TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9258
AB  - Пошто се у српском језику свакодневно увећава број нових речи, нарочито ауторских експресивних оказионализама, поставља се питање да ли
све те речи треба да буду унесене у речнике савременог српског књижевног
језика. Рад има два теоријска и два емпиријска фокуса. Први теоријски фокус овог рада представља указивање на нову реч као јединицу која може
имати различит степен узуализације, од оказионализма до неологизма, а
то је значајно јер се заступа став да неологизми заслужују обраду у описним речницима књижевног језика, а да оказионализме не треба уносити
у њих. Други теоријски фокус јесте указивање на два приступа савременој
лексикографији – системски и комуникациони, а од лексикографског приступа зависи обрада нових речи у речницима. Емпиријски део рада заснива
се на представљању примера за нове речи у српском језику и на указивању
на однос према неологизмима у речницима енглеског, руског, словеначког,
украјинског и српског језика. Посебна пажња посвећује се начину обраде нових речи у руским речницима и предлаже се такав модел у српској
лексикографији.
AB  - В данной работе автор приходит к следующим выводам: 1) В сербском языке, как и в остальных языках, все больше новых слов. 2) Новые слова сегодня возникают не только потому что надо обозначить новые реалии, а важную
роль в мотивации играет потребность в экспрессивном выражении и языковой
экономии. 3) Списки новых слов указывают на снижение языковой культуры,
снижение публицистического стиля до уровня разговорного и банализацию
лексического фонда сербского, как и других языков. 4) Увеличивается число
окказаионализмов (экспрессивных авторских индивидуализмов), требующих
осторожности при лексическом нормировании. 5) Путь от индивудуализма до
неологизма может иметь разную динамику, поэтому лексикограф должен оценивать степень узуализации лексемы, которую надо внести в толковый словарь
литературного языка. 6) В толковые словари литературного языка следует вносить неологизмы, но не и индивидуализмы. 7) Параллельно с словарями современного сербского литературного языка необходимо составлять и словари неологизмов, а затем следить за степенью их узуализации, чтобы впоследствии в
словари литературного языка были внесены только те индивидуализмы, «переросшие» в неологизмы.
AB  - The paper reaches the following conclusions: 1) there is an increasing number
of new words in the Serbian language, as well as in all other language, 2) new words
nowadays do not originate just because new realia need naming, but the need for
straightforward expression and language economy plays an important role in motivation,
3) lists of new words point to the degradation of language culture, to the reduction
of the journalistic register to conversational, and to the banalisation of Serbian
lexis, but also that of other languages, 4) there is a growing number of occasionalisms
(expressive authorial idiosyncrasies), which demand caution in lexical standardisation,
5) the path from idiosyncrasy to neologism can have a varying dynamic, so
the lexicographer is obliged to rate the usualisation degree of the lexeme that has to
be entered into a descriptive dictionary of the standard language, 6) descriptive dictionaries
of the standard language should be supplied with neologisms, but not with
idiosyncrasies, 7) parallelly with dictionaries of contemporary Serbian, dictionaries
of neologisms should also be compiled, then their usualisation degree should be observed,
so that only those that “matured” from idiosyncrasies into neologisms could
be entered into standard language dictionaries.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске
T1  - О неологизмах в сербском языке с точки зрения подготовки корпуса для многотомного Словаря современного сербского языка Матицы сербской
T1  - On the Neologisms in Serbian From the Viewpoint of Corpus Preparation for the Compilation of the Matica Srpska Multivolume Dictionary of Contemporary Serbian
SP  - 107
EP  - 121
VL  - 76
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2001107D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258
ER  - 

@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2020",
abstract = "Пошто се у српском језику свакодневно увећава број нових речи, нарочито ауторских експресивних оказионализама, поставља се питање да ли
све те речи треба да буду унесене у речнике савременог српског књижевног
језика. Рад има два теоријска и два емпиријска фокуса. Први теоријски фокус овог рада представља указивање на нову реч као јединицу која може
имати различит степен узуализације, од оказионализма до неологизма, а
то је значајно јер се заступа став да неологизми заслужују обраду у описним речницима књижевног језика, а да оказионализме не треба уносити
у њих. Други теоријски фокус јесте указивање на два приступа савременој
лексикографији – системски и комуникациони, а од лексикографског приступа зависи обрада нових речи у речницима. Емпиријски део рада заснива
се на представљању примера за нове речи у српском језику и на указивању
на однос према неологизмима у речницима енглеског, руског, словеначког,
украјинског и српског језика. Посебна пажња посвећује се начину обраде нових речи у руским речницима и предлаже се такав модел у српској
лексикографији., В данной работе автор приходит к следующим выводам: 1) В сербском языке, как и в остальных языках, все больше новых слов. 2) Новые слова сегодня возникают не только потому что надо обозначить новые реалии, а важную
роль в мотивации играет потребность в экспрессивном выражении и языковой
экономии. 3) Списки новых слов указывают на снижение языковой культуры,
снижение публицистического стиля до уровня разговорного и банализацию
лексического фонда сербского, как и других языков. 4) Увеличивается число
окказаионализмов (экспрессивных авторских индивидуализмов), требующих
осторожности при лексическом нормировании. 5) Путь от индивудуализма до
неологизма может иметь разную динамику, поэтому лексикограф должен оценивать степень узуализации лексемы, которую надо внести в толковый словарь
литературного языка. 6) В толковые словари литературного языка следует вносить неологизмы, но не и индивидуализмы. 7) Параллельно с словарями современного сербского литературного языка необходимо составлять и словари неологизмов, а затем следить за степенью их узуализации, чтобы впоследствии в
словари литературного языка были внесены только те индивидуализмы, «переросшие» в неологизмы., The paper reaches the following conclusions: 1) there is an increasing number
of new words in the Serbian language, as well as in all other language, 2) new words
nowadays do not originate just because new realia need naming, but the need for
straightforward expression and language economy plays an important role in motivation,
3) lists of new words point to the degradation of language culture, to the reduction
of the journalistic register to conversational, and to the banalisation of Serbian
lexis, but also that of other languages, 4) there is a growing number of occasionalisms
(expressive authorial idiosyncrasies), which demand caution in lexical standardisation,
5) the path from idiosyncrasy to neologism can have a varying dynamic, so
the lexicographer is obliged to rate the usualisation degree of the lexeme that has to
be entered into a descriptive dictionary of the standard language, 6) descriptive dictionaries
of the standard language should be supplied with neologisms, but not with
idiosyncrasies, 7) parallelly with dictionaries of contemporary Serbian, dictionaries
of neologisms should also be compiled, then their usualisation degree should be observed,
so that only those that “matured” from idiosyncrasies into neologisms could
be entered into standard language dictionaries.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске, О неологизмах в сербском языке с точки зрения подготовки корпуса для многотомного Словаря современного сербского языка Матицы сербской, On the Neologisms in Serbian From the Viewpoint of Corpus Preparation for the Compilation of the Matica Srpska Multivolume Dictionary of Contemporary Serbian",
pages = "107-121",
volume = "76",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2001107D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258"
}

Драгићевић, Р. М.. (2020). О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 76(1), 107-121.
https://doi.org/10.2298/JFI2001107D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258

Драгићевић РМ. О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске. in Јужнословенски филолог. 2020;76(1):107-121.
doi:10.2298/JFI2001107D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258 .

Драгићевић, Рајна М., "О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске" in Јужнословенски филолог, 76, no. 1 (2020):107-121,
https://doi.org/10.2298/JFI2001107D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5018
AB  - У раду се говори о проучавањима граматике српског језика у посљедњих педесетак година, оријентационо од седамдесетих година прошлог вијека до данас. Седамдесете године прошлог вијека представљају
вријеме у коме су изучавања српског језика представљала континуитет
послератних проучавања, а у исто вријеме тих година у научна истраживања уводе се и резултати новијих истраживања у лингвистици, истражују се појаве које раније нису биле предмет пажње у српској науци.
Такође, то је вријеме кад се у проучавање српске граматике укључују
нови млади кадрови који и данас дјелују. Рад има за циљ да покаже најзначајније резултате проучавања граматике српског језика и да истакне
новине у тим истраживањима у овоме периоду.
AB  - В данной работе речь идет об изучении грамматики сербского языка в течение последних пятидесяти лет, приблизительно с семидесятых годов прошлого
века по настоящее время. Цель работы – представить самые значимые результаты
изучения грамматики сербского языка и подчеркнуть новизну в тех исследованиях
в приведенном периоде. Семидесятые годы прошлого века представляют собой
время, в которое изучение сербского языка представляло собой непрерывность
послевоенных исследований, а одновременно в эти годы в научные исследования
вводятся результаты новых лингвистических исследований и теоретических
взглядов, рассматриваются явления, которые раньше не были предметами внимания
сербской науки, исследования основываются на стилистически разнообразном
корпусе сербского языка. Это также время, когда в изучение сербской грамматики включаются новые молодые кадры, действующие и сегодня. Были даны новые
обзоры многочисленных явлений, которые и раньше были предметами грамматических исследований, но описание получили и многие слабо или совсем не
описанные языковые факты. Многие пробелы в грамматическом описании сербского языка были восполнены. Сербские грамматические исследования в этом
периоде соответствуют достижениям лингвистической и славистической науки
в мире.
На основании вышеизложенного приходим к выводу, что последние пятьдесят лет представляют собой период достижения крупных результатов грамматического изучения сербского языка. На этой основе сформировались условия
осовременивания инструментов сербского стандартного языка.
AB  - The paper surveys research on Serbian grammar over the past fifty-odd years, approximately
from the 1970s up to the present day. The paper aims at demonstrating the
most relevant results of the study of Serbian grammar and at emphasising the novelties
in this period. The 1970s are a time in which the study of Serbian was seen as a
continuation of postwar research, and at the same time results of more recent research
were being introduced to academic work, results of newer theories were being accepted,
phenomena that previously did not appear in the focus of attention in Serbian scholarship
were also being studied, and the research was founded on stylistically diverse corpus of the Serbian language. That was also a time of the inclusion of young academics
who are still active today. New insights were given into a number of phenomena that
had been topics of earlier grammatical research, but many linguistic items were also
described that had been studied little or not at all. Numerous blank spots in the grammatical
description of Serbian were filled in. It can be said that Serbian grammatical
research in this period is on a par with the achievement of global linguistic and Slavic
scholarship.
All the above-mentioned leads to the conclusion that the past fifty years is a period
in which great results were achieved in the grammatical research of Serbian. That
facilitated the modernisation of instruments of the Standard Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српска граматика данас
T1  - Serbian grammar today
T1  - Сербская грамматика сегодня
SP  - 229
EP  - 249
VL  - 73
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5018
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2017",
abstract = "У раду се говори о проучавањима граматике српског језика у посљедњих педесетак година, оријентационо од седамдесетих година прошлог вијека до данас. Седамдесете године прошлог вијека представљају
вријеме у коме су изучавања српског језика представљала континуитет
послератних проучавања, а у исто вријеме тих година у научна истраживања уводе се и резултати новијих истраживања у лингвистици, истражују се појаве које раније нису биле предмет пажње у српској науци.
Такође, то је вријеме кад се у проучавање српске граматике укључују
нови млади кадрови који и данас дјелују. Рад има за циљ да покаже најзначајније резултате проучавања граматике српског језика и да истакне
новине у тим истраживањима у овоме периоду., В данной работе речь идет об изучении грамматики сербского языка в течение последних пятидесяти лет, приблизительно с семидесятых годов прошлого
века по настоящее время. Цель работы – представить самые значимые результаты
изучения грамматики сербского языка и подчеркнуть новизну в тех исследованиях
в приведенном периоде. Семидесятые годы прошлого века представляют собой
время, в которое изучение сербского языка представляло собой непрерывность
послевоенных исследований, а одновременно в эти годы в научные исследования
вводятся результаты новых лингвистических исследований и теоретических
взглядов, рассматриваются явления, которые раньше не были предметами внимания
сербской науки, исследования основываются на стилистически разнообразном
корпусе сербского языка. Это также время, когда в изучение сербской грамматики включаются новые молодые кадры, действующие и сегодня. Были даны новые
обзоры многочисленных явлений, которые и раньше были предметами грамматических исследований, но описание получили и многие слабо или совсем не
описанные языковые факты. Многие пробелы в грамматическом описании сербского языка были восполнены. Сербские грамматические исследования в этом
периоде соответствуют достижениям лингвистической и славистической науки
в мире.
На основании вышеизложенного приходим к выводу, что последние пятьдесят лет представляют собой период достижения крупных результатов грамматического изучения сербского языка. На этой основе сформировались условия
осовременивания инструментов сербского стандартного языка., The paper surveys research on Serbian grammar over the past fifty-odd years, approximately
from the 1970s up to the present day. The paper aims at demonstrating the
most relevant results of the study of Serbian grammar and at emphasising the novelties
in this period. The 1970s are a time in which the study of Serbian was seen as a
continuation of postwar research, and at the same time results of more recent research
were being introduced to academic work, results of newer theories were being accepted,
phenomena that previously did not appear in the focus of attention in Serbian scholarship
were also being studied, and the research was founded on stylistically diverse corpus of the Serbian language. That was also a time of the inclusion of young academics
who are still active today. New insights were given into a number of phenomena that
had been topics of earlier grammatical research, but many linguistic items were also
described that had been studied little or not at all. Numerous blank spots in the grammatical
description of Serbian were filled in. It can be said that Serbian grammatical
research in this period is on a par with the achievement of global linguistic and Slavic
scholarship.
All the above-mentioned leads to the conclusion that the past fifty years is a period
in which great results were achieved in the grammatical research of Serbian. That
facilitated the modernisation of instruments of the Standard Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српска граматика данас, Serbian grammar today, Сербская грамматика сегодня",
pages = "229-249",
volume = "73",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5018"
}

