Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200174 (Institut za srpski jezik SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200174 (Институт за српски језик САНУ, Београд) (sr)
Authors

Publications

On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’

Kalezić, Maja

(Москва : МАКС Пресс, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Kalezić, Maja
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12960
AB  - The paper presents an ethnological-phytonomastical essay on re-telling
of the Low of Similia in regard to the nature’s poisons and venoms phenomenon
in oral folklore of the Balkan Slavs.
PB  - Москва : МАКС Пресс
T2  - Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей
T1  - On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’
SP  - 66
EP  - 75
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960
ER  - 
@inbook{
author = "Kalezić, Maja",
year = "2022",
abstract = "The paper presents an ethnological-phytonomastical essay on re-telling
of the Low of Similia in regard to the nature’s poisons and venoms phenomenon
in oral folklore of the Balkan Slavs.",
publisher = "Москва : МАКС Пресс",
journal = "Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей",
booktitle = "On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’",
pages = "66-75",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960"
}
Kalezić, M.. (2022). On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’. in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей
Москва : МАКС Пресс., 66-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960
Kalezić M. On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’. in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей. 2022;:66-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960 .
Kalezić, Maja, "On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’" in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей (2022):66-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960 .

Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима)

Миланов, Наташа

(Ниш : Филозофски факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13110
AB  - У српском језику постоји велики број придева који у одређеном значењу могу бити синоними придеву мршав. У раду се испитује полисемантичка
структура овог каритивног придева, као и могућност да се различити придеви,
који такође садрже сему ’недовољности’ употребе као његова алтернатива. У
анализи значења придева мршав полази се од ситуације у дескриптивним речницима српског језика. Циљ рада је да се укаже на богату семантичку разуђеност
придева мршав, као и на способност придевâ овог типа да се алтернативно употребљавају у одговарајућем контексту.
AB  - The paper examines the polysemantic structure of the charitable adjective mršav and
the possibility of using it as an alternative to other adjectives with the meaning of
insufficiency. All lexemes with the secondary meaning of scarcity can alternatively be
used to denote a wide range of phenomena, which is one of the most important features
of lexemes with a charitable meaning. Charitability can be expressed lexically (with
various adjectives and their derivatives), but also formatively, by adding different
prefixes to the adjective base. In the analysis of the meaning of the adjective mršav, we
started with the situation given in the descriptive dictionaries of the Serbian language.
The dominance of this adjective in denoting the properties of living beings of certain
bodily characteristics is also indicated by the non-existence of a true synonym, but
also by the large number of alternative adjectives that can replace it in the mentioned
meaning. Most of these alternative adjectives are marked with normative qualifiers
or are stylistically colored, so they are used in more expressive phrases concerning
the body structure of living beings. The large number of synonyms in the adjective’s
secondary meanings indicate it being a broad-meaning lexeme, which is used to
describe all kinds of shortcomings, indicating scarcity within different areas of reality.
The secondary meanings of the adjective mršav usually indicate an undesirable
property of the term, which is also true for many other polysemantic adjectives in the
Serbian language.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja
T1  - Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима)
T1  - The Alternative Use of Lexemes with the Meaning of Insufficiency in the Serbian Language (On the Example of the Adjective mršav and its Synonyms)
SP  - 259
EP  - 273
DO  - 10.46630/jkaj.2022.16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2022",
abstract = "У српском језику постоји велики број придева који у одређеном значењу могу бити синоними придеву мршав. У раду се испитује полисемантичка
структура овог каритивног придева, као и могућност да се различити придеви,
који такође садрже сему ’недовољности’ употребе као његова алтернатива. У
анализи значења придева мршав полази се од ситуације у дескриптивним речницима српског језика. Циљ рада је да се укаже на богату семантичку разуђеност
придева мршав, као и на способност придевâ овог типа да се алтернативно употребљавају у одговарајућем контексту., The paper examines the polysemantic structure of the charitable adjective mršav and
the possibility of using it as an alternative to other adjectives with the meaning of
insufficiency. All lexemes with the secondary meaning of scarcity can alternatively be
used to denote a wide range of phenomena, which is one of the most important features
of lexemes with a charitable meaning. Charitability can be expressed lexically (with
various adjectives and their derivatives), but also formatively, by adding different
prefixes to the adjective base. In the analysis of the meaning of the adjective mršav, we
started with the situation given in the descriptive dictionaries of the Serbian language.
The dominance of this adjective in denoting the properties of living beings of certain
bodily characteristics is also indicated by the non-existence of a true synonym, but
also by the large number of alternative adjectives that can replace it in the mentioned
meaning. Most of these alternative adjectives are marked with normative qualifiers
or are stylistically colored, so they are used in more expressive phrases concerning
the body structure of living beings. The large number of synonyms in the adjective’s
secondary meanings indicate it being a broad-meaning lexeme, which is used to
describe all kinds of shortcomings, indicating scarcity within different areas of reality.
The secondary meanings of the adjective mršav usually indicate an undesirable
property of the term, which is also true for many other polysemantic adjectives in the
Serbian language.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja",
title = "Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима), The Alternative Use of Lexemes with the Meaning of Insufficiency in the Serbian Language (On the Example of the Adjective mršav and its Synonyms)",
pages = "259-273",
doi = "10.46630/jkaj.2022.16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110"
}
Миланов, Н.. (2022). Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима). in Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja
Ниш : Филозофски факултет., 259-273.
https://doi.org/10.46630/jkaj.2022.16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110
Миланов Н. Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима). in Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja. 2022;:259-273.
doi:10.46630/jkaj.2022.16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110 .
Миланов, Наташа, "Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима)" in Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja (2022):259-273,
https://doi.org/10.46630/jkaj.2022.16 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110 .

Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика

Васиљевић, Анђела Д.; Димитријевић, Јована Љ.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Васиљевић, Анђела Д.
AU  - Димитријевић, Јована Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13064
AB  - Предмет овог рада је анализа лексикографске обраде преформулативних дискурсних маркера у општим описним речницима српског језика (РСАНУ,
РМС, РСЈ). На основу теоријских поставки о семантичко-прагматичкој природи
дискурсних маркера као разнородног скупа функционалних речи и израза које
одликује процедурално значење, покушава се установити који би металингвистички подаци били важни за њихов што целовитији лексикографски опис.
Анализу спроводимо на темељима квалитативне и упоредне методе, са циљем
давања увида у општеприхваћене механизме њиховог дефинисања у наведеним речницима. Спроведена анализа потврђује претходна запажања домаћих и страних аутора о изазовима који се јављају приликом речничке обраде датих јединица,
те додатни циљ представља пописивање предлога за даљу оптимизацију њиховог
металексикографског описа.
AB  - This paper deals with a qualitative analysis of lexicographic treatment of reformulative
discourse markers in Serbian descriptive dictionaries. Due to the lack of theoretical and
practical sources, older grammars and dictionaries often suggested uneven descriptions of
this heterogeneous and multifunctional group of words. Since most of them appear as the
result of the grammaticalisation phenomena of adverbs, particles, verbs, nouns, or conjunctions,
defining them according to the traditional morphosyntactic categories has often been
reductionist. The analysis provides an insight into the current place of the discourse markers
in Serbian descriptive dictionaries, by also confirming our initial hypotheses. Fоr instance,
the lexicographic treatment of multi-word discourse markers proves to be very problematic,
and some of the selected markers are not even defined under separate entries at all, nor
under the entries of their constituent elements (for example, to jest ’that is’). Therefore, the
paper attempts to establish the minimum of metalinguistic data that should be contained in
the dictionary articles dedicated to discourse markers.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика
T1  - Lexicographic Treatment of Discourse Markers in Serbian Descriptive Dictionaries
SP  - 459
EP  - 476
VL  - 27
DO  - 10.18485/sj.2022.27.1.25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064
ER  - 
@article{
author = "Васиљевић, Анђела Д. and Димитријевић, Јована Љ.",
year = "2022",
abstract = "Предмет овог рада је анализа лексикографске обраде преформулативних дискурсних маркера у општим описним речницима српског језика (РСАНУ,
РМС, РСЈ). На основу теоријских поставки о семантичко-прагматичкој природи
дискурсних маркера као разнородног скупа функционалних речи и израза које
одликује процедурално значење, покушава се установити који би металингвистички подаци били важни за њихов што целовитији лексикографски опис.
Анализу спроводимо на темељима квалитативне и упоредне методе, са циљем
давања увида у општеприхваћене механизме њиховог дефинисања у наведеним речницима. Спроведена анализа потврђује претходна запажања домаћих и страних аутора о изазовима који се јављају приликом речничке обраде датих јединица,
те додатни циљ представља пописивање предлога за даљу оптимизацију њиховог
металексикографског описа., This paper deals with a qualitative analysis of lexicographic treatment of reformulative
discourse markers in Serbian descriptive dictionaries. Due to the lack of theoretical and
practical sources, older grammars and dictionaries often suggested uneven descriptions of
this heterogeneous and multifunctional group of words. Since most of them appear as the
result of the grammaticalisation phenomena of adverbs, particles, verbs, nouns, or conjunctions,
defining them according to the traditional morphosyntactic categories has often been
reductionist. The analysis provides an insight into the current place of the discourse markers
in Serbian descriptive dictionaries, by also confirming our initial hypotheses. Fоr instance,
the lexicographic treatment of multi-word discourse markers proves to be very problematic,
and some of the selected markers are not even defined under separate entries at all, nor
under the entries of their constituent elements (for example, to jest ’that is’). Therefore, the
paper attempts to establish the minimum of metalinguistic data that should be contained in
the dictionary articles dedicated to discourse markers.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика, Lexicographic Treatment of Discourse Markers in Serbian Descriptive Dictionaries",
pages = "459-476",
volume = "27",
doi = "10.18485/sj.2022.27.1.25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064"
}
Васиљевић, А. Д.,& Димитријевић, Ј. Љ.. (2022). Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 27, 459-476.
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064
Васиљевић АД, Димитријевић ЈЉ. Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика. in Српски језик. 2022;27:459-476.
doi:10.18485/sj.2022.27.1.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064 .
Васиљевић, Анђела Д., Димитријевић, Јована Љ., "Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика" in Српски језик, 27 (2022):459-476,
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.25 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064 .

Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова

Димитријевић, Јована Љ.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Димитријевић, Јована Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12504
AB  - Едиција Монографије коју издаје Институт за српски језик САНУ
крајем прошле, 2020. године постала је богатија за још једно научно
истраживање. Реч је о књизи Песник и емиграција: концептосфера дома
и домовине у поезији Александра Петрова, чији је аутор Драгана Ратковић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ и уредник
Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Наслеђе
T1  - Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова
SP  - 341
EP  - 345
VL  - 18
IS  - 49
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504
ER  - 
@article{
author = "Димитријевић, Јована Љ.",
year = "2021",
abstract = "Едиција Монографије коју издаје Институт за српски језик САНУ
крајем прошле, 2020. године постала је богатија за још једно научно
истраживање. Реч је о књизи Песник и емиграција: концептосфера дома
и домовине у поезији Александра Петрова, чији је аутор Драгана Ратковић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ и уредник
Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Наслеђе",
title = "Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова",
pages = "341-345",
volume = "18",
number = "49",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504"
}
Димитријевић, Ј. Љ.. (2021). Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова. in Наслеђе
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 18(49), 341-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504
Димитријевић ЈЉ. Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова. in Наслеђе. 2021;18(49):341-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504 .
Димитријевић, Јована Љ., "Песник и емиграција: Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова" in Наслеђе, 18, no. 49 (2021):341-345,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12504 .

Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године

Новокмет, Слободан

(Београд : Филолошки факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12600
AB  - Наш рад бави се лексикографском анализом "Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији.
AB  - Our paper deals with an analysis of the "Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided", written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године
T1  - A Lexicographic Analysis of the "Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat Even Avoided" Written by Jovan Grčić in 1904
SP  - 475
EP  - 490
IS  - 26
DO  - 0.18485/sj.2021.26.1.27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2021",
abstract = "Наш рад бави се лексикографском анализом "Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији., Our paper deals with an analysis of the "Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided", written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године, A Lexicographic Analysis of the "Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat Even Avoided" Written by Jovan Grčić in 1904",
pages = "475-490",
number = "26",
doi = "0.18485/sj.2021.26.1.27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600"
}
Новокмет, С.. (2021). Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет.(26), 475-490.
https://doi.org/0.18485/sj.2021.26.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600
Новокмет С. Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик. 2021;(26):475-490.
doi:0.18485/sj.2021.26.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600 .
Новокмет, Слободан, "Лексикографска анализа "Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити" Јована Грчића из 1904. године" in Српски језик, no. 26 (2021):475-490,
https://doi.org/0.18485/sj.2021.26.1.27 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12600 .

Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19

Новокмет, Слободан; Николић, Марина М.; Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Николић, Марина М.
AU  - Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12601
AB  - Циљ рада је приказати лексичке промене у српском јавном дискурсу изазване пандемијом ковида 19, који проузрокује вирус из групе коронавируса. У раду су анализиране речи и 
изрази који су врло брзо са лексичке  периферије,  из  медицинске  терминологије, прошириле  домен своје употребе и постале део општег лексичког фонда, као и нове
творенице њима мотивисане, које још увек немају довољну фреквентност да би им се могао одредити тачан статус. Представљени су етимолошки, лексичко-семантички и творбени профили таквих речи и израза (позајмљивање, промена или развијање нових значења код већ постојећих речи, искоришћавање творбених потенцијала српског језика и
итд.), њихове стилске и прагматичке особине, а размотрена су и одређена правописна питања у вези са њиховим писањем.
AB  - The aim of this work is to present the lexical changes in the Serbian language caused by the COVID-19 pandemic. The paper analyses new words that appeared in the Serbian language which very quickly expanded the domain of their use from specific medical terminology and  became  part  of  everyday  spoken  Serbian  language,  including new words motivated by them. 
Types  of  neologisms  emergence  are  presented  (borrowing  from the English language, changing or developing new meanings of the existing  words,  exploiting  the  derivative  potential  of  the  Serbian language, etc.), as well as their stylistic, orthographic, and  pragmatic features. After a detailed analysis, we included a dictionary of neologisms followed by the in dispensable comments.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
T1  - Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19
T1  - New Words in Serbian Public Discourse as a Consequence  of the COVID-19 Pandemic
SP  - 365
EP  - 390
VL  - 51
IS  - 1
DO  - 10.5937/ ZRFFP 51-30158
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан and Николић, Марина М. and Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.",
year = "2021",
abstract = "Циљ рада је приказати лексичке промене у српском јавном дискурсу изазване пандемијом ковида 19, који проузрокује вирус из групе коронавируса. У раду су анализиране речи и 
изрази који су врло брзо са лексичке  периферије,  из  медицинске  терминологије, прошириле  домен своје употребе и постале део општег лексичког фонда, као и нове
творенице њима мотивисане, које још увек немају довољну фреквентност да би им се могао одредити тачан статус. Представљени су етимолошки, лексичко-семантички и творбени профили таквих речи и израза (позајмљивање, промена или развијање нових значења код већ постојећих речи, искоришћавање творбених потенцијала српског језика и
итд.), њихове стилске и прагматичке особине, а размотрена су и одређена правописна питања у вези са њиховим писањем., The aim of this work is to present the lexical changes in the Serbian language caused by the COVID-19 pandemic. The paper analyses new words that appeared in the Serbian language which very quickly expanded the domain of their use from specific medical terminology and  became  part  of  everyday  spoken  Serbian  language,  including new words motivated by them. 
Types  of  neologisms  emergence  are  presented  (borrowing  from the English language, changing or developing new meanings of the existing  words,  exploiting  the  derivative  potential  of  the  Serbian language, etc.), as well as their stylistic, orthographic, and  pragmatic features. After a detailed analysis, we included a dictionary of neologisms followed by the in dispensable comments.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини",
title = "Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19, New Words in Serbian Public Discourse as a Consequence  of the COVID-19 Pandemic",
pages = "365-390",
volume = "51",
number = "1",
doi = "10.5937/ ZRFFP 51-30158",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601"
}
Новокмет, С., Николић, М. М.,& Слијепчевић Бјеливук, С. М.. (2021). Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 51(1), 365-390.
https://doi.org/10.5937/ ZRFFP 51-30158
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601
Новокмет С, Николић ММ, Слијепчевић Бјеливук СМ. Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини. 2021;51(1):365-390.
doi:10.5937/ ZRFFP 51-30158
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601 .
Новокмет, Слободан, Николић, Марина М., Слијепчевић Бјеливук, Светлана М., "Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19" in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, 51, no. 1 (2021):365-390,
https://doi.org/10.5937/ ZRFFP 51-30158 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12601 .

Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику

Спасојевић, Марина Љ.

(Вишеград : Андрићев институт, 2021)

TY  - CONF
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12605
AB  - У овом реду се наставља, дуго присутно у србистици,
испитивање односа описних и односних придева са суфиксом -(ајн/-ни на основу грађе прикупљене из 21. тома
Речника САНУ. Анализира се однос семантике придева,
односно њихових дефиниција у речнику и облика у коме
је успостављена одредница. Даље се указује како се у полисемантичкој структури придевског речничког чланка
укрштају описна (квалификативна) и односна (идентификациона) значења. Наиме, значење одређује да ли се
може употребити придев у облику оба вида.
AB  - В настоящей работе продолжается долго присутствующее в сербистике исследование отношений описательных

и относительных прилагательных с суффиксом -(а)н/-ни

на основании материала, выписанного из 21 тома Словаря

САНИ. Анализируется отношение 1) семантики имен прилагательных, т. е. их определений в словаре, 2) вид, в котором приводится заглавное слово и квалификации частотности неопределенного и определенного видов („одр., „ретко
неодр., „обично одр., „чешйе одр., „само одр.” ит. п.). Затем
указывается каким способом в полисемантической структуре словарной статьи прилагательных, в которой скрещиваются описательные (квалификативные) и относительные

(идентификационные) значения, может выразиться инфор
мация о морфологической категории вида имен прилагательных. Иначе говоря, значение определяет возможно ли
употребление прилагательного в форме обоих видов или
только в одном. Хотя имеются мнения, что в таких случаях
речь идет о омонимии, а не о деривации, мы считаем, что
здесь речь идет о переливе семантических признаков, а нео
различной этимологии, как и сами определения и примеры
употребления в Словаре показывают.
PB  - Вишеград : Андрићев институт
C3  - Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика
T1  - Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику
T1  - Влияние семантики на морфологические категории имен прилагательных на -(а)н/-ни в сербском языке
SP  - 101
EP  - 136
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605
ER  - 
@conference{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
abstract = "У овом реду се наставља, дуго присутно у србистици,
испитивање односа описних и односних придева са суфиксом -(ајн/-ни на основу грађе прикупљене из 21. тома
Речника САНУ. Анализира се однос семантике придева,
односно њихових дефиниција у речнику и облика у коме
је успостављена одредница. Даље се указује како се у полисемантичкој структури придевског речничког чланка
укрштају описна (квалификативна) и односна (идентификациона) значења. Наиме, значење одређује да ли се
може употребити придев у облику оба вида., В настоящей работе продолжается долго присутствующее в сербистике исследование отношений описательных

и относительных прилагательных с суффиксом -(а)н/-ни

на основании материала, выписанного из 21 тома Словаря

САНИ. Анализируется отношение 1) семантики имен прилагательных, т. е. их определений в словаре, 2) вид, в котором приводится заглавное слово и квалификации частотности неопределенного и определенного видов („одр., „ретко
неодр., „обично одр., „чешйе одр., „само одр.” ит. п.). Затем
указывается каким способом в полисемантической структуре словарной статьи прилагательных, в которой скрещиваются описательные (квалификативные) и относительные

(идентификационные) значения, может выразиться инфор
мация о морфологической категории вида имен прилагательных. Иначе говоря, значение определяет возможно ли
употребление прилагательного в форме обоих видов или
только в одном. Хотя имеются мнения, что в таких случаях
речь идет о омонимии, а не о деривации, мы считаем, что
здесь речь идет о переливе семантических признаков, а нео
различной этимологии, как и сами определения и примеры
употребления в Словаре показывают.",
publisher = "Вишеград : Андрићев институт",
journal = "Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика",
title = "Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику, Влияние семантики на морфологические категории имен прилагательных на -(а)н/-ни в сербском языке",
pages = "101-136",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику. in Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика
Вишеград : Андрићев институт., 101-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605
Спасојевић МЉ. Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику. in Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика. 2021;:101-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605 .
Спасојевић, Марина Љ., "Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику" in Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика (2021):101-136,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605 .

50 година Међународног славистичког центра. књ. 2

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Филолошки факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12606
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - 50 година Међународног славистичког центра. књ. 2
SP  - 235
EP  - 239
VL  - 87
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "50 година Међународног славистичког центра. књ. 2",
pages = "235-239",
volume = "87",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). 50 година Међународног славистичког центра. књ. 2. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 87, 235-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606
Спасојевић МЉ. 50 година Међународног славистичког центра. књ. 2. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2021;87:235-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606 .
Спасојевић, Марина Љ., "50 година Међународног славистичког центра. књ. 2" in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 87 (2021):235-239,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606 .

Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика

Јакић Шимшић, Милена М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Јакић Шимшић, Милена М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12667
AB  - Досадашња истраживања асоцијативних односа придева нису једно-
гласна у погледу тога да ли испитаници у тесту слободних асоцијација
чешће наводе именице или придеве. Са друге стране, када су у питању
парадигматски асоцијативни односи, истраживачи се слажу да испитаници најчешће наводе асоцијате супротног значења у односу на задати стимулус, али се углавном не наводи колики је тај проценат, јер су закључци
често доношени на основу доминантног асоцијата, а не на основу читавог
асоцијативног поља. Стога се на грађи добијеној из два асоцијативна речника, припремљена на основу одговора испитаника различитих узраста (од
5 до 25 година), анализира 45 асоцијативних поља придева српског језика.
Циљеви истраживања су да се испита однос синтагматских и парадигматских асоцијата придева, као и парадигматски тип везе у који стимулус и
асоцијат ступају (блискозначност, однос супротности значења и оста-
ли типови асоцијативних односа). Грађа је најпре анотирана према врсти
речи, а потом и према поменутим типовима асоцијативних односа, након
чега је квантитативно приказана њихова заступљеност. Резултати су показали да испитивани придеви нешто чешће ступају у синтагматске него у
парадигматске асоцијативне односе, док се супротност значења показала
као најчешћи, али и најчвршћи асоцијативни однос фреквентних придева
српског језика.
AB  - Существующие исследования ассоциативных отношений прилагательных
не единогласны относительно того, что испытуемые в тесте свободных
ассоциаций приводят чаще – существительные или прилагательные. С другой
стороны, когда речь идет о парадигматических ассоциативных отношениях,
исследователи согласны, что испытуемые чаще всего приводят ассоциаты
с противоположным по отношению к заданному стимулу значением, но
чаще всего конкретный процент не указан, ибо выводы нередко получены
на основании самого частотного ассоциата, а не целого ассоциативного
поля. Поэтому на материале, полученном в двух ассоциативных словарях,
подготовленных на основе ответов испытуемых различных возрастов (от 5
до 25 лет), анализируется 45 ассоциативных полей прилагательных сербского
языка. Исследование имеет своей целью изучить отношение синтагматических
и парадигматических ассоциатов прилагательных, а также парадигматический
тип отношений, в которые стимул и ассоциат вступают (близкозначность,
отношение противоположности значений и все прочие типы ассоциативных
отношений). Материал сначала аннотирован по критерию частей речи, а затем
и согласно упомянутым типам ассоциативных отношений, после чего показана
их представленность в количественном плане. Результаты показали, что
исследуемые прилагательные несколько чаще вступают в синтагматические,
чем в парадигматические ассоциативные отношения, в то время как
противоположность значений оказалась самым частым, но и самым крепким
ассоциативным отношением частотных прилагательных сербского языка.
AB  - Previous research on the associative relations of adjectives is not unanimous
in terms of whether participants more often respond by using nouns or adjectives
in free association tests. On the other hand, when it comes to paradigmatic associative
relationships, researchers agree that native speakers respond to adjective stimuli
mostly by associations of opposite meaning, but generally do not state the percentage,
since conclusions are often made on the basis of the dominant associate, and not
upon the entire associative fi eld. Therefore, 45 associative fi elds of adjectives of the
Serbian language are analyzed based on the material obtained from two associative
dictionaries, prepared on the basis of the responses of 800 participants (ranging from
18 to 25 years of age) and 1,200 participants of different ages (groups of 5, 9, 13 and
17 years of age, each of which comprised 300 participants). The aim of this study is
to examine the ratio of syntagmatic and paradigmatic associations of adjectives, as
well as the paradigmatic type of relation between the adjective-type stimuli and their
associates (the closeness and the oppositeness of meaning and other types of associative
relations). The material was annotated according to parts of speech, as well as
according to the types of associative relations. The quantitative results showed that the
associations of examined adjectives are slightly more frequently syntagmatic (52%)
than paradigmatic (44%), while the oppositeness of meaning proved to be the most
common as well as the strongest associative relation of commonly used adjectives of
the Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика
T1  - Ассоциативные отношения прилагательных в тесте свободных вербальных ассоциаций сербского языка
T1  - Associative Relations of Serbian Adjectives in the Free Association Verbal Test
SP  - 185
EP  - 200
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102185J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667
ER  - 
@article{
author = "Јакић Шимшић, Милена М.",
year = "2021",
abstract = "Досадашња истраживања асоцијативних односа придева нису једно-
гласна у погледу тога да ли испитаници у тесту слободних асоцијација
чешће наводе именице или придеве. Са друге стране, када су у питању
парадигматски асоцијативни односи, истраживачи се слажу да испитаници најчешће наводе асоцијате супротног значења у односу на задати стимулус, али се углавном не наводи колики је тај проценат, јер су закључци
често доношени на основу доминантног асоцијата, а не на основу читавог
асоцијативног поља. Стога се на грађи добијеној из два асоцијативна речника, припремљена на основу одговора испитаника различитих узраста (од
5 до 25 година), анализира 45 асоцијативних поља придева српског језика.
Циљеви истраживања су да се испита однос синтагматских и парадигматских асоцијата придева, као и парадигматски тип везе у који стимулус и
асоцијат ступају (блискозначност, однос супротности значења и оста-
ли типови асоцијативних односа). Грађа је најпре анотирана према врсти
речи, а потом и према поменутим типовима асоцијативних односа, након
чега је квантитативно приказана њихова заступљеност. Резултати су показали да испитивани придеви нешто чешће ступају у синтагматске него у
парадигматске асоцијативне односе, док се супротност значења показала
као најчешћи, али и најчвршћи асоцијативни однос фреквентних придева
српског језика., Существующие исследования ассоциативных отношений прилагательных
не единогласны относительно того, что испытуемые в тесте свободных
ассоциаций приводят чаще – существительные или прилагательные. С другой
стороны, когда речь идет о парадигматических ассоциативных отношениях,
исследователи согласны, что испытуемые чаще всего приводят ассоциаты
с противоположным по отношению к заданному стимулу значением, но
чаще всего конкретный процент не указан, ибо выводы нередко получены
на основании самого частотного ассоциата, а не целого ассоциативного
поля. Поэтому на материале, полученном в двух ассоциативных словарях,
подготовленных на основе ответов испытуемых различных возрастов (от 5
до 25 лет), анализируется 45 ассоциативных полей прилагательных сербского
языка. Исследование имеет своей целью изучить отношение синтагматических
и парадигматических ассоциатов прилагательных, а также парадигматический
тип отношений, в которые стимул и ассоциат вступают (близкозначность,
отношение противоположности значений и все прочие типы ассоциативных
отношений). Материал сначала аннотирован по критерию частей речи, а затем
и согласно упомянутым типам ассоциативных отношений, после чего показана
их представленность в количественном плане. Результаты показали, что
исследуемые прилагательные несколько чаще вступают в синтагматические,
чем в парадигматические ассоциативные отношения, в то время как
противоположность значений оказалась самым частым, но и самым крепким
ассоциативным отношением частотных прилагательных сербского языка., Previous research on the associative relations of adjectives is not unanimous
in terms of whether participants more often respond by using nouns or adjectives
in free association tests. On the other hand, when it comes to paradigmatic associative
relationships, researchers agree that native speakers respond to adjective stimuli
mostly by associations of opposite meaning, but generally do not state the percentage,
since conclusions are often made on the basis of the dominant associate, and not
upon the entire associative fi eld. Therefore, 45 associative fi elds of adjectives of the
Serbian language are analyzed based on the material obtained from two associative
dictionaries, prepared on the basis of the responses of 800 participants (ranging from
18 to 25 years of age) and 1,200 participants of different ages (groups of 5, 9, 13 and
17 years of age, each of which comprised 300 participants). The aim of this study is
to examine the ratio of syntagmatic and paradigmatic associations of adjectives, as
well as the paradigmatic type of relation between the adjective-type stimuli and their
associates (the closeness and the oppositeness of meaning and other types of associative
relations). The material was annotated according to parts of speech, as well as
according to the types of associative relations. The quantitative results showed that the
associations of examined adjectives are slightly more frequently syntagmatic (52%)
than paradigmatic (44%), while the oppositeness of meaning proved to be the most
common as well as the strongest associative relation of commonly used adjectives of
the Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика, Ассоциативные отношения прилагательных в тесте свободных вербальных ассоциаций сербского языка, Associative Relations of Serbian Adjectives in the Free Association Verbal Test",
pages = "185-200",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102185J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667"
}
Јакић Шимшић, М. М.. (2021). Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 185-200.
https://doi.org/10.2298/JFI2102185J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667
Јакић Шимшић ММ. Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):185-200.
doi:10.2298/JFI2102185J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667 .
Јакић Шимшић, Милена М., "Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):185-200,
https://doi.org/10.2298/JFI2102185J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667 .

Аксиолошки речник српског језика – предлог израде

Ристић, Стана С.; Лазић-Коњик, Ивана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ристић, Стана С.
AU  - Лазић-Коњик, Ивана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12670
AB  - У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије.
AB  - В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках.
AB  - This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Аксиолошки речник српског језика – предлог израде
T1  - Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря
T1  - Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation
SP  - 105
EP  - 126
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102105R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
ER  - 
@article{
author = "Ристић, Стана С. and Лазић-Коњик, Ивана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије., В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках., This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде, Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря, Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation",
pages = "105-126",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102105R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670"
}
Ристић, С. С.,& Лазић-Коњик, И. В.. (2021). Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 105-126.
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
Ристић СС, Лазић-Коњик ИВ. Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):105-126.
doi:10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .
Ристић, Стана С., Лазић-Коњик, Ивана В., "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):105-126,
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .

Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика

Јовановић, Владан З.

