TY  - JOUR
AU  - Танасковић, Тања Ј.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11864
AB  - Године 2019. изашла је књига Дијалекатска ријеч Николе Рами ћа, подједнако значајна за српску лексикологију, лексикографију,
дијалектологију и акцентологију, али и нормативистику. Узевши за центар свог интересовања дијалекатску реч, аутор је у својим теоријским
разматрањима ангажовао читаву мрежу комплексних односа међу
јединицама у лексикону српског језика, која укључује питање лексичког раслојавања, тесну везу између дијалеката и стандардизованог
лексикона у српским језичким приликама, те питање флуктуације
између лексичких подсистема и система. На том путу Никола Рамић
успео је да нам предочи целовит теоријски, структуралистички поглед на дијалекатске лексиконе, што је српској дијалектологији и
дијалекатској лексикографији све до ове књиге измицало.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Никола Рамић, Дијалекатска ријеч
SP  - 120
EP  - 128
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11864
ER  - 

@article{
author = "Танасковић, Тања Ј.",
year = "2021",
abstract = "Године 2019. изашла је књига Дијалекатска ријеч Николе Рами ћа, подједнако значајна за српску лексикологију, лексикографију,
дијалектологију и акцентологију, али и нормативистику. Узевши за центар свог интересовања дијалекатску реч, аутор је у својим теоријским
разматрањима ангажовао читаву мрежу комплексних односа међу
јединицама у лексикону српског језика, која укључује питање лексичког раслојавања, тесну везу између дијалеката и стандардизованог
лексикона у српским језичким приликама, те питање флуктуације
између лексичких подсистема и система. На том путу Никола Рамић
успео је да нам предочи целовит теоријски, структуралистички поглед на дијалекатске лексиконе, што је српској дијалектологији и
дијалекатској лексикографији све до ове књиге измицало.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Никола Рамић, Дијалекатска ријеч",
pages = "120-128",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11864"
}

Танасковић, Т. Ј.. (2021). Никола Рамић, Дијалекатска ријеч. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 120-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11864

Танасковић ТЈ. Никола Рамић, Дијалекатска ријеч. in Наш језик. 2021;52(1):120-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11864 .

Танасковић, Тања Ј., "Никола Рамић, Дијалекатска ријеч" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):120-128,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11864 .

TY  - JOUR
AU  - Вељовић, Бојана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10670
AB  - У раду се анализира систем глаголских облика у служби обележавања
будућих радњи. Будуће радње индикативног типа примарно се исказују фу-
туром првим. Примери употребе релативног презента (замене футура првог
презентом свршеног или несвршеног вида) сасвим су ретки. Из система
изостаје футур други, а релативне будуће радње примарно се исказују вре-
менски транспонованим презентом. Нешто ређе у овој служби бележен је и
футур први. Најзад, радње које се одликују будућом временском преспекти-
вом, у строго дефинисаним условима, исказују се перфектом без помоћног
глагола у модалној служби.
AB  - This paper analyzes the system of verbal forms used for marking future events and
actions. The analysis shows that indicative future actions (directly determined by
time of speech) are predominantly expressed with the future I tense. Examples of
the relative present (the replacement of the future 1 tense with the present tense
of both perfective and imperfective verbs) are very rare. Since the system lacks
the future II tense, relative future actions are primarily expressed with the temporally
transpositioned present tense. In this function, the future I is somewhat rarer.
Finally, in strictly defi ned conditions, events and actions with a future temporal
perspective can be expressed with the perfect tense without the auxiliary verb in a
modal function.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Косовско-метохијски зборник
T1  - Обележавање будућих радњи у говору шарпланинске жупе Сиринић
T1  - Expressing Future in the Sirinić Region on the Šar Mountains
SP  - 251
EP  - 264
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10670
ER  - 

@article{
author = "Вељовић, Бојана",
year = "2019",
abstract = "У раду се анализира систем глаголских облика у служби обележавања
будућих радњи. Будуће радње индикативног типа примарно се исказују фу-
туром првим. Примери употребе релативног презента (замене футура првог
презентом свршеног или несвршеног вида) сасвим су ретки. Из система
изостаје футур други, а релативне будуће радње примарно се исказују вре-
менски транспонованим презентом. Нешто ређе у овој служби бележен је и
футур први. Најзад, радње које се одликују будућом временском преспекти-
вом, у строго дефинисаним условима, исказују се перфектом без помоћног
глагола у модалној служби., This paper analyzes the system of verbal forms used for marking future events and
actions. The analysis shows that indicative future actions (directly determined by
time of speech) are predominantly expressed with the future I tense. Examples of
the relative present (the replacement of the future 1 tense with the present tense
of both perfective and imperfective verbs) are very rare. Since the system lacks
the future II tense, relative future actions are primarily expressed with the temporally
transpositioned present tense. In this function, the future I is somewhat rarer.
Finally, in strictly defi ned conditions, events and actions with a future temporal
perspective can be expressed with the perfect tense without the auxiliary verb in a
modal function.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Косовско-метохијски зборник",
title = "Обележавање будућих радњи у говору шарпланинске жупе Сиринић, Expressing Future in the Sirinić Region on the Šar Mountains",
pages = "251-264",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10670"
}

Вељовић, Б.. (2019). Обележавање будућих радњи у говору шарпланинске жупе Сиринић. in Косовско-метохијски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(8), 251-264.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10670

Вељовић Б. Обележавање будућих радњи у говору шарпланинске жупе Сиринић. in Косовско-метохијски зборник. 2019;(8):251-264.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10670 .

Вељовић, Бојана, "Обележавање будућих радњи у говору шарпланинске жупе Сиринић" in Косовско-метохијски зборник, no. 8 (2019):251-264,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10670 .

TY  - JOUR
AU  - Павловић Јовановић, Јелена М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10308
AB  - У раду се указује на најважније особине финалних реченица у Зборницима закона и уредбених указа Кнежевине Србије штампаних у току пете
деценије 19. века. Утврђено је да се финалне реченице уводе најчешће семантички неспецификованим контекстуално условљеним везницима да и како,
а у мањем броју и архаичним сложеним везником како да. Сложени везници
се срећу само спорадично и налазе се у процесу формирања. Циљне реченице у уводним деловима докумената носиоци су идеолошког кода и садрже
информацију о мотивацији законодавца за доношење одређеног прописа.
AB  - In the paper we highlight the most important characteristics of intentional
clauses within the codes of law and legal acts of the Principality of
Serbia printed during the fi fth decade of the 19th century. We have come
to the conclusion that the intentional clauses are introduced, in most cases, via semantically unspecifi ed, contextually conditioned conjunctions da
and kako, and in fewer cases via the archaic complex conjunction kako da.
Complex target conjunctions are appearing sporadically and only in their
developmental stage. Intentional clauses within the introductory parts of the
documents entail ideologies and contain the information concerning the motivation
behind the establishment of a specifi c legal act.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Статус финалних реченица у Зборницима закона и уредбених указа из пете деценије 19. века
T1  - The Status of Intentional Clauses in the Codes of Law and Legal Acts from the Fifth Decade of the 19th Century
SP  - 361
EP  - 368
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10308
ER  - 

@article{
author = "Павловић Јовановић, Јелена М.",
year = "2019",
abstract = "У раду се указује на најважније особине финалних реченица у Зборницима закона и уредбених указа Кнежевине Србије штампаних у току пете
деценије 19. века. Утврђено је да се финалне реченице уводе најчешће семантички неспецификованим контекстуално условљеним везницима да и како,
а у мањем броју и архаичним сложеним везником како да. Сложени везници
се срећу само спорадично и налазе се у процесу формирања. Циљне реченице у уводним деловима докумената носиоци су идеолошког кода и садрже
информацију о мотивацији законодавца за доношење одређеног прописа., In the paper we highlight the most important characteristics of intentional
clauses within the codes of law and legal acts of the Principality of
Serbia printed during the fi fth decade of the 19th century. We have come
to the conclusion that the intentional clauses are introduced, in most cases, via semantically unspecifi ed, contextually conditioned conjunctions da
and kako, and in fewer cases via the archaic complex conjunction kako da.
Complex target conjunctions are appearing sporadically and only in their
developmental stage. Intentional clauses within the introductory parts of the
documents entail ideologies and contain the information concerning the motivation
behind the establishment of a specifi c legal act.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Статус финалних реченица у Зборницима закона и уредбених указа из пете деценије 19. века, The Status of Intentional Clauses in the Codes of Law and Legal Acts from the Fifth Decade of the 19th Century",
pages = "361-368",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10308"
}

Павловић Јовановић, Ј. М.. (2019). Статус финалних реченица у Зборницима закона и уредбених указа из пете деценије 19. века. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 361-368.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10308

Павловић Јовановић ЈМ. Статус финалних реченица у Зборницима закона и уредбених указа из пете деценије 19. века. in Наш језик. 2019;50(2):361-368.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10308 .

Павловић Јовановић, Јелена М., "Статус финалних реченица у Зборницима закона и уредбених указа из пете деценије 19. века" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):361-368,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10308 .

TY  - JOUR
AU  - Лончар Раичевић, Александра Р.
AU  - Јањић, Марина С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10276
AB  - This paper analyzes articles of A. Belić on accents and speech culture,
which were published in the magazine Naš jezik (Our Language). The aim
of this retrospective analysis is to compare them with the current status of
Belić’s principles. The tasks of the paper are reviewing the basic linguistic
principles relating to accentuation of speech and culture through the prism
of contemporary linguistic views in these areas.
AB  - Рад се бави анализом Белићевих чланака о акцентима и говорној култури објављених у часопису Наш језик. Циљ ових ретроспективних анализа јесте њихово поређење са данашњим статусом Белићевих начела. Задаци рада јесу преиспитивање темељних лингвистичких начела у вези са
акцентуацијом и културом говора кроз призму савремених лингвистичких
погледа из наведених области.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Белићеви погледи на акценте и културу говора у часопису Наш језик из данашње перспективе
T1  - Belic’s Views on Accents and Culture of Speech in the Periodical Naš Jezik from Today’s Perspective
SP  - 77
EP  - 85
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10276
ER  - 

@article{
author = "Лончар Раичевић, Александра Р. and Јањић, Марина С.",
year = "2019",
abstract = "This paper analyzes articles of A. Belić on accents and speech culture,
which were published in the magazine Naš jezik (Our Language). The aim
of this retrospective analysis is to compare them with the current status of
Belić’s principles. The tasks of the paper are reviewing the basic linguistic
principles relating to accentuation of speech and culture through the prism
of contemporary linguistic views in these areas., Рад се бави анализом Белићевих чланака о акцентима и говорној култури објављених у часопису Наш језик. Циљ ових ретроспективних анализа јесте њихово поређење са данашњим статусом Белићевих начела. Задаци рада јесу преиспитивање темељних лингвистичких начела у вези са
акцентуацијом и културом говора кроз призму савремених лингвистичких
погледа из наведених области.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Белићеви погледи на акценте и културу говора у часопису Наш језик из данашње перспективе, Belic’s Views on Accents and Culture of Speech in the Periodical Naš Jezik from Today’s Perspective",
pages = "77-85",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10276"
}

Лончар Раичевић, А. Р.,& Јањић, М. С.. (2019). Белићеви погледи на акценте и културу говора у часопису Наш језик из данашње перспективе. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 77-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10276

Лончар Раичевић АР, Јањић МС. Белићеви погледи на акценте и културу говора у часопису Наш језик из данашње перспективе. in Наш језик. 2019;50(2):77-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10276 .

