TY  - CHAP
AU  - Ђорђевић, Весна
AU  - Николић, Марина
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16431
AB  - In this chapter we aim to provide an exhaustive overview of works dealing with neology and neography in the Serbian language, with the purpose of describing and monitoring the development of Serbian neology and neological lexicography. The first part of the paper focuses on the approach to new
words in the context of linguistic culture, i.e. on the presentation of research that considers the new lexicon from a prescriptive point of view. In the second part, we present the research on new words in the form of monographs and papers published in scientific journals and collections of papers. The
third section introduces neological dictionaries of the Serbian language, with the aim of gaining insight into Serbian neography. We close with a list of works cited in this paper.
Neology is gaining momentum as a field of research in the 21st century, and, in Serbian studies, neological phenomena are observed mostly in connection with word-formation and normativistics. Neological topics have not been sufficiently covered in the monograph form so far. New words are, for the most part, examined in studies conducted in the fields of lexicology and word-formation,
and are usually the subject of scientific papers published in journals and collections of papers, where they are considered from a variety of diverse linguistic angles (most common are the papers dealing
with the formative and semantic aspects of the new lexicon, and the use of new words in different language varieties, i.e. in functional styles, professional languages and jargons, and there are very few
works focused on new words in Serbian language teaching, or the sociolinguistic and cognitive-linguistic aspects of new lexemes, for example).
Few in number are the doctoral dissertations and master's theses with a neological topic, but their existence indicates that neology is being given some attention at universities. The manuals dealing with new words in the Serbian language from a prescriptive point of view are usually intended for the general public and are written wittily, in an interesting and comprehensible manner, and commonly end up combined into practical manuals. Such manuals (by individuals or groups of authors) are generally composed of articles previously published in daily and weekly newspapers, or in scientific journals, which makes the topics covered more easily accessible to a
wider readership. An overview of neographic works in Serbian studies shows that the shift in Serbian neography occurred at the end of the 20th and the beginning of the 21st century. By 2008, several dictionaries of
new words had been published. Serbian neography owes a lot to individual scholars, primarily Đorđe Otašević, the author of several neological dictionaries, and Tvrtko Prćić and colleagues, who are behind the lexicographical work concerning neological Anglicisms. In recent times, noticeable progress
has been made in the field of neography in Serbian studies; the growing interest of linguists in this field has already resulted in several new dictionaries of new words.
AB  - У овом раду настојимо да пружимо исцрпан преглед радова који се баве неологијом и неографијом у српском језику, с циљем описивања и праћења развоја српске неологије и неолошке лексикографије. Први део рада усмерен је на приступ новим речима у контексту језичке културе, односно на приказ радова који из прескриптивног угла разматрају нову лексику. У другом делу рада представићемо истраживања нових речи у виду монографија и радова објављених у научним часописима и зборницима. У трећем одељку приказаћемо неолошке речнике српског језика, с циљем стицања увида у српску неографију. На крају, дајемо попис библиографских јединица коришћених у овом раду.
Неологија као област истраживања у XXI веку добија све већи замајац, а неолошки феномени се у србистици већином посматрају у вези са творбом речи, али и нормативистиком.
Неолошке теме монографски нису довољно обрађене. Нове речи разматрају се, више или мање, у студијама из области лексикологије и творбе речи, а више су бивале предметом научних радова у часописима и зборницима, где им се прилази из најразличитијих језичких углова (најзаступљенији су радови који се баве творбеним и семантичким аспектима нове лексике, те употребом нових речи у различитим језичким варијететима, односно у функционалним стиловима, језицима струка и жаргонима, а мало је радова усмерених на нове речи у настави српског језика, те на социолингвистички и когнитивнолингвистички аспекат нових лексема, на пример). Невелик је број докторских дисертација и магистарских радова са темом из неологије, али њихово постојање је показатељ да се неологији ипак посвећује пажња и на универзитетима.
Приручнике који се баве новим речима у српском језику из прескриптивног угла пише мањи број стручњака. Намењени су најчешће широкој јавности и писани су духовито, на занимљив и разумљив начин, и најчешће су на крају обједињени у виду практичних приручника. Такви приручници (појединаца или групе аутора) углавном су састављени од чланака раније објављиваних у дневним и недељним новинама, или у научним часописима, што чини објављене теме доступнијим свим заинтересованим корисницима. 
Преглед неографских радова у србистици показује да је пoмак у српској  неографији настао крајем XX и почетком XXI века. До 2008. године објављено је неколико речника нових речи. Српска неографија доста дугује појединачним научним прегаоцима, у првом реду Ђорђу Оташевићу, аутору више неолошких речника, и Твртку Прћићу и сарадницама, заслужним за лексикографски рад који се тиче англицизама-неологизама. У новије време приметан је прогрес на неографском пољу у србистици, односно све већа заинтересованост лингвиста за неографију, што је као резултат дало неколико најновијих речника нових речи.
PB  - Prešov : Prešovská univerzita
T2  - Neologizmy a neologizácia v lingvistickej reflexii
T1  - Неологија и неографија у србистици
SP  - 355
EP  - 390
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16431
ER  - 

@inbook{
author = "Ђорђевић, Весна and Николић, Марина",
year = "2023",
abstract = "In this chapter we aim to provide an exhaustive overview of works dealing with neology and neography in the Serbian language, with the purpose of describing and monitoring the development of Serbian neology and neological lexicography. The first part of the paper focuses on the approach to new
words in the context of linguistic culture, i.e. on the presentation of research that considers the new lexicon from a prescriptive point of view. In the second part, we present the research on new words in the form of monographs and papers published in scientific journals and collections of papers. The
third section introduces neological dictionaries of the Serbian language, with the aim of gaining insight into Serbian neography. We close with a list of works cited in this paper.
Neology is gaining momentum as a field of research in the 21st century, and, in Serbian studies, neological phenomena are observed mostly in connection with word-formation and normativistics. Neological topics have not been sufficiently covered in the monograph form so far. New words are, for the most part, examined in studies conducted in the fields of lexicology and word-formation,
and are usually the subject of scientific papers published in journals and collections of papers, where they are considered from a variety of diverse linguistic angles (most common are the papers dealing
with the formative and semantic aspects of the new lexicon, and the use of new words in different language varieties, i.e. in functional styles, professional languages and jargons, and there are very few
works focused on new words in Serbian language teaching, or the sociolinguistic and cognitive-linguistic aspects of new lexemes, for example).
Few in number are the doctoral dissertations and master's theses with a neological topic, but their existence indicates that neology is being given some attention at universities. The manuals dealing with new words in the Serbian language from a prescriptive point of view are usually intended for the general public and are written wittily, in an interesting and comprehensible manner, and commonly end up combined into practical manuals. Such manuals (by individuals or groups of authors) are generally composed of articles previously published in daily and weekly newspapers, or in scientific journals, which makes the topics covered more easily accessible to a
wider readership. An overview of neographic works in Serbian studies shows that the shift in Serbian neography occurred at the end of the 20th and the beginning of the 21st century. By 2008, several dictionaries of
new words had been published. Serbian neography owes a lot to individual scholars, primarily Đorđe Otašević, the author of several neological dictionaries, and Tvrtko Prćić and colleagues, who are behind the lexicographical work concerning neological Anglicisms. In recent times, noticeable progress
has been made in the field of neography in Serbian studies; the growing interest of linguists in this field has already resulted in several new dictionaries of new words., У овом раду настојимо да пружимо исцрпан преглед радова који се баве неологијом и неографијом у српском језику, с циљем описивања и праћења развоја српске неологије и неолошке лексикографије. Први део рада усмерен је на приступ новим речима у контексту језичке културе, односно на приказ радова који из прескриптивног угла разматрају нову лексику. У другом делу рада представићемо истраживања нових речи у виду монографија и радова објављених у научним часописима и зборницима. У трећем одељку приказаћемо неолошке речнике српског језика, с циљем стицања увида у српску неографију. На крају, дајемо попис библиографских јединица коришћених у овом раду.
Неологија као област истраживања у XXI веку добија све већи замајац, а неолошки феномени се у србистици већином посматрају у вези са творбом речи, али и нормативистиком.
Неолошке теме монографски нису довољно обрађене. Нове речи разматрају се, више или мање, у студијама из области лексикологије и творбе речи, а више су бивале предметом научних радова у часописима и зборницима, где им се прилази из најразличитијих језичких углова (најзаступљенији су радови који се баве творбеним и семантичким аспектима нове лексике, те употребом нових речи у различитим језичким варијететима, односно у функционалним стиловима, језицима струка и жаргонима, а мало је радова усмерених на нове речи у настави српског језика, те на социолингвистички и когнитивнолингвистички аспекат нових лексема, на пример). Невелик је број докторских дисертација и магистарских радова са темом из неологије, али њихово постојање је показатељ да се неологији ипак посвећује пажња и на универзитетима.
Приручнике који се баве новим речима у српском језику из прескриптивног угла пише мањи број стручњака. Намењени су најчешће широкој јавности и писани су духовито, на занимљив и разумљив начин, и најчешће су на крају обједињени у виду практичних приручника. Такви приручници (појединаца или групе аутора) углавном су састављени од чланака раније објављиваних у дневним и недељним новинама, или у научним часописима, што чини објављене теме доступнијим свим заинтересованим корисницима. 
Преглед неографских радова у србистици показује да је пoмак у српској  неографији настао крајем XX и почетком XXI века. До 2008. године објављено је неколико речника нових речи. Српска неографија доста дугује појединачним научним прегаоцима, у првом реду Ђорђу Оташевићу, аутору више неолошких речника, и Твртку Прћићу и сарадницама, заслужним за лексикографски рад који се тиче англицизама-неологизама. У новије време приметан је прогрес на неографском пољу у србистици, односно све већа заинтересованост лингвиста за неографију, што је као резултат дало неколико најновијих речника нових речи.",
publisher = "Prešov : Prešovská univerzita",
journal = "Neologizmy a neologizácia v lingvistickej reflexii",
booktitle = "Неологија и неографија у србистици",
pages = "355-390",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16431"
}

