TY  - JOUR
AU  - Бјелаковић, Исидора Г.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13887
AB  - У раду се анализирају поједине фонолошке карактеристике Рачунског
дневника Храма Светих апостола Петра и Павла, документа који се под
тим називом чува у наведеној цркви у Араду (под сигнатуром INV 794).
Документ садржи два протокола: први је вођен од 1728. до 1782. године, а
други – од 1776. до 1790. године. У овом раду анализирана је грађа из прве
половине 18. века (тачније, од 1728. до 1752. године). Будући да је у питању
текст који на хронолошкој оси обухвата два периода: (1) период у којем
је реализована замена српскословенског језика рускословенским и (2) време конституисања и егзистирања славеносрпског језика ‒ основни задатак
овог истраживања јесте идентификација језика којим је Рачунски дневник
писан. Посебна пажња у раду посвећена је односу народних и књишких
елемената у анализираном документу те зависности њихове употребе од
различитих контекстуалних параметара.
AB  - В данной статье анализируются некоторые фонологические характеристики «Дневника учета» Храма Святых апостолов Петра и Павла, документа,
хранящегося под этим именем в названной церкви в Араде (под сигнатурой INV
794). Документ содержит два протокола: первый велся с 1728 по 1782 год, а
второй — с 1776 по 1790 год. В статье анализируются материалы первой половины XVIII в. (точнее, с 1728 по 1752 гг.). Поскольку это текст, включающий два периода на хронологической оси: (1) период, в котором осуществлялась за-
мена сербославянского языка русско-славянским и (2) время формирования и
существования славяно-сербского языка, основной задачей данного исследова-
ния является идентификация языка, на котором был написан «Дневник учета».
Особое внимание в статье уделено соотношению фольклорных и литературных
элементов в анализируемом документе, а также зависимости их использования
от различных контекстуальных параметров.
Анализ отдельных фонологических признаков «Дневника учета» Храма
Святых апостолов Петра и Павла (1728–1752) свидетельствует о хронологическом
соответствии с данными более раннего исследования документов аналогичного
профиля с территории Южной Венгрии. Четвертое и пятое десятилетия
представляют собой время, когда происходит более выраженное проникновение
русско-славянских элементов в рукописный материал.
Их количество, однако, не настолько велико, чтобы говорить о смешанном
языке. «Дневник учета» в целом по-прежнему имеет народную основу, что под-
тверждает более раннее предположение об элитизации народного языка как
основной модели создания славяно-сербского языка в рукописных материалах
XVIII века. Анализ также показывает, что литературные черты (сербско-сла-
вянские и русско-славянские) обусловлены прежде всего тематико-структурной
организацией текста, а также социальной стратификацией лиц, обсуждаемых в
данном документе.
AB  - The paper analyzes certain phonological characteristics of the Accounting Ledger
Journal of the Church of the Holy Apostles Peter and Paul, the document that has
been kept under this name in the said church in Arad (under the signature INV 794).
The document contains two protocols: the fi rst one that was kept from 1728 until
1782 and the second one kept from 1776 until 1790. This paper analyzes the corpus
from the fi rst half of the 18th century (more precisely, the time period from 1728 until
1752). Since this is a text that encompasses two periods on the timeline: (1) the period
in which Russian-Slavonic substituted Serbian-Slavonic and (2) the period in which
Slavonic-Serbian was established and in which it existed – the basic task of this research
is the identifi cation of the language in which the Accounting Ledger Journal
was written. In the paper, special attention is paid to the relation between vernacular and literary elements in the analyzed document, as well as to the dependence of their
use on various contextual parameters.
The analysis of the selected phonological characteristics of the Accounting
Ledger Journal of the Church of the Holy Apostles Peter and Paul (1728–1752) indicates
the chronological matching with the data from previous research of documents
with a similar profi le on the territory of South Hungary. The fourth and fi fth decade is,
in fact, the time that saw a more prominent penetration of Russian-Slavonic elements
into manuscripts.
Their number, however, is not large enough to regard it as a mixed language. The
Accounting Ledger Journal as a whole still had a vernacular basis, which confi rms the
previous assumption concerning the elitization of folk language as the basic model
for creating the Slavonic-Serbian language in the manuscripts of the 18th century. The
analysis also shows that literary features (Serbian-Slavonic and Russian-Slavonic)
were conditioned primarily by the thematic and structural organization of the text, as
well as the social stratifi cation of the people mentioned in the aforementioned document.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Језик рачунског дневника храма светих апостола Петра и Павла у Араду (1728−1752) – фонолошке особине
T1  - Язык дневника учета храма святых апостолов Петра и Павла в Араде (1728−1752 гг.) – фонологические характеристики
T1  - The Language of the Accounting Ledger Journal of the Church of the Holy Apostles Peter and Paul in Arad (1728‒1752) – Phonological Features
SP  - 287
EP  - 302
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202287B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13887
ER  - 