Лончар Раичевић, Александра Р., Јањић, Марина С., "Белићеви погледи на акценте и културу говора у часопису Наш језик из данашње перспективе" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):77-85,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10276 .

TY  - JOUR
AU  - Ковачевић, Милош М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10271
AB  - У раду се освјетљава синтаксички и семантички статус привидно везничког споја а и. То није спој двају везника, него спој везника (а)
и партикуле (и), случајно остварен у реченицама у којима долази до
интензификације првог поствезничког члана координиране клаузе. У раду
се врши класификација и даје опис овог типа независносложених реченица
прије свега с обзиром на то да ли партикула има статус обавезног или факултативног интензификатора. Анализа показује да реченице с овим спојем
нису јединствена структурно-семантичка цјелина, него да се унутар њих
могу издвојити најмање три семантичка подтипа.
AB  - The paper analyzes the syntactic-semantic status of the apparently
conjunctive compound a i. The analysis showed that the compound a i are
neither nor can be the junction of two conjunctions, but that it is always the
junction of the conjunction (a) and the intensifi er particle (i). The contact
position of the particle and the conjunction is completely accidental, and
is only realized when the fi rst post-conjuction sentence member of the
coordinated clause is intensifi ed. Depending on whether the particle has
the status of obligatory or facultative intensifi er, all sentences of this type
are classifi ed into three subgroups: 1) compound sentences, in which the
compound a i is interchangeable only by the copulative conjunction i, and in
which the particle i has the status of both obligatory intensifi er and obligatory
concretizer of conjunction meaning (for example: Malo se šalim, a i uživam
u tome), 2) opposite sentences, in which compound a i is interchangeable
only with the conjunction a, and in which the particle i has the status of an
optional intensifi er (for example: Štednje u dinarima pratkično nema, a i
ona u devizama je nedovoljna), and 3) “ambiguous“ sentences, ie. sentences
in which the conjunction a is also interchangeable with the conjunction i
but, insofar the conjunction a is replaced the particle has the status of a
facultative intensifi er, and in the case of the substitution with the conjunction
i – the status of the obligatory intensifi er and concretizer of the connective
meaning (for example: Sa političarima se može, a i ne mora).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О реченицама са спојем а и у везничкој позицији
T1  - On the Sentences with the Conjunctive Compound a i in the Position of Conjunctions
SP  - 189
EP  - 196
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10271
ER  - 

@article{
author = "Ковачевић, Милош М.",
year = "2019",
abstract = "У раду се освјетљава синтаксички и семантички статус привидно везничког споја а и. То није спој двају везника, него спој везника (а)
и партикуле (и), случајно остварен у реченицама у којима долази до
интензификације првог поствезничког члана координиране клаузе. У раду
се врши класификација и даје опис овог типа независносложених реченица
прије свега с обзиром на то да ли партикула има статус обавезног или факултативног интензификатора. Анализа показује да реченице с овим спојем
нису јединствена структурно-семантичка цјелина, него да се унутар њих
могу издвојити најмање три семантичка подтипа., The paper analyzes the syntactic-semantic status of the apparently
conjunctive compound a i. The analysis showed that the compound a i are
neither nor can be the junction of two conjunctions, but that it is always the
junction of the conjunction (a) and the intensifi er particle (i). The contact
position of the particle and the conjunction is completely accidental, and
is only realized when the fi rst post-conjuction sentence member of the
coordinated clause is intensifi ed. Depending on whether the particle has
the status of obligatory or facultative intensifi er, all sentences of this type
are classifi ed into three subgroups: 1) compound sentences, in which the
compound a i is interchangeable only by the copulative conjunction i, and in
which the particle i has the status of both obligatory intensifi er and obligatory
concretizer of conjunction meaning (for example: Malo se šalim, a i uživam
u tome), 2) opposite sentences, in which compound a i is interchangeable
only with the conjunction a, and in which the particle i has the status of an
optional intensifi er (for example: Štednje u dinarima pratkično nema, a i
ona u devizama je nedovoljna), and 3) “ambiguous“ sentences, ie. sentences
in which the conjunction a is also interchangeable with the conjunction i
but, insofar the conjunction a is replaced the particle has the status of a
facultative intensifi er, and in the case of the substitution with the conjunction
i – the status of the obligatory intensifi er and concretizer of the connective
meaning (for example: Sa političarima se može, a i ne mora).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О реченицама са спојем а и у везничкој позицији, On the Sentences with the Conjunctive Compound a i in the Position of Conjunctions",
pages = "189-196",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10271"
}

Ковачевић, М. М.. (2019). О реченицама са спојем а и у везничкој позицији. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 189-196.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10271

Ковачевић ММ. О реченицама са спојем а и у везничкој позицији. in Наш језик. 2019;50(2):189-196.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10271 .

Ковачевић, Милош М., "О реченицама са спојем а и у везничкој позицији" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):189-196,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10271 .

TY  - JOUR
AU  - Ђуркин, Веселина В.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10247
AB  - У раду се на жанровски разнородном корпусу дјела Исидоре Секулић
анализирају творбено-семантичке одлике именичких индивидуализама и
њихов стилски потенцијал. Анализа показује да су све забиљежене лексичке јединице грађене према већ постојећим творбеним моделима српскога
језика, најчешће у поступку извођења од просте творбене основе, али и од
изведених и сложених основа. Главнина именичких индивидуализама припада домену апстрактних именица, укључујући и глаголске којима је именована глаголска радња, а чешће су заступљени и у категоријама вршиоца
радње и носиоца особине. Стилска маркираност и експресивност датих лексичких јединица условљена је употребом нетипичног творбеног средства
(нестандардног творбеног форманта или творбеног форманта експресивне
семантике) и контекстом у којем су употријебљене.
AB  - This paper analyzes the morpho-semantic features of proper noun
lexemes and their stylistic potential based on the genre-diverse body of
work of Isidora Sekulić. The analysis shows that all recorded lexical units
are built according to already existing morhological models of Serbian,
most often in the process of derivation from a simple and complex nominal
bases. The majority of proper noun lexemes belong to the domain of abstract
nouns and verbs, and are represented in the categories of nomina agentis
and nomina attributiva. Stylistic marking (the source of which may be the
noun’s morphological structure or the context in which it is used) and the
expressiveness of the given lexical units are realized in many ways, mostly
by choosing an unusual suffix or morphological base for a given formation
type, or by chooing a less productive suffix. Thus formed, they happen to
contribute to the stylistic marking of the entire sentence. The stylistic effect
of the proper noun lexemes is often enhanced by its syntactic or semantic
position in the sentence.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Индивидуална лексика у дјелу Исидоре Секулић (творбено-семантичке одлике именица)
SP  - 507
EP  - 520
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10247
ER  - 

@article{
author = "Ђуркин, Веселина В.",
year = "2019",
abstract = "У раду се на жанровски разнородном корпусу дјела Исидоре Секулић
анализирају творбено-семантичке одлике именичких индивидуализама и
њихов стилски потенцијал. Анализа показује да су све забиљежене лексичке јединице грађене према већ постојећим творбеним моделима српскога
језика, најчешће у поступку извођења од просте творбене основе, али и од
изведених и сложених основа. Главнина именичких индивидуализама припада домену апстрактних именица, укључујући и глаголске којима је именована глаголска радња, а чешће су заступљени и у категоријама вршиоца
радње и носиоца особине. Стилска маркираност и експресивност датих лексичких јединица условљена је употребом нетипичног творбеног средства
(нестандардног творбеног форманта или творбеног форманта експресивне
семантике) и контекстом у којем су употријебљене., This paper analyzes the morpho-semantic features of proper noun
lexemes and their stylistic potential based on the genre-diverse body of
work of Isidora Sekulić. The analysis shows that all recorded lexical units
are built according to already existing morhological models of Serbian,
most often in the process of derivation from a simple and complex nominal
bases. The majority of proper noun lexemes belong to the domain of abstract
nouns and verbs, and are represented in the categories of nomina agentis
and nomina attributiva. Stylistic marking (the source of which may be the
noun’s morphological structure or the context in which it is used) and the
expressiveness of the given lexical units are realized in many ways, mostly
by choosing an unusual suffix or morphological base for a given formation
type, or by chooing a less productive suffix. Thus formed, they happen to
contribute to the stylistic marking of the entire sentence. The stylistic effect
of the proper noun lexemes is often enhanced by its syntactic or semantic
position in the sentence.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Индивидуална лексика у дјелу Исидоре Секулић (творбено-семантичке одлике именица)",
pages = "507-520",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10247"
}

Ђуркин, В. В.. (2019). Индивидуална лексика у дјелу Исидоре Секулић (творбено-семантичке одлике именица). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 507-520.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10247

Ђуркин ВВ. Индивидуална лексика у дјелу Исидоре Секулић (творбено-семантичке одлике именица). in Наш језик. 2019;50(2):507-520.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10247 .

Ђуркин, Веселина В., "Индивидуална лексика у дјелу Исидоре Секулић (творбено-семантичке одлике именица)" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):507-520,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10247 .

