TY  - JOUR
AU  - Николић, Маја
AU  - Радић, Радивој
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15062
AB  - Ефрем из Еноса, писац римоване хронике која обухвата период од I века до 1261. године, доноси три вести о српској историји XIII столећа. Прва се тиче брака Евдокије Анђео и Стефана Немањића. Друга, умногоме загонетна, казује о томе да је епирски владар Теодор I Анђео у првим годинама своје владавине освојио и део српских земаља, што не потврђује савремени историчар Георгије Акрополит. И, најзад, трећа Ефремова вест говори о познатом српском упаду у околину Кичева и Прилепа 1257. године.
AB  - Ephraim from Ainos wrote a chronicle (Χρονική 'Ιστορία), in the twelve-syllable verse, which covered the history of the Old and New Rome from the 1st century A.D. to 1261, i.e. the period covering twelve centuries. While writing this chronicle, he predominantly relied on the world chronicle by John Zonaras and the historical works by Niketas Choniates and George Akropolites. In regard to Serbian 13th century history, it should be pointed out that Ephraim mentioned three pieces of information. Chronologically speaking, the two of them, the first and the third, are well known from other sources as well. The first one was the information that Eudokia, daughter of the Byzantine emperor Alexios III Angelos, had been married to Stefan, son of Nemanja, and the third one was about the well-known and well documented event, the Serbian invasion into the European territories of the Empire of Nicaea, in the vicinity of towns Kičevo and Prilep, in 1257. The second news in order, and controversial to certain degree, spoke about the alleged occupation of the part of Serbian territories by the ruler of Epiros Theodore I Angelos during the first years of his rule. The contemporary historian George Akropolites, who was much closer to these events, did not list the Serbian territories among those conquered by the ruler of Epiros.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Подаци Ефрема из Еноса о српској историји XIII века
T1  - The Data on Serbian history of the XIII century in the Chronicle of Ephraim of Ainos
SP  - 231
EP  - 238
VL  - 46
DO  - 10.2298/ZRVI0946231N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15062
ER  - 

@article{
author = "Николић, Маја and Радић, Радивој",
year = "2009",
abstract = "Ефрем из Еноса, писац римоване хронике која обухвата период од I века до 1261. године, доноси три вести о српској историји XIII столећа. Прва се тиче брака Евдокије Анђео и Стефана Немањића. Друга, умногоме загонетна, казује о томе да је епирски владар Теодор I Анђео у првим годинама своје владавине освојио и део српских земаља, што не потврђује савремени историчар Георгије Акрополит. И, најзад, трећа Ефремова вест говори о познатом српском упаду у околину Кичева и Прилепа 1257. године., Ephraim from Ainos wrote a chronicle (Χρονική 'Ιστορία), in the twelve-syllable verse, which covered the history of the Old and New Rome from the 1st century A.D. to 1261, i.e. the period covering twelve centuries. While writing this chronicle, he predominantly relied on the world chronicle by John Zonaras and the historical works by Niketas Choniates and George Akropolites. In regard to Serbian 13th century history, it should be pointed out that Ephraim mentioned three pieces of information. Chronologically speaking, the two of them, the first and the third, are well known from other sources as well. The first one was the information that Eudokia, daughter of the Byzantine emperor Alexios III Angelos, had been married to Stefan, son of Nemanja, and the third one was about the well-known and well documented event, the Serbian invasion into the European territories of the Empire of Nicaea, in the vicinity of towns Kičevo and Prilep, in 1257. The second news in order, and controversial to certain degree, spoke about the alleged occupation of the part of Serbian territories by the ruler of Epiros Theodore I Angelos during the first years of his rule. The contemporary historian George Akropolites, who was much closer to these events, did not list the Serbian territories among those conquered by the ruler of Epiros.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Подаци Ефрема из Еноса о српској историји XIII века, The Data on Serbian history of the XIII century in the Chronicle of Ephraim of Ainos",
pages = "231-238",
volume = "46",
doi = "10.2298/ZRVI0946231N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15062"
}

Николић, М.,& Радић, Р.. (2009). Подаци Ефрема из Еноса о српској историји XIII века. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 46, 231-238.
https://doi.org/10.2298/ZRVI0946231N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15062

Николић М, Радић Р. Подаци Ефрема из Еноса о српској историји XIII века. in Зборник радова Византолошког института. 2009;46:231-238.
doi:10.2298/ZRVI0946231N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15062 .