@article{
author = "Бјелаковић, Исидора Г.",
year = "2022",
abstract = "У раду се анализирају поједине фонолошке карактеристике Рачунског
дневника Храма Светих апостола Петра и Павла, документа који се под
тим називом чува у наведеној цркви у Араду (под сигнатуром INV 794).
Документ садржи два протокола: први је вођен од 1728. до 1782. године, а
други – од 1776. до 1790. године. У овом раду анализирана је грађа из прве
половине 18. века (тачније, од 1728. до 1752. године). Будући да је у питању
текст који на хронолошкој оси обухвата два периода: (1) период у којем
је реализована замена српскословенског језика рускословенским и (2) време конституисања и егзистирања славеносрпског језика ‒ основни задатак
овог истраживања јесте идентификација језика којим је Рачунски дневник
писан. Посебна пажња у раду посвећена је односу народних и књишких
елемената у анализираном документу те зависности њихове употребе од
различитих контекстуалних параметара., В данной статье анализируются некоторые фонологические характеристики «Дневника учета» Храма Святых апостолов Петра и Павла, документа,
хранящегося под этим именем в названной церкви в Араде (под сигнатурой INV
794). Документ содержит два протокола: первый велся с 1728 по 1782 год, а
второй — с 1776 по 1790 год. В статье анализируются материалы первой половины XVIII в. (точнее, с 1728 по 1752 гг.). Поскольку это текст, включающий два периода на хронологической оси: (1) период, в котором осуществлялась за-
мена сербославянского языка русско-славянским и (2) время формирования и
существования славяно-сербского языка, основной задачей данного исследова-
ния является идентификация языка, на котором был написан «Дневник учета».
Особое внимание в статье уделено соотношению фольклорных и литературных
элементов в анализируемом документе, а также зависимости их использования
от различных контекстуальных параметров.
Анализ отдельных фонологических признаков «Дневника учета» Храма
Святых апостолов Петра и Павла (1728–1752) свидетельствует о хронологическом
соответствии с данными более раннего исследования документов аналогичного
профиля с территории Южной Венгрии. Четвертое и пятое десятилетия
представляют собой время, когда происходит более выраженное проникновение
русско-славянских элементов в рукописный материал.
Их количество, однако, не настолько велико, чтобы говорить о смешанном
языке. «Дневник учета» в целом по-прежнему имеет народную основу, что под-
тверждает более раннее предположение об элитизации народного языка как
основной модели создания славяно-сербского языка в рукописных материалах
XVIII века. Анализ также показывает, что литературные черты (сербско-сла-
вянские и русско-славянские) обусловлены прежде всего тематико-структурной
организацией текста, а также социальной стратификацией лиц, обсуждаемых в
данном документе., The paper analyzes certain phonological characteristics of the Accounting Ledger
Journal of the Church of the Holy Apostles Peter and Paul, the document that has
been kept under this name in the said church in Arad (under the signature INV 794).
The document contains two protocols: the fi rst one that was kept from 1728 until
1782 and the second one kept from 1776 until 1790. This paper analyzes the corpus
from the fi rst half of the 18th century (more precisely, the time period from 1728 until
1752). Since this is a text that encompasses two periods on the timeline: (1) the period
in which Russian-Slavonic substituted Serbian-Slavonic and (2) the period in which
Slavonic-Serbian was established and in which it existed – the basic task of this research
is the identifi cation of the language in which the Accounting Ledger Journal
was written. In the paper, special attention is paid to the relation between vernacular and literary elements in the analyzed document, as well as to the dependence of their
use on various contextual parameters.
The analysis of the selected phonological characteristics of the Accounting
Ledger Journal of the Church of the Holy Apostles Peter and Paul (1728–1752) indicates
the chronological matching with the data from previous research of documents
with a similar profi le on the territory of South Hungary. The fourth and fi fth decade is,
in fact, the time that saw a more prominent penetration of Russian-Slavonic elements
into manuscripts.
Their number, however, is not large enough to regard it as a mixed language. The
Accounting Ledger Journal as a whole still had a vernacular basis, which confi rms the
previous assumption concerning the elitization of folk language as the basic model
for creating the Slavonic-Serbian language in the manuscripts of the 18th century. The
analysis also shows that literary features (Serbian-Slavonic and Russian-Slavonic)
were conditioned primarily by the thematic and structural organization of the text, as
well as the social stratifi cation of the people mentioned in the aforementioned document.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Језик рачунског дневника храма светих апостола Петра и Павла у Араду (1728−1752) – фонолошке особине, Язык дневника учета храма святых апостолов Петра и Павла в Араде (1728−1752 гг.) – фонологические характеристики, The Language of the Accounting Ledger Journal of the Church of the Holy Apostles Peter and Paul in Arad (1728‒1752) – Phonological Features",
pages = "287-302",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202287B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13887"
}

Бјелаковић, И. Г.. (2022). Језик рачунског дневника храма светих апостола Петра и Павла у Араду (1728−1752) – фонолошке особине. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(2), 287-302.
https://doi.org/10.2298/JFI2202287B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13887

Бјелаковић ИГ. Језик рачунског дневника храма светих апостола Петра и Павла у Араду (1728−1752) – фонолошке особине. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):287-302.
doi:10.2298/JFI2202287B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13887 .

Бјелаковић, Исидора Г., "Језик рачунског дневника храма светих апостола Петра и Павла у Араду (1728−1752) – фонолошке особине" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):287-302,
https://doi.org/10.2298/JFI2202287B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13887 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелаковић, Исидора Г.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10231
AB  - У настојању да се Павле Соларић, помало маргинализована па и
заборављена фигура у историји српског књижевног језика, постави на
заслужено место када је реч о почецима стандардизације српског језика,
у раду се сагледавају његов животни пут и књижевнојезичке поставке у
једном ширем, културолошко-филолошком контексту. Посебна пажња
обраћена је на његова филолошка и граматографска начела, на ставове у погледу (1) статуса црквене и грађанске ћирилице (али и латинице), (2) структуре будућег књижевног језика (илирског или српског), (3) статуса рускословенског језика међу Србима, те (4) графијско-ортографске концепције
како би се указало на Соларићево место у предстандардном периоду развоја
књижевног језика међу Србима, али и на улогу и утицај који је сасвим извесно имао на С. Мркаља, Л. Милованова Георгијевића и В. Стефановића
Караџића.
AB  - Пытаясь филологической позиции Павле Соларича, слегка маргинализиро
ванной и забытой фигуры в истории сербского литературного языка, дать заслуженное место, в данной статье анализируются его литературно-языковые
принципи в более широком, культурологическо-филологическом контексте.
Особое внимание уделено его филологическим, грамматографическим и этимологическим принципам, но и его взглядам, касающимся структуры будущего литературного языка, а также и его графическо-орфографической концепции. Будучи представителем эпохи просвещения в Сербии, своей широкой эрудицией,
различными интересами, уверенностью в себе и филологической точностью, П.
Соларич, вдохновлён, прежде всего, литературно-языковыми положениями Доситея Обрадовича, установил образцовые основы к реформаторским процессам,
которые возникнут в будущие времена, и, без сомнений, должен занять одно из
начальных мест среди культурных деятелей, идеи которых внесут свой вклад в
конечную структуру стандартного сербского языка.
AB  - In an attempt to relate Pavle Solarić, a somewhat marginalised and forgotten
fi gure in the history of the Serbian language standard, to an actual place, this paper
analyses the foundations of the language standard he established in a wider cultural and
philological context. It puts special emphasis on his philological, grammatographic,
and etymological principles, as well as on his views about the structure and orthography
of the future Serbian language standard. Being a representative of the Enlightenment
among Serbs, with his remarkable erudition, wide range of interests, confi dence
and philological precision, inspired primarily by Dositej Obradović’s tenets of the
standardised Serbian language, Pavle Solarić established a model basis for the future
reformative interventions. Therefore, he should undoubtedly be considered one of the
fi rst in a long line of scholars whose ideas contributed to the eventual constitution of
the standardised Serbian language.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика
T1  - Графическо-орфографические принципы Павле Соларича и начало стандартизации сербского языка
T1  - Pavle Solarić’s Orthographic and Grammatical Principles and the Beginning of Serbian Language Standardisation
SP  - 44
EP  - 77
VL  - 76
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2002047B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231
ER  - 