Ђорђевић, В.,& Николић, М.. (2023). Неологија и неографија у србистици. in Neologizmy a neologizácia v lingvistickej reflexii
Prešov : Prešovská univerzita., 355-390.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16431

Ђорђевић В, Николић М. Неологија и неографија у србистици. in Neologizmy a neologizácia v lingvistickej reflexii. 2023;:355-390.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16431 .

Ђорђевић, Весна, Николић, Марина, "Неологија и неографија у србистици" in Neologizmy a neologizácia v lingvistickej reflexii (2023):355-390,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16431 .

TY  - CHAP
AU  - Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15218
AB  - У овом раду бавимо се лексичкосемантичком и концептуалном анализом назива за противнике и заговорнике вакцинације на примерима из периода пандемије ковида. Циљ овог истраживања јесте да, на основу дескриптивне и корпусне анализе, укажемо на однос говорника српског језика према заговорницима и противницима вакцинације. Корпус за ово истраживање је вишеструк: поред два електронска корпуса (први, који се односи на медијски дискурс и други, који се односи на дискурс друштвених мрежа), у обзир су узете асоцијације из асоцијативног дела Речника ковида.
AB  - In this paper we analyse new words refering to people that are against the vaccine (opposers) and people that agree with vaccination (advocates) during the COVID pandemic. The lexical and semantic analysis shows that persuasion and manipulation goals of public discourse in the COVID pandemic period are realized by means of various neologisms that reflect stereotypes and general culture models. The conceptual analysis shows that strategies in the Serbian public discourse during the pandemic period established the following processes: polarization of the discourse and stigmatization of certain social groups, based on similar pragmatic frames.
PB  - Београд : Филолошки факултет, Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Ковид лексика: противници и заговорници вакцинације (лексичкосемантичка и концептуална анализа)
T1  - The covid 19 lexis: vaccination opponents and the supporters (lexico-semantic and conceptual analysis)
SP  - 305
EP  - 316
VL  - 52
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2023.52.1.ch27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15218
ER  - 

@inbook{
author = "Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.",
year = "2023",
abstract = "У овом раду бавимо се лексичкосемантичком и концептуалном анализом назива за противнике и заговорнике вакцинације на примерима из периода пандемије ковида. Циљ овог истраживања јесте да, на основу дескриптивне и корпусне анализе, укажемо на однос говорника српског језика према заговорницима и противницима вакцинације. Корпус за ово истраживање је вишеструк: поред два електронска корпуса (први, који се односи на медијски дискурс и други, који се односи на дискурс друштвених мрежа), у обзир су узете асоцијације из асоцијативног дела Речника ковида., In this paper we analyse new words refering to people that are against the vaccine (opposers) and people that agree with vaccination (advocates) during the COVID pandemic. The lexical and semantic analysis shows that persuasion and manipulation goals of public discourse in the COVID pandemic period are realized by means of various neologisms that reflect stereotypes and general culture models. The conceptual analysis shows that strategies in the Serbian public discourse during the pandemic period established the following processes: polarization of the discourse and stigmatization of certain social groups, based on similar pragmatic frames.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
booktitle = "Ковид лексика: противници и заговорници вакцинације (лексичкосемантичка и концептуална анализа), The covid 19 lexis: vaccination opponents and the supporters (lexico-semantic and conceptual analysis)",
pages = "305-316",
volume = "52",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2023.52.1.ch27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15218"
}

Слијепчевић Бјеливук, С. М.. (2023). Ковид лексика: противници и заговорници вакцинације (лексичкосемантичка и концептуална анализа). in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Филолошки факултет, Међународни славистички центар., 52(1), 305-316.
https://doi.org/10.18485/msc.2023.52.1.ch27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15218

Слијепчевић Бјеливук СМ. Ковид лексика: противници и заговорници вакцинације (лексичкосемантичка и концептуална анализа). in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2023;52(1):305-316.
doi:10.18485/msc.2023.52.1.ch27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15218 .

Слијепчевић Бјеливук, Светлана М., "Ковид лексика: противници и заговорници вакцинације (лексичкосемантичка и концептуална анализа)" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 52, no. 1 (2023):305-316,
https://doi.org/10.18485/msc.2023.52.1.ch27 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15218 .

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14375
AB  - Предмет нашег рада је лексиколошка и лингвокултуролошка анализа
животињских назива који у секундарним семантичким реализацијама пројектују
идеју моћи, било да је у питању политичка, економска, војна или нека друга моћ
(на пример, представљање Србије као „економског тигра” у медијима и сл.). Циљ
нам је да се кроз анализиране примере утврде релевантни лексички механизми
који доводе до преноса номинације са животиње на одређени појам који обли-
кује функцију моћи као одређене снаге, утицаја, силине и сл. У истраживање
укључујемо и лингвокултуролошке аспекте који треба да рефлектују аксиолошке
ставове српске лингвокултуролошке заједнице према представницима одређених
животиња који носе симболику моћи и да утврде културолошке околности које у
српском јавном дискурсу и лексичком систему творе мрежу симболичких односа
између човека (или каквог другог појма) и животиње на релацији моћ–слабост/
подаништво.
AB  - The subject of our paper is the lexicological and linguacultural analysis of animal
names, which in secondary semantic realizations project the meaning of power,
whether political, economic, military, etc. (for example, the presentation of Serbia
as an “economic tiger” in the media, etc.). Our goal is to determine, based on the
examples, the relevant lexical mechanisms that lead to the transfer of the nomination
from animal to a specific concept that shapes the function of power as a certain
strength, influence, force, etc. In the research, we also include linguistic and cultural
aspects that should reflect the axiological attitudes of the Serbian linguistic and cultural
community towards the representatives of certain animals that bear the symbolism of
power and determine the cultural circumstances that shape Serbian public discourse to
use specific animals as symbols of power.
PB  - Филозофски факултет
PB  - Ниш
PB  - Niš : Filozofski fakultet
T2  - Jezik, književnost, moć = Language, literature, power : tematski zbornik
T1  - Метафорична значења животињских назива у функцији изражавања моћи у српском лексичком систему и јавном дискурсу
T1  - Metaphorical Meanings of Animal Names Expressing Power in the Serbian Lexical System and Public Discourse
SP  - 57
EP  - 70
DO  - 10.46630/jkm.2023
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14375
ER  - 