TY  - JOUR
AU  - Петковић, Јелена Л.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10309
AB  - У раду се износе неке од општих поставки у вези са схватањем
не га ције као језичке категорије, при чему се утврђује да се она мора нужно посматрати у садејству са негацијом као логичком и математичком
категоријом. Даље се ова категорија разматра преко појмова сабирање
негација и множење негација.
AB  - The paper presents some of the universal assumptions regarding the
understanding of negation as a linguistic category, whereby it is deduced
that as such must necessarily be viewed in conjunction with negation as
a logical and mathematical category. Further, this category is considered
through the concepts of negation addition and negation multiplication.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Негација као језичка категорија - општи осврт
SP  - 307
EP  - 314
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10309
ER  - 

@article{
author = "Петковић, Јелена Л.",
year = "2019",
abstract = "У раду се износе неке од општих поставки у вези са схватањем
не га ције као језичке категорије, при чему се утврђује да се она мора нужно посматрати у садејству са негацијом као логичком и математичком
категоријом. Даље се ова категорија разматра преко појмова сабирање
негација и множење негација., The paper presents some of the universal assumptions regarding the
understanding of negation as a linguistic category, whereby it is deduced
that as such must necessarily be viewed in conjunction with negation as
a logical and mathematical category. Further, this category is considered
through the concepts of negation addition and negation multiplication.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Негација као језичка категорија - општи осврт",
pages = "307-314",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10309"
}

Петковић, Ј. Л.. (2019). Негација као језичка категорија - општи осврт. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 307-314.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10309

Петковић ЈЛ. Негација као језичка категорија - општи осврт. in Наш језик. 2019;50(2):307-314.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10309 .

Петковић, Јелена Л., "Негација као језичка категорија - општи осврт" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):307-314,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10309 .

TY  - JOUR
AU  - Митић, Ивана З.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10300
AB  - The paper examines the factors that initiate the use of the terms jedan/
jedno s drugim and jedna s drugom in Serbian language. The previous
research showed that the type of subject with which the predicate agrees
directly initiates the use of terms such as jedan/jedno s drugim and jedna s
drugom (see Maretić 1899, Babić 1998). We tested previous prediction on
the examples extracted from the Serbian Web Corpus. The analysis showed
that the use of the term jedan s drugim, jedna s drugom depends on the value
for gender of subjects with which the predicate agrees, while the expression
jedno s drugim is used regardless of the value for gender and the number of
subjects and predicates. Our results indicate that the term jedno s drugim is
an expression of a lexicalized type whose use is not directly conditioned by
the characteristics of the subject and the predicate.
AB  - У раду се испитују фактори који иницирају употребу израза један/
једно с другим и једна с другом у српском језику. Досадашња литература
бележи да тип субјекта са којим се предикат слаже условљава облик израза
један+други, што је у овоме раду проверено детаљном анализом материјала
ексцерпираног из Српског мрежног корпуса. Анализа је показала да употреба израза један с другим и једна с другом зависи од вредности рода субјекта
са којим се предикат слаже, док се израз једно с другим употребљава без обзира на вредност рода субјекта. Овакви резултати упућују да је израз једно
с другим лексикализован, те да његова употреба није директно условљена
карактеристикама субјекта.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О употреби израза један/једно с другим и једна с другом у српском језику
T1  - Relational Morphosyntactic Items jedan/jedno s drugim and jedna s drugom in Serbian Language
SP  - 335
EP  - 342
VL  - 50
VL  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10300
ER  - 

@article{
author = "Митић, Ивана З.",
year = "2019",
abstract = "The paper examines the factors that initiate the use of the terms jedan/
jedno s drugim and jedna s drugom in Serbian language. The previous
research showed that the type of subject with which the predicate agrees
directly initiates the use of terms such as jedan/jedno s drugim and jedna s
drugom (see Maretić 1899, Babić 1998). We tested previous prediction on
the examples extracted from the Serbian Web Corpus. The analysis showed
that the use of the term jedan s drugim, jedna s drugom depends on the value
for gender of subjects with which the predicate agrees, while the expression
jedno s drugim is used regardless of the value for gender and the number of
subjects and predicates. Our results indicate that the term jedno s drugim is
an expression of a lexicalized type whose use is not directly conditioned by
the characteristics of the subject and the predicate., У раду се испитују фактори који иницирају употребу израза један/
једно с другим и једна с другом у српском језику. Досадашња литература
бележи да тип субјекта са којим се предикат слаже условљава облик израза
један+други, што је у овоме раду проверено детаљном анализом материјала
ексцерпираног из Српског мрежног корпуса. Анализа је показала да употреба израза један с другим и једна с другом зависи од вредности рода субјекта
са којим се предикат слаже, док се израз једно с другим употребљава без обзира на вредност рода субјекта. Овакви резултати упућују да је израз једно
с другим лексикализован, те да његова употреба није директно условљена
карактеристикама субјекта.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О употреби израза један/једно с другим и једна с другом у српском језику, Relational Morphosyntactic Items jedan/jedno s drugim and jedna s drugom in Serbian Language",
pages = "335-342",
volume = "50, 2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10300"
}

Митић, И. З.. (2019). О употреби израза један/једно с другим и једна с другом у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50, 335-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10300

Митић ИЗ. О употреби израза један/једно с другим и једна с другом у српском језику. in Наш језик. 2019;50:335-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10300 .

Митић, Ивана З., "О употреби израза један/једно с другим и једна с другом у српском језику" in Наш језик, 50 (2019):335-342,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10300 .

TY  - JOUR
AU  - Ашић, Тијана В.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6546
AB  - У овом раду анализирамо апстрактне употребе заменичких прилога
овде и ту у српском језику. Полазимо од њихових примарних спацијалних
значења, која показују да је само овде прави деиктички израз који уколико
је праћен показивањем руком има вредност демонстратива. За разлику од
њега, ту је израз који се понаша као синтагма са одређеним чланом. Његово
значење лако исклизне у апстрактни простор. У својим анафоричким употребама он може да се односи на временски тренутак. Такође показујемо да
темпорална употреба прилога овде у суштини није чисто темпорална јер се
односи на простор ухваћен у једном релевантном тренутку.
AB  - The aim of this paper is to account for the abstract usages of the pronoun adverbs
ovde (here) and tu (there) in Serbian. We start with the analysis of their basic spatial
meanings which show that ovde is a true deictic expression that, if it is accopanied
with the act of showing, can obtain the value of a demonstrative. On the contrary,
tu behavies as a noun phrase with the definite article. Its spatial meaning is easily
transformed into the asbtract one. We also show that the temporal usage of ovde is not
completely temporal because it denotes the space captured in one relevant moment.
AB  - В данной работе осуществляется анализ абстракного употребления местоименных наречий овде и ту в сербском языке. Автор исходит из их первичных
пространственных значений, указывающих на то, что только овде является настоящим дейктическим словом, которое, в случае сопровождения жестом руки, сочетание с определенным членом. Его значение достаточно легко переходит в
абстрактное пространство. В своих анафорических употреблениях оно может
относиться к моменту времени. Автор указывает и на то, что темпоральные употребления наречия овде в действительности не являются чисто темпоральными,
поскольку относятся к пространству, схваченному в один существенный момент.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О апстрактним употребама заменичких прилога овде и ту
SP  - 63
EP  - 71
VL  - 75
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1901063A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6546
ER  - 

@article{
author = "Ашић, Тијана В.",
year = "2019",
abstract = "У овом раду анализирамо апстрактне употребе заменичких прилога
овде и ту у српском језику. Полазимо од њихових примарних спацијалних
значења, која показују да је само овде прави деиктички израз који уколико
је праћен показивањем руком има вредност демонстратива. За разлику од
њега, ту је израз који се понаша као синтагма са одређеним чланом. Његово
значење лако исклизне у апстрактни простор. У својим анафоричким употребама он може да се односи на временски тренутак. Такође показујемо да
темпорална употреба прилога овде у суштини није чисто темпорална јер се
односи на простор ухваћен у једном релевантном тренутку., The aim of this paper is to account for the abstract usages of the pronoun adverbs
ovde (here) and tu (there) in Serbian. We start with the analysis of their basic spatial
meanings which show that ovde is a true deictic expression that, if it is accopanied
with the act of showing, can obtain the value of a demonstrative. On the contrary,
tu behavies as a noun phrase with the definite article. Its spatial meaning is easily
transformed into the asbtract one. We also show that the temporal usage of ovde is not
completely temporal because it denotes the space captured in one relevant moment., В данной работе осуществляется анализ абстракного употребления местоименных наречий овде и ту в сербском языке. Автор исходит из их первичных
пространственных значений, указывающих на то, что только овде является настоящим дейктическим словом, которое, в случае сопровождения жестом руки, сочетание с определенным членом. Его значение достаточно легко переходит в
абстрактное пространство. В своих анафорических употреблениях оно может
относиться к моменту времени. Автор указывает и на то, что темпоральные употребления наречия овде в действительности не являются чисто темпоральными,
поскольку относятся к пространству, схваченному в один существенный момент.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О апстрактним употребама заменичких прилога овде и ту",
pages = "63-71",
volume = "75",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1901063A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6546"
}

Ашић, Т. В.. (2019). О апстрактним употребама заменичких прилога овде и ту. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(1), 63-71.
https://doi.org/10.2298/JFI1901063A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6546

Ашић ТВ. О апстрактним употребама заменичких прилога овде и ту. in Јужнословенски филолог. 2019;75(1):63-71.
doi:10.2298/JFI1901063A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6546 .

Ашић, Тијана В., "О апстрактним употребама заменичких прилога овде и ту" in Јужнословенски филолог, 75, no. 1 (2019):63-71,
https://doi.org/10.2298/JFI1901063A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6546 .

