TY  - CONF
AU  - Đinđić, Marija
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14282
AB  - Türkçe ve Sırpça tarih boyunca birbiriyle yoğun ilişkiler içerisinde olmuş iki dildir. Osmanlılar bu
topraklara geldiklerinde kültür ve uygarlık geleneklerinin yanı sıra bunlarla ilgili yeni kavram ve
sözcükleri de getirmişlerdir. Bu sözcükler zaman içerisinde Sırp kültürüne ve diline damgasını
vurmuştur. Türkçe, Sırp dilini en çok sözlüksel anlamda etkilemiştir. Son dönemlerde yapılan çalışmalar
göstermiştir ki eskiden yaklaşık 9000 olan sözcük sayısı günümüzde ölçünlü Sırpçada üç binli sayılara
kadar düşmüştür. Bu üç bin sözcüğün yaklaşık yarısı Sırpçaya tamamen yerleşmiştir ve dilde aktif olarak
kullanılmaktadır. Örneğin, badem (tür. badem), dugme (tür. düğme), džep (tür. cep), inat (tür. inat),
jastuk (tür. yastık), jorgan (tür. yorgan), kajsija (tür. kayısı), kapija (tür. kapı), kutija (tür. kutu), tavan
(tür. tavan), šećer (tür.şeker)). Çağdaş Sırpçanın sözlük hazinesinde en fazla yer alan Türkizmler ev, ev
eşyası, bina, kıyafet, ayakkabı, kumaş, yiyecek, içecek, tütün, bitki, ünvan, atçılık vb. tematik grupları
oluşturmaktadır. Bu gruplardan özellikle anatomiyle ilgili adlar bildirimizin konusu olarak seçilmiştir.
Çünkü bu sözcükler en önemli leksik-semantik gruplardan biri olup her dilin leksiğinin temelini
oluşturmaktadır. Bu sözcüklerin sözcüksel sistem içerisindeki değişmezliği referans değerlerinin
sonucudur. Çünkü anlamlandırdıkları kavramlar insan varlığı için çok önemlidir. Temel söz varlığına
giren sözcüklerde yabancı sözcüklerin alınması ve bunun sonucu olarak yerel sözcüklerin kaybı
normalde beklenen bir durum değildir ancak bu tür gelişmeler Sırp dilinde meydana gelmiştir. Sırp
dilinin genel sözlük hazinesinde insan vücuduyla ilgili Türkçe kökenli sözcüklerin varlığı yabancı
dillerden alıntılarla ilgili teori ve sözcüksel girişim teorisini desteklemeleri bakımından çok önemlidir.
Bubreg (tür. böbrek), damar (tür. damar), taban (tür. taban), but (tür. but), džigerica (tür. ciğer) vb.
anatomiyle ilgili adların bazıları hem çok anlamlılık hem de türevlemede çeşitli anlam bilimsel
süreçlerin tetiklenmesinde büyük potansiyel göstermektedir. Bildiride bu konular ayrıntılarıyla
incelenecektir.
PB  - Alanya : ALKÜY
C3  - 14. Uuslararası Dünya Dili Türkçe Sempozyumu (20−22 Ekim 2022/Alanya) Bildiri Kitabi
T1  - Türkçe Kökenli Anatomiyle İlgili Adların Sırpça Üzerine Sözcüksel Etkisi
SP  - 908
EP  - 912
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14282
ER  - 

@conference{
author = "Đinđić, Marija",
year = "2022",
abstract = "Türkçe ve Sırpça tarih boyunca birbiriyle yoğun ilişkiler içerisinde olmuş iki dildir. Osmanlılar bu
topraklara geldiklerinde kültür ve uygarlık geleneklerinin yanı sıra bunlarla ilgili yeni kavram ve
sözcükleri de getirmişlerdir. Bu sözcükler zaman içerisinde Sırp kültürüne ve diline damgasını
vurmuştur. Türkçe, Sırp dilini en çok sözlüksel anlamda etkilemiştir. Son dönemlerde yapılan çalışmalar
göstermiştir ki eskiden yaklaşık 9000 olan sözcük sayısı günümüzde ölçünlü Sırpçada üç binli sayılara
kadar düşmüştür. Bu üç bin sözcüğün yaklaşık yarısı Sırpçaya tamamen yerleşmiştir ve dilde aktif olarak
kullanılmaktadır. Örneğin, badem (tür. badem), dugme (tür. düğme), džep (tür. cep), inat (tür. inat),
jastuk (tür. yastık), jorgan (tür. yorgan), kajsija (tür. kayısı), kapija (tür. kapı), kutija (tür. kutu), tavan
(tür. tavan), šećer (tür.şeker)). Çağdaş Sırpçanın sözlük hazinesinde en fazla yer alan Türkizmler ev, ev
eşyası, bina, kıyafet, ayakkabı, kumaş, yiyecek, içecek, tütün, bitki, ünvan, atçılık vb. tematik grupları
oluşturmaktadır. Bu gruplardan özellikle anatomiyle ilgili adlar bildirimizin konusu olarak seçilmiştir.
Çünkü bu sözcükler en önemli leksik-semantik gruplardan biri olup her dilin leksiğinin temelini
oluşturmaktadır. Bu sözcüklerin sözcüksel sistem içerisindeki değişmezliği referans değerlerinin
sonucudur. Çünkü anlamlandırdıkları kavramlar insan varlığı için çok önemlidir. Temel söz varlığına
giren sözcüklerde yabancı sözcüklerin alınması ve bunun sonucu olarak yerel sözcüklerin kaybı
normalde beklenen bir durum değildir ancak bu tür gelişmeler Sırp dilinde meydana gelmiştir. Sırp
dilinin genel sözlük hazinesinde insan vücuduyla ilgili Türkçe kökenli sözcüklerin varlığı yabancı
dillerden alıntılarla ilgili teori ve sözcüksel girişim teorisini desteklemeleri bakımından çok önemlidir.
Bubreg (tür. böbrek), damar (tür. damar), taban (tür. taban), but (tür. but), džigerica (tür. ciğer) vb.
anatomiyle ilgili adların bazıları hem çok anlamlılık hem de türevlemede çeşitli anlam bilimsel
süreçlerin tetiklenmesinde büyük potansiyel göstermektedir. Bildiride bu konular ayrıntılarıyla
incelenecektir.",
publisher = "Alanya : ALKÜY",
journal = "14. Uuslararası Dünya Dili Türkçe Sempozyumu (20−22 Ekim 2022/Alanya) Bildiri Kitabi",
title = "Türkçe Kökenli Anatomiyle İlgili Adların Sırpça Üzerine Sözcüksel Etkisi",
pages = "908-912",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14282"
}

Đinđić, M.. (2022). Türkçe Kökenli Anatomiyle İlgili Adların Sırpça Üzerine Sözcüksel Etkisi. in 14. Uuslararası Dünya Dili Türkçe Sempozyumu (20−22 Ekim 2022/Alanya) Bildiri Kitabi
Alanya : ALKÜY., 908-912.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14282

Đinđić M. Türkçe Kökenli Anatomiyle İlgili Adların Sırpça Üzerine Sözcüksel Etkisi. in 14. Uuslararası Dünya Dili Türkçe Sempozyumu (20−22 Ekim 2022/Alanya) Bildiri Kitabi. 2022;:908-912.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14282 .

Đinđić, Marija, "Türkçe Kökenli Anatomiyle İlgili Adların Sırpça Üzerine Sözcüksel Etkisi" in 14. Uuslararası Dünya Dili Türkçe Sempozyumu (20−22 Ekim 2022/Alanya) Bildiri Kitabi (2022):908-912,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14282 .

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14245
AB  - The paper is on the analyses of the concept of HOMELAND from the angle of
the ethnolinguistic school of Jerzy Bartmiñski in translations into the contemporary
Serbian language of Saint Sava’s biographies from Domentian and Teodosije.
Although the word homeland is not represented in the translations to the contemporary
Serbian language of Saint Sava’s biographies from Domentian and Teodosije, the
concept of HOMELAND is completely represented through lexemes otačastvo, land etc.
AB  - У раду се скреће пажња на могућност примене когнитивног и
етнолингвистичког приступа у анализи језичке слике света у српским
житијима на примеру концепта ДОМОВИНЕ у житијима Светог Саве
потеклих из пера Доментијана и Теодосија пренетих на савремени
српски језик. Наиме, иако лексема домовина није заступљена у преводима Доментијановог и Теодосијевог житија Светог Саве на савремени
српски језик, концепт ДОМОВИНЕ реализован је посредством других парадигматских и синтагматских језичких средстава.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
T2  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII
T1  - Концепт ДОМОВИНЕ у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик
T1  - The Concept of Homeland in the Translations to the Contemporary Serbian Language of Saint Sava’s Biographies from Domentian and Teodosije
SP  - 137
EP  - 145
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14245
ER  - 

@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2022",
abstract = "The paper is on the analyses of the concept of HOMELAND from the angle of
the ethnolinguistic school of Jerzy Bartmiñski in translations into the contemporary
Serbian language of Saint Sava’s biographies from Domentian and Teodosije.
Although the word homeland is not represented in the translations to the contemporary
Serbian language of Saint Sava’s biographies from Domentian and Teodosije, the
concept of HOMELAND is completely represented through lexemes otačastvo, land etc., У раду се скреће пажња на могућност примене когнитивног и
етнолингвистичког приступа у анализи језичке слике света у српским
житијима на примеру концепта ДОМОВИНЕ у житијима Светог Саве
потеклих из пера Доментијана и Теодосија пренетих на савремени
српски језик. Наиме, иако лексема домовина није заступљена у преводима Доментијановог и Теодосијевог житија Светог Саве на савремени
српски језик, концепт ДОМОВИНЕ реализован је посредством других парадигматских и синтагматских језичких средстава.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII",
title = "Концепт ДОМОВИНЕ у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик, The Concept of Homeland in the Translations to the Contemporary Serbian Language of Saint Sava’s Biographies from Domentian and Teodosije",
pages = "137-145",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14245"
}

Спасојевић, М. Љ.. (2022). Концепт ДОМОВИНЕ у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII
Београд : Институт за српски језик САНУ., 137-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14245

Спасојевић МЉ. Концепт ДОМОВИНЕ у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII. 2022;:137-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14245 .

Спасојевић, Марина Љ., "Концепт ДОМОВИНЕ у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII (2022):137-145,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14245 .

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14094
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера ДОМА и ДОМОВИНЕ у поезији Александра Петрова
SP  - 91
EP  - 97
VL  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14094
ER  - 

@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2022",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера ДОМА и ДОМОВИНЕ у поезији Александра Петрова",
pages = "91-97",
volume = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14094"
}

Спасојевић, М. Љ.. (2022). Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера ДОМА и ДОМОВИНЕ у поезији Александра Петрова. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(1), 91-97.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14094

Спасојевић МЉ. Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера ДОМА и ДОМОВИНЕ у поезији Александра Петрова. in Наш језик. 2022;53(1):91-97.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14094 .

Спасојевић, Марина Љ., "Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера ДОМА и ДОМОВИНЕ у поезији Александра Петрова" in Наш језик, 53, no. 1 (2022):91-97,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14094 .

TY  - JOUR
AU  - Чопа, Миљана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14191
AB  - Ćuprija is settled in The Pоmоravlje District, a regiоn in central Serbia,
which belоngs tо the nоrthern part оf the Kоsоvо-Resava dialect. When it
cоmes tо accentuatiоn, accоrding tо the current descriptiоns, the nоrthern regiоn
оf Kоsоvо-Resava dialect is characterized by the new three-accent system, with
the shift оf the shоrt-falling accent frоm the final syllable, which kept its quality
when transmitted tо a previоusly shоrt syllable, while in the syllable that was
previоusly lоng, after the transfer, a lоng-rising accent is realized. This research
aims tо examine the distributiоn оf the lоng-rising accent in the speech оf Ćuprija.
The cоrpus fоr this research includes spоntaneоus cоnversatiоns with six speakers
frоm this area, whо belоng tо twо different generatiоns. We wanted tо determine
tо what degree the lоng-rising accent transfers tо the previоus syllable, sо its
distributiоn was analyzed in the cоllected cоrpus. The results оf the research have
shоwn a new state оf accents that characterizes the language оf the nоrthern area
оf the Kоsоvо Resava dialect, ie. the speech оf Ćuprija, which implies a newer
three-accent system with a cоnsistently transferred lоng-rising accent and withоut
pre-accent quantity. We cоncluded that the prоcess оf lоsing pre-accent lengths,
ie. the transfer оf the accent which resulted in a lоng-rising accent in the speech
area оf Ćuprija is cоmpletely finished.
AB  - Ћуприја се налази у Поморавском округу, у централној Србији, и припада северном подручју косовско-ресавског дијалекта. Према актуелним описима, северно подручје косовско-ресавског дијалекта у погледу акцентуације
одликује се новијим троакценатским системом, с померањем краткосилазног
акцента с финалног слога, који је задржао свој квалитет када се пренео на слог
који је претходно био кратак, док се у слогу који је био дуг након преношења
реализује дугоузлазни акценат. Циљ овог истраживања је да се сагледа
дистрибуција дугоузлазног акцента у говору Ћуприје. Корпус представљају
спонтани разговори који су вођени са шесторо говорника из наведене области,
који припадају двема различитим генерацијама. Настојали смо да кроз анализу прикупљеног корпуса сагледамо дистрибуцију дугоузлазног акцента, односно да утврдимо у којем се степену силазни акценат заиста пренео на претходно дуг слог, као и то да ли се, уколико је акценат остао на старом месту, у слогу
који му претходи реализује предакценатска дужина. Резултати истраживања
показују ново акценатско стање којим се одликује говор северног подручја косовско ресавског дијалекта, тј. говор Ћуприје, а које подразумева новији троакценатски систем с доследно пренесеним краткосилазним акцентом на слог
који му је претходио, и без предакценатског квантитета. Закључили смо да је
процес преношења акцента, чији је резултат дугоузлазни акценат, на говорном
подручју Ћуприје у потпуности завршен.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Дистрибуција дугоузлазног акцента у говору Ћуприје
T1  - The Distributiоn оf Lоng-Rising Accent in Speech оf Ćuprija
SP  - 281
EP  - 309
VL  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14191
ER  - 