@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2023",
abstract = "Предмет нашег рада је лексиколошка и лингвокултуролошка анализа
животињских назива који у секундарним семантичким реализацијама пројектују
идеју моћи, било да је у питању политичка, економска, војна или нека друга моћ
(на пример, представљање Србије као „економског тигра” у медијима и сл.). Циљ
нам је да се кроз анализиране примере утврде релевантни лексички механизми
који доводе до преноса номинације са животиње на одређени појам који обли-
кује функцију моћи као одређене снаге, утицаја, силине и сл. У истраживање
укључујемо и лингвокултуролошке аспекте који треба да рефлектују аксиолошке
ставове српске лингвокултуролошке заједнице према представницима одређених
животиња који носе симболику моћи и да утврде културолошке околности које у
српском јавном дискурсу и лексичком систему творе мрежу симболичких односа
између човека (или каквог другог појма) и животиње на релацији моћ–слабост/
подаништво., The subject of our paper is the lexicological and linguacultural analysis of animal
names, which in secondary semantic realizations project the meaning of power,
whether political, economic, military, etc. (for example, the presentation of Serbia
as an “economic tiger” in the media, etc.). Our goal is to determine, based on the
examples, the relevant lexical mechanisms that lead to the transfer of the nomination
from animal to a specific concept that shapes the function of power as a certain
strength, influence, force, etc. In the research, we also include linguistic and cultural
aspects that should reflect the axiological attitudes of the Serbian linguistic and cultural
community towards the representatives of certain animals that bear the symbolism of
power and determine the cultural circumstances that shape Serbian public discourse to
use specific animals as symbols of power.",
publisher = "Филозофски факултет, Ниш, Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, moć = Language, literature, power : tematski zbornik",
title = "Метафорична значења животињских назива у функцији изражавања моћи у српском лексичком систему и јавном дискурсу, Metaphorical Meanings of Animal Names Expressing Power in the Serbian Lexical System and Public Discourse",
pages = "57-70",
doi = "10.46630/jkm.2023",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14375"
}

Новокмет, С.. (2023). Метафорична значења животињских назива у функцији изражавања моћи у српском лексичком систему и јавном дискурсу. in Jezik, književnost, moć = Language, literature, power : tematski zbornik
Филозофски факултет., 57-70.
https://doi.org/10.46630/jkm.2023
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14375

Новокмет С. Метафорична значења животињских назива у функцији изражавања моћи у српском лексичком систему и јавном дискурсу. in Jezik, književnost, moć = Language, literature, power : tematski zbornik. 2023;:57-70.
doi:10.46630/jkm.2023
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14375 .

Новокмет, Слободан, "Метафорична значења животињских назива у функцији изражавања моћи у српском лексичком систему и јавном дискурсу" in Jezik, književnost, moć = Language, literature, power : tematski zbornik (2023):57-70,
https://doi.org/10.46630/jkm.2023 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14375 .

TY  - BOOK
AU  - Оташевић, Ђорђе
AU  - Николић, Марина
AU  - Ђорђевић, Весна
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15894
AB  - Изради Речника нових речи у српском језику приступљено је са циљем да се региструју нове речи у савременом српском језику, а употребна вредност специјализованог речника овог типа је вишеструка: пописивањем нових речи омогућава се увид у промене у лексичком (и творбеном) систему српског језика, пружа се могућност да се прати степен узуализације нових речи, обезбеђује се грађа за различита лингвистичка истраживања, прате се промене које доводе до обогаћивања, неретко и до банализације језичког израза и др. Речник је отуд намењен језичким стручњацима, али и свим заинтересованима за језичка питања, односно за учвршћивање знања о новим речима и њиховој употреби.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - РЕЧНИК НОВИХ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15894
ER  - 

@book{
author = "Оташевић, Ђорђе and Николић, Марина and Ђорђевић, Весна",
year = "2022",
abstract = "Изради Речника нових речи у српском језику приступљено је са циљем да се региструју нове речи у савременом српском језику, а употребна вредност специјализованог речника овог типа је вишеструка: пописивањем нових речи омогућава се увид у промене у лексичком (и творбеном) систему српског језика, пружа се могућност да се прати степен узуализације нових речи, обезбеђује се грађа за различита лингвистичка истраживања, прате се промене које доводе до обогаћивања, неретко и до банализације језичког израза и др. Речник је отуд намењен језичким стручњацима, али и свим заинтересованима за језичка питања, односно за учвршћивање знања о новим речима и њиховој употреби.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "РЕЧНИК НОВИХ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15894"
}

Оташевић, Ђ., Николић, М.,& Ђорђевић, В.. (2022). РЕЧНИК НОВИХ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 1. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15894

Оташевић Ђ, Николић М, Ђорђевић В. РЕЧНИК НОВИХ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 1. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15894 .

Оташевић, Ђорђе, Николић, Марина, Ђорђевић, Весна, "РЕЧНИК НОВИХ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 1" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15894 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Марина М.
AU  - Ђорђевић, Весна Н.
AU  - Иваниш, Jована В.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14033
AB  - Српска неолошкa библиографија броји скоро 350 библиографских
јединица. Оне су поређане према презименима (првог) аутора и писму
на коме су радови написани, тако да прво иду азбучне, па абецедне
јединице, а код набрајања јединица истог аутора водило се рачуна о
хронолошком реду објављивања. Код коауторских урадака, како бисмо
избегли понављања, наводили смо јединицу само уз име првог аутора.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Српска неолошка библиографија
SP  - 101
EP  - 124
VL  - 2
VL  - 53
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14033
ER  - 

@article{
author = "Николић, Марина М. and Ђорђевић, Весна Н. and Иваниш, Jована В.",
year = "2022",
abstract = "Српска неолошкa библиографија броји скоро 350 библиографских
јединица. Оне су поређане према презименима (првог) аутора и писму
на коме су радови написани, тако да прво иду азбучне, па абецедне
јединице, а код набрајања јединица истог аутора водило се рачуна о
хронолошком реду објављивања. Код коауторских урадака, како бисмо
избегли понављања, наводили смо јединицу само уз име првог аутора.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Српска неолошка библиографија",
pages = "101-124",
volume = "2, 53",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14033"
}

Николић, М. М., Ђорђевић, В. Н.,& Иваниш, J. В.. (2022). Српска неолошка библиографија. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 2, 101-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14033

Николић ММ, Ђорђевић ВН, Иваниш JВ. Српска неолошка библиографија. in Наш језик. 2022;2:101-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14033 .

Николић, Марина М., Ђорђевић, Весна Н., Иваниш, Jована В., "Српска неолошка библиографија" in Наш језик, 2 (2022):101-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14033 .