@article{
author = "Бјелаковић, Исидора Г.",
year = "2020",
abstract = "У настојању да се Павле Соларић, помало маргинализована па и
заборављена фигура у историји српског књижевног језика, постави на
заслужено место када је реч о почецима стандардизације српског језика,
у раду се сагледавају његов животни пут и књижевнојезичке поставке у
једном ширем, културолошко-филолошком контексту. Посебна пажња
обраћена је на његова филолошка и граматографска начела, на ставове у погледу (1) статуса црквене и грађанске ћирилице (али и латинице), (2) структуре будућег књижевног језика (илирског или српског), (3) статуса рускословенског језика међу Србима, те (4) графијско-ортографске концепције
како би се указало на Соларићево место у предстандардном периоду развоја
књижевног језика међу Србима, али и на улогу и утицај који је сасвим извесно имао на С. Мркаља, Л. Милованова Георгијевића и В. Стефановића
Караџића., Пытаясь филологической позиции Павле Соларича, слегка маргинализиро
ванной и забытой фигуры в истории сербского литературного языка, дать заслуженное место, в данной статье анализируются его литературно-языковые
принципи в более широком, культурологическо-филологическом контексте.
Особое внимание уделено его филологическим, грамматографическим и этимологическим принципам, но и его взглядам, касающимся структуры будущего литературного языка, а также и его графическо-орфографической концепции. Будучи представителем эпохи просвещения в Сербии, своей широкой эрудицией,
различными интересами, уверенностью в себе и филологической точностью, П.
Соларич, вдохновлён, прежде всего, литературно-языковыми положениями Доситея Обрадовича, установил образцовые основы к реформаторским процессам,
которые возникнут в будущие времена, и, без сомнений, должен занять одно из
начальных мест среди культурных деятелей, идеи которых внесут свой вклад в
конечную структуру стандартного сербского языка., In an attempt to relate Pavle Solarić, a somewhat marginalised and forgotten
fi gure in the history of the Serbian language standard, to an actual place, this paper
analyses the foundations of the language standard he established in a wider cultural and
philological context. It puts special emphasis on his philological, grammatographic,
and etymological principles, as well as on his views about the structure and orthography
of the future Serbian language standard. Being a representative of the Enlightenment
among Serbs, with his remarkable erudition, wide range of interests, confi dence
and philological precision, inspired primarily by Dositej Obradović’s tenets of the
standardised Serbian language, Pavle Solarić established a model basis for the future
reformative interventions. Therefore, he should undoubtedly be considered one of the
fi rst in a long line of scholars whose ideas contributed to the eventual constitution of
the standardised Serbian language.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика, Графическо-орфографические принципы Павле Соларича и начало стандартизации сербского языка, Pavle Solarić’s Orthographic and Grammatical Principles and the Beginning of Serbian Language Standardisation",
pages = "44-77",
volume = "76",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2002047B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231"
}

Бјелаковић, И. Г.. (2020). Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 76(2), 44-77.
https://doi.org/10.2298/JFI2002047B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231

Бјелаковић ИГ. Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика. in Јужнословенски филолог. 2020;76(2):44-77.
doi:10.2298/JFI2002047B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231 .

Бјелаковић, Исидора Г., "Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика" in Јужнословенски филолог, 76, no. 2 (2020):44-77,
https://doi.org/10.2298/JFI2002047B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231 .

TY  - JOUR
AU  - Цветковић Теофиловић, Ирена Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10248
AB  - В настоящей работе речь идет о наречии вуковский, использованное еще в XIX веке Йованом Хаджичем (Милош Светич) в знаменитой
десятилетней полемике с Вуком Караджичем. Существующие словари
сербского языка не упоминают данное наречие, а только прилагательное ‘вуковски, -а, -о’. Использование прилагательного и наречия вуковский зафиксировано и в примерах из современного сербского языка.
AB  - У овом раду биће речи о прилогу вуковски, који је још у првој половини XIX века употребио Јован Хаџић (Милош Светић) у чувеној
десетогодишњој полемици са Вуком Караџићем. Постојећи речници српског
језика не бележе наведени прилог, већ само придев вуковски, -а, -о. Употреба придева и прилога вуковски посведочена је и у примерима из савременог
српског језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Једно запажање о прилогу вуковски у српском језику
T1  - Одно наблюдение о наречии ‘вуковский’ в сербском языке
SP  - 457
EP  - 463
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10248
ER  - 

@article{
author = "Цветковић Теофиловић, Ирена Р.",
year = "2019",
abstract = "В настоящей работе речь идет о наречии вуковский, использованное еще в XIX веке Йованом Хаджичем (Милош Светич) в знаменитой
десятилетней полемике с Вуком Караджичем. Существующие словари
сербского языка не упоминают данное наречие, а только прилагательное ‘вуковски, -а, -о’. Использование прилагательного и наречия вуковский зафиксировано и в примерах из современного сербского языка., У овом раду биће речи о прилогу вуковски, који је још у првој половини XIX века употребио Јован Хаџић (Милош Светић) у чувеној
десетогодишњој полемици са Вуком Караџићем. Постојећи речници српског
језика не бележе наведени прилог, већ само придев вуковски, -а, -о. Употреба придева и прилога вуковски посведочена је и у примерима из савременог
српског језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Једно запажање о прилогу вуковски у српском језику, Одно наблюдение о наречии ‘вуковский’ в сербском языке",
pages = "457-463",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10248"
}

Цветковић Теофиловић, И. Р.. (2019). Једно запажање о прилогу вуковски у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 457-463.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10248

Цветковић Теофиловић ИР. Једно запажање о прилогу вуковски у српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):457-463.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10248 .

Цветковић Теофиловић, Ирена Р., "Једно запажање о прилогу вуковски у српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):457-463,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10248 .

TY  - CONF
AU  - Бјелаковић, Исидора
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3324
AB  - This paper is a repeated review of the establishment of the terminological system within the Society of Serbian letters with the aim of viewing this establishment from different aspects on the basis of published and manuscript documentation. The idea of the Society that the work on the terminology should be institutionalized is completely right because there is achieved criticality in the selection of terms, the width of its use and authority in recommending it to the public. However, there exist a few dead ends to which, as it seems, the Society came in its work. If the work on terminology is considered as a whole, it is possible to notice several key reasons for its short life and failure: enlightenment utilitarian, and not scientific aims; discursivity in the work of Society members; attitudes different from Vukovians’ in terms of the vision about the structure of the lexicon of the future language standard.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Књижевност и језик у Друштву српске словесности
T1  - Друштво српске словесности и проблем израде терминологије
T1  - The Society of Serbian Letters and the Problem of Creating Terminology
SP  - [61]
EP  - 76
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3324
ER  - 

@conference{
author = "Бјелаковић, Исидора",
year = "2017",
abstract = "This paper is a repeated review of the establishment of the terminological system within the Society of Serbian letters with the aim of viewing this establishment from different aspects on the basis of published and manuscript documentation. The idea of the Society that the work on the terminology should be institutionalized is completely right because there is achieved criticality in the selection of terms, the width of its use and authority in recommending it to the public. However, there exist a few dead ends to which, as it seems, the Society came in its work. If the work on terminology is considered as a whole, it is possible to notice several key reasons for its short life and failure: enlightenment utilitarian, and not scientific aims; discursivity in the work of Society members; attitudes different from Vukovians’ in terms of the vision about the structure of the lexicon of the future language standard.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Књижевност и језик у Друштву српске словесности",
title = "Друштво српске словесности и проблем израде терминологије, The Society of Serbian Letters and the Problem of Creating Terminology",
pages = "[61]-76",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3324"
}

Бјелаковић, И.. (2017). Друштво српске словесности и проблем израде терминологије. in Књижевност и језик у Друштву српске словесности
Београд : Српска академија наука и уметности., [61]-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3324

Бјелаковић И. Друштво српске словесности и проблем израде терминологије. in Књижевност и језик у Друштву српске словесности. 2017;:[61]-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3324 .