Танасић, С. З.. (2017). Српска граматика данас. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 229-249.
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5018

Танасић СЗ. Српска граматика данас. in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):229-249.
doi:10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5018 .

Танасић, Срето З., "Српска граматика данас" in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):229-249,
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5018 .

TY  - CHAP
AU  - Николић, Марина М.
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10192
AB  - Основни циљ рада је идентификовање и дефинисање начинских реченица. У вези с тим је и разграничавање начинских реченица од оних чији се семанитички опсези могу преклапати, тј. од реченица блиске семантике. Остали циљеви рада су: објаснити статус начинских реченица као и њихов однос према семантички сродним реченицама, најпре поредбеним и последичним, а затим и понудити одговарајућу и применљиву класификацију начинских реченица у савременом српском језику.
AB  - In contemporary Serbian language status of adverbial clauses of manner is not solved completely. The
main problem lays in identification and defyning of them. The difference between them and other clauses
semantically close to them is a part of this problem as well. Aims of the study are the following: explain
status of adverbial clauses of manner and their relations to semantically similar clauses, especially to clauses
of concession and clauses of comparison, and fmd appropriate and implementing classification of adverbial
clauses of manner in contemporary Serbian language. That causes another problem, a problem of definition
in the widest sense: defyning one subtype of adverbial clauses from the other, in both sesnses - classification
of subtypes and dividing meaning meaning of different semantical cathegories.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности : Књига I
T1  - Начинске реченице у савременом српском језику : статус и семантички потенцијал
T1  - Adverbial Clauses of Manner in Contemporary Serbian Language
SP  - 113
EP  - 127
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10192
ER  - 

@inbook{
author = "Николић, Марина М.",
year = "2011",
abstract = "Основни циљ рада је идентификовање и дефинисање начинских реченица. У вези с тим је и разграничавање начинских реченица од оних чији се семанитички опсези могу преклапати, тј. од реченица блиске семантике. Остали циљеви рада су: објаснити статус начинских реченица као и њихов однос према семантички сродним реченицама, најпре поредбеним и последичним, а затим и понудити одговарајућу и применљиву класификацију начинских реченица у савременом српском језику., In contemporary Serbian language status of adverbial clauses of manner is not solved completely. The
main problem lays in identification and defyning of them. The difference between them and other clauses
semantically close to them is a part of this problem as well. Aims of the study are the following: explain
status of adverbial clauses of manner and their relations to semantically similar clauses, especially to clauses
of concession and clauses of comparison, and fmd appropriate and implementing classification of adverbial
clauses of manner in contemporary Serbian language. That causes another problem, a problem of definition
in the widest sense: defyning one subtype of adverbial clauses from the other, in both sesnses - classification
of subtypes and dividing meaning meaning of different semantical cathegories.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности : Књига I",
booktitle = "Начинске реченице у савременом српском језику : статус и семантички потенцијал, Adverbial Clauses of Manner in Contemporary Serbian Language",
pages = "113-127",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10192"
}

Николић, М. М.. (2011). Начинске реченице у савременом српском језику : статус и семантички потенцијал. in Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности : Књига I
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 113-127.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10192

Николић ММ. Начинске реченице у савременом српском језику : статус и семантички потенцијал. in Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности : Књига I. 2011;:113-127.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10192 .

Николић, Марина М., "Начинске реченице у савременом српском језику : статус и семантички потенцијал" in Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности : Књига I (2011):113-127,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10192 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5034
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Милка Ивић (1923-2011)
SP  - 87
EP  - 92
VL  - 42
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5034
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2011",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Милка Ивић (1923-2011)",
pages = "87-92",
volume = "42",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5034"
}

Танасић, С.. (2011). Милка Ивић (1923-2011). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 42(1-2), 87-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5034

Танасић С. Милка Ивић (1923-2011). in Наш језик. 2011;42(1-2):87-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5034 .

Танасић, Срето, "Милка Ивић (1923-2011)" in Наш језик, 42, no. 1-2 (2011):87-92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5034 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5016
AB  - У овом раду се говори о судбини синтаксичког субјекта и
објекта (правог) при номинализацији реченичног исказа. У савременом српском језику при таквом процесу ови реченични чланови
се исказују на исти начин — посесивним генитивом или присвојним
придјевом односно замјеницом уз девербативну именицу. Већ је
у основи утврђено како ова средства сигнализују податке о синтаксичком субјекту и објекту неноминализованог исказа. Овдје ће
се на грађи из различитих функционалних стилова показати неки
детаљи у вези са дистрибуцијом ових јединица.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Представљање субјекта и објекта при номинализацији
SP  - 465
EP  - 480
VL  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5016
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2010",
abstract = "У овом раду се говори о судбини синтаксичког субјекта и
објекта (правог) при номинализацији реченичног исказа. У савременом српском језику при таквом процесу ови реченични чланови
се исказују на исти начин — посесивним генитивом или присвојним
придјевом односно замјеницом уз девербативну именицу. Већ је
у основи утврђено како ова средства сигнализују податке о синтаксичком субјекту и објекту неноминализованог исказа. Овдје ће
се на грађи из различитих функционалних стилова показати неки
детаљи у вези са дистрибуцијом ових јединица.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Представљање субјекта и објекта при номинализацији",
pages = "465-480",
volume = "66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5016"
}

Танасић, С.. (2010). Представљање субјекта и објекта при номинализацији. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 66, 465-480.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5016

Танасић С. Представљање субјекта и објекта при номинализацији. in Јужнословенски филолог. 2010;66:465-480.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5016 .

Танасић, Срето, "Представљање субјекта и објекта при номинализацији" in Јужнословенски филолог, 66 (2010):465-480,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5016 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5021
AB  - Навршило се пола вијека од смрти академика Александра Белића, председника Српске академије наука и оснивача и првог управника Института за српски језик САНУ. У раду се говори о академику Белићу и његовој улози у постављању научних програма у Институту.
AB  - Александр Белич, один из крупнейших и самых видних лингвистов ХХ
века, и яается оснивателем Института сербскога изњика САНИ (1947) и учредителем боышинства видов научной работы актуальных и в настоящее время, в деле
изучения сербского языка в данном учpеждении.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Александар Белић и Институт за српски језик
T1  - Александр Белич и Институт сербского языка
SP  - 107
EP  - 111
VL  - 41
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5021
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2010",
abstract = "Навршило се пола вијека од смрти академика Александра Белића, председника Српске академије наука и оснивача и првог управника Института за српски језик САНУ. У раду се говори о академику Белићу и његовој улози у постављању научних програма у Институту., Александр Белич, один из крупнейших и самых видних лингвистов ХХ
века, и яается оснивателем Института сербскога изњика САНИ (1947) и учредителем боышинства видов научной работы актуальных и в настоящее время, в деле
изучения сербского языка в данном учpеждении.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Александар Белић и Институт за српски језик, Александр Белич и Институт сербского языка",
pages = "107-111",
volume = "41",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5021"
}

Танасић, С.. (2010). Александар Белић и Институт за српски језик. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 41(3-4), 107-111.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5021

Танасић С. Александар Белић и Институт за српски језик. in Наш језик. 2010;41(3-4):107-111.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5021 .