TY  - JOUR
AU  - Слијепчевић Бјеливук, Светлана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15216
AB  - У овом раду фокусирамо се на правописни аспект (нео)термина и нових речи и израза, који су се појавили или активирали у јавном дискурсу под утицајем пандемије ковида. Циљ нам је да, на основу дескриптивне и корпусне анализе, укажемо на правописне особености јавног дискурса у периоду пандемије, као и да препоручимо одређена правописна решења у погледу бележења нових појава. Корпус је трострук: један мануелни и два електронска, а два општа критеријума за омеђавање јесу тематски (текстови су у вези са темом ковида) и временски (текстови нису старији од новембра 2019. године). У раду се дају могућа правописна решења за називе за нове појаве карактеристичне за јавни дискурс у пандемији ковида.
AB  - This paper focuses on the orthographic aspect of (neo)terms and novel words and phrases, which have appeared or becomeactive in the public discourse under the influence of the Covid-19 pandemic. Its aim is, based on the descriptive and corpus analysis, to point out the orthographic characteristics of the public discourse during the pandemic as well as to propose certain orthographic solutions regarding the notation of the recent emergences. The corpus is threefold: one manual and two electronic, while two general criteria were topical (Covid-related texts) and chronological (texts not older than November 2019). The paper provides possible orthographic solutions for new emergences typical of the public discourse during the Covid-19 pandemic.
PB  - Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије
T2  - Књижевност и језик
T1  - О правописним питањима у пандемији ковида
T1  - On the Orthographic Issues During COVID-19 Pandemic
SP  - 85
EP  - 96
VL  - 69
IS  - 1
DO  - 10.18485/kij.2022.69.1.7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15216
ER  - 

@article{
author = "Слијепчевић Бјеливук, Светлана",
year = "2022",
abstract = "У овом раду фокусирамо се на правописни аспект (нео)термина и нових речи и израза, који су се појавили или активирали у јавном дискурсу под утицајем пандемије ковида. Циљ нам је да, на основу дескриптивне и корпусне анализе, укажемо на правописне особености јавног дискурса у периоду пандемије, као и да препоручимо одређена правописна решења у погледу бележења нових појава. Корпус је трострук: један мануелни и два електронска, а два општа критеријума за омеђавање јесу тематски (текстови су у вези са темом ковида) и временски (текстови нису старији од новембра 2019. године). У раду се дају могућа правописна решења за називе за нове појаве карактеристичне за јавни дискурс у пандемији ковида., This paper focuses on the orthographic aspect of (neo)terms and novel words and phrases, which have appeared or becomeactive in the public discourse under the influence of the Covid-19 pandemic. Its aim is, based on the descriptive and corpus analysis, to point out the orthographic characteristics of the public discourse during the pandemic as well as to propose certain orthographic solutions regarding the notation of the recent emergences. The corpus is threefold: one manual and two electronic, while two general criteria were topical (Covid-related texts) and chronological (texts not older than November 2019). The paper provides possible orthographic solutions for new emergences typical of the public discourse during the Covid-19 pandemic.",
publisher = "Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије",
journal = "Књижевност и језик",
title = "О правописним питањима у пандемији ковида, On the Orthographic Issues During COVID-19 Pandemic",
pages = "85-96",
volume = "69",
number = "1",
doi = "10.18485/kij.2022.69.1.7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15216"
}

Слијепчевић Бјеливук, С.. (2022). О правописним питањима у пандемији ковида. in Књижевност и језик
Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије., 69(1), 85-96.
https://doi.org/10.18485/kij.2022.69.1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15216

Слијепчевић Бјеливук С. О правописним питањима у пандемији ковида. in Књижевност и језик. 2022;69(1):85-96.
doi:10.18485/kij.2022.69.1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15216 .

Слијепчевић Бјеливук, Светлана, "О правописним питањима у пандемији ковида" in Књижевност и језик, 69, no. 1 (2022):85-96,
https://doi.org/10.18485/kij.2022.69.1.7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15216 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Марина М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13949
AB  - Нова лексика у периоду пандемије ковида која има семантичке компоненте спацијалности и темпоралности, односно припада семантичким
пољима места и времена предмет је овог рада. Циљ рада јесте да повеже
категорије места и времена, да испита повезаност категорија простора и
времена у лексици карактеристичној за период пандемије ковида, односно
да покаже лексичку развијеност тих категорија, као и семантичке односе
међу њима. У раду су коришћени аналитички, дескриптивни и синтетички
метод, а по потреби примењиване су теорија семантичких поља и појмовне
метафоре. Изворе за истраживање представљају тематски речници Речник појмова из периода епидемије ковида и Речник ковида: тематски и
асоцијативни, а као контролни корпус коришћени су електронски корпуси
креирани за потребе израде наведених речника. Рад представља континуитет у проучавању такозване лексике ковида, којом се ауторка бави од самог
почетка пандемије, те утицаја пандемије на српски језик.
AB  - Предметом статьи является новая лексика в период пандемии ковида,
которая обладает семантическими компонентами спациальности и
темпоральности, т.е. относится к семантическим полям места и времени. Цель
данной работы – объединить категории места и времени, которые выражаются
лексически в период пандемии, т.е. показать лексическую развитость категорий
пространства и времени, а также семантические отношения между ними. В
статье используются аналитический, описательный и синтетический методы,
а при необходимости теория семантической локазализации и концептуальной
метафоры. Источниками исследования послужили тематические словари
«Словарь понятий из периода эпидемии ковида» и «Словарь ковида:
тематический и ассоциативный», а в качестве проверочного корпуса были
использованы электронные корпуса, составленные для написания упомянутых
словарей. Работа является продолжением изучения так называемой «короналексики», которой автор занимается с самого начала пандемии, и влияния
пандемии на сербский язык.
В работе показана развитость семантических полей пространства и
времени через численность названий со значением приведенных семантических
категорий, особенно используемых в период пандемии ковида, что указывает на
исключительное значение данных явлений для функционирования человека в
мире и обществе, а также на универсальность этих явлений.
AB  - This paper investigates the new lexicon of the COVID pandemic period which
has semantic components of spatiality and temporality, which is to say, it belongs to
the semantic fi elds of space and time. The aim of this investigation is to connect the
categories of space and time that are lexically manifested in the pandemic period, and
demonstrate the lexical development of the categories of space and time, as well as
the semantic relations between them. Analytical, descriptive, and synthetic methods
were used for this purpose, while the theories of semantic localization and conceptual
metaphors were applied when necessary. The thematic dictionaries – the Dictionary
of Terms from the COVID Epidemic Period and the Dictionary of COVID: Thematic
and Associative acted as sources of the corpus, while the electronic corpora formed
for the purpose of creating the aforementioned dictionaries served as a control corpus.
This paper contributes to the study of the so-called corona lexicon, which the author
has been investigating from the onset of the pandemic, as well as of the impact of the
pandemic on the Serbian language.
The paper shows the development of the semantic fi elds of space and time
through the multiplicity of nominations belonging to said semantic categories that
saw prominent use in the COVID pandemic, which speaks to their exceptional importance
for human functioning in society, as well as to their universality.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Лексика са семантичком компонентом простора и времена у српском јавном дискурсу током пандемије ковида
T1  - Лексика со значением времени и пространства в сербском публичном дискурсе во время пандемии ковида
T1  - Spatial and Temporal Vocabulary in Serbian Public Discourse During the COVID Pandemic
SP  - 747
EP  - 769
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202747N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13949
ER  - 