@article{
author = "Чопа, Миљана",
year = "2022",
abstract = "Ćuprija is settled in The Pоmоravlje District, a regiоn in central Serbia,
which belоngs tо the nоrthern part оf the Kоsоvо-Resava dialect. When it
cоmes tо accentuatiоn, accоrding tо the current descriptiоns, the nоrthern regiоn
оf Kоsоvо-Resava dialect is characterized by the new three-accent system, with
the shift оf the shоrt-falling accent frоm the final syllable, which kept its quality
when transmitted tо a previоusly shоrt syllable, while in the syllable that was
previоusly lоng, after the transfer, a lоng-rising accent is realized. This research
aims tо examine the distributiоn оf the lоng-rising accent in the speech оf Ćuprija.
The cоrpus fоr this research includes spоntaneоus cоnversatiоns with six speakers
frоm this area, whо belоng tо twо different generatiоns. We wanted tо determine
tо what degree the lоng-rising accent transfers tо the previоus syllable, sо its
distributiоn was analyzed in the cоllected cоrpus. The results оf the research have
shоwn a new state оf accents that characterizes the language оf the nоrthern area
оf the Kоsоvо Resava dialect, ie. the speech оf Ćuprija, which implies a newer
three-accent system with a cоnsistently transferred lоng-rising accent and withоut
pre-accent quantity. We cоncluded that the prоcess оf lоsing pre-accent lengths,
ie. the transfer оf the accent which resulted in a lоng-rising accent in the speech
area оf Ćuprija is cоmpletely finished., Ћуприја се налази у Поморавском округу, у централној Србији, и припада северном подручју косовско-ресавског дијалекта. Према актуелним описима, северно подручје косовско-ресавског дијалекта у погледу акцентуације
одликује се новијим троакценатским системом, с померањем краткосилазног
акцента с финалног слога, који је задржао свој квалитет када се пренео на слог
који је претходно био кратак, док се у слогу који је био дуг након преношења
реализује дугоузлазни акценат. Циљ овог истраживања је да се сагледа
дистрибуција дугоузлазног акцента у говору Ћуприје. Корпус представљају
спонтани разговори који су вођени са шесторо говорника из наведене области,
који припадају двема различитим генерацијама. Настојали смо да кроз анализу прикупљеног корпуса сагледамо дистрибуцију дугоузлазног акцента, односно да утврдимо у којем се степену силазни акценат заиста пренео на претходно дуг слог, као и то да ли се, уколико је акценат остао на старом месту, у слогу
који му претходи реализује предакценатска дужина. Резултати истраживања
показују ново акценатско стање којим се одликује говор северног подручја косовско ресавског дијалекта, тј. говор Ћуприје, а које подразумева новији троакценатски систем с доследно пренесеним краткосилазним акцентом на слог
који му је претходио, и без предакценатског квантитета. Закључили смо да је
процес преношења акцента, чији је резултат дугоузлазни акценат, на говорном
подручју Ћуприје у потпуности завршен.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Дистрибуција дугоузлазног акцента у говору Ћуприје, The Distributiоn оf Lоng-Rising Accent in Speech оf Ćuprija",
pages = "281-309",
volume = "69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14191"
}

Чопа, М.. (2022). Дистрибуција дугоузлазног акцента у говору Ћуприје. in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Институт за српски језик САНУ., 69, 281-309.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14191

Чопа М. Дистрибуција дугоузлазног акцента у говору Ћуприје. in Српски дијалектолошки зборник. 2022;69:281-309.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14191 .

Чопа, Миљана, "Дистрибуција дугоузлазног акцента у говору Ћуприје" in Српски дијалектолошки зборник, 69 (2022):281-309,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14191 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14143
AB  - У првом делу рада, служећи се синтетичком методом, дат је преглед досадашњих лингвистичких истраживања миконима (назива гљива) у словенским језицима, док је други део рада посвећен општим називима за гљиве кроз сагледавање досадашњих резултата у
проучавању миконима српског језика и њихово повезивање са општим називима гљива у осталим словенским језицима. На основу доступних дијалектолошких извора, лексикографских и етимолошких података, разматрају се општи називи гљива у српским народним говорима: гљива, печурка, губа и бабушка.
AB  - Taking a synthetic approach, the author of this paper presents an overview of previous linguistic research on mushroom names in Slavic languages. The second part of the paper is devoted to Serbian words for fungi in comparison with other names in Slavic languages. Based on the available dialectological sources, lexicographic and etymological data, the general names for fungi in Serbian vernaculars are considered: gljiva, pečurka, guba, and babuška.
PB  - Maribor : Univerza v Mariboru, Filozofska fakulteta
T2  - Slavistična prepletanja
T1  - Досадашњи домети лингвистичке славистике у проучавању миконима (назива гљива)
T1  - Previous Achievements of Linguistic Slavic Studies in the Research of Mushroom Names
SP  - 127
EP  - 143
VL  - 3
DO  - 10.18690/um.ff.6.2022
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14143
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена",
year = "2022",
abstract = "У првом делу рада, служећи се синтетичком методом, дат је преглед досадашњих лингвистичких истраживања миконима (назива гљива) у словенским језицима, док је други део рада посвећен општим називима за гљиве кроз сагледавање досадашњих резултата у
проучавању миконима српског језика и њихово повезивање са општим називима гљива у осталим словенским језицима. На основу доступних дијалектолошких извора, лексикографских и етимолошких података, разматрају се општи називи гљива у српским народним говорима: гљива, печурка, губа и бабушка., Taking a synthetic approach, the author of this paper presents an overview of previous linguistic research on mushroom names in Slavic languages. The second part of the paper is devoted to Serbian words for fungi in comparison with other names in Slavic languages. Based on the available dialectological sources, lexicographic and etymological data, the general names for fungi in Serbian vernaculars are considered: gljiva, pečurka, guba, and babuška.",
publisher = "Maribor : Univerza v Mariboru, Filozofska fakulteta",
journal = "Slavistična prepletanja",
booktitle = "Досадашњи домети лингвистичке славистике у проучавању миконима (назива гљива), Previous Achievements of Linguistic Slavic Studies in the Research of Mushroom Names",
pages = "127-143",
volume = "3",
doi = "10.18690/um.ff.6.2022",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14143"
}

Јанковић, Ј.. (2022). Досадашњи домети лингвистичке славистике у проучавању миконима (назива гљива). in Slavistična prepletanja
Maribor : Univerza v Mariboru, Filozofska fakulteta., 3, 127-143.
https://doi.org/10.18690/um.ff.6.2022
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14143

Јанковић Ј. Досадашњи домети лингвистичке славистике у проучавању миконима (назива гљива). in Slavistična prepletanja. 2022;3:127-143.
doi:10.18690/um.ff.6.2022
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14143 .

Јанковић, Јелена, "Досадашњи домети лингвистичке славистике у проучавању миконима (назива гљива)" in Slavistična prepletanja, 3 (2022):127-143,
https://doi.org/10.18690/um.ff.6.2022 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14143 .

TY  - JOUR
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14142
AB  - У раду се разматрају лексикографски поступци у обради назива гљива у дескриптивним речницима савременог српског језика (Р. САНУ; Р. МС; РСЈ; Московљевић). Ексцерпирана лексичка грађа броји преко 400 једночланих и вишечланих назива гљива, којима се у српском језику именују различите врсте и поједини родови и породице виших гљива (макромицета). Миконими односно називи гљива припадају специфичном, терминолошком лексичком фонду, самим тим се и лексикографска обрада те врсте лексике разликује у односу на лексикографску обраду лексике која припада општем лексичком фонду. Компаративном методом посматрани су у речницима елементи лексикографског чланка лексичких јединица миколошког терминосистема: одредница (одредничка реч и граматичке информације: прозодијске и морфолошке), квалификатори, лексикографска дефиниција, потврде односно примери употребе с изворима и устаљени изрази. Посебна пажња посвећена је семантичком дефинисању и начину представљања назива гљива. Указује се и на недоследности и омашке у лексикографској обради.
AB  - The paper analyzes lexicographic procedures in the presentation of mushroom names in descriptive dictionaries of the modern Serbian language (Р. САНУ; Р. МС; РСЈ; Московљевић). The excerpted lexical material includes over 400 names of mushrooms, which are used in the Serbian language to name different species, genera, and families of mushrooms. The names of mushrooms belong to a specific, terminological lexical fund, therefore the lexicographic presentation of that type of lexicon differs concerning to the lexicographic presentation of the lexicon which belongs to the general lexical fund. The elements of the lexicographic article of lexical units of the mycological terminology were observed in dictionaries by the comparative method: determinant (determinative word and grammatical information: prosodic and morphological), qualifiers, lexicographic definition, confirmations or examples of use with sources and established expressions. Special attention is paid to the semantic definition and the way of presenting the name of mushrooms. Inconsistencies and errors in lexicographic presentation are also pointed out.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска обрада миконима (назива гљива) у дескриптивним речницима српског језика
T1  - Lexicographic Presentation of the Names of Mushrooms in Descriptive Dictionaries of the Serbian Language
SP  - 355
EP  - 373
VL  - 27
DO  - 10.18485/sj.2022.27.1.19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14142
ER  - 

@article{
author = "Јанковић, Јелена Д.",
year = "2022",
abstract = "У раду се разматрају лексикографски поступци у обради назива гљива у дескриптивним речницима савременог српског језика (Р. САНУ; Р. МС; РСЈ; Московљевић). Ексцерпирана лексичка грађа броји преко 400 једночланих и вишечланих назива гљива, којима се у српском језику именују различите врсте и поједини родови и породице виших гљива (макромицета). Миконими односно називи гљива припадају специфичном, терминолошком лексичком фонду, самим тим се и лексикографска обрада те врсте лексике разликује у односу на лексикографску обраду лексике која припада општем лексичком фонду. Компаративном методом посматрани су у речницима елементи лексикографског чланка лексичких јединица миколошког терминосистема: одредница (одредничка реч и граматичке информације: прозодијске и морфолошке), квалификатори, лексикографска дефиниција, потврде односно примери употребе с изворима и устаљени изрази. Посебна пажња посвећена је семантичком дефинисању и начину представљања назива гљива. Указује се и на недоследности и омашке у лексикографској обради., The paper analyzes lexicographic procedures in the presentation of mushroom names in descriptive dictionaries of the modern Serbian language (Р. САНУ; Р. МС; РСЈ; Московљевић). The excerpted lexical material includes over 400 names of mushrooms, which are used in the Serbian language to name different species, genera, and families of mushrooms. The names of mushrooms belong to a specific, terminological lexical fund, therefore the lexicographic presentation of that type of lexicon differs concerning to the lexicographic presentation of the lexicon which belongs to the general lexical fund. The elements of the lexicographic article of lexical units of the mycological terminology were observed in dictionaries by the comparative method: determinant (determinative word and grammatical information: prosodic and morphological), qualifiers, lexicographic definition, confirmations or examples of use with sources and established expressions. Special attention is paid to the semantic definition and the way of presenting the name of mushrooms. Inconsistencies and errors in lexicographic presentation are also pointed out.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска обрада миконима (назива гљива) у дескриптивним речницима српског језика, Lexicographic Presentation of the Names of Mushrooms in Descriptive Dictionaries of the Serbian Language",
pages = "355-373",
volume = "27",
doi = "10.18485/sj.2022.27.1.19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14142"
}

Јанковић, Ј. Д.. (2022). Лексикографска обрада миконима (назива гљива) у дескриптивним речницима српског језика. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 27, 355-373.
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14142

Јанковић ЈД. Лексикографска обрада миконима (назива гљива) у дескриптивним речницима српског језика. in Српски језик. 2022;27:355-373.
doi:10.18485/sj.2022.27.1.19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14142 .

Јанковић, Јелена Д., "Лексикографска обрада миконима (назива гљива) у дескриптивним речницима српског језика" in Српски језик, 27 (2022):355-373,
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.19 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14142 .

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14096
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Модалност у српском језику
SP  - 98
EP  - 104
VL  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14096
ER  - 

@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2022",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Модалност у српском језику",
pages = "98-104",
volume = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14096"
}

Стојановић, М. Љ.. (2022). Модалност у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(1), 98-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14096

Стојановић МЉ. Модалност у српском језику. in Наш језик. 2022;53(1):98-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14096 .

Стојановић, Милица Љ., "Модалност у српском језику" in Наш језик, 53, no. 1 (2022):98-104,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14096 .

