставочных глаголов.
Тематические группы с самым большим числом многозначных
лексем показывают, что в языке больше всего доминируют следующие
категории действительности: динамические активности – изменение
места и положения в пространстве, изменение характеристик понятия,
вообще динамические активности, которые имеют место в окружающем нас мире; предметы в самом широком смысле, которые используются в повседневной жизни, а также части предмета; важные части
человеческого тела, при помощи которых осуществляется несколько
функций, а также явления в связи с телом человека; животные, которые живут в непосредственном окружении человека и важные части их
тела; общие, на первый взгляд заметные качества одушевленных и неодушевленных понятий.
Важнейшим понятием, объединяющим все весьма богатые лексемы на семантическом плане, является движение. Весьма многозначные
лексемы в сущности показывают, что при формировании человеком
действительности, важнейшим фактором является визуальный опыт, посредством которого мы замечаем явления и воспринимаем действительность. При этом внимание говорящих больше всего привлекает то,
что выделяется каким-то свойством, что сильнее действует, что движется и что своей заметностью и интенсивностью привлекает внимание.
Ядро системы весьма многозначной лексики в сербском языке (на базе
данных из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка») составляют лексемы с конкретной семантикой., Студија Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви представља истраживање изразито полисемантичних лексема у српском језику, чији основни део (допуњен и прерађен) чини
докторска дисертација Полисемија српске лексике на корпусу Речника
српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, одбрањена 2017.
године на Филолошком факултету у Београду. Део четвртог поглавља (о
квантитативним својствима изразито полисемантичних лексема), седмо
поглавље (посвећено творби изразито полисемантичних лексема), као
и делови потпоглавља посвећених модификативно-трансформативним
глаголима и глаголима перцепције, настала су на основу измењених
и допуњених верзија већ публикованих радова, на шта се указује на
одговарајућим местима у монографији.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви, Serbian Lexical Fund from the Perspective of Polysemy : Verbs, Nouns, Adjectives",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137"
}
Миланов, Н.. (2021). Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137
Миланов Н. Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137 .
Миланов, Наташа, "Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137 .

Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика

Марковић, Александра; Станковић, Ранка; Томић, Наталија; Китановић, Оливера

(Београд : Заједница библиотека универзитета у Србији, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра
AU  - Станковић, Ранка
AU  - Томић, Наталија
AU  - Китановић, Оливера
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12157
AB  - У раду се даје кратак приказ теорије семантике оквира (енгл. Frame Semantics), на којој је заснована лексичка база Фрејмнет (енгл. FrameNet). Представљена је концепција ове мреже, као и могућности њене примене. Представљена је и лексичка анализа која се примењује у пројекту израде Фрејмнета и указано на разлике између анализе засноване на оквиру у односу на анализу засновану на речи. Затим је приказано неколико повезаних оквира које призивају речи из домена ризика. У раду је представљена и платформа NLTK (енгл. Natural Language Toolkit), помоћу које се могу користити разни језички ресурси, међу њима и Фрејмнет. Завршно поглавље пружа анализу именице ризик на корпусу рударства. Представљени су најчешћи колокати ове именице, скица њене употребе, конкорданце за поједине моделе, проналажење синонима и повезаних речи у виду тезауруса, графички приказ фреквенција појединих колокација, као и облака речи.
AB  - This paper gives a short overview of the frame semantics theory that forms the theoretical basis of the Berkeley FrameNet project. We present the basic concepts of this database, as well as the possibility of implementing it in Serbian. We also take a close look at the lexical analysis used in the FrameNet development project and point out the differences between the frame-based lexical analysis and its word-based counterpart. This is followed by an illustration of a couple of related frames evoked by words from the risk domain. FrameNet data is also readily available through the Python API included in the NLTK (Natural Language Toolkit) suite, which provides a good natural language processing resource. The last chapter shows a corpus search of the noun risk in a mining-themed corpus. We also present its most common collocates, word sketch, individual pattern concordances, thesaurus entry of its synonyms and related words, collocation frequency graphs. A word cloud for the word risk is also included.
PB  - Београд : Заједница библиотека универзитета у Србији
T2  - Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику
T1  - Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика
T1  - FrameNet Lexical Database : Presenting a Few Frames Within the Risk Domain
SP  - 7
EP  - 35
VL  - 21
IS  - 1
DO  - https://doi.org/10.18485/infotheca.2021.21.1.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Александра and Станковић, Ранка and Томић, Наталија and Китановић, Оливера",
year = "2021",
abstract = "У раду се даје кратак приказ теорије семантике оквира (енгл. Frame Semantics), на којој је заснована лексичка база Фрејмнет (енгл. FrameNet). Представљена је концепција ове мреже, као и могућности њене примене. Представљена је и лексичка анализа која се примењује у пројекту израде Фрејмнета и указано на разлике између анализе засноване на оквиру у односу на анализу засновану на речи. Затим је приказано неколико повезаних оквира које призивају речи из домена ризика. У раду је представљена и платформа NLTK (енгл. Natural Language Toolkit), помоћу које се могу користити разни језички ресурси, међу њима и Фрејмнет. Завршно поглавље пружа анализу именице ризик на корпусу рударства. Представљени су најчешћи колокати ове именице, скица њене употребе, конкорданце за поједине моделе, проналажење синонима и повезаних речи у виду тезауруса, графички приказ фреквенција појединих колокација, као и облака речи., This paper gives a short overview of the frame semantics theory that forms the theoretical basis of the Berkeley FrameNet project. We present the basic concepts of this database, as well as the possibility of implementing it in Serbian. We also take a close look at the lexical analysis used in the FrameNet development project and point out the differences between the frame-based lexical analysis and its word-based counterpart. This is followed by an illustration of a couple of related frames evoked by words from the risk domain. FrameNet data is also readily available through the Python API included in the NLTK (Natural Language Toolkit) suite, which provides a good natural language processing resource. The last chapter shows a corpus search of the noun risk in a mining-themed corpus. We also present its most common collocates, word sketch, individual pattern concordances, thesaurus entry of its synonyms and related words, collocation frequency graphs. A word cloud for the word risk is also included.",
publisher = "Београд : Заједница библиотека универзитета у Србији",
journal = "Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику",
title = "Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика, FrameNet Lexical Database : Presenting a Few Frames Within the Risk Domain",
pages = "7-35",
volume = "21",
number = "1",
doi = "https://doi.org/10.18485/infotheca.2021.21.1.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157"
}
Марковић, А., Станковић, Р., Томић, Н.,& Китановић, О.. (2021). Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика. in Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику
Београд : Заједница библиотека универзитета у Србији., 21(1), 7-35.
https://doi.org/https://doi.org/10.18485/infotheca.2021.21.1.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157
Марковић А, Станковић Р, Томић Н, Китановић О. Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика. in Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику. 2021;21(1):7-35.
doi:https://doi.org/10.18485/infotheca.2021.21.1.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157 .
Марковић, Александра, Станковић, Ранка, Томић, Наталија, Китановић, Оливера, "Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика" in Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику, 21, no. 1 (2021):7-35,
https://doi.org/https://doi.org/10.18485/infotheca.2021.21.1.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157 .

Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku

Коњик, Ивана Лазић

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Коњик, Ивана Лазић
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11957
AB  - Монографија Сање Кример-Габоровић Prepoznavanje i imenovanje
boja u engleskom i srpskom jeziku објављена је 2019. год. као електронска
књига у едицији Е-дисертације Филозофског факултета у Новом Саду
(књ. 20). Проистекла је из текста докторске дисертације под насловом
„Семантичка и творбена синтагматика лексема којима се именују боје
у енглеском и српском језику: когнитивнолингвистички приступ“, која
је одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2011. године,
под менторством проф. Твртка Прћића и представља, према речима ауторке, „kognitivnolingvističku studiju o semantičkoj i tvorbenoj sintagmatici
engleskih naziva za 11 osnovnih kategorija boja (...) i njihovih srpskih
prevodnih ekvivalenata“.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku
EP  - 281
VL  - 77
VL  - 271
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957
ER  - 
@article{
author = "Коњик, Ивана Лазић",
year = "2021",
abstract = "Монографија Сање Кример-Габоровић Prepoznavanje i imenovanje
boja u engleskom i srpskom jeziku објављена је 2019. год. као електронска
књига у едицији Е-дисертације Филозофског факултета у Новом Саду
(књ. 20). Проистекла је из текста докторске дисертације под насловом
„Семантичка и творбена синтагматика лексема којима се именују боје
у енглеском и српском језику: когнитивнолингвистички приступ“, која
је одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2011. године,
под менторством проф. Твртка Прћића и представља, према речима ауторке, „kognitivnolingvističku studiju o semantičkoj i tvorbenoj sintagmatici
engleskih naziva za 11 osnovnih kategorija boja (...) i njihovih srpskih
prevodnih ekvivalenata“.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku",
pages = "281",
volume = "77, 271",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957"
}
Коњик, И. Л.. (2021). Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957
Коњик ИЛ. Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):null-281.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957 .
Коњик, Ивана Лазић, "Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957 .

Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа

Ратковић, Драгана М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11967
AB  - После воћарске лексике и терминологије едиција Монографије у
издању Института за српски језик САНУ постала је бoгатија за још једно
лексичко-терминолошко истраживање са мултидисциплинарног аспекта
који, поред традиционалног, обухвата и интердисциплинарни приступ.
Реч је о монографији Називи животиња у српском језику: семантичка и
лингвокултуролошка анализа Слободана Новокмета, научног сарадника
Института за српски језик САНУ, насталој на основу ауторове докторске
дисертације, одбрањене 2016. године на Филолошком факултету у Београду под менторством проф. др Рајне Драгићевић.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа
SP  - 262
EP  - 270
VL  - 77
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2021",
abstract = "После воћарске лексике и терминологије едиција Монографије у
издању Института за српски језик САНУ постала је бoгатија за још једно
лексичко-терминолошко истраживање са мултидисциплинарног аспекта
који, поред традиционалног, обухвата и интердисциплинарни приступ.
Реч је о монографији Називи животиња у српском језику: семантичка и
лингвокултуролошка анализа Слободана Новокмета, научног сарадника
Института за српски језик САНУ, насталој на основу ауторове докторске
дисертације, одбрањене 2016. године на Филолошком факултету у Београду под менторством проф. др Рајне Драгићевић.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа",
pages = "262-270",
volume = "77",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967"
}
Ратковић, Д. М.. (2021). Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 262-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967
Ратковић ДМ. Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):262-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967 .
Ратковић, Драгана М., "Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):262-270,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967 .

Порекло речи мазија ʼчеликʼ

Лома, Александар Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Лома, Александар Б.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11958
AB  - Разматра се порекло с.-х. речи мазија ‘челик, тврдо гвожђе; врста
Божјег суда’ и на основу увида у збир расположивих потврда одбацују њене
раније етимологије од тур. mazı ‘храстова шишарка’ и фр. mazer ‘фино
обрађивати гвожђе’ у корист извођења од гр. μαζίον, pl. μαζία у споју са
σιδήρου: ‘одређена маса (гвожђа) за ковање’, посведоченом од V в. н. е., а
1347. и у једној грчкој повељи цара Душана.
AB  - The word mazija ‘steel; forging ingot; a kind of ordeal which required plucking
red-hot iron from a cauldron of boiling water’ is common in the western part of the
Shtokavian dialect continuum. Its area includes the Zeta-Raška, the Eastern Herzegovinian
and the Younger Ikavian dialect, the fi rst of the Old Shtokavian and the other
two of the Neo-Shtokavian type. There are no attestations of this word earlier than the
first half of the 18th century. So far, it has been mainly believed to share a common
origin with the homonymous mazija ‘oak gall’ from Turkish mazı id. This stance is
hardly acceptable in view of the fact that not only the meanings of the two words but
also their geographical distributions strongly diverge, mazija in the oak gall sense being
limited to the Kosovo-Resava and Timok-Prizren dialect areas of southern Serbia.
The comparison with French mazée ‘refi ned iron’, is even more doubtful, because
this term has been attested only since 1824 and with no known etymology, The true
origin of màzija < mazȉja (gvožđa) should be sought in the late Greek (5th century
AD) μαζί(ο)ν τοῦ σιδήρου ‘iron mass shaped by a blacksmith’; the plural form μαζία
σιδήρου occurs in a Greek charter issued in 1347 by the Serbian tsar Dušan to the
Great Lavra on Mt Athos. Curiously enough, in two Serbian founding charters of the
same epoch there is a parallel passage where among other yearly incomes granted to
the monastery iron ingots are mentioned, designated here by the gen. pl. nadь(ь), with
complements gvozd(i)ja ‘of iron’ and měr’nyhь ‘of a standard weight’. The term is
Slavic nada or nado, derivative from *naděti ‘add onto’, properly ‘iron or steel overlay
used as a cover plate in re-tempering a blade’, hence ‘steel’. It has been preserved
by a number of Serbian vernaculars, in some of them coexisting with the Graecism
mazija. How and when the latter made its way to the western part of the Old Serbian
territory, leaving no traces in its eastern parts, remains an open question.
AB  - Слово мазија распространено в западной части штокавского диалектного
ареала: из староштокавских говоров в зетско-рашском, а из новоштокавских в
восточногерцеговинском и младоикавском в значениях ‘сталь; железный слиток
для ковки; вид Божьего суда, при котором испытуемый должен был достать раскаленное железо из котла с кипятком’. Оно засвидетельствовано только с первой половины XVIII в. и до сих пор большинством ученых отождествлялось с
заимствованием из турецкого мазија ‘чернильный орешек’ < тур. mazı. Ввиду
расходящихся значений и не совпадающих ареалов двух гомонимов (тюркизм
присущ только косовско-ресавским и призренско-тимокским говорам южной
Сербии), эта этимология вряд ли приемлема. То же самое можно сказать о сопоставлении с франц. mazée ‘очищенное железо’, поздно (только с 1824 г.) засвидетельствованным словом неизвестного происхождения. Настоящий источник
слова мàзија < мазȕја (гвожђа) следует искать в греч. сочетании μαζί(ο)ν τοῦ
σιδήρου ‘железный слиток для ковки’, отмеченном в V в. хр.э., или, более точно, в
его множественном числе μαζία σιδήρου, упоминаемом в грекоязычной грамоте,
изданной в 1347 г. сербским царем Душаном Великой Лавре. Любопытно, что
две сербские грамоты того же времени также предписывают дань монастырям
в виде ежегодной сдачи определенного количества железных слитков (чушок),
но в них для обозначения слитка употреблено славянское слово надо или нада
— отмечен только род. пад. мн. ч. надьь — с дополнениями гвоздиıа ‘железа’ и
мѣр’ныхь ‘определенного веса’. Рефлексы прасл. *nado, *nada ‘накладная железная, стальная полоса при закаливании’ (напр. мотыги, от *na-děti) сохранились до сих пор в сербской народной речи, причем есть говоры, в которых они
сосуществуют с мазија. Когда и каким способом этот явный грецизм попал на
запад древнесербской территории, не оставив следа в ее восточной части, остается открытым вопросом.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Порекло речи мазија ʼчеликʼ
T1  - Происхождение слова мазија ‘сталь’
T1  - The Origin of the Word Mazija [Steel]
SP  - 9
EP  - 27
VL  - 77
IS  - 1
DO  - https://doi.org/10.2298/JFI2101009L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958
ER  - 
@article{
author = "Лома, Александар Б.",
year = "2021",
abstract = "Разматра се порекло с.-х. речи мазија ‘челик, тврдо гвожђе; врста
Божјег суда’ и на основу увида у збир расположивих потврда одбацују њене
раније етимологије од тур. mazı ‘храстова шишарка’ и фр. mazer ‘фино
обрађивати гвожђе’ у корист извођења од гр. μαζίον, pl. μαζία у споју са
σιδήρου: ‘одређена маса (гвожђа) за ковање’, посведоченом од V в. н. е., а
1347. и у једној грчкој повељи цара Душана., The word mazija ‘steel; forging ingot; a kind of ordeal which required plucking
red-hot iron from a cauldron of boiling water’ is common in the western part of the
Shtokavian dialect continuum. Its area includes the Zeta-Raška, the Eastern Herzegovinian
and the Younger Ikavian dialect, the fi rst of the Old Shtokavian and the other
two of the Neo-Shtokavian type. There are no attestations of this word earlier than the
first half of the 18th century. So far, it has been mainly believed to share a common
origin with the homonymous mazija ‘oak gall’ from Turkish mazı id. This stance is
hardly acceptable in view of the fact that not only the meanings of the two words but
also their geographical distributions strongly diverge, mazija in the oak gall sense being
limited to the Kosovo-Resava and Timok-Prizren dialect areas of southern Serbia.
The comparison with French mazée ‘refi ned iron’, is even more doubtful, because
this term has been attested only since 1824 and with no known etymology, The true
origin of màzija < mazȉja (gvožđa) should be sought in the late Greek (5th century
AD) μαζί(ο)ν τοῦ σιδήρου ‘iron mass shaped by a blacksmith’; the plural form μαζία
σιδήρου occurs in a Greek charter issued in 1347 by the Serbian tsar Dušan to the
Great Lavra on Mt Athos. Curiously enough, in two Serbian founding charters of the
same epoch there is a parallel passage where among other yearly incomes granted to
the monastery iron ingots are mentioned, designated here by the gen. pl. nadь(ь), with
complements gvozd(i)ja ‘of iron’ and měr’nyhь ‘of a standard weight’. The term is
Slavic nada or nado, derivative from *naděti ‘add onto’, properly ‘iron or steel overlay
used as a cover plate in re-tempering a blade’, hence ‘steel’. It has been preserved
by a number of Serbian vernaculars, in some of them coexisting with the Graecism
mazija. How and when the latter made its way to the western part of the Old Serbian
territory, leaving no traces in its eastern parts, remains an open question., Слово мазија распространено в западной части штокавского диалектного
ареала: из староштокавских говоров в зетско-рашском, а из новоштокавских в
восточногерцеговинском и младоикавском в значениях ‘сталь; железный слиток
для ковки; вид Божьего суда, при котором испытуемый должен был достать раскаленное железо из котла с кипятком’. Оно засвидетельствовано только с первой половины XVIII в. и до сих пор большинством ученых отождествлялось с
заимствованием из турецкого мазија ‘чернильный орешек’ < тур. mazı. Ввиду
расходящихся значений и не совпадающих ареалов двух гомонимов (тюркизм
присущ только косовско-ресавским и призренско-тимокским говорам южной
Сербии), эта этимология вряд ли приемлема. То же самое можно сказать о сопоставлении с франц. mazée ‘очищенное железо’, поздно (только с 1824 г.) засвидетельствованным словом неизвестного происхождения. Настоящий источник
слова мàзија < мазȕја (гвожђа) следует искать в греч. сочетании μαζί(ο)ν τοῦ
σιδήρου ‘железный слиток для ковки’, отмеченном в V в. хр.э., или, более точно, в
его множественном числе μαζία σιδήρου, упоминаемом в грекоязычной грамоте,
изданной в 1347 г. сербским царем Душаном Великой Лавре. Любопытно, что
две сербские грамоты того же времени также предписывают дань монастырям
в виде ежегодной сдачи определенного количества железных слитков (чушок),
но в них для обозначения слитка употреблено славянское слово надо или нада
— отмечен только род. пад. мн. ч. надьь — с дополнениями гвоздиıа ‘железа’ и
мѣр’ныхь ‘определенного веса’. Рефлексы прасл. *nado, *nada ‘накладная железная, стальная полоса при закаливании’ (напр. мотыги, от *na-děti) сохранились до сих пор в сербской народной речи, причем есть говоры, в которых они
сосуществуют с мазија. Когда и каким способом этот явный грецизм попал на
запад древнесербской территории, не оставив следа в ее восточной части, остается открытым вопросом.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Порекло речи мазија ʼчеликʼ, Происхождение слова мазија ‘сталь’, The Origin of the Word Mazija [Steel]",
pages = "9-27",
volume = "77",
number = "1",
doi = "https://doi.org/10.2298/JFI2101009L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958"
}
Лома, А. Б.. (2021). Порекло речи мазија ʼчеликʼ. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 9-27.
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/JFI2101009L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958
Лома АБ. Порекло речи мазија ʼчеликʼ. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):9-27.
doi:https://doi.org/10.2298/JFI2101009L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958 .
Лома, Александар Б., "Порекло речи мазија ʼчеликʼ" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):9-27,
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/JFI2101009L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958 .