Танасић, Срето, "Александар Белић и Институт за српски језик" in Наш језик, 41, no. 3-4 (2010):107-111,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5021 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4980
AB  - В настоящей работе автор исследует отношение рефлексивных и обезличенных предложений в современном сербском языке. Анализ пока-зал, что данные два типа предложений связаны идентичной ситуацией по отношению к агенсу. При реализации действия, выраженного предикатом, агенс в этом обязательно принимает участие, однако в предложении он ни-когда не выступает в качестве особого грамматического средства. Этот факт, наряду с некоторыми другими общими чертами, является причиной того что данные два типа предложений часто встречаются попеременно при создании определенной ситуации.
PB  - Пале : Филозофски факултет
T2  - Радови  Филозофског факултета
T1  - Међуоднос рефлексивне  пасивне и обезличене реченице
T1  - Взаимоотношение рефлексивных пассивных и обезличенных предложений
SP  - 259
EP  - 266
VL  - 12
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4980
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2010",
abstract = "В настоящей работе автор исследует отношение рефлексивных и обезличенных предложений в современном сербском языке. Анализ пока-зал, что данные два типа предложений связаны идентичной ситуацией по отношению к агенсу. При реализации действия, выраженного предикатом, агенс в этом обязательно принимает участие, однако в предложении он ни-когда не выступает в качестве особого грамматического средства. Этот факт, наряду с некоторыми другими общими чертами, является причиной того что данные два типа предложений часто встречаются попеременно при создании определенной ситуации.",
publisher = "Пале : Филозофски факултет",
journal = "Радови  Филозофског факултета",
title = "Међуоднос рефлексивне  пасивне и обезличене реченице, Взаимоотношение рефлексивных пассивных и обезличенных предложений",
pages = "259-266",
volume = "12",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4980"
}

Танасић, С. З.. (2010). Међуоднос рефлексивне  пасивне и обезличене реченице. in Радови  Филозофског факултета
Пале : Филозофски факултет., 12(1), 259-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4980

Танасић СЗ. Међуоднос рефлексивне  пасивне и обезличене реченице. in Радови  Филозофског факултета. 2010;12(1):259-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4980 .

Танасић, Срето З., "Међуоднос рефлексивне  пасивне и обезличене реченице" in Радови  Филозофског факултета, 12, no. 1 (2010):259-266,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4980 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7617
AB  - В творительном падеже единственного числа существительных и-склонения имеются два окончания: 1- окончание -и (напр. ствари, капи, цеви) и 2- морфема -/у, реализуемая чаще всего как алломорф -[/]у или -у (напр. кйер]у, глару,
жейу). Алломорф -/у употребляется когда основа оканчивается на вибрант -р,
на твердые передненебные согласные и на фрикативные согласные -с, -з (напр.
стваруу, р(иречуу, слузу); -[Лу употребляется при основах, оканчивающихся на
губные согласные и; б, м, на губно-зубное в , на взрывные зубные согласные т, д
и альвеолярные л, н, у которых произошчла йотизация (напр. глад - глафу, памет
— памейу, ъубав — ъубавъу, мисао (первичная основа мисл-) — мишьу и пр.), а алломорф -у встречается при палатальных основах (напр. чай — чаду).

Принципиально говоря большинство существительных данного склонения
может иметь оба приведеных окончания. Однако, на практике одни существительные имеют только, или чаще всего, окончание -/у, другие чаще всего только
окончание -им, а третьи — оба окончания. Это значит, что в творительном падеже
единственного числа -и склонения окончания -/у и -у функционируют частью как
конкурентные (свободные), а частью как зависимые от определенных обстоятельств. В большинстве случаев употребление того или другого окончания обусловлено, в первую очередь, синтаксическим окружением и фонемно-морфологической структурой, при чем в одних случаях более важным является один, а в
других случаях -— другой фактор.

Если рассматривать проблему в целом, можно прийти к выводу, что окончание -]у несравнимо чаще встречается, чем окончание -и, благодаря факту, что данным окончанием обладают, за редкими исключенями, самые многочисленные и,
часто, самые частотные сущьествительные на -стт (в этой группе существительных
насчитывается свыше 6000 существительных с суффиксом -ост). Данное окончание убедительно доминирует и в категории весьма частотных существительных,
какими являются смрт, памет, мисао, крв, ъубав, р(иреч, глад и пр. Окончание -ы
доминирует или являается единственным у собирательных существительных на -
ад (типа чеъад) и -ач (типа не/ач), затем у существительных на -еж типа гареж) и
существительных на -н (типа /есен, студен, раван), у существительных с основой
на -6 и п (типа коб и кап) и у существительных на -с (типа влас). У существительных на -ш (типа варош, пустош) и -р (типа кйи и ствар) часто встречается во всех
позициях, исключая свободный творительный падеж.
AB  - Рад представља још један покушај да се, на основу скупљене грађе, утврди
дистрибуција конкурентских наставака -ју и -у у инструменталу једнине именица женског рода с нултим наставком у номинативу једнине.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Облици инструментала једнине именица и врсте у српском књижевном језику
T1  - Формы творительного падежа единственного числа существительных и-склонения в сербском литературном языке
SP  - 3
EP  - 48
VL  - 41
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7617
ER  - 

@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "2010",
abstract = "В творительном падеже единственного числа существительных и-склонения имеются два окончания: 1- окончание -и (напр. ствари, капи, цеви) и 2- морфема -/у, реализуемая чаще всего как алломорф -[/]у или -у (напр. кйер]у, глару,
жейу). Алломорф -/у употребляется когда основа оканчивается на вибрант -р,
на твердые передненебные согласные и на фрикативные согласные -с, -з (напр.
стваруу, р(иречуу, слузу); -[Лу употребляется при основах, оканчивающихся на
губные согласные и; б, м, на губно-зубное в , на взрывные зубные согласные т, д
и альвеолярные л, н, у которых произошчла йотизация (напр. глад - глафу, памет
— памейу, ъубав — ъубавъу, мисао (первичная основа мисл-) — мишьу и пр.), а алломорф -у встречается при палатальных основах (напр. чай — чаду).

Принципиально говоря большинство существительных данного склонения
может иметь оба приведеных окончания. Однако, на практике одни существительные имеют только, или чаще всего, окончание -/у, другие чаще всего только
окончание -им, а третьи — оба окончания. Это значит, что в творительном падеже
единственного числа -и склонения окончания -/у и -у функционируют частью как
конкурентные (свободные), а частью как зависимые от определенных обстоятельств. В большинстве случаев употребление того или другого окончания обусловлено, в первую очередь, синтаксическим окружением и фонемно-морфологической структурой, при чем в одних случаях более важным является один, а в
других случаях -— другой фактор.

Если рассматривать проблему в целом, можно прийти к выводу, что окончание -]у несравнимо чаще встречается, чем окончание -и, благодаря факту, что данным окончанием обладают, за редкими исключенями, самые многочисленные и,
часто, самые частотные сущьествительные на -стт (в этой группе существительных
насчитывается свыше 6000 существительных с суффиксом -ост). Данное окончание убедительно доминирует и в категории весьма частотных существительных,
какими являются смрт, памет, мисао, крв, ъубав, р(иреч, глад и пр. Окончание -ы
доминирует или являается единственным у собирательных существительных на -
ад (типа чеъад) и -ач (типа не/ач), затем у существительных на -еж типа гареж) и
существительных на -н (типа /есен, студен, раван), у существительных с основой
на -6 и п (типа коб и кап) и у существительных на -с (типа влас). У существительных на -ш (типа варош, пустош) и -р (типа кйи и ствар) часто встречается во всех
позициях, исключая свободный творительный падеж., Рад представља још један покушај да се, на основу скупљене грађе, утврди
дистрибуција конкурентских наставака -ју и -у у инструменталу једнине именица женског рода с нултим наставком у номинативу једнине.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Облици инструментала једнине именица и врсте у српском књижевном језику, Формы творительного падежа единственного числа существительных и-склонения в сербском литературном языке",
pages = "3-48",
volume = "41",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7617"
}

Николић, М.. (2010). Облици инструментала једнине именица и врсте у српском књижевном језику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 41(3-4), 3-48.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7617

Николић М. Облици инструментала једнине именица и врсте у српском књижевном језику. in Наш језик. 2010;41(3-4):3-48.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7617 .

Николић, Мирослав, "Облици инструментала једнине именица и врсте у српском књижевном језику" in Наш језик, 41, no. 3-4 (2010):3-48,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7617 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3193
AB  - V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja odin vid vremennoj determina cii glagol'nogo dejstvija v složnopodčinennom vremennom predlože nii. V naučnoj i grammatičeskoj literature obyčno govorjat o vremen noj determinacii dejstvija, vyražennogo predikatom upravljajuščej kla uzy. Odnako, i dejstvie podčinennoj vremennoj klauzy často determi niruetsja kategoriej vremeni. V dannoj rabote, na materiale sovremen nogo serbskogo jazyka, analiziruetsja imenno ëto javlenie. Avtor pokazal, čto suščestvuet neskol'ko sposobov vremennoj determi nacii dejstvija, vyražennogo predikatom zavisimoj vremennoj klauzy. Analiz pokazal, čto glagol'noe dejstvie v zavisimoj vremennoj klauze možno s točki zrenija vremeni determinirovat' tem že sposobom, kak i dejstvie v upravljajuščej klauze: naarečnym obstojatel'stvom, kakojni bud' formoj padeža ili depričastiem, a takže vremennoj klauzoj, napr. Tek kad jedno veče u Cvetnoj nedelji, naiđe kada se ona kupala, u izbi sa velikom zemljanom peći… i pomisli da uđe tamo, poče drhtati. Posled nij slučaj dovol'no redko vstrečaetsja, no on sovsem reguljaren v sovre mennom serbskom jazyke.
AB  - U radu se razmatra jedan tip zavisne vremenske rečenice u savremenom srpskom jeziku. Riječ je o takvim rečenicama kod kojih se zavisna vremenska klauza vremenski determiniše. Analiziraju se sredstva kojim se takva determinacija vrši, relativna frekvencija i tipovi vremenskih rečenica s obzirom na veznik kojim se one uvode u složenu.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Временска одредба зависне временске реченице у савременом српском језику
SP  - 109
EP  - 119
IS  - 65
DO  - 10.2298/JFI0965109T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3193
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2009",
abstract = "V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja odin vid vremennoj determina cii glagol'nogo dejstvija v složnopodčinennom vremennom predlože nii. V naučnoj i grammatičeskoj literature obyčno govorjat o vremen noj determinacii dejstvija, vyražennogo predikatom upravljajuščej kla uzy. Odnako, i dejstvie podčinennoj vremennoj klauzy často determi niruetsja kategoriej vremeni. V dannoj rabote, na materiale sovremen nogo serbskogo jazyka, analiziruetsja imenno ëto javlenie. Avtor pokazal, čto suščestvuet neskol'ko sposobov vremennoj determi nacii dejstvija, vyražennogo predikatom zavisimoj vremennoj klauzy. Analiz pokazal, čto glagol'noe dejstvie v zavisimoj vremennoj klauze možno s točki zrenija vremeni determinirovat' tem že sposobom, kak i dejstvie v upravljajuščej klauze: naarečnym obstojatel'stvom, kakojni bud' formoj padeža ili depričastiem, a takže vremennoj klauzoj, napr. Tek kad jedno veče u Cvetnoj nedelji, naiđe kada se ona kupala, u izbi sa velikom zemljanom peći… i pomisli da uđe tamo, poče drhtati. Posled nij slučaj dovol'no redko vstrečaetsja, no on sovsem reguljaren v sovre mennom serbskom jazyke., U radu se razmatra jedan tip zavisne vremenske rečenice u savremenom srpskom jeziku. Riječ je o takvim rečenicama kod kojih se zavisna vremenska klauza vremenski determiniše. Analiziraju se sredstva kojim se takva determinacija vrši, relativna frekvencija i tipovi vremenskih rečenica s obzirom na veznik kojim se one uvode u složenu.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Временска одредба зависне временске реченице у савременом српском језику",
pages = "109-119",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965109T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3193"
}

Танасић, С.. (2009). Временска одредба зависне временске реченице у савременом српском језику. in Јужнословенски филолог(65), 109-119.
https://doi.org/10.2298/JFI0965109T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3193

Танасић С. Временска одредба зависне временске реченице у савременом српском језику. in Јужнословенски филолог. 2009;(65):109-119.
doi:10.2298/JFI0965109T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3193 .