Николић, Маја, Радић, Радивој, "Подаци Ефрема из Еноса о српској историји XIII века" in Зборник радова Византолошког института, 46 (2009):231-238,
https://doi.org/10.2298/ZRVI0946231N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15062 .

TY  - JOUR
AU  - Nikolić, Maja
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15067
AB  - The four Byzantine historians of 'the Fall' of the Byzantine Empire, Doucas Chalcocondyles, Sphrantzes and Critobulos, as well as the Byzantine short chronicles, bring many news concerning Serbian history of the first half of the XV century. Although almost all of them refer to the Serbian political history of the period, they also imply that Serbia was a state, having its own territory, ethnicity, government, diplomacy, army and economic resources.
AB  - Из вести византијских извора последњег столећа постојања Царства Ромеја, Дуке, Халкокондила, Сфранциса, Критовула са Имброса, као и византијских кратких хроника, који приповедају о кључним војним и политичким догађајима на самом крају не само српске, већ и средњовековне историје читавог Балканског полуострва, стиче се утисак да су савременици Србију посматрали као државу. Њихове вести, најпре, сведоче да је Србија имала своју територију. Њену источну границу представљао је простор где су се, раздвојени Трајановом капијом, додиривали Стара планина и Родопи. Северну границу означавале су реке Дунав и Сава. Јужна српска граница се после 1389. године са Косова постепено померала ка северу, док западну српску границу византијски писци уопште не помињу. Нису знали, или пак то нису сматрали значајним да би забележили, да се Зета налазила у склопу српске државе од 1421. године. Другим речима, српска држава је обухватала простор који би се, најгрубље, могао дефинисати као Моравска Србија.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - The Byzantine Historiography on the State of Serbian Despots
T1  - Византијска историографија о држави српских деспота
SP  - 279
EP  - 288
VL  - 45
DO  - 10.2298/ZRVI0845279N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15067
ER  - 

@article{
author = "Nikolić, Maja",
year = "2008",
abstract = "The four Byzantine historians of 'the Fall' of the Byzantine Empire, Doucas Chalcocondyles, Sphrantzes and Critobulos, as well as the Byzantine short chronicles, bring many news concerning Serbian history of the first half of the XV century. Although almost all of them refer to the Serbian political history of the period, they also imply that Serbia was a state, having its own territory, ethnicity, government, diplomacy, army and economic resources., Из вести византијских извора последњег столећа постојања Царства Ромеја, Дуке, Халкокондила, Сфранциса, Критовула са Имброса, као и византијских кратких хроника, који приповедају о кључним војним и политичким догађајима на самом крају не само српске, већ и средњовековне историје читавог Балканског полуострва, стиче се утисак да су савременици Србију посматрали као државу. Њихове вести, најпре, сведоче да је Србија имала своју територију. Њену источну границу представљао је простор где су се, раздвојени Трајановом капијом, додиривали Стара планина и Родопи. Северну границу означавале су реке Дунав и Сава. Јужна српска граница се после 1389. године са Косова постепено померала ка северу, док западну српску границу византијски писци уопште не помињу. Нису знали, или пак то нису сматрали значајним да би забележили, да се Зета налазила у склопу српске државе од 1421. године. Другим речима, српска држава је обухватала простор који би се, најгрубље, могао дефинисати као Моравска Србија.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "The Byzantine Historiography on the State of Serbian Despots, Византијска историографија о држави српских деспота",
pages = "279-288",
volume = "45",
doi = "10.2298/ZRVI0845279N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15067"
}

Nikolić, M.. (2008). The Byzantine Historiography on the State of Serbian Despots. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 45, 279-288.
https://doi.org/10.2298/ZRVI0845279N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15067

Nikolić M. The Byzantine Historiography on the State of Serbian Despots. in Зборник радова Византолошког института. 2008;45:279-288.
doi:10.2298/ZRVI0845279N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15067 .