Бјелаковић, Исидора, "Друштво српске словесности и проблем израде терминологије" in Књижевност и језик у Друштву српске словесности (2017):[61]-76,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3324 .

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан J.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6456
AB  - У раду се даје преглед кључних теоријско-методолошких усмерења
примењених у српским историјскојезичким истраживањима на почетку
XXI столећа. Поред доминантног филолошког и(ли) структуралнолингвистичког приступа, у последњој деценији јављају се и студије у којима
су уз дескриптивне све чешћи и експланаторни садржаји првенствено
типолошколингвистичке и когнитивнолингвистичке оријентације.
AB  - В статье дается обзор основных теоретических, методологических и тематических подходов, используемых в исследованиях по истории сербского языкав начале XXI века. Наряду с филологической и/или структурно-лингвистической
ориентацией существуют также объяснительные исследования, проведенные в
рамках когнитивной лингвистики и лингвистической типологии. В то время как
филологические и структурно-лингвистические описания отвечают на вопрос что
происходит в языке, объяснительные (когнитивные и типологические) исследования стремятся ответить на вопрос почему и как совершаются наблюдаемые
процессы. Таким образом, объяснительные историко-лингвистические исследования пытаются раскрыть причины и механизмы языковых изменений.
AB  - The article provides an overview of the key theoretical, methodological and thematic
approaches applied in Serbian historical language studies at the beginning of the
21st century. This is a time in which alongside the philological and (or) structural linguistic
research orientation, there are also explanatory studies conducted within the
framework of cognitive linguistics and linguistic typology. While philological and
structural linguistic descriptions may ask what happened in a language, explanatory
(cognitive and typological) studies seek to ask why and how something happened.
Еxplanatory historical linguistic studies, therefore, set out to explain the causes and
mechanisms of language changes.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српска историјска лингвистика на почетку XXI века
T1  - Serbian Historical Linguistics at The Beginning of the 21st Century
T1  - Сербская историческая лингвистика в начале xxi века
SP  - 163
EP  - 205
VL  - 73
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6456
ER  - 

@article{
author = "Павловић, Слободан J.",
year = "2017",
abstract = "У раду се даје преглед кључних теоријско-методолошких усмерења
примењених у српским историјскојезичким истраживањима на почетку
XXI столећа. Поред доминантног филолошког и(ли) структуралнолингвистичког приступа, у последњој деценији јављају се и студије у којима
су уз дескриптивне све чешћи и експланаторни садржаји првенствено
типолошколингвистичке и когнитивнолингвистичке оријентације., В статье дается обзор основных теоретических, методологических и тематических подходов, используемых в исследованиях по истории сербского языкав начале XXI века. Наряду с филологической и/или структурно-лингвистической
ориентацией существуют также объяснительные исследования, проведенные в
рамках когнитивной лингвистики и лингвистической типологии. В то время как
филологические и структурно-лингвистические описания отвечают на вопрос что
происходит в языке, объяснительные (когнитивные и типологические) исследования стремятся ответить на вопрос почему и как совершаются наблюдаемые
процессы. Таким образом, объяснительные историко-лингвистические исследования пытаются раскрыть причины и механизмы языковых изменений., The article provides an overview of the key theoretical, methodological and thematic
approaches applied in Serbian historical language studies at the beginning of the
21st century. This is a time in which alongside the philological and (or) structural linguistic
research orientation, there are also explanatory studies conducted within the
framework of cognitive linguistics and linguistic typology. While philological and
structural linguistic descriptions may ask what happened in a language, explanatory
(cognitive and typological) studies seek to ask why and how something happened.
Еxplanatory historical linguistic studies, therefore, set out to explain the causes and
mechanisms of language changes.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српска историјска лингвистика на почетку XXI века, Serbian Historical Linguistics at The Beginning of the 21st Century, Сербская историческая лингвистика в начале xxi века",
pages = "163-205",
volume = "73",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6456"
}

Павловић, С. J.. (2017). Српска историјска лингвистика на почетку XXI века. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 163-205.
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6456

Павловић СJ. Српска историјска лингвистика на почетку XXI века. in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):163-205.
doi:10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6456 .

Павловић, Слободан J., "Српска историјска лингвистика на почетку XXI века" in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):163-205,
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6456 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелаковић, Исидора Г.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9432
AB  - У раду се анализира степен заступљености синонимије међу терминима
забележеним у терминолошком систему из домена математичке географије и
астрономије у уџбеницима и приручницима, те у делима научног карактера, об-
јављеним на једном од књижевних језика Срба у периоду 1783–1867.
Иако је један од основних квалитета идеалног термина ограничена способ-
ност развијања синонимије, анализирана грађа указује на њену изузетно високу
заступљеност, што је и очекивано будући да је реч о почецима научне мисли код
Срба (у савременом смислу), а тиме и о првим фазама конституисања термино-
лошког апарата, фазама које су имале више карактер стихијског и индивидуалног
него планског и систематског рада. Централни сегмент анализе у раду посвећен
је типу забележених синонима, њиховом пореклу, као и контактној синонимији.
AB  - This paper analyzes the extent to which synonymy is present among the terms recorded in
the terminological system from the domain of mathematical geography and astronomy in textbooks
and works of scientific character published in one of the standard Serbian languages in the period
1783–1867.
Although one of the basic qualities of an ideal term is the limited ability to develop synonymy,
the analysed corpus points to an especially high degree of its presence, which is to be expected since
these are the first phases of establishing the terminological apparatuses of the given scientific
areas, phases that were more random and individual than planned and systematic. The recorded
synonyms differ with respect to both their origin and structure, and they even appear in the works
of the same author, very often in the contact position.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија)
SP  - 305
EP  - 315
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432
ER  - 

@article{
author = "Бјелаковић, Исидора Г.",
year = "2017",
abstract = "У раду се анализира степен заступљености синонимије међу терминима
забележеним у терминолошком систему из домена математичке географије и
астрономије у уџбеницима и приручницима, те у делима научног карактера, об-
јављеним на једном од књижевних језика Срба у периоду 1783–1867.
Иако је један од основних квалитета идеалног термина ограничена способ-
ност развијања синонимије, анализирана грађа указује на њену изузетно високу
заступљеност, што је и очекивано будући да је реч о почецима научне мисли код
Срба (у савременом смислу), а тиме и о првим фазама конституисања термино-
лошког апарата, фазама које су имале више карактер стихијског и индивидуалног
него планског и систематског рада. Централни сегмент анализе у раду посвећен
је типу забележених синонима, њиховом пореклу, као и контактној синонимији., This paper analyzes the extent to which synonymy is present among the terms recorded in
the terminological system from the domain of mathematical geography and astronomy in textbooks
and works of scientific character published in one of the standard Serbian languages in the period
1783–1867.
Although one of the basic qualities of an ideal term is the limited ability to develop synonymy,
the analysed corpus points to an especially high degree of its presence, which is to be expected since
these are the first phases of establishing the terminological apparatuses of the given scientific
areas, phases that were more random and individual than planned and systematic. The recorded
synonyms differ with respect to both their origin and structure, and they even appear in the works
of the same author, very often in the contact position.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
title = "Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија)",
pages = "305-315",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432"
}

Бјелаковић, И. Г.. (2017). Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија). in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 305-315.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432

Бјелаковић ИГ. Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија). in Словенска терминологија данас. 2017;:305-315.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432 .