Танасић, Срето, "Временска одредба зависне временске реченице у савременом српском језику" in Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):109-119,
https://doi.org/10.2298/JFI0965109T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3193 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5045
AB  - У раду се говори о Србској синтакси Ђуре Даничића поводом сто педесет година од њеног изласка. Подсјећа се на значај који је она имала у вријеме
свога појављивања; с њом је српска наука о језику засновала синтаксу као научну дисциплину. На конкретним примјерима показује се да су судови које је
о појединим синтаксичким датостима давао Ђ. Даничић често и данас ваљани,
а да је у неким случајевима он антиципирао размишљања која ће и сто година
касније бити актуелна не само у науци о српском језику него и на плану језичке
теорије.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Темељи модерне српске синтаксе : Једно подсјећање на Ђуру Даничића
T1  - Основы соврeмeнного сербского синтаксиса — Одно вспоминание o Джюро Даничиче
SP  - 53
EP  - 59
VL  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5045
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2009",
abstract = "У раду се говори о Србској синтакси Ђуре Даничића поводом сто педесет година од њеног изласка. Подсјећа се на значај који је она имала у вријеме
свога појављивања; с њом је српска наука о језику засновала синтаксу као научну дисциплину. На конкретним примјерима показује се да су судови које је
о појединим синтаксичким датостима давао Ђ. Даничић често и данас ваљани,
а да је у неким случајевима он антиципирао размишљања која ће и сто година
касније бити актуелна не само у науци о српском језику него и на плану језичке
теорије.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Темељи модерне српске синтаксе : Једно подсјећање на Ђуру Даничића, Основы соврeмeнного сербского синтаксиса — Одно вспоминание o Джюро Даничиче",
pages = "53-59",
volume = "40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5045"
}

Танасић, С.. (2009). Темељи модерне српске синтаксе : Једно подсјећање на Ђуру Даничића. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 40, 53-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5045

Танасић С. Темељи модерне српске синтаксе : Једно подсјећање на Ђуру Даничића. in Наш језик. 2009;40:53-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5045 .

Танасић, Срето, "Темељи модерне српске синтаксе : Једно подсјећање на Ђуру Даничића" in Наш језик, 40 (2009):53-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5045 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4981
AB  - Часопис Јужнословенски филолог покренули су 1913. године академици Љубомир Стојановић и Александар Белић с циљем да се у њему доносе радови који се баве српским језиком у оквиру јужнословенске језичке заједнице, али и у вези са другим словенским језицима.
Жеља и циљ оснивача били су да Срби, као и други, развијенији словенски народи, имају часопис за српску филологију преко кога би се српска наука могла развијати у складу са достигнућима у славистици и упознавати са најзначајнијим достигнућима слoвенске филологије.
Временом је овај часопис постао један од најугледнијих часописа у словенском свијету, и у свијету славистике уопште. Не само да он даје велики допринос развоју науке о српском језику и српске филологије у цјелини, него представља и прозор у свијет славистике и уопште у свијет лингвистичке науке помажући да српска филологија буде у дослуху са достигнућима науке у свијету.
AB  - Автор в своей работе исследует вопрос о том, насколько Южнославянский филолог, который
выходит уже почти целый век, уделял внимание русистике. Журнал Южнославянский филолог основали в 1931 году академики Любомир Стоянович и Александр Белич. В нем должны были публиковаться работы по сербскому языку в рамках южнославянского языкового
сообщества, но в связи с другими славянскими языками. Желанием и целью основателей
журнала было появление у сербов, как и у других, более развитых славянских народов, филологического журнала, посредством которого сербская филологическая наука могла бы включиться в широкие славистические исследования и в котором сообщались бы и самые значительные достижения славянской филологии. Со временем этот журнал стал одним из самых авторитетных журналов в славянском мире, и мире славистики в целом. Хотя это и не являлось целью журнала, он фактически с начала издания регулярно выпускал приложения, посвященные русскому языку. Особенно в этом журнале указывалось на достижения русской
филологии и лингвистики – в текущей библиографии и научной критике. Таким образом,
этот самый авторитетный сербский журнал вносит вклад не только в изучение сербского языка, но с момента своего основания представляет и окно в мир славистики и в целом – в мир лингвистической науки.
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Руске теме у Јужнословенском филологу
T1  - Русские темы в Южнославянском филологе
SP  - 350
EP  - 357
VL  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4981
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2009",
abstract = "Часопис Јужнословенски филолог покренули су 1913. године академици Љубомир Стојановић и Александар Белић с циљем да се у њему доносе радови који се баве српским језиком у оквиру јужнословенске језичке заједнице, али и у вези са другим словенским језицима.
Жеља и циљ оснивача били су да Срби, као и други, развијенији словенски народи, имају часопис за српску филологију преко кога би се српска наука могла развијати у складу са достигнућима у славистици и упознавати са најзначајнијим достигнућима слoвенске филологије.
Временом је овај часопис постао један од најугледнијих часописа у словенском свијету, и у свијету славистике уопште. Не само да он даје велики допринос развоју науке о српском језику и српске филологије у цјелини, него представља и прозор у свијет славистике и уопште у свијет лингвистичке науке помажући да српска филологија буде у дослуху са достигнућима науке у свијету., Автор в своей работе исследует вопрос о том, насколько Южнославянский филолог, который
выходит уже почти целый век, уделял внимание русистике. Журнал Южнославянский филолог основали в 1931 году академики Любомир Стоянович и Александр Белич. В нем должны были публиковаться работы по сербскому языку в рамках южнославянского языкового
сообщества, но в связи с другими славянскими языками. Желанием и целью основателей
журнала было появление у сербов, как и у других, более развитых славянских народов, филологического журнала, посредством которого сербская филологическая наука могла бы включиться в широкие славистические исследования и в котором сообщались бы и самые значительные достижения славянской филологии. Со временем этот журнал стал одним из самых авторитетных журналов в славянском мире, и мире славистики в целом. Хотя это и не являлось целью журнала, он фактически с начала издания регулярно выпускал приложения, посвященные русскому языку. Особенно в этом журнале указывалось на достижения русской
филологии и лингвистики – в текущей библиографии и научной критике. Таким образом,
этот самый авторитетный сербский журнал вносит вклад не только в изучение сербского языка, но с момента своего основания представляет и окно в мир славистики и в целом – в мир лингвистической науки.",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Руске теме у Јужнословенском филологу, Русские темы в Южнославянском филологе",
pages = "350-357",
volume = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4981"
}

Танасић, С.. (2009). Руске теме у Јужнословенском филологу. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије., 13, 350-357.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4981

Танасић С. Руске теме у Јужнословенском филологу. in Славистика. 2009;13:350-357.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4981 .

Танасић, Срето, "Руске теме у Јужнословенском филологу" in Славистика, 13 (2009):350-357,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4981 .

TY  - JOUR
AU  - Пипер, Предраг
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2976
AB  - V stat'e vyjavljajutsja svjazi meždu složnymi predloženijami v serbskom jazyke, obladajuščimi kategorial'nym značeniem stepeni raskryvaetsja raznoobrazie semantičeskih otnošenij meždu takimi predloženijami i raznoobrazie sredstv ih vyraženija. Poskol'ku kategorial'noe značenie stepeni vsegda sosuščestvuet s drugimi značenijami, v stat'e rassmatrivajutsja slučai vyraženija stepeni, kak pervičnogo značenija, ili kak vtoričnogo, soputstvujuščego značenija. Predlagaetsja klassifikacija složnyh predloženij v serbskom jazyke, vyražajuščih stepen', v osnovu kotoroj založeno različenie toždestvennosti / netoždestvennosti, shodstva, različija i protivopoložnosti.
AB  - Iako je onomasiološki pristup proučavanju gramatičkih struktura odavno deo lingvističke teorije sa dosta širokim oblastima provere i primene, on je relativno malo zastupljen u proučavanjima složene rečenice u srpskom i drugim slovenskim jezicima. Ovaj rad ima u osnovi takav pristup i cilj: da pokaže postojanje raznovrsnosti složenih rečenica objedinjenih zajedničkim kategorijalnim značenjem stepena, bilo kao primarnim, bilo kao sekundarnim i pratećim uz neko drugo kategorijalno značenje. Načelno, to omogućava sagledavanje skladne povezanosti naizgled disparatnih pojava u gramatičkom sistemu, a kada je reč o kategoriji stepena, takav pristup omogućava uvid u činjenicu da je data semantička kategorija znatno prisutnija u sistemu složenih rečenica srpskog jezika nego kada se posmatra isključivo ili pretežno sa stanovišta formalne klasifikacije složenih rečenica.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О семантической категории степени в сложном предложении в сербском языке
T1  - О семантичкој категорији степена у српској сложеној реченици
SP  - 65
EP  - 87
IS  - 65
DO  - 10.2298/JFI0965065P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2976
ER  - 

@article{
author = "Пипер, Предраг",
year = "2009",
abstract = "V stat'e vyjavljajutsja svjazi meždu složnymi predloženijami v serbskom jazyke, obladajuščimi kategorial'nym značeniem stepeni raskryvaetsja raznoobrazie semantičeskih otnošenij meždu takimi predloženijami i raznoobrazie sredstv ih vyraženija. Poskol'ku kategorial'noe značenie stepeni vsegda sosuščestvuet s drugimi značenijami, v stat'e rassmatrivajutsja slučai vyraženija stepeni, kak pervičnogo značenija, ili kak vtoričnogo, soputstvujuščego značenija. Predlagaetsja klassifikacija složnyh predloženij v serbskom jazyke, vyražajuščih stepen', v osnovu kotoroj založeno različenie toždestvennosti / netoždestvennosti, shodstva, različija i protivopoložnosti., Iako je onomasiološki pristup proučavanju gramatičkih struktura odavno deo lingvističke teorije sa dosta širokim oblastima provere i primene, on je relativno malo zastupljen u proučavanjima složene rečenice u srpskom i drugim slovenskim jezicima. Ovaj rad ima u osnovi takav pristup i cilj: da pokaže postojanje raznovrsnosti složenih rečenica objedinjenih zajedničkim kategorijalnim značenjem stepena, bilo kao primarnim, bilo kao sekundarnim i pratećim uz neko drugo kategorijalno značenje. Načelno, to omogućava sagledavanje skladne povezanosti naizgled disparatnih pojava u gramatičkom sistemu, a kada je reč o kategoriji stepena, takav pristup omogućava uvid u činjenicu da je data semantička kategorija znatno prisutnija u sistemu složenih rečenica srpskog jezika nego kada se posmatra isključivo ili pretežno sa stanovišta formalne klasifikacije složenih rečenica.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О семантической категории степени в сложном предложении в сербском языке, О семантичкој категорији степена у српској сложеној реченици",
pages = "65-87",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965065P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2976"
}

Пипер, П.. (2009). О семантической категории степени в сложном предложении в сербском языке. in Јужнословенски филолог(65), 65-87.
https://doi.org/10.2298/JFI0965065P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2976

Пипер П. О семантической категории степени в сложном предложении в сербском языке. in Јужнословенски филолог. 2009;(65):65-87.
doi:10.2298/JFI0965065P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2976 .