Радивоје Младеновић : Говор северношарпланинске жупе Сиринић

Јуришић, Марина С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Јуришић, Марина С.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11962
AB  - Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик
САНУ објавили су године 2019. две обимне свеске шездесет шестог
броја Српског дијалектолошког зборника са прилозима вредним пажње
сваког дијалектолога. Монографија Говор северношарпланинске жупе
Сиринић налази се у првој свесци овог угледног домаћег гласила и она,
већ својим обимом од 1047 страна, испуњава очекивања која имамо када
је у питању њен аутор, Радивоје Младеновић. Наиме, Младеновић је наш
најкомпетентнији истраживач призренско-јужноморавских говора на тлу
Косова и Метохије. Ранијих година објавио је три монографије: Говор се-
верношарпланинске жупе Гора (2002), Заменице у говорима југозападног
дела Косова и Метохије (2010), Говор јужнокосовског села Гатње (2013)
и више од осамдесет радова о јужнометохијским, северношарпланин-
ским и јужнокосовским говорима, при чему је за своју прву књигу до-
био престижну Награду Павле Ивић Славистичког друштва Србије.
Другим речима, и пре појављивања књиге Говор северношарпланинске
жупе Сиринић, која се може сматрати његовим највећим досадашњим
достигнућем (и за коју је поново добио исту награду), Р. Младеновић је био
наш најбољи познавалац сложених дијалекатских прилика у овом делу
српског говорног подручја и тек захваљујући његовим истраживањима
добили смо праву и потпуну дијалектолошку слику поменуте области.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Радивоје Младеновић : Говор северношарпланинске жупе Сиринић
SP  - 219
EP  - 226
VL  - 77
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11962
ER  - 
@article{
author = "Јуришић, Марина С.",
year = "2021",
abstract = "Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик
САНУ објавили су године 2019. две обимне свеске шездесет шестог
броја Српског дијалектолошког зборника са прилозима вредним пажње
сваког дијалектолога. Монографија Говор северношарпланинске жупе
Сиринић налази се у првој свесци овог угледног домаћег гласила и она,
већ својим обимом од 1047 страна, испуњава очекивања која имамо када
је у питању њен аутор, Радивоје Младеновић. Наиме, Младеновић је наш
најкомпетентнији истраживач призренско-јужноморавских говора на тлу
Косова и Метохије. Ранијих година објавио је три монографије: Говор се-
верношарпланинске жупе Гора (2002), Заменице у говорима југозападног
дела Косова и Метохије (2010), Говор јужнокосовског села Гатње (2013)
и више од осамдесет радова о јужнометохијским, северношарпланин-
ским и јужнокосовским говорима, при чему је за своју прву књигу до-
био престижну Награду Павле Ивић Славистичког друштва Србије.
Другим речима, и пре појављивања књиге Говор северношарпланинске
жупе Сиринић, која се може сматрати његовим највећим досадашњим
достигнућем (и за коју је поново добио исту награду), Р. Младеновић је био
наш најбољи познавалац сложених дијалекатских прилика у овом делу
српског говорног подручја и тек захваљујући његовим истраживањима
добили смо праву и потпуну дијалектолошку слику поменуте области.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Радивоје Младеновић : Говор северношарпланинске жупе Сиринић",
pages = "219-226",
volume = "77",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11962"
}
Јуришић, М. С.. (2021). Радивоје Младеновић : Говор северношарпланинске жупе Сиринић. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 219-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11962
Јуришић МС. Радивоје Младеновић : Говор северношарпланинске жупе Сиринић. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):219-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11962 .
Јуришић, Марина С., "Радивоје Младеновић : Говор северношарпланинске жупе Сиринић" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):219-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11962 .

Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње)

Миленковић, Ана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миленковић, Ана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11961
AB  - У раду се анализирају концептуални механизми који стоје у основи развоја секундарних емоционалних значења глагола који примарно не
означавају емоције. Емоције се, као апстрактни, психички ентитети, језичким
средствима формализују и изражавају употребом тзв. емоционалне лексике.
Један њен део чине емоционални глаголи, речи којима се означавају емоције,
емоционални односи и процеси, емоционална експресија и шира емоционална ситуација. Грађу за истраживање чине 92 глагола који су класификовани према два критеријума: а. критеријуму семантичке улоге доживљавача
емоције, тј. да ли означавају доживљавање или изазивање емоције (емоционално-активни и емоционално-пасивни глаголи) и б. критеријуму примарне
емоције, тј. да ли припадају емоционалном домену радости, туге, страха
или љутње. Анализа грађе показала је да се емоције концептуализују специфичним емоционалним метафорама, утемељеним на дистинкцији пријатност
: непријатност. Примарна метафора ЧОВЕК ЈЕ САДРЖАТЕЉ ЕМОЦИЈА и опште
метонимијско правило ФИЗИОЛОШКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЕМОЦИЈЕ СУ САМА ЕМОЦИЈА, општи
су механизми концептуализације емоционалних глаголских значења. Показало се, такође, да одређени тип примарног значења глагола потенцијално
развија одређено секундарно емоционално значење, односно, да за сваку примарну емоцију постоје карактеристични изворни домени којима се
конкретизују њихова апстрактна значења.
AB  - The paper analyses the conceptual mechanisms underlying the development of
secondary emotional meanings of “non-emotional” verbs (in relation to their primary
meaning). Being abstract, psychological entities, emotions are formalised and expressed
by linguistic means using emotional lexis. Emotional verbs represent a type
of this lexis: they denote emotions, emotional relationships and processes, emotional
expression and an emotional situation as a whole. The research material consists of
92 verbs which are classifi ed according to two criteria: a. the semantic role of the
experiencer, i.e. whether the verbs denote experiencing or provoking an emotion
(emotionally-active and emotionally-passive verbs) and b. the criterion of the primary
emotion, i.e. whether the verbs belong to the emotional domain of joy, sorrow, fear
or anger. The analysis showed that emotions are conceptualised by specific emotional
metaphors, based on the pleasure: discomfort distinction. The primary metaphor MAN
IS THE CONTAINER FOR EMOTIONS and the general metonymic rule PHYSIOLOGICAL MANIFESTATIONS
OF EMOTIONS ARE THE EMOTION ITSELF, represent general mechanisms for the
conceptualisation of secondary emotional meanings of verbs. It has also been shown
that a certain type of a verb’s primary meaning potentially develops a certain secondary
emotional meaning; in other words, each primary emotion has an intrinsic source
domain which concretises its abstract meanings.
AB  - В статье анализируются концептуальные механизмы, лежащие в осно-
ве развития вторичных эмоциональных значений глаголов, которые в первую
очередь не обозначают эмоции. Эмоции, как абстрактные, психические сущности, формализуются и выражаются лингвистическими средствами с помощью
эмоциональной лексики. Одна его часть состоит из эмоциональных глаголов,
слов, которые обозначают эмоции, эмоциональные отношения и процессы, эмоциональное выражение и более широкую эмоциональную ситуацию. Материал
для исследования состоит из 92 глаголов, которые классифицируются по двум
критериям: a. семантические роли эмоциональных переживаний, т. е. имеют ли
они в виду переживание или провоцирование эмоций (эмоционально-активные
и эмоционально-пассивные глаголы) и b. критерий первичной эмоции, т.е. принадлежат ли они к эмоциональной сфере радости, печали, страха или гнева.
Анализ материала показал, что эмоции концептуализируются определенными эмоциональными метафорами, основанными на различении удовольствие : дис-
комфорт. Первичная метафора ЧЕЛОВЕК СОДЕРЖАТЕЛЬ ЭМОЦИЙ и общее метонимическое правило ФИЗИОЛОГИЧЕСКИЕ ПРОЯВЛЕНИЯ ЭМОЦИЙ ЯВЛЯЮТСЯ САМОЙ ЭМОЦИЕЙ,
являются общими механизмами концептуализации эмоциональных значений
глаголов. Также было показано, что определенный тип первичного значения глагола потенциально развивает определенное вторичное эмоциональное значение,
то есть для каждой первичной эмоции существуют характерные оригинальные
понятия, которые конкретизируют их абстрактные значения.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње)
T1  - Концептуализация первичных эмоций в сербском языке (на примере глаголов со значением радости, печали, страха и гнева)
T1  - The Conceptualisation of Primary Emotions in the Serbian Language (the Case of Verbs Expressing Joy, Sadness, Fear and Anger)
SP  - 163
EP  - 185
VL  - 77
IS  - 1
DO  - https://doi.org/10.2298/JFI2101163M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961
ER  - 
@article{
author = "Миленковић, Ана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализирају концептуални механизми који стоје у основи развоја секундарних емоционалних значења глагола који примарно не
означавају емоције. Емоције се, као апстрактни, психички ентитети, језичким
средствима формализују и изражавају употребом тзв. емоционалне лексике.
Један њен део чине емоционални глаголи, речи којима се означавају емоције,
емоционални односи и процеси, емоционална експресија и шира емоционална ситуација. Грађу за истраживање чине 92 глагола који су класификовани према два критеријума: а. критеријуму семантичке улоге доживљавача
емоције, тј. да ли означавају доживљавање или изазивање емоције (емоционално-активни и емоционално-пасивни глаголи) и б. критеријуму примарне
емоције, тј. да ли припадају емоционалном домену радости, туге, страха
или љутње. Анализа грађе показала је да се емоције концептуализују специфичним емоционалним метафорама, утемељеним на дистинкцији пријатност
: непријатност. Примарна метафора ЧОВЕК ЈЕ САДРЖАТЕЉ ЕМОЦИЈА и опште
метонимијско правило ФИЗИОЛОШКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЕМОЦИЈЕ СУ САМА ЕМОЦИЈА, општи
су механизми концептуализације емоционалних глаголских значења. Показало се, такође, да одређени тип примарног значења глагола потенцијално
развија одређено секундарно емоционално значење, односно, да за сваку примарну емоцију постоје карактеристични изворни домени којима се
конкретизују њихова апстрактна значења., The paper analyses the conceptual mechanisms underlying the development of
secondary emotional meanings of “non-emotional” verbs (in relation to their primary
meaning). Being abstract, psychological entities, emotions are formalised and expressed
by linguistic means using emotional lexis. Emotional verbs represent a type
of this lexis: they denote emotions, emotional relationships and processes, emotional
expression and an emotional situation as a whole. The research material consists of
92 verbs which are classifi ed according to two criteria: a. the semantic role of the
experiencer, i.e. whether the verbs denote experiencing or provoking an emotion
(emotionally-active and emotionally-passive verbs) and b. the criterion of the primary
emotion, i.e. whether the verbs belong to the emotional domain of joy, sorrow, fear
or anger. The analysis showed that emotions are conceptualised by specific emotional
metaphors, based on the pleasure: discomfort distinction. The primary metaphor MAN
IS THE CONTAINER FOR EMOTIONS and the general metonymic rule PHYSIOLOGICAL MANIFESTATIONS
OF EMOTIONS ARE THE EMOTION ITSELF, represent general mechanisms for the
conceptualisation of secondary emotional meanings of verbs. It has also been shown
that a certain type of a verb’s primary meaning potentially develops a certain secondary
emotional meaning; in other words, each primary emotion has an intrinsic source
domain which concretises its abstract meanings., В статье анализируются концептуальные механизмы, лежащие в осно-
ве развития вторичных эмоциональных значений глаголов, которые в первую
очередь не обозначают эмоции. Эмоции, как абстрактные, психические сущности, формализуются и выражаются лингвистическими средствами с помощью
эмоциональной лексики. Одна его часть состоит из эмоциональных глаголов,
слов, которые обозначают эмоции, эмоциональные отношения и процессы, эмоциональное выражение и более широкую эмоциональную ситуацию. Материал
для исследования состоит из 92 глаголов, которые классифицируются по двум
критериям: a. семантические роли эмоциональных переживаний, т. е. имеют ли
они в виду переживание или провоцирование эмоций (эмоционально-активные
и эмоционально-пассивные глаголы) и b. критерий первичной эмоции, т.е. принадлежат ли они к эмоциональной сфере радости, печали, страха или гнева.
Анализ материала показал, что эмоции концептуализируются определенными эмоциональными метафорами, основанными на различении удовольствие : дис-
комфорт. Первичная метафора ЧЕЛОВЕК СОДЕРЖАТЕЛЬ ЭМОЦИЙ и общее метонимическое правило ФИЗИОЛОГИЧЕСКИЕ ПРОЯВЛЕНИЯ ЭМОЦИЙ ЯВЛЯЮТСЯ САМОЙ ЭМОЦИЕЙ,
являются общими механизмами концептуализации эмоциональных значений
глаголов. Также было показано, что определенный тип первичного значения глагола потенциально развивает определенное вторичное эмоциональное значение,
то есть для каждой первичной эмоции существуют характерные оригинальные
понятия, которые конкретизируют их абстрактные значения.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње), Концептуализация первичных эмоций в сербском языке (на примере глаголов со значением радости, печали, страха и гнева), The Conceptualisation of Primary Emotions in the Serbian Language (the Case of Verbs Expressing Joy, Sadness, Fear and Anger)",
pages = "163-185",
volume = "77",
number = "1",
doi = "https://doi.org/10.2298/JFI2101163M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961"
}
Миленковић, А. В.. (2021). Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 163-185.
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/JFI2101163M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961
Миленковић АВ. Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње). in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):163-185.
doi:https://doi.org/10.2298/JFI2101163M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961 .
Миленковић, Ана В., "Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње)" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):163-185,
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/JFI2101163M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11961 .