@article{
author = "Николић, Марина М.",
year = "2022",
abstract = "Нова лексика у периоду пандемије ковида која има семантичке компоненте спацијалности и темпоралности, односно припада семантичким
пољима места и времена предмет је овог рада. Циљ рада јесте да повеже
категорије места и времена, да испита повезаност категорија простора и
времена у лексици карактеристичној за период пандемије ковида, односно
да покаже лексичку развијеност тих категорија, као и семантичке односе
међу њима. У раду су коришћени аналитички, дескриптивни и синтетички
метод, а по потреби примењиване су теорија семантичких поља и појмовне
метафоре. Изворе за истраживање представљају тематски речници Речник појмова из периода епидемије ковида и Речник ковида: тематски и
асоцијативни, а као контролни корпус коришћени су електронски корпуси
креирани за потребе израде наведених речника. Рад представља континуитет у проучавању такозване лексике ковида, којом се ауторка бави од самог
почетка пандемије, те утицаја пандемије на српски језик., Предметом статьи является новая лексика в период пандемии ковида,
которая обладает семантическими компонентами спациальности и
темпоральности, т.е. относится к семантическим полям места и времени. Цель
данной работы – объединить категории места и времени, которые выражаются
лексически в период пандемии, т.е. показать лексическую развитость категорий
пространства и времени, а также семантические отношения между ними. В
статье используются аналитический, описательный и синтетический методы,
а при необходимости теория семантической локазализации и концептуальной
метафоры. Источниками исследования послужили тематические словари
«Словарь понятий из периода эпидемии ковида» и «Словарь ковида:
тематический и ассоциативный», а в качестве проверочного корпуса были
использованы электронные корпуса, составленные для написания упомянутых
словарей. Работа является продолжением изучения так называемой «короналексики», которой автор занимается с самого начала пандемии, и влияния
пандемии на сербский язык.
В работе показана развитость семантических полей пространства и
времени через численность названий со значением приведенных семантических
категорий, особенно используемых в период пандемии ковида, что указывает на
исключительное значение данных явлений для функционирования человека в
мире и обществе, а также на универсальность этих явлений., This paper investigates the new lexicon of the COVID pandemic period which
has semantic components of spatiality and temporality, which is to say, it belongs to
the semantic fi elds of space and time. The aim of this investigation is to connect the
categories of space and time that are lexically manifested in the pandemic period, and
demonstrate the lexical development of the categories of space and time, as well as
the semantic relations between them. Analytical, descriptive, and synthetic methods
were used for this purpose, while the theories of semantic localization and conceptual
metaphors were applied when necessary. The thematic dictionaries – the Dictionary
of Terms from the COVID Epidemic Period and the Dictionary of COVID: Thematic
and Associative acted as sources of the corpus, while the electronic corpora formed
for the purpose of creating the aforementioned dictionaries served as a control corpus.
This paper contributes to the study of the so-called corona lexicon, which the author
has been investigating from the onset of the pandemic, as well as of the impact of the
pandemic on the Serbian language.
The paper shows the development of the semantic fi elds of space and time
through the multiplicity of nominations belonging to said semantic categories that
saw prominent use in the COVID pandemic, which speaks to their exceptional importance
for human functioning in society, as well as to their universality.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Лексика са семантичком компонентом простора и времена у српском јавном дискурсу током пандемије ковида, Лексика со значением времени и пространства в сербском публичном дискурсе во время пандемии ковида, Spatial and Temporal Vocabulary in Serbian Public Discourse During the COVID Pandemic",
pages = "747-769",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202747N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13949"
}

Николић, М. М.. (2022). Лексика са семантичком компонентом простора и времена у српском јавном дискурсу током пандемије ковида. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 747-769.
https://doi.org/10.2298/JFI2202747N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13949

Николић ММ. Лексика са семантичком компонентом простора и времена у српском јавном дискурсу током пандемије ковида. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):747-769.
doi:10.2298/JFI2202747N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13949 .

Николић, Марина М., "Лексика са семантичком компонентом простора и времена у српском јавном дискурсу током пандемије ковида" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):747-769,
https://doi.org/10.2298/JFI2202747N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13949 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14034
AB  - Анотације информативних текстова на интернету омогућују кориснику да се укратко упозна са садржајем текста, али истовремено служе и
као средство за привлачење пажње. Главна лексичка средства коришћена у
анализираним анотацијама су: лексика у вези с катастрофама, атрибути у
функцији интензификатора, хипербола, узвици, антропоними, упозорења,
инвективна лексика, разговорна лексика, жаргонизми, вулгаризми, оказионализми, страна лексика.
AB  - Аннотации информативных текстов в Интернете позволяют пользователю кратко представить содержание текста, но
одновременно служат средством для привлечения внимания. Основные лексические средства, используемые в анализируемых
аннотациях: катастрофическая лексика (драма, трагедија, катастрофа, несрећа, ужас, страхота, хорор, страшан, стравичан,
ужасан, смрт, туга...), атрибуты в функции интенсификаторов
(страшна несрећа, језива драма, стравична несрећа...), гипербола (туга до неба, ледено доба...), междометия (ау, аууу, лелеее,
опа, упс...), антропонимы (личные имена, фамилии, прозвища,
гипокористическая форма личного имени, гипокористическая
форма фамилии, псевдонимы), предостережения (опрез, опрезно,
пажња...), инвективная лексика (кољач, монструм, убица, кловн,
лудак, манијак...), вульгаризмы (говно, срање...), окказиональные слова (баракоманија, бисерко...) и слова иностранных языков
(бонжур, хелоу, гудбај).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Лексичка средства за привлачење пажње у анотацијама информативних текстова на интернету
SP  - 67
EP  - 82
VL  - 53
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14034
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2022",
abstract = "Анотације информативних текстова на интернету омогућују кориснику да се укратко упозна са садржајем текста, али истовремено служе и
као средство за привлачење пажње. Главна лексичка средства коришћена у
анализираним анотацијама су: лексика у вези с катастрофама, атрибути у
функцији интензификатора, хипербола, узвици, антропоними, упозорења,
инвективна лексика, разговорна лексика, жаргонизми, вулгаризми, оказионализми, страна лексика., Аннотации информативных текстов в Интернете позволяют пользователю кратко представить содержание текста, но
одновременно служат средством для привлечения внимания. Основные лексические средства, используемые в анализируемых
аннотациях: катастрофическая лексика (драма, трагедија, катастрофа, несрећа, ужас, страхота, хорор, страшан, стравичан,
ужасан, смрт, туга...), атрибуты в функции интенсификаторов
(страшна несрећа, језива драма, стравична несрећа...), гипербола (туга до неба, ледено доба...), междометия (ау, аууу, лелеее,
опа, упс...), антропонимы (личные имена, фамилии, прозвища,
гипокористическая форма личного имени, гипокористическая
форма фамилии, псевдонимы), предостережения (опрез, опрезно,
пажња...), инвективная лексика (кољач, монструм, убица, кловн,
лудак, манијак...), вульгаризмы (говно, срање...), окказиональные слова (баракоманија, бисерко...) и слова иностранных языков
(бонжур, хелоу, гудбај).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Лексичка средства за привлачење пажње у анотацијама информативних текстова на интернету",
pages = "67-82",
volume = "53",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14034"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2022). Лексичка средства за привлачење пажње у анотацијама информативних текстова на интернету. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(2), 67-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14034

Оташевић ЂР. Лексичка средства за привлачење пажње у анотацијама информативних текстова на интернету. in Наш језик. 2022;53(2):67-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14034 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Лексичка средства за привлачење пажње у анотацијама информативних текстова на интернету" in Наш језик, 53, no. 2 (2022):67-82,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14034 .