TY  - JOUR
AU  - Рамић, Никола И.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7442
AB  - У раду се говори о лексици која се односи на ливадарство у
говору Срба доњег Ливањског поља. Основни циљ рада јесте забиљежити лексику која функционише у оквиру семантичког поља пољопривредне алатке за припремање сијена, и протумачити лексичко-семантичке односе међу лексемама које то поље сачињавају.
AB  - В работе с лексико-семантической точки зрения толкуется
лексика, называющая предметы сенокошения и сеноуборки в говоре
сербов в нижнем Ливаньском поле. Все манифестации диалектных
черт, которые можно заметить в формальной структуре этих лексем,
показывают, что этот местный говор относится к группе более запад-
ных иекавских говоров восточно-герцеговинского диалекта, а самы
лексемы делают возможным более точную идентификацию изолекс,
важных как для диалектологии, так и для этнолингвистики.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Из лексике ливадарства у говору Срба доњег Ливањског поља
T1  - Из лексики луговодства в говоре Сербов нижнего Ливаньского поля
SP  - 157
EP  - 163
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7442
ER  - 

@article{
author = "Рамић, Никола И.",
year = "2017",
abstract = "У раду се говори о лексици која се односи на ливадарство у
говору Срба доњег Ливањског поља. Основни циљ рада јесте забиљежити лексику која функционише у оквиру семантичког поља пољопривредне алатке за припремање сијена, и протумачити лексичко-семантичке односе међу лексемама које то поље сачињавају., В работе с лексико-семантической точки зрения толкуется
лексика, называющая предметы сенокошения и сеноуборки в говоре
сербов в нижнем Ливаньском поле. Все манифестации диалектных
черт, которые можно заметить в формальной структуре этих лексем,
показывают, что этот местный говор относится к группе более запад-
ных иекавских говоров восточно-герцеговинского диалекта, а самы
лексемы делают возможным более точную идентификацию изолекс,
важных как для диалектологии, так и для этнолингвистики.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Из лексике ливадарства у говору Срба доњег Ливањског поља, Из лексики луговодства в говоре Сербов нижнего Ливаньского поля",
pages = "157-163",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7442"
}

Рамић, Н. И.. (2017). Из лексике ливадарства у говору Срба доњег Ливањског поља. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 157-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7442

Рамић НИ. Из лексике ливадарства у говору Срба доњег Ливањског поља. in Наш језик. 2017;48(3-4):157-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7442 .

Рамић, Никола И., "Из лексике ливадарства у говору Срба доњег Ливањског поља" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):157-163,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7442 .

TY  - JOUR
AU  - Станојчић, Славко Ж.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6444
AB  - У испитивању ставова и методологије текстлингвистике, рад доноси резултате ауторовог истраживања улоге синтаксичких јединица у
односу према јединицама семантичког карактера у формирању потпуне
структуре конкретног текста као јединице прагматичког нивоа језика.
Истраживање је вршено тумачењем језичких исказа узорака из области
два функционалнојезичка стила – (а) комуникативног, под којим
термином аутор подразумева језик саопштења говорника/писца у свакодневној пракси комуникације (овде – школских предавања/уџбеника),
примењујући типичне инструменте наше текстлингвистике у анализи
изабраних узорака српског уџбеничког дискурса, и (б) наративног, уз
примену истих елемената текстингвистичке анализе (овде – на изабраном узорку из дела писца типичне београдске реализације књижевног
језика). Природно – све то у њиховом сегменту везаном за дефиниције,
одн. описе, а у светлу реализованог принципа комуникативне компетенције говорника који се служе српским књижевним језиком.
AB  - Изучая взгляды и методологию текстлингвистики, автор настоящей работы
представляет результаты исследования роли синтаксических единиц по отношению к единицам семантического характера в формировании полной структуры
конкретного текста как единицы прагматического языкового уровня. В исследовании рассматриваются языковые высказывания образцы в области двух функционально-языковых стилей, при чем особое внимание обращается на определение
роли синтаксических структур в образовании отмежеванного (ситуационного)
дискурса. Предметом исследования является а) коммуникативный язык, под которым автор подразумевает язык сообщений говорящего/писателя на повседеневной коммункативной практике, здесь – язык преподавания/учебников в области
учебного предмета начальной школы, познания природы и общества. Автор применяет типичные инструменты нашей текстлингвистики в анализе отобранных
образцов сербского дискурса учебников. Также автор толкует роли синтаксических структур в формировании б) нарративного дискурса/текста, используя те
же инструменты текстлингвистического анализа, здесь – на отобранных образцах
из произведений писателя типичной белградской реализации литературного языка
– Слободана Селенича. Конечно – все это в разделе, связанном с определениями,
т. е. описаниями, реализуя принцип коммуникативной компетенции говорящего,
владеющего сербским литературным языком.
AB  - In exploring the viewpoints and methodology of text linguistics, the paper presents
the results of the author’s research into the role of syntactical units in relation to
the units of semantic nature in the formation of the complete structure of a given text
as a unit at the level of language pragmatics. The research was done by means of interpretation
of language samples in the field of two functional styles, with a focus on
defining the role of syntactical structures in the formation of bounded (situational) discourse.
The object of examination is (a) the c o m m u n i c a t i v e l a n g u a g e, by which term the author understands the language of the speaker’s/writer’s report in the
casual practice of communication, here – in the practice of school lectures/textbooks
in the field of primary curriculum in the domain of natural and social sciences. The author
does this by applying the typical instruments of our text linguistics in the analysis
of chosen textbook discourse samples. In addition, the author presents his interpretations
of syntactical structures’ role in the formation of (b) the narrative discourse/text,
by applying the same instruments of text linguistic analysis, here – on the selected
sample taken from the work of a typically Belgrade-style example of literary language
written by Slobodan Selenić. Naturally – all these function in their respective segments
of definitions or descriptions (portrayals).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Синтаксичке јединице као формант структуре омеђеног дискурса у комуникативној и наративној прагматици
T1  - Syntactical Units as Bounded Discourse Formants in Communicative and Narrative Pragmatics
T1  - Синтаксические единицы как формант структуры отмежеванного дискурса в коммункативной и нарративной прагматике
SP  - 61
EP  - 84
VL  - 73
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6444
ER  - 

@article{
author = "Станојчић, Славко Ж.",
year = "2017",
abstract = "У испитивању ставова и методологије текстлингвистике, рад доноси резултате ауторовог истраживања улоге синтаксичких јединица у
односу према јединицама семантичког карактера у формирању потпуне
структуре конкретног текста као јединице прагматичког нивоа језика.
Истраживање је вршено тумачењем језичких исказа узорака из области
два функционалнојезичка стила – (а) комуникативног, под којим
термином аутор подразумева језик саопштења говорника/писца у свакодневној пракси комуникације (овде – школских предавања/уџбеника),
примењујући типичне инструменте наше текстлингвистике у анализи
изабраних узорака српског уџбеничког дискурса, и (б) наративног, уз
примену истих елемената текстингвистичке анализе (овде – на изабраном узорку из дела писца типичне београдске реализације књижевног
језика). Природно – све то у њиховом сегменту везаном за дефиниције,
одн. описе, а у светлу реализованог принципа комуникативне компетенције говорника који се служе српским књижевним језиком., Изучая взгляды и методологию текстлингвистики, автор настоящей работы
представляет результаты исследования роли синтаксических единиц по отношению к единицам семантического характера в формировании полной структуры
конкретного текста как единицы прагматического языкового уровня. В исследовании рассматриваются языковые высказывания образцы в области двух функционально-языковых стилей, при чем особое внимание обращается на определение
роли синтаксических структур в образовании отмежеванного (ситуационного)
дискурса. Предметом исследования является а) коммуникативный язык, под которым автор подразумевает язык сообщений говорящего/писателя на повседеневной коммункативной практике, здесь – язык преподавания/учебников в области
учебного предмета начальной школы, познания природы и общества. Автор применяет типичные инструменты нашей текстлингвистики в анализе отобранных
образцов сербского дискурса учебников. Также автор толкует роли синтаксических структур в формировании б) нарративного дискурса/текста, используя те
же инструменты текстлингвистического анализа, здесь – на отобранных образцах
из произведений писателя типичной белградской реализации литературного языка
– Слободана Селенича. Конечно – все это в разделе, связанном с определениями,
т. е. описаниями, реализуя принцип коммуникативной компетенции говорящего,
владеющего сербским литературным языком., In exploring the viewpoints and methodology of text linguistics, the paper presents
the results of the author’s research into the role of syntactical units in relation to
the units of semantic nature in the formation of the complete structure of a given text
as a unit at the level of language pragmatics. The research was done by means of interpretation
of language samples in the field of two functional styles, with a focus on
defining the role of syntactical structures in the formation of bounded (situational) discourse.
The object of examination is (a) the c o m m u n i c a t i v e l a n g u a g e, by which term the author understands the language of the speaker’s/writer’s report in the
casual practice of communication, here – in the practice of school lectures/textbooks
in the field of primary curriculum in the domain of natural and social sciences. The author
does this by applying the typical instruments of our text linguistics in the analysis
of chosen textbook discourse samples. In addition, the author presents his interpretations
of syntactical structures’ role in the formation of (b) the narrative discourse/text,
by applying the same instruments of text linguistic analysis, here – on the selected
sample taken from the work of a typically Belgrade-style example of literary language
written by Slobodan Selenić. Naturally – all these function in their respective segments
of definitions or descriptions (portrayals).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Синтаксичке јединице као формант структуре омеђеног дискурса у комуникативној и наративној прагматици, Syntactical Units as Bounded Discourse Formants in Communicative and Narrative Pragmatics, Синтаксические единицы как формант структуры отмежеванного дискурса в коммункативной и нарративной прагматике",
pages = "61-84",
volume = "73",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6444"
}

Станојчић, С. Ж.. (2017). Синтаксичке јединице као формант структуре омеђеног дискурса у комуникативној и наративној прагматици. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 61-84.
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6444

Станојчић СЖ. Синтаксичке јединице као формант структуре омеђеног дискурса у комуникативној и наративној прагматици. in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):61-84.
doi:10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6444 .

Станојчић, Славко Ж., "Синтаксичке јединице као формант структуре омеђеног дискурса у комуникативној и наративној прагматици" in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):61-84,
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6444 .