Пејоративи у номинацији човека у српском језику

Јовановић, Јована Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11953
AB  - Предмет истраживања у овом раду представљају лексеме пејоративног
значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек.
Ове експресивне номинационе јединице, чија конотација може бити погрдна,
презрива, подругљива или иронична, анализиране су са лексичко-семантичког и дериватолошког становишта, са циљем да се утврде параметри на основу којих се појединци и друштвене групе оцењују негативно, те да се на тај
начин дође до релевантне класификације пејоратива на лексичко-семантичке
групе. Семантичка анализа прожета је лингвокултуролошким запажањима о
колективним уверењима, стереотипима и еталонима који постоје у српској
друштвено-језичкој заједници, а на основу којих је могуће указати на неке
карактеристике језичке слике света говорника српског језика. Такође, у раду
се указује на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме
продуктивне у формирању пејоративних јединица којима се именује човек,
како би се истакло да погрдно значење подједнако уобичајено може бити производ семантичке колико и афиксалне деривације.
AB  - The objective of this research is the pejorative connotation of lexemes denoting
and qualifying people in the contemporary Serbian language. These nominal units
with negative expressive tonality have a specific semantic structure where, apart from
denotative components, connotative semantic components – evaluative, expressive
and emotional semes – play a significant function in the forming of their lexical meaning.
Pejorative terms for people have been analysed from different points of view,
such as lexical-semantic, derivative and linguo-cultural at some points. The main goal
was to establish parameters having a negative impact on certain individuals or social
groups within the Serbian cultural and linguistic background – to reveal the collective
negative assessment based on different associations, stereotypes, beliefs and
prejudice incorporated in the Serbian linguistic and social community. The choice of
speaker’s nomination units used to point to one’s ethnical or religious beliefs , age,
sexual orientation, social or financial status, physical or intellectual shortcomings,
mental handicap, personal characteristics, etc. is the index of the person’s negative
and contemptuous emotional attitude to the members of the linguistic community
within the aforementioned marks. Therefore, the classification of lexemes in this research
is primarily based on the semantic criterion, where we have defined seven
thematic categories of pejorative terms. On the other hand, we were also interested in
some structural (derivative) characteristics of derogatory nouns referring to people in
the Serbian language. It has been established that the pejorative meaning might be a
product of semantic and affixal derivation. The traditional approach to studying lexical
meaning in this research is related to the cognitive approach, combining componential
and conceptual methods of analysis with the descriptive method.
AB  - Предметом исследования в статье являются лексемы с оскорбительным значением, которыми в современном сербском языке может именоваться человек. В
их семантической структуре наряду с компонентами денотации, значительную
роль в формировании лексического значения играют и коннотативные семантические компоненты: оценочные, экспрессивные и эмоциональные семы. Отрицательная коннотация в этих единицах номинации может быть пейоративная,
презрительная, оскорбительная и ироничная. Имена существительные, которые
обозначают человека проанализированы с лексико-семантического, лингвокультурологического, словообразовательного аспектов. Цель исследования: утвердить параметры, на основе которых человек или социальная группа в сербской
культурно-языковой среде оцениваются отрицательно, а также коллективные
взгляды, предрассудки и генерализации мотивирующие презрительное эмоциональное отношение именующего. Известно, что оскорбительное название, которое человек употребляет, называя другого человека – в большинстве случаев
продукт не его индивидуальной, а уже сформированной, лексикализованной
оценки вложеной в семантическую структуру пейоративной лексической единицы. Коллективная отрицательная оценка основана на различных ассоциациях,
стереотипах и эталонах, которые существуют в сербском социально-языковом
коллективе. Языковая картина мира, которую представляют пейоративы в сфере
ЧЕЛОВЕК показывает отрицательные коллективные взгляды на многие виды различий отдельных членов общества. Данные единицы номинации эксплицируют
этническую и религиозную принадлежность, возраст, сексуальную ориентацию и наклонности, социальные и материальные статусы, физические и интеллектуальные недостатки, нарушения и отставания в развитии и т. п. В работе, также, указывается на различные словообразовательные и лексические способы
формирования пейоративных единиц номинации человека. Утверждается, что
оскорбительное значение может быть продуктом семантического и аффиксалього способов словообразования.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Пејоративи у номинацији човека у српском језику
T1  - Пейоративные названия лиц в сербском языке
T1  - Pejorative Terms for People in the Serbian Language
SP  - 127
EP  - 161
VL  - 77
IS  - 1
DO  - https://doi.org/10.2298/JFI2101127J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2021",
abstract = "Предмет истраживања у овом раду представљају лексеме пејоративног
значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек.
Ове експресивне номинационе јединице, чија конотација може бити погрдна,
презрива, подругљива или иронична, анализиране су са лексичко-семантичког и дериватолошког становишта, са циљем да се утврде параметри на основу којих се појединци и друштвене групе оцењују негативно, те да се на тај
начин дође до релевантне класификације пејоратива на лексичко-семантичке
групе. Семантичка анализа прожета је лингвокултуролошким запажањима о
колективним уверењима, стереотипима и еталонима који постоје у српској
друштвено-језичкој заједници, а на основу којих је могуће указати на неке
карактеристике језичке слике света говорника српског језика. Такође, у раду
се указује на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме
продуктивне у формирању пејоративних јединица којима се именује човек,
како би се истакло да погрдно значење подједнако уобичајено може бити производ семантичке колико и афиксалне деривације., The objective of this research is the pejorative connotation of lexemes denoting
and qualifying people in the contemporary Serbian language. These nominal units
with negative expressive tonality have a specific semantic structure where, apart from
denotative components, connotative semantic components – evaluative, expressive
and emotional semes – play a significant function in the forming of their lexical meaning.
Pejorative terms for people have been analysed from different points of view,
such as lexical-semantic, derivative and linguo-cultural at some points. The main goal
was to establish parameters having a negative impact on certain individuals or social
groups within the Serbian cultural and linguistic background – to reveal the collective
negative assessment based on different associations, stereotypes, beliefs and
prejudice incorporated in the Serbian linguistic and social community. The choice of
speaker’s nomination units used to point to one’s ethnical or religious beliefs , age,
sexual orientation, social or financial status, physical or intellectual shortcomings,
mental handicap, personal characteristics, etc. is the index of the person’s negative
and contemptuous emotional attitude to the members of the linguistic community
within the aforementioned marks. Therefore, the classification of lexemes in this research
is primarily based on the semantic criterion, where we have defined seven
thematic categories of pejorative terms. On the other hand, we were also interested in
some structural (derivative) characteristics of derogatory nouns referring to people in
the Serbian language. It has been established that the pejorative meaning might be a
product of semantic and affixal derivation. The traditional approach to studying lexical
meaning in this research is related to the cognitive approach, combining componential
and conceptual methods of analysis with the descriptive method., Предметом исследования в статье являются лексемы с оскорбительным значением, которыми в современном сербском языке может именоваться человек. В
их семантической структуре наряду с компонентами денотации, значительную
роль в формировании лексического значения играют и коннотативные семантические компоненты: оценочные, экспрессивные и эмоциональные семы. Отрицательная коннотация в этих единицах номинации может быть пейоративная,
презрительная, оскорбительная и ироничная. Имена существительные, которые
обозначают человека проанализированы с лексико-семантического, лингвокультурологического, словообразовательного аспектов. Цель исследования: утвердить параметры, на основе которых человек или социальная группа в сербской
культурно-языковой среде оцениваются отрицательно, а также коллективные
взгляды, предрассудки и генерализации мотивирующие презрительное эмоциональное отношение именующего. Известно, что оскорбительное название, которое человек употребляет, называя другого человека – в большинстве случаев
продукт не его индивидуальной, а уже сформированной, лексикализованной
оценки вложеной в семантическую структуру пейоративной лексической единицы. Коллективная отрицательная оценка основана на различных ассоциациях,
стереотипах и эталонах, которые существуют в сербском социально-языковом
коллективе. Языковая картина мира, которую представляют пейоративы в сфере
ЧЕЛОВЕК показывает отрицательные коллективные взгляды на многие виды различий отдельных членов общества. Данные единицы номинации эксплицируют
этническую и религиозную принадлежность, возраст, сексуальную ориентацию и наклонности, социальные и материальные статусы, физические и интеллектуальные недостатки, нарушения и отставания в развитии и т. п. В работе, также, указывается на различные словообразовательные и лексические способы
формирования пейоративных единиц номинации человека. Утверждается, что
оскорбительное значение может быть продуктом семантического и аффиксалього способов словообразования.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Пејоративи у номинацији човека у српском језику, Пейоративные названия лиц в сербском языке, Pejorative Terms for People in the Serbian Language",
pages = "127-161",
volume = "77",
number = "1",
doi = "https://doi.org/10.2298/JFI2101127J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953"
}
Јовановић, Ј. Б.. (2021). Пејоративи у номинацији човека у српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 127-161.
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/JFI2101127J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953
Јовановић ЈБ. Пејоративи у номинацији човека у српском језику. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):127-161.
doi:https://doi.org/10.2298/JFI2101127J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953 .
Јовановић, Јована Б., "Пејоративи у номинацији човека у српском језику" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):127-161,
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/JFI2101127J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953 .

Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902)

Ивановић, Ненад Б.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић, Ненад Б.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11936
AB  - to the field of linguistics can be divided into two thematic wholes: 1) the description of the
logic category of notion as opposed to the linguistic category of word, and 2) the logic representation
of јudgement in relation to the linguistic representation of sentence. In this paper we analyze philosophical
views of Ljubomir Nedić in relation to the two abovementioned wholes. Then we proceed to
consider the significance of Nedić’s scientific views in the context of the Serbian linguistics at the end
of the 19th century.
AB  - Филозофска мисао Љубомира Недића која стоји у непосредној вези са лингвистиком
може се класификовати у две тематске целине: 1) опис основних одлика појма као логичке
категорије у односу на реч као категорију граматичког система, и 2) опис логичке представе суда у односу на лингвистичку представу реченице. У раду се износе и анализирају филозофски погледи Љ. Недића која стоје у вези са обе изложене целине, а затим се разматра
значај тих погледа за српску лингвистику с краја 19. века.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902)
T1  - Linguistic Aspects of Phylosophical Thought of Ljubomir Nedić (1858–1902)
SP  - 101
EP  - 108
VL  - 50
IS  - 1
DO  - https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936
ER  - 
@article{
author = "Ивановић, Ненад Б.",
year = "2021",
abstract = "to the field of linguistics can be divided into two thematic wholes: 1) the description of the
logic category of notion as opposed to the linguistic category of word, and 2) the logic representation
of јudgement in relation to the linguistic representation of sentence. In this paper we analyze philosophical
views of Ljubomir Nedić in relation to the two abovementioned wholes. Then we proceed to
consider the significance of Nedić’s scientific views in the context of the Serbian linguistics at the end
of the 19th century., Филозофска мисао Љубомира Недића која стоји у непосредној вези са лингвистиком
може се класификовати у две тематске целине: 1) опис основних одлика појма као логичке
категорије у односу на реч као категорију граматичког система, и 2) опис логичке представе суда у односу на лингвистичку представу реченице. У раду се износе и анализирају филозофски погледи Љ. Недића која стоје у вези са обе изложене целине, а затим се разматра
значај тих погледа за српску лингвистику с краја 19. века.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902), Linguistic Aspects of Phylosophical Thought of Ljubomir Nedić (1858–1902)",
pages = "101-108",
volume = "50",
number = "1",
doi = "https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936"
}
Ивановић, Н. Б.. (2021). Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902). in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 50(1), 101-108.
https://doi.org/https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936
Ивановић НБ. Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902). in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2021;50(1):101-108.
doi:https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936 .
Ивановић, Ненад Б., "Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902)" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 50, no. 1 (2021):101-108,
https://doi.org/https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch9 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936 .

Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен

Милосављевић, Тања З.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11940
AB  - Савремена словенска дијалектологија усмерена је на расветљавање феномена дијалекатске језичке слике света као територијално ограниченог сегмента националне језичке
слике света. Актуелна истраживања у овој области науке о језику, посебно у русистици,
дају значајне резултате у реконструисању модела концептуализације и категоризације
објективне стварности у свести носилаца народних говора и њиховој језичкој интерпретацији и репрезентацији. Комбиновање модерних теорија и методолошких механизама,
пре свега лингвокогнитивистичких и лингвокултуролошких, показало се као адекватан
поступак у анализи дијалекатског материјала. Дијалекатска лексика сагледава се као одраз
погледа на свет и менталитета дијалекатске језичке личности, а дијалекатски речници постају најрелевантнији извори за проучавање лингвокултурних специфичности конкретне
говорне заједнице. Наш циљ је оријентисан на приказ модела концептуализације стварности дијалекатске језичке личности и вербалну манифестацију одређених културних /
аксиолошких концепата на дијалекатској језичкој слици света српског језика, с обзиром
на чињеницу да се дијалекти одликују богатим културолошким потенцијалом, чије проучавање са становишта лингвокултурологије шири могућности језичких истраживања. У
раду ћемо представити реализацију концепта (не)хигијене у језичком сазнању носилаца
призренско-тимочких говора, његову когнитивну интерпретацију и вербалну манифестацију на призренско-тимочкој дијалекатској слици света и покушати да издвојимо специфичне лингвокултурне елементе који одсликавају карактеристике менталитета и погледа
на свет ове говорне заједнице.
AB  - Contemporary Slavic dialectology is focused on shedding light on the phenomenon of the dialectical
image of the world as a territorially limited segment of the national linguistic image of the
world. Current research in this field of language study, especially in Russian studies, is the source of
significant results for the reconstruction of the model of conceptualization and categorization of objective
reality in the consciousness of the bearers of national speech and their linguistic interpretation and
representation. The combination of modern theories and methodological mechanisms, primarily linguocognitive,
anthropocentric, linguocultural has proven itself to be an adequate procedure in the analysis
of dialectical material. Dialectical lexis is viewed as an adequate reflection of the world view and
the mentality of the dialectical linguistic persona, and dialectical dictionaries have become the most
relevant sources of study of linguacultural specificities of a specific speech community. A linguocultural
approach to the dialectical lexical system enables the extraction of cultural components contained
in the semantic content of the linguistic units in which we find accumulated information on the way of
thinking, life and traditional culture of a community. The paper presents the realizations of certain axiological
and cultural concepts in the linguistic knowledge of the bearers of the Serbian folk speeches
and their manifestation in the Serbian dialectical (Prizren-Timok) linguistic image of the world.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен
T1  - The Dialectical Image of the World as a Linguacultural Phenomenon
SP  - 213
EP  - 221
VL  - 50
IS  - 1
DO  - https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940
ER  - 
@article{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2021",
abstract = "Савремена словенска дијалектологија усмерена је на расветљавање феномена дијалекатске језичке слике света као територијално ограниченог сегмента националне језичке
слике света. Актуелна истраживања у овој области науке о језику, посебно у русистици,
дају значајне резултате у реконструисању модела концептуализације и категоризације
објективне стварности у свести носилаца народних говора и њиховој језичкој интерпретацији и репрезентацији. Комбиновање модерних теорија и методолошких механизама,
пре свега лингвокогнитивистичких и лингвокултуролошких, показало се као адекватан
поступак у анализи дијалекатског материјала. Дијалекатска лексика сагледава се као одраз
погледа на свет и менталитета дијалекатске језичке личности, а дијалекатски речници постају најрелевантнији извори за проучавање лингвокултурних специфичности конкретне
говорне заједнице. Наш циљ је оријентисан на приказ модела концептуализације стварности дијалекатске језичке личности и вербалну манифестацију одређених културних /
аксиолошких концепата на дијалекатској језичкој слици света српског језика, с обзиром
на чињеницу да се дијалекти одликују богатим културолошким потенцијалом, чије проучавање са становишта лингвокултурологије шири могућности језичких истраживања. У
раду ћемо представити реализацију концепта (не)хигијене у језичком сазнању носилаца
призренско-тимочких говора, његову когнитивну интерпретацију и вербалну манифестацију на призренско-тимочкој дијалекатској слици света и покушати да издвојимо специфичне лингвокултурне елементе који одсликавају карактеристике менталитета и погледа
на свет ове говорне заједнице., Contemporary Slavic dialectology is focused on shedding light on the phenomenon of the dialectical
image of the world as a territorially limited segment of the national linguistic image of the
world. Current research in this field of language study, especially in Russian studies, is the source of
significant results for the reconstruction of the model of conceptualization and categorization of objective
reality in the consciousness of the bearers of national speech and their linguistic interpretation and
representation. The combination of modern theories and methodological mechanisms, primarily linguocognitive,
anthropocentric, linguocultural has proven itself to be an adequate procedure in the analysis
of dialectical material. Dialectical lexis is viewed as an adequate reflection of the world view and
the mentality of the dialectical linguistic persona, and dialectical dictionaries have become the most
relevant sources of study of linguacultural specificities of a specific speech community. A linguocultural
approach to the dialectical lexical system enables the extraction of cultural components contained
in the semantic content of the linguistic units in which we find accumulated information on the way of
thinking, life and traditional culture of a community. The paper presents the realizations of certain axiological
and cultural concepts in the linguistic knowledge of the bearers of the Serbian folk speeches
and their manifestation in the Serbian dialectical (Prizren-Timok) linguistic image of the world.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен, The Dialectical Image of the World as a Linguacultural Phenomenon",
pages = "213-221",
volume = "50",
number = "1",
doi = "https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940"
}
Милосављевић, Т. З.. (2021). Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 50(1), 213-221.
https://doi.org/https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940
Милосављевић ТЗ. Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2021;50(1):213-221.
doi:https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940 .
Милосављевић, Тања З., "Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 50, no. 1 (2021):213-221,
https://doi.org/https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch19 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940 .

Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11938
AB  - В работе указывается, что в сербских грамматиках в XIX и XX веках использовался традиционный подход. Новые познания в течение этих двух веков внедрялись медленно. Начало
XX века внесло изменения в классификацию глагольного вида в соответствии, прежде всего,
с теорией функционально-семантических полей, но и с теорией семантических локализаций.
Указывается и на применение теоретическо-методологических подходов к аспектологическим
проблемным вопросам в сербской лингвистической среде, оставшихся без влияния на грамматические описания вида. Они в основном применялись в сопоставительных и типологических
исследованиях сербского и других языков, в том числе аспектуальные классы Вендлера, теория
двухкомпонентного аспекта и т. д.
AB  - У раду се анализира заступљеност теоријско-методолошких приступа и праваца
у представљању категорије глаголског вида и класификације глагола по виду у српским
граматикама. Указује се и на примену теоријско-методолошких приступа аспектолошкој
проблематици у српској лингвистичкој средини који су остали без утицаја на граматичке
описе вида, а углавном су примењивани у контрастивним и типолошким истраживањима
српског са другим језицима.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији
T1  - Теоретические подходы к глагольному виду в сербской грамmатикографии
SP  - 153
EP  - 163
VL  - 50
IS  - 1
DO  - https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
abstract = "В работе указывается, что в сербских грамматиках в XIX и XX веках использовался традиционный подход. Новые познания в течение этих двух веков внедрялись медленно. Начало
XX века внесло изменения в классификацию глагольного вида в соответствии, прежде всего,
с теорией функционально-семантических полей, но и с теорией семантических локализаций.
Указывается и на применение теоретическо-методологических подходов к аспектологическим
проблемным вопросам в сербской лингвистической среде, оставшихся без влияния на грамматические описания вида. Они в основном применялись в сопоставительных и типологических
исследованиях сербского и других языков, в том числе аспектуальные классы Вендлера, теория
двухкомпонентного аспекта и т. д., У раду се анализира заступљеност теоријско-методолошких приступа и праваца
у представљању категорије глаголског вида и класификације глагола по виду у српским
граматикама. Указује се и на примену теоријско-методолошких приступа аспектолошкој
проблематици у српској лингвистичкој средини који су остали без утицаја на граматичке
описе вида, а углавном су примењивани у контрастивним и типолошким истраживањима
српског са другим језицима.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији, Теоретические подходы к глагольному виду в сербской грамmатикографии",
pages = "153-163",
volume = "50",
number = "1",
doi = "https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 50(1), 153-163.
https://doi.org/https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938
Спасојевић МЉ. Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2021;50(1):153-163.
doi:https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938 .
Спасојевић, Марина Љ., "Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 50, no. 1 (2021):153-163,
https://doi.org/https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938 .

Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом

Чопа, Миљана

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Чопа, Миљана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11924
AB  - Језичка анксиозност представља осећај нелагоде, тензије или неке врсте непријатности која се јавља када се говорник нађе у ситуацији која од њега захтева да на одређени начин употребљава језик или језички варијетет којим не влада у потпуности. Истраживање је предузето с циљем да се испита појава језичке анксиозности код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним језиком. Истраживањем су обухваћени и поједини аспекти који се тичу ставова говорникâ према сопственом дијалекатском говору и према стандардном језику. Резултати добијени овим истраживањем могу бити од користи за даља истраживања ове појаве, будући да на материјалу српских народних говора досад нису вршена.
AB  - Language anxiety is a feeling of nervousness, tension or some kind of discomfort that occurs when a speaker finds himself in a situation that requires the use of a language or a language variety with which the speaker is not fully proficient. This research was undertaken with aim of examining the occurrence of language anxiety within the speakers of Kosovo-Resava dialect when they come in contact with the standard language. The research also covers certain aspects concerning the attitudes of speakers towards their own dialect and towards the standard language. The results obtained by this research can be useful for further research of this phenomenon, since this kind of research has not been carried out so far on the material of Serbian dialects.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом
T1  - Language Anxiety in Speakers of Kosovo-Resava Dialect in Contact with Standard Language
SP  - 115
EP  - 130
VL  - 64
IS  - 1
DO  - https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924
ER  - 
@article{
author = "Чопа, Миљана",
year = "2021",
abstract = "Језичка анксиозност представља осећај нелагоде, тензије или неке врсте непријатности која се јавља када се говорник нађе у ситуацији која од њега захтева да на одређени начин употребљава језик или језички варијетет којим не влада у потпуности. Истраживање је предузето с циљем да се испита појава језичке анксиозности код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним језиком. Истраживањем су обухваћени и поједини аспекти који се тичу ставова говорникâ према сопственом дијалекатском говору и према стандардном језику. Резултати добијени овим истраживањем могу бити од користи за даља истраживања ове појаве, будући да на материјалу српских народних говора досад нису вршена., Language anxiety is a feeling of nervousness, tension or some kind of discomfort that occurs when a speaker finds himself in a situation that requires the use of a language or a language variety with which the speaker is not fully proficient. This research was undertaken with aim of examining the occurrence of language anxiety within the speakers of Kosovo-Resava dialect when they come in contact with the standard language. The research also covers certain aspects concerning the attitudes of speakers towards their own dialect and towards the standard language. The results obtained by this research can be useful for further research of this phenomenon, since this kind of research has not been carried out so far on the material of Serbian dialects.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом, Language Anxiety in Speakers of Kosovo-Resava Dialect in Contact with Standard Language",
pages = "115-130",
volume = "64",
number = "1",
doi = "https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924"
}
Чопа, М.. (2021). Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 64(1), 115-130.
https://doi.org/https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924
Чопа М. Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2021;64(1):115-130.
doi:https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924 .
Чопа, Миљана, "Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 64, no. 1 (2021):115-130,
https://doi.org/https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924 .

Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме

Левушкина, Ружица

(Ниш : Центар за црквене студије, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Левушкина, Ружица
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10679
AB  - У раду је детаљно описан живот свештеномученика Серафима Џарића, првенствено на основу аутобиографије овог светог новомученика. Наведено је шта тачно сачињава његову, жанровски разно- образну, писану заоставштину. Посебно је описан Љетопис који је писао. Кроз проучавање ове заоставштине прате се и коментаришу поједини детаљи из црквеног живота народа Пљеваља у вријеме када је Св. Серафим Џарић живио, а посебно док је био игуман манастира Свете Тројице код Пљеваља (1915-1941).
AB  - В статье подробно описывается жизнь священномученика Серафима
Джарича, в первую очередь на основе его автобиографии Мо] доживла].
Также указывается, что именно, кроме автобиографии, составляет его
письменное наследие, отличающееся жанровым разнообразием. Детально
проанализирована его Летопись. Изучая данное наследие, отмечаются и
комментируются некоторые детали из церковной жизни народа Плевля в
то время, когда жил святой Серафим Джарич, и особенно когда он был
игуменом монастыря Святой Троицы в Плевля (1915-1941).
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
T2  - Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник
T1  - Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме
T1  - Священномученик Серафим Джарич - жизнеописание, письменное наследие и церковная жизнь плевля в его время
SP  - 433
EP  - 458
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679
ER  - 
@inbook{
author = "Левушкина, Ружица",
year = "2021",
abstract = "У раду је детаљно описан живот свештеномученика Серафима Џарића, првенствено на основу аутобиографије овог светог новомученика. Наведено је шта тачно сачињава његову, жанровски разно- образну, писану заоставштину. Посебно је описан Љетопис који је писао. Кроз проучавање ове заоставштине прате се и коментаришу поједини детаљи из црквеног живота народа Пљеваља у вријеме када је Св. Серафим Џарић живио, а посебно док је био игуман манастира Свете Тројице код Пљеваља (1915-1941)., В статье подробно описывается жизнь священномученика Серафима
Джарича, в первую очередь на основе его автобиографии Мо] доживла].
Также указывается, что именно, кроме автобиографии, составляет его
письменное наследие, отличающееся жанровым разнообразием. Детально
проанализирована его Летопись. Изучая данное наследие, отмечаются и
комментируются некоторые детали из церковной жизни народа Плевля в
то время, когда жил святой Серафим Джарич, и особенно когда он был
игуменом монастыря Святой Троицы в Плевля (1915-1941).",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије, Ниш : Међународни центар за православне студије",
journal = "Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник",
booktitle = "Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме, Священномученик Серафим Джарич - жизнеописание, письменное наследие и церковная жизнь плевля в его время",
pages = "433-458",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679"
}
Левушкина, Р.. (2021). Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме. in Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник
Ниш : Центар за црквене студије., 433-458.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679
Левушкина Р. Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме. in Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник. 2021;:433-458.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679 .
Левушкина, Ружица, "Свештеномученик Серафим Џарић - животопис, писано насљеђе и црквени живот Пљеваља у његово вријеме" in Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : тематски зборник (2021):433-458,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10679 .

Зборник радова Нови прилози српском правопису

Реметић, Слободан Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11862
AB  - Садржај зборника радова Нови прилози српском правопису чини деветнаест радова, углавном реферата поднетих на научном округлом столу „Актуелна питања српског правописа“, одржаном у
Андрићграду 13. октобра 2018. године. Рукопис обима 254 стране прелома компјутерски сређеног, и за штампу преломљеног текста, почиње
предговором – „Заједнички на правописним задацима“, добијеним из
руку приређивача зборника (стр. 7–8), након чега следе прилози
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Зборник радова Нови прилози српском правопису
SP  - 103
EP  - 107
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "2021",
abstract = "Садржај зборника радова Нови прилози српском правопису чини деветнаест радова, углавном реферата поднетих на научном округлом столу „Актуелна питања српског правописа“, одржаном у
Андрићграду 13. октобра 2018. године. Рукопис обима 254 стране прелома компјутерски сређеног, и за штампу преломљеног текста, почиње
предговором – „Заједнички на правописним задацима“, добијеним из
руку приређивача зборника (стр. 7–8), након чега следе прилози",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Зборник радова Нови прилози српском правопису",
pages = "103-107",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862"
}
Реметић, С. Н.. (2021). Зборник радова Нови прилози српском правопису. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 103-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862
Реметић СН. Зборник радова Нови прилози српском правопису. in Наш језик. 2021;52(1):103-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862 .
Реметић, Слободан Н., "Зборник радова Нови прилози српском правопису" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):103-107,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862 .

Лексема погода у српском језику

Ратковић, Драгана М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11861
AB  - У раду се анализира именица погода у српском језику са циљем
преиспитивања њеног порекла и њене лексикографске обраде, тј. да ли је
позајмљена из руског и да ли је треба раздвајати у хомониме, како се то чини
у неким лексикографским изворима.
AB  - В работе анализируется существительное погода в сербском языке в целях пересмотра ее происхождения и ее лексикографической обработки, т. е.
рассматривается произошла ли она из русского языка и следует ли выделять
ее в омонимы, как показано в некоторых существующих лексикографических
источниках. Автор считает, что квалификатор „(согласно рус. погода)“ надо
употреблять только в семантических реализациях, реферирующих к погоде,
погодным условиям, а также что методологически обосновано не разделять
данную лексему в омонимы.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Лексема погода у српском језику
T1  - Лексема погода в сербском языке
SP  - 81
EP  - 91
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализира именица погода у српском језику са циљем
преиспитивања њеног порекла и њене лексикографске обраде, тј. да ли је
позајмљена из руског и да ли је треба раздвајати у хомониме, како се то чини
у неким лексикографским изворима., В работе анализируется существительное погода в сербском языке в целях пересмотра ее происхождения и ее лексикографической обработки, т. е.
рассматривается произошла ли она из русского языка и следует ли выделять
ее в омонимы, как показано в некоторых существующих лексикографических
источниках. Автор считает, что квалификатор „(согласно рус. погода)“ надо
употреблять только в семантических реализациях, реферирующих к погоде,
погодным условиям, а также что методологически обосновано не разделять
данную лексему в омонимы.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Лексема погода у српском језику, Лексема погода в сербском языке",
pages = "81-91",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861"
}
Ратковић, Д. М.. (2021). Лексема погода у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 81-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861
Ратковић ДМ. Лексема погода у српском језику. in Наш језик. 2021;52(1):81-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861 .
Ратковић, Драгана М., "Лексема погода у српском језику" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):81-91,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861 .

Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа)

Миленковић, Ана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миленковић, Ана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11857
AB  - У раду се анализирају глаголске сублексеме којима се означавају различити облици испољавања емоција. У питању су тзв. емоционално-експресивни глаголи, који описују четири типа емоционалне експресије – телесну,
вербалну, физиолошку и фацијалну. Истраживање је рађено на корпусу од
168 глаголских сублексема, а семантичка класификација заснована је на параметрима: типа емоционалне експресије и емоционалне валенце (позитивна, неутрална и негативна). Анализа језичке грађе показала је да се највећим
бројем емоционално-експресивних глагола означавају телесна и вербална
манифестација емоција које имају негативну емоционалну валенцу, тј. да
човек, најчешће, испољава емоције које припадају емоционалном домену
туге, страха и љутње.
AB  - The paper analyzes verbs which denote diff erent forms of emotional
expression. These so-called emotional-expressive verbs describe four basic types of
emotional expression: bodily, verbal, physiological and facial. The research is based
on a corpus of 168 verbs, and proposes a classifi cation based on two parameters:
the type of emotional expression and the emotional valences (positive, neutral and
negative). Linguistic analysis of our language data shows that the largest number of
emotional-expressive verbs denote the bodily and verbal manifestation of emotions with a negative emotional valence. Humans typically express emotions which
belong to the emotional domains of sadness, fear and anger.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа)
T1  - Verbs of Emotional Expression (The Role of Language in Expressing Emotions)
SP  - 63
EP  - 80
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857
ER  - 
@article{
author = "Миленковић, Ана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализирају глаголске сублексеме којима се означавају различити облици испољавања емоција. У питању су тзв. емоционално-експресивни глаголи, који описују четири типа емоционалне експресије – телесну,
вербалну, физиолошку и фацијалну. Истраживање је рађено на корпусу од
168 глаголских сублексема, а семантичка класификација заснована је на параметрима: типа емоционалне експресије и емоционалне валенце (позитивна, неутрална и негативна). Анализа језичке грађе показала је да се највећим
бројем емоционално-експресивних глагола означавају телесна и вербална
манифестација емоција које имају негативну емоционалну валенцу, тј. да
човек, најчешће, испољава емоције које припадају емоционалном домену
туге, страха и љутње., The paper analyzes verbs which denote diff erent forms of emotional
expression. These so-called emotional-expressive verbs describe four basic types of
emotional expression: bodily, verbal, physiological and facial. The research is based
on a corpus of 168 verbs, and proposes a classifi cation based on two parameters:
the type of emotional expression and the emotional valences (positive, neutral and
negative). Linguistic analysis of our language data shows that the largest number of
emotional-expressive verbs denote the bodily and verbal manifestation of emotions with a negative emotional valence. Humans typically express emotions which
belong to the emotional domains of sadness, fear and anger.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа), Verbs of Emotional Expression (The Role of Language in Expressing Emotions)",
pages = "63-80",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857"
}
Миленковић, А. В.. (2021). Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 63-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857
Миленковић АВ. Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа). in Наш језик. 2021;52(1):63-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857 .
Миленковић, Ана В., "Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа)" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):63-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11857 .

Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2

Миланов, Наташа М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11856
AB  - Најновија свеска 63. годишта часописа Зборник Матице српске
за филологију и лингвистику, по традицији, обрађује актуелне језичке
теме настале из пера лингвистичких стручњака различитих области.
У часопису се уочавају три тематске целине – прву, најобимнију, чини
девет оригиналних научних радова, у рубрици Хроника објављен је некролог академику Милораду Радовановићу, док су у делу Прикази описане неке од најновијих лингвистичких публикација.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2
SP  - 129
EP  - 132
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2021",
abstract = "Најновија свеска 63. годишта часописа Зборник Матице српске
за филологију и лингвистику, по традицији, обрађује актуелне језичке
теме настале из пера лингвистичких стручњака различитих области.
У часопису се уочавају три тематске целине – прву, најобимнију, чини
девет оригиналних научних радова, у рубрици Хроника објављен је некролог академику Милораду Радовановићу, док су у делу Прикази описане неке од најновијих лингвистичких публикација.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2",
pages = "129-132",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856"
}
Миланов, Н. М.. (2021). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 129-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856
Миланов НМ. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2. in Наш језик. 2021;52(1):129-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856 .
Миланов, Наташа М., "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):129-132,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856 .

Реконструкција самогласника у критичком издању Његошевог спјева Шћепан Мали (хетеровокалски дифтонзи)

Маројевић, Радмило Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Маројевић, Радмило Н.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11855
AB  - У овом раду се разматрају хетеровокалски дифтонзи: а) у истој ријечи,
б) на граници ријечи и њене енклитике, в) на граници ријечи и њене проклитике, г) на граници фонетских ријечи, тј. у сандхију, све на грађи Његошевог
спјева Шћепан Мали у поређењу с другим Његошевим дјелима (прије свега са
спјевовима Горски вијенац и Луча микрокозма).
AB  - В настоящей статье критически обосновывается подготовленное
автором научное издание поэмы «Щепан Малый» сербского поэта эпохи романтизма Петра II Петровича-Негоша на уровне фонетико-фонологическом. Рассматриваются спорные вопросы реконструкции гласных в
аспекте образования гетеровокалических дифтонгов; а) в одном и том же
слове, б) на стыке слова и его энклитики, в) на стыке слова и его проклитики, г) на стыке двух фонетических слов, т.е. в сандхи.
Заключительные этюды посвящены двум важнейшим вопросам
подготовки научных изданий произведений Негоша: первый – просодическому соотношению полных и стяженных вариантов слов, второй – отсутствию йотации как доказательству присутствия неслогового гласного.
В работе применяется интертекстуальный сопоставительный подход: примеры, засвидетельствованные в поэме «Щепан Малый», сравниваются с контекстами поэм «Горный венец» и «Луч микрокосма», а также
с контекстами других произведений Негоша.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Реконструкција самогласника у критичком издању Његошевог спјева Шћепан Мали (хетеровокалски дифтонзи)
T1  - Реконструкция гласных в научном издании поэмы «Щепан Малый» Петра II Петровича-Негоша (гетеровокалические дифтонги)
SP  - 1
EP  - 31
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11855
ER  - 
@article{
author = "Маројевић, Радмило Н.",
year = "2021",
abstract = "У овом раду се разматрају хетеровокалски дифтонзи: а) у истој ријечи,
б) на граници ријечи и њене енклитике, в) на граници ријечи и њене проклитике, г) на граници фонетских ријечи, тј. у сандхију, све на грађи Његошевог
спјева Шћепан Мали у поређењу с другим Његошевим дјелима (прије свега са
спјевовима Горски вијенац и Луча микрокозма)., В настоящей статье критически обосновывается подготовленное
автором научное издание поэмы «Щепан Малый» сербского поэта эпохи романтизма Петра II Петровича-Негоша на уровне фонетико-фонологическом. Рассматриваются спорные вопросы реконструкции гласных в
аспекте образования гетеровокалических дифтонгов; а) в одном и том же
слове, б) на стыке слова и его энклитики, в) на стыке слова и его проклитики, г) на стыке двух фонетических слов, т.е. в сандхи.
Заключительные этюды посвящены двум важнейшим вопросам
подготовки научных изданий произведений Негоша: первый – просодическому соотношению полных и стяженных вариантов слов, второй – отсутствию йотации как доказательству присутствия неслогового гласного.
В работе применяется интертекстуальный сопоставительный подход: примеры, засвидетельствованные в поэме «Щепан Малый», сравниваются с контекстами поэм «Горный венец» и «Луч микрокосма», а также
с контекстами других произведений Негоша.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Реконструкција самогласника у критичком издању Његошевог спјева Шћепан Мали (хетеровокалски дифтонзи), Реконструкция гласных в научном издании поэмы «Щепан Малый» Петра II Петровича-Негоша (гетеровокалические дифтонги)",
pages = "1-31",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11855"
}
Маројевић, Р. Н.. (2021). Реконструкција самогласника у критичком издању Његошевог спјева Шћепан Мали (хетеровокалски дифтонзи). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 1-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11855
Маројевић РН. Реконструкција самогласника у критичком издању Његошевог спјева Шћепан Мали (хетеровокалски дифтонзи). in Наш језик. 2021;52(1):1-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11855 .
Маројевић, Радмило Н., "Реконструкција самогласника у критичком издању Његошевог спјева Шћепан Мали (хетеровокалски дифтонзи)" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):1-31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11855 .

Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа

Мацановић, Ана З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11854
AB  - Књига Милоша Окуке На путевима стандардизације српског
језика и усвајања Вуковог језика и правописа представља наставак
ауторових дугогодишњих интересовања за одређена питања српске
књижевнојезичке прошлости. Објављена је као трећа књига у оквиру
лингвистичке едиције „Избор“ новосадског издавача Прометеј. На 636
страна налазе се 24 рада посвећена путевима стандардизације српског
језика у првој половини 19. века, који су се огледали у Вуковој језичкој
и правописној реформи и његовој борби са припадницима доситејевске
традиције.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа
SP  - 108
EP  - 112
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854
ER  - 
@article{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2021",
abstract = "Књига Милоша Окуке На путевима стандардизације српског
језика и усвајања Вуковог језика и правописа представља наставак
ауторових дугогодишњих интересовања за одређена питања српске
књижевнојезичке прошлости. Објављена је као трећа књига у оквиру
лингвистичке едиције „Избор“ новосадског издавача Прометеј. На 636
страна налазе се 24 рада посвећена путевима стандардизације српског
језика у првој половини 19. века, који су се огледали у Вуковој језичкој
и правописној реформи и његовој борби са припадницима доситејевске
традиције.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа",
pages = "108-112",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854"
}
Мацановић, А. З.. (2021). Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 108-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854
Мацановић АЗ. Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа. in Наш језик. 2021;52(1):108-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854 .
Мацановић, Ана З., "Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):108-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854 .

Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)

Јовановић, Владан З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - GEN
AU  - Јовановић, Владан З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11852
AB  - У четвртак, 14. јануара 2021. године, осмог дана по Божићу, на
празник Обрезања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, преминула је после дуге и тешке болести др Радмила Жугић, научни саветник у пензији. Колегиница Жугић читав свој радни век провела је у
Институту за српски језик САНУ, на одсеку за израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Радмила Жугић је рођена
11. 9. 1952. године у селу Лугару код Лебана.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)
SP  - 143
EP  - 146
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852
ER  - 
@misc{
author = "Јовановић, Владан З.",
year = "2021",
abstract = "У четвртак, 14. јануара 2021. године, осмог дана по Божићу, на
празник Обрезања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, преминула је после дуге и тешке болести др Радмила Жугић, научни саветник у пензији. Колегиница Жугић читав свој радни век провела је у
Институту за српски језик САНУ, на одсеку за израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Радмила Жугић је рођена
11. 9. 1952. године у селу Лугару код Лебана.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)",
pages = "143-146",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852"
}
Јовановић, В. З.. (2021). Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 143-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852
Јовановић ВЗ. Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд). in Наш језик. 2021;52(1):143-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852 .
Јовановић, Владан З., "Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):143-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852 .

Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација

Јакић Шимшић, Милена М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Јакић Шимшић, Милена М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11851
AB  - Предмет овог рада је симетрија антонимских парова у погледу јачине
везе, тј. да ли су чланови антонимског пара реципрочно повезани, и да ли
су повезани у истој мери у оба смера. Будући да многи речници антонимске
парове обрађују асиметрично, тј. да је релативно мали проценат антонима
упућен реципрочно, а истраживања нису сасвим једногласна око тога да ли
је семантичка веза међу речима симетрична, у раду се користи грађа од 394
антонимска пара из Асоцијативног речника придевских антонима и супротности српског језика. Њиховим поређењем показало се да се антонимски парови међусобно разликују у погледу симетрије, а најчешћи разлог изостанка симетрије јесте постојање алтернативних блискозначних антонимских
лексема у језичком систему. У неким случајевима један од алтернативних
антонима има шире значење или ширу колокацијску спојивост од другог,
док се у неким случајевима алтернативни антоними распоређују на различитим местима замишљене значењске скале. Знатно ређе до асиметрије долази услед релативно уједначене вероватноће значења придева, при чему се
датим значењима могу приписати различити несинонимни антоними. Аутор предлаже различите лексикографске поступке (нпр. позиција и редослед
приписаних антонима) при обради различитих типова антонимије.
AB  - The subject of this paper is the symmetry of antonym pairs in terms of
associative relation, i.e. whether the members of the antonym pair are reciprocally
related, and whether they are related to the same extent in both directions. Since
many dictionaries present antonym pairs asymmetrically, i.e. relatively small percentage
of antonyms are reciprocally presented, and researchers are not entirely
unanimous about whether the semantic connection between words is symmetrical,
in this paper we analyse 394 antonym pairs from Associative Dictionary of Adjective
Antonyms and the Opposites of the Serbian Language. Their comparison
showed that antonym pairs differ from each other in terms of symmetry. The most
common reason for the lack of symmetry is the existence of alternative antonyms
for a lexeme, either mutually synonymous or of similar meaning (e.g. suv – mokar/
vlažan [dry – damp/wet]). Also, in some cases one of the antonymic alternatives
is of a broader meaning or a wider collocational compatibility than the other (e.g.
dobar – loš/zao [good – bad/evil]), while in other cases the alternative antonyms
are arranged in different places of the imagined meaning scale (vreo – hladan/leden
[hot – cold/icy]; budući – prošli/sadašnji [future – past/present]). Much less often,
asymmetry occurs due to the relatively similar probability of the meaning of adjectives,
where different nonsynonymous antonyms can be attributed to the given
meanings (redak – gust/čest [rare – dense/common]). The author proposes different
lexicographic procedures (i.e. the positions and order of ascribed antonyms) in dealing
with different cases of antonymy.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација
T1  - Symmetry of Adjective Antonyms of the Serbian Language in Controlled Associations Test
SP  - 45
EP  - 61
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851
ER  - 
@article{
author = "Јакић Шимшић, Милена М.",
year = "2021",
abstract = "Предмет овог рада је симетрија антонимских парова у погледу јачине
везе, тј. да ли су чланови антонимског пара реципрочно повезани, и да ли
су повезани у истој мери у оба смера. Будући да многи речници антонимске
парове обрађују асиметрично, тј. да је релативно мали проценат антонима
упућен реципрочно, а истраживања нису сасвим једногласна око тога да ли
је семантичка веза међу речима симетрична, у раду се користи грађа од 394
антонимска пара из Асоцијативног речника придевских антонима и супротности српског језика. Њиховим поређењем показало се да се антонимски парови међусобно разликују у погледу симетрије, а најчешћи разлог изостанка симетрије јесте постојање алтернативних блискозначних антонимских
лексема у језичком систему. У неким случајевима један од алтернативних
антонима има шире значење или ширу колокацијску спојивост од другог,
док се у неким случајевима алтернативни антоними распоређују на различитим местима замишљене значењске скале. Знатно ређе до асиметрије долази услед релативно уједначене вероватноће значења придева, при чему се
датим значењима могу приписати различити несинонимни антоними. Аутор предлаже различите лексикографске поступке (нпр. позиција и редослед
приписаних антонима) при обради различитих типова антонимије., The subject of this paper is the symmetry of antonym pairs in terms of
associative relation, i.e. whether the members of the antonym pair are reciprocally
related, and whether they are related to the same extent in both directions. Since
many dictionaries present antonym pairs asymmetrically, i.e. relatively small percentage
of antonyms are reciprocally presented, and researchers are not entirely
unanimous about whether the semantic connection between words is symmetrical,
in this paper we analyse 394 antonym pairs from Associative Dictionary of Adjective
Antonyms and the Opposites of the Serbian Language. Their comparison
showed that antonym pairs differ from each other in terms of symmetry. The most
common reason for the lack of symmetry is the existence of alternative antonyms
for a lexeme, either mutually synonymous or of similar meaning (e.g. suv – mokar/
vlažan [dry – damp/wet]). Also, in some cases one of the antonymic alternatives
is of a broader meaning or a wider collocational compatibility than the other (e.g.
dobar – loš/zao [good – bad/evil]), while in other cases the alternative antonyms
are arranged in different places of the imagined meaning scale (vreo – hladan/leden
[hot – cold/icy]; budući – prošli/sadašnji [future – past/present]). Much less often,
asymmetry occurs due to the relatively similar probability of the meaning of adjectives,
where different nonsynonymous antonyms can be attributed to the given
meanings (redak – gust/čest [rare – dense/common]). The author proposes different
lexicographic procedures (i.e. the positions and order of ascribed antonyms) in dealing
with different cases of antonymy.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација, Symmetry of Adjective Antonyms of the Serbian Language in Controlled Associations Test",
pages = "45-61",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851"
}
Јакић Шимшић, М. М.. (2021). Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 45-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851
Јакић Шимшић ММ. Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација. in Наш језик. 2021;52(1):45-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851 .
Јакић Шимшић, Милена М., "Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):45-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851 .

Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије

Бјелетић, Марта

(Praha : Nakladatelství Lidové noviny, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11683
AB  - The Church Slavonic heritage in Serbian dialects: the neuter gender nouns with the
suffix -ije. This paper deals with Church Slavonic (i.e., Serbian-Slavonic or Russian-Slavon-
ic) neuter gender nouns with the suffix -ije which are attested in Serbian dialects. They are
often phonetically adapted to the characteristics of a given speech (Usjecenije, Sekovanije,
Avedenije, vandelije) and sometimes they have female counterparts with the suffix -ija (di-
janija, spasenija, stradanija). Most of these words preserve the original meanings of their
Church Slavonic etyma (mucenije, pogibenije, prikazanije, stradanije, sagresenije), while some
have undergone a shift or even a complete change of the original semantics (zdanije, dijanije,
mréenije, nakazanije, napadenije). These nouns mainly indicate expressiveness and are often
used in collocations (bozje nakazanije, skoncanije sveta), toasts (na spasenije duse), curses (na
usjecenije mu bilo), etc.
PB  - Praha : Nakladatelství Lidové noviny
T2  - Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages
T1  - Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије
T1  - The Church Slavonic Heritage in Serbian Dialects : The Neuter Gender Nouns with the Suffi x -ije
SP  - 293
EP  - 305
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683
ER  - 
@inbook{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2021",
abstract = "The Church Slavonic heritage in Serbian dialects: the neuter gender nouns with the
suffix -ije. This paper deals with Church Slavonic (i.e., Serbian-Slavonic or Russian-Slavon-
ic) neuter gender nouns with the suffix -ije which are attested in Serbian dialects. They are
often phonetically adapted to the characteristics of a given speech (Usjecenije, Sekovanije,
Avedenije, vandelije) and sometimes they have female counterparts with the suffix -ija (di-
janija, spasenija, stradanija). Most of these words preserve the original meanings of their
Church Slavonic etyma (mucenije, pogibenije, prikazanije, stradanije, sagresenije), while some
have undergone a shift or even a complete change of the original semantics (zdanije, dijanije,
mréenije, nakazanije, napadenije). These nouns mainly indicate expressiveness and are often
used in collocations (bozje nakazanije, skoncanije sveta), toasts (na spasenije duse), curses (na
usjecenije mu bilo), etc.",
publisher = "Praha : Nakladatelství Lidové noviny",
journal = "Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages",
booktitle = "Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије, The Church Slavonic Heritage in Serbian Dialects : The Neuter Gender Nouns with the Suffi x -ije",
pages = "293-305",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683"
}
Бјелетић, М.. (2021). Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије. in Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages
Praha : Nakladatelství Lidové noviny., 293-305.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683
Бјелетић М. Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије. in Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages. 2021;:293-305.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683 .
Бјелетић, Марта, "Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије" in Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages (2021):293-305,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683 .

Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми

Ристић, Стана; Лазић Коњик, Ивана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Ристић, Стана
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12183
AB  - Монография содержит результаты, достигнутые за последние
десять лет работы авторов в области этнолингвистики когнитивной
направленности. Бóльшая часть этих результатов в виде отдельных
публикаций напечатана в наших и других славянских журналах (преимущественно на сербском языке, а также на русском и польском языках), однако для данного издания труды доработаны, дополнены, согласованы в теоретическо-методологическом плане и терминологически с
положениями люблинской этнолингвистической школы как образца, на
который мы часто ссылаемся. Некоторые работы публикуются впервые.
По нашим представлениям на данный момент, эти исследования, основанные на когнитивном подходе, в рамках которого через семантику
языковых/лексических единиц этнолингвистики выявляется «место и
роль культуры в языке» и исследуется языковая картина мира и человека, относятся к одному из новых направлений в сербской этнолингвистике. Развитию сербской этнолингвистики посвящен первый, вводный
подраздел монографии (I. 1), в других подразделах рассматривается ряд
актуальных теоретических и практических вопросов когнитивной этнолингвистики. В теоретическом аспекте фокус на открытом вопросе
соотношения понятий концепт и стереотип как основных единиц языкового сознания (II. 1); а также на вопросе статуса профилей в концептуальной структуре понятий и их соотношения с семантикой названий
данных понятий, т.е. с отдельными значениями лексем (I. 2 и I. 3). Для
практических решений выбраны те вопросы, которые близки нашему
профессиональному определению и которые касаются прикладной когнитивной этнолингвистики в лексикографии, такие, как: вопрос структуры словарной статьи при представлении определенных концептов/
стереотипов; выбор элементов, которые должны войти в когнитивное текстов), а также анкетных данных в исследованиях данного типа, которые эти понятия обогащали информацией энциклопедического типа.
Данная информация становится частью языкового сознания косвенно,
посредством метафор и символов, в виде так наз. энциклопедических
коннотаций, тогда как такие сведения по стереотипу ГРЕК мы получили
путем анализа фольклорного дискурса сербских народных эпических
песен. Анкетный материал, материал из ассоциативных словарей и
электронного корпуса является наиболее репрезентативным для языкового образа понятий современного разговорного языка как нейтрального языкового идиома. Он указывает на актуальную динамику изменения
ценностей в концептуализации или стереотипизации определенных понятий в зависимости от общественно-исторических перемен. Первые
два типа материала (анкетный и ассоциативный) дают весь спектр ценностей, которые, рангированные по шкале положительно – отрицательно, чаще всего указывают на амбивалентный отдельный субъективный
образ языкового понятия. Недостатки систематического материала в
анализе и описании особенно заметны в реконструкции гетеростереотипа РУССКИЙ(-ИЕ), языковой образ которого, т.е. элементы языкового
образа данного понятия, реконструированы только на ассоциативном
материале.
В числе открытых вопросов лексикографической программы семинара ЕУРОЈОС до настоящего времени рассматривались и вопросы
подхода к анализу отобранного материала для реконструкции концептов/стереотипов из всех трех типов источников, а также вопрос отбора элементов для когнитивного определения. На актуальные аспекты в
решении этих вопросов указывают наши словарные статьи концептов
ДОМ и СЕМЬЯ, выполненные двумя способами: один для нужд Аксиологического лексикона славян и их соседей (LASiS), а второй способ
– для заключительных подразделов, посвященных данным концептам
в данной монографии. Словарная статья сербского концепта ДОМ уже
опубликована на польском языке в первом томе этого лексикона (Ristić,
Lazić-Konjik 2015), а статья сербского концепта СЕМЬЯ сдана в печать
при подготовке одного из последующих томов, который будет посвящен концепту СЕМЬЯ в славянских и неславянских языках. В первом
случае в наших статьях применяется так наз. сепаратный подход, т.е.
аналитический подход в нашем представлении, который подразумевает
описание отдельной доли каждого из трех типов материала (систематического, анкетного и текстуального, С-А-Т) как в концептуализации
самих понятий, так и в выборе элементов для выведения когнитивного определения. Наряду с данным подходом, в рамках люблинской этнолингвистической школы рекомендуется так наз. холистический подход,
т.е. синтетический подход с нашей точки зрения, который подразумевает, что в описании концептуализации понятия и в выведения когнитивного определения все виды данных взаимоинтегрируются. Поскольку в
монографии в некоторых разделах уже дано описание отдельной доли
каждого из обязательных типов материала, мы решили, что при разработке словарных статей концептой ДОМ и СЕМЬЯ мы применим холистический, синтетический подход, ведь в аналитической статье многие части
повторялись бы из предыдущих подразделов. Однако, мы считаем, что
для самой словарной статьи Аксиологического лексикона целесообразнее применить комбинированный аналитическо-синтетический подход.
При аналитическом подходе к описанию материала были бы даны все
релевантные сведения, характерные как для универсальных, так и для
специфических национально-культурных ценностей языкового образа понятия, а в синтетическом описании количество подобных сведений свелось бы к ограниченному списку достаточных характеристик
(„dowody językowyh“, согласно Bartmiński, Niebrzegowska-Bartmińska
2016а: 37), которые находят подтверждение в выделенных языковых
единицах из всех трех типов материала (С-А-Т) или только одного из
них. Употребление предложенных модификаторов (типа: „обязательно“, „преимущественно“, „может быть / может иметь“) при выделенных
характеристиках языковой картины понятия обеспечивает иерархическую структурированность словарной статьи (первичные и вторичные
харатеристики) и концептуального поля (характеристики центра, близкой периферии, дальней периферии), что особенно важно для запланированного, межъязыкового сопоставления концептов в плане отбора
сопоставляемых данных согласно их месту в иерархической структуре
и их оценки как стабильных, менее стабильных или нестабильных элементов при установлении межъязыкового и межкультурного сходства и
различия в языковом образе определенного понятия.
AB  - This monograph includes the scientifi c fi ndings of the author from the
fi eld of ethnolinguistics of cognitive type over the last ten years. These results
have for the most part been published in the form of individual papers
in domestic and Slavic specialized magazines (predominantly in Serbian,
followed by Russian and Polish), but for this occasion they have been revised,
expanded, adapted in theoretical and methodological as well as terminological
aspects to the tenets of the Ethnolinguistic school of Lublin,
used as a model we repeatedly referred to, while the remaining ones make
their fi rst appearance in this publication. According to our knowledge, these
investigations of ours, based on the cognitive approach, which set the goal of
tracing “the place and role of culture in language”, the linguistic and human
worldview, in the semantics of linguistic/lexical units, belong to one of the
recent trends in the development of Serbian ethnolinguistics. And indeed,
the fi rst, introductory subchapter of this monograph (I. 1) is devoted to the
development of Serbian ethnolinguistics, whereas in other subchapters we
deal with some current theoretical and practical issues in cognitive ethnolinguistics.
From a theoretical aspect, we focused on an open question of the
relation between the terms “concept” and “stereotype” as the basic units of
linguistic knowledge (II. 1); and also, on the question of the status of profi les
in the conceptual structure and their relation to the semantics of the words
for those concepts, that is, to individual meanings of lexemes (I. 2 and I.
3). With the aim of resolving practical problems, we have chosen those that
were close to our professional background and that concern applied cognitive
ethnolinguistics in lexicography, such as the question of the structure of
a dictionary entry in presenting certain concepts/stereotypes, the selection of
elements that are to make part of a cognitive defi nition of the naive/linguistic
portrait of a specifi c concept in the compilation of an axiological dictionary
in the sense of representativeness of both universal and specifi c national and cultural values, as well as in the sense of standardizing the metalanguage of
cognitive defi nition (III. 4 and IV. 5); furthermore, we looked at the question
of the relation between a dictionary of the said type and encyclopedias as
lexicographic works whose entries provide information on various kinds of
human knowledge – an axiological lexicon on the subjective/naive linguistic
knowledge, and encyclopedias on the objective/scientifi c knowledge. In
relation to that, we pondered the question of the boundaries between the two
types of knowledge, as well as that of the extent to which encyclopedic information
is included in a dictionary entry of a lexicon in the reconstruction
of concepts or stereotypes (I. 2). Questions of a contribution of certain types
of sources in the conceptualization and stereotypization of culture concepts
can be found in all the chapters which present some concepts or stereotypes,
since they were reconstructed upon various types of evidence. The most
comprehensive corpus of evidence lies in the reconstruction of the concepts
of HОME and FАMILY, as it comprises all three types of sources (systemic,
survey-driven and textual), indispensable in the methodology of the Ethnolinguistic
school of Lublin. These chapters also represent the central part of
our monograph not only in terms of scope, but also in terms of a validity
check of the abovementioned methodology in the treatment of the material
and in terms of the representativeness of sources in certain types of material.
Thus, we concluded that among systemic descriptive dictionary sources the
most representative is a comprehensive dictionary such as the Dictionary
of SASA, as a source for the reconstruction of a general, stable concept/
stereotype typical of a contemporary linguistic portrait of a concept and its
most relevant profi les, which is particularly emphasized in subchapter (I. 3),
and the signifi cance of this material as well as material taken from other relevant
dictionaries of Serbian (Dictionary of Matica Srpska and one-volume
Dictionary of the Serbian Language) is confi rmed in the initial subchapters
on the concepts of HОME, FАMILY, and subchapters on the linguistic portrait
of the concept of NATION and autostereotype SERB(S). For linguistic portraits
of some concepts, such as NATION, SERB(S), GREEK, apart from corresponding
sources of dictionary material, no less important was the selection of relevant
genres of textual discourse. For the profi ling of the fi rst two concepts
very important information was obtained by an analysis of texts to do with
social theories and public media discourse from the fi elds of anthropological
and political orientation (sociological and social-psychological, socialpolitical),
as well as survey-driven data in investigations of that sort, sources
that enriched these concepts with information of encyclopedic type. This
body of information became part of linguistic knowledge in an indirect manner, through metaphors and symbols, in the form of so-called encyclopedic
connotations, whereas for the stereotype of GREEK we gathered information
by analyzing the folkloristic discourse of Serbian folk epic poems. The survey-
driven material, material derived from dictionaries of associations and
from electronic corpora is most representative of the linguistic portrait of the
concept of contemporary colloquial language, as a neutral linguistic idiom.
It indicates the current dynamics of alterations in values in the conceptualization
or stereotypization of certain concepts in relation to social-historical
changes. The fi rst two types of material (survey-driven and associative) offer
a whole range of values which, ranked on the positive-negative scale, predominantly
suggest an ambivalent, individual, subjective view of a linguistic
concept. A lack of systematized material in the analysis and description is especially
notable in the reconstruction of heterostereotype RUSSIAN(S), whose
linguistic portrait, that is, elements of the linguistic portrait of this concept,
are reconstructed solely upon word associations material.
In the vast array of open questions in the lexicographic programme of
the seminary EUROJOS, questions of approaches to analysis of selected material
for the reconstruction of concepts/stereotypes using all three types of
sources have also been considered, along with the question of the selection
of material for the cognitive defi nition. Current aspects in resolving those
issues are referred to in our dictionary entries for the concepts of HОМE and
FАMILY realized in two ways: one for the purposes of the Axiological dictionary
of Slavs and their neighbours (LASiS), and the other for the closing
subchapters on these concepts in our monograph. A dictionary entry of the
Serbian concept of HОМE has already been published in Polish in the fi rst volume
of this lexicon (Ristić, Lazić-Konjik 2015), and the entry for the Serbian
concept of FАMILY has been submitted for printing in preparation of one of
the subsequent volumes, which is to be devoted to the concept of FАMILY in
Slavic and non-Slavic languages. In the former case, in our entries we have
applied the so-called discriminative approach, that is, one which we consider
to be of analytical kind, which refers to a description of an individual stake of
all three types of material (systemic, survey-driven and textual, or S-SD-Т)
both in the conceptualization of ideas and in the selection of elements for
building up the cognitive defi nition. Apart from this approach within the
Ethnolinguistic school of Lublin, we recommend the so-called holistic approach,
which we consider to be of synthetic kind, referring to a description
of the conceptualization of an idea and building a cognitive defi nition when
all types of data are mutually integrated. Since in the monograph separate
chapters already contain a description of an individual stake of each of the indispensable types of material, we have opted for applying a holistic, synthetic
approach in compiling dictionary entries of the concepts of HОМE and
FАMILY, with regard to the fact that many parts in the analytical entry would
be repeated from the previous subchapters. However, we think that for a dictionary
entry of the Axiological lexicon itself one should apply a combined
analytical-synthetic approach. Analytical approach in the description of material
would yield all the relevant information characteristic of universal and
specifi c national/cultural values of the linguistic portrait of a concept, and in
the synthetic description the number of these pieces of information would
be reduced to a limited set of necessary and suffi cient features (“dowody
językowyh”, according to Bartmiński, Niebrzegowska-Bartmińska 2016а:
37), which can be refl ected in the linguistic units excerpted from all three
types of material (S-SD-Т), or only some of them. Usage of suggested modifi
ers (such as: “always”, “mostly”, “can be / can have”) along with the excerpted
features of the linguistic portrait of a concept allows for a hierarchical
organization of a dictionary entry (primary and secondary features) and
the conceptual fi eld (features of centre, close periphery, distant periphery),
which is especially important for planned interlinguistic comparison of concepts
in the sense of selection of comparable data according to their place
in the hierarchical structure and their evaluation as stable, less stable or unstable
elements upon establishing interlinguistic and intercultural similarities
and differences in the linguistic portrait of a particular concept.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми
T1  - A Cognitive Trend in Serbian Ethnolinguistics – Early Development and Current Issues
T1  - Когнитивное направление в сербской этнолингвистике – начало развития и актуальные проблемы
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183
ER  - 
@book{
author = "Ристић, Стана and Лазић Коњик, Ивана",
year = "2020",