TY  - JOUR
AU  - Đorđević, Vesna
AU  - Janković, Jelena
AU  - Nikolić, Marina
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14144
AB  - We examined the general attitude to new feminine titles, as it formed in the media in 2021, and the overall image of social feminine titles currently prevalent in the Serbian media, all by way of ascertaining the reasons for acceptance or non-acceptance of new social feminine titles that were articulated in the media. Having defined the necessary terms (discrimination, gender equality, social feminine title and so on) and after a brief review of the social context that made social feminine titles a hot topic in the Serbian media in 2021, we analysed the relevant media texts that present the various positions on social feminine titles. The method of qualitative content analysis was applied, as it was deemed the most fitting methodological procedure for extracting both the arguments put forward in favour of, and those against social feminine title use. The research corpus consisted of media texts and official announcements by Serbian linguistic institutions on the subject of social feminine titles, collected from January to September of 2021. The basic assumption was that the dominant attitude in the media texts would be against new feminine title use, but also that both supporters and opponents of new social feminine titles would feel discriminated against, whether the discrimination came via opposition to or, conversely, via obligatory and consistent use of these terms.
PB  - Bratislava : Jazykovedný ústav Ľudovíta Štúra Slovenskej akadémie vied
T2  - Jazykovedný časopis
T1  - New words and gender equality in Serbian – does discrimination exist?
T1  - Nove reči i rodna ravnopravnost – ima li diskriminacije?
SP  - 421
EP  - 450
VL  - 73
IS  - 3
DO  - 10.2478/jazcas-2023-0016
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14144
ER  - 

@article{
author = "Đorđević, Vesna and Janković, Jelena and Nikolić, Marina",
year = "2022",
abstract = "We examined the general attitude to new feminine titles, as it formed in the media in 2021, and the overall image of social feminine titles currently prevalent in the Serbian media, all by way of ascertaining the reasons for acceptance or non-acceptance of new social feminine titles that were articulated in the media. Having defined the necessary terms (discrimination, gender equality, social feminine title and so on) and after a brief review of the social context that made social feminine titles a hot topic in the Serbian media in 2021, we analysed the relevant media texts that present the various positions on social feminine titles. The method of qualitative content analysis was applied, as it was deemed the most fitting methodological procedure for extracting both the arguments put forward in favour of, and those against social feminine title use. The research corpus consisted of media texts and official announcements by Serbian linguistic institutions on the subject of social feminine titles, collected from January to September of 2021. The basic assumption was that the dominant attitude in the media texts would be against new feminine title use, but also that both supporters and opponents of new social feminine titles would feel discriminated against, whether the discrimination came via opposition to or, conversely, via obligatory and consistent use of these terms.",
publisher = "Bratislava : Jazykovedný ústav Ľudovíta Štúra Slovenskej akadémie vied",
journal = "Jazykovedný časopis",
title = "New words and gender equality in Serbian – does discrimination exist?, Nove reči i rodna ravnopravnost – ima li diskriminacije?",
pages = "421-450",
volume = "73",
number = "3",
doi = "10.2478/jazcas-2023-0016",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14144"
}

Đorđević, V., Janković, J.,& Nikolić, M.. (2022). New words and gender equality in Serbian – does discrimination exist?. in Jazykovedný časopis
Bratislava : Jazykovedný ústav Ľudovíta Štúra Slovenskej akadémie vied., 73(3), 421-450.
https://doi.org/10.2478/jazcas-2023-0016
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14144

Đorđević V, Janković J, Nikolić M. New words and gender equality in Serbian – does discrimination exist?. in Jazykovedný časopis. 2022;73(3):421-450.
doi:10.2478/jazcas-2023-0016
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14144 .

Đorđević, Vesna, Janković, Jelena, Nikolić, Marina, "New words and gender equality in Serbian – does discrimination exist?" in Jazykovedný časopis, 73, no. 3 (2022):421-450,
https://doi.org/10.2478/jazcas-2023-0016 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14144 .

TY  - JOUR
AU  - Чопа, Миљана Б.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14026
AB  - The research was undertaken to investigate the distribution of falling
accents in the speech of the TV announcers of RTV Pomoravlje from Ćuprija.
The corpus presents 20 recordings of short news programs produced by this
television. We approached the analysis by looking at the examples from the
collected corpus in certain phonetic positions according to which the results
of the Neo-Štokavian transmission are analyzed in the case of falling accents
after an unaccented short vowel. The results of the research show that
the distribution of falling accents in the speech of the locally prestigious
urban-regional realization of the standard language in the speech of the TV
announcers of RTV Pomoravlje is characterized, above all, by the old transmission,
and the result is the Neo-Štokavian place where the short falling accent
is realized. Certain specifi cities have also been recorded, such as typical
deviations from the prescribed norm in the distribution of falling accents
outside the initial syllable, which are widespread and known to the linguistic
sense of speakers of the modern Serbian language. The distribution of falling
accents on RTV Pomoravlje deviates from the prescribed norm of the
standard Serbian language, but a tendency to fi t into the patterns prescribed
by the norm was observed in the speech of announcers. The research results
indicate that there is no particular difference between the contemporary
standard Serbian language and its locally prestigious urban-regional variant
in the media from the area of the Kosovo-Resava dialect. These results can
be useful for research in urban dialectology, as well as for descriptions of the
contemporary state of the standard Serbian language.
AB  - Истраживање је предузето с циљем да се сагледа дистрибуција
силазних акцената у говору спикера РТВ Поморавље из Ћуприје. Корпус представља 20 звучних записа кратких информативних емисија у
продукцији ове телевизије. Анализи смо приступили посматрајући примере из прикупљеног корпуса у одређеним фонетским позицијама према којима се сагледавају резултати новоштокавског преношења у случају
силазних акцената иза неакцентованe краткоће. Резултати истраживања
показују да се дистрибуција силазних акцената у говору локално престижне
урбано-регионалне реализације стандардног језика у говору спикера РТВ
Поморавље одликује, пре свега, старим метатаксичким преношењем, чији је
резултат новоштокавско место на којем се реализује краткосилазни акценат.
Дистрибуција силазних акцената на РТВ Поморавље одступа од прописане
норме стандардног српског језика у погледу дистрибуције акцената, али је у
говору спикера уочена тенденција за уклапањем у нормом прописане обрасце. Забележена су и типична одступања од прописане норме у дистрибуцији
силазних акцената ван иницијалног слога која су широко распрострањена
и позната језичком осећају говорника савременог српског језика. Резултати истраживања указују на то да нема посебне разлике између употребне
норме стандардног српског језика и њене локално престижне урбаноегионалне варијанте у медијима с подручја косовско-ресавског дијалекта. Ови
резултати могу бити од користи како у истраживањима у области урбане
дијалектологије, тако и при описима савременог стања употребне норме
стандардног српског језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Дистрибуција силазних акцената у говору спикера РТВ Поморавље
T1  - The Distribution of Falling Accents in Speech of TV Announcers on RTV Pomoravlje
SP  - 83
EP  - 100
VL  - 53
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14026
ER  - 

@article{
author = "Чопа, Миљана Б.",
year = "2022",
abstract = "The research was undertaken to investigate the distribution of falling
accents in the speech of the TV announcers of RTV Pomoravlje from Ćuprija.
The corpus presents 20 recordings of short news programs produced by this
television. We approached the analysis by looking at the examples from the
collected corpus in certain phonetic positions according to which the results
of the Neo-Štokavian transmission are analyzed in the case of falling accents
after an unaccented short vowel. The results of the research show that
the distribution of falling accents in the speech of the locally prestigious
urban-regional realization of the standard language in the speech of the TV
announcers of RTV Pomoravlje is characterized, above all, by the old transmission,
and the result is the Neo-Štokavian place where the short falling accent
is realized. Certain specifi cities have also been recorded, such as typical
deviations from the prescribed norm in the distribution of falling accents
outside the initial syllable, which are widespread and known to the linguistic
sense of speakers of the modern Serbian language. The distribution of falling
accents on RTV Pomoravlje deviates from the prescribed norm of the
standard Serbian language, but a tendency to fi t into the patterns prescribed
by the norm was observed in the speech of announcers. The research results
indicate that there is no particular difference between the contemporary
standard Serbian language and its locally prestigious urban-regional variant
in the media from the area of the Kosovo-Resava dialect. These results can
be useful for research in urban dialectology, as well as for descriptions of the
contemporary state of the standard Serbian language., Истраживање је предузето с циљем да се сагледа дистрибуција
силазних акцената у говору спикера РТВ Поморавље из Ћуприје. Корпус представља 20 звучних записа кратких информативних емисија у
продукцији ове телевизије. Анализи смо приступили посматрајући примере из прикупљеног корпуса у одређеним фонетским позицијама према којима се сагледавају резултати новоштокавског преношења у случају
силазних акцената иза неакцентованe краткоће. Резултати истраживања
показују да се дистрибуција силазних акцената у говору локално престижне
урбано-регионалне реализације стандардног језика у говору спикера РТВ
Поморавље одликује, пре свега, старим метатаксичким преношењем, чији је
резултат новоштокавско место на којем се реализује краткосилазни акценат.
Дистрибуција силазних акцената на РТВ Поморавље одступа од прописане
норме стандардног српског језика у погледу дистрибуције акцената, али је у
говору спикера уочена тенденција за уклапањем у нормом прописане обрасце. Забележена су и типична одступања од прописане норме у дистрибуцији
силазних акцената ван иницијалног слога која су широко распрострањена
и позната језичком осећају говорника савременог српског језика. Резултати истраживања указују на то да нема посебне разлике између употребне
норме стандардног српског језика и њене локално престижне урбаноегионалне варијанте у медијима с подручја косовско-ресавског дијалекта. Ови
резултати могу бити од користи како у истраживањима у области урбане
дијалектологије, тако и при описима савременог стања употребне норме
стандардног српског језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Дистрибуција силазних акцената у говору спикера РТВ Поморавље, The Distribution of Falling Accents in Speech of TV Announcers on RTV Pomoravlje",
pages = "83-100",
volume = "53",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14026"
}