TY  - JOUR
AU  - Ђуровић, Сања Ж.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7433
AB  - У раду се разматрају питања глагола у вези са проблематиком
постојања видских парњака. То се чини на примеру глагола важити,
који се у литератури наводи као несвршени глагол без видског парњака. Циљ рада јесте да се покаже да је код видских парњака семантика главни критеријум у тумачењу ових односа, а да се творбени
критеријум наметнуо под утицајем стања у другим језицима и да се
не може сматрати примарним. Прецизније закључке о статусу ове појаве у језику било би могуће извести на бази целовитијег корпуса
формираног од грађе ексцерпиране према јасно дефинисаним критеријумима, утврђеним према циљевима истраживања.
AB  - Предметом настоящей работы являются глаголы, представляющие собой исключения в глагольной системе так как у них нет парных форм другого вида. Из-за ограниченного пространства в работе
дается только анализ глагола важити, который приводится в литературе как несовершенный глагол без парной формы другого вида. Цель работы – показать, что у парных видовых форм семантика является главным критерием, в то время как словообразовательный критерий ошибочно считается первичным, преимущественно под влиянием других языков. В литературе, в большинстве случаев, глаголы, не
имеющие парных форм другого вида или не упоминаются или только
констатируется их наличие. Отдельные глаголы этого класса были
выделены, но основные критерии в понимании парной видовой формы различаются. Эти глаголы ошибочно называются одновидовыми.
Все глаголы в сербском языке одновидовые, двувидовые глаголы
имеют только двойной видовой потенциал в инфинитиве. Глаголы,
не имеющие парные формы другого вида не являются одновидовыми, их следует называть глаголами без парных форм другого вида
или как предлагает Граматика српског језика за странце – perfectivum
и imperfectivum tantum. Было бы весьма полезным эксцерпировать совокупный корпус этих глаголов на основании уточненного и
единого критерия, чтобы вывести более точные выводы.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О питањима проучавања глагола без видског парњака
T1  - К вопросу о глаголах без парных форм другого вида на примере глагола важити
SP  - 39
EP  - 47
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7433
ER  - 

@article{
author = "Ђуровић, Сања Ж.",
year = "2017",
abstract = "У раду се разматрају питања глагола у вези са проблематиком
постојања видских парњака. То се чини на примеру глагола важити,
који се у литератури наводи као несвршени глагол без видског парњака. Циљ рада јесте да се покаже да је код видских парњака семантика главни критеријум у тумачењу ових односа, а да се творбени
критеријум наметнуо под утицајем стања у другим језицима и да се
не може сматрати примарним. Прецизније закључке о статусу ове појаве у језику било би могуће извести на бази целовитијег корпуса
формираног од грађе ексцерпиране према јасно дефинисаним критеријумима, утврђеним према циљевима истраживања., Предметом настоящей работы являются глаголы, представляющие собой исключения в глагольной системе так как у них нет парных форм другого вида. Из-за ограниченного пространства в работе
дается только анализ глагола важити, который приводится в литературе как несовершенный глагол без парной формы другого вида. Цель работы – показать, что у парных видовых форм семантика является главным критерием, в то время как словообразовательный критерий ошибочно считается первичным, преимущественно под влиянием других языков. В литературе, в большинстве случаев, глаголы, не
имеющие парных форм другого вида или не упоминаются или только
констатируется их наличие. Отдельные глаголы этого класса были
выделены, но основные критерии в понимании парной видовой формы различаются. Эти глаголы ошибочно называются одновидовыми.
Все глаголы в сербском языке одновидовые, двувидовые глаголы
имеют только двойной видовой потенциал в инфинитиве. Глаголы,
не имеющие парные формы другого вида не являются одновидовыми, их следует называть глаголами без парных форм другого вида
или как предлагает Граматика српског језика за странце – perfectivum
и imperfectivum tantum. Было бы весьма полезным эксцерпировать совокупный корпус этих глаголов на основании уточненного и
единого критерия, чтобы вывести более точные выводы.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О питањима проучавања глагола без видског парњака, К вопросу о глаголах без парных форм другого вида на примере глагола важити",
pages = "39-47",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7433"
}

Ђуровић, С. Ж.. (2017). О питањима проучавања глагола без видског парњака. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 39-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7433

Ђуровић СЖ. О питањима проучавања глагола без видског парњака. in Наш језик. 2017;48(3-4):39-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7433 .

Ђуровић, Сања Ж., "О питањима проучавања глагола без видског парњака" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):39-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7433 .

TY  - CONF
AU  - Ђуровић, Сања Ж.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9425
AB  - У раду ће бити обрађени основни појмови морфематике, као посебне
морфолошке дисциплине која се бави морфемом и типовима морфема. Управо
је ово поље скоро потпуно неистражено и неописано у србистици. Иако су у
лингвистикама других словенских језика, првенствено руском, појам и типови
морфема детаљно обрађени и дефинисани, у србистици се сва знања о морфема-
ма своде на осврт у граматикама и неколико мањих прилога у вези са теоријама о
морфеми. Велики недостатак неретко представљају и неуједначене дефиниције
основних појмова које су неопходне за примену у конкретним анализама. Циљ
рада биће представљање појмова и покушај њиховог дефинисања на основу ср-
бистичке литературе и доступне литературе из других словенских језика. У раду
ће се анализирати појмови морфеме, аломорфа, нулте морфеме, наставка, корена,
основе, афикса, префикса, инфикса, суфикса и сл. Као крајњи исход рада биће
издвојен мали појмовник из морфематике српског језика у виду прилога.
AB  - The paper analyzes the basic concepts of morphemics, a separate discipline of morphology
dealing with morphemes and types of morphemes. This is a field which has been somewhat poorly
described in Serbian philological studies. Although the concept of morphemics and types of morphemes
have been thoroughly researched and defined in other Slavic languages, primarily Russian, the
totality of knowledge about morphemes in Serbian studies is confined to a review in grammar books
and a few minor contributions related to theories of the morpheme. Discordant definitions of
the basic concepts, necessary for application in concrete analyses, often represent a significant difficulty.
In the presented paper we analyze the concepts of morphemes, allomorphs, zero morphs,
endings, roots, bases, affixes, prefixes, infixes, suffixes, etc.
The results of the analysis demonstrate that there is a mixture of the older terminological framework
and newer terminology, and that many of the concepts have been defined in various ways
(e.g. the status of connecting vowels/interfixes, infixes, etc.). The condition for scientifically-based
morphemics is the proper definition of the basic concepts related to morphemes, as well as the designation
of a specific position to morphemes in Serbian philological studies. There is an excellent
conceptual and terminological framework, compiled dictionaries and an elaborate methodology in
the Slavic languages, which would serve to facilitate the structuring of the very same solid base in
Serbian studies. The results of the analysis are presented in a short glossary in the form of an appendix.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Словенска терминологија данас
T1  - Основни појмови морфематике српског језика
SP  - 213
EP  - 228
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9425
ER  - 

@conference{
author = "Ђуровић, Сања Ж.",
year = "2017",
abstract = "У раду ће бити обрађени основни појмови морфематике, као посебне
морфолошке дисциплине која се бави морфемом и типовима морфема. Управо
је ово поље скоро потпуно неистражено и неописано у србистици. Иако су у
лингвистикама других словенских језика, првенствено руском, појам и типови
морфема детаљно обрађени и дефинисани, у србистици се сва знања о морфема-
ма своде на осврт у граматикама и неколико мањих прилога у вези са теоријама о
морфеми. Велики недостатак неретко представљају и неуједначене дефиниције
основних појмова које су неопходне за примену у конкретним анализама. Циљ
рада биће представљање појмова и покушај њиховог дефинисања на основу ср-
бистичке литературе и доступне литературе из других словенских језика. У раду
ће се анализирати појмови морфеме, аломорфа, нулте морфеме, наставка, корена,
основе, афикса, префикса, инфикса, суфикса и сл. Као крајњи исход рада биће
издвојен мали појмовник из морфематике српског језика у виду прилога., The paper analyzes the basic concepts of morphemics, a separate discipline of morphology
dealing with morphemes and types of morphemes. This is a field which has been somewhat poorly
described in Serbian philological studies. Although the concept of morphemics and types of morphemes
have been thoroughly researched and defined in other Slavic languages, primarily Russian, the
totality of knowledge about morphemes in Serbian studies is confined to a review in grammar books
and a few minor contributions related to theories of the morpheme. Discordant definitions of
the basic concepts, necessary for application in concrete analyses, often represent a significant difficulty.
In the presented paper we analyze the concepts of morphemes, allomorphs, zero morphs,
endings, roots, bases, affixes, prefixes, infixes, suffixes, etc.
The results of the analysis demonstrate that there is a mixture of the older terminological framework
and newer terminology, and that many of the concepts have been defined in various ways
(e.g. the status of connecting vowels/interfixes, infixes, etc.). The condition for scientifically-based
morphemics is the proper definition of the basic concepts related to morphemes, as well as the designation
of a specific position to morphemes in Serbian philological studies. There is an excellent
conceptual and terminological framework, compiled dictionaries and an elaborate methodology in
the Slavic languages, which would serve to facilitate the structuring of the very same solid base in
Serbian studies. The results of the analysis are presented in a short glossary in the form of an appendix.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
title = "Основни појмови морфематике српског језика",
pages = "213-228",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9425"
}

Ђуровић, С. Ж.. (2017). Основни појмови морфематике српског језика. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 213-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9425

Ђуровић СЖ. Основни појмови морфематике српског језика. in Словенска терминологија данас. 2017;:213-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9425 .

Ђуровић, Сања Ж., "Основни појмови морфематике српског језика" in Словенска терминологија данас (2017):213-228,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9425 .

TY  - JOUR
AU  - Ђуровић, Сања Ж.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7485
AB  - У раду се указује на значај изучавања лексике писаца, а затим
се на примеру речника обележене лексике Видосава Стевановића
представља корпус који може послужити и за даља истраживања. На
основу литературе истичу се отворена питања у вези са анализом лек-
сике писаца, пре свега, методолошки проблеми, али се истиче и велики значај израде речника писаца као допринос познавању лексикона.
AB  - Значение изучения лексики писателей неоспоримо, тот факт
подтверждает и литература. Анализ осложняет неразработанная методология, а также многочисленные вопросы, касающиеся объема и
типа анализированной лексики. На основе имеющихся работ о лексике писателей сформировался хороший фундамент для будущих теоретических (развитие методологии) и конкретных исследований
лексики писателей, т.е. словарей.
На основе проанализированной лексики В. Стевановича можно
прийти к выводу, что словарный состав языка отражается не только
в количестве использованных лексем, но и в семантике лексем, так
как известные понятия имеют новые, обычно переносные значения.
Словарный состав языка отражается и в употреблении многочисленных новообразованных слов, которые не зафиксированы в словаре.
Их значение часто меняется до неузнаваемости, наблюдаются необыкновенные сочетания и необыкновенность выражения. Проанализированная лексика представляет собой сочетание старолитератур-
ной лексики, с одной стороны, и современной лексики, с другой сто-
роны, сочетание традиционного и современного в языке.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Израда речника писаца као допринос познавању лексикона (на примеру прозе Видосава Стевановића)
T1  - Составление словаря писателей как вклад в знание лексикона (на примере прозы Видосава Стевановича)
SP  - 49
EP  - 72
VL  - 47
VL  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7485
ER  - 