(2021)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12673
AB  - У раду се са лексикографског аспекта анализирају партиципска
обра зовања на -ћи, -вши и -м(и), која се у савременом српском језику
употребљавају 1) као континуанти некадашњих партиципа, тј. као глаголски придеви садашњег (-ћи, -м(и)) и прошлог времена (-вши) и 2) као речи
које су задржале партиципску семантику, а у категоријалном смислу функционишу као прави придеви. Реч је о категорији која је књижевнојезичком
реформом у другој половини 19. века потиснута из српских граматика, али
је, упркос томе, остала присутна у делима појединих писаца све до данас. За
разлику од савремених граматика, у којима се поменути типови партиципа
не издвајају нити описују, у описним речницима савременог српског језика,
а нарочито у РСАНУ, одређен број партиципских образовања, укључујући и
потврде из дела писаца 20. века (Момчило Настасијевић, Бранислав Нушић,
Слободан Јовановић, Николај Велимировић, Јустин Поповић и др.), лексикографски се обрађују и описују. Циљ рада је да се на основу граматичке и семантичке анализе партиципских образовања на -ћи, -вши и -м(и),
која је утемељена на ширем обухвату грађе из дела писаца у којима на-
лазимо партиципе, као и материјала добијеним из описних речника (РМС,
РСЈ и РСАНУ), осветле најважнија лексикографска питања везана за обраду ових речи у речницима српског језика описног (дескриптивног) типа,
као што су питања која се односе на успостављање одреднице, одређивање
књижевнојезичке и стилске употребне вредности партиципа, дефинисање
лексичког значења, као и преглед употребљене грађе и извора.
AB  - В статье с точки зрения лексикографии проанализированы причастные
образования на -ћи, -вши и -м(и), которые в современном сербском языке
выражаются двумя категориями: 1) категорией современных причастных
континуантов, действие которых приписывается существительному в качестве
фактического и актуального признака в определенное время, и 2) категорией
прилагательных, которые семантически соответствуют страдательным
причастиям или собственно прилагательным. Что касается толковых словарей современного сербского языка, то
причастия на -ћи, -вши и -м(и) лексикографически обрабатываются в первую
очередь в Словаре Сербской академии наук и искусств. Сравнивая примеры,
полученные из различных текстов, принадлежащих к современному сербскому
литературному языку с одной стороны, с примерами из Словаря САНИ с другой,
можно заметить, что в Словаре САНИ отсутствуют примеры форм причастий с
рефлексивной морфемой се, подтвержденных в других источниках. Данный факт
можно объяснить влиянием сербской литературно-языковой нормы, согласно
которой причастия не относятся к современному литературно-языковому
стандарту. Это особенно относится к образованию с морфемой се, которого нет
ни в одной современной грамматике сербского литературного языка. В статье
делается вывод, что в Словаре САНИ обрабатываются формы причастий обеих
упомянутых категорий и трех отдельных форм причастий в зависимости от
глагольного времени (прошедшего и настоящего) и состояния (действительного
и страдательного). Среди подтверждений мы находим не только примеры из
первой половины XIX века, когда причастия были обыкновенным явлением
в литературном языке сербов, но и произведения писателей XX века на
современном сербском литературном языке. Согласно указанному факту в статье
делается вывод о том, что причастия должны быть описаны и представлены в
словарях, как в тех, составление которых продолжается (Словарь САНИ), так и
в будущих современных словарях сербского языка.
Проанализированный материал показал, что причастия используются
выдающимися деятелями сербской науки, духовности и культуры. Что касается
вопроса о том, какую помету присвоить указанным типам причастий в толковом
словаре современного сербского языка, ответ на этот вопрос должен учитывать
как минимум два факта, относящиеся к представленному материалу. Первый
относится к примерам причастных образований, которые действительно
происходят из более старых слоев нашего литературного языка и которые
сохранились в той же или похожей форме до наших дней (например, одшедши,
усопши), а второй факт касается причастий, возникших в современном
синхронном процессе от современных, актуальных глаголов и их значений
(догоревајућа свећа, плач рађајућих створења и т. п.). Для первых примеров
установлены пометы типа заст., арх., рсл., цсл., ссл., сткњ. арх., которые
используются в лексикографическом описании причастий в Словаре САНИ
и которые могут использоваться в изданиях толковых словарей современного
сербского языка при желании указать на литературную эпоху, из которой ведет
происхождение данная форма причастия или ее использование. Для других
упомянутых случаев, если бы они стали вводитья в словарь сербского языка
описательного типа, пришлось бы найти другие пометы, так как это слова,
образованные в соответствии с моделью причастия в современном синхронном
лексико-грамматическом процессе.
AB  - From the perspective of lexicography, this paper presents an analysis of participles
ending in -ћи, -вши and -м(и), which in contemporary Serbian language fall
within two categories: 1) the category of contemporary participial continuants, whose
action is attributed to the noun as a temporary, current feature at a defi nite point in
time, and 2) the category of adjectives that semantically correspond to past participles
or to adjectives proper. As regards the descriptive dictionaries of the contemporary
Serbian language, the participles ending in -ћи, -вши and -м(и) are lexicographically
treated primarily in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (the
SASA Dictionary). Comparing the example sentences excerpted from various texts
belonging to the contemporary standard Serbian language, on the one hand, with those
excerpted from the SASA Dictionary, on the other, it can be noted that the SASA Dictionary
does not contain examples of participle forms with the refl exive morpheme
-се, while they can be said to be confi rmed in other sources. This can be explained as
resulting from the impact of the Serbian language norm, according to which participles
do not belong to the contemporary standard Serbian language. This is especially
true of forms containing the refl exive morpheme -се, which are not to be found in any
modern grammar of the standard Serbian language. It is concluded in the paper that
the SASA Dictionary treats the participle forms of both aforementioned categories
and of three separate participle forms according to the verb tense (past and present)
and voice (active and passive). As for the sources confi rming the use of these forms,
they can be found not only in those dating from the fi rst half of the 19th century, when
participles were commonplace in the literary language of Serbs, but also in the works
of the 20th-century authors using the contemporary standard Serbian language. In
accordance with that, the conclusion to be drawn is that participles should be treated
and included in dictionaries, both in those whose compilation is ongoing (i.e. the
SASA Dictionary) and in the future dictionaries of the contemporary Serbian language.
The excerpted material shows that participles are used by prominent authors
in Serbian science, religion and culture. As for the issue of which label to use for the
indicated types of participles in the descriptive dictionary of the contemporary Serbian
language, it is argued in this paper that in order to resolve it one should take into
consideration at least two sets of facts related to the presented material. One refers to
the examples of the formation of participles that in fact originate from the older layers
of our literary language and which have been preserved in identical or similar form
to this day (e.g. одшедши, усопши), while the other concerns participles created in
a contemporary synchronic process involving contemporary verbs in current use and
their meanings (догоревајућа свећа, плач рађајућих створења, etc.). The former set of examples is marked with standard labels, such as ‘заст.’ (‘obsolete’), ‘арх.’ (‘archaic’),
‘рсл.’ (‘Russian Church Slavonic’), ‘цсл.’ (‘New Church Slavonic’), ‘ссл.’ (‘Serbian
Church Slavonic’), ‘сткњ. арх.’ (‘from earlier literary sources, old-fashioned’),
used in the lexicographic description of participles in the SASA Dictionary, which can
also be used in other descriptive dictionaries of the contemporary Serbian language
to indicate the literary epoch in which a particular form of participle originated, or its
pragmatic value. Concerning the latter set of participles, if they were to be introduced
into a descriptive dictionary of the Serbian language, they would require different
labels, since these are the words formed according to the participle-building pattern of
the present-day synchronic lexical-grammatical process.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика
T1  - Взгляд на причастные образования на -ћи, -вши и -м(и) с точки зрения лексикографического описания современного сербского языка
T1  - An Overview of the Participles Ending in -ћи, -вши and -м(и) from the Perspective of the Lexicographic Description of the Contemporary Serbian Language
SP  - 157
EP  - 183
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102157J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан З.",
year = "2021",
abstract = "У раду се са лексикографског аспекта анализирају партиципска
обра зовања на -ћи, -вши и -м(и), која се у савременом српском језику
употребљавају 1) као континуанти некадашњих партиципа, тј. као глаголски придеви садашњег (-ћи, -м(и)) и прошлог времена (-вши) и 2) као речи
које су задржале партиципску семантику, а у категоријалном смислу функционишу као прави придеви. Реч је о категорији која је књижевнојезичком
реформом у другој половини 19. века потиснута из српских граматика, али
је, упркос томе, остала присутна у делима појединих писаца све до данас. За
разлику од савремених граматика, у којима се поменути типови партиципа
не издвајају нити описују, у описним речницима савременог српског језика,
а нарочито у РСАНУ, одређен број партиципских образовања, укључујући и
потврде из дела писаца 20. века (Момчило Настасијевић, Бранислав Нушић,
Слободан Јовановић, Николај Велимировић, Јустин Поповић и др.), лексикографски се обрађују и описују. Циљ рада је да се на основу граматичке и семантичке анализе партиципских образовања на -ћи, -вши и -м(и),
која је утемељена на ширем обухвату грађе из дела писаца у којима на-
лазимо партиципе, као и материјала добијеним из описних речника (РМС,
РСЈ и РСАНУ), осветле најважнија лексикографска питања везана за обраду ових речи у речницима српског језика описног (дескриптивног) типа,
као што су питања која се односе на успостављање одреднице, одређивање
књижевнојезичке и стилске употребне вредности партиципа, дефинисање
лексичког значења, као и преглед употребљене грађе и извора., В статье с точки зрения лексикографии проанализированы причастные
образования на -ћи, -вши и -м(и), которые в современном сербском языке
выражаются двумя категориями: 1) категорией современных причастных
континуантов, действие которых приписывается существительному в качестве
фактического и актуального признака в определенное время, и 2) категорией
прилагательных, которые семантически соответствуют страдательным
причастиям или собственно прилагательным. Что касается толковых словарей современного сербского языка, то
причастия на -ћи, -вши и -м(и) лексикографически обрабатываются в первую
очередь в Словаре Сербской академии наук и искусств. Сравнивая примеры,
полученные из различных текстов, принадлежащих к современному сербскому
литературному языку с одной стороны, с примерами из Словаря САНИ с другой,
можно заметить, что в Словаре САНИ отсутствуют примеры форм причастий с
рефлексивной морфемой се, подтвержденных в других источниках. Данный факт
можно объяснить влиянием сербской литературно-языковой нормы, согласно
которой причастия не относятся к современному литературно-языковому
стандарту. Это особенно относится к образованию с морфемой се, которого нет
ни в одной современной грамматике сербского литературного языка. В статье
делается вывод, что в Словаре САНИ обрабатываются формы причастий обеих
упомянутых категорий и трех отдельных форм причастий в зависимости от
глагольного времени (прошедшего и настоящего) и состояния (действительного
и страдательного). Среди подтверждений мы находим не только примеры из
первой половины XIX века, когда причастия были обыкновенным явлением
в литературном языке сербов, но и произведения писателей XX века на
современном сербском литературном языке. Согласно указанному факту в статье
делается вывод о том, что причастия должны быть описаны и представлены в
словарях, как в тех, составление которых продолжается (Словарь САНИ), так и
в будущих современных словарях сербского языка.
Проанализированный материал показал, что причастия используются
выдающимися деятелями сербской науки, духовности и культуры. Что касается
вопроса о том, какую помету присвоить указанным типам причастий в толковом
словаре современного сербского языка, ответ на этот вопрос должен учитывать
как минимум два факта, относящиеся к представленному материалу. Первый
относится к примерам причастных образований, которые действительно
происходят из более старых слоев нашего литературного языка и которые
сохранились в той же или похожей форме до наших дней (например, одшедши,
усопши), а второй факт касается причастий, возникших в современном
синхронном процессе от современных, актуальных глаголов и их значений
(догоревајућа свећа, плач рађајућих створења и т. п.). Для первых примеров
установлены пометы типа заст., арх., рсл., цсл., ссл., сткњ. арх., которые
используются в лексикографическом описании причастий в Словаре САНИ
и которые могут использоваться в изданиях толковых словарей современного
сербского языка при желании указать на литературную эпоху, из которой ведет
происхождение данная форма причастия или ее использование. Для других
упомянутых случаев, если бы они стали вводитья в словарь сербского языка
описательного типа, пришлось бы найти другие пометы, так как это слова,
образованные в соответствии с моделью причастия в современном синхронном
лексико-грамматическом процессе., From the perspective of lexicography, this paper presents an analysis of participles
ending in -ћи, -вши and -м(и), which in contemporary Serbian language fall
within two categories: 1) the category of contemporary participial continuants, whose
action is attributed to the noun as a temporary, current feature at a defi nite point in
time, and 2) the category of adjectives that semantically correspond to past participles
or to adjectives proper. As regards the descriptive dictionaries of the contemporary
Serbian language, the participles ending in -ћи, -вши and -м(и) are lexicographically
treated primarily in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (the
SASA Dictionary). Comparing the example sentences excerpted from various texts
belonging to the contemporary standard Serbian language, on the one hand, with those
excerpted from the SASA Dictionary, on the other, it can be noted that the SASA Dictionary
does not contain examples of participle forms with the refl exive morpheme
-се, while they can be said to be confi rmed in other sources. This can be explained as
resulting from the impact of the Serbian language norm, according to which participles
do not belong to the contemporary standard Serbian language. This is especially
true of forms containing the refl exive morpheme -се, which are not to be found in any
modern grammar of the standard Serbian language. It is concluded in the paper that
the SASA Dictionary treats the participle forms of both aforementioned categories
and of three separate participle forms according to the verb tense (past and present)
and voice (active and passive). As for the sources confi rming the use of these forms,
they can be found not only in those dating from the fi rst half of the 19th century, when
participles were commonplace in the literary language of Serbs, but also in the works
of the 20th-century authors using the contemporary standard Serbian language. In
accordance with that, the conclusion to be drawn is that participles should be treated
and included in dictionaries, both in those whose compilation is ongoing (i.e. the
SASA Dictionary) and in the future dictionaries of the contemporary Serbian language.
The excerpted material shows that participles are used by prominent authors
in Serbian science, religion and culture. As for the issue of which label to use for the
indicated types of participles in the descriptive dictionary of the contemporary Serbian
language, it is argued in this paper that in order to resolve it one should take into
consideration at least two sets of facts related to the presented material. One refers to
the examples of the formation of participles that in fact originate from the older layers
of our literary language and which have been preserved in identical or similar form
to this day (e.g. одшедши, усопши), while the other concerns participles created in
a contemporary synchronic process involving contemporary verbs in current use and
their meanings (догоревајућа свећа, плач рађајућих створења, etc.). The former set of examples is marked with standard labels, such as ‘заст.’ (‘obsolete’), ‘арх.’ (‘archaic’),
‘рсл.’ (‘Russian Church Slavonic’), ‘цсл.’ (‘New Church Slavonic’), ‘ссл.’ (‘Serbian
Church Slavonic’), ‘сткњ. арх.’ (‘from earlier literary sources, old-fashioned’),
used in the lexicographic description of participles in the SASA Dictionary, which can
also be used in other descriptive dictionaries of the contemporary Serbian language
to indicate the literary epoch in which a particular form of participle originated, or its
pragmatic value. Concerning the latter set of participles, if they were to be introduced
into a descriptive dictionary of the Serbian language, they would require different
labels, since these are the words formed according to the participle-building pattern of
the present-day synchronic lexical-grammatical process.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика, Взгляд на причастные образования на -ћи, -вши и -м(и) с точки зрения лексикографического описания современного сербского языка, An Overview of the Participles Ending in -ћи, -вши and -м(и) from the Perspective of the Lexicographic Description of the Contemporary Serbian Language",
pages = "157-183",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102157J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673"
}
Јовановић, В. З.. (2021). Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика. in Јужнословенски филолог, 77(2), 157-183.
https://doi.org/10.2298/JFI2102157J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673
Јовановић ВЗ. Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):157-183.
doi:10.2298/JFI2102157J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673 .
Јовановић, Владан З., "Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):157-183,
https://doi.org/10.2298/JFI2102157J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673 .