TY  - JOUR
AU  - Вуловић Емонтс, Наташа С.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14098
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Наташа Миланов, Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви
SP  - 79
EP  - 83
VL  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14098
ER  - 

@article{
author = "Вуловић Емонтс, Наташа С.",
year = "2022",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Наташа Миланов, Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви",
pages = "79-83",
volume = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14098"
}

Вуловић Емонтс, Н. С.. (2022). Наташа Миланов, Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(1), 79-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14098

Вуловић Емонтс НС. Наташа Миланов, Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви. in Наш језик. 2022;53(1):79-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14098 .

Вуловић Емонтс, Наташа С., "Наташа Миланов, Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви" in Наш језик, 53, no. 1 (2022):79-83,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14098 .

TY  - JOUR
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14090
AB  - У раду се анализира употреба термина варваризам у српској
лин гвистици, полазећи од његовог појмовног одређења у чланцима
објављеним у лингвистичком часопису Наш језик (од оснивања до данас). Међу корицама часописа, у складу с његовом концепцијом, која
је усмерена на тумачење и ширење правилних особина стандардног и
књижевног српско-хрватског (потом српског) језика, нашли су се бројни
радови у којима се износе пуристички ставови у вези са страном лексиком, с нормативног и стилистичког становишта, у циљу одређивања
употребне вредности тих речи. Ексцерпирани материјал показује учесталу употребу термина варваризам, међутим примећује се да се током
времена он све ређе користи и да полако излази из употребе.
AB  - The stylistic term barbarism is used in linguistics for normative purposes, to
denote foreign words, expressions, or constructions, used instead of better domestic
ones. The paper discusses the use of the term barbarism in Serbian linguistics,
starting from its conceptual definition in articles published in the linguistic journal
Naš jezik (from its foundation to the present day). Under the journal conception, the
articles published in these volumes deal with the study and standardization of the
Serbian (formerly Serbo-Croatian) literary language. Therefore, there are numerous
works in which purist attitudes are presented concerning the foreign lexicon, from
the normative and stylistic point of view, to determine the normative value of these
words. The excerpted material primarily shows a different meaning of the term
barbarism. It often referred to ‘the use of a foreign word instead of a domestic one’,
in rare cases to ‘a foreign word or a word of foreign origin’ and ‘irregularity or
linguistic error’. In the old series of journal, there is frequent use of the term, while
in the new series, there is a reduced use, and it is noticed that the term barbarism is
slowly removed over time.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О нормативном термину варваризам у српској лингвистици (На основу чланака објављених у часопису Наш језик 1932–2021)
T1  - About the Term Barbarism in Serbian Linguistics (Based on Articles Published in the Jornal Naš jezik 1932–2021)
SP  - 61
EP  - 78
VL  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14090
ER  - 

@article{
author = "Јанковић, Јелена Д.",
year = "2022",
abstract = "У раду се анализира употреба термина варваризам у српској
лин гвистици, полазећи од његовог појмовног одређења у чланцима
објављеним у лингвистичком часопису Наш језик (од оснивања до данас). Међу корицама часописа, у складу с његовом концепцијом, која
је усмерена на тумачење и ширење правилних особина стандардног и
књижевног српско-хрватског (потом српског) језика, нашли су се бројни
радови у којима се износе пуристички ставови у вези са страном лексиком, с нормативног и стилистичког становишта, у циљу одређивања
употребне вредности тих речи. Ексцерпирани материјал показује учесталу употребу термина варваризам, међутим примећује се да се током
времена он све ређе користи и да полако излази из употребе., The stylistic term barbarism is used in linguistics for normative purposes, to
denote foreign words, expressions, or constructions, used instead of better domestic
ones. The paper discusses the use of the term barbarism in Serbian linguistics,
starting from its conceptual definition in articles published in the linguistic journal
Naš jezik (from its foundation to the present day). Under the journal conception, the
articles published in these volumes deal with the study and standardization of the
Serbian (formerly Serbo-Croatian) literary language. Therefore, there are numerous
works in which purist attitudes are presented concerning the foreign lexicon, from
the normative and stylistic point of view, to determine the normative value of these
words. The excerpted material primarily shows a different meaning of the term
barbarism. It often referred to ‘the use of a foreign word instead of a domestic one’,
in rare cases to ‘a foreign word or a word of foreign origin’ and ‘irregularity or
linguistic error’. In the old series of journal, there is frequent use of the term, while
in the new series, there is a reduced use, and it is noticed that the term barbarism is
slowly removed over time.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О нормативном термину варваризам у српској лингвистици (На основу чланака објављених у часопису Наш језик 1932–2021), About the Term Barbarism in Serbian Linguistics (Based on Articles Published in the Jornal Naš jezik 1932–2021)",
pages = "61-78",
volume = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14090"
}

Јанковић, Ј. Д.. (2022). О нормативном термину варваризам у српској лингвистици (На основу чланака објављених у часопису Наш језик 1932–2021). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(1), 61-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14090

Јанковић ЈД. О нормативном термину варваризам у српској лингвистици (На основу чланака објављених у часопису Наш језик 1932–2021). in Наш језик. 2022;53(1):61-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14090 .

Јанковић, Јелена Д., "О нормативном термину варваризам у српској лингвистици (На основу чланака објављених у часопису Наш језик 1932–2021)" in Наш језик, 53, no. 1 (2022):61-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14090 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13958
AB  - У раду се даје преглед различитих етимологија речи јарак и јаруга у
лексикографским приручницима и научним чланцима. Домаћи материјал
се затим пореди са одговарајућим речима и њиховим тумачењима у осталим словенским и суседним језицима. На основу етимолошке анализе,
хронологије потврда и ареалне дистрибуције лексема, разматрају се две
основне могућности тумачења њиховог порекла – да ли се ради о две сродне речи које потичу од исте турске основе, с тим што је једна проширена
деминутивним, а друга аугментативним суфиксом словенског порекла, или
су у питању две независне позајмљенице, чији су етимони две несродне
турске лексеме.
AB  - В статье предлагается обзор различных этимологий сербских слов јарак и
јаруга в этимологических словарях и научных статьях. Затем сербский материал
сравнивается с соответствующими словами и их интерпретациями в других славянских и соседних языках. На основе этимологического анализа, хронологии
подтверждения и ареалного распространения лексем рассматривается вопрос,
являются ли јарак и јаруга двумя родственными словами, происходящими от
одной тюркской основы, одно из которых образовано от уменьшительно-ласкательного, а другое – от аугментативного суффикса славянского происхождения
(-ак и -уга соответственно), либо это два самостоятельных заимствования, этимоны которых являются двумя неродственными турецкими лексемами.
AB  - Thi s paper offers an overview of various etymologies of the Serbian words jarak
and jaruga in etymological dictionaries and scientifi c articles. The Serbian material is
then compared with the corresponding words and their interpretations in other Slavic
and neighbouring languages. Based on the etymological analysis, the chronology of
attestations, and the areal distribution of lexemes, it is considered whether jarak and
jaruga are two related words originating from the same Turkic base – one being derived
by a diminutive and the other by an augmentative suffi x of Slavic origin (-ak and
-uga, respectively), or whether they are two independent loanwords, whose etymons
are two unrelated Turkish lexemes.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Две ране турске позајмљенице у словенским језицима – јарак и јаруга
T1  - Два ранних тюркских заимствований в славянских языках – јарак и јаруга
T1  - Two Early Turkic Loanwords in the Slavic Languages – jarak and jaruga
SP  - 255
EP  - 268
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202255P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13958
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Снежана М.",
year = "2022",
abstract = "У раду се даје преглед различитих етимологија речи јарак и јаруга у
лексикографским приручницима и научним чланцима. Домаћи материјал
се затим пореди са одговарајућим речима и њиховим тумачењима у осталим словенским и суседним језицима. На основу етимолошке анализе,
хронологије потврда и ареалне дистрибуције лексема, разматрају се две
основне могућности тумачења њиховог порекла – да ли се ради о две сродне речи које потичу од исте турске основе, с тим што је једна проширена
деминутивним, а друга аугментативним суфиксом словенског порекла, или
су у питању две независне позајмљенице, чији су етимони две несродне
турске лексеме., В статье предлагается обзор различных этимологий сербских слов јарак и
јаруга в этимологических словарях и научных статьях. Затем сербский материал
сравнивается с соответствующими словами и их интерпретациями в других славянских и соседних языках. На основе этимологического анализа, хронологии
подтверждения и ареалного распространения лексем рассматривается вопрос,
являются ли јарак и јаруга двумя родственными словами, происходящими от
одной тюркской основы, одно из которых образовано от уменьшительно-ласкательного, а другое – от аугментативного суффикса славянского происхождения
(-ак и -уга соответственно), либо это два самостоятельных заимствования, этимоны которых являются двумя неродственными турецкими лексемами., Thi s paper offers an overview of various etymologies of the Serbian words jarak
and jaruga in etymological dictionaries and scientifi c articles. The Serbian material is
then compared with the corresponding words and their interpretations in other Slavic
and neighbouring languages. Based on the etymological analysis, the chronology of
attestations, and the areal distribution of lexemes, it is considered whether jarak and
jaruga are two related words originating from the same Turkic base – one being derived
by a diminutive and the other by an augmentative suffi x of Slavic origin (-ak and
-uga, respectively), or whether they are two independent loanwords, whose etymons
are two unrelated Turkish lexemes.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Две ране турске позајмљенице у словенским језицима – јарак и јаруга, Два ранних тюркских заимствований в славянских языках – јарак и јаруга, Two Early Turkic Loanwords in the Slavic Languages – jarak and jaruga",
pages = "255-268",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202255P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13958"
}

Петровић, С. М.. (2022). Две ране турске позајмљенице у словенским језицима – јарак и јаруга. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 255-268.
https://doi.org/10.2298/JFI2202255P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13958

Петровић СМ. Две ране турске позајмљенице у словенским језицима – јарак и јаруга. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):255-268.
doi:10.2298/JFI2202255P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13958 .