Чопа, М. Б.. (2022). Дистрибуција силазних акцената у говору спикера РТВ Поморавље. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(2), 83-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14026

Чопа МБ. Дистрибуција силазних акцената у говору спикера РТВ Поморавље. in Наш језик. 2022;53(2):83-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14026 .

Чопа, Миљана Б., "Дистрибуција силазних акцената у говору спикера РТВ Поморавље" in Наш језик, 53, no. 2 (2022):83-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14026 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13878
AB  - У раду се на основу методолошких поставки лублинске школе когнитивне етнолингвистике профилише стереотип о Балкану и Балканцима у језичкој слици света говорника српског језика. Особине етнокултурног стереотипа утврђују се: 1) кроз анализу системских језичких чињеница садржаних у описним речницима српског језика (РСАНУ, РМС, РСЈ); 2) посредством резултата експерименталних истраживања вербалних асоцијација у асоцијативним речницима (АРСЈ и ОАРСЈ), као и 3) истраживањем јавног дискурса: а) публицистичких текстова у електронским медијима и б) разговорног језика – репрезентованог коментарима читалаца на онлајн-вести и дискусијом међу корисницима друштвених мрежа. Циљ је да се кроз језичку анализу релевантних извора осветли стереотипна перцепција Балкана као географског и друштвено-културног простора и утврде особине које лингвокултурна заједница приписује његовим становницима у наивној слици света српског језика.
AB  - Based on the methodological assumptions of the Lublin school of cognitive ethnolinguistics, the paper profiles the stereotype of Balkan people (and the Balkans) in the linguistic image of the world of Serbian speakers. The features of the ethnocultural stereotype are determined: 1) through the analysis of systemic linguistic facts contained in the descriptive dictionaries of the Serbian language (RSANU, RMS, RSJ); 2) through the results of experimental research of verbal associations in associative dictionaries (ARSJ and OARSJ); as well as 3) by researching public discourse: a) journalistic texts in electronic media and b) conversational language – represented by readers’ comments on online news and discussion among users of social networks. The goal is to shed light on the stereotypical perception of the Balkans as a geographical and socio-cultural area through the linguistic analysis of relevant sources and to determine the characteristics that the linguistic and cultural community attributes to its inhabitants in a naive image of the world of the Serbian language.
PB  - Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије
T2  - Књижевност и језик
T1  - Стереотип о Балкану и Балканцима у српској језичкој слици света
T1  - Stereotype about the Balkans in Serbian Language
SP  - 377
EP  - 394
VL  - 69
IS  - 2
DO  - 10.18485/kij.2022.69.2.8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13878
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2022",
abstract = "У раду се на основу методолошких поставки лублинске школе когнитивне етнолингвистике профилише стереотип о Балкану и Балканцима у језичкој слици света говорника српског језика. Особине етнокултурног стереотипа утврђују се: 1) кроз анализу системских језичких чињеница садржаних у описним речницима српског језика (РСАНУ, РМС, РСЈ); 2) посредством резултата експерименталних истраживања вербалних асоцијација у асоцијативним речницима (АРСЈ и ОАРСЈ), као и 3) истраживањем јавног дискурса: а) публицистичких текстова у електронским медијима и б) разговорног језика – репрезентованог коментарима читалаца на онлајн-вести и дискусијом међу корисницима друштвених мрежа. Циљ је да се кроз језичку анализу релевантних извора осветли стереотипна перцепција Балкана као географског и друштвено-културног простора и утврде особине које лингвокултурна заједница приписује његовим становницима у наивној слици света српског језика., Based on the methodological assumptions of the Lublin school of cognitive ethnolinguistics, the paper profiles the stereotype of Balkan people (and the Balkans) in the linguistic image of the world of Serbian speakers. The features of the ethnocultural stereotype are determined: 1) through the analysis of systemic linguistic facts contained in the descriptive dictionaries of the Serbian language (RSANU, RMS, RSJ); 2) through the results of experimental research of verbal associations in associative dictionaries (ARSJ and OARSJ); as well as 3) by researching public discourse: a) journalistic texts in electronic media and b) conversational language – represented by readers’ comments on online news and discussion among users of social networks. The goal is to shed light on the stereotypical perception of the Balkans as a geographical and socio-cultural area through the linguistic analysis of relevant sources and to determine the characteristics that the linguistic and cultural community attributes to its inhabitants in a naive image of the world of the Serbian language.",
publisher = "Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Стереотип о Балкану и Балканцима у српској језичкој слици света, Stereotype about the Balkans in Serbian Language",
pages = "377-394",
volume = "69",
number = "2",
doi = "10.18485/kij.2022.69.2.8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13878"
}

Јовановић, Ј. Б.. (2022). Стереотип о Балкану и Балканцима у српској језичкој слици света. in Књижевност и језик
Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије., 69(2), 377-394.
https://doi.org/10.18485/kij.2022.69.2.8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13878

Јовановић ЈБ. Стереотип о Балкану и Балканцима у српској језичкој слици света. in Књижевност и језик. 2022;69(2):377-394.
doi:10.18485/kij.2022.69.2.8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13878 .

Јовановић, Јована Б., "Стереотип о Балкану и Балканцима у српској језичкој слици света" in Књижевност и језик, 69, no. 2 (2022):377-394,
https://doi.org/10.18485/kij.2022.69.2.8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13878 .