Пипер, Предраг, "О семантической категории степени в сложном предложении в сербском языке" in Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):65-87,
https://doi.org/10.2298/JFI0965065P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2976 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2928
AB  - V dannoj rabote avtor na primere glagolov so značeniem čuvstvennogo vosprijatija, govorit o tom, kak tip sintaksičesko-semantičkogo značenija predloženija svjazan so značeniem ego glagol'nogo predikata. Ëti glagoly často upotrebljajutsja v parah perehodnyj glagol - vozvratnyj glagol: videti - videti se; čuti - čuti se i t. d. V jazykovoj praktike často nabljudaetsja problema opredelenija tipa predloženija s podobnymi glagolami: idet li reč' o predloženii s vozvratnym glagolom ili že vyražena passivnaja diateza v refleksivnoj passivnoj konstrukcii. V suščnosti, ëto problema razgraničenija omonimii na urovne predloženija. Čtoby ustranit' omonimiju, neobhodimo ustanovit' značenie glagolov; ot značenija glagolov zavisit, kakie aktanty predstavleny v oboznačennoj imi situacii. Putem analiza predloženij s glagolami dannogo klassa avtor pokazyvaet, kak pri identifikacii vspomogatel'nyh aktantov, vvodimyh dannymi glagolami, možno ustanovit' naličie ili otsutstvie i raspredelenie glavnyh aktantov. Tem samym vyjavljaetsja tip predloženija.
AB  - U radu se govori o vezi između značenja glagolske lekseme i sintaksičko-semantičke vrijednosti rečenice. Na primjerima nekih glagola koji označavaju osjećanja čulima pokazuje se kako je za identifikaciju rečenice važno utvrditi značenje glagola, odnosno identifikovati sve sintaksičke pozicije u rečenici koji neki glagol svojom semantičkom vrijednošću otvara. Nije uvijek lako identifikovati te pozicije pošto aktanti kojim otvara mjesto neki glagol nisu uvijek i predstavljeni u rečenici. Koristeći se novijim dostignućima u slavističkoj literaturi o leksičkim značenjima, autor pokazuje kako se, kad je data klasa glagola u pitanju, ponekad i preko identifikacije sporednijih aktanata, odnosno preko identifikacije i tih sporednijih sintaksičkih pozicija, utvrđuje značenje glagola, a time i tip same rečenice obrazovane sa tim glagolom u predikatu.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Один из примеров связи между значением глагольной лексемы и типом предложения в современном сербском языке
T1  - Један случај везе између значења глаголске лексеме и типа реченице у савременом српском језику
SP  - 473
EP  - 480
IS  - 64
DO  - 10.2298/JFI0864473T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2928
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2008",
abstract = "V dannoj rabote avtor na primere glagolov so značeniem čuvstvennogo vosprijatija, govorit o tom, kak tip sintaksičesko-semantičkogo značenija predloženija svjazan so značeniem ego glagol'nogo predikata. Ëti glagoly často upotrebljajutsja v parah perehodnyj glagol - vozvratnyj glagol: videti - videti se; čuti - čuti se i t. d. V jazykovoj praktike často nabljudaetsja problema opredelenija tipa predloženija s podobnymi glagolami: idet li reč' o predloženii s vozvratnym glagolom ili že vyražena passivnaja diateza v refleksivnoj passivnoj konstrukcii. V suščnosti, ëto problema razgraničenija omonimii na urovne predloženija. Čtoby ustranit' omonimiju, neobhodimo ustanovit' značenie glagolov; ot značenija glagolov zavisit, kakie aktanty predstavleny v oboznačennoj imi situacii. Putem analiza predloženij s glagolami dannogo klassa avtor pokazyvaet, kak pri identifikacii vspomogatel'nyh aktantov, vvodimyh dannymi glagolami, možno ustanovit' naličie ili otsutstvie i raspredelenie glavnyh aktantov. Tem samym vyjavljaetsja tip predloženija., U radu se govori o vezi između značenja glagolske lekseme i sintaksičko-semantičke vrijednosti rečenice. Na primjerima nekih glagola koji označavaju osjećanja čulima pokazuje se kako je za identifikaciju rečenice važno utvrditi značenje glagola, odnosno identifikovati sve sintaksičke pozicije u rečenici koji neki glagol svojom semantičkom vrijednošću otvara. Nije uvijek lako identifikovati te pozicije pošto aktanti kojim otvara mjesto neki glagol nisu uvijek i predstavljeni u rečenici. Koristeći se novijim dostignućima u slavističkoj literaturi o leksičkim značenjima, autor pokazuje kako se, kad je data klasa glagola u pitanju, ponekad i preko identifikacije sporednijih aktanata, odnosno preko identifikacije i tih sporednijih sintaksičkih pozicija, utvrđuje značenje glagola, a time i tip same rečenice obrazovane sa tim glagolom u predikatu.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Один из примеров связи между значением глагольной лексемы и типом предложения в современном сербском языке, Један случај везе између значења глаголске лексеме и типа реченице у савременом српском језику",
pages = "473-480",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864473T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2928"
}

Танасић, С.. (2008). Один из примеров связи между значением глагольной лексемы и типом предложения в современном сербском языке. in Јужнословенски филолог(64), 473-480.
https://doi.org/10.2298/JFI0864473T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2928

Танасић С. Один из примеров связи между значением глагольной лексемы и типом предложения в современном сербском языке. in Јужнословенски филолог. 2008;(64):473-480.
doi:10.2298/JFI0864473T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2928 .

Танасић, Срето, "Один из примеров связи между значением глагольной лексемы и типом предложения в современном сербском языке" in Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):473-480,
https://doi.org/10.2298/JFI0864473T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2928 .

TY  - JOUR
AU  - Гудурић, Снежана
AU  - Петровић, Драгољуб
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2909
AB  - Ce texte porte sur la nature phonétique des sons fricatifs, en particulier sur les modifications de leur nature en vu de leur position dans les chaînes sonores concrètes. On propose un nouveau classement de consonnes en langue serbe qui consiste en ajout des sons [j] et [v] dans la classe de fricatifs, ayant en vu la nature acoustico-articulatioire de ces deux sons dans la langue moderne.
AB  - U radu se razmatra fonetska priroda strujnih suglasnika, sa posebnim naglaskom na modifikacije njihove prirode u zavisnosti od položaja i konkretnog glasovnog okruženja. Daje se osvrt i na fonološki status ovih glasova u srpskom jeziku.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Une contribution à l'étude de la nature phonétique des sons en langue Serbe: Sons fricatifs
T1  - Прилог проучавању фонетске природе гласова српског језика - струјни сугласници
SP  - 73
EP  - 108
IS  - 64
DO  - 10.2298/JFI0864073G
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2909
ER  - 

@article{
author = "Гудурић, Снежана and Петровић, Драгољуб",
year = "2008",
abstract = "Ce texte porte sur la nature phonétique des sons fricatifs, en particulier sur les modifications de leur nature en vu de leur position dans les chaînes sonores concrètes. On propose un nouveau classement de consonnes en langue serbe qui consiste en ajout des sons [j] et [v] dans la classe de fricatifs, ayant en vu la nature acoustico-articulatioire de ces deux sons dans la langue moderne., U radu se razmatra fonetska priroda strujnih suglasnika, sa posebnim naglaskom na modifikacije njihove prirode u zavisnosti od položaja i konkretnog glasovnog okruženja. Daje se osvrt i na fonološki status ovih glasova u srpskom jeziku.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Une contribution à l'étude de la nature phonétique des sons en langue Serbe: Sons fricatifs, Прилог проучавању фонетске природе гласова српског језика - струјни сугласници",
pages = "73-108",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864073G",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2909"
}

Гудурић, С.,& Петровић, Д.. (2008). Une contribution à l'étude de la nature phonétique des sons en langue Serbe: Sons fricatifs. in Јужнословенски филолог(64), 73-108.
https://doi.org/10.2298/JFI0864073G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2909

Гудурић С, Петровић Д. Une contribution à l'étude de la nature phonétique des sons en langue Serbe: Sons fricatifs. in Јужнословенски филолог. 2008;(64):73-108.
doi:10.2298/JFI0864073G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2909 .

Гудурић, Снежана, Петровић, Драгољуб, "Une contribution à l'étude de la nature phonétique des sons en langue Serbe: Sons fricatifs" in Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):73-108,
https://doi.org/10.2298/JFI0864073G .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2909 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5060
AB  - У раду се разматра савремена социолингвистичка ситуација у Црној Гори. Оцјењује се оправданост идеја о изградњи посебног сландардног језика или (по неким) о преименовању и преправкама српског стандардног језика.
AB  - В настоящей работе рассматривается аюуальная стандартноязыковая ситуация в Черногории. Ангор указывает на факт, что в Черногории свыше 150 лет 
функционирует сербский стандартный язык иекавского типа с некоторыми специфичностями по отношению к сербскому языку за пределами Черногории. 
Сербским он там назывался и до сландартизации. Отсуствуют и лингвистические и общественные причины создавать в настоящее время другой, новый 
стандартный язык, тем более нет необходимости менять название сербский 
язык и вводить название черногорский язык. Такой поступок вызы вал бы кроме того ненужные распри, разделения и провинциализацию культуры в Черногории, а такой маленький язык не мог бы получить престиж в семье славянских 
и европейских языков. 
Если бы официально был провозглашен особый черногорский язык, в таком случае черногорское государство должно было бы обеспечить условия для 
того, что бы сербский язык у в дальнейшем имел статус официального языка в 
этой среде, так как это выбор двух третей граждан Черногории.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Зборник Института за српски језик САНУ. 1
T1  - Стандардизација језика као социолингвистичка потреба
T1  - Стандартизация языка как социолингвиситическая  необходимость
SP  - 599
EP  - 606
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5060
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2008",
abstract = "У раду се разматра савремена социолингвистичка ситуација у Црној Гори. Оцјењује се оправданост идеја о изградњи посебног сландардног језика или (по неким) о преименовању и преправкама српског стандардног језика., В настоящей работе рассматривается аюуальная стандартноязыковая ситуация в Черногории. Ангор указывает на факт, что в Черногории свыше 150 лет 
функционирует сербский стандартный язык иекавского типа с некоторыми специфичностями по отношению к сербскому языку за пределами Черногории. 
Сербским он там назывался и до сландартизации. Отсуствуют и лингвистические и общественные причины создавать в настоящее время другой, новый 
стандартный язык, тем более нет необходимости менять название сербский 
язык и вводить название черногорский язык. Такой поступок вызы вал бы кроме того ненужные распри, разделения и провинциализацию культуры в Черногории, а такой маленький язык не мог бы получить престиж в семье славянских 
и европейских языков. 
Если бы официально был провозглашен особый черногорский язык, в таком случае черногорское государство должно было бы обеспечить условия для 
того, что бы сербский язык у в дальнейшем имел статус официального языка в 
этой среде, так как это выбор двух третей граждан Черногории.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Зборник Института за српски језик САНУ. 1",
title = "Стандардизација језика као социолингвистичка потреба, Стандартизация языка как социолингвиситическая  необходимость",
pages = "599-606",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5060"
}

Танасић, С.. (2008). Стандардизација језика као социолингвистичка потреба. in Зборник Института за српски језик САНУ. 1
Београд : Институт за српски језик САНУ., 599-606.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5060

Танасић С. Стандардизација језика као социолингвистичка потреба. in Зборник Института за српски језик САНУ. 1. 2008;:599-606.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5060 .