Nikolić, Maja, "The Byzantine Historiography on the State of Serbian Despots" in Зборник радова Византолошког института, 45 (2008):279-288,
https://doi.org/10.2298/ZRVI0845279N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15067 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Маја
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15063
AB  - Византијску кратку хронику, назначену као Marc. Gr. 595, чији се рукопис чува у библиотеци Марћана, издао је 1981. године Е. Миони. Она је вишеструко занимљива. Најпре, највећи број њених вести забележили су преписивачи који су били савременици догађаја о којима оне сведоче, а многе њене вести, опет, не помињу остале кратке хронике. Неке од вести, пак, које се тичу српске средњовековне историје, не помињу не само друге кратке хронике, већ, колико је познато, ниједан савремени извор. Стога су до сада биле непознате српској историографији.
AB  - The Byzantine short chronicle, Marc. Gr. 595, was edited by E. Mioni in 1981, and it wasn't, thus, incorporated in P. Schreiner's critical edition of Byzantine short chronicles. Its news were, therefore, only partially used in several modern works (such are Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit, 9. faszikel, Wien 1989 and Р. Радић, Време Јована V Палеолога (1332-1391), Београд 1993). But those ones, dedicated to the Serbian medieval history, stayed fully unknown in the modern Serbian historiography. One of them, eventually, as far as it is known, is not mentioned in any other contemporary source, but this particular chronicle.
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Црквене студије
T1  - Вести једне византијске кратке хронике (Marc. Gr. 595) о српској средњовековној историји
T1  - The news of the Byzantine short chronicle (Marc. Gr. 595) on Serbian medieval History
SP  - 297
EP  - 303
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15063
ER  - 

@article{
author = "Николић, Маја",
year = "2008",
abstract = "Византијску кратку хронику, назначену као Marc. Gr. 595, чији се рукопис чува у библиотеци Марћана, издао је 1981. године Е. Миони. Она је вишеструко занимљива. Најпре, највећи број њених вести забележили су преписивачи који су били савременици догађаја о којима оне сведоче, а многе њене вести, опет, не помињу остале кратке хронике. Неке од вести, пак, које се тичу српске средњовековне историје, не помињу не само друге кратке хронике, већ, колико је познато, ниједан савремени извор. Стога су до сада биле непознате српској историографији., The Byzantine short chronicle, Marc. Gr. 595, was edited by E. Mioni in 1981, and it wasn't, thus, incorporated in P. Schreiner's critical edition of Byzantine short chronicles. Its news were, therefore, only partially used in several modern works (such are Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit, 9. faszikel, Wien 1989 and Р. Радић, Време Јована V Палеолога (1332-1391), Београд 1993). But those ones, dedicated to the Serbian medieval history, stayed fully unknown in the modern Serbian historiography. One of them, eventually, as far as it is known, is not mentioned in any other contemporary source, but this particular chronicle.",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Црквене студије",
title = "Вести једне византијске кратке хронике (Marc. Gr. 595) о српској средњовековној историји, The news of the Byzantine short chronicle (Marc. Gr. 595) on Serbian medieval History",
pages = "297-303",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15063"
}

Николић, М.. (2008). Вести једне византијске кратке хронике (Marc. Gr. 595) о српској средњовековној историји. in Црквене студије
Ниш : Центар за црквене студије., 5, 297-303.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15063

Николић М. Вести једне византијске кратке хронике (Marc. Gr. 595) о српској средњовековној историји. in Црквене студије. 2008;5:297-303.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15063 .

Николић, Маја, "Вести једне византијске кратке хронике (Marc. Gr. 595) о српској средњовековној историји" in Црквене студије, 5 (2008):297-303,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15063 .

TY  - CHAP
AU  - Николић, Маја
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15066
AB  - У немирним временима која су после битке код Ангоре 1402. године настала у османској држави, Србија деспота Стефана Лазаревића била је незаобилазан политички и војни чинилац на Балканском полуострву. Гласовити српски војни одреди активно су учествовали у грађанским ратовима османских принчева, најпре између Сулејмана и Мусе, а потом и између Мусе и Мехмеда. Принц Муса је, уз подршку деспота Стефана Лазаревића, надвладао Сулејмана и тако освојио власт у Румелији. Његова неспремност да српском владару преда извесне територије, као, чини се, унапред обећану награду за пружену помоћ, сврстала је деспота Стефана Лазаревића у редове његових непријатеља, предвођених принцом Мехмедом. Већ од краја 1411. године је српски владар, додатно мотивисан Мусиним пустошењем Србије, предузимао различите акције у циљу Мусиног уклањања са власти. Његови одреди најпре су покушали да освоје део Мусиних територија. Како то није уродило плодом, деспот Стефан Лазаревић је током 1412. године војно помагао и поједине турске војводе незадовољне Мусином владавином. Штавише, чини се да је имао и план да на турски престо доведе и сопственог кандидата, слепог Мурата, сина Сауџи челебије, најстаријег сина Мурата I. Коначно, српски војни одреди били су снага која је недостајала Мехмеду да надвлада брата. Уз учешће српске војске у бици на Чамурлуу, јула 1413. године, Мехмед је поразио Мусу и тако поново објединио све османске територије под својом влашћу. Он није начинио исту грешку као и његов брат пре њега, па је деспота Стефана Лазаревића наградио за пружену помоћ, предавши му град Копријан, предео звани Знепоље (око Трна) и још неке територије. Тиме је започео један миран и просперитетан, али на жалост и краткотрајан период у историји државе српских деспота.
PB  - Крушевац : Историјски архив
PB  - Београд : Филозофски факултет у Београду одељење за историју
T2  - Моравска Србија - историја, књижевност, уметност
T1  - Деспот Стефан Лазаревић и турске међусобице 1411-1413. године
T1  - Despotes Stefan Lazarević and the Ottoman civil war 1411-1413
SP  - 159
EP  - 170
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15066
ER  - 