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан Б.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13880
AB  - Предмет нашег рада је лексема постистина у српском јавном дискурсу. Циљ рада јесте да утврдимо распон функционално-стилске и значењске употребе ове релативно нове лексеме (Оксфордски речник енглеског језика изабрао је овај појам за реч године 2016), тј. да испитамо како ову лексему у српском језику разумеју и употребљавају, пре свега, српски писани и електронски медији, али и научна јавност, поготово ако узмемо у обзир њену употребу у социополитичком, али и медијском контексту. Такође, интересује нас статус лексеме постистина у српском језику с аспекта њеног порекла и творбене структуре, а као корпус за истраживање користимо примере сакупљене преко корпусне базе SketchEngine.
AB  - The subject of our paper is the lexeme postistina in the Serbian public discourse. The aim of this study is to determine the range of the functional-stylistic and semantic use of this relatively new concept (The Oxford English Dictionary chose this term as the word of the year for the year 2016), that is, to examine how this new lexeme is understood and used in the Serbian language, firstly, by the Serbian online media, but also by the scientific public, especially if we take into consideration its use in a broader, sociopolitical context. We are also interested in the status of the lexeme postistina in the Serbian language considering its origin and word-formation structure. Our research corpus consists of examples collected using the SketchEngine corpus database.
PB  - Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије
T2  - Књижевност и језик
T1  - Лексема постистина у српском јавном дискурсу
T1  - The Lexeme postistina in the Serbian Public Discourse
SP  - 365
VL  - 69
IS  - 2
DO  - 10.18485/kij.2022.69.2.7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13880
ER  - 

@article{
author = "Новокмет, Слободан Б.",
year = "2022",
abstract = "Предмет нашег рада је лексема постистина у српском јавном дискурсу. Циљ рада јесте да утврдимо распон функционално-стилске и значењске употребе ове релативно нове лексеме (Оксфордски речник енглеског језика изабрао је овај појам за реч године 2016), тј. да испитамо како ову лексему у српском језику разумеју и употребљавају, пре свега, српски писани и електронски медији, али и научна јавност, поготово ако узмемо у обзир њену употребу у социополитичком, али и медијском контексту. Такође, интересује нас статус лексеме постистина у српском језику с аспекта њеног порекла и творбене структуре, а као корпус за истраживање користимо примере сакупљене преко корпусне базе SketchEngine., The subject of our paper is the lexeme postistina in the Serbian public discourse. The aim of this study is to determine the range of the functional-stylistic and semantic use of this relatively new concept (The Oxford English Dictionary chose this term as the word of the year for the year 2016), that is, to examine how this new lexeme is understood and used in the Serbian language, firstly, by the Serbian online media, but also by the scientific public, especially if we take into consideration its use in a broader, sociopolitical context. We are also interested in the status of the lexeme postistina in the Serbian language considering its origin and word-formation structure. Our research corpus consists of examples collected using the SketchEngine corpus database.",
publisher = "Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Лексема постистина у српском јавном дискурсу, The Lexeme postistina in the Serbian Public Discourse",
pages = "365",
volume = "69",
number = "2",
doi = "10.18485/kij.2022.69.2.7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13880"
}

Новокмет, С. Б.. (2022). Лексема постистина у српском јавном дискурсу. in Књижевност и језик
Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије., 69(2), 365.
https://doi.org/10.18485/kij.2022.69.2.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13880

Новокмет СБ. Лексема постистина у српском јавном дискурсу. in Књижевност и језик. 2022;69(2):365.
doi:10.18485/kij.2022.69.2.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13880 .

Новокмет, Слободан Б., "Лексема постистина у српском јавном дискурсу" in Књижевност и језик, 69, no. 2 (2022):365,
https://doi.org/10.18485/kij.2022.69.2.7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13880 .

TY  - CHAP
AU  - Ђорђевић, Весна Н.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15857
AB  - У раду се разматра могућност састављања специјализованог речника видских паро-
ва типа имперфективни глагол : префиксирани перфективни глагол и указује на потешкоће
на које би се наишло приликом одабира грађе за такав речник, а које се тичу односа катего-
рије вида и акционалности. Анализирани су глаголи ударања изведени префиксом из- који
се у домаћој литератури сврставају у акционалну класу интензива. Показана је значењска
подударност између посматраних глагола на из- и њихових мотивних глагола, из чега про-
изилази да је пред лексикографима и задатак да као видске парњаке размотре и оне глаголе
којима се приписују акционална значења. Сачињавању речника видских парњака морала
би претходити истраживања односа акционалних значења и чисто видског значења.
AB  - This article deals with the difficulties in creating dictionary of aspectual pairs consisting of nonprefixed imperfective verb and prefixed perfective and point out verbs derived with prefix iz- which are in Serbian linguistics considered as aktionsart verb class (intensive). By comparing lexical meanings of those prefixed verbs and imperfective verbs from which they derived, we have ascertained that imperfective counterparts have high degree of intensity as well. Also, the analyzed imperfective and their prefixed perfective combine the same lexical meaning and could be considered as aspectual pairs. This paper emphasizes that resarch of relation between Aktionsart meanings and ”purely aspectual” perfective partners must precede creating dictionary of aspectual pairs.
PB  - Београд : Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - КА РЕЧНИКУ ВИДСКИХ ПАРОВА ТИПА  ИМПЕРФЕКТИВНИ ГЛАГОЛ : ПРЕФИКСИРАНИ  ПЕРФЕКТИВНИ ГЛАГОЛ
T1  - TOWARDS DICTIONARY OF ASPECTUAL PAIRS CONSISTING OF AN IMPERFECTIVE  AND ITS PREFIXED PERFECTIVE PARTNER
SP  - 43
EP  - 50
VL  - 47
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2018.47.1.ch4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15857
ER  - 

@inbook{
author = "Ђорђевић, Весна Н.",
year = "2018",
abstract = "У раду се разматра могућност састављања специјализованог речника видских паро-
ва типа имперфективни глагол : префиксирани перфективни глагол и указује на потешкоће
на које би се наишло приликом одабира грађе за такав речник, а које се тичу односа катего-
рије вида и акционалности. Анализирани су глаголи ударања изведени префиксом из- који
се у домаћој литератури сврставају у акционалну класу интензива. Показана је значењска
подударност између посматраних глагола на из- и њихових мотивних глагола, из чега про-
изилази да је пред лексикографима и задатак да као видске парњаке размотре и оне глаголе
којима се приписују акционална значења. Сачињавању речника видских парњака морала
би претходити истраживања односа акционалних значења и чисто видског значења., This article deals with the difficulties in creating dictionary of aspectual pairs consisting of nonprefixed imperfective verb and prefixed perfective and point out verbs derived with prefix iz- which are in Serbian linguistics considered as aktionsart verb class (intensive). By comparing lexical meanings of those prefixed verbs and imperfective verbs from which they derived, we have ascertained that imperfective counterparts have high degree of intensity as well. Also, the analyzed imperfective and their prefixed perfective combine the same lexical meaning and could be considered as aspectual pairs. This paper emphasizes that resarch of relation between Aktionsart meanings and ”purely aspectual” perfective partners must precede creating dictionary of aspectual pairs.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
booktitle = "КА РЕЧНИКУ ВИДСКИХ ПАРОВА ТИПА  ИМПЕРФЕКТИВНИ ГЛАГОЛ : ПРЕФИКСИРАНИ  ПЕРФЕКТИВНИ ГЛАГОЛ, TOWARDS DICTIONARY OF ASPECTUAL PAIRS CONSISTING OF AN IMPERFECTIVE  AND ITS PREFIXED PERFECTIVE PARTNER",
pages = "43-50",
volume = "47",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2018.47.1.ch4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15857"
}

Ђорђевић, В. Н.. (2018). КА РЕЧНИКУ ВИДСКИХ ПАРОВА ТИПА  ИМПЕРФЕКТИВНИ ГЛАГОЛ : ПРЕФИКСИРАНИ  ПЕРФЕКТИВНИ ГЛАГОЛ. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар., 47(1), 43-50.
https://doi.org/10.18485/msc.2018.47.1.ch4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15857

Ђорђевић ВН. КА РЕЧНИКУ ВИДСКИХ ПАРОВА ТИПА  ИМПЕРФЕКТИВНИ ГЛАГОЛ : ПРЕФИКСИРАНИ  ПЕРФЕКТИВНИ ГЛАГОЛ. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2018;47(1):43-50.
doi:10.18485/msc.2018.47.1.ch4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15857 .

Ђорђевић, Весна Н., "КА РЕЧНИКУ ВИДСКИХ ПАРОВА ТИПА  ИМПЕРФЕКТИВНИ ГЛАГОЛ : ПРЕФИКСИРАНИ  ПЕРФЕКТИВНИ ГЛАГОЛ" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 47, no. 1 (2018):43-50,
https://doi.org/10.18485/msc.2018.47.1.ch4 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15857 .