Танасић, Срето, "Стандардизација језика као социолингвистичка потреба" in Зборник Института за српски језик САНУ. 1 (2008):599-606,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5060 .

TY  - JOUR
AU  - Пипер, Предраг
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2922
AB  - V nastojaščej stat'e rassmatrivajutsja obščie i častnye voprosy vyraženija predela kak semantičeskogo kriterija, ob''edinjajuščego rjad semantičeskih kategorij, otličajuščihsja drug ot druga formoj i stepen'ju grammatikalizovannosti, takih kak lokalizovannost', temporal'nost' aspektual'nost', akcional'nost', količestvennost', gradual'nost' i dr. Značenie predela kak časti kakogo-nibud' javlenija, differencirujuščej ego ot okružajuščih ego javlenij, založeno v osnovu rjada grammatičeskih kategorij leksiko-grammatičeskih razrjadov i leksičeskih podsistem, formirujuščih v celom gipperkategorial'nyj kompleks predel'nosti, ohvatyvajuščij značenija ob''edinennye obščim priznakom granicy, prohodjaščim meždu otličajuščimisja drug od druga suščnostjami. Grammatičeskie sredstva vyraženija predela v doklade rassmatrivajutsja v ramkah teorii semantičeskih lokalizacij (Piper 1997, 2001) i teorii grammatičeskih metafor, razrabatyvajuščejsja v ramkah kognitivnoj lingvistiki. Osoboe vnimanie v stat'e udeljaetsja raznovidnostjam semantičeskogo kriterija predela, takimi kak vnutrennij i vnešnij predel sil'no vyražennyj i slabo vyražennyj predel, linejnyj i točečnyj predel i t. d.
AB  - Polazeći od istraživanja Milke Ivić o sistemu mesnih padeža, kao i od teorije semantičkih lokalizacija i srodnih istraživanja, autor u ovom radu iznosi tezu da je više gramatičkih kategorija u srpskom jeziku (sa implikacijama koje važe i za druge slovenske jezike) povezano semantičkim kriterijumom granice pomoću koga se u naučnoj literaturi objašnjava sadržaj pojedinih takvih kategorija i način njihovog funkcionisanja. To se dokazuje na primeru kategorija spacijalnosti, temporalnosti, aspektualnosti, akcionalnosti superlativnosti, ekscesivnosti i na nekim drugim primerima. Iznosi se teza da je više gramatičkih kategorija povezano u zaseban (hiper)kategorijalni kompleks povezan relevantnošću semantičkog kriterijuma granice za sve njime obuhvaćene kategorije.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О грамматике предела
T1  - Граматика границе
SP  - 307
EP  - 322
IS  - 64
DO  - 10.2298/JFI0864307P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2922
ER  - 

@article{
author = "Пипер, Предраг",
year = "2008",
abstract = "V nastojaščej stat'e rassmatrivajutsja obščie i častnye voprosy vyraženija predela kak semantičeskogo kriterija, ob''edinjajuščego rjad semantičeskih kategorij, otličajuščihsja drug ot druga formoj i stepen'ju grammatikalizovannosti, takih kak lokalizovannost', temporal'nost' aspektual'nost', akcional'nost', količestvennost', gradual'nost' i dr. Značenie predela kak časti kakogo-nibud' javlenija, differencirujuščej ego ot okružajuščih ego javlenij, založeno v osnovu rjada grammatičeskih kategorij leksiko-grammatičeskih razrjadov i leksičeskih podsistem, formirujuščih v celom gipperkategorial'nyj kompleks predel'nosti, ohvatyvajuščij značenija ob''edinennye obščim priznakom granicy, prohodjaščim meždu otličajuščimisja drug od druga suščnostjami. Grammatičeskie sredstva vyraženija predela v doklade rassmatrivajutsja v ramkah teorii semantičeskih lokalizacij (Piper 1997, 2001) i teorii grammatičeskih metafor, razrabatyvajuščejsja v ramkah kognitivnoj lingvistiki. Osoboe vnimanie v stat'e udeljaetsja raznovidnostjam semantičeskogo kriterija predela, takimi kak vnutrennij i vnešnij predel sil'no vyražennyj i slabo vyražennyj predel, linejnyj i točečnyj predel i t. d., Polazeći od istraživanja Milke Ivić o sistemu mesnih padeža, kao i od teorije semantičkih lokalizacija i srodnih istraživanja, autor u ovom radu iznosi tezu da je više gramatičkih kategorija u srpskom jeziku (sa implikacijama koje važe i za druge slovenske jezike) povezano semantičkim kriterijumom granice pomoću koga se u naučnoj literaturi objašnjava sadržaj pojedinih takvih kategorija i način njihovog funkcionisanja. To se dokazuje na primeru kategorija spacijalnosti, temporalnosti, aspektualnosti, akcionalnosti superlativnosti, ekscesivnosti i na nekim drugim primerima. Iznosi se teza da je više gramatičkih kategorija povezano u zaseban (hiper)kategorijalni kompleks povezan relevantnošću semantičkog kriterijuma granice za sve njime obuhvaćene kategorije.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О грамматике предела, Граматика границе",
pages = "307-322",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864307P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2922"
}

Пипер, П.. (2008). О грамматике предела. in Јужнословенски филолог(64), 307-322.
https://doi.org/10.2298/JFI0864307P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2922

Пипер П. О грамматике предела. in Јужнословенски филолог. 2008;(64):307-322.
doi:10.2298/JFI0864307P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2922 .

Пипер, Предраг, "О грамматике предела" in Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):307-322,
https://doi.org/10.2298/JFI0864307P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2922 .

TY  - JOUR
AU  - Кликовац, Душка
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2912
AB  - The author deals with certain aspects of nominalization (the use of verbal or adjectival nouns instead of verbs) that have not received much attention in Serbian scientific literature. Two of them are stylistic: the first stems from the very nature of verbal and adjectival nouns - they do not evoke mental images as verbs do. The other is that nominalization has become a feature of formal language; that aspect is not inherent in the very process of nominalization. Then comes the ideological aspect of nominalization: it can be a means of declaring one's power. Finally, there is a utilitarian aspect of nominalization: it can be used to keep some components of the situation secret or to present the situation less sharply. Those aspects of nominalization are not unique to Serbian but are universal, given the fact that in modern societies institutions are very powerful, that the image of a person in the eyes of others is often more important than the true value of the person, and that masses are manipulated on a large scale.
AB  - Autorka se u radu bavi nekim aspektima nominalizacije, odn. dekomponovanja glagola, na koje se u literaturi posvećenoj tim pojavama manje skreće pažnja. U pitanju su, najpre, stilski aspekti nominalizacije, od kojih jedan automatski proizlazi iz prirode glagolskih, odn. pridevskih imenica: nominalizovani iskaz nije slikovit kao glagolski. Drugi aspekt se ogleda u tome što je nominalizacija postala obeležje formalnog jezika; on nije inherentan samom procesu nominalizacije. U radu se, dalje, razmatra ideološki aspekt nominalizacije: ona može biti način da se objavi nečija moć. Na kraju nominalizacija ima i utilitarni aspekt - onda kad se njome taje neke komponente situacije ili kad se čitava situacija prikazuje ublaženo. Ti aspekti nominalizacije nisu karakteristični samo za srpski jezik, nego su univerzalni, budući da su u savremenim društvima institucije izuzetno moćne da je slika koju drugi imaju o nekome često važnija od stvarnog kvaliteta te osobe, te da se masama manipuliše u ogromnim razmerama.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - On the stylistic, ideological and utilitarian aspects of nominalization in Serbian
T1  - О стилским, идеолошким и утилитарним аспектима номинализације у српском језику
SP  - 177
EP  - 188
IS  - 64
DO  - 10.2298/JFI0864177K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2912
ER  - 

@article{
author = "Кликовац, Душка",
year = "2008",
abstract = "The author deals with certain aspects of nominalization (the use of verbal or adjectival nouns instead of verbs) that have not received much attention in Serbian scientific literature. Two of them are stylistic: the first stems from the very nature of verbal and adjectival nouns - they do not evoke mental images as verbs do. The other is that nominalization has become a feature of formal language; that aspect is not inherent in the very process of nominalization. Then comes the ideological aspect of nominalization: it can be a means of declaring one's power. Finally, there is a utilitarian aspect of nominalization: it can be used to keep some components of the situation secret or to present the situation less sharply. Those aspects of nominalization are not unique to Serbian but are universal, given the fact that in modern societies institutions are very powerful, that the image of a person in the eyes of others is often more important than the true value of the person, and that masses are manipulated on a large scale., Autorka se u radu bavi nekim aspektima nominalizacije, odn. dekomponovanja glagola, na koje se u literaturi posvećenoj tim pojavama manje skreće pažnja. U pitanju su, najpre, stilski aspekti nominalizacije, od kojih jedan automatski proizlazi iz prirode glagolskih, odn. pridevskih imenica: nominalizovani iskaz nije slikovit kao glagolski. Drugi aspekt se ogleda u tome što je nominalizacija postala obeležje formalnog jezika; on nije inherentan samom procesu nominalizacije. U radu se, dalje, razmatra ideološki aspekt nominalizacije: ona može biti način da se objavi nečija moć. Na kraju nominalizacija ima i utilitarni aspekt - onda kad se njome taje neke komponente situacije ili kad se čitava situacija prikazuje ublaženo. Ti aspekti nominalizacije nisu karakteristični samo za srpski jezik, nego su univerzalni, budući da su u savremenim društvima institucije izuzetno moćne da je slika koju drugi imaju o nekome često važnija od stvarnog kvaliteta te osobe, te da se masama manipuliše u ogromnim razmerama.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "On the stylistic, ideological and utilitarian aspects of nominalization in Serbian, О стилским, идеолошким и утилитарним аспектима номинализације у српском језику",
pages = "177-188",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864177K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2912"
}

Кликовац, Д.. (2008). On the stylistic, ideological and utilitarian aspects of nominalization in Serbian. in Јужнословенски филолог(64), 177-188.
https://doi.org/10.2298/JFI0864177K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2912

Кликовац Д. On the stylistic, ideological and utilitarian aspects of nominalization in Serbian. in Јужнословенски филолог. 2008;(64):177-188.
doi:10.2298/JFI0864177K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2912 .