The Public Discourse in the Time of Covid-19

Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.; Николић, Марина М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.
AU  - Николић, Марина М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12957
AB  - У раду се из угла критичке анализе дискурса проучава српски јавни дискурс
у време пандемије, изазване наглом појавом и ширењем болести ковид 19. У фокусу су новине које се очитују на лексичком и текстуалном нивоу. Циљ овог рада
је утврдити на који начин долази до промена у речнику и које су последице тих
промена, као и размотрити специфичности структуре текста, с посебним освртом
на форме обраћања, именовање актера, посебне персуазивне и манипулативне
технике итд. Рад представља допринос широј слици глобалног утицаја корона
вируса на језике узев у целини.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - The Public Discourse in the Time of Covid-19
SP  - 253
EP  - 267
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957
ER  - 
@article{
author = "Слијепчевић Бјеливук, Светлана М. and Николић, Марина М.",
year = "2021",
abstract = "У раду се из угла критичке анализе дискурса проучава српски јавни дискурс
у време пандемије, изазване наглом појавом и ширењем болести ковид 19. У фокусу су новине које се очитују на лексичком и текстуалном нивоу. Циљ овог рада
је утврдити на који начин долази до промена у речнику и које су последице тих
промена, као и размотрити специфичности структуре текста, с посебним освртом
на форме обраћања, именовање актера, посебне персуазивне и манипулативне
технике итд. Рад представља допринос широј слици глобалног утицаја корона
вируса на језике узев у целини.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "The Public Discourse in the Time of Covid-19",
pages = "253-267",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957"
}
Слијепчевић Бјеливук, С. М.,& Николић, М. М.. (2021). The Public Discourse in the Time of Covid-19. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 253-267.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957
Слијепчевић Бјеливук СМ, Николић ММ. The Public Discourse in the Time of Covid-19. in Српски језик. 2021;26:253-267.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957 .
Слијепчевић Бјеливук, Светлана М., Николић, Марина М., "The Public Discourse in the Time of Covid-19" in Српски језик, 26 (2021):253-267,
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957 .

Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом

Миланов, Наташа М.

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12966
AB  - Часопис Труды Инсֳ иֳ уֳ а русскоֱ о языка им. В. В. Виноֱградова представља
издање Института за руски језик РАН које се публикује четири пута годишње и које
обухвата тематски организоване радове из свих области синхронијског и дијахронијског
изучавања руског језика, као и етимолошка истраживања на материјалу словенских
и других индоевропских језика. Други и трећи по реду број часописа за 2020. годину
садрже радове настале на основу реферата изнетих на конференцији одржаној 3–4. фебруара 2020. године у Москви, у организацији Института руског језика РАН
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом
SP  - 415
EP  - 422
VL  - 99
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2021",
abstract = "Часопис Труды Инсֳ иֳ уֳ а русскоֱ о языка им. В. В. Виноֱградова представља
издање Института за руски језик РАН које се публикује четири пута годишње и које
обухвата тематски организоване радове из свих области синхронијског и дијахронијског
изучавања руског језика, као и етимолошка истраживања на материјалу словенских
и других индоевропских језика. Други и трећи по реду број часописа за 2020. годину
садрже радове настале на основу реферата изнетих на конференцији одржаној 3–4. фебруара 2020. године у Москви, у организацији Института руског језика РАН",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом",
pages = "415-422",
volume = "99",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966"
}
Миланов, Н. М.. (2021). Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 99, 415-422.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966
Миланов НМ. Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом. in Зборник Матице српске за славистику. 2021;99:415-422.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966 .
Миланов, Наташа М., "Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом" in Зборник Матице српске за славистику, 99 (2021):415-422,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966 .

Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године

Новокмет, Слободан Б.; Ђукић, Маријана Р.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан Б.
AU  - Ђукић, Маријана Р.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12965
AB  - Наш рад бави се лексикографском анализом Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији.
AB  - Our paper deals with an analysis of the Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided, written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године
T1  - A Lexicographic Analysis of the The Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat even Avoided Written by Jovan Grčić in 1904
SP  - 475
EP  - 490
VL  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан Б. and Ђукић, Маријана Р.",
year = "2021",
abstract = "Наш рад бави се лексикографском анализом Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији., Our paper deals with an analysis of the Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided, written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године, A Lexicographic Analysis of the The Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat even Avoided Written by Jovan Grčić in 1904",
pages = "475-490",
volume = "26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965"
}
Новокмет, С. Б.,& Ђукић, М. Р.. (2021). Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 475-490.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965
Новокмет СБ, Ђукић МР. Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик. 2021;26:475-490.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965 .
Новокмет, Слободан Б., Ђукић, Маријана Р., "Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године" in Српски језик, 26 (2021):475-490,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965 .

Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија)

Радовановић, Драгана; Гудурић, Снежана

(Ниш : Филозофски факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Гудурић, Снежана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12968
AB  - This paper deals with the acoustic nature of fricative palatal consonants [ʃ], [ʒ] in
the speech of Batanja and Nacfala.
The obtained results were compared with the acoustic nature of the equivalent
consonants in standard Serbian and in the speech of Novi Sad. The results show
that the fricatives [ʃ] and [ʒ] of Batanja and Nacfala speeches differ from standard
Serbian and Novi Sad speech, but also they differ between themselves.
This research also represents an introduction of the acoustic analysis of the speech
of Batanja and Nacfala.
AB  - У раду ће се испитати акустичке особености фрикатива /ж/ и /ш/ на корпусу поморишких говора из два пункта, једног у Румунији (Наћфала) и једног
у Мађарској (Батања). На основу акустичких параметара одредиће се сличности и разлике у артикулацији ових гласова у посматраним говорима, при
чему ће се дати релације према ранијим публикованим налазима сродих говорних типова.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија)
T1  - Fricatives [ʃ] and [ʒ] in the Speech of Batanja and Nacfala
SP  - 369
EP  - 383
VL  - 7
DO  - 10.46630/ish.7.2021.25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968
ER  - 
@article{
author = "Радовановић, Драгана and Гудурић, Снежана",
year = "2021",
abstract = "This paper deals with the acoustic nature of fricative palatal consonants [ʃ], [ʒ] in
the speech of Batanja and Nacfala.
The obtained results were compared with the acoustic nature of the equivalent
consonants in standard Serbian and in the speech of Novi Sad. The results show
that the fricatives [ʃ] and [ʒ] of Batanja and Nacfala speeches differ from standard
Serbian and Novi Sad speech, but also they differ between themselves.
This research also represents an introduction of the acoustic analysis of the speech
of Batanja and Nacfala., У раду ће се испитати акустичке особености фрикатива /ж/ и /ш/ на корпусу поморишких говора из два пункта, једног у Румунији (Наћфала) и једног
у Мађарској (Батања). На основу акустичких параметара одредиће се сличности и разлике у артикулацији ових гласова у посматраним говорима, при
чему ће се дати релације према ранијим публикованим налазима сродих говорних типова.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија), Fricatives [ʃ] and [ʒ] in the Speech of Batanja and Nacfala",
pages = "369-383",
volume = "7",
doi = "10.46630/ish.7.2021.25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968"
}
Радовановић, Д.,& Гудурић, С.. (2021). Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија). in Исходишта
Ниш : Филозофски факултет., 7, 369-383.
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968
Радовановић Д, Гудурић С. Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија). in Исходишта. 2021;7:369-383.
doi:10.46630/ish.7.2021.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968 .
Радовановић, Драгана, Гудурић, Снежана, "Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија)" in Исходишта, 7 (2021):369-383,
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.25 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968 .

Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација

Јакић Шимшић, Милена М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Јакић Шимшић, Милена М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12967
AB  - Традиционална лингвистика сматра да се антонимија успоставља међу
јединицама исте врсте речи. Ипак, бројни докази из корпусних истраживања
потврђују међукатегоријалну антонимију, иако се наводи да није потврђена у
асоцијативним тестовима. У раду приказујемо случајеве када изворни говорници
српског језика у тесту контролисаних асоцијација као антониме придева не наводе
(праве) придеве. Показало се да се у пољима придевских стимулуса најчешће
јављају глаголски придеви и глаголски прилози, а нешто ређе непридевске имен-
ске речи. Већи број непридевских антонима јавља се у пољима придева насталих
од глаголских придева, него у пољима правих придева. Потенцијални разлози ређе
леже у постојању лексичких празнина или у хомографији са јединицама других
врста речи, а чешће у могућности да се исти фрагмент стварности кодира помоћу
различитих врста речи или у енкапсулацији значења именице, са којом дати
придев често колоцира. Ипак, најчешће је међукатегоријална антонимија само
привидна, будући да трпни придеви конверзијом често постају прави придеви,
те је заправо реч о богаћењу система придева. Упоређивањем типа дефиниције
која је приписана придевима насталим од глаголских придева примећујемо да испитивани речник (РСЈ) не пресликава увек језичка знања изворних говорника
у погледу степена лексикализације. Прави представници међукатегоријалне
антонимије у нашој грађи сразмерно су ретки (1,3%), што значи да антонимија
јесте однос који се најчешће успоставља између јединица исте врсте речи.
AB  - Traditional linguistics states that only the same part of speech lexemes can constitute
antonymy. However, several English language corpus investigations found evidence of
the inter-part-of-speech antonymy, stating that no such evidence was found in associative
task responses. We constructed The Associative Antonymy Dictionary of Serbian Language
Adjectives, based on the controlled associations task, asking 158 participants to elicit antonyms
for 394 presented adjective stimuli, and tried to find evidence from associative data
of an inflected language, such as Serbian. Some of the stimuli originate from participles,
but not all of them are lexicographically approved (in Dictionary of Serbian Language,
DSL (=RSJ) 2007) to be lexicalized as adjectives. Furthermore, the type of a definition
used in a lexicographic entry suggests a degree of lexicalization. Taking that into account,
besides the traditional part-of-speech tagging, we also included four types of participles as
annotates, and annotated both the stimuli and the answers that were given by at least three
participants (64.276 answers). The aim of the study was to answer three questions: (1) what
kind of a non-adjective associative-antonym answer was the most frequent in adjective
associative-antonymous fields, (2) what kind of stimuli tended to attract a larger number
of non-adjective answers and (3) what could be the possible reasons for that. The analysis
showed that (1) the real adjective antonyms answers had the highest rate, and the second
most frequent answers were participles, especially the passive participles. Also, (2) all the
stimuli had the vast majority of real adjectives in associative-antonymous fields, which
means that all of them function as real adjectives. Nevertheless, there were more non-adjective
answers among participle-origin-adjectives than among the real ones, again most
frequently of a passive participle origin. This could be explained by the previous result that
participants in associative tests tended to give answers of the same inflective endings as
stimuli. Finally, (3) potential reasons for non-adjective antonyms are less frequently lexical
gaps or homography, and more frequently the fact that the same fragment of reality can be coded in different parts of speech, or an encapsulation of a noun meaning in the adjective
that often co-occurre with it. The most frequent case is that inter-part-of-speech antonymy
is just a pseudo-phenomenon, since the passive participles are productively becoming the
real adjectives by the process of a conversion. In other words instead of inter-part-of-speech
antonymy it is the way of enriching the adjective system of the Serbian language. Also, the
comparison of a degree of lexicalization for adjectives, measured by two different criteria
(types of definitions in DSL and the ratio of types of answers in associative-antonymous
fields), shows that DSL does not always portray the lexicalization degree derived from
knowledge of native speakers’ competencies. Finally, excluding the lexicalized participles,
remaining cases of inter-part-of-speech antonymy are relatively rare (1.3%), so we can
conclude that in the vast majority of cases antonymy is the lexical relation between same
part-of-speech units.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација
T1  - Inter-Part-Of-Speech Antonymy in Controlled Association Task
SP  - 549
EP  - 566
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967
ER  - 
@article{
author = "Јакић Шимшић, Милена М.",
year = "2021",
abstract = "Традиционална лингвистика сматра да се антонимија успоставља међу
јединицама исте врсте речи. Ипак, бројни докази из корпусних истраживања
потврђују међукатегоријалну антонимију, иако се наводи да није потврђена у
асоцијативним тестовима. У раду приказујемо случајеве када изворни говорници
српског језика у тесту контролисаних асоцијација као антониме придева не наводе
(праве) придеве. Показало се да се у пољима придевских стимулуса најчешће
јављају глаголски придеви и глаголски прилози, а нешто ређе непридевске имен-
ске речи. Већи број непридевских антонима јавља се у пољима придева насталих
од глаголских придева, него у пољима правих придева. Потенцијални разлози ређе
леже у постојању лексичких празнина или у хомографији са јединицама других
врста речи, а чешће у могућности да се исти фрагмент стварности кодира помоћу
различитих врста речи или у енкапсулацији значења именице, са којом дати
придев често колоцира. Ипак, најчешће је међукатегоријална антонимија само
привидна, будући да трпни придеви конверзијом често постају прави придеви,
те је заправо реч о богаћењу система придева. Упоређивањем типа дефиниције
која је приписана придевима насталим од глаголских придева примећујемо да испитивани речник (РСЈ) не пресликава увек језичка знања изворних говорника
у погледу степена лексикализације. Прави представници међукатегоријалне
антонимије у нашој грађи сразмерно су ретки (1,3%), што значи да антонимија
јесте однос који се најчешће успоставља између јединица исте врсте речи., Traditional linguistics states that only the same part of speech lexemes can constitute
antonymy. However, several English language corpus investigations found evidence of
the inter-part-of-speech antonymy, stating that no such evidence was found in associative
task responses. We constructed The Associative Antonymy Dictionary of Serbian Language
Adjectives, based on the controlled associations task, asking 158 participants to elicit antonyms
for 394 presented adjective stimuli, and tried to find evidence from associative data
of an inflected language, such as Serbian. Some of the stimuli originate from participles,
but not all of them are lexicographically approved (in Dictionary of Serbian Language,
DSL (=RSJ) 2007) to be lexicalized as adjectives. Furthermore, the type of a definition
used in a lexicographic entry suggests a degree of lexicalization. Taking that into account,
besides the traditional part-of-speech tagging, we also included four types of participles as
annotates, and annotated both the stimuli and the answers that were given by at least three
participants (64.276 answers). The aim of the study was to answer three questions: (1) what
kind of a non-adjective associative-antonym answer was the most frequent in adjective
associative-antonymous fields, (2) what kind of stimuli tended to attract a larger number
of non-adjective answers and (3) what could be the possible reasons for that. The analysis
showed that (1) the real adjective antonyms answers had the highest rate, and the second
most frequent answers were participles, especially the passive participles. Also, (2) all the
stimuli had the vast majority of real adjectives in associative-antonymous fields, which
means that all of them function as real adjectives. Nevertheless, there were more non-adjective
answers among participle-origin-adjectives than among the real ones, again most
frequently of a passive participle origin. This could be explained by the previous result that
participants in associative tests tended to give answers of the same inflective endings as
stimuli. Finally, (3) potential reasons for non-adjective antonyms are less frequently lexical
gaps or homography, and more frequently the fact that the same fragment of reality can be coded in different parts of speech, or an encapsulation of a noun meaning in the adjective
that often co-occurre with it. The most frequent case is that inter-part-of-speech antonymy
is just a pseudo-phenomenon, since the passive participles are productively becoming the
real adjectives by the process of a conversion. In other words instead of inter-part-of-speech
antonymy it is the way of enriching the adjective system of the Serbian language. Also, the
comparison of a degree of lexicalization for adjectives, measured by two different criteria
(types of definitions in DSL and the ratio of types of answers in associative-antonymous
fields), shows that DSL does not always portray the lexicalization degree derived from
knowledge of native speakers’ competencies. Finally, excluding the lexicalized participles,
remaining cases of inter-part-of-speech antonymy are relatively rare (1.3%), so we can
conclude that in the vast majority of cases antonymy is the lexical relation between same
part-of-speech units.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација, Inter-Part-Of-Speech Antonymy in Controlled Association Task",
pages = "549-566",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967"
}
Јакић Шимшић, М. М.. (2021). Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 549-566.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967
Јакић Шимшић ММ. Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација. in Српски језик. 2021;26:549-566.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967 .
Јакић Шимшић, Милена М., "Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација" in Српски језик, 26 (2021):549-566,
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.31 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967 .

Акценат именице светло

Степановић, Стефан М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Стефан М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12971
AB  - This paper deals with the accent of the noun svetlo ’light’. The aim of the research
was to reach a conclusion that would show us which accent solution has the most justification
for being part of the standard Serbian language. Accent of this noun is illuminated
with 5 aspects: aspects of the science of word formation, a diachronic aspects, aspects of the
language of good writers from ijekavian area, aspects of situation in Serbian dialects and
from the point of view of Serbian dictionaries and ortographies. The accent form светло
(свијетло) has proven to be the most justifiable, especially with aspect of the science of
word formation. Also, it is justified from the dialectological and diachronic aspects, and
somewhat less from the aspects of the language of good ijekavian writers. The accent form
светло (свјетло) is the most widespread, but it was also most often part of the norm in the
first half of the last century. The accent form светло (свјетло) is at least justified by the
viewpoints we have examined, except that it is only form in the new accent norm.
AB  - У раду се анализира акценат именице светло. Циљ истраживања је да
се дође до закључка који би нам показао које акценатско решење има највише
оправдања да буде део књижевнојезичке акценатске норме. Акценатска проблематика ове именице биће осветљена из 5 углова: из творбено-фонолошког угла;
из дијахронијског угла; из угла језика добрих ијекавских писаца; из угла стања
у српским дијалектима и из угла досадашњег стања у речницима и правописима
српског језика.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - Акценат именице светло
T1  - The Accent of Serbian svetlo ’Light’
SP  - 599
EP  - 612
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Стефан М.",
year = "2021",
abstract = "This paper deals with the accent of the noun svetlo ’light’. The aim of the research
was to reach a conclusion that would show us which accent solution has the most justification
for being part of the standard Serbian language. Accent of this noun is illuminated
with 5 aspects: aspects of the science of word formation, a diachronic aspects, aspects of the
language of good writers from ijekavian area, aspects of situation in Serbian dialects and
from the point of view of Serbian dictionaries and ortographies. The accent form светло
(свијетло) has proven to be the most justifiable, especially with aspect of the science of
word formation. Also, it is justified from the dialectological and diachronic aspects, and
somewhat less from the aspects of the language of good ijekavian writers. The accent form
светло (свјетло) is the most widespread, but it was also most often part of the norm in the
first half of the last century. The accent form светло (свјетло) is at least justified by the
viewpoints we have examined, except that it is only form in the new accent norm., У раду се анализира акценат именице светло. Циљ истраживања је да
се дође до закључка који би нам показао које акценатско решење има највише
оправдања да буде део књижевнојезичке акценатске норме. Акценатска проблематика ове именице биће осветљена из 5 углова: из творбено-фонолошког угла;
из дијахронијског угла; из угла језика добрих ијекавских писаца; из угла стања
у српским дијалектима и из угла досадашњег стања у речницима и правописима
српског језика.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "Акценат именице светло, The Accent of Serbian svetlo ’Light’",
pages = "599-612",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.34",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971"
}
Степановић, С. М.. (2021). Акценат именице светло. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 599-612.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.34
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971
Степановић СМ. Акценат именице светло. in Српски језик. 2021;26:599-612.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.34
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971 .
Степановић, Стефан М., "Акценат именице светло" in Српски језик, 26 (2021):599-612,
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.34 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971 .

Језик и стварна права жена

Вуловић Емонтс, Наташа

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Вуловић Емонтс, Наташа
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12972
AB  - Последњих недеља пажњу језикословаца заокупља текст дела новоусвојеног Закона о родној равноправности који се односи на употребу „родно сензитивног језика“, при чијој припреми и реализацији нису консултовани језички стручњаци, односно србисти. Иако је Одбор за стандардизацију српског језика и раније у више наврата издавао своја саопштења о овим питањима (в. Списе Одбора за стандардизацију 2011, одлука бр. 60, па надаље), препоруке и научно утемељене чињенице остале су неразматране, а претходна јавна научна расправа заобиђена. Овом приликом ћу се трудити да не понављам научне аргументе о којима су многе колеге србисти говорили и писали, већ ћу издвојити неколико ставки за које сматрам да завређују пажњу.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Језик и стварна права жена
SP  - 113
EP  - 116
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972
ER  - 
@inbook{
author = "Вуловић Емонтс, Наташа",
year = "2021",
abstract = "Последњих недеља пажњу језикословаца заокупља текст дела новоусвојеног Закона о родној равноправности који се односи на употребу „родно сензитивног језика“, при чијој припреми и реализацији нису консултовани језички стручњаци, односно србисти. Иако је Одбор за стандардизацију српског језика и раније у више наврата издавао своја саопштења о овим питањима (в. Списе Одбора за стандардизацију 2011, одлука бр. 60, па надаље), препоруке и научно утемељене чињенице остале су неразматране, а претходна јавна научна расправа заобиђена. Овом приликом ћу се трудити да не понављам научне аргументе о којима су многе колеге србисти говорили и писали, већ ћу издвојити неколико ставки за које сматрам да завређују пажњу.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Језик и стварна права жена",
pages = "113-116",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972"
}
Вуловић Емонтс, Н.. (2021). Језик и стварна права жена. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 113-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972
Вуловић Емонтс Н. Језик и стварна права жена. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:113-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972 .
Вуловић Емонтс, Наташа, "Језик и стварна права жена" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):113-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972 .