@article{
author = "Ђуровић, Сања Ж.",
year = "2016",
abstract = "У раду се указује на значај изучавања лексике писаца, а затим
се на примеру речника обележене лексике Видосава Стевановића
представља корпус који може послужити и за даља истраживања. На
основу литературе истичу се отворена питања у вези са анализом лек-
сике писаца, пре свега, методолошки проблеми, али се истиче и велики значај израде речника писаца као допринос познавању лексикона., Значение изучения лексики писателей неоспоримо, тот факт
подтверждает и литература. Анализ осложняет неразработанная методология, а также многочисленные вопросы, касающиеся объема и
типа анализированной лексики. На основе имеющихся работ о лексике писателей сформировался хороший фундамент для будущих теоретических (развитие методологии) и конкретных исследований
лексики писателей, т.е. словарей.
На основе проанализированной лексики В. Стевановича можно
прийти к выводу, что словарный состав языка отражается не только
в количестве использованных лексем, но и в семантике лексем, так
как известные понятия имеют новые, обычно переносные значения.
Словарный состав языка отражается и в употреблении многочисленных новообразованных слов, которые не зафиксированы в словаре.
Их значение часто меняется до неузнаваемости, наблюдаются необыкновенные сочетания и необыкновенность выражения. Проанализированная лексика представляет собой сочетание старолитератур-
ной лексики, с одной стороны, и современной лексики, с другой сто-
роны, сочетание традиционного и современного в языке.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Израда речника писаца као допринос познавању лексикона (на примеру прозе Видосава Стевановића), Составление словаря писателей как вклад в знание лексикона (на примере прозы Видосава Стевановича)",
pages = "49-72",
volume = "47, 3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7485"
}

Ђуровић, С. Ж.. (2016). Израда речника писаца као допринос познавању лексикона (на примеру прозе Видосава Стевановића). in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 47, 49-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7485

Ђуровић СЖ. Израда речника писаца као допринос познавању лексикона (на примеру прозе Видосава Стевановића). in Наш језик. 2016;47:49-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7485 .

Ђуровић, Сања Ж., "Израда речника писаца као допринос познавању лексикона (на примеру прозе Видосава Стевановића)" in Наш језик, 47 (2016):49-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7485 .

TY  - JOUR
AU  - Станојчић, Славко Ж.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7482
AB  - Аутор у раду излаже резултате истраживања лексике и морфосинтаксе (укључујући и низ фразема) више примера „омеђеног дискурса”
из језика београдског писца Слободана Селенића. Анализа, остварена
методима текстлингвистике на конкретном језичком материјалу, потврђује теоријске поставке модерне семиотике (конкретно – Џона Лајонса) да говорник (писац) упућује поруку слушаоцу (читаоцу) полазећи од претпоставке да је читалац на његовом нивоу знања о стварности о којој пише. Са гледишта неговања српског језика, чланак
применом методологије текстлингвистике упућује читаоца који перципира сваки дати текст да га проверава увидом у релевантне речнике, граматике, језичке приручнике, енциклопедије и др.
AB  - Author brings the results of his research of lexicon and morphosyntax
of a number of “bounded discourse” in known Belgrade novelist
Slobodan Selenic’s novel “Očevi i oci” (”Fathers and Forefathers”). Based
on the modern semiotics (particularly on J. Lyon’s theories), the author’s
main attention was concentrated on the aspect of writer’s awareness that
his readers’ communicative competences in reading of his literary message
should be at the same level with his own competence. The research is
done on chosen samples in lexicon and morpho-syntactic structures in a
number of examined parts of writer’s novel, and analyzed the archaic, folklore,
loan-words layers, as well as a number of phraseology units in the
discourse of novel narrators (personages and the very author of the novel).
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Претпоставка комуникативне компетенције у (писаном) омеђеном дискурсу
T1  - The Presumption of Communicative Competence in (Written) Bounded Discourse
SP  - 73
EP  - 84
VL  - 47
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7482
ER  - 

@article{
author = "Станојчић, Славко Ж.",
year = "2016",
abstract = "Аутор у раду излаже резултате истраживања лексике и морфосинтаксе (укључујући и низ фразема) више примера „омеђеног дискурса”
из језика београдског писца Слободана Селенића. Анализа, остварена
методима текстлингвистике на конкретном језичком материјалу, потврђује теоријске поставке модерне семиотике (конкретно – Џона Лајонса) да говорник (писац) упућује поруку слушаоцу (читаоцу) полазећи од претпоставке да је читалац на његовом нивоу знања о стварности о којој пише. Са гледишта неговања српског језика, чланак
применом методологије текстлингвистике упућује читаоца који перципира сваки дати текст да га проверава увидом у релевантне речнике, граматике, језичке приручнике, енциклопедије и др., Author brings the results of his research of lexicon and morphosyntax
of a number of “bounded discourse” in known Belgrade novelist
Slobodan Selenic’s novel “Očevi i oci” (”Fathers and Forefathers”). Based
on the modern semiotics (particularly on J. Lyon’s theories), the author’s
main attention was concentrated on the aspect of writer’s awareness that
his readers’ communicative competences in reading of his literary message
should be at the same level with his own competence. The research is
done on chosen samples in lexicon and morpho-syntactic structures in a
number of examined parts of writer’s novel, and analyzed the archaic, folklore,
loan-words layers, as well as a number of phraseology units in the
discourse of novel narrators (personages and the very author of the novel).",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Претпоставка комуникативне компетенције у (писаном) омеђеном дискурсу, The Presumption of Communicative Competence in (Written) Bounded Discourse",
pages = "73-84",
volume = "47",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7482"
}

Станојчић, С. Ж.. (2016). Претпоставка комуникативне компетенције у (писаном) омеђеном дискурсу. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 47(1-2), 73-84.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7482

Станојчић СЖ. Претпоставка комуникативне компетенције у (писаном) омеђеном дискурсу. in Наш језик. 2016;47(1-2):73-84.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7482 .

Станојчић, Славко Ж., "Претпоставка комуникативне компетенције у (писаном) омеђеном дискурсу" in Наш језик, 47, no. 1-2 (2016):73-84,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7482 .

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Јелена М.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7507
AB  - У раду се анализира развој и употреба речи односно у неким језичким стиловима 19. века. Прати се лексема односно у функцији предлога са генитивом и у функцији објашњивачког везника. Грађа је ексцерпирана из одабраног узорка текстова научног, административноправног и новинарског стила. Утврђено је да се реч односно чешће јавља у функцији предлога него у функцији везника. Претпоставља се
да је предлошка функција добијена позајмљивањем из руског језика,
док је везничка служба плод унутрашњег развоја. Дата је релативна
хронологија појаве две употребе ове речи, при чему је нарочито значајан крај 19. када се напоредо јављају обе функције.
AB  - The aim of this paper is to investigate the meaning of the word odnosno
in the 19th century. During this period this word had two different
meanings: the meaning of а preposition with genitive and the meaning of
an explanative conjunction. The conclusion is that the first meaning was
derived from the Russian language as a result of adaptation, and, that the
second meaning came as a result of a change of structure in the Serbian
language. Examples are found in the legal, scientific and journalistic texts.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Лексема односно у неким језичким стиловимa 19. века
T1  - The Word odnosno in the 19th and in the Beginning of the 20th Century
SP  - 93
EP  - 110
VL  - 46
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7507
ER  - 

@article{
author = "Павловић, Јелена М.",
year = "2015",
abstract = "У раду се анализира развој и употреба речи односно у неким језичким стиловима 19. века. Прати се лексема односно у функцији предлога са генитивом и у функцији објашњивачког везника. Грађа је ексцерпирана из одабраног узорка текстова научног, административноправног и новинарског стила. Утврђено је да се реч односно чешће јавља у функцији предлога него у функцији везника. Претпоставља се
да је предлошка функција добијена позајмљивањем из руског језика,
док је везничка служба плод унутрашњег развоја. Дата је релативна
хронологија појаве две употребе ове речи, при чему је нарочито значајан крај 19. када се напоредо јављају обе функције., The aim of this paper is to investigate the meaning of the word odnosno
in the 19th century. During this period this word had two different
meanings: the meaning of а preposition with genitive and the meaning of
an explanative conjunction. The conclusion is that the first meaning was
derived from the Russian language as a result of adaptation, and, that the
second meaning came as a result of a change of structure in the Serbian
language. Examples are found in the legal, scientific and journalistic texts.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Лексема односно у неким језичким стиловимa 19. века, The Word odnosno in the 19th and in the Beginning of the 20th Century",
pages = "93-110",
volume = "46",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7507"
}

Павловић, Ј. М.. (2015). Лексема односно у неким језичким стиловимa 19. века. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 46(3-4), 93-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7507

Павловић ЈМ. Лексема односно у неким језичким стиловимa 19. века. in Наш језик. 2015;46(3-4):93-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7507 .

Павловић, Јелена М., "Лексема односно у неким језичким стиловимa 19. века" in Наш језик, 46, no. 3-4 (2015):93-110,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7507 .