Кликовац, Душка, "On the stylistic, ideological and utilitarian aspects of nominalization in Serbian" in Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):177-188,
https://doi.org/10.2298/JFI0864177K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2912 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5036
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Шеста књига Лингвистичких огледа Милке Ивић
SP  - 107
EP  - 110
VL  - 38
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5036
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2007",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Шеста књига Лингвистичких огледа Милке Ивић",
pages = "107-110",
volume = "38",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5036"
}

Танасић, С.. (2007). Шеста књига Лингвистичких огледа Милке Ивић. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 38, 107-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5036

Танасић С. Шеста књига Лингвистичких огледа Милке Ивић. in Наш језик. 2007;38:107-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5036 .

Танасић, Срето, "Шеста књига Лингвистичких огледа Милке Ивић" in Наш језик, 38 (2007):107-110,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5036 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2846
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Словенске синтаксе и српска синтакса
SP  - 227
EP  - 231
IS  - 63
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2846
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2007",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Словенске синтаксе и српска синтакса",
pages = "227-231",
number = "63",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2846"
}

Танасић, С.. (2007). Словенске синтаксе и српска синтакса. in Јужнословенски филолог(63), 227-231.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2846

Танасић С. Словенске синтаксе и српска синтакса. in Јужнословенски филолог. 2007;(63):227-231.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2846 .

Танасић, Срето, "Словенске синтаксе и српска синтакса" in Јужнословенски филолог, no. 63 (2007):227-231,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2846 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5042
AB  - У раду се анализира понашање зависносложених реченица с везницима кад, док (кад је његово значење слично значењу везника кад) и чим и обликом потенцијала у предикату управне и зависне клаузе. Циљ рада јесте да се утврди како се у таквим реченицама понаша облик потенцијала и има ли и каквих разлика у том погледу међу реченицама у зависности од тога који је од ових везника у њима.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Из проблематике реченица с везницима кад, док и чим
T1  - Из проблематики предложений с союзами кад, док и чим
SP  - 15
EP  - 26
VL  - 38
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5042
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2007",
abstract = "У раду се анализира понашање зависносложених реченица с везницима кад, док (кад је његово значење слично значењу везника кад) и чим и обликом потенцијала у предикату управне и зависне клаузе. Циљ рада јесте да се утврди како се у таквим реченицама понаша облик потенцијала и има ли и каквих разлика у том погледу међу реченицама у зависности од тога који је од ових везника у њима.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Из проблематике реченица с везницима кад, док и чим, Из проблематики предложений с союзами кад, док и чим",
pages = "15-26",
volume = "38",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5042"
}

Танасић, С.. (2007). Из проблематике реченица с везницима кад, док и чим. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 38, 15-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5042

Танасић С. Из проблематике реченица с везницима кад, док и чим. in Наш језик. 2007;38:15-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5042 .

Танасић, Срето, "Из проблематике реченица с везницима кад, док и чим" in Наш језик, 38 (2007):15-26,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5042 .

TY  - JOUR
AU  - Гудурић, Снежана
AU  - Петровић, Драгољуб
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2898
AB  - Ce texte porte sur la nature des sons latéraux en langue serbe sur leurs points convergents et divergents, et en particulier sur leur distribution. En dépit de leur mode de prononciation presque identique (passage latéral de l’air des deux cote de l’obstacle fait dans le résonateur buccal), les deux sons montrent des différences importantes concernant tout autre caractéristique. Le son dit palatal, par son image acoustique ressemble plus au son transitoire [j] ou au son nasal [n] qu’a sa paire latérale. C’est peut-être la raison pour laquelle on le substitue souvent par le [j] dans certains dialectes serbes. De même, nous montrons que la nature du [l] dit syllabique diffère de celle de la sonante non-syllabique, tout en considérant les deux sons phonologiquement identiques.
AB  - U radu se razmatra fonetska priroda lateralnih glasova u srpskom jeziku, sa posebnim naglaskom na njihovom međusobnom odnosu, kao i na specifičnim distribucijama. Iako slični po načinu tvorbe koji se odnosi na lateralan prolaz vazdušne struje kroz usnu duplju uz postojanje prepreke, ova dva na prvi pogled veoma slična glasa pokazuju izrazite artikulaciono-akustičke razlike.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Une contribution a l’étude de la nature phonétique des sons en langue Serbe: Sons latéraux
T1  - Прилог проучавању фонетске природе гласова у српском језику - латерални гласови
SP  - 11
EP  - 29
IS  - 63
DO  - 10.2298/JFI0763011G
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2898
ER  - 

@article{
author = "Гудурић, Снежана and Петровић, Драгољуб",
year = "2007",
abstract = "Ce texte porte sur la nature des sons latéraux en langue serbe sur leurs points convergents et divergents, et en particulier sur leur distribution. En dépit de leur mode de prononciation presque identique (passage latéral de l’air des deux cote de l’obstacle fait dans le résonateur buccal), les deux sons montrent des différences importantes concernant tout autre caractéristique. Le son dit palatal, par son image acoustique ressemble plus au son transitoire [j] ou au son nasal [n] qu’a sa paire latérale. C’est peut-être la raison pour laquelle on le substitue souvent par le [j] dans certains dialectes serbes. De même, nous montrons que la nature du [l] dit syllabique diffère de celle de la sonante non-syllabique, tout en considérant les deux sons phonologiquement identiques., U radu se razmatra fonetska priroda lateralnih glasova u srpskom jeziku, sa posebnim naglaskom na njihovom međusobnom odnosu, kao i na specifičnim distribucijama. Iako slični po načinu tvorbe koji se odnosi na lateralan prolaz vazdušne struje kroz usnu duplju uz postojanje prepreke, ova dva na prvi pogled veoma slična glasa pokazuju izrazite artikulaciono-akustičke razlike.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Une contribution a l’étude de la nature phonétique des sons en langue Serbe: Sons latéraux, Прилог проучавању фонетске природе гласова у српском језику - латерални гласови",
pages = "11-29",
number = "63",
doi = "10.2298/JFI0763011G",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2898"
}

Гудурић, С.,& Петровић, Д.. (2007). Une contribution a l’étude de la nature phonétique des sons en langue Serbe: Sons latéraux. in Јужнословенски филолог(63), 11-29.
https://doi.org/10.2298/JFI0763011G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2898

Гудурић С, Петровић Д. Une contribution a l’étude de la nature phonétique des sons en langue Serbe: Sons latéraux. in Јужнословенски филолог. 2007;(63):11-29.
doi:10.2298/JFI0763011G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2898 .

Гудурић, Снежана, Петровић, Драгољуб, "Une contribution a l’étude de la nature phonétique des sons en langue Serbe: Sons latéraux" in Јужнословенски филолог, no. 63 (2007):11-29,
https://doi.org/10.2298/JFI0763011G .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2898 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10066
AB  - У раду се разматрају безличне реченице са неким од најчешћих модалних глагола у позицији предиката. Циљ рада је да се опишу модели безличних реченица који се образују са овим глаголима у савременом српском стандардном језику. Анализа језичке грађе треба да покаже да ли се са сваким од анализираних глагола образују исте безличне реченице.
AB  - В настоящей работе рассматриваются некоторые типы безличных предложений с модальными глаголами в предикате. Цель работы — изложить характеристики некоторых
типов безличных предложений с модальными глаголами требати, мойи и морати.
Анализ показал, что данные глаголы обладают определенными специфичностями в
связи с образованием безличных предложений. Глагол требати не допускает образования т. наз. обезличенных предложений, какими являются: Иде се кроз парк - Може
се ипи кроз парк - *Треба се иви кроз парк. Это связано с фактом, что данный глагол
одной частью своего семантического потенциала безличен. Глаголы морати и мойи в
состоянии образовать такие предложения, однако они, с переходными глаголами, подлежат тем же условиям, которые необходимы для образования таких же предложений
в ситуации, когда в функции предиката только переходные глаголы.
PB  - Timişoara : Universitatea de Vest, Facultatea de Litere, Filosofie şi Istorie, Catedra de Limbi Slave
T2  - Probleme de filologie slavǎ : (studii, articole, prelegeri)
T1  - Безличне реченице с модалним глаголима у савременом српском језику
T1  - Безличные предложения с модальными глаголами в современном сербском языке
SP  - 207
EP  - 213
VL  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10066
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2007",
abstract = "У раду се разматрају безличне реченице са неким од најчешћих модалних глагола у позицији предиката. Циљ рада је да се опишу модели безличних реченица који се образују са овим глаголима у савременом српском стандардном језику. Анализа језичке грађе треба да покаже да ли се са сваким од анализираних глагола образују исте безличне реченице., В настоящей работе рассматриваются некоторые типы безличных предложений с модальными глаголами в предикате. Цель работы — изложить характеристики некоторых
типов безличных предложений с модальными глаголами требати, мойи и морати.
Анализ показал, что данные глаголы обладают определенными специфичностями в
связи с образованием безличных предложений. Глагол требати не допускает образования т. наз. обезличенных предложений, какими являются: Иде се кроз парк - Може
се ипи кроз парк - *Треба се иви кроз парк. Это связано с фактом, что данный глагол
одной частью своего семантического потенциала безличен. Глаголы морати и мойи в
состоянии образовать такие предложения, однако они, с переходными глаголами, подлежат тем же условиям, которые необходимы для образования таких же предложений
в ситуации, когда в функции предиката только переходные глаголы.",
publisher = "Timişoara : Universitatea de Vest, Facultatea de Litere, Filosofie şi Istorie, Catedra de Limbi Slave",
journal = "Probleme de filologie slavǎ : (studii, articole, prelegeri)",
title = "Безличне реченице с модалним глаголима у савременом српском језику, Безличные предложения с модальными глаголами в современном сербском языке",
pages = "207-213",
volume = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10066"
}

Танасић, С.. (2007). Безличне реченице с модалним глаголима у савременом српском језику. in Probleme de filologie slavǎ : (studii, articole, prelegeri)
Timişoara : Universitatea de Vest, Facultatea de Litere, Filosofie şi Istorie, Catedra de Limbi Slave., 15, 207-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10066

Танасић С. Безличне реченице с модалним глаголима у савременом српском језику. in Probleme de filologie slavǎ : (studii, articole, prelegeri). 2007;15:207-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10066 .