Петровић, Снежана М., "Две ране турске позајмљенице у словенским језицима – јарак и јаруга" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):255-268,
https://doi.org/10.2298/JFI2202255P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13958 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13945
AB  - У раду ћемо покушати да у основним цртама осветлимо статус
предлога ЗА са аспекта граматикализације, коме је у призренско-тимочким
и косовско-ресавским говорима у знатној мери подвргнут, те је његова
полифункционалност потврђена бројним примерима из ових српских
народних говора. Предлошко-падежном везом ЗА + А / ОП изражава се велики
број односа – оних који су у српском стандардном језику представљени
неким другим слободним падежима или предлошко-падежним везама,
или пак у њиховом представљању ове везе немају нарочито великог удела.
Значајан спецификум у односу на граматикализоване предлоге НА и ОД
јесте тај да ЗА-веза у одређеним категоријама примера из наше грађе има
својство кондензатора, тј. налази се у улози трансформа предикатскоаргументске структуре, која се може формализовати као (а) каузална, (б)
финална, (в) декларативна реченица.
AB  - В данной статье мы попытались очертить статус предлога ЗА с точки зрения
грамматикализации, которой он в значительной мере подвергается в призренско-
тимокском и косово-ресавском диалектах, а его полифункциональность
подтверждается многочисленными примерами из этих сербских наречий.
Однако необходимо иметь в виду, что, в отличие от предлога ОД, который был подвергнут процессу т.н. территориальной грамматикализации, и другие
сербские диалекты — и даже сербский разговорный и литературный язык
— попали в рамки этого морфосинтаксического сегмента балканизации.
Предложно-падежная связь ЗA+A/OП выражает большое количество отношений
– тех, которые в сербском литературном языке представлены какими-то другими
свободными падежами или предложно-падежными связями, или же эти связи
не имеют особенно большой доли в их презентации. Обобщая представленное
здесь в корпусе, можно говорить о трех направлениях расширения предложно-
падежной связи ЗА+А/ОП: 1) проникновение в поле родительного ЗБОГ,
винительного падежа У, ПО и НА и локатива О; 2) замена родительного,
дательного и творительного падежей в дополнительных сказуемых (вместо
родительного, дательного и творительного беспредложных конструкций); 3) в
службе дополнения к некоторым прилагательным и предикативным наречиям
состояния. Существенной спецификой по отношению к грамматикализованым
суждениям НА и ОД является то, что ЗA-связь в некоторых категориях примеров
из нашего материала обладает свойством конденсатора, т.е. оно выступает
в роли трансформа сказуемой-аргументной структуры, которая может быть
формализована как (а) причинное, (б) конечное, (в) повествовательное
предложение.
AB  - In this paper, we have tried to outline the status of the preposition ZA from the
aspect of grammaticalization, to which it is subjected to a considerable extent in the
Prizren-Timok and Kosovo-Resava dialects, and its polyfunctionality is confi rmed
by numerous examples from these Serbian vernaculars. However, it must be borne
in mind that, in contrast to the preposition OD, they were subjected to the process of
the so-called areal grammaticalization, and other Serbian dialects – even the Serbian
colloquial and literary language – came within the scope of this morphosyntactic segment
of balkanization. The prepositional-case connection ZA + A / CG expresses a
large number of relationships – those that in the Serbian standard language are represented
by some other free cases or prepositional-case connections, or else these
connections do not have a particularly large share in their presentation. Summarizing
what is presented in the corpus here, we can differentiate three directions of expansion
of the prepositional-case connection ZA + A / CG: 1) penetration into the field
of genitive ZBOG, accusatives U, PO and NA, and locative O; 2) replacement of genitive, dative and instrumental in supplementary predicates (instead of genitive, dative
and instrumental non-prepositional constructions); 3) in the service of addition to
certain adjectives and predicative adverbs of state. A signifi cant specifi city in relation
to the grammaticalized prepositions NA and OD is that the ZA-connection in certain
categories of examples from our material has the property of a condenser, i.e., it is in
the role of transform of the predicate-argument structure, which can be formalized as
(a) causal, (b) fi nal, (c) declarative sentence.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Граматикализација и полифункционалност предлога за у призренско-тимочким и косовско-ресавским говорима
T1  - Грамматикализованость и полифункциональность предлога за в призренско-тимокском и косово-ресавском диалектах
T1  - Grammaticalization and Polyfunctionality of the Preposition ZA in Prizren-Timok and Kosovo-Resava Vernaculars
SP  - 331
EP  - 354
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202331M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13945
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2022",
abstract = "У раду ћемо покушати да у основним цртама осветлимо статус
предлога ЗА са аспекта граматикализације, коме је у призренско-тимочким
и косовско-ресавским говорима у знатној мери подвргнут, те је његова
полифункционалност потврђена бројним примерима из ових српских
народних говора. Предлошко-падежном везом ЗА + А / ОП изражава се велики
број односа – оних који су у српском стандардном језику представљени
неким другим слободним падежима или предлошко-падежним везама,
или пак у њиховом представљању ове везе немају нарочито великог удела.
Значајан спецификум у односу на граматикализоване предлоге НА и ОД
јесте тај да ЗА-веза у одређеним категоријама примера из наше грађе има
својство кондензатора, тј. налази се у улози трансформа предикатскоаргументске структуре, која се може формализовати као (а) каузална, (б)
финална, (в) декларативна реченица., В данной статье мы попытались очертить статус предлога ЗА с точки зрения
грамматикализации, которой он в значительной мере подвергается в призренско-
тимокском и косово-ресавском диалектах, а его полифункциональность
подтверждается многочисленными примерами из этих сербских наречий.
Однако необходимо иметь в виду, что, в отличие от предлога ОД, который был подвергнут процессу т.н. территориальной грамматикализации, и другие
сербские диалекты — и даже сербский разговорный и литературный язык
— попали в рамки этого морфосинтаксического сегмента балканизации.
Предложно-падежная связь ЗA+A/OП выражает большое количество отношений
– тех, которые в сербском литературном языке представлены какими-то другими
свободными падежами или предложно-падежными связями, или же эти связи
не имеют особенно большой доли в их презентации. Обобщая представленное
здесь в корпусе, можно говорить о трех направлениях расширения предложно-
падежной связи ЗА+А/ОП: 1) проникновение в поле родительного ЗБОГ,
винительного падежа У, ПО и НА и локатива О; 2) замена родительного,
дательного и творительного падежей в дополнительных сказуемых (вместо
родительного, дательного и творительного беспредложных конструкций); 3) в
службе дополнения к некоторым прилагательным и предикативным наречиям
состояния. Существенной спецификой по отношению к грамматикализованым
суждениям НА и ОД является то, что ЗA-связь в некоторых категориях примеров
из нашего материала обладает свойством конденсатора, т.е. оно выступает
в роли трансформа сказуемой-аргументной структуры, которая может быть
формализована как (а) причинное, (б) конечное, (в) повествовательное
предложение., In this paper, we have tried to outline the status of the preposition ZA from the
aspect of grammaticalization, to which it is subjected to a considerable extent in the
Prizren-Timok and Kosovo-Resava dialects, and its polyfunctionality is confi rmed
by numerous examples from these Serbian vernaculars. However, it must be borne
in mind that, in contrast to the preposition OD, they were subjected to the process of
the so-called areal grammaticalization, and other Serbian dialects – even the Serbian
colloquial and literary language – came within the scope of this morphosyntactic segment
of balkanization. The prepositional-case connection ZA + A / CG expresses a
large number of relationships – those that in the Serbian standard language are represented
by some other free cases or prepositional-case connections, or else these
connections do not have a particularly large share in their presentation. Summarizing
what is presented in the corpus here, we can differentiate three directions of expansion
of the prepositional-case connection ZA + A / CG: 1) penetration into the field
of genitive ZBOG, accusatives U, PO and NA, and locative O; 2) replacement of genitive, dative and instrumental in supplementary predicates (instead of genitive, dative
and instrumental non-prepositional constructions); 3) in the service of addition to
certain adjectives and predicative adverbs of state. A signifi cant specifi city in relation
to the grammaticalized prepositions NA and OD is that the ZA-connection in certain
categories of examples from our material has the property of a condenser, i.e., it is in
the role of transform of the predicate-argument structure, which can be formalized as
(a) causal, (b) fi nal, (c) declarative sentence.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Граматикализација и полифункционалност предлога за у призренско-тимочким и косовско-ресавским говорима, Грамматикализованость и полифункциональность предлога за в призренско-тимокском и косово-ресавском диалектах, Grammaticalization and Polyfunctionality of the Preposition ZA in Prizren-Timok and Kosovo-Resava Vernaculars",
pages = "331-354",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202331M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13945"
}

Милорадовић, С. Р.. (2022). Граматикализација и полифункционалност предлога за у призренско-тимочким и косовско-ресавским говорима. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 331-354.
https://doi.org/10.2298/JFI2202331M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13945

Милорадовић СР. Граматикализација и полифункционалност предлога за у призренско-тимочким и косовско-ресавским говорима. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):331-354.
doi:10.2298/JFI2202331M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13945 .

Милорадовић, Софија Р., "Граматикализација и полифункционалност предлога за у призренско-тимочким и косовско-ресавским говорима" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):331-354,
https://doi.org/10.2298/JFI2202331M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13945 .

TY  - JOUR
AU  - Коњик, Ивана Лазић
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13922
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Дорота Пазио-Влазловская. Церковь в кругу ценностей: семья, традиция, патриотизм (по материалам интернет-портала «Российской газеты»)
SP  - 795
EP  - 801
VL  - 78
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13922
ER  - 

@article{
author = "Коњик, Ивана Лазић",
year = "2022",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Дорота Пазио-Влазловская. Церковь в кругу ценностей: семья, традиция, патриотизм (по материалам интернет-портала «Российской газеты»)",
pages = "795-801",
volume = "78",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13922"
}

Коњик, И. Л.. (2022). Дорота Пазио-Влазловская. Церковь в кругу ценностей: семья, традиция, патриотизм (по материалам интернет-портала «Российской газеты»). in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 795-801.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13922

Коњик ИЛ. Дорота Пазио-Влазловская. Церковь в кругу ценностей: семья, традиция, патриотизм (по материалам интернет-портала «Российской газеты»). in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):795-801.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13922 .

Коњик, Ивана Лазић, "Дорота Пазио-Влазловская. Церковь в кругу ценностей: семья, традиция, патриотизм (по материалам интернет-портала «Российской газеты»)" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):795-801,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13922 .

TY  - JOUR
AU  - Јошић, Неђо Г.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13909
AB  - Аутор даје преглед рада у области српске ауторске лексикографије
уз критички приказ досадашњих рјечника. Радом су овлаш обухваћена и
лексикографска стремљења у овој области у страној, превасходно руској
лингвистичкој средини.
AB  - Сербская авторская лексикография сегодня в определенной степени
отстаивает за достижениями, характерными для иностранной, в первую очередь
российской лингвистической среды. Существующие словари охватывают
поэтические произведения Петра II Петровича Негоша («Речник језика Петра II
Петровића Његоша»), поэзию Милана Ракича («Речник поезије Милана Ракића»)
и рассказы Лазы К. Лазаревича («Речник приповедака Лазе Лазаревића»).
Словари, посвященные языку данных литераторов, являются словарями
описательного типа и в значительной мере базируются на лексикографических
достижениях Белградской лексикографической школы. Словари ставили цель
показать совокупный лексикон, индивидуальные лексические характеристики
упомянутых авторов, а также их языковую (лексическую) индивидуальность.
«Азбучник придева у српској прози двадесетога века» не вписывается в главные
течения сербской авторской лексикографии. С точки зрения профессионального
уровня «Азбучник» показывает определенные недостатки, но его оригинальность
и практическое значение для изучения прозаиков XX века не могут оспариваться.
С появлением новых видов представления лексики отдельных литературных
деятелей (словари-конкордансы и частотные словари) во многом расширяется
поле сербской авторской лексикографии.
AB  - Serbian authored lexicography today slightly lags behind the achievements typical
of foreign, primarily Russian linguistic scene. The existing dictionaries encompass
the poetical works of Petar II Petrović Njegoš (Dictionary of the Language of Petar
II Petrović Njegoš), poetry of Milan Rakić (Dictionary of the Poetry of Milan Rakić)
and the opus of stories of Laza K. Lazarević (Dictionary of Stories of Laza Lazarević).
Dictionaries to do with the language of these men of letters are of descriptive kind,
and they heavily rely on the lexicographic achievements related to the Belgrade
school of lexicography. The dictionaries had an aim to present not only the entire
lexicon, individual lexical profi le of the said authors, but also their linguistic (lexical)
idiosyncrasy. Lexicon of Adjectives in the Serbian Prose of the Twentieth Century does
not fi t into the mainstream of Serbian authored lexicography. In terms of expertise, the
Lexicon showed certain shortcomings, but it is undeniably original and has practical
relevance for studying the prose writers of the 20th century. Since the advent of new
forms of presenting the lexis of particular authors (concordance and word frequency
dictionaries), the fi eld of Serbian authored lexicography has been greatly expanding.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Поглед на српску ауторску лексикографију
T1  - Взгляд на сербскую авторскую лексикографию
T1  - A View of Serbian Authored Lexicography
SP  - 697
EP  - 710
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202697J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13909
ER  - 

@article{
author = "Јошић, Неђо Г.",
year = "2022",
abstract = "Аутор даје преглед рада у области српске ауторске лексикографије
уз критички приказ досадашњих рјечника. Радом су овлаш обухваћена и
лексикографска стремљења у овој области у страној, превасходно руској
лингвистичкој средини., Сербская авторская лексикография сегодня в определенной степени
отстаивает за достижениями, характерными для иностранной, в первую очередь
российской лингвистической среды. Существующие словари охватывают
поэтические произведения Петра II Петровича Негоша («Речник језика Петра II
Петровића Његоша»), поэзию Милана Ракича («Речник поезије Милана Ракића»)
и рассказы Лазы К. Лазаревича («Речник приповедака Лазе Лазаревића»).
Словари, посвященные языку данных литераторов, являются словарями
описательного типа и в значительной мере базируются на лексикографических
достижениях Белградской лексикографической школы. Словари ставили цель
показать совокупный лексикон, индивидуальные лексические характеристики
упомянутых авторов, а также их языковую (лексическую) индивидуальность.
«Азбучник придева у српској прози двадесетога века» не вписывается в главные
течения сербской авторской лексикографии. С точки зрения профессионального
уровня «Азбучник» показывает определенные недостатки, но его оригинальность
и практическое значение для изучения прозаиков XX века не могут оспариваться.
С появлением новых видов представления лексики отдельных литературных
деятелей (словари-конкордансы и частотные словари) во многом расширяется
поле сербской авторской лексикографии., Serbian authored lexicography today slightly lags behind the achievements typical
of foreign, primarily Russian linguistic scene. The existing dictionaries encompass
the poetical works of Petar II Petrović Njegoš (Dictionary of the Language of Petar
II Petrović Njegoš), poetry of Milan Rakić (Dictionary of the Poetry of Milan Rakić)
and the opus of stories of Laza K. Lazarević (Dictionary of Stories of Laza Lazarević).
Dictionaries to do with the language of these men of letters are of descriptive kind,
and they heavily rely on the lexicographic achievements related to the Belgrade
school of lexicography. The dictionaries had an aim to present not only the entire
lexicon, individual lexical profi le of the said authors, but also their linguistic (lexical)
idiosyncrasy. Lexicon of Adjectives in the Serbian Prose of the Twentieth Century does
not fi t into the mainstream of Serbian authored lexicography. In terms of expertise, the
Lexicon showed certain shortcomings, but it is undeniably original and has practical
relevance for studying the prose writers of the 20th century. Since the advent of new
forms of presenting the lexis of particular authors (concordance and word frequency
dictionaries), the fi eld of Serbian authored lexicography has been greatly expanding.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Поглед на српску ауторску лексикографију, Взгляд на сербскую авторскую лексикографию, A View of Serbian Authored Lexicography",
pages = "697-710",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202697J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13909"
}

Јошић, Н. Г.. (2022). Поглед на српску ауторску лексикографију. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(2), 697-710.
https://doi.org/10.2298/JFI2202697J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13909

Јошић НГ. Поглед на српску ауторску лексикографију. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):697-710.
doi:10.2298/JFI2202697J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13909 .

Јошић, Неђо Г., "Поглед на српску ауторску лексикографију" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):697-710,
https://doi.org/10.2298/JFI2202697J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13909 .