@inbook{
author = "Николић, Маја",
year = "2007",
abstract = "У немирним временима која су после битке код Ангоре 1402. године настала у османској држави, Србија деспота Стефана Лазаревића била је незаобилазан политички и војни чинилац на Балканском полуострву. Гласовити српски војни одреди активно су учествовали у грађанским ратовима османских принчева, најпре између Сулејмана и Мусе, а потом и између Мусе и Мехмеда. Принц Муса је, уз подршку деспота Стефана Лазаревића, надвладао Сулејмана и тако освојио власт у Румелији. Његова неспремност да српском владару преда извесне територије, као, чини се, унапред обећану награду за пружену помоћ, сврстала је деспота Стефана Лазаревића у редове његових непријатеља, предвођених принцом Мехмедом. Већ од краја 1411. године је српски владар, додатно мотивисан Мусиним пустошењем Србије, предузимао различите акције у циљу Мусиног уклањања са власти. Његови одреди најпре су покушали да освоје део Мусиних територија. Како то није уродило плодом, деспот Стефан Лазаревић је током 1412. године војно помагао и поједине турске војводе незадовољне Мусином владавином. Штавише, чини се да је имао и план да на турски престо доведе и сопственог кандидата, слепог Мурата, сина Сауџи челебије, најстаријег сина Мурата I. Коначно, српски војни одреди били су снага која је недостајала Мехмеду да надвлада брата. Уз учешће српске војске у бици на Чамурлуу, јула 1413. године, Мехмед је поразио Мусу и тако поново објединио све османске територије под својом влашћу. Он није начинио исту грешку као и његов брат пре њега, па је деспота Стефана Лазаревића наградио за пружену помоћ, предавши му град Копријан, предео звани Знепоље (око Трна) и још неке територије. Тиме је започео један миран и просперитетан, али на жалост и краткотрајан период у историји државе српских деспота.",
publisher = "Крушевац : Историјски архив, Београд : Филозофски факултет у Београду одељење за историју",
journal = "Моравска Србија - историја, књижевност, уметност",
booktitle = "Деспот Стефан Лазаревић и турске међусобице 1411-1413. године, Despotes Stefan Lazarević and the Ottoman civil war 1411-1413",
pages = "159-170",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15066"
}

Николић, М.. (2007). Деспот Стефан Лазаревић и турске међусобице 1411-1413. године. in Моравска Србија - историја, књижевност, уметност
Крушевац : Историјски архив., 159-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15066

Николић М. Деспот Стефан Лазаревић и турске међусобице 1411-1413. године. in Моравска Србија - историја, књижевност, уметност. 2007;:159-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15066 .

Николић, Маја, "Деспот Стефан Лазаревић и турске међусобице 1411-1413. године" in Моравска Србија - историја, књижевност, уметност (2007):159-170,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15066 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Маја
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15065
AB  - Приповедајући о збивањима која су у другој половини XIV и првој половини XV века задесила умируће Царство Ромеја, византијски историчар Дука пише и о Србији тога доба, на знатно другачији начин него што је то било својствено његовим старијим ученим сународницима. Србија, каква је описана у његовом делу, више није варварска творевина — она је јасно заокружена државна целина, веома богата, а њом владају деспоти чија је титула недвосмислено укључује у хришћанску заједницу народа, додељујући јој, посебно са становишта супротстављања турском надирању, високо и важно место.
AB  - While the first two chapters of Doucas's historical work present a meagre outline of world history — a sketch which becomes a little more detailed from 1261 on, when the narration reaches the history of the Turks and their conquests in Asia Minor — the third chapter deals with the well-known battle of Kosovo, which took place in 1389. From that point on, the Byzantine historian gives much important information on Serbia, as well as on the Ottoman advances in the Balkans, and thus embarks upon his central theme — the rise of the Turks and the decline of Byzantium. Doucas considers the battle of Kosovo a key event in the subjugation of the Balkan peoples by the Turks, and he shows that after the battle of Kosovo the Serbs were the first to suffer that fate.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Српска држава у делу византијског историчара Дуке
T1  - Serbian State in the work of Byzantine Historian Doucas
SP  - 481
EP  - 491
VL  - 44
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15065
ER  - 