TY  - JOUR
AU  - Ђуровић, Сања
AU  - Спасојевић, Марина
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11526
AB  - Предмет
рада
јесте
анализа
два имперфективна
глагола:
болети
и писати
и њихових
твореница.
На основу
литературе
о глаголском
виду
и о видским
парњацима,
која
је превасходно
теоријска,
на анализи
два глаголска
гнезда
покушаћемо
да покажемо
у којој
мери
су перфективизација
путем
префиксације
и имперфективизација
граматичка
а у којој
мери
лексичка
појава.
Полазиште
у анализи
је мотивни
имперфективни
глагол
а сагледавају
се значења
префиксираних
глагола
и од њих имперфективизованих
глагола
у односу
на значења
мотивног
глагола
у циљу
одређења
видских
парњака.
AB  - The aim of this paper is to analyze two imperfective verbs, boleti and pisati, and their forms. By relying on the relevant literature pertinent to verbal aspect and aspectual verbal pairs, of predominantly theoretic orientation, we aim to look into the two verbal paradigms and establish to which extent the perfectivization and imperfectivization of these verbs depend on the grammar and lexical phenomena. The starting point in our analysis are the two target imperfective verbs while the central part is devoted to identifying the meanings of their verbal prefixed derivatives and their contrasting with the meanings of the imperfective verbs, with the aim of establishing aspectual verbal pairs.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Још један поглед на видске парњаке у српском језику
T1  - Another Perspective on Aspectual Verbal Pairs in the Serbian Language
SP  - 183
EP  - 197
IS  - 57
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11526
ER  - 

@article{
author = "Ђуровић, Сања and Спасојевић, Марина",
year = "2014",
abstract = "Предмет
рада
јесте
анализа
два имперфективна
глагола:
болети
и писати
и њихових
твореница.
На основу
литературе
о глаголском
виду
и о видским
парњацима,
која
је превасходно
теоријска,
на анализи
два глаголска
гнезда
покушаћемо
да покажемо
у којој
мери
су перфективизација
путем
префиксације
и имперфективизација
граматичка
а у којој
мери
лексичка
појава.
Полазиште
у анализи
је мотивни
имперфективни
глагол
а сагледавају
се значења
префиксираних
глагола
и од њих имперфективизованих
глагола
у односу
на значења
мотивног
глагола
у циљу
одређења
видских
парњака., The aim of this paper is to analyze two imperfective verbs, boleti and pisati, and their forms. By relying on the relevant literature pertinent to verbal aspect and aspectual verbal pairs, of predominantly theoretic orientation, we aim to look into the two verbal paradigms and establish to which extent the perfectivization and imperfectivization of these verbs depend on the grammar and lexical phenomena. The starting point in our analysis are the two target imperfective verbs while the central part is devoted to identifying the meanings of their verbal prefixed derivatives and their contrasting with the meanings of the imperfective verbs, with the aim of establishing aspectual verbal pairs.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Још један поглед на видске парњаке у српском језику, Another Perspective on Aspectual Verbal Pairs in the Serbian Language",
pages = "183-197",
number = "57, 1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11526"
}

Ђуровић, С.,& Спасојевић, М.. (2014). Још један поглед на видске парњаке у српском језику. in Зборник матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска.(57), 183-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11526

Ђуровић С, Спасојевић М. Још један поглед на видске парњаке у српском језику. in Зборник матице српске за филологију и лингвистику. 2014;(57):183-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11526 .

Ђуровић, Сања, Спасојевић, Марина, "Још један поглед на видске парњаке у српском језику" in Зборник матице српске за филологију и лингвистику, no. 57 (2014):183-197,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11526 .

TY  - JOUR
AU  - Станојчић, Славко Ж.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7538
AB  - У раду се, на одабраним узорцима, анализира дискурс српских
основношколских уџбеника из наставних области српског језика и
књижевности и друштва и природе, посебно са аспекта односа лексике и контекста и законитости колокације и конкорданције дефиницијске лексике.
AB  - In paper, on selected samples, the discourse of Serbian elementary
school textbooks in the fields of Serbian language and literature and social
and natural education is analyzed, particularly from the aspects of relationship
between vocabulary and context in which the lexemes occur. In addition,
the rules of definitions vocabulary collocation and concordance are
analyzed
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Формирање дискурса основношколског уџбеника – законитости колокације и конкорданције
T1  - Forming of Elementary School Textbook Discourse – Rules of Collocation and Concordance
SP  - 45
EP  - 74
VL  - 44
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7538
ER  - 

@article{
author = "Станојчић, Славко Ж.",
year = "2013",
abstract = "У раду се, на одабраним узорцима, анализира дискурс српских
основношколских уџбеника из наставних области српског језика и
књижевности и друштва и природе, посебно са аспекта односа лексике и контекста и законитости колокације и конкорданције дефиницијске лексике., In paper, on selected samples, the discourse of Serbian elementary
school textbooks in the fields of Serbian language and literature and social
and natural education is analyzed, particularly from the aspects of relationship
between vocabulary and context in which the lexemes occur. In addition,
the rules of definitions vocabulary collocation and concordance are
analyzed",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Формирање дискурса основношколског уџбеника – законитости колокације и конкорданције, Forming of Elementary School Textbook Discourse – Rules of Collocation and Concordance",
pages = "45-74",
volume = "44",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7538"
}

Станојчић, С. Ж.. (2013). Формирање дискурса основношколског уџбеника – законитости колокације и конкорданције. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 44(1-2), 45-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7538

Станојчић СЖ. Формирање дискурса основношколског уџбеника – законитости колокације и конкорданције. in Наш језик. 2013;44(1-2):45-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7538 .

Станојчић, Славко Ж., "Формирање дискурса основношколског уџбеника – законитости колокације и конкорданције" in Наш језик, 44, no. 1-2 (2013):45-74,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7538 .

TY  - JOUR
AU  - Маројевић, Радмило Н.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2988
AB  - V nastojaščej stat'e rassmatrivaetsja prosodičeskaja i intonacionnaja struktura stiha poemy «Luč mikrokozma» Petra Negoša, v častnosti: udarenija (metričeskie i nemetričeskie, glavnye i pobočnye). V stat'e vvoditsja i obosnovyvaetsja ponjatie složnogo fonetičeskogo slova, sostojaščego iz odnogo glavnogo fonetičeskogo slova i odnogo ili bolee pobočnyh fonetičeskih slov. V monografičeskom issledovanii, sostavnoj čast'ju kotorogo javljaetsja nastojaščaja stat'ja, rassmatrivajutsja voprosy lingvističeskoj i stihovedčeskoj interpretacii pobočnyh udarenij v serbskom i russkom jazykah, a imenno: a) mesto pobočnyh udarenij v prosodičeskoj sisteme issleduemyh jazykov i b) metričeskaja i ritmičeskaja funkcija pobočnyh udarenij v serbskom i russkom fol'klore i hudožestvennoj literature.
AB  - U ovom radu se razmatra prozodijska i intonaciona struktura stiha spjeva Luča mikrokozma Petra II Petrovića-Njegoša, konkretno: učenje o dvostrukim akcentima, tj. ispituju se one kategorije riječi koje mogu imati, ako nisu naglašene, pobočni akcenat, a ako su naglašene - glavni. Takvu dvostruku prozodijsku prirodu mogu imati lične, prisvojne, neke određene (pokazne) i neke neodređene zamjenice, neki oblici pomoćnog (kopulativnog) glagola i poluznačnih (polukopulativnih) glagola te neki osnovni brojevi. U članku se uvodi i obrazlaže pojam složene fonetske riječi, koja se sastoji od jedne glavne fonetske riječi i jedne ili više pobočnih fonetskih riječi, dok se termin 'pobočni akcenat' koristi u širem značenju od uobičajenog. Pored toga, u radu se bliže određuje pojam diverba u formalnom i semantičkom smislu.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Слова с двойными ударениями (просодическо-интонационная интерпретация текста поэмы „Луч Микрокозма“Петра Негоша)
T1  - Ријечи с двоструким (главним и побочним) акцентима - прозодијско-интонациона интерпретација текста „Луче Микрокозма“
SP  - 49
EP  - 69
IS  - 68
DO  - 10.2298/JFI1268049M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2988
ER  - 

@article{
author = "Маројевић, Радмило Н.",
year = "2012",
abstract = "V nastojaščej stat'e rassmatrivaetsja prosodičeskaja i intonacionnaja struktura stiha poemy «Luč mikrokozma» Petra Negoša, v častnosti: udarenija (metričeskie i nemetričeskie, glavnye i pobočnye). V stat'e vvoditsja i obosnovyvaetsja ponjatie složnogo fonetičeskogo slova, sostojaščego iz odnogo glavnogo fonetičeskogo slova i odnogo ili bolee pobočnyh fonetičeskih slov. V monografičeskom issledovanii, sostavnoj čast'ju kotorogo javljaetsja nastojaščaja stat'ja, rassmatrivajutsja voprosy lingvističeskoj i stihovedčeskoj interpretacii pobočnyh udarenij v serbskom i russkom jazykah, a imenno: a) mesto pobočnyh udarenij v prosodičeskoj sisteme issleduemyh jazykov i b) metričeskaja i ritmičeskaja funkcija pobočnyh udarenij v serbskom i russkom fol'klore i hudožestvennoj literature., U ovom radu se razmatra prozodijska i intonaciona struktura stiha spjeva Luča mikrokozma Petra II Petrovića-Njegoša, konkretno: učenje o dvostrukim akcentima, tj. ispituju se one kategorije riječi koje mogu imati, ako nisu naglašene, pobočni akcenat, a ako su naglašene - glavni. Takvu dvostruku prozodijsku prirodu mogu imati lične, prisvojne, neke određene (pokazne) i neke neodređene zamjenice, neki oblici pomoćnog (kopulativnog) glagola i poluznačnih (polukopulativnih) glagola te neki osnovni brojevi. U članku se uvodi i obrazlaže pojam složene fonetske riječi, koja se sastoji od jedne glavne fonetske riječi i jedne ili više pobočnih fonetskih riječi, dok se termin 'pobočni akcenat' koristi u širem značenju od uobičajenog. Pored toga, u radu se bliže određuje pojam diverba u formalnom i semantičkom smislu.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Слова с двойными ударениями (просодическо-интонационная интерпретация текста поэмы „Луч Микрокозма“Петра Негоша), Ријечи с двоструким (главним и побочним) акцентима - прозодијско-интонациона интерпретација текста „Луче Микрокозма“",
pages = "49-69",
number = "68",
doi = "10.2298/JFI1268049M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2988"
}

Маројевић, Р. Н.. (2012). Слова с двойными ударениями (просодическо-интонационная интерпретация текста поэмы „Луч Микрокозма“Петра Негоша). in Јужнословенски филолог(68), 49-69.
https://doi.org/10.2298/JFI1268049M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2988

Маројевић РН. Слова с двойными ударениями (просодическо-интонационная интерпретация текста поэмы „Луч Микрокозма“Петра Негоша). in Јужнословенски филолог. 2012;(68):49-69.
doi:10.2298/JFI1268049M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2988 .

Маројевић, Радмило Н., "Слова с двойными ударениями (просодическо-интонационная интерпретация текста поэмы „Луч Микрокозма“Петра Негоша)" in Јужнословенски филолог, no. 68 (2012):49-69,
https://doi.org/10.2298/JFI1268049M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2988 .