TY  - JOUR
AU  - Миленковић, Ана В.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13879
PB  - Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије
T2  - Књижевност и језик
T1  - Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика : [приказ]
SP  - 455
EP  - 460
VL  - 69
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13879
ER  - 

@article{
author = "Миленковић, Ана В.",
year = "2022",
publisher = "Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика : [приказ]",
pages = "455-460",
volume = "69",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13879"
}

Миленковић, А. В.. (2022). Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика : [приказ]. in Књижевност и језик
Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије., 69(2), 455-460.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13879

Миленковић АВ. Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика : [приказ]. in Књижевност и језик. 2022;69(2):455-460.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13879 .

Миленковић, Ана В., "Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика : [приказ]" in Књижевност и језик, 69, no. 2 (2022):455-460,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13879 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13882
AB  - У раду се с лексикографског аспекта разматра именица в(иј)енац у изразима с хришћанском компонентом значења у савременом српском језику.
Полазиште у истраживању засновано је на претпоставци да у српском језику
постоји не само већи број израза с именицом в(иј)енац с хришћанском компонентом значења од оних који су забележени у постојећим описним речницима, него и на томе да именица в(иј)енац у тим реализацијама представља
универзалне хришћанске концепте који су, негде мање, а негде више, описани у речницима словенских језика. Примарни циљ истраживања је да се на
основу прикупљене грађе из одабраних писаних извора савременог српског
језика, као и увида у речнике појединих словенских језика, размотри лексикографски аспект обраде именице в(иј)енац у изразима с хришћанском компонентом значења. Лексикографска анализа усмерена је на лексикографску формализацију израза (устројство одредничке речи), однос лексичког
значења и концепта у семантици израза, као и на творбену мотивацију сложеница с именицом в(иј)енац као њиховим саставним делом (венцедавац,
венценосац и сл.).
AB  - В статье, с лексикографической точки зрения, рассматривается существительное в(иј)енац в выражениях с христианским компонентом значения в современном сербском языке. Исходным пунктом исследования является предположение о том, что в сербском языке существует не только большее количество
выражений с существительным в(иј)енац с христианским компонентом значения, чем зафиксировано в существующих описательных словарях, но и на том,
что существительное в(иј)енац в этих реализациях представляет общехристианские понятия, которые где-то меньше, а где-то больше описаны в словарях
славянских языков. Семантические компоненты «бессмертие», «подвиг» и «слава», находящиеся в лексическом содержании выражений, мотивированных существительным в(иј)енац, принадлежат прежде всего христианскому понятию
страдания, мученичества, борьбы и победы, которое также представляет их основное значение. Это конкретно означает, что, например, выражение терновый
венец сначала будет отмечено как библейское выражение, а затем будет производным, т.е. фразеологическое значение выделено и конкретно определено. В
первом случае речь идет о библейском выражении, а во втором о библеизме как
особом типе фразеологии. Также, просматривая эквивалентные выражения в
словарях славянских языков, с особым вниманием к словарям славянского ареала славянского православия, мы заметили, что существительное в(иј)енац в составе выражений в конкретных семантических реализациях представляет собой
универсальные Христианские понятия, которые где-то меньше, а где-то больше
описаны в словарях славянских языков.
AB  - This paper deals with the noun в(иј)енац in phrases with Christian (biblical)
component of meaning in contemporary Serbian language from the lexicographic aspect.
The research is founded on the assumption that in the Serbian language there is
not only a greater number of phrases containing the noun в(иј)енац with Christian
(biblical) component of meaning than those registered in the existing descriptive dictionaries,
but also on the fact that the noun в(иј)енац in these realizations represents
universal Christian concepts that are, to a greater or lesser extent, described in dictionaries
of Slavic languages. Semantic components ‘immortality’, ‘feat’ and ‘glory’,
which are inherent in the lexical content of expressions motivated by the noun в(иј)е -
нац, belong to primarily Christian concepts of martyrdom, being tortured, feats and
victory, which at the same time represent their primary meanings. This concretely
means that, for example, the expression трнов венац is fi rstly labelled as a biblical
expression, and then the derived, i.e. phraseological meaning was formed and
separately defi ned. In the former case it is a biblical expression, while in the latter it
is a biblicism as a special type of phraseologism. Moreover, by examining equivalent
expressions in dictionaries of Slavic languages, where special attention is paid
to dictionaries from the Slavic area of Slavia Orthodoxa, it was noticed that the noun
в(иј)енац as part of expressions in concrete semantic realizations represents universal
Christian concepts which are, to a lesser or greater extent, described in dictionaries of
Slavic languages.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Именица в(иј)енац у изразима с хришћанском компонентом значења у српском језику (из угла српског лексикографског описа)
T1  - Существительное в(иј)енец в выражениях с христианским компонентом значения в сербском языке (с точки зрения сербского лексикографического описания)
T1  - Noun в(иј)енац in Phrases with Christian Meaning Component in the Serbian Language (from the Viewpoint of Lexicographic Description)
SP  - 731
EP  - 746
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202745J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13882
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Владан З.",
year = "2022",
abstract = "У раду се с лексикографског аспекта разматра именица в(иј)енац у изразима с хришћанском компонентом значења у савременом српском језику.
Полазиште у истраживању засновано је на претпоставци да у српском језику
постоји не само већи број израза с именицом в(иј)енац с хришћанском компонентом значења од оних који су забележени у постојећим описним речницима, него и на томе да именица в(иј)енац у тим реализацијама представља
универзалне хришћанске концепте који су, негде мање, а негде више, описани у речницима словенских језика. Примарни циљ истраживања је да се на
основу прикупљене грађе из одабраних писаних извора савременог српског
језика, као и увида у речнике појединих словенских језика, размотри лексикографски аспект обраде именице в(иј)енац у изразима с хришћанском компонентом значења. Лексикографска анализа усмерена је на лексикографску формализацију израза (устројство одредничке речи), однос лексичког
значења и концепта у семантици израза, као и на творбену мотивацију сложеница с именицом в(иј)енац као њиховим саставним делом (венцедавац,
венценосац и сл.)., В статье, с лексикографической точки зрения, рассматривается существительное в(иј)енац в выражениях с христианским компонентом значения в современном сербском языке. Исходным пунктом исследования является предположение о том, что в сербском языке существует не только большее количество
выражений с существительным в(иј)енац с христианским компонентом значения, чем зафиксировано в существующих описательных словарях, но и на том,
что существительное в(иј)енац в этих реализациях представляет общехристианские понятия, которые где-то меньше, а где-то больше описаны в словарях
славянских языков. Семантические компоненты «бессмертие», «подвиг» и «слава», находящиеся в лексическом содержании выражений, мотивированных существительным в(иј)енац, принадлежат прежде всего христианскому понятию
страдания, мученичества, борьбы и победы, которое также представляет их основное значение. Это конкретно означает, что, например, выражение терновый
венец сначала будет отмечено как библейское выражение, а затем будет производным, т.е. фразеологическое значение выделено и конкретно определено. В
первом случае речь идет о библейском выражении, а во втором о библеизме как
особом типе фразеологии. Также, просматривая эквивалентные выражения в
словарях славянских языков, с особым вниманием к словарям славянского ареала славянского православия, мы заметили, что существительное в(иј)енац в составе выражений в конкретных семантических реализациях представляет собой
универсальные Христианские понятия, которые где-то меньше, а где-то больше
описаны в словарях славянских языков., This paper deals with the noun в(иј)енац in phrases with Christian (biblical)
component of meaning in contemporary Serbian language from the lexicographic aspect.
The research is founded on the assumption that in the Serbian language there is
not only a greater number of phrases containing the noun в(иј)енац with Christian
(biblical) component of meaning than those registered in the existing descriptive dictionaries,
but also on the fact that the noun в(иј)енац in these realizations represents
universal Christian concepts that are, to a greater or lesser extent, described in dictionaries
of Slavic languages. Semantic components ‘immortality’, ‘feat’ and ‘glory’,
which are inherent in the lexical content of expressions motivated by the noun в(иј)е -
нац, belong to primarily Christian concepts of martyrdom, being tortured, feats and
victory, which at the same time represent their primary meanings. This concretely
means that, for example, the expression трнов венац is fi rstly labelled as a biblical
expression, and then the derived, i.e. phraseological meaning was formed and
separately defi ned. In the former case it is a biblical expression, while in the latter it
is a biblicism as a special type of phraseologism. Moreover, by examining equivalent
expressions in dictionaries of Slavic languages, where special attention is paid
to dictionaries from the Slavic area of Slavia Orthodoxa, it was noticed that the noun
в(иј)енац as part of expressions in concrete semantic realizations represents universal
Christian concepts which are, to a lesser or greater extent, described in dictionaries of
Slavic languages.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Именица в(иј)енац у изразима с хришћанском компонентом значења у српском језику (из угла српског лексикографског описа), Существительное в(иј)енец в выражениях с христианским компонентом значения в сербском языке (с точки зрения сербского лексикографического описания), Noun в(иј)енац in Phrases with Christian Meaning Component in the Serbian Language (from the Viewpoint of Lexicographic Description)",
pages = "731-746",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202745J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13882"
}

Јовановић, В. З.. (2022). Именица в(иј)енац у изразима с хришћанском компонентом значења у српском језику (из угла српског лексикографског описа). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(2), 731-746.
https://doi.org/10.2298/JFI2202745J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13882

Јовановић ВЗ. Именица в(иј)енац у изразима с хришћанском компонентом значења у српском језику (из угла српског лексикографског описа). in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):731-746.
doi:10.2298/JFI2202745J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13882 .

Јовановић, Владан З., "Именица в(иј)енац у изразима с хришћанском компонентом значења у српском језику (из угла српског лексикографског описа)" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):731-746,
https://doi.org/10.2298/JFI2202745J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13882 .

TY  - CHAP
AU  - Марковић, Бранкица Ђ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13898
AB  - Овај прилог представља наставак сопственог истраживања о уделу речи страног порекла у виноградарској лексици са терена Војводине. До сада су већ обрађени, у оквиру два засебна рада, германизми и хунгаризми и грецизми и латинизми.1 У овом раду ће се размотрити и анализирати колики је удео турцизама у виноградарској лексици, прикупљеној на простору Војводине. Самом раду је претходила лексичко-семантичка анализа, рађена према поставкама Н. И. Толстоја, односно према унеколико модификованој теорији семантичких микропоља Гордане Вуковић. Прикупљена лексика разврстана је у 15 семантичких поља, а удео турцизама разматран је у оквиру сваког семантичког поља посебно.
AB  - This article is a continuation of the research on the role of the words of foreign origin in the viticulture lexis from the area of Vojvodina. So far, German and Hungarian loanwords, as well as the Greek and Latin ones, have already been processed in two separate papers. This paper will consider and analyze the share of Turkish loanwords in the viticulture lexis, collected in the area of Vojvodina. The paper itself was preceded by a lexical-semantic analysis, made according to the settings of Nikita I. Tolstoy, that is, according to Gordana Vuković’s somewhat modified theory of semantic microfields. The collected vocabulary was classified into 15 semantic fields, and the share of Turkish loanwords was considered within each semantic field separately.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд :  Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Топола : Културни центар "Топола"
T2  - Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова
T1  - Турцизми у виноградарској лексици  са терена Војводине
T1  - Turkish Loanwords in the Viticulture Vocabulary from the Area of Vojvodina
SP  - 363
EP  - 372
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13898
ER  - 

@inbook{
author = "Марковић, Бранкица Ђ.",
year = "2022",
abstract = "Овај прилог представља наставак сопственог истраживања о уделу речи страног порекла у виноградарској лексици са терена Војводине. До сада су већ обрађени, у оквиру два засебна рада, германизми и хунгаризми и грецизми и латинизми.1 У овом раду ће се размотрити и анализирати колики је удео турцизама у виноградарској лексици, прикупљеној на простору Војводине. Самом раду је претходила лексичко-семантичка анализа, рађена према поставкама Н. И. Толстоја, односно према унеколико модификованој теорији семантичких микропоља Гордане Вуковић. Прикупљена лексика разврстана је у 15 семантичких поља, а удео турцизама разматран је у оквиру сваког семантичког поља посебно., This article is a continuation of the research on the role of the words of foreign origin in the viticulture lexis from the area of Vojvodina. So far, German and Hungarian loanwords, as well as the Greek and Latin ones, have already been processed in two separate papers. This paper will consider and analyze the share of Turkish loanwords in the viticulture lexis, collected in the area of Vojvodina. The paper itself was preceded by a lexical-semantic analysis, made according to the settings of Nikita I. Tolstoy, that is, according to Gordana Vuković’s somewhat modified theory of semantic microfields. The collected vocabulary was classified into 15 semantic fields, and the share of Turkish loanwords was considered within each semantic field separately.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд :  Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Топола : Културни центар "Топола"",
journal = "Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова",
booktitle = "Турцизми у виноградарској лексици  са терена Војводине, Turkish Loanwords in the Viticulture Vocabulary from the Area of Vojvodina",
pages = "363-372",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13898"
}

Марковић, Б. Ђ.. (2022). Турцизми у виноградарској лексици  са терена Војводине. in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова
Београд : Удружење фолклориста Србије., 363-372.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13898

Марковић БЂ. Турцизми у виноградарској лексици  са терена Војводине. in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова. 2022;:363-372.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13898 .

Марковић, Бранкица Ђ., "Турцизми у виноградарској лексици  са терена Војводине" in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова (2022):363-372,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13898 .