abstract = "Монография содержит результаты, достигнутые за последние
десять лет работы авторов в области этнолингвистики когнитивной
направленности. Бóльшая часть этих результатов в виде отдельных
публикаций напечатана в наших и других славянских журналах (преимущественно на сербском языке, а также на русском и польском языках), однако для данного издания труды доработаны, дополнены, согласованы в теоретическо-методологическом плане и терминологически с
положениями люблинской этнолингвистической школы как образца, на
который мы часто ссылаемся. Некоторые работы публикуются впервые.
По нашим представлениям на данный момент, эти исследования, основанные на когнитивном подходе, в рамках которого через семантику
языковых/лексических единиц этнолингвистики выявляется «место и
роль культуры в языке» и исследуется языковая картина мира и человека, относятся к одному из новых направлений в сербской этнолингвистике. Развитию сербской этнолингвистики посвящен первый, вводный
подраздел монографии (I. 1), в других подразделах рассматривается ряд
актуальных теоретических и практических вопросов когнитивной этнолингвистики. В теоретическом аспекте фокус на открытом вопросе
соотношения понятий концепт и стереотип как основных единиц языкового сознания (II. 1); а также на вопросе статуса профилей в концептуальной структуре понятий и их соотношения с семантикой названий
данных понятий, т.е. с отдельными значениями лексем (I. 2 и I. 3). Для
практических решений выбраны те вопросы, которые близки нашему
профессиональному определению и которые касаются прикладной когнитивной этнолингвистики в лексикографии, такие, как: вопрос структуры словарной статьи при представлении определенных концептов/
стереотипов; выбор элементов, которые должны войти в когнитивное текстов), а также анкетных данных в исследованиях данного типа, которые эти понятия обогащали информацией энциклопедического типа.
Данная информация становится частью языкового сознания косвенно,
посредством метафор и символов, в виде так наз. энциклопедических
коннотаций, тогда как такие сведения по стереотипу ГРЕК мы получили
путем анализа фольклорного дискурса сербских народных эпических
песен. Анкетный материал, материал из ассоциативных словарей и
электронного корпуса является наиболее репрезентативным для языкового образа понятий современного разговорного языка как нейтрального языкового идиома. Он указывает на актуальную динамику изменения
ценностей в концептуализации или стереотипизации определенных понятий в зависимости от общественно-исторических перемен. Первые
два типа материала (анкетный и ассоциативный) дают весь спектр ценностей, которые, рангированные по шкале положительно – отрицательно, чаще всего указывают на амбивалентный отдельный субъективный
образ языкового понятия. Недостатки систематического материала в
анализе и описании особенно заметны в реконструкции гетеростереотипа РУССКИЙ(-ИЕ), языковой образ которого, т.е. элементы языкового
образа данного понятия, реконструированы только на ассоциативном
материале.
В числе открытых вопросов лексикографической программы семинара ЕУРОЈОС до настоящего времени рассматривались и вопросы
подхода к анализу отобранного материала для реконструкции концептов/стереотипов из всех трех типов источников, а также вопрос отбора элементов для когнитивного определения. На актуальные аспекты в
решении этих вопросов указывают наши словарные статьи концептов
ДОМ и СЕМЬЯ, выполненные двумя способами: один для нужд Аксиологического лексикона славян и их соседей (LASiS), а второй способ
– для заключительных подразделов, посвященных данным концептам
в данной монографии. Словарная статья сербского концепта ДОМ уже
опубликована на польском языке в первом томе этого лексикона (Ristić,
Lazić-Konjik 2015), а статья сербского концепта СЕМЬЯ сдана в печать
при подготовке одного из последующих томов, который будет посвящен концепту СЕМЬЯ в славянских и неславянских языках. В первом
случае в наших статьях применяется так наз. сепаратный подход, т.е.
аналитический подход в нашем представлении, который подразумевает
описание отдельной доли каждого из трех типов материала (систематического, анкетного и текстуального, С-А-Т) как в концептуализации
самих понятий, так и в выборе элементов для выведения когнитивного определения. Наряду с данным подходом, в рамках люблинской этнолингвистической школы рекомендуется так наз. холистический подход,
т.е. синтетический подход с нашей точки зрения, который подразумевает, что в описании концептуализации понятия и в выведения когнитивного определения все виды данных взаимоинтегрируются. Поскольку в
монографии в некоторых разделах уже дано описание отдельной доли
каждого из обязательных типов материала, мы решили, что при разработке словарных статей концептой ДОМ и СЕМЬЯ мы применим холистический, синтетический подход, ведь в аналитической статье многие части
повторялись бы из предыдущих подразделов. Однако, мы считаем, что
для самой словарной статьи Аксиологического лексикона целесообразнее применить комбинированный аналитическо-синтетический подход.
При аналитическом подходе к описанию материала были бы даны все
релевантные сведения, характерные как для универсальных, так и для
специфических национально-культурных ценностей языкового образа понятия, а в синтетическом описании количество подобных сведений свелось бы к ограниченному списку достаточных характеристик
(„dowody językowyh“, согласно Bartmiński, Niebrzegowska-Bartmińska
2016а: 37), которые находят подтверждение в выделенных языковых
единицах из всех трех типов материала (С-А-Т) или только одного из
них. Употребление предложенных модификаторов (типа: „обязательно“, „преимущественно“, „может быть / может иметь“) при выделенных
характеристиках языковой картины понятия обеспечивает иерархическую структурированность словарной статьи (первичные и вторичные
харатеристики) и концептуального поля (характеристики центра, близкой периферии, дальней периферии), что особенно важно для запланированного, межъязыкового сопоставления концептов в плане отбора
сопоставляемых данных согласно их месту в иерархической структуре
и их оценки как стабильных, менее стабильных или нестабильных элементов при установлении межъязыкового и межкультурного сходства и
различия в языковом образе определенного понятия., This monograph includes the scientifi c fi ndings of the author from the
fi eld of ethnolinguistics of cognitive type over the last ten years. These results
have for the most part been published in the form of individual papers
in domestic and Slavic specialized magazines (predominantly in Serbian,
followed by Russian and Polish), but for this occasion they have been revised,
expanded, adapted in theoretical and methodological as well as terminological
aspects to the tenets of the Ethnolinguistic school of Lublin,
used as a model we repeatedly referred to, while the remaining ones make
their fi rst appearance in this publication. According to our knowledge, these
investigations of ours, based on the cognitive approach, which set the goal of
tracing “the place and role of culture in language”, the linguistic and human
worldview, in the semantics of linguistic/lexical units, belong to one of the
recent trends in the development of Serbian ethnolinguistics. And indeed,
the fi rst, introductory subchapter of this monograph (I. 1) is devoted to the
development of Serbian ethnolinguistics, whereas in other subchapters we
deal with some current theoretical and practical issues in cognitive ethnolinguistics.
From a theoretical aspect, we focused on an open question of the
relation between the terms “concept” and “stereotype” as the basic units of
linguistic knowledge (II. 1); and also, on the question of the status of profi les
in the conceptual structure and their relation to the semantics of the words
for those concepts, that is, to individual meanings of lexemes (I. 2 and I.
3). With the aim of resolving practical problems, we have chosen those that
were close to our professional background and that concern applied cognitive
ethnolinguistics in lexicography, such as the question of the structure of
a dictionary entry in presenting certain concepts/stereotypes, the selection of
elements that are to make part of a cognitive defi nition of the naive/linguistic
portrait of a specifi c concept in the compilation of an axiological dictionary
in the sense of representativeness of both universal and specifi c national and cultural values, as well as in the sense of standardizing the metalanguage of
cognitive defi nition (III. 4 and IV. 5); furthermore, we looked at the question
of the relation between a dictionary of the said type and encyclopedias as
lexicographic works whose entries provide information on various kinds of
human knowledge – an axiological lexicon on the subjective/naive linguistic
knowledge, and encyclopedias on the objective/scientifi c knowledge. In
relation to that, we pondered the question of the boundaries between the two
types of knowledge, as well as that of the extent to which encyclopedic information
is included in a dictionary entry of a lexicon in the reconstruction
of concepts or stereotypes (I. 2). Questions of a contribution of certain types
of sources in the conceptualization and stereotypization of culture concepts
can be found in all the chapters which present some concepts or stereotypes,
since they were reconstructed upon various types of evidence. The most
comprehensive corpus of evidence lies in the reconstruction of the concepts
of HОME and FАMILY, as it comprises all three types of sources (systemic,
survey-driven and textual), indispensable in the methodology of the Ethnolinguistic
school of Lublin. These chapters also represent the central part of
our monograph not only in terms of scope, but also in terms of a validity
check of the abovementioned methodology in the treatment of the material
and in terms of the representativeness of sources in certain types of material.
Thus, we concluded that among systemic descriptive dictionary sources the
most representative is a comprehensive dictionary such as the Dictionary
of SASA, as a source for the reconstruction of a general, stable concept/
stereotype typical of a contemporary linguistic portrait of a concept and its
most relevant profi les, which is particularly emphasized in subchapter (I. 3),
and the signifi cance of this material as well as material taken from other relevant
dictionaries of Serbian (Dictionary of Matica Srpska and one-volume
Dictionary of the Serbian Language) is confi rmed in the initial subchapters
on the concepts of HОME, FАMILY, and subchapters on the linguistic portrait
of the concept of NATION and autostereotype SERB(S). For linguistic portraits
of some concepts, such as NATION, SERB(S), GREEK, apart from corresponding
sources of dictionary material, no less important was the selection of relevant
genres of textual discourse. For the profi ling of the fi rst two concepts
very important information was obtained by an analysis of texts to do with
social theories and public media discourse from the fi elds of anthropological
and political orientation (sociological and social-psychological, socialpolitical),
as well as survey-driven data in investigations of that sort, sources
that enriched these concepts with information of encyclopedic type. This
body of information became part of linguistic knowledge in an indirect manner, through metaphors and symbols, in the form of so-called encyclopedic
connotations, whereas for the stereotype of GREEK we gathered information
by analyzing the folkloristic discourse of Serbian folk epic poems. The survey-
driven material, material derived from dictionaries of associations and
from electronic corpora is most representative of the linguistic portrait of the
concept of contemporary colloquial language, as a neutral linguistic idiom.
It indicates the current dynamics of alterations in values in the conceptualization
or stereotypization of certain concepts in relation to social-historical
changes. The fi rst two types of material (survey-driven and associative) offer
a whole range of values which, ranked on the positive-negative scale, predominantly
suggest an ambivalent, individual, subjective view of a linguistic
concept. A lack of systematized material in the analysis and description is especially
notable in the reconstruction of heterostereotype RUSSIAN(S), whose
linguistic portrait, that is, elements of the linguistic portrait of this concept,
are reconstructed solely upon word associations material.
In the vast array of open questions in the lexicographic programme of
the seminary EUROJOS, questions of approaches to analysis of selected material
for the reconstruction of concepts/stereotypes using all three types of
sources have also been considered, along with the question of the selection
of material for the cognitive defi nition. Current aspects in resolving those
issues are referred to in our dictionary entries for the concepts of HОМE and
FАMILY realized in two ways: one for the purposes of the Axiological dictionary
of Slavs and their neighbours (LASiS), and the other for the closing
subchapters on these concepts in our monograph. A dictionary entry of the
Serbian concept of HОМE has already been published in Polish in the fi rst volume
of this lexicon (Ristić, Lazić-Konjik 2015), and the entry for the Serbian
concept of FАMILY has been submitted for printing in preparation of one of
the subsequent volumes, which is to be devoted to the concept of FАMILY in
Slavic and non-Slavic languages. In the former case, in our entries we have
applied the so-called discriminative approach, that is, one which we consider
to be of analytical kind, which refers to a description of an individual stake of
all three types of material (systemic, survey-driven and textual, or S-SD-Т)
both in the conceptualization of ideas and in the selection of elements for
building up the cognitive defi nition. Apart from this approach within the
Ethnolinguistic school of Lublin, we recommend the so-called holistic approach,
which we consider to be of synthetic kind, referring to a description
of the conceptualization of an idea and building a cognitive defi nition when
all types of data are mutually integrated. Since in the monograph separate
chapters already contain a description of an individual stake of each of the indispensable types of material, we have opted for applying a holistic, synthetic
approach in compiling dictionary entries of the concepts of HОМE and
FАMILY, with regard to the fact that many parts in the analytical entry would
be repeated from the previous subchapters. However, we think that for a dictionary
entry of the Axiological lexicon itself one should apply a combined
analytical-synthetic approach. Analytical approach in the description of material
would yield all the relevant information characteristic of universal and
specifi c national/cultural values of the linguistic portrait of a concept, and in
the synthetic description the number of these pieces of information would
be reduced to a limited set of necessary and suffi cient features (“dowody
językowyh”, according to Bartmiński, Niebrzegowska-Bartmińska 2016а:
37), which can be refl ected in the linguistic units excerpted from all three
types of material (S-SD-Т), or only some of them. Usage of suggested modifi
ers (such as: “always”, “mostly”, “can be / can have”) along with the excerpted
features of the linguistic portrait of a concept allows for a hierarchical
organization of a dictionary entry (primary and secondary features) and
the conceptual fi eld (features of centre, close periphery, distant periphery),
which is especially important for planned interlinguistic comparison of concepts
in the sense of selection of comparable data according to their place
in the hierarchical structure and their evaluation as stable, less stable or unstable
elements upon establishing interlinguistic and intercultural similarities
and differences in the linguistic portrait of a particular concept.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми, A Cognitive Trend in Serbian Ethnolinguistics – Early Development and Current Issues, Когнитивное направление в сербской этнолингвистике – начало развития и актуальные проблемы",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183"
}
Ристић, С.,& Лазић Коњик, И.. (2020). Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183
Ристић С, Лазић Коњик И. Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183 .
Ристић, Стана, Лазић Коњик, Ивана, "Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми" (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183 .