@article{
author = "Николић, Маја",
year = "2007",
abstract = "Приповедајући о збивањима која су у другој половини XIV и првој половини XV века задесила умируће Царство Ромеја, византијски историчар Дука пише и о Србији тога доба, на знатно другачији начин него што је то било својствено његовим старијим ученим сународницима. Србија, каква је описана у његовом делу, више није варварска творевина — она је јасно заокружена државна целина, веома богата, а њом владају деспоти чија је титула недвосмислено укључује у хришћанску заједницу народа, додељујући јој, посебно са становишта супротстављања турском надирању, високо и важно место., While the first two chapters of Doucas's historical work present a meagre outline of world history — a sketch which becomes a little more detailed from 1261 on, when the narration reaches the history of the Turks and their conquests in Asia Minor — the third chapter deals with the well-known battle of Kosovo, which took place in 1389. From that point on, the Byzantine historian gives much important information on Serbia, as well as on the Ottoman advances in the Balkans, and thus embarks upon his central theme — the rise of the Turks and the decline of Byzantium. Doucas considers the battle of Kosovo a key event in the subjugation of the Balkan peoples by the Turks, and he shows that after the battle of Kosovo the Serbs were the first to suffer that fate.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Српска држава у делу византијског историчара Дуке, Serbian State in the work of Byzantine Historian Doucas",
pages = "481-491",
volume = "44",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15065"
}

Николић, М.. (2007). Српска држава у делу византијског историчара Дуке. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 44(2), 481-491.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15065

Николић М. Српска држава у делу византијског историчара Дуке. in Зборник радова Византолошког института. 2007;44(2):481-491.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15065 .

Николић, Маја, "Српска држава у делу византијског историчара Дуке" in Зборник радова Византолошког института, 44, no. 2 (2007):481-491,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15065 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Маја
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15064
AB  - Рад је посвећен вестима Chronicon Maius, компилације коју је, на основу различитих извора, саставио монемвасијски митрополит Макарије Мелисин у XVI веку. Поменуте вести односе се на српске земље и оне се не налазе у аутентичном тексту чији је аутор Георгије Сфранцис. Рад представља покушај да се утврде извори из којих је Псеудо-Сфранцис преузео ове вести о српским земљама и унео их у своју Хронику.
AB  - The Memoirs of George Sphrantzes are preserved in two versions. One of them is the authentic text by Sphrantzes, Chronicon Minus, a memoir of a pronounced chronographic nature, describing the events between 1413 and 1477 which the author recorded as an active participant and a contemporary. The other version is Chronicon Maius, also called Pseudo-Sphrantzes, a compilation composed between 1573 and 1575 by a famous forger, the Metropolitan of Monembasia Macarius Melissenus. Being a collage from different sources, his work contains some data on the Serbian lands which exceed the chronological limits of Chronicon Minus, i.e. of the data given by Sphrantzes himself. The structure of this chronicle—parallel stories on Byzantine emperors and Turkish rulers—resembles the so-called Venetian-Byzantine short chronicle Nr. 50B, written between 1474 and 1574. Chronicon Maius gives the year 6865 (=1356/7) as the year of the conquest of Gallipoli by Murat I. The same date is given in five out of seven manuscripts of the short chronicle Nr. 53. Finally, Ecthesis Chronica, a work by an anonymous author of the 16th century, is, apart from Macarius Melissenus, the only source written in Greek that explicitly mentions the name of the daughter of the Despot Đurađ Branković, Mara, who was sent to the harem of the Sultan Murat II in 1435. Many of the reports on the Serbian lands given by Melissenus are in actual fact short and imprecise paraphrases of the data given by Laonicus Chalcocondyles in his historical work. In the first place this holds true for the reports on the meeting in Serres, the reign of Beyazid I, the civil war among Beyazid's sons and the reign of Murat II. Finally, Chronicon Maius partly overlaps with the data from Chronicle of the Turkish Sultans, an anonymous work composed in the first quarter of the 17th century. E. A. Zachariadou has proven the dependence of this source from the text of the second edition of Francesco Sansovino's Gl' Annali Turcheschi published in Venice in 1573. These three sources, Pseudo-Sphrantzes Chronicle of the Turkish Sultans and Annals of Francesco Sansovino, are clearly interdependent. Chronicle of the Turkish Sultans doubtlessly draws from Sansovino's annals, whereas the precise relationship between Pseudo-Sphrantzes and Sansovino is still to be explored.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Псеудо-Сфранцис о српским земљама
T1  - Pseudo-Sphrantzes on Serbian Lands
SP  - 127
EP  - 139
VL  - 43
DO  - 10.2298/ZRVI0643127N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15064
ER  - 