TY  - CHAP
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13900
AB  - The topic of attention in this paper is the collective noun grožđe and terminological phrases and phraseological units that include this noun (bi(m)ber-grožđe, biserovo grožđe, zmijino grožđe, kumrino grožđe, kiselo grožđe, kad na vrbi rodi grožđe, naći se (biti) u nebranom grožđu etc.). The aim of this paper is to analyse the grammar and semantics of the collective noun grožđe, as well as terminological phrases and phraseological units that contain it, and then to determine possible motivations of phraseological meanings in certain linguistic units (kiselo grožđe, kad na vrbi rodi grožđe, naći se (biti) u nebranom grožđu). Data has been collected from the Serbian Language thesaurus Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (RSANU).
AB  - У центру истраживачке пажње је збирна именица грожђе и терминолошке синтагме и фразеолошке јединице које у свој састав укључују дату именицу (би(м)бер-грожђе, бисерово грожђе, змијино грожђе, кумрино грожђе, кисело грожђе, кад на врби роди грожђе, наћи се (бити) у небраном грожђу и сл.). Циљ рада је граматичка и семантичка анализа збирне именице грожђе, као и терминолошких синтагми и фразеолошких јединица у чијем се саставу она налази, а потом и да се утврди могућа мотивација фразеолошких значења појединих језичких јединица (кисело грожђе, кад на врби роди грожђе, наћи се (бити) у небраном грожђу). Грађа је ексцерпирана из тезаурусног Речника српскохрватског књижевног и народног језика (даље РСАНУ) и шестотомног Речника српскохрватског књижевног језика Матице српске (даље РМС).
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Топола : Културни центар "Топола"
PB  - Београд :  Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
T2  - Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова
T1  - Збирна именица грожђе као синтаксичко-семантичка  компонента терминолошких синтагми и  фразеолошких јединица у српском језику
T1  - The Collective Noun Grožđe as a Syntatic and Semantic Component of Terminological Phrases and Phraseological Units in the Serbian Language
SP  - 389
EP  - 397
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13900
ER  - 

@inbook{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2022",
abstract = "The topic of attention in this paper is the collective noun grožđe and terminological phrases and phraseological units that include this noun (bi(m)ber-grožđe, biserovo grožđe, zmijino grožđe, kumrino grožđe, kiselo grožđe, kad na vrbi rodi grožđe, naći se (biti) u nebranom grožđu etc.). The aim of this paper is to analyse the grammar and semantics of the collective noun grožđe, as well as terminological phrases and phraseological units that contain it, and then to determine possible motivations of phraseological meanings in certain linguistic units (kiselo grožđe, kad na vrbi rodi grožđe, naći se (biti) u nebranom grožđu). Data has been collected from the Serbian Language thesaurus Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (RSANU)., У центру истраживачке пажње је збирна именица грожђе и терминолошке синтагме и фразеолошке јединице које у свој састав укључују дату именицу (би(м)бер-грожђе, бисерово грожђе, змијино грожђе, кумрино грожђе, кисело грожђе, кад на врби роди грожђе, наћи се (бити) у небраном грожђу и сл.). Циљ рада је граматичка и семантичка анализа збирне именице грожђе, као и терминолошких синтагми и фразеолошких јединица у чијем се саставу она налази, а потом и да се утврди могућа мотивација фразеолошких значења појединих језичких јединица (кисело грожђе, кад на врби роди грожђе, наћи се (бити) у небраном грожђу). Грађа је ексцерпирана из тезаурусног Речника српскохрватског књижевног и народног језика (даље РСАНУ) и шестотомног Речника српскохрватског књижевног језика Матице српске (даље РМС).",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Топола : Културни центар "Топола", Београд :  Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"",
journal = "Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова",
booktitle = "Збирна именица грожђе као синтаксичко-семантичка  компонента терминолошких синтагми и  фразеолошких јединица у српском језику, The Collective Noun Grožđe as a Syntatic and Semantic Component of Terminological Phrases and Phraseological Units in the Serbian Language",
pages = "389-397",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13900"
}

Цвијовић, Д. Ј.. (2022). Збирна именица грожђе као синтаксичко-семантичка  компонента терминолошких синтагми и  фразеолошких јединица у српском језику. in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова
Београд : Удружење фолклориста Србије., 389-397.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13900

Цвијовић ДЈ. Збирна именица грожђе као синтаксичко-семантичка  компонента терминолошких синтагми и  фразеолошких јединица у српском језику. in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова. 2022;:389-397.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13900 .

Цвијовић, Драгана Ј., "Збирна именица грожђе као синтаксичко-семантичка  компонента терминолошких синтагми и  фразеолошких јединица у српском језику" in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова (2022):389-397,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13900 .

TY  - CHAP
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13899
AB  - В настоящей статье рассматривается потенциал деривационного развития лексемы вино как основной. Словообразовательные дериваты лексемы вино достаточно многочисленны (словообразовательное гнездо состоит из более 130 слов). Анализ дериватов проводится с точки зрения обобщенных словообразовательных моделей, в образовании интересующих нас номинаций обнаруживается участие суффиксальной и префиксальной моделей, модели префиксально-суффиксального словопроизводства и словосложение. В ряду способов производства дериватов в словообразовательном гнезде с базовым словом вино активным является суффиксация (винашце, винара, винарка и т. д.), префиксально-суффиксальное словопроизводство (овинити) и словосложение (виноделац, винопија и т. д.), при помощи которых создаются имена существительные (винош, винарство и т. д.), имена прилагательные (винарски, винарев, винаст и т. д.) и глаголы (винарити, овинити). Слова, образованные от слова вино, можно разделить на следующие тематические группы: названия лица (винар, винација и т. д.), названия растений (виника, винарка и т. д.), названия животных (виноградац), имена существительные со значением уменьшительности (винце, виника и т. д) и т. д.
AB  - У раду се представља деривационо гнездо лексеме вино комбиновањем формално-морфолошког приступа грађи са семантичком анализом. Увид у дескриптивне речнике српског језика показује да ова лексема има веома развијено деривационо гнездо, те да има преко 130 речи које су творбено повезане са њом. Циљ рада је да се укаже на висок степен творбене продуктивности именице вино и да се на једном месту систематизују и детаљно анализирају сви њени деривати, као и сложенице у којима се јавља и на тај начин створи слика о семантичко-деривационом потенцијалу ове лексеме. У раду се даје комплетан приказ творбених модела и описује њихова заступљеност и стабилност у језичком систему.
PB  - Топола : Културни центар "Топола"
PB  - Београд :  Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
T2  - Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова
T1  - Деривационо гнездо лексеме вино у српском језику : творбено-семантички аспект
T1  - Словообразовательное гнездо лексемы вино :  семантико-образовательный аспект
SP  - 373
EP  - 387
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13899
ER  - 

@inbook{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2022",
abstract = "В настоящей статье рассматривается потенциал деривационного развития лексемы вино как основной. Словообразовательные дериваты лексемы вино достаточно многочисленны (словообразовательное гнездо состоит из более 130 слов). Анализ дериватов проводится с точки зрения обобщенных словообразовательных моделей, в образовании интересующих нас номинаций обнаруживается участие суффиксальной и префиксальной моделей, модели префиксально-суффиксального словопроизводства и словосложение. В ряду способов производства дериватов в словообразовательном гнезде с базовым словом вино активным является суффиксация (винашце, винара, винарка и т. д.), префиксально-суффиксальное словопроизводство (овинити) и словосложение (виноделац, винопија и т. д.), при помощи которых создаются имена существительные (винош, винарство и т. д.), имена прилагательные (винарски, винарев, винаст и т. д.) и глаголы (винарити, овинити). Слова, образованные от слова вино, можно разделить на следующие тематические группы: названия лица (винар, винација и т. д.), названия растений (виника, винарка и т. д.), названия животных (виноградац), имена существительные со значением уменьшительности (винце, виника и т. д) и т. д., У раду се представља деривационо гнездо лексеме вино комбиновањем формално-морфолошког приступа грађи са семантичком анализом. Увид у дескриптивне речнике српског језика показује да ова лексема има веома развијено деривационо гнездо, те да има преко 130 речи које су творбено повезане са њом. Циљ рада је да се укаже на висок степен творбене продуктивности именице вино и да се на једном месту систематизују и детаљно анализирају сви њени деривати, као и сложенице у којима се јавља и на тај начин створи слика о семантичко-деривационом потенцијалу ове лексеме. У раду се даје комплетан приказ творбених модела и описује њихова заступљеност и стабилност у језичком систему.",
publisher = "Топола : Културни центар "Топола", Београд :  Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд : Удружење фолклориста Србије",
journal = "Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова",
booktitle = "Деривационо гнездо лексеме вино у српском језику : творбено-семантички аспект, Словообразовательное гнездо лексемы вино :  семантико-образовательный аспект",
pages = "373-387",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13899"
}

Стојановић, М. Љ.. (2022). Деривационо гнездо лексеме вино у српском језику : творбено-семантички аспект. in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова
Топола : Културни центар "Топола"., 373-387.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13899

Стојановић МЉ. Деривационо гнездо лексеме вино у српском језику : творбено-семантички аспект. in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова. 2022;:373-387.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13899 .

Стојановић, Милица Љ., "Деривационо гнездо лексеме вино у српском језику : творбено-семантички аспект" in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова (2022):373-387,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13899 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта Ж.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13888
AB  - Предмет рада су дијалекатске именице средњег рода на -ије које по
пореклу нису црквенословенске позајмљенице, већ домаће речи образоване
према црквенословенском творбеном моделу. У раду је дата њихова анализа – са формалног, семантичког и функционалног аспекта.
AB  - В статье анализируются диалектные существительные среднего рода, имеющие в своем составе суффикс -ије. Речь идет не о церковнославянских заимствованиях, но о сербских словах, образованных по церковнославянской словообразовательной модели. Рассматриваемые существительные образуются
от глаголов разного типа (совершенных и несовершенных, переходных и непереходных, возвратных и невозвратных) и в большинстве случаев не имеют
церковнославянских соответствий. Они распределены в несколько семантических групп: названия метеорологических явлений (огријаније, освитаније,
пометеније), названия действий (рктаније), названия предметов (склепаније).
Однако большинство рассматриваемых существительных обозначает абстрактные понятия, связанные с моральной, экзистенциальной и эмоциональной сферами (преображеније, скапаније, поćеченије). Данные существительные часто используются в выражениях (у огријаније сунчано, пукло му је скапаније)
и в специфических контекстах, таких как заклинания и проклятия (онога ми
огрејанија, на усјеченије му било). Они занимают особое место в речи, отведенное для выражения экспрессивности. Благодаря суффиксу -ије они воспринимаются как маркированные и используются в ситуации, которая требует усиления
значения, выраженного немаркированной лексемой.
AB  - This paper deals with Serbian dialectal neuter gender nouns with the suffi x -ije.
The focus is not on the Church Slavonic borrowings, but on the domestic nouns formed
according to a Church Slavonic word-formation model. They can be derived from
verbs of various types (perfect and imperfect, transitive and intransitive, refl exive
and non-refl exive), and in most cases they do not have Church Slavonic counterparts.
These nouns are classifi ed into several semantic groups: terms for meteorological
phaenomena (ogrijanije, osvitanije, pometenije), nomina actionis (rktanije), terms for
realia (sklepanije). However, most of them denote abstract concepts related to moral,
existential and emotional spheres (preobraženije, skapanije, pośečenije). The nouns
of this word-formation type are often used in collocations (u ogrijanije sunčano,
puklo mu je skapanije) and in specifi c contexts, such as oaths and curses (onoga mi
ogrejanija, na usječenije mu bilo). The special function of considered nouns is to
emphasize expressiveness. Thanks to the suffi x -ije, they are perceived as marked and
used when the meaning of their unmarked counterparts has to be intensifi ed.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Црквенословенски творбени елементи у српским народним говорима (суфикс -ије)
T1  - Церковнославянские словообразовательные элементы в сербских народных говорах (суффикс -ије)
T1  - Church Slavonic Word-Formation Elements in Serbian Vernaculars (the Suffi x -ije)
SP  - 241
EP  - 253
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202241B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13888
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта Ж.",
year = "2022",
abstract = "Предмет рада су дијалекатске именице средњег рода на -ије које по
пореклу нису црквенословенске позајмљенице, већ домаће речи образоване
према црквенословенском творбеном моделу. У раду је дата њихова анализа – са формалног, семантичког и функционалног аспекта., В статье анализируются диалектные существительные среднего рода, имеющие в своем составе суффикс -ије. Речь идет не о церковнославянских заимствованиях, но о сербских словах, образованных по церковнославянской словообразовательной модели. Рассматриваемые существительные образуются
от глаголов разного типа (совершенных и несовершенных, переходных и непереходных, возвратных и невозвратных) и в большинстве случаев не имеют
церковнославянских соответствий. Они распределены в несколько семантических групп: названия метеорологических явлений (огријаније, освитаније,
пометеније), названия действий (рктаније), названия предметов (склепаније).
Однако большинство рассматриваемых существительных обозначает абстрактные понятия, связанные с моральной, экзистенциальной и эмоциональной сферами (преображеније, скапаније, поćеченије). Данные существительные часто используются в выражениях (у огријаније сунчано, пукло му је скапаније)
и в специфических контекстах, таких как заклинания и проклятия (онога ми
огрејанија, на усјеченије му било). Они занимают особое место в речи, отведенное для выражения экспрессивности. Благодаря суффиксу -ије они воспринимаются как маркированные и используются в ситуации, которая требует усиления
значения, выраженного немаркированной лексемой., This paper deals with Serbian dialectal neuter gender nouns with the suffi x -ije.
The focus is not on the Church Slavonic borrowings, but on the domestic nouns formed
according to a Church Slavonic word-formation model. They can be derived from
verbs of various types (perfect and imperfect, transitive and intransitive, refl exive
and non-refl exive), and in most cases they do not have Church Slavonic counterparts.
These nouns are classifi ed into several semantic groups: terms for meteorological
phaenomena (ogrijanije, osvitanije, pometenije), nomina actionis (rktanije), terms for
realia (sklepanije). However, most of them denote abstract concepts related to moral,
existential and emotional spheres (preobraženije, skapanije, pośečenije). The nouns
of this word-formation type are often used in collocations (u ogrijanije sunčano,
puklo mu je skapanije) and in specifi c contexts, such as oaths and curses (onoga mi
ogrejanija, na usječenije mu bilo). The special function of considered nouns is to
emphasize expressiveness. Thanks to the suffi x -ije, they are perceived as marked and
used when the meaning of their unmarked counterparts has to be intensifi ed.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Црквенословенски творбени елементи у српским народним говорима (суфикс -ије), Церковнославянские словообразовательные элементы в сербских народных говорах (суффикс -ије), Church Slavonic Word-Formation Elements in Serbian Vernaculars (the Suffi x -ije)",
pages = "241-253",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202241B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13888"
}

Бјелетић, М. Ж.. (2022). Црквенословенски творбени елементи у српским народним говорима (суфикс -ије). in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 241-253.
https://doi.org/10.2298/JFI2202241B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13888

Бјелетић МЖ. Црквенословенски творбени елементи у српским народним говорима (суфикс -ије). in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):241-253.
doi:10.2298/JFI2202241B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13888 .