Поводом тзв. Закона о родној равноправности

Јовановић, Владан

(Београд : Одбор за стандардизацију српског језика, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12973
AB  - Такозвани
Закон
о родној
равноправности,
који
је усвојила
Скупштина
Србије
20. маја
2021. године,
по својој
суштини
представља
закон
против
српског
језика,
а самим
тим против
целокупног
стваралаштва
на српском
језику,
како
оног које
је досад
стварано,
имајући
у виду
преиспитивање
суштинских
људских
и моралних
вредности
које
се Законом
наговештавају,
тако
и оног будућег
које
се ригидним
члановима
Закона
идеолошки
усмерава
у једном
правцу,
предвиђајући
високе
новчане
казне
за оне који
се не
придржавају
Законом
прописаних
„језичких“
норми.
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Поводом тзв. Закона о родној равноправности
SP  - 103
EP  - 105
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973
ER  - 
@inbook{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2021",
abstract = "Такозвани
Закон
о родној
равноправности,
који
је усвојила
Скупштина
Србије
20. маја
2021. године,
по својој
суштини
представља
закон
против
српског
језика,
а самим
тим против
целокупног
стваралаштва
на српском
језику,
како
оног које
је досад
стварано,
имајући
у виду
преиспитивање
суштинских
људских
и моралних
вредности
које
се Законом
наговештавају,
тако
и оног будућег
које
се ригидним
члановима
Закона
идеолошки
усмерава
у једном
правцу,
предвиђајући
високе
новчане
казне
за оне који
се не
придржавају
Законом
прописаних
„језичких“
норми.",
publisher = "Београд : Одбор за стандардизацију српског језика, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Поводом тзв. Закона о родној равноправности",
pages = "103-105",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973"
}
Јовановић, В.. (2021). Поводом тзв. Закона о родној равноправности. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Београд : Одбор за стандардизацију српског језика., 103-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973
Јовановић В. Поводом тзв. Закона о родној равноправности. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:103-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973 .
Јовановић, Владан, "Поводом тзв. Закона о родној равноправности" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):103-105,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973 .

Језик наш родно осетљиви у приручној литератури

Мацановић, Ана З.

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12974
AB  - Увођење вербалног деликта, ограничавање слободе мишљења и изражавања, језички инжењеринг и напад на граматику и лексику српског језика, који су проистекли из обавезујућег карактера новоусвојеног Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон) с једне стране, као и жеља да покушамо најпре разумети појам родно осетљив/сензитиван језик, а затим и аргументе феминистичке струје која се овим проблемом бавила на плану лингвистике, тачније – србистике, инспирисали су нас да подробно анализирамо две електронски доступне публикације, објављене 2019. године, чији је предмет проучавања родно осетљив језик.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Језик наш родно осетљиви у приручној литератури
SP  - 357
EP  - 369
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974
ER  - 
@article{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2021",
abstract = "Увођење вербалног деликта, ограничавање слободе мишљења и изражавања, језички инжењеринг и напад на граматику и лексику српског језика, који су проистекли из обавезујућег карактера новоусвојеног Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон) с једне стране, као и жеља да покушамо најпре разумети појам родно осетљив/сензитиван језик, а затим и аргументе феминистичке струје која се овим проблемом бавила на плану лингвистике, тачније – србистике, инспирисали су нас да подробно анализирамо две електронски доступне публикације, објављене 2019. године, чији је предмет проучавања родно осетљив језик.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
title = "Језик наш родно осетљиви у приручној литератури",
pages = "357-369",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974"
}
Мацановић, А. З.. (2021). Језик наш родно осетљиви у приручној литератури. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 357-369.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974
Мацановић АЗ. Језик наш родно осетљиви у приручној литератури. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:357-369.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974 .
Мацановић, Ана З., "Језик наш родно осетљиви у приручној литератури" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):357-369,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974 .

Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019)

Мацановић, Ана З.

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12975
AB  - Усвајање
Закона
о родној
равноправности
20. маја
2021. г. у
Народној
скупштини
Републике
Србије
изазвало
је бурну
реакцију
лингвистичке,
а пре свега
србистичке
струке.
С тим у вези,
врло
је важно
одмах
на
почетку
разјаснити
једну
кључну
ствар. Верујемо
да ниједна
цивилизована,
мислећа
особа
не само
да нема
ништа
против
родне
равноправности
већ се
залаже
за сузбијање
и искорењивање
сваког
облика
дискриминације
(на
основу
пола,
боје
коже,
националне
или верске
припадности,
когнитивних
способности,
имовинског
стања
и сл.). Дакле,
србистичка
струка
није
скуп
традиционалиста
огрнутих
у окорели
патријархат,
који
демонстрира
своју
моћ над језиком,
већ део академске
заједнице
који
се школовао
да проучава
српски
језик,
српску
књижевност,
историју
и културу.
Будући
да је донет
закон
обавезујућег карактера
чији
се значајан
део односи
на језик,
тачније
на онај део језика
који
се назива
родно
осетљивим/
сензитивним,
а да нико
из уже србистичке
струке
није
био консултован
приликом
израде
овог закона
иако
се Одбор
за стандардизацију
српског
језика
САНУ
више
пута
овим поводом
оглашавао,
потпуно
је очекивано
да се сада,
post festum,
уочава
низ пропуста,
нерегуларности
и мањкавости
у самом
закону,
што нужно
доводи
до његове
неприменљивости
у пракси,
макар
у вези
с делом
који
се тиче
употребе
родно
осетљивог
језика.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019)
SP  - 117
EP  - 121
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975
ER  - 
@inbook{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2021",
abstract = "Усвајање
Закона
о родној
равноправности
20. маја
2021. г. у
Народној
скупштини
Републике
Србије
изазвало
је бурну
реакцију
лингвистичке,
а пре свега
србистичке
струке.
С тим у вези,
врло
је важно
одмах
на
почетку
разјаснити
једну
кључну
ствар. Верујемо
да ниједна
цивилизована,
мислећа
особа
не само
да нема
ништа
против
родне
равноправности
већ се
залаже
за сузбијање
и искорењивање
сваког
облика
дискриминације
(на
основу
пола,
боје
коже,
националне
или верске
припадности,
когнитивних
способности,
имовинског
стања
и сл.). Дакле,
србистичка
струка
није
скуп
традиционалиста
огрнутих
у окорели
патријархат,
који
демонстрира
своју
моћ над језиком,
већ део академске
заједнице
који
се школовао
да проучава
српски
језик,
српску
књижевност,
историју
и културу.
Будући
да је донет
закон
обавезујућег карактера
чији
се значајан
део односи
на језик,
тачније
на онај део језика
који
се назива
родно
осетљивим/
сензитивним,
а да нико
из уже србистичке
струке
није
био консултован
приликом
израде
овог закона
иако
се Одбор
за стандардизацију
српског
језика
САНУ
више
пута
овим поводом
оглашавао,
потпуно
је очекивано
да се сада,
post festum,
уочава
низ пропуста,
нерегуларности
и мањкавости
у самом
закону,
што нужно
доводи
до његове
неприменљивости
у пракси,
макар
у вези
с делом
који
се тиче
употребе
родно
осетљивог
језика.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019)",
pages = "117-121",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975"
}
Мацановић, А. З.. (2021). Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019). in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 117-121.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975
Мацановић АЗ. Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019). in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:117-121.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975 .
Мацановић, Ана З., "Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019)" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):117-121,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975 .

Чиме се обезбеђује родна равноправност?

Милорадовић, Софија

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12986
AB  - Пре равно десет година (2011) написала сам текст којим сам пре свега желела аргументовано показати да српски језик никако није нити може бити језик родне неравноправности, па самим тим ни дискриминације особа женскогa пола, и тај су текст прихватили Научно веће Института за српски језик САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, те је именован као Одлука о питању именовања особа женског пола као носилаца одређених звања и занимања. Период од једне деценије показао је да смо од тадашњега нуђења мноштва речи (углавном назива занимања код особа женскога пола) несагласних структури српскога језика стигли до изгледног законског наметања речника родно диференцираног језика јавним и државним институцијама.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Чиме се обезбеђује родна равноправност?
SP  - 31
EP  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986
ER  - 
@inbook{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2021",
abstract = "Пре равно десет година (2011) написала сам текст којим сам пре свега желела аргументовано показати да српски језик никако није нити може бити језик родне неравноправности, па самим тим ни дискриминације особа женскогa пола, и тај су текст прихватили Научно веће Института за српски језик САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, те је именован као Одлука о питању именовања особа женског пола као носилаца одређених звања и занимања. Период од једне деценије показао је да смо од тадашњега нуђења мноштва речи (углавном назива занимања код особа женскога пола) несагласних структури српскога језика стигли до изгледног законског наметања речника родно диференцираног језика јавним и државним институцијама.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Чиме се обезбеђује родна равноправност?",
pages = "31-32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986"
}
Милорадовић, С.. (2021). Чиме се обезбеђује родна равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 31-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986
Милорадовић С. Чиме се обезбеђује родна равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:31-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986 .
Милорадовић, Софија, "Чиме се обезбеђује родна равноправност?" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):31-32,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986 .

Сврха и последице „уродњавања“ српског језика

Радић, Јованка

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12976
AB  - Примењен на ткиво српског језика, идеолошки конструкт зв. родно осетљив језик задире у безмало све поре његове структуре, и, разарајући механизам функционисања делова трочлане категорије именичког рода, којa прожима све нивое језика – разара језик као систем. Захтев да „жена (и мушкарац)“ буду „видљиви“ у језику није могуће испунити уколико се не поништи функционисање именица као симболичких јединица одвојених од физичког тела и полности.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Сврха и последице „уродњавања“ српског језика
SP  - 65
EP  - 79
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976
ER  - 
@inbook{
author = "Радић, Јованка",
year = "2021",
abstract = "Примењен на ткиво српског језика, идеолошки конструкт зв. родно осетљив језик задире у безмало све поре његове структуре, и, разарајући механизам функционисања делова трочлане категорије именичког рода, којa прожима све нивое језика – разара језик као систем. Захтев да „жена (и мушкарац)“ буду „видљиви“ у језику није могуће испунити уколико се не поништи функционисање именица као симболичких јединица одвојених од физичког тела и полности.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Сврха и последице „уродњавања“ српског језика",
pages = "65-79",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976"
}
Радић, Ј.. (2021). Сврха и последице „уродњавања“ српског језика. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 65-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976
Радић Ј. Сврха и последице „уродњавања“ српског језика. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:65-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976 .
Радић, Јованка, "Сврха и последице „уродњавања“ српског језика" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):65-79,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976 .

Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект)

Ратковић, Драгана М.