@article{
author = "Николић, Маја",
year = "2006",
abstract = "Рад је посвећен вестима Chronicon Maius, компилације коју је, на основу различитих извора, саставио монемвасијски митрополит Макарије Мелисин у XVI веку. Поменуте вести односе се на српске земље и оне се не налазе у аутентичном тексту чији је аутор Георгије Сфранцис. Рад представља покушај да се утврде извори из којих је Псеудо-Сфранцис преузео ове вести о српским земљама и унео их у своју Хронику., The Memoirs of George Sphrantzes are preserved in two versions. One of them is the authentic text by Sphrantzes, Chronicon Minus, a memoir of a pronounced chronographic nature, describing the events between 1413 and 1477 which the author recorded as an active participant and a contemporary. The other version is Chronicon Maius, also called Pseudo-Sphrantzes, a compilation composed between 1573 and 1575 by a famous forger, the Metropolitan of Monembasia Macarius Melissenus. Being a collage from different sources, his work contains some data on the Serbian lands which exceed the chronological limits of Chronicon Minus, i.e. of the data given by Sphrantzes himself. The structure of this chronicle—parallel stories on Byzantine emperors and Turkish rulers—resembles the so-called Venetian-Byzantine short chronicle Nr. 50B, written between 1474 and 1574. Chronicon Maius gives the year 6865 (=1356/7) as the year of the conquest of Gallipoli by Murat I. The same date is given in five out of seven manuscripts of the short chronicle Nr. 53. Finally, Ecthesis Chronica, a work by an anonymous author of the 16th century, is, apart from Macarius Melissenus, the only source written in Greek that explicitly mentions the name of the daughter of the Despot Đurađ Branković, Mara, who was sent to the harem of the Sultan Murat II in 1435. Many of the reports on the Serbian lands given by Melissenus are in actual fact short and imprecise paraphrases of the data given by Laonicus Chalcocondyles in his historical work. In the first place this holds true for the reports on the meeting in Serres, the reign of Beyazid I, the civil war among Beyazid's sons and the reign of Murat II. Finally, Chronicon Maius partly overlaps with the data from Chronicle of the Turkish Sultans, an anonymous work composed in the first quarter of the 17th century. E. A. Zachariadou has proven the dependence of this source from the text of the second edition of Francesco Sansovino's Gl' Annali Turcheschi published in Venice in 1573. These three sources, Pseudo-Sphrantzes Chronicle of the Turkish Sultans and Annals of Francesco Sansovino, are clearly interdependent. Chronicle of the Turkish Sultans doubtlessly draws from Sansovino's annals, whereas the precise relationship between Pseudo-Sphrantzes and Sansovino is still to be explored.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Псеудо-Сфранцис о српским земљама, Pseudo-Sphrantzes on Serbian Lands",
pages = "127-139",
volume = "43",
doi = "10.2298/ZRVI0643127N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15064"
}

Николић, М.. (2006). Псеудо-Сфранцис о српским земљама. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 43, 127-139.
https://doi.org/10.2298/ZRVI0643127N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15064

Николић М. Псеудо-Сфранцис о српским земљама. in Зборник радова Византолошког института. 2006;43:127-139.
doi:10.2298/ZRVI0643127N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15064 .

Николић, Маја, "Псеудо-Сфранцис о српским земљама" in Зборник радова Византолошког института, 43 (2006):127-139,
https://doi.org/10.2298/ZRVI0643127N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15064 .