Бјелаковић, Исидора Г., "Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија)" in Словенска терминологија данас (2017):305-315,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432 .

TY  - JOUR
AU  - Курешевић, Марина Ф.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6432
AB  - У раду се даје фонолошка, фонетска, морфолошка и синтаксичка
анализа Слова Акира Премудрог у циљу употпуњавања представе о реализационим могућностима језика српске средњовековне нелитургијске
прозе. Показује се да је текст писан мешаним (српскословенско-старосрпским) језиком, тзв. хибридним типом језика. Анализа је спроведена
на препису текста који се налази у оквиру шеснаестовековног рукописа (Зборника апокрифа и других састава) број 53 из Народне библиотеке Србије, за који је утврђена западноштокавска провенијенција.
AB  - В условиях гомогенной диглоссии, характеризующей сербскую языковую
ситуацию в среднем веке, использование двух языковых систем – сербскославянской и древнесербской – было полностью функционально дифференцировано.
Однако в некоторых жанрах все же могло произойти их сближение, наблюдаться
их взаимовлияние и даже взаимодействие. В отдельных текстах (особенно в тех,
которые написаны в ином социолингвистическом контексте или в периферийных областях штоковского диалекта) взаимовлияние двух языковых систем в результате способствовало созданию гибридного языка, своеобразного смешения
книжных (сербскославянских) и вернакулярных (штокавских) черт. Именно нарративные сочинения нелитургического содержания представляли смешанную зону, т.е. тексты, которые могли быть написаны различными типами языка. Подтверждено, что некоторые сочинения могли быть написаны сербскославянским
языком высокого стиля (Роман о Варлааме и Иоасафе), некоторые – сербскославянским языком более низкого стиля (Сербская Александрида), а некоторые –
почти настоящим древнесербским языком (Роман о Трое).
В статье представлен фонологический, фонетический, морфологический и
синтаксический анализ Слова Акира Премудрого с целью дополнить представления о функциональных возможностях языка сербской средневековой нерелигиозной прозы. Анализ сделан на материале списка рукописного текста XVI века
(Сборник апокрифов и других сочинений) Nr 53, принадлежащего фонду Национальной библиотеки Сербии; для текста подтверждена западноштокавская провениенция. Результаты исследования свидетельствуют о том, что в тексте на всех
языковых уровнях переплелись черты древнесербского (штокавского диалекта)
и сербскославянского языков, вследствие чего невозможно констатировать преобладание одного из них. Анализ позволяет доказать, что среди вернакулярных
Језик Слова Акирa Премудрог черт преобладают общештокавские черты, относящиеся к периоду ранее 15 ве-
ка, в то время как те из более позднего периода не подтверждены. В функцио-
нальном аспекте следует отметить, что стиль этого текста близок средневековой
нелитургической нарративной прозе, в языке которой в определенной степени
переплетаются традиционные литературно-языковые модели с образцами, ха-
рактерными для разговорной речи или устной литературной традиции.
AB  - In terms of homogeneous diglossia, the basic characteristic of the Serbian mediaeval language situation, the usage of two language systems, Serbian Church Slavonic and
Old Serbian, were clearly functionally demarcated. However, in some genres they could
get closer to each other, could influence each other and could even interfere with each
other. In some texts of secular character (especially those written in different sociolinguistic contexts or in peripheral shtokavian dialectal zones) as a result of the mutual influence of two language systems a hybrid language, a mixture of Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian) elements, could have arisen. Narrative texts of non-liturgical character represented a mixed zone, that is, the texts which could have been
written in different types of language. So far it was confirmed that some texts of this
genre could have been written in high-style Serbian Church Slavonic (e.g. the Barlaam
and Joasaph Romance), the other in its lower functional style (e.g. the Serbian Alexander Romance), and the third in almost pure Old Serbian (e.g. the Troy Romance).
This paper investigates the phonological, phonetic, morphological and syntactic
features of the Story of the Sage Ahiqar in order to expand the knowledge about the
possibilities of language realisations in Serbian medieval non-liturgical narrative prose. Analysis was conducted on the 16th
-century transcript from Serbian Manuscript No.
53 of the National library of Serbia, which originated in the west shtokavian dialectal
zone. The results have confirmed the presence of elements originating both from Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian vernacular) at every language level without a possibility to say which of them prevail. The analysis has also shown
that the dominant vernacular features include those of common shtokavian character
which had developed until the 15th
century, while those from the later period have not
been noted. Regarding the stylistic aspect, the functional style in this text is similar to
the other narrative texts where traditional language patterns overlap with patterns characteristic of spoken language or oral literature.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53
T1  - The Language of the Story of the Sage Ahiqar From Serbian Manuscript no. 53 of the National Library of Serbia
T1  - Язык Слова Акира Премудрого из рукописного сборника Национальной библиотеки сербии nr 53
SP  - 105
EP  - 126
VL  - 72
IS  - 1-2
DO  - 10.2298/JFI1602105K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432
ER  - 