(Vilnius : Vilniaus universiteto leidykla, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13107
AB  - Предмет рада представљају именице и именичке синтагме негативне експресивне тоналности којима се у пиротском говору примарно именују реалије из биљног света (биљке и њихови делови, појмови везани за обраду дрвета), а секундарно људи. У анализу су укључени и деривати јединица које припадају семантичком пољу ’фитоним’ и именичке синтагме чији придев има фитонимско значење. Корпус чине два речника пиротског говора: Новице Живковића [Живковић 1987] и Драгољуба Златковића [Златковић 2014; 2017]. Језичке јединице аутор анализира са лингвокултуролошког аспекта како би одговорио на следећа питања: (1) које људске особине, понашања и делања у пиротском говору иницирају негативну карактеризацију човека фитонимским пејоративима; (2) како таква именовања откривају оцењивачке параметре; (3) какав је однос између пејорације и лаудације на материјалу фитонимских експресива у именовању човека у пиротском говору и (4) у каквом су саодносу фитонимска пејорација човека у пиротском говору с истоврсним именовањима у савременом српском језику. Такав методолошки поступак омогућава (1) реконструкцију фитонимским пејоративима оцртане концептуализације човека као биљке у језичкој слици света и у традиционалној култури пиротског краја, а такође и (2) сагледавање релација и утврђивање (не)сличности са истим лексичко-семантичким средствима сазданом сликом света у савременом српском језику.
AB  - The subject of the paper are nouns and noun phrases of negative expressive tonality, which primarily name realities from the plant world (plants and their parts, terms related to wood processing), and secondarily people in the Pirot dialect. The analysis also includes derivatives of units that belong to the semantic field "phytonym" and noun phrases whose adjective has a phytonymic meaning. The corpus consists of two dictionaries of the Pirot dialect: Novica Živković [Živković 1987] and Dragoljub Zlatković [Zlatković 2014; 2017]. The author analyzes language units from the linguocultural aspect to answer the questions related to: (1) human characteristics, behaviors and actions in Pirot speech which initiate negative characterization of a person with a phytonymic pejoratives; (2) appointments that reveal evaluation parameters; (3) the relationship between pejoration and laudation on the material
of botanical vocabulary and terminology in naming the man in the Pirot dialect and (4) the relation of
the phytonymic pejoration of man in the Pirot dialect with the same names in the modern Serbian language.
Such a methodological procedure enables (1) reconstruction of the conceptualization of man as
a plant outlined by phytonymic
pejoratives in the linguistic picture of the world and in the traditional
culture of the Pirot region, as well as (2) consideration of relations and determination of (in) similarity
with the image of the world in the modern Serbian language developed by the same lexical-semantic
means.
AB  - Straipsnio tema yra daiktavardžiai, turintys neigiamą ekspresyvumą, kurie Piroto tarmėje
pirmiausia reiškia augalų pasaulio realijas (augalai ir jų dalys, terminai, susiję su medienos apdirbimu)
ir, antra, žmones. Tyrimas taip pat apima vedinius iš vienetų, priklausančių semantiniam laukui „fitonimas“,
ir žodžių junginius su būdvardžiais, turinčiais fitoniminę reikšmę. Korpusą sudaro du serbų
kalbos Piroto tarmės žodžynai: Novicos Živkovičios [Живковић 1987] ir Dragoliubo Zlatkovičiaus
[Златковић 2014; 2017]. Kalbos vienetai analizuojami lingvokultūrologijos aspektu, siekiant atsakyti
į šiuos klausimus: (1) kokios žmogaus savybės, elgesys ir veiksmai Piroto tarmėje inicijuoja neigiamą
asmens pavadinimą fitoniminiu pejoratyvu; (2) kaip tokie pavadinimai atskleidžia vertinimo parametrus;
(3) koks yra pažeminimo ir pagyrimo ryšys remiantis botanikos žodyno ir terminijos medžiaga,
įvardijant asmenį Piroto tarmėje ir (4) koks yra ryšys tarp fitoniminių asmens pejoratyvų Piroto tarmėje
ir tokių pat pavadinimų šiuolaikinėje bendrinėje serbų kalboje. Ši metodika leidžia (1) rekonstruoti
žmogaus kaip augalo konceptualizavimą, nubrėžtą Konicniminiais pejoratyvais pasaulio vaizdo kalboje
ir tradicinėje Piroto regiono kultūroje, taip pat (2) apsvarstyti ryšius ir nustatyti panašumus su
tomis pačiomis leksikinėmis-semantinėmis priemonėmis, kurias sukuria pasaulio vaizdas šiuolaikinėje
serbų kalboje.
PB  - Vilnius : Vilniaus universiteto leidykla
T2  - Slavistica Vilnensis
T1  - Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект)
T1  - Phytonymic Pejorative Names for Men in the Pirot Speech (Linguocultural Aspect)
T1  - Fitoniminiai pejoratyviniai žmogaus pavadinimai Piroto tarmėje (lingvokultūrologijos aspektas)
SP  - 109
EP  - 124
VL  - 66
IS  - 2
DO  - 10.15388/SlavViln.2021.66(2).74
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13107
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2021",
abstract = "Предмет рада представљају именице и именичке синтагме негативне експресивне тоналности којима се у пиротском говору примарно именују реалије из биљног света (биљке и њихови делови, појмови везани за обраду дрвета), а секундарно људи. У анализу су укључени и деривати јединица које припадају семантичком пољу ’фитоним’ и именичке синтагме чији придев има фитонимско значење. Корпус чине два речника пиротског говора: Новице Живковића [Живковић 1987] и Драгољуба Златковића [Златковић 2014; 2017]. Језичке јединице аутор анализира са лингвокултуролошког аспекта како би одговорио на следећа питања: (1) које људске особине, понашања и делања у пиротском говору иницирају негативну карактеризацију човека фитонимским пејоративима; (2) како таква именовања откривају оцењивачке параметре; (3) какав је однос између пејорације и лаудације на материјалу фитонимских експресива у именовању човека у пиротском говору и (4) у каквом су саодносу фитонимска пејорација човека у пиротском говору с истоврсним именовањима у савременом српском језику. Такав методолошки поступак омогућава (1) реконструкцију фитонимским пејоративима оцртане концептуализације човека као биљке у језичкој слици света и у традиционалној култури пиротског краја, а такође и (2) сагледавање релација и утврђивање (не)сличности са истим лексичко-семантичким средствима сазданом сликом света у савременом српском језику., The subject of the paper are nouns and noun phrases of negative expressive tonality, which primarily name realities from the plant world (plants and their parts, terms related to wood processing), and secondarily people in the Pirot dialect. The analysis also includes derivatives of units that belong to the semantic field "phytonym" and noun phrases whose adjective has a phytonymic meaning. The corpus consists of two dictionaries of the Pirot dialect: Novica Živković [Živković 1987] and Dragoljub Zlatković [Zlatković 2014; 2017]. The author analyzes language units from the linguocultural aspect to answer the questions related to: (1) human characteristics, behaviors and actions in Pirot speech which initiate negative characterization of a person with a phytonymic pejoratives; (2) appointments that reveal evaluation parameters; (3) the relationship between pejoration and laudation on the material
of botanical vocabulary and terminology in naming the man in the Pirot dialect and (4) the relation of
the phytonymic pejoration of man in the Pirot dialect with the same names in the modern Serbian language.
Such a methodological procedure enables (1) reconstruction of the conceptualization of man as
a plant outlined by phytonymic
pejoratives in the linguistic picture of the world and in the traditional
culture of the Pirot region, as well as (2) consideration of relations and determination of (in) similarity
with the image of the world in the modern Serbian language developed by the same lexical-semantic
means., Straipsnio tema yra daiktavardžiai, turintys neigiamą ekspresyvumą, kurie Piroto tarmėje
pirmiausia reiškia augalų pasaulio realijas (augalai ir jų dalys, terminai, susiję su medienos apdirbimu)
ir, antra, žmones. Tyrimas taip pat apima vedinius iš vienetų, priklausančių semantiniam laukui „fitonimas“,
ir žodžių junginius su būdvardžiais, turinčiais fitoniminę reikšmę. Korpusą sudaro du serbų
kalbos Piroto tarmės žodžynai: Novicos Živkovičios [Живковић 1987] ir Dragoliubo Zlatkovičiaus
[Златковић 2014; 2017]. Kalbos vienetai analizuojami lingvokultūrologijos aspektu, siekiant atsakyti
į šiuos klausimus: (1) kokios žmogaus savybės, elgesys ir veiksmai Piroto tarmėje inicijuoja neigiamą
asmens pavadinimą fitoniminiu pejoratyvu; (2) kaip tokie pavadinimai atskleidžia vertinimo parametrus;
(3) koks yra pažeminimo ir pagyrimo ryšys remiantis botanikos žodyno ir terminijos medžiaga,
įvardijant asmenį Piroto tarmėje ir (4) koks yra ryšys tarp fitoniminių asmens pejoratyvų Piroto tarmėje
ir tokių pat pavadinimų šiuolaikinėje bendrinėje serbų kalboje. Ši metodika leidžia (1) rekonstruoti
žmogaus kaip augalo konceptualizavimą, nubrėžtą Konicniminiais pejoratyvais pasaulio vaizdo kalboje
ir tradicinėje Piroto regiono kultūroje, taip pat (2) apsvarstyti ryšius ir nustatyti panašumus su
tomis pačiomis leksikinėmis-semantinėmis priemonėmis, kurias sukuria pasaulio vaizdas šiuolaikinėje
serbų kalboje.",
publisher = "Vilnius : Vilniaus universiteto leidykla",
journal = "Slavistica Vilnensis",
title = "Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект), Phytonymic Pejorative Names for Men in the Pirot Speech (Linguocultural Aspect), Fitoniminiai pejoratyviniai žmogaus pavadinimai Piroto tarmėje (lingvokultūrologijos aspektas)",
pages = "109-124",
volume = "66",
number = "2",
doi = "10.15388/SlavViln.2021.66(2).74",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13107"
}
Ратковић, Д. М.. (2021). Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект). in Slavistica Vilnensis
Vilnius : Vilniaus universiteto leidykla., 66(2), 109-124.
https://doi.org/10.15388/SlavViln.2021.66(2).74
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13107
Ратковић ДМ. Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект). in Slavistica Vilnensis. 2021;66(2):109-124.
doi:10.15388/SlavViln.2021.66(2).74
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13107 .
Ратковић, Драгана М., "Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект)" in Slavistica Vilnensis, 66, no. 2 (2021):109-124,
https://doi.org/10.15388/SlavViln.2021.66(2).74 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13107 .

Творбене карактеристике изразито полисемантичних лексема у српском језику

Миланов, Наташа М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13109
AB  - У раду ће бити показане творбене карактеристике именица, придева
и глагола који имају велики број значења на материјалу из двадесет досад
обја вљених томова РСАНУ. Према досадашњим истраживањима у српском
је зику, изразита полисемантичност је обележје творбено немотивисаних
лексема, те ће се ови наводи проверити на грађи коју чине лексеме које су
у РСАНУ реализовале најмање 15 значења. Творбена анализа спроведена је
са синхронијског аспекта.
AB  - The paper analyzes the word-formative characteristics of lexemes with a large
number of meanings, based on the material from twenty published volumes of the
SASA Dictionary. In previous research concerning Serbian language polysemy, it has
been pointed out that polysemy is a feature of morphologically unmotivated lexemes,
while morphologically motivated lexemes are semantically poorer. The corpus material
consisted of lexemes with at least 15 meanings listed in the SASA Dictionary
(sub-meanings included). Research has shown that morphologically unmotivated
words can only be found in polysemous adjectives, verbs are usually derived, whilst
nouns show both morphologically simple and motivated lexemes.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова
T1  - Творбене карактеристике изразито полисемантичних лексема у српском језику
T1  - The Word-Formative Characteristics of Highly Polysemous Lexemes in the Serbian Language
SP  - 253
EP  - 270
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13109
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2021",
abstract = "У раду ће бити показане творбене карактеристике именица, придева
и глагола који имају велики број значења на материјалу из двадесет досад
обја вљених томова РСАНУ. Према досадашњим истраживањима у српском
је зику, изразита полисемантичност је обележје творбено немотивисаних
лексема, те ће се ови наводи проверити на грађи коју чине лексеме које су
у РСАНУ реализовале најмање 15 значења. Творбена анализа спроведена је
са синхронијског аспекта., The paper analyzes the word-formative characteristics of lexemes with a large
number of meanings, based on the material from twenty published volumes of the
SASA Dictionary. In previous research concerning Serbian language polysemy, it has
been pointed out that polysemy is a feature of morphologically unmotivated lexemes,
while morphologically motivated lexemes are semantically poorer. The corpus material
consisted of lexemes with at least 15 meanings listed in the SASA Dictionary
(sub-meanings included). Research has shown that morphologically unmotivated
words can only be found in polysemous adjectives, verbs are usually derived, whilst
nouns show both morphologically simple and motivated lexemes.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова",
title = "Творбене карактеристике изразито полисемантичних лексема у српском језику, The Word-Formative Characteristics of Highly Polysemous Lexemes in the Serbian Language",
pages = "253-270",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13109"
}
Миланов, Н. М.. (2021). Творбене карактеристике изразито полисемантичних лексема у српском језику. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова
Београд : Институт за српски језик САНУ., 253-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13109
Миланов НМ. Творбене карактеристике изразито полисемантичних лексема у српском језику. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова. 2021;:253-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13109 .
Миланов, Наташа М., "Творбене карактеристике изразито полисемантичних лексема у српском језику" in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова (2021):253-270,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13109 .