Танасић, Срето, "Безличне реченице с модалним глаголима у савременом српском језику" in Probleme de filologie slavǎ : (studii, articole, prelegeri), 15 (2007):207-213,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10066 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2857
AB  - V serbskom jazáke sućestvuet neskolâko tipov složnáh predloženič, v kotoráh vozmožno obrazovanie soäznáh konstrukcič meždu zavisimámi klauzami. V nastojaćeč rabote opisávaetsja odin tip takih konstrukcič. Rečâ idet o složnopodčinennom predlož enii, v kotoroč rjadom s dominiruäćeč klauzoč nalico minimum dve zavisimáe odnoznač náe klauzá, napr. Dok god se u Turskoj ovako vlada i dok su u Bosni ovakve prilike ne može biti govora o putevima i saobraćaju; Činilo mu se da pred njim stoji slika i prilika novog naraštaja i da je prstom dodiruje. Podčinitelânáe soäzá svjazávaät zavisimáe klauzá s takoč že dominiruäćeč klauzoč, a sočinitelânáe soäzá nahodjatsja meždu temi že odnoznačnámi značnámi klauzami, dlja togo čtobá pokazatâ, kakoč tip koordinacii ustanavlivaetsja meždu nimi. V dannoč rabote rassmatrivaätsja sposobá uprošćenija soäznáh kompleksov bez izmenenija sledovanija klauz v složnáh predloženijah etogo tipa. Estâ tri sposoba uprošćenija soäznáh kompleksov v takih predloženijah. Sutâ odnogo iz nih v tom, čto opuskaetsja sočinitelânáè soäz meždu zavisimámi odnoznačnámi klauzami: Svi su primećivali da je stalno uzbuđen, da mu oči gore nezdravim žarom, da drhti, da zapinje u govoru. Vo vtorom slučae uprošćenie soäznáh kompleksov proivoditsja tak, čto opuskaätsja podčinitelânáe soäzá v takih kompleksah: Ali čim bi se kratko zatišje približilo kraju i između Napoleona i bečkog dvora počeli odnosi da se zatež u, konzuli bi stali da svoje posete razređuju. Nesmotrja na to čto eti dva sposoba uprošćenija soäznáh kompleksov ne privodjat k različijam na semantičeskom urovne, oni vse že ostavljaät različnáe posledstvija, kasaäšćiesja strukturá zavisimoè klauzá, pered kotoroè opuskaätsja nazvannáe soäzá. Pri opušćenii sočinitelânogo soäza klauza, pered kotoroè on opušćen, ne stradaet i ne dopuskaet nikakih izmeneniè. Esli že opustitâ podčinitelânáè soäz, to v klauze pered kotoroè on opušćen, objazatelâno opuskaetsja vspomogatelânáè, esli on nalico v glagolânoè forme predikata i esli on identičen vspomogatelânomu glagolu iz predádušćeè odnoznačnoè zavisimoè klauzá. Često opuskaetsja častica se, služašćaja pokazatelem passivnoè diatezá, esli on bála nalico v predádušćeè klauze, a takže bližniè obãekt, esli on identičen obãektu, imeäšćemusja v predádušćeè odnoznačnoè klauze. Odnako, propusk dvuh nazvannáh edinic ne objazatelen; oni mogut ostatâsja, no v takom slučae zanimaät druguä, inuä poziciä v klauze po otnošeniä s pozicieè, kotoruä oni zanimali, kogda podčinitelânáè soäz ne bál opušćen. Tretâja vozmožnostâ kasaetsja opušćenija oboih soäzov meždu zavisimámi odnoznačnámi klauzami: Davilu je naređivano da im obezbedi prolaz, nabavlja konje i pratnju. Opušćenie soäznáh kompleksov otražaetsja na strukture odnoznačnoè zavisimoè klauzá, pered kotoroè etot kompleks nahodilsja. Posledstvija takie že, kak i pri propuske podčinitelânogo soäza: togda objazatelâno opuskaetsja vspomogatelânáè glagol, a passivnoe se i bližniè obãekt, perenjatáe iz pervoè odnoznačnoè klauzá, vedut sebja tak že kak i v slučae propuska podčinitelânogo soäza ([6]). Ukazannáe vidá uprošćenija soäznáh kompleksov harakterná dlja različnáh funkcionalânáh stileè sovremennogo serbskogo jazáka, čašće vsego dlja stilja hudožestvennoè literaturá
AB  - U srpskom jeziku postoji više tipova zavisnosloženih rečenica kod kojih dolazi do gomilanja veznika među klauzama, čime nastaju veznički skupovi. U nekim od tih tipova stvaranje vezničkih skupova se može izbjeći drugačijim rasporedom klauza unutar složene rečenice. U ovom radu na jezičkom materijalu iz različitih funkcionalnih stilova savremenog srpskog jezika posmatra se uprošćavanje vezničkih skupova u jednom takvom tipu složene rečenice koja nije sklona mijenjanju rasporeda klauza.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Упрощение союзных конструкций в сложном предложении в сербском языке
T1  - Упрошћавање везничких скупова у сложеној реченици у српском језику
SP  - 53
EP  - 71
IS  - 62
DO  - 10.2298/JFI0662053T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2857
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2006",
abstract = "V serbskom jazáke sućestvuet neskolâko tipov složnáh predloženič, v kotoráh vozmožno obrazovanie soäznáh konstrukcič meždu zavisimámi klauzami. V nastojaćeč rabote opisávaetsja odin tip takih konstrukcič. Rečâ idet o složnopodčinennom predlož enii, v kotoroč rjadom s dominiruäćeč klauzoč nalico minimum dve zavisimáe odnoznač náe klauzá, napr. Dok god se u Turskoj ovako vlada i dok su u Bosni ovakve prilike ne može biti govora o putevima i saobraćaju; Činilo mu se da pred njim stoji slika i prilika novog naraštaja i da je prstom dodiruje. Podčinitelânáe soäzá svjazávaät zavisimáe klauzá s takoč že dominiruäćeč klauzoč, a sočinitelânáe soäzá nahodjatsja meždu temi že odnoznačnámi značnámi klauzami, dlja togo čtobá pokazatâ, kakoč tip koordinacii ustanavlivaetsja meždu nimi. V dannoč rabote rassmatrivaätsja sposobá uprošćenija soäznáh kompleksov bez izmenenija sledovanija klauz v složnáh predloženijah etogo tipa. Estâ tri sposoba uprošćenija soäznáh kompleksov v takih predloženijah. Sutâ odnogo iz nih v tom, čto opuskaetsja sočinitelânáè soäz meždu zavisimámi odnoznačnámi klauzami: Svi su primećivali da je stalno uzbuđen, da mu oči gore nezdravim žarom, da drhti, da zapinje u govoru. Vo vtorom slučae uprošćenie soäznáh kompleksov proivoditsja tak, čto opuskaätsja podčinitelânáe soäzá v takih kompleksah: Ali čim bi se kratko zatišje približilo kraju i između Napoleona i bečkog dvora počeli odnosi da se zatež u, konzuli bi stali da svoje posete razređuju. Nesmotrja na to čto eti dva sposoba uprošćenija soäznáh kompleksov ne privodjat k različijam na semantičeskom urovne, oni vse že ostavljaät različnáe posledstvija, kasaäšćiesja strukturá zavisimoè klauzá, pered kotoroè opuskaätsja nazvannáe soäzá. Pri opušćenii sočinitelânogo soäza klauza, pered kotoroè on opušćen, ne stradaet i ne dopuskaet nikakih izmeneniè. Esli že opustitâ podčinitelânáè soäz, to v klauze pered kotoroè on opušćen, objazatelâno opuskaetsja vspomogatelânáè, esli on nalico v glagolânoè forme predikata i esli on identičen vspomogatelânomu glagolu iz predádušćeè odnoznačnoè zavisimoè klauzá. Često opuskaetsja častica se, služašćaja pokazatelem passivnoè diatezá, esli on bála nalico v predádušćeè klauze, a takže bližniè obãekt, esli on identičen obãektu, imeäšćemusja v predádušćeè odnoznačnoè klauze. Odnako, propusk dvuh nazvannáh edinic ne objazatelen; oni mogut ostatâsja, no v takom slučae zanimaät druguä, inuä poziciä v klauze po otnošeniä s pozicieè, kotoruä oni zanimali, kogda podčinitelânáè soäz ne bál opušćen. Tretâja vozmožnostâ kasaetsja opušćenija oboih soäzov meždu zavisimámi odnoznačnámi klauzami: Davilu je naređivano da im obezbedi prolaz, nabavlja konje i pratnju. Opušćenie soäznáh kompleksov otražaetsja na strukture odnoznačnoè zavisimoè klauzá, pered kotoroè etot kompleks nahodilsja. Posledstvija takie že, kak i pri propuske podčinitelânogo soäza: togda objazatelâno opuskaetsja vspomogatelânáè glagol, a passivnoe se i bližniè obãekt, perenjatáe iz pervoè odnoznačnoè klauzá, vedut sebja tak že kak i v slučae propuska podčinitelânogo soäza ([6]). Ukazannáe vidá uprošćenija soäznáh kompleksov harakterná dlja različnáh funkcionalânáh stileè sovremennogo serbskogo jazáka, čašće vsego dlja stilja hudožestvennoè literaturá, U srpskom jeziku postoji više tipova zavisnosloženih rečenica kod kojih dolazi do gomilanja veznika među klauzama, čime nastaju veznički skupovi. U nekim od tih tipova stvaranje vezničkih skupova se može izbjeći drugačijim rasporedom klauza unutar složene rečenice. U ovom radu na jezičkom materijalu iz različitih funkcionalnih stilova savremenog srpskog jezika posmatra se uprošćavanje vezničkih skupova u jednom takvom tipu složene rečenice koja nije sklona mijenjanju rasporeda klauza.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Упрощение союзных конструкций в сложном предложении в сербском языке, Упрошћавање везничких скупова у сложеној реченици у српском језику",
pages = "53-71",
number = "62",
doi = "10.2298/JFI0662053T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2857"
}

Танасић, С.. (2006). Упрощение союзных конструкций в сложном предложении в сербском языке. in Јужнословенски филолог(62), 53-71.
https://doi.org/10.2298/JFI0662053T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2857

Танасић С. Упрощение союзных конструкций в сложном предложении в сербском языке. in Јужнословенски филолог. 2006;(62):53-71.
doi:10.2298/JFI0662053T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2857 .

Танасић, Срето, "Упрощение союзных конструкций в сложном предложении в сербском языке" in Јужнословенски филолог, no. 62 (2006):53-71,
https://doi.org/10.2298/JFI0662053T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2857 .