@article{
author = "Курешевић, Марина Ф.",
year = "2016",
abstract = "У раду се даје фонолошка, фонетска, морфолошка и синтаксичка
анализа Слова Акира Премудрог у циљу употпуњавања представе о реализационим могућностима језика српске средњовековне нелитургијске
прозе. Показује се да је текст писан мешаним (српскословенско-старосрпским) језиком, тзв. хибридним типом језика. Анализа је спроведена
на препису текста који се налази у оквиру шеснаестовековног рукописа (Зборника апокрифа и других састава) број 53 из Народне библиотеке Србије, за који је утврђена западноштокавска провенијенција., В условиях гомогенной диглоссии, характеризующей сербскую языковую
ситуацию в среднем веке, использование двух языковых систем – сербскославянской и древнесербской – было полностью функционально дифференцировано.
Однако в некоторых жанрах все же могло произойти их сближение, наблюдаться
их взаимовлияние и даже взаимодействие. В отдельных текстах (особенно в тех,
которые написаны в ином социолингвистическом контексте или в периферийных областях штоковского диалекта) взаимовлияние двух языковых систем в результате способствовало созданию гибридного языка, своеобразного смешения
книжных (сербскославянских) и вернакулярных (штокавских) черт. Именно нарративные сочинения нелитургического содержания представляли смешанную зону, т.е. тексты, которые могли быть написаны различными типами языка. Подтверждено, что некоторые сочинения могли быть написаны сербскославянским
языком высокого стиля (Роман о Варлааме и Иоасафе), некоторые – сербскославянским языком более низкого стиля (Сербская Александрида), а некоторые –
почти настоящим древнесербским языком (Роман о Трое).
В статье представлен фонологический, фонетический, морфологический и
синтаксический анализ Слова Акира Премудрого с целью дополнить представления о функциональных возможностях языка сербской средневековой нерелигиозной прозы. Анализ сделан на материале списка рукописного текста XVI века
(Сборник апокрифов и других сочинений) Nr 53, принадлежащего фонду Национальной библиотеки Сербии; для текста подтверждена западноштокавская провениенция. Результаты исследования свидетельствуют о том, что в тексте на всех
языковых уровнях переплелись черты древнесербского (штокавского диалекта)
и сербскославянского языков, вследствие чего невозможно констатировать преобладание одного из них. Анализ позволяет доказать, что среди вернакулярных
Језик Слова Акирa Премудрог черт преобладают общештокавские черты, относящиеся к периоду ранее 15 ве-
ка, в то время как те из более позднего периода не подтверждены. В функцио-
нальном аспекте следует отметить, что стиль этого текста близок средневековой
нелитургической нарративной прозе, в языке которой в определенной степени
переплетаются традиционные литературно-языковые модели с образцами, ха-
рактерными для разговорной речи или устной литературной традиции., In terms of homogeneous diglossia, the basic characteristic of the Serbian mediaeval language situation, the usage of two language systems, Serbian Church Slavonic and
Old Serbian, were clearly functionally demarcated. However, in some genres they could
get closer to each other, could influence each other and could even interfere with each
other. In some texts of secular character (especially those written in different sociolinguistic contexts or in peripheral shtokavian dialectal zones) as a result of the mutual influence of two language systems a hybrid language, a mixture of Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian) elements, could have arisen. Narrative texts of non-liturgical character represented a mixed zone, that is, the texts which could have been
written in different types of language. So far it was confirmed that some texts of this
genre could have been written in high-style Serbian Church Slavonic (e.g. the Barlaam
and Joasaph Romance), the other in its lower functional style (e.g. the Serbian Alexander Romance), and the third in almost pure Old Serbian (e.g. the Troy Romance).
This paper investigates the phonological, phonetic, morphological and syntactic
features of the Story of the Sage Ahiqar in order to expand the knowledge about the
possibilities of language realisations in Serbian medieval non-liturgical narrative prose. Analysis was conducted on the 16th
-century transcript from Serbian Manuscript No.
53 of the National library of Serbia, which originated in the west shtokavian dialectal
zone. The results have confirmed the presence of elements originating both from Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian vernacular) at every language level without a possibility to say which of them prevail. The analysis has also shown
that the dominant vernacular features include those of common shtokavian character
which had developed until the 15th
century, while those from the later period have not
been noted. Regarding the stylistic aspect, the functional style in this text is similar to
the other narrative texts where traditional language patterns overlap with patterns characteristic of spoken language or oral literature.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53, The Language of the Story of the Sage Ahiqar From Serbian Manuscript no. 53 of the National Library of Serbia, Язык Слова Акира Премудрого из рукописного сборника Национальной библиотеки сербии nr 53",
pages = "105-126",
volume = "72",
number = "1-2",
doi = "10.2298/JFI1602105K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432"
}

Курешевић, М. Ф.. (2016). Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(1-2), 105-126.
https://doi.org/10.2298/JFI1602105K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432

Курешевић МФ. Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53. in Јужнословенски филолог. 2016;72(1-2):105-126.
doi:10.2298/JFI1602105K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432 .

Курешевић, Марина Ф., "Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53" in Јужнословенски филолог, 72, no. 1-2 (2016):105-126,
https://doi.org/10.2298/JFI1602105K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432 .

TY  - CONF
AU  - Бјелаковић, Исидора
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14444
AB  - У раду
се упоређује
терминологија
из области
астрономије
забележена
у (1) српским
средњовековним
списима
– према
грађи
забележеној
у публикацији
Н. Јанковића
Астрономија
у старим
српским
рукописима
(1989) – са терминолошким
системом
регистрованим
у
(2) уџбеницима
и приручницима
из XVIII и XIX века,
публикованим
код Срба
у периоду
1783–1867. Поређење
се спроводи
ради
уочавања
сличности
и разлика,
тј. степена
континуитета
у терминолошком
систему
астрономије
од првих
превода
међу
Србима
посвећених
овој
области
знања
(XIII в.) до времена
када
астрономија
код Срба
почиње
да се конституише
као научна
дисциплина,
схваћена
у духу
тадашње
западноевропске
традиције.
Посебна
пажња
посвећена
је стању
у старословенском
језику,
те је додатно
поређење
реализовано
на основу
грађе
забележене
у старословенском
речнику
(Старославянский
словарь
(по рукописям
X–XI веков)).
AB  - This paper compares terminology in the field of astronomy recorded in (1)
Serbian medieval manuscripts – according to the corpus recorded in Astronomija u
starim srpskim rukopisima written by N. Jankovic (1989) – with the terminological
system registered in (2) textbooks and reference books from the 18th and 19th century,
published in Serbia in the period 1783–1867. The comparison is made for the
purpose of noticing similarities and differences, i. e. the degree of continuity in the
terminological system of astronomy from the first translations into Serbian dedicated
to this area of knowledge (13th century) until the time when astronomy in Serbia was
getting constituted as a scientific field perceived in the spirit of the Western European
tradition of that time. Special attention is paid to the state in Old Church Slavonic
so that the additional comparison was made on the basis of the corpus recorded
in the work Старославянский словарь (по рукописям X–XI веков) from 1994.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
T1  - Астрономија код Срба од XIII до XIX века: (дис)континуитет терминолошког система
T1  - Serbian Astronomy from 18th until 19th century: (dis)continuity of the terminological system
SP  - 329
EP  - 346
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14444
ER  - 

@conference{
author = "Бјелаковић, Исидора",
year = "2014",
abstract = "У раду
се упоређује
терминологија
из области
астрономије
забележена
у (1) српским
средњовековним
списима
– према
грађи
забележеној
у публикацији
Н. Јанковића
Астрономија
у старим
српским
рукописима
(1989) – са терминолошким
системом
регистрованим
у
(2) уџбеницима
и приручницима
из XVIII и XIX века,
публикованим
код Срба
у периоду
1783–1867. Поређење
се спроводи
ради
уочавања
сличности
и разлика,
тј. степена
континуитета
у терминолошком
систему
астрономије
од првих
превода
међу
Србима
посвећених
овој
области
знања
(XIII в.) до времена
када
астрономија
код Срба
почиње
да се конституише
као научна
дисциплина,
схваћена
у духу
тадашње
западноевропске
традиције.
Посебна
пажња
посвећена
је стању
у старословенском
језику,
те је додатно
поређење
реализовано
на основу
грађе
забележене
у старословенском
речнику
(Старославянский
словарь
(по рукописям
X–XI веков))., This paper compares terminology in the field of astronomy recorded in (1)
Serbian medieval manuscripts – according to the corpus recorded in Astronomija u
starim srpskim rukopisima written by N. Jankovic (1989) – with the terminological
system registered in (2) textbooks and reference books from the 18th and 19th century,
published in Serbia in the period 1783–1867. The comparison is made for the
purpose of noticing similarities and differences, i. e. the degree of continuity in the
terminological system of astronomy from the first translations into Serbian dedicated
to this area of knowledge (13th century) until the time when astronomy in Serbia was
getting constituted as a scientific field perceived in the spirit of the Western European
tradition of that time. Special attention is paid to the state in Old Church Slavonic
so that the additional comparison was made on the basis of the corpus recorded
in the work Старославянский словарь (по рукописям X–XI веков) from 1994.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)",
title = "Астрономија код Срба од XIII до XIX века: (дис)континуитет терминолошког система, Serbian Astronomy from 18th until 19th century: (dis)continuity of the terminological system",
pages = "329-346",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14444"
}