Бјелетић, Марта Ж., "Црквенословенски творбени елементи у српским народним говорима (суфикс -ије)" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):241-253,
https://doi.org/10.2298/JFI2202241B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13888 .

TY  - JOUR
AU  - Савић, Биљана М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13833
AB  - Циљ рада јесте представљање и лексичко-семантичка анализа лексике
плетарства – заната којим се израђују плетене реалије од прућа, сламе, дивље
лозе и сл. Лексичка грађа је прикупљена у Великом Блашку код Бањалуке. С
обзиром на то да плетарство као цјеловит лексичко-семантички систем није
било тема досадашњих лексичких истраживања српског језика, настојали смо
да реконструишемо појмовни и предметни свијет овог доменa традиционалне материјалне културе на јасан и прегледан начин и тако поставимо основу
за даља истраживања, која ће омогућити компарацију и шири увид у ареал
појединих лексема.
AB  - The aim of this paper is a presentation and lexical-semantic analysis of the
lexicon of wickerwork – a craft that makes wicker realities from wicker, straw,
wild grape vines and the like. Lexical material was collected from informants
in Veliko Blaško near Banja Luka. Considering that wickerwork as a complete
lexical-semantic system has not been the subject of previous lexical research of
the Serbian language, we tried to reconstruct the conceptual and subject world
of this domain of traditional material culture in a clear and concise way and thus
lay the foundation for further research that will allow comparison and a broader
insight into the range of individual lexemes.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Лексика плетарства (на основу грађе из Великог Блашка код Бањалуке)
T1  - Lexicon of Wickerwork (On the Basis of Materials from Velikо Blaško near Banja Luka)
SP  - 311
EP  - 331
VL  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13833
ER  - 

@article{
author = "Савић, Биљана М.",
year = "2022",
abstract = "Циљ рада јесте представљање и лексичко-семантичка анализа лексике
плетарства – заната којим се израђују плетене реалије од прућа, сламе, дивље
лозе и сл. Лексичка грађа је прикупљена у Великом Блашку код Бањалуке. С
обзиром на то да плетарство као цјеловит лексичко-семантички систем није
било тема досадашњих лексичких истраживања српског језика, настојали смо
да реконструишемо појмовни и предметни свијет овог доменa традиционалне материјалне културе на јасан и прегледан начин и тако поставимо основу
за даља истраживања, која ће омогућити компарацију и шири увид у ареал
појединих лексема., The aim of this paper is a presentation and lexical-semantic analysis of the
lexicon of wickerwork – a craft that makes wicker realities from wicker, straw,
wild grape vines and the like. Lexical material was collected from informants
in Veliko Blaško near Banja Luka. Considering that wickerwork as a complete
lexical-semantic system has not been the subject of previous lexical research of
the Serbian language, we tried to reconstruct the conceptual and subject world
of this domain of traditional material culture in a clear and concise way and thus
lay the foundation for further research that will allow comparison and a broader
insight into the range of individual lexemes.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Лексика плетарства (на основу грађе из Великог Блашка код Бањалуке), Lexicon of Wickerwork (On the Basis of Materials from Velikо Blaško near Banja Luka)",
pages = "311-331",
volume = "69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13833"
}

Савић, Б. М.. (2022). Лексика плетарства (на основу грађе из Великог Блашка код Бањалуке). in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Институт за српски језик САНУ., 69, 311-331.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13833

Савић БМ. Лексика плетарства (на основу грађе из Великог Блашка код Бањалуке). in Српски дијалектолошки зборник. 2022;69:311-331.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13833 .

Савић, Биљана М., "Лексика плетарства (на основу грађе из Великог Блашка код Бањалуке)" in Српски дијалектолошки зборник, 69 (2022):311-331,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13833 .

TY  - CHAP
AU  - Симић, Зоран
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13713
AB  - The paper presents a syntactic and semantic analysis of prepositional-case units recorded in the available dialectological
sources on the Herzegovina-Krajina dialects as case formalisers in spatial supralocalisation. This
research aims to reveal the nature of competitive and/or complementary relationship of spatial case formalisers in
the structural network of the semantic field of spatial supralocalisation, and depending on the amount of available
information, possibly determine their status in particular vernaculars of Herzegovina-Krajina dialect and their territorial
distribution.
The analysis indicates future directions of development of the examined semantic types of spatiality in the Herzegovina-
Krajina dialect, which affirms the fact, known in Serbian scholarship, that as the directive non-marked construction
in the Serbian language, the genitive case takes over the role of the main formaliser of a particular indirect
spatial localisation from the directive marked instrumental or accusative construction. Attaching the prepositions
VIŠ / VIŽ to the accusative in some areas of the Herzegovina-Krajina dialect is contrary to the general direction of
development of the semantic structure of spatiality in Serbian.
AB  - У раду је извршена синтаксичко-семантичка анализа свих предлошко-падежних јединица које су у расположивим дијалектолошким изворима о говорима херцеговачко-крајишког дијалекта регистроване као
падежни формализатори просторне супралокализације. Циљ овог истраживања јесте осветлити природу
конкурентског и/или комплементарног односа просторних падежних формализатора у структурној мрежи семантичког поља просторне супралокализације, те, у зависности од количине расположивих података,
евентуално утврдити њихов статус у појединим херцеговачко-крајишким говорима и њихову територијалну распрострањеност.
Анализа показује даље правце развоја испитиваних семантичких типова просторности у херцеговачко-крајишком дијалекту, сходно чињеници, познатој у србистичкој литератури, да генитив као директивно не-
маркирана конструкција у српском језику преузима улогу основног формализатора одређене посредне
просторне локализације од директивно маркиранe инструменталнe, односно, акузативнe конструкцијe. Везивање предлога ВИШ / ВИЖ и за акузатив у једном делу херцеговачко-крајишког дијалекта у супротности
је са општим правцем развоја семантичке структуре просторности у српском језику.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Падежни формализатори просторне супралокализације у херцеговачко-крајишким говорима
T1  - Case Formalisers in Spatial Supralocalisation in the Herzegovina-Krajina Dialects
SP  - 237
EP  - 247
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13713
ER  - 

@inbook{
author = "Симић, Зоран",
year = "2022",
abstract = "The paper presents a syntactic and semantic analysis of prepositional-case units recorded in the available dialectological
sources on the Herzegovina-Krajina dialects as case formalisers in spatial supralocalisation. This
research aims to reveal the nature of competitive and/or complementary relationship of spatial case formalisers in
the structural network of the semantic field of spatial supralocalisation, and depending on the amount of available
information, possibly determine their status in particular vernaculars of Herzegovina-Krajina dialect and their territorial
distribution.
The analysis indicates future directions of development of the examined semantic types of spatiality in the Herzegovina-
Krajina dialect, which affirms the fact, known in Serbian scholarship, that as the directive non-marked construction
in the Serbian language, the genitive case takes over the role of the main formaliser of a particular indirect
spatial localisation from the directive marked instrumental or accusative construction. Attaching the prepositions
VIŠ / VIŽ to the accusative in some areas of the Herzegovina-Krajina dialect is contrary to the general direction of
development of the semantic structure of spatiality in Serbian., У раду је извршена синтаксичко-семантичка анализа свих предлошко-падежних јединица које су у расположивим дијалектолошким изворима о говорима херцеговачко-крајишког дијалекта регистроване као
падежни формализатори просторне супралокализације. Циљ овог истраживања јесте осветлити природу
конкурентског и/или комплементарног односа просторних падежних формализатора у структурној мрежи семантичког поља просторне супралокализације, те, у зависности од количине расположивих података,
евентуално утврдити њихов статус у појединим херцеговачко-крајишким говорима и њихову територијалну распрострањеност.
Анализа показује даље правце развоја испитиваних семантичких типова просторности у херцеговачко-крајишком дијалекту, сходно чињеници, познатој у србистичкој литератури, да генитив као директивно не-
маркирана конструкција у српском језику преузима улогу основног формализатора одређене посредне
просторне локализације од директивно маркиранe инструменталнe, односно, акузативнe конструкцијe. Везивање предлога ВИШ / ВИЖ и за акузатив у једном делу херцеговачко-крајишког дијалекта у супротности
је са општим правцем развоја семантичке структуре просторности у српском језику.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Падежни формализатори просторне супралокализације у херцеговачко-крајишким говорима, Case Formalisers in Spatial Supralocalisation in the Herzegovina-Krajina Dialects",
pages = "237-247",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13713"
}

Симић, З.. (2022). Падежни формализатори просторне супралокализације у херцеговачко-крајишким говорима. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 237-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13713

Симић З. Падежни формализатори просторне супралокализације у херцеговачко-крајишким говорима. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:237-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13713 .

Симић, Зоран, "Падежни формализатори просторне супралокализације у херцеговачко-крајишким говорима" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):237-247,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13713 .

TY  - CHAP
AU  - Савић, Сандра
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13712
AB  - The subject of this paper are the microtoponyms of the Zaplanje village Taskovići. The corpus consists of more
than 100 microtoponymic units collected by field research during 2020. and 2021. The material is analysed from
the semantic aspect. Within the lexical-semantic analysis, microtoponyms are classified into the following semantic
groups: 1. Geographical names deriving from physical-geographical properties of soil, 2. Hydronymy, 3.
Humans – life and work, 4. Microtoponyms of anthroponymic origin, 5. Geographical names deriving from other
toponyms. The most numerous semantic group is Geographical names deriving from physical-geographical properties
of soil. Numerous microtoponyms are named after various forms of human activity.
AB  - Предмет овог рада јесу микротопоними заплањског села Тасковићи. Корпус чини више од 100 микротопонимских јединица које су прикупљене теренским истраживањем током 2020. и 2021. године. Грађа је
сагледана са семантичког аспекта. У оквиру лексичко-семантичке анализе микротопоними су разврстани
у семантичке групе: 1. Географски називи условљени физичкогеографским својствима тла, 2. Хидронимија, 3. Човек – живот и рад, 4. Микротопоними антропонимског порекла, 5. Географски називи настали од
других топонима.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Из ономастике Заплања – микротопонимија заплањског села Тасковићи
T1  - From Onomastics of Zaplanje – Microtoponymy of Village Taskovici
SP  - 217
EP  - 226
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13712
ER  - 

@inbook{
author = "Савић, Сандра",
year = "2022",
abstract = "The subject of this paper are the microtoponyms of the Zaplanje village Taskovići. The corpus consists of more
than 100 microtoponymic units collected by field research during 2020. and 2021. The material is analysed from
the semantic aspect. Within the lexical-semantic analysis, microtoponyms are classified into the following semantic
groups: 1. Geographical names deriving from physical-geographical properties of soil, 2. Hydronymy, 3.
Humans – life and work, 4. Microtoponyms of anthroponymic origin, 5. Geographical names deriving from other
toponyms. The most numerous semantic group is Geographical names deriving from physical-geographical properties
of soil. Numerous microtoponyms are named after various forms of human activity., Предмет овог рада јесу микротопоними заплањског села Тасковићи. Корпус чини више од 100 микротопонимских јединица које су прикупљене теренским истраживањем током 2020. и 2021. године. Грађа је
сагледана са семантичког аспекта. У оквиру лексичко-семантичке анализе микротопоними су разврстани
у семантичке групе: 1. Географски називи условљени физичкогеографским својствима тла, 2. Хидронимија, 3. Човек – живот и рад, 4. Микротопоними антропонимског порекла, 5. Географски називи настали од
других топонима.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Из ономастике Заплања – микротопонимија заплањског села Тасковићи, From Onomastics of Zaplanje – Microtoponymy of Village Taskovici",
pages = "217-226",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13712"
}

Савић, С.. (2022). Из ономастике Заплања – микротопонимија заплањског села Тасковићи. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 217-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13712

Савић С. Из ономастике Заплања – микротопонимија заплањског села Тасковићи. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:217-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13712 .