TY  - JOUR
AU  - Маројевић, Радмило Н.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6239
AB  - У овом раду се разматра прозодијска и интонациона структура стиха спјева Луча микрокозма Петра II Петровића-Његоша, конкретно: учење о двоструким акцентима, тј. испитују се оне категорије ријечи које
могу имати, ако нису наглашене, побочни акценат, а ако су наглашене –
главни. Такву двоструку прозодијску природу могу имати личне, присвојне, неке одређене (показне) и неке неодређене замјенице, неки облици помоћног (копулативног) глагола и полузначних (полукопулативних)
глагола те неки основни бројеви. У чланку се уводи и образлаже појам
сложене фонетске ријечи, која се састоји од једне главне фонетске ријечи
и једне или више побочних фонетских ријечи, док се термин „побочни
акценат“ користи у ширем значењу од уобичајеног. Поред тога, у раду се
ближе одређује појам диверба у формалном и семантичком смислу.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Ријечи с двоструким (главним и побочним) акцентима прозодијско-интонациона интерпретација текста Луче Микрокозма
T1  - Слова с двойными ударениями (просодическо-интонационная интерпретация текста поэмы «Луч Микрокозма» Петра Негоша)
SP  - 49
EP  - 69
VL  - 68
DO  - 10.2298/JFI1268049M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6239
ER  - 

@article{
author = "Маројевић, Радмило Н.",
year = "2012",
abstract = "У овом раду се разматра прозодијска и интонациона структура стиха спјева Луча микрокозма Петра II Петровића-Његоша, конкретно: учење о двоструким акцентима, тј. испитују се оне категорије ријечи које
могу имати, ако нису наглашене, побочни акценат, а ако су наглашене –
главни. Такву двоструку прозодијску природу могу имати личне, присвојне, неке одређене (показне) и неке неодређене замјенице, неки облици помоћног (копулативног) глагола и полузначних (полукопулативних)
глагола те неки основни бројеви. У чланку се уводи и образлаже појам
сложене фонетске ријечи, која се састоји од једне главне фонетске ријечи
и једне или више побочних фонетских ријечи, док се термин „побочни
акценат“ користи у ширем значењу од уобичајеног. Поред тога, у раду се
ближе одређује појам диверба у формалном и семантичком смислу.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Ријечи с двоструким (главним и побочним) акцентима прозодијско-интонациона интерпретација текста Луче Микрокозма, Слова с двойными ударениями (просодическо-интонационная интерпретация текста поэмы «Луч Микрокозма» Петра Негоша)",
pages = "49-69",
volume = "68",
doi = "10.2298/JFI1268049M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6239"
}

Маројевић, Р. Н.. (2012). Ријечи с двоструким (главним и побочним) акцентима прозодијско-интонациона интерпретација текста Луче Микрокозма. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 68, 49-69.
https://doi.org/10.2298/JFI1268049M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6239

Маројевић РН. Ријечи с двоструким (главним и побочним) акцентима прозодијско-интонациона интерпретација текста Луче Микрокозма. in Јужнословенски филолог. 2012;68:49-69.
doi:10.2298/JFI1268049M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6239 .

Маројевић, Радмило Н., "Ријечи с двоструким (главним и побочним) акцентима прозодијско-интонациона интерпретација текста Луче Микрокозма" in Јужнословенски филолог, 68 (2012):49-69,
https://doi.org/10.2298/JFI1268049M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6239 .

TY  - JOUR
AU  - Станојчић, Славко Ж.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7569
AB  - Paper brings the results of author’s analysis of several elementary school textbook discourse samples in natural and social sciences and Serbian language subjects. Author gives the main attention to interpretation of nature and form of the description functioning as definition, for which he uses the term paradefinition, and which – because it is adapted to (primary school) students’ age – differs from the definition fully deserving its term.
AB  - Рад износи резултате анализе узорака уџбеничког дискурса двају предмета у почетним разредима основне школе – познавања природе и друштва и срп-ског језика. Тежиште му је на тумачењу природе и облика описа са функцијом дефиниције, који се, због прилагођености дискурса узрасту ученика, у битним елементима – разликује од дефиниције, па се може сматрати појмом коме одговара термин парадефиниција.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Дискурс описа са функцијом дефиниције
T1  - Discourse of the Description Functioning as Definition
SP  - 35
EP  - 54
VL  - 43
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7569
ER  - 

@article{
author = "Станојчић, Славко Ж.",
year = "2012",
abstract = "Paper brings the results of author’s analysis of several elementary school textbook discourse samples in natural and social sciences and Serbian language subjects. Author gives the main attention to interpretation of nature and form of the description functioning as definition, for which he uses the term paradefinition, and which – because it is adapted to (primary school) students’ age – differs from the definition fully deserving its term., Рад износи резултате анализе узорака уџбеничког дискурса двају предмета у почетним разредима основне школе – познавања природе и друштва и срп-ског језика. Тежиште му је на тумачењу природе и облика описа са функцијом дефиниције, који се, због прилагођености дискурса узрасту ученика, у битним елементима – разликује од дефиниције, па се може сматрати појмом коме одговара термин парадефиниција.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Дискурс описа са функцијом дефиниције, Discourse of the Description Functioning as Definition",
pages = "35-54",
volume = "43",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7569"
}

Станојчић, С. Ж.. (2012). Дискурс описа са функцијом дефиниције. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 43(3-4), 35-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7569

Станојчић СЖ. Дискурс описа са функцијом дефиниције. in Наш језик. 2012;43(3-4):35-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7569 .

Станојчић, Славко Ж., "Дискурс описа са функцијом дефиниције" in Наш језик, 43, no. 3-4 (2012):35-54,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7569 .

TY  - JOUR
AU  - Ђуровић, Сања
AU  - Петковић, Јелена
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7558
AB  - The study analyzed one type of ergonims in the Serbian language from the linguistic perspective – names of firms, corporations, and other business organizations. The analysis was conducted on the basis of a vast corpus of 5000 names of firms in the city of Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. The names were analyzed with the aim to determine their structural (word-formation and syntactic) and lexical-semantic traits, but also the presence of Slavic and non-Slavic elements in the names, especially the hybrid forms (Slavic and non-Slavic). The received results were statistically analyzed to illustrate the frequency of occurance of the most eminent structural and semantic types. There was a special reflection on the social and economic factors that affect the choice of names. Also, special attention was drawn to the fact that in the era of the consumer society the choice of ergonims mostly depends on the names the consumers can identify with and on the positive emotions they evoke in them. The study reveals how the socio-political situation affects the choice of names and to what extent the newly pro-European orientation of Serbia affects the change in names to comply to the contemporary situation.
The research of the origins of the firms illuminated that the non-Slavic or hybrid form Slavic names dominate (the most frequent being the combinations of Slavic and Anglosaxon lexemes). The analysis of their structure revealed that the dominant are the multicomponent names. The semantics of the names insinuates professional orientation, geographical location, the advertisement message or an original name that is an attention grabber. The presence of special function of humor that affects the choice of names was additional contribution of the study.
AB  - У раду је са лингвистичког аспекта анализиран један тип ергонима (имена фирми, предузећа, удружења и других привредних субјеката) у српском језику. Анализа је проведена на основу репрезентативног корпуса, који чини око 3000 имена фирми у Београду која у свом саставу имају префиксоид. Имена су анализирана са циљем да се утврде њихове структурне (творбене и синтаксичке) и лексичко-семантичке одлике, али и присуство словенских и несловенских елемената у њима. Посебан значај дат је испитивању социјалних и економских чинилаца који утичу на избор имена фирме.
Истраживање порекла имена фирми показало је да у грађи преовлађују несловенске или хибридне словенско-несловенске творенице (најчешће комбинације представљају словенске и англосаксонске лексеме). Семантика назива упућује на делатност, географску локацију, рекламну поруку или оригинални назив који привлачи пажњу.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О једном типу ергонима у српском језику
T1  - Reflectionon one Type of Ergonims in the Serbian Language
SP  - 3
EP  - 14
VL  - 43
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7558
ER  - 

@article{
author = "Ђуровић, Сања and Петковић, Јелена",
year = "2012",
abstract = "The study analyzed one type of ergonims in the Serbian language from the linguistic perspective – names of firms, corporations, and other business organizations. The analysis was conducted on the basis of a vast corpus of 5000 names of firms in the city of Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. The names were analyzed with the aim to determine their structural (word-formation and syntactic) and lexical-semantic traits, but also the presence of Slavic and non-Slavic elements in the names, especially the hybrid forms (Slavic and non-Slavic). The received results were statistically analyzed to illustrate the frequency of occurance of the most eminent structural and semantic types. There was a special reflection on the social and economic factors that affect the choice of names. Also, special attention was drawn to the fact that in the era of the consumer society the choice of ergonims mostly depends on the names the consumers can identify with and on the positive emotions they evoke in them. The study reveals how the socio-political situation affects the choice of names and to what extent the newly pro-European orientation of Serbia affects the change in names to comply to the contemporary situation.
The research of the origins of the firms illuminated that the non-Slavic or hybrid form Slavic names dominate (the most frequent being the combinations of Slavic and Anglosaxon lexemes). The analysis of their structure revealed that the dominant are the multicomponent names. The semantics of the names insinuates professional orientation, geographical location, the advertisement message or an original name that is an attention grabber. The presence of special function of humor that affects the choice of names was additional contribution of the study., У раду је са лингвистичког аспекта анализиран један тип ергонима (имена фирми, предузећа, удружења и других привредних субјеката) у српском језику. Анализа је проведена на основу репрезентативног корпуса, који чини око 3000 имена фирми у Београду која у свом саставу имају префиксоид. Имена су анализирана са циљем да се утврде њихове структурне (творбене и синтаксичке) и лексичко-семантичке одлике, али и присуство словенских и несловенских елемената у њима. Посебан значај дат је испитивању социјалних и економских чинилаца који утичу на избор имена фирме.
Истраживање порекла имена фирми показало је да у грађи преовлађују несловенске или хибридне словенско-несловенске творенице (најчешће комбинације представљају словенске и англосаксонске лексеме). Семантика назива упућује на делатност, географску локацију, рекламну поруку или оригинални назив који привлачи пажњу.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О једном типу ергонима у српском језику, Reflectionon one Type of Ergonims in the Serbian Language",
pages = "3-14",
volume = "43",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7558"
}

Ђуровић, С.,& Петковић, Ј.. (2012). О једном типу ергонима у српском језику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 43(1-2), 3-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7558

Ђуровић С, Петковић Ј. О једном типу ергонима у српском језику. in Наш језик. 2012;43(1-2):3-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7558 .

Ђуровић, Сања, Петковић, Јелена, "О једном типу ергонима у српском језику" in Наш језик, 43, no. 1-2 (2012):3-14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7558 .