Бјелаковић, И.. (2014). Астрономија код Срба од XIII до XIX века: (дис)континуитет терминолошког система. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
Београд : Институт за српски језик САНУ., 329-346.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14444

Бјелаковић И. Астрономија код Срба од XIII до XIX века: (дис)континуитет терминолошког система. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013). 2014;:329-346.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14444 .

Бјелаковић, Исидора, "Астрономија код Срба од XIII до XIX века: (дис)континуитет терминолошког система" in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013) (2014):329-346,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14444 .

TY  - CONF
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14449
AB  - The translation of liturgical books from Greek to Old Church Slavonic (OCS)
included the creation of Slavic Christian theological terminology. This process
was characterized by semantic borrowing, in which Slavic and Greek words were
homologues, i. e. they shared a primary meaning, and then the Greek word transferred
a new meaning to the Slavic one. One such case was OCS (по)каꙗти сѧ
‘repent’. Proto-Slavic *kajati sę ‘remorse’ was a homologue with Gr. μετανοέω in its
pre-Christian sense. As revealed by its etymology, *kajati sę denoted ‘restitution of
disturbed social balance and thus cosmic harmony, by restoring the moral system
of the community’. This concept was the foundation for the semantic transposition
which gave OCS (по)каꙗти сѧ ‘repent’, equivalence to the Greek theological term
μετανοέω. In the same way OCS покаꙗниѥ, semantically modeled by Gr. μετάνοια,
acquired the meaning ‘repentance’. The analysis also indicates that (по)каꙗти сѧ
was a polysemous word. In New Testament discourse it was predominantly used
as a theological term, and rarely, depending on the context, meant ‘remorse’. In
the Old Testament it rendered the meaning of Gr. μετανοέω in the Septuagint:
‘regret’ and ‘change one’s mind’. In the same derivational nest we find раскаꙗти
сѧ, окаꙗниѥ and окаꙗнъ. OCS раскаꙗти сѧ rendered the meaning of its Greek
equivalent μεταμέλομαι: ‘remorse; regret’, ‘change one’s mind’. Since it did not have
a terminological status, there was no difference between its Old Testament and
New Testament semantics. Thus, while in Old Testament discourse раскаꙗти сѧ
and (по)каꙗти сѧ were almost synonymous, in the New Testament they denote
two different notions: ‘repent’ and ‘remorse’. The lexemes окаꙗниѥ ‘condemnation’
and окаꙗнъ ‘condemned, punished’ kept their Proto-Slavic meaning. The
translations made after the Moravian mission show innovations: a) there is no
strict correlation between (по)каꙗти сѧ : μετανοέω and раскаꙗти сѧ : μεταμέλομαι
(e. g. we find (по)каꙗти сѧ : μεταμέλομαι); b) the semantic change of the adj.
окаꙗнъ: ‘miserable’. From the methodological standpoint, this research shows that,
in the lexical-semantic analysis of OCS, it is necessary first to investigate every
text separately and then compare them, taking into account their chronology and
provenance, as well as their text type and genre.
AB  - У раду
се анализира
семантика
стсл. каꙗти
сѧ и лексема
из истог
деривационог
гнезда.
Показује
се да је на темељу
псл. *kajati
sę семантичким
калкирањем
према
грчком
богословском
термину
μετανοέω у
првим
преводима
изграђен
термин
(по)каꙗти
сѧ ‘(по)кајати
се’, а истим
путем
значењски
се обликује
и пока
ꙗние
‘покајање’
(μετάνοια). Глагол
је
полисемичан
и терминолошки
статус
има само
у новозаветном
контексту,
док у преводу
Старог
завета
значи
‘осећати
жаљење’,
‘променити
мишљење’,
за шта се у Новом
завету
користи
друга
лексема:
раска
ꙗти
сѧ,
као доследни
превод
глагола
μεταμέλομαι. У споменицима
који
су настали
након
Моравске
мисије
долази
до нарушавања
изворне
ситуације:
μετανοέω > (по)каꙗти
сѧ; μεταμέλομαι > раска
ꙗти
сѧ, као и до семантичке
промене
лексеме
окаꙗнъ.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
T1  - О преводилачком умећу Солунске браће: стсл. каꙗти сѧ
T1  - On Translational Skills of the Thessaloniki Brothers: OCS каꙗти сѧ
SP  - 169
EP  - 185
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14449
ER  - 