Песник и емиграција : концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова

Ратковић, Драгана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12182
AB  - Анализ концепта дом в поэтическом дискурсе А. Петрова, выполненный в когнитивном и этнолингвистическом аспектах, показывает
этого поэта как представителя сербского лингвокультурного общества
с элементами эмигрантского и космополитического. Языковым и стилистическим параметрам профилирования этого концепта в его поэтическом дискурсе в значительной мере соответствуют эквиваленты
среди параметров, профилирующих концепт ДОМ в сербском языке и
культуре, в сербском литературном и религиозном дискурсе. В поэтическом дискурсе А. Петрова концепт ДОМ основан на лексико-семантическом, словообразовательном, синтагматико-парадигматическом и
текстовом потенциалах лексем дом и кућа (у Петрова еще и лексемы
стан); он представлен на основании физических, функциональных, общественных, аксиологических и эмоциональных параметров; в то же
время благодаря стилистическому варьированию нейтрализуются или
ликвидируются некоторые оппозиции, значимые для стереотипизации
названного культурного концепта: «свой – чужой», «жизнь – смерть»,
«внутреннее пространство – внешнее пространство»; стилистический
диапазон в профилировании этого концепта основан на индивидуальной точке зрения и личной перспективе автора: проаналированный
концепт разделяет концептосферу с понятием РОДИНА, причем у Петрова родина национально охарактеризована: Сербия, Россия и Израиль
; в позиции целевых доменов выступают понятия ʼцерковьʼ, ʼмогилаʼ,
ʼжизнь после смертиʼ, ʼдушаʼ, ʼлитератураʼ, а когнитивной базой служат «смерть», «(безграничное) пространство», «идеология», «спасение
от гибели», «жизнь». При толковании СЕРБСКОЙ ЦЕРКВИ как ДОМА значительна роль колокола.
Оппозиция «свой – чужой» и «внутреннее пространство – внешнее пространство» характерная для концептуального поля ДОМ, в поэзии А. Петрова подчеркивает ценности закрытого, удобного, внутреннего пространства и личного обладания, ощущения этого пространства
как своего, в связи с чем дом на родине оценивается положительно, как
свой, а дом за границей или дом как общественный институт – отрицательно, как чужой.
Поэзия Александра Петрова разворачивает несколько типов перспективы, взглядов самого поэта на свою родину. В этой поэзии, широкоплановой, космополитической по своей ориентации, сложно определить опорную (базовую) точку в концептуализации родины поэта с
учетом того, что вся его поэзия космополитически ориентирована. Однако на основании внимательного анализа его поэтического дискурса
с учетом точки зрения и перспективы все же можно выделить три профиля родины поэта.
Наиболее разработан мотив Сербии как родины поэта, которая в
стихотворениях выступает в виде категории с множеством измерений,
со всеми аспектами, характерными для языковой картины мира носителей сербского языка (физический, социальный, культурный, исторический, религиозный, эмоциональный).
В качестве отдельного профиля родины поэта в рамках концепта
СЕРБИЯ как РОДИНА выделяется точка зрения «иного», «чужого», «внешнего» на его родину. На контрасте точек зрения своего и чужого реализуется эмоциональный профиль.
Следующий концепт – «потерянная родина», Россия, которая в
восприятии поэта идеализируется, здесь наиболее сильны эмотивный,
культурный и исторический аспекты.
Третья родина – это Итака как место сосредоточения духовности;
в его основе – Гомер, М. Црнянский и К. Кавафис, оно есть почти у
каждого художника, поэт. Итака фигурирует как идеальный концепт РОДИНЫ, где наиболее выделяется экзистенциальный аспект. В отличие от
базовых концептов «национальной родины», основанных на оппозиции
«свой – чужой», здесь нет физических аспектов. Концепт этой родины
основан на метафоре РОДИНА – это я и на базовой оппозиции «жизнь
– смерть», берущей свое начало в базовой сербской лингвокультуре, в
которой концепт РОДИНА также основан на оппозиции «жизнь – смерть».
Итака – это духовное пространство, в котором обитает поэт. Это домен
личного познания самого себя, пространство, которое отождествляется 
с кладбищем и смертью. Итака – это крайняя точка жизненного, духовного пути, на котором поэт должен исполнить свою миссию.
С учетом того, что значительную часть жизнь А. Петров провел
за пределами родины (как Сербии, так и России), концепты двух этих
стран реализуются из перспективы иностранца, гостя. Две эти родины
он рассматривает в период своего временного пребывания в Америке,
Китае, Японии и Израиле, при этом заметно влияние «чужого», «иностранного» в восприятии родины.
Концепт РОДИНЫ Израиля реализован в одном стихотворении. В
поэзии А. Петрова представлен мотив блуждания евреев, их страданий
и возвращения на родину. В этом заметна параллель с личной судьбой.
Евреи, как и поэт, провели большую часть жизни за пределами родины,
тоскуя по ней. У поэта ностальгия еще более глубокая, потому что он
тоскует не только по родине, где родился сам, т. е. по Сербии, но и по
той родине, откуда его родители – по России. Израиль – это потерянная
и обретенная родина, как и Россия для поэта.
AB  - Analysis of the concept of HOME in the poetic discourse of A. Petrov, derived
from the cognitive and ethnolinguistic theoretical-methodological aspect,
illuminates this poet as a member of the Serbian linguistic and cultural
community with elements of emigration and cosmopolitanism. The linguistic
and stylistic parameters of profi ling a given concept in his poetic discourse
largely have equivalents in the parameters that profi le the concept of HOME
in the Serbian language and culture as well as the Serbian literary and religious
discourse. As for Petrovʼs poetic discourse, the concept of HOME is also
based on the lexical-semantic, creative, syntagmatic-paradigmatic and textual
potential of the lexemes home and house (in Petrovʼs case also the lexeme
fl at); it is presented on the basis of physical, functional, social, axiological
and emotional parameters; while stylistic variation neutralises or abolishes
some of the oppositions relevant to the stereotyping of this cultural concept:
‘oneʼs own – otherʼsʼ, ‘life – deathʼ, ‘inner space – outer spaceʼ; stylistic
achievements in profi ling a given concept are based on the individual point
of view and personal perspective of the author; the analysed concept shares
the conceptosphere with the term HOMELAND, where Peterʼs homeland is nationally
defi ned as: Serbia, Russia and Israel; the terms ‘churchʼ, ‘graveʼ,
‘life after deathʼ, ‘soulʼ, ‘literatureʼ appear in the position of target domains,
and ‘deathʼ, ‘(boundless) spaceʼ, ‘ideologyʼ, ‘salvation from ruinʼ, ‘lifeʼ occur
in the position of source domains:; the bell plays a signifi cant role in the
understanding of the SERBIAN CHURCH as HOME.
The opposition ‘oneʼs own – otherʼsʼ and ‘inner space – outer spaceʼ,
characteristic of the conceptual fi eld of HOME, in the poetry of A. Petrov emphasises
the values of closed, comfortable, intimate space and personal pos session, the property of that space, which is why a home in the homeland is
valued positively, as oneʼs own, and a home abroad or a home as a social
institution negatively, as otherʼs.
The poetry of Aleksandar Petrov shows more perspectives of the poet
himself on his homeland. In this poetry, which is comprehensive, cosmopolitan
in its orientation, it is diffi cult to determine a strong (basic) point in the
conceptualization of the poetic homeland, considering that his entire poetry
is of cosmopolitan orientation. However, based on a careful analysis of his
poetic discourse with regard to the point of view and perspective, three profi
les of the poetʼs homelands can still be distinguished. Serbia is recognised
as the most elaborate motif as the poetʼs homeland, which is presented in the
poems as a multidimensional category with all aspects that are characteristic
of the linguistic picture of the world of Serbian language speakers (physical,
social, cultural, historical, religious, emotional).
As a special profi le of the poetʼs homeland within the concept of SERBIA
AS A HOMELAND, the point of view of the ‘otherʼ, ‘foreignʼ, ‘externalʼ to his
homeland stands out. As for the contrast of the points of view of ‘oneʼs ownʼ
and ‘otherʼsʼ, an emotional profi le is realised.
The next concept is ‘homeland lostʼ, Russia, which, in the poetʼs view,
is idealised and where the emotional, cultural and historical aspects are most
pronounced.
The third homeland is Ithaca as a spiritual abode, created on the basis
of Homer, M. Crnjanski and C. Cavafy, immanent to almost every artist,
poet. It exists as an ideal concept of HOMELAND, where the existential aspect
is the most prominent. Unlike the basic concepts of the ‘national homelandʼ,
which are based on the opposition ‘oneʼs own – otherʼsʼ, there are no physical
aspects here. The concept of that homeland is based on the metaphor
HOMELAND – IT IS ME, and on the basic opposition ‘life – deathʼ, which derives
from the basic Serbian linguistic culture, in which the concept of HOMELAND
is also based on the opposition ‘life – deathʼ. Ithaca is a spiritual space in
which a poet lives. It is the domain of personal self-knowledge, a space that
is identifi ed with the cemetery and death. Ithaca is the end point of the life
and spiritual path, on which the poet should complete his mission.
Since he spent a large part of his life outside the homelands of both
Serbia and Russia, the concepts of these two countries are realised from the
perspective of a stranger, a guest. He sees these two homelands during his
temporary stay in America, China, Japan and Israel, during which the infl uence
of ‘otherʼsʼ, ‘foreignʼ in the perception of the homeland is noticed. 
The concept of the HOMELAND OF ISRAEL is realised in one poem. The
motif of Jewish wandering, suffering and returning to the homeland is present
in Petrovʼs poetry. This refl ects a parallel with personal destiny. Jews,
like the poet, spent most of their lives abroad, longing for their homeland.
The poetʼs nostalgia goes deeper because he longs not only for the homeland
where he was born, Serbia, but also for the birthplace of his parents, Russia.
Israel is a lost and found homeland, just like Russia is for a poet.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Песник и емиграција : концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова
T1  - Поэт и эмиграция : Концептосферы ʻдомʼ и ʻродинаʼ в поэзии Александра Петрова
T1  - The Poet and Emigration : The Conceptosphere of ʻhomeʼ and ʻhomelandʼ in the Poetry of Aleksandar Petrov
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12182
ER  - 
@book{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "Анализ концепта дом в поэтическом дискурсе А. Петрова, выполненный в когнитивном и этнолингвистическом аспектах, показывает
этого поэта как представителя сербского лингвокультурного общества
с элементами эмигрантского и космополитического. Языковым и стилистическим параметрам профилирования этого концепта в его поэтическом дискурсе в значительной мере соответствуют эквиваленты
среди параметров, профилирующих концепт ДОМ в сербском языке и
культуре, в сербском литературном и религиозном дискурсе. В поэтическом дискурсе А. Петрова концепт ДОМ основан на лексико-семантическом, словообразовательном, синтагматико-парадигматическом и
текстовом потенциалах лексем дом и кућа (у Петрова еще и лексемы
стан); он представлен на основании физических, функциональных, общественных, аксиологических и эмоциональных параметров; в то же
время благодаря стилистическому варьированию нейтрализуются или
ликвидируются некоторые оппозиции, значимые для стереотипизации
названного культурного концепта: «свой – чужой», «жизнь – смерть»,
«внутреннее пространство – внешнее пространство»; стилистический
диапазон в профилировании этого концепта основан на индивидуальной точке зрения и личной перспективе автора: проаналированный
концепт разделяет концептосферу с понятием РОДИНА, причем у Петрова родина национально охарактеризована: Сербия, Россия и Израиль
; в позиции целевых доменов выступают понятия ʼцерковьʼ, ʼмогилаʼ,
ʼжизнь после смертиʼ, ʼдушаʼ, ʼлитератураʼ, а когнитивной базой служат «смерть», «(безграничное) пространство», «идеология», «спасение
от гибели», «жизнь». При толковании СЕРБСКОЙ ЦЕРКВИ как ДОМА значительна роль колокола.
Оппозиция «свой – чужой» и «внутреннее пространство – внешнее пространство» характерная для концептуального поля ДОМ, в поэзии А. Петрова подчеркивает ценности закрытого, удобного, внутреннего пространства и личного обладания, ощущения этого пространства
как своего, в связи с чем дом на родине оценивается положительно, как
свой, а дом за границей или дом как общественный институт – отрицательно, как чужой.
Поэзия Александра Петрова разворачивает несколько типов перспективы, взглядов самого поэта на свою родину. В этой поэзии, широкоплановой, космополитической по своей ориентации, сложно определить опорную (базовую) точку в концептуализации родины поэта с
учетом того, что вся его поэзия космополитически ориентирована. Однако на основании внимательного анализа его поэтического дискурса
с учетом точки зрения и перспективы все же можно выделить три профиля родины поэта.
Наиболее разработан мотив Сербии как родины поэта, которая в
стихотворениях выступает в виде категории с множеством измерений,
со всеми аспектами, характерными для языковой картины мира носителей сербского языка (физический, социальный, культурный, исторический, религиозный, эмоциональный).
В качестве отдельного профиля родины поэта в рамках концепта
СЕРБИЯ как РОДИНА выделяется точка зрения «иного», «чужого», «внешнего» на его родину. На контрасте точек зрения своего и чужого реализуется эмоциональный профиль.
Следующий концепт – «потерянная родина», Россия, которая в
восприятии поэта идеализируется, здесь наиболее сильны эмотивный,
культурный и исторический аспекты.
Третья родина – это Итака как место сосредоточения духовности;
в его основе – Гомер, М. Црнянский и К. Кавафис, оно есть почти у
каждого художника, поэт. Итака фигурирует как идеальный концепт РОДИНЫ, где наиболее выделяется экзистенциальный аспект. В отличие от
базовых концептов «национальной родины», основанных на оппозиции
«свой – чужой», здесь нет физических аспектов. Концепт этой родины
основан на метафоре РОДИНА – это я и на базовой оппозиции «жизнь
– смерть», берущей свое начало в базовой сербской лингвокультуре, в
которой концепт РОДИНА также основан на оппозиции «жизнь – смерть».
Итака – это духовное пространство, в котором обитает поэт. Это домен
личного познания самого себя, пространство, которое отождествляется 
с кладбищем и смертью. Итака – это крайняя точка жизненного, духовного пути, на котором поэт должен исполнить свою миссию.
С учетом того, что значительную часть жизнь А. Петров провел
за пределами родины (как Сербии, так и России), концепты двух этих
стран реализуются из перспективы иностранца, гостя. Две эти родины
он рассматривает в период своего временного пребывания в Америке,
Китае, Японии и Израиле, при этом заметно влияние «чужого», «иностранного» в восприятии родины.
Концепт РОДИНЫ Израиля реализован в одном стихотворении. В
поэзии А. Петрова представлен мотив блуждания евреев, их страданий
и возвращения на родину. В этом заметна параллель с личной судьбой.
Евреи, как и поэт, провели большую часть жизни за пределами родины,
тоскуя по ней. У поэта ностальгия еще более глубокая, потому что он
тоскует не только по родине, где родился сам, т. е. по Сербии, но и по
той родине, откуда его родители – по России. Израиль – это потерянная
и обретенная родина, как и Россия для поэта., Analysis of the concept of HOME in the poetic discourse of A. Petrov, derived
from the cognitive and ethnolinguistic theoretical-methodological aspect,
illuminates this poet as a member of the Serbian linguistic and cultural
community with elements of emigration and cosmopolitanism. The linguistic
and stylistic parameters of profi ling a given concept in his poetic discourse
largely have equivalents in the parameters that profi le the concept of HOME
in the Serbian language and culture as well as the Serbian literary and religious
discourse. As for Petrovʼs poetic discourse, the concept of HOME is also
based on the lexical-semantic, creative, syntagmatic-paradigmatic and textual
potential of the lexemes home and house (in Petrovʼs case also the lexeme
fl at); it is presented on the basis of physical, functional, social, axiological
and emotional parameters; while stylistic variation neutralises or abolishes
some of the oppositions relevant to the stereotyping of this cultural concept:
‘oneʼs own – otherʼsʼ, ‘life – deathʼ, ‘inner space – outer spaceʼ; stylistic
achievements in profi ling a given concept are based on the individual point
of view and personal perspective of the author; the analysed concept shares
the conceptosphere with the term HOMELAND, where Peterʼs homeland is nationally
defi ned as: Serbia, Russia and Israel; the terms ‘churchʼ, ‘graveʼ,
‘life after deathʼ, ‘soulʼ, ‘literatureʼ appear in the position of target domains,
and ‘deathʼ, ‘(boundless) spaceʼ, ‘ideologyʼ, ‘salvation from ruinʼ, ‘lifeʼ occur
in the position of source domains:; the bell plays a signifi cant role in the
understanding of the SERBIAN CHURCH as HOME.
The opposition ‘oneʼs own – otherʼsʼ and ‘inner space – outer spaceʼ,
characteristic of the conceptual fi eld of HOME, in the poetry of A. Petrov emphasises
the values of closed, comfortable, intimate space and personal pos session, the property of that space, which is why a home in the homeland is
valued positively, as oneʼs own, and a home abroad or a home as a social
institution negatively, as otherʼs.
The poetry of Aleksandar Petrov shows more perspectives of the poet
himself on his homeland. In this poetry, which is comprehensive, cosmopolitan
in its orientation, it is diffi cult to determine a strong (basic) point in the
conceptualization of the poetic homeland, considering that his entire poetry
is of cosmopolitan orientation. However, based on a careful analysis of his
poetic discourse with regard to the point of view and perspective, three profi
les of the poetʼs homelands can still be distinguished. Serbia is recognised
as the most elaborate motif as the poetʼs homeland, which is presented in the
poems as a multidimensional category with all aspects that are characteristic
of the linguistic picture of the world of Serbian language speakers (physical,
social, cultural, historical, religious, emotional).
As a special profi le of the poetʼs homeland within the concept of SERBIA
AS A HOMELAND, the point of view of the ‘otherʼ, ‘foreignʼ, ‘externalʼ to his
homeland stands out. As for the contrast of the points of view of ‘oneʼs ownʼ
and ‘otherʼsʼ, an emotional profi le is realised.
The next concept is ‘homeland lostʼ, Russia, which, in the poetʼs view,
is idealised and where the emotional, cultural and historical aspects are most
pronounced.
The third homeland is Ithaca as a spiritual abode, created on the basis
of Homer, M. Crnjanski and C. Cavafy, immanent to almost every artist,
poet. It exists as an ideal concept of HOMELAND, where the existential aspect
is the most prominent. Unlike the basic concepts of the ‘national homelandʼ,
which are based on the opposition ‘oneʼs own – otherʼsʼ, there are no physical
aspects here. The concept of that homeland is based on the metaphor
HOMELAND – IT IS ME, and on the basic opposition ‘life – deathʼ, which derives
from the basic Serbian linguistic culture, in which the concept of HOMELAND
is also based on the opposition ‘life – deathʼ. Ithaca is a spiritual space in
which a poet lives. It is the domain of personal self-knowledge, a space that
is identifi ed with the cemetery and death. Ithaca is the end point of the life
and spiritual path, on which the poet should complete his mission.
Since he spent a large part of his life outside the homelands of both
Serbia and Russia, the concepts of these two countries are realised from the
perspective of a stranger, a guest. He sees these two homelands during his
temporary stay in America, China, Japan and Israel, during which the infl uence
of ‘otherʼsʼ, ‘foreignʼ in the perception of the homeland is noticed. 
The concept of the HOMELAND OF ISRAEL is realised in one poem. The
motif of Jewish wandering, suffering and returning to the homeland is present
in Petrovʼs poetry. This refl ects a parallel with personal destiny. Jews,
like the poet, spent most of their lives abroad, longing for their homeland.
The poetʼs nostalgia goes deeper because he longs not only for the homeland
where he was born, Serbia, but also for the birthplace of his parents, Russia.
Israel is a lost and found homeland, just like Russia is for a poet.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Песник и емиграција : концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, Поэт и эмиграция : Концептосферы ʻдомʼ и ʻродинаʼ в поэзии Александра Петрова, The Poet and Emigration : The Conceptosphere of ʻhomeʼ and ʻhomelandʼ in the Poetry of Aleksandar Petrov",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12182"
}
Ратковић, Д.. (2020). Песник и емиграција : концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12182
Ратковић Д. Песник и емиграција : концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12182 .
Ратковић, Драгана, "Песник и емиграција : концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова" (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12182 .