Савић, Сандра, "Из ономастике Заплања – микротопонимија заплањског села Тасковићи" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):217-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13712 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13700
AB  - У раду се анализирају пејоративи у сфери човек који су производ семантичке деривације. Посреди су номинационе јединице којима се реферише на човека, а чије се погрдно значење реализује посредством механизама метафоре, метонимије и синегдохе, дакле, трансформацијом компонената у семантичкој структури
ових лексема. Традиционални приступ проучавању лексичког значења повезује се са когнитивним приступом, при чему се у тумачењу феномена пејорације комбинују методе компоненцијалне и концептуалне
анализе. Циљ истраживања јесте да се утврде продуктивни семантички и когнитивни механизми захваљујући којима се остварује негативна експресивна тоналност лексема у сфери човек, као и да се покаже да је
пејорација једнако уобичајено резултат семантичке колико и афиксалне деривације.
AB  - The research defines different lexical and semantic mechanisms being productive in forming the pejorative meaning
of the units nominating man in contemporary Serbian language. Considering that our previous research has
shown that pejorative meaning of these lexemes might be the product of semantic and afictuous derivation, the
semantic analysis in this paper is specially focused on different polysemic mechanisms enabling a development
of negative expressive meaning relating to man. These mechanisms are the metaphor, metonymy and synecdoche.
It has been decided that metaphoric association based on collective expressions are the most common type
of metaphorical transition. The traditional approach to studying lexical meaning in this research is connected to
cognitive approach combining componential and conceptual methods of analysis in order to define phenomena of
pejorativation with descriptive method.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/2
T1  - Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације
T1  - Pejorative Meaning of Lexems Denoting Man as a Result of Semantic Derivation
SP  - 77
EP  - 87
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2022",
abstract = "У раду се анализирају пејоративи у сфери човек који су производ семантичке деривације. Посреди су номинационе јединице којима се реферише на човека, а чије се погрдно значење реализује посредством механизама метафоре, метонимије и синегдохе, дакле, трансформацијом компонената у семантичкој структури
ових лексема. Традиционални приступ проучавању лексичког значења повезује се са когнитивним приступом, при чему се у тумачењу феномена пејорације комбинују методе компоненцијалне и концептуалне
анализе. Циљ истраживања јесте да се утврде продуктивни семантички и когнитивни механизми захваљујући којима се остварује негативна експресивна тоналност лексема у сфери човек, као и да се покаже да је
пејорација једнако уобичајено резултат семантичке колико и афиксалне деривације., The research defines different lexical and semantic mechanisms being productive in forming the pejorative meaning
of the units nominating man in contemporary Serbian language. Considering that our previous research has
shown that pejorative meaning of these lexemes might be the product of semantic and afictuous derivation, the
semantic analysis in this paper is specially focused on different polysemic mechanisms enabling a development
of negative expressive meaning relating to man. These mechanisms are the metaphor, metonymy and synecdoche.
It has been decided that metaphoric association based on collective expressions are the most common type
of metaphorical transition. The traditional approach to studying lexical meaning in this research is connected to
cognitive approach combining componential and conceptual methods of analysis in order to define phenomena of
pejorativation with descriptive method.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/2",
booktitle = "Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације, Pejorative Meaning of Lexems Denoting Man as a Result of Semantic Derivation",
pages = "77-87",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700"
}

Јовановић, Ј.. (2022). Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације. in Језици и културе у времену и простору X/2
Нови Сад : Филозофски факултет., 77-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700

Јовановић Ј. Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације. in Језици и културе у времену и простору X/2. 2022;:77-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700 .

Јовановић, Јована, "Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације" in Језици и културе у времену и простору X/2 (2022):77-87,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700 .

TY  - CHAP
AU  - Марковић, Бранкица
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13707
AB  - The paper presents a lexical-semantic analyzis of vegetable vocabulary, recorded in Krušedol, a small Fruška
Gora village in Srem, Vojvodina. The material was collected with the help of the Questionnaire for recording
vegetable vocabulary of Jordana Marković, in a conversation with older local inhabitants. The collected material
was presented and analyzed through 12 semantic fields. Special attention was paid to determining the motive for
the nomination. Previous research in this field is not numerous and is mostly related to the Prizren-Timok dialect
area, while only one contribution originates from the area of the Šumadija-Vojvodina dialect, from the area of
Bačka. Therefore, this paper is a most contribution to the study of vegetable vocabulary from the area of Šumadija-
Vojvodina dialect, specifically from the area of Srem.
AB  - У раду је дата лексичко-семантичка анализа повртарске лексике, забележене у Крушедолу, малом фрушкогорском селу у Срему. Грађа је прикупљена помоћу Упитника за бележење повртарске лексике Јордане
Марковић, у разговору са старијим мештанима. Прикупљена грађа представљена је и анализирана кроз 12
семантичких поља. Посебна пажња посвећена је одређивању мотива номинације. Досадашња истраживања из ове области нису бројна и везују се већином за призренско-тимочку дијалекатску област, док је само
један прилог са простора шумадијско-војвођанског дијалекта, и то са терена Бачке. Стога ће се настојати да
се овим радом да скроман допринос проучавању повртарске лексике са простора шумадијско-војвођанског
дијалекта, али са подручја Срема.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Повртарска лексика села Крушедола у Срему
T1  - Vegetable Lexicon of the Village of Krušedol in Srem
SP  - 179
EP  - 193
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13707
ER  - 

@inbook{
author = "Марковић, Бранкица",
year = "2022",
abstract = "The paper presents a lexical-semantic analyzis of vegetable vocabulary, recorded in Krušedol, a small Fruška
Gora village in Srem, Vojvodina. The material was collected with the help of the Questionnaire for recording
vegetable vocabulary of Jordana Marković, in a conversation with older local inhabitants. The collected material
was presented and analyzed through 12 semantic fields. Special attention was paid to determining the motive for
the nomination. Previous research in this field is not numerous and is mostly related to the Prizren-Timok dialect
area, while only one contribution originates from the area of the Šumadija-Vojvodina dialect, from the area of
Bačka. Therefore, this paper is a most contribution to the study of vegetable vocabulary from the area of Šumadija-
Vojvodina dialect, specifically from the area of Srem., У раду је дата лексичко-семантичка анализа повртарске лексике, забележене у Крушедолу, малом фрушкогорском селу у Срему. Грађа је прикупљена помоћу Упитника за бележење повртарске лексике Јордане
Марковић, у разговору са старијим мештанима. Прикупљена грађа представљена је и анализирана кроз 12
семантичких поља. Посебна пажња посвећена је одређивању мотива номинације. Досадашња истраживања из ове области нису бројна и везују се већином за призренско-тимочку дијалекатску област, док је само
један прилог са простора шумадијско-војвођанског дијалекта, и то са терена Бачке. Стога ће се настојати да
се овим радом да скроман допринос проучавању повртарске лексике са простора шумадијско-војвођанског
дијалекта, али са подручја Срема.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Повртарска лексика села Крушедола у Срему, Vegetable Lexicon of the Village of Krušedol in Srem",
pages = "179-193",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13707"
}

Марковић, Б.. (2022). Повртарска лексика села Крушедола у Срему. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 179-193.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13707

Марковић Б. Повртарска лексика села Крушедола у Срему. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:179-193.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13707 .

Марковић, Бранкица, "Повртарска лексика села Крушедола у Срему" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):179-193,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13707 .

TY  - JOUR
AU  - Макишова, Ана
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13706
AB  - V práci na základe slovenského a srbského materiálu v prostredí multietnicej Vojvodiny skúmali sme lexiku, ktorou
pomenúvame účastníkov svadby. Lexika, ktorú sme skúmali, zahŕňa obdobie pred svadbou, počas svadby a po
svadbe. Sústredili sme sa na pomenovania, ktoré sa používali na konci minulého storočia, v súčasnosti už prevažne
zanikli, lebo aj svadba v súčasnosti už neprebieha v podobe ako voľakedy. Materiál sme získali od starších informátorov,
ktorí si spomínajú na zvyky a obyčaje zo svojej mladosti. Uvedený materiál je veľmi cenný, lebo zostáva
zapísaný podľa rozprávania informátorov. Podľa materiálu a vypracovaného registra termínov, ktorými sú pomenované
osoby, účastníci svadby, v práci sme poukázali na terminologickú a významovú ekvivalenciu v slovenčine
a srbčine, ako aj prítomnosť alebo neprítomnosť jednotlivých reálií. Terénny materiál pre slovenský korpus sme
získali z prostredia Báčky, v prostredí, kde sa na dorozumievanie používa stredoslovenské nárečie (prostredie Hložian
a Báčskeho Petrovca) a pre srbský korpus z prostredia Banátu (severného a stredného). Na základe výskumu
a zoskupeného a analyzovaného materiálu môžeme si všimnúť širší etnokultúrny kontext, v ktorom sa vyskytujú
lexikálne a etnografické prvky v multikultúrnej Vojvodine. Súvislý text sme zapísali vo fonetickej transkripcii a
vyznačili sme iným typom písma. Na základe zoskupeného materiálu vypracovali sme register pojmov účastníkov
svadby, porovnávali sme terminologickú a významovú ekvivalenciu, prítomnosť, resp. neprítomnosť jednotlivých
pomenovaní a reálií v dvoch skúmaných јazykoch. Analyzovali sme vyše tridsať lexém, ktoré pomenúvajú
účastníkov svadby (v slovenskom korpuse 36 lexém a v srbskom korpuse 34 lexém). V oboch korpusoch lexika je
slovanského pôvodu. V srbskom materiáli sú zaznamenané aj viaceré turcizmy, resp. balkanizmy (bećar, đuvegija,
enge atď.), pričom v slovenskom korpuse je evidovaný jeden turcizmus (bećar).
AB  - У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војводине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу сачињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терминолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем
забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије
T1  - Slovensko-srbské vzťahy na príklade svadobnej terminológie
SP  - 137
EP  - 146
DO  - 978-86-6065-717-8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706
ER  - 

@article{
author = "Макишова, Ана and Радовановић, Драгана",
year = "2022",
abstract = "V práci na základe slovenského a srbského materiálu v prostredí multietnicej Vojvodiny skúmali sme lexiku, ktorou
pomenúvame účastníkov svadby. Lexika, ktorú sme skúmali, zahŕňa obdobie pred svadbou, počas svadby a po
svadbe. Sústredili sme sa na pomenovania, ktoré sa používali na konci minulého storočia, v súčasnosti už prevažne
zanikli, lebo aj svadba v súčasnosti už neprebieha v podobe ako voľakedy. Materiál sme získali od starších informátorov,
ktorí si spomínajú na zvyky a obyčaje zo svojej mladosti. Uvedený materiál je veľmi cenný, lebo zostáva
zapísaný podľa rozprávania informátorov. Podľa materiálu a vypracovaného registra termínov, ktorými sú pomenované
osoby, účastníci svadby, v práci sme poukázali na terminologickú a významovú ekvivalenciu v slovenčine
a srbčine, ako aj prítomnosť alebo neprítomnosť jednotlivých reálií. Terénny materiál pre slovenský korpus sme
získali z prostredia Báčky, v prostredí, kde sa na dorozumievanie používa stredoslovenské nárečie (prostredie Hložian
a Báčskeho Petrovca) a pre srbský korpus z prostredia Banátu (severného a stredného). Na základe výskumu
a zoskupeného a analyzovaného materiálu môžeme si všimnúť širší etnokultúrny kontext, v ktorom sa vyskytujú
lexikálne a etnografické prvky v multikultúrnej Vojvodine. Súvislý text sme zapísali vo fonetickej transkripcii a
vyznačili sme iným typom písma. Na základe zoskupeného materiálu vypracovali sme register pojmov účastníkov
svadby, porovnávali sme terminologickú a významovú ekvivalenciu, prítomnosť, resp. neprítomnosť jednotlivých
pomenovaní a reálií v dvoch skúmaných јazykoch. Analyzovali sme vyše tridsať lexém, ktoré pomenúvajú
účastníkov svadby (v slovenskom korpuse 36 lexém a v srbskom korpuse 34 lexém). V oboch korpusoch lexika je
slovanského pôvodu. V srbskom materiáli sú zaznamenané aj viaceré turcizmy, resp. balkanizmy (bećar, đuvegija,
enge atď.), pričom v slovenskom korpuse je evidovaný jeden turcizmus (bećar)., У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војводине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу сачињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терминолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем
забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
title = "Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије, Slovensko-srbské vzťahy na príklade svadobnej terminológie",
pages = "137-146",
doi = "978-86-6065-717-8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706"
}

Макишова, А.,& Радовановић, Д.. (2022). Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 137-146.
https://doi.org/978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706

Макишова А, Радовановић Д. Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:137-146.
doi:978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706 .

Макишова, Ана, Радовановић, Драгана, "Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):137-146,
https://doi.org/978-86-6065-717-8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706 .