@conference{
author = "Грковић-Мејџор, Јасмина",
year = "2014",
abstract = "The translation of liturgical books from Greek to Old Church Slavonic (OCS)
included the creation of Slavic Christian theological terminology. This process
was characterized by semantic borrowing, in which Slavic and Greek words were
homologues, i. e. they shared a primary meaning, and then the Greek word transferred
a new meaning to the Slavic one. One such case was OCS (по)каꙗти сѧ
‘repent’. Proto-Slavic *kajati sę ‘remorse’ was a homologue with Gr. μετανοέω in its
pre-Christian sense. As revealed by its etymology, *kajati sę denoted ‘restitution of
disturbed social balance and thus cosmic harmony, by restoring the moral system
of the community’. This concept was the foundation for the semantic transposition
which gave OCS (по)каꙗти сѧ ‘repent’, equivalence to the Greek theological term
μετανοέω. In the same way OCS покаꙗниѥ, semantically modeled by Gr. μετάνοια,
acquired the meaning ‘repentance’. The analysis also indicates that (по)каꙗти сѧ
was a polysemous word. In New Testament discourse it was predominantly used
as a theological term, and rarely, depending on the context, meant ‘remorse’. In
the Old Testament it rendered the meaning of Gr. μετανοέω in the Septuagint:
‘regret’ and ‘change one’s mind’. In the same derivational nest we find раскаꙗти
сѧ, окаꙗниѥ and окаꙗнъ. OCS раскаꙗти сѧ rendered the meaning of its Greek
equivalent μεταμέλομαι: ‘remorse; regret’, ‘change one’s mind’. Since it did not have
a terminological status, there was no difference between its Old Testament and
New Testament semantics. Thus, while in Old Testament discourse раскаꙗти сѧ
and (по)каꙗти сѧ were almost synonymous, in the New Testament they denote
two different notions: ‘repent’ and ‘remorse’. The lexemes окаꙗниѥ ‘condemnation’
and окаꙗнъ ‘condemned, punished’ kept their Proto-Slavic meaning. The
translations made after the Moravian mission show innovations: a) there is no
strict correlation between (по)каꙗти сѧ : μετανοέω and раскаꙗти сѧ : μεταμέλομαι
(e. g. we find (по)каꙗти сѧ : μεταμέλομαι); b) the semantic change of the adj.
окаꙗнъ: ‘miserable’. From the methodological standpoint, this research shows that,
in the lexical-semantic analysis of OCS, it is necessary first to investigate every
text separately and then compare them, taking into account their chronology and
provenance, as well as their text type and genre., У раду
се анализира
семантика
стсл. каꙗти
сѧ и лексема
из истог
деривационог
гнезда.
Показује
се да је на темељу
псл. *kajati
sę семантичким
калкирањем
према
грчком
богословском
термину
μετανοέω у
првим
преводима
изграђен
термин
(по)каꙗти
сѧ ‘(по)кајати
се’, а истим
путем
значењски
се обликује
и пока
ꙗние
‘покајање’
(μετάνοια). Глагол
је
полисемичан
и терминолошки
статус
има само
у новозаветном
контексту,
док у преводу
Старог
завета
значи
‘осећати
жаљење’,
‘променити
мишљење’,
за шта се у Новом
завету
користи
друга
лексема:
раска
ꙗти
сѧ,
као доследни
превод
глагола
μεταμέλομαι. У споменицима
који
су настали
након
Моравске
мисије
долази
до нарушавања
изворне
ситуације:
μετανοέω > (по)каꙗти
сѧ; μεταμέλομαι > раска
ꙗти
сѧ, као и до семантичке
промене
лексеме
окаꙗнъ.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)",
title = "О преводилачком умећу Солунске браће: стсл. каꙗти сѧ, On Translational Skills of the Thessaloniki Brothers: OCS каꙗти сѧ",
pages = "169-185",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14449"
}

Грковић-Мејџор, Ј.. (2014). О преводилачком умећу Солунске браће: стсл. каꙗти сѧ. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
Београд : Институт за српски језик САНУ., 169-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14449

Грковић-Мејџор Ј. О преводилачком умећу Солунске браће: стсл. каꙗти сѧ. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013). 2014;:169-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14449 .

Грковић-Мејџор, Јасмина, "О преводилачком умећу Солунске браће: стсл. каꙗти сѧ" in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013) (2014):169-185,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14449 .

TY  - CONF
AU  - Драгин, Наташа
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14447
AB  - The paper deals with the syntactic features of the Proglas (Foreword),
the first original Old Church Slavonic poem, which is usually attributed to St
Cyril and is known from three Serbian and one Russian source. The analysis
based on its Serbian Church Slavonic manuscript copy Hil 23 (late 13th century
– the first quarter of the 14th century) seeks to cover various categories
in the domain of the syntax of the cases and the syntax of sentence structure,
infinitive and participial constructions, as well as the tenses and verbal modes,
and offer answers to the following issues: a) the attitude toward those features
that exhibited a greater or lesser competing potential in the OCS canon; b)
the attitude towards the Graecized syntax as a high-style feature, typical of
liturgical books; c) a possible impact of the vernacular language. According
to the analysis, in terms of the choice of syntactic means, the text of the Proglas
highly approximates ordinary speech; this is primarily manifested in the
abandonment of Graecized forms as a distinctly literary feature of the high
style or their reduction to isolated examples, on the one hand, and favouring
those competing linguistic means in the literary language which are rooted in
the dialect basis, on the other. Such a striking contrast to the circumstances
reflected in the translated writings within the core corpus of OCS manuscripts,
which is primarily determined by the purpose of the composition, reveals the
genre diversification of the first Slavonic literary language, which must not be
observed as a monolithic and static structure whose reconstructed subsystems
can be found in grammars, but primarily as a sociolinguistic phenomenon
subject to both regional and functionally stylistic variation. As confirmed by
this example, the written monuments of the Serbian redaction play a great,
sometimes irreplaceable, role in highlighting the functional range of the OCS
literacy in an early stage of development.
AB  - У раду
се на основу
српскословенског
преписа
Хил 23 (крај XIII
– прва
четвртина
XIV века)
анализирају
синтаксичке
одлике
Прогласа,
прве
старословенске
оригиналне
песме,
која
се данас
углавном
приписује
Св. Ћирилу.
Испитивање
различитих
категорија
из домена
синтаксе
падежа
и синтаксе
реченице,
инфинитивних
и партиципских
конструкција,
као и глаголских
времена
и начина
показало
је да се текст
Прогласа
у великој
мери
приближава
говорној
основици,
будући
да је
у њему
прилично
сужен
инвентар
и фреквенција
изразито
књишких
црта
посведочених
у преводним
списима
старословенског
канона,
у
чему
је пресудну
улогу
одиграла
намена
овог дела.
Пружајући
драгоцено
сведочанство
о жанровској
раслојености
првог
словенског
књижевног
језика,
оно је још једном
потврдило
да се ради
формирања
што
прецизније
и потпуније
представе
о функционалним
стиловима
старословенске
писмености
у раном
периоду
њеног
развоја
у разматрање
мора
узимати
разноврсно
редакцијско
наслеђе,
у којем
српски
споменици
заузимају
значајно,
а како
се на примеру
Прогласа
види,
понекад
и незаменљиво
место.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
T1  - Синтаксичке одлике Прогласа Константина Филозофа (Хил 23)
T1  - The Syntactic Features of the Proglas by Constantine the Philosopher (Hil 23)
SP  - 237
EP  - 254
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14447
ER  - 

@conference{
author = "Драгин, Наташа",
year = "2014",
abstract = "The paper deals with the syntactic features of the Proglas (Foreword),
the first original Old Church Slavonic poem, which is usually attributed to St
Cyril and is known from three Serbian and one Russian source. The analysis
based on its Serbian Church Slavonic manuscript copy Hil 23 (late 13th century
– the first quarter of the 14th century) seeks to cover various categories
in the domain of the syntax of the cases and the syntax of sentence structure,
infinitive and participial constructions, as well as the tenses and verbal modes,
and offer answers to the following issues: a) the attitude toward those features
that exhibited a greater or lesser competing potential in the OCS canon; b)
the attitude towards the Graecized syntax as a high-style feature, typical of
liturgical books; c) a possible impact of the vernacular language. According
to the analysis, in terms of the choice of syntactic means, the text of the Proglas
highly approximates ordinary speech; this is primarily manifested in the
abandonment of Graecized forms as a distinctly literary feature of the high
style or their reduction to isolated examples, on the one hand, and favouring
those competing linguistic means in the literary language which are rooted in
the dialect basis, on the other. Such a striking contrast to the circumstances
reflected in the translated writings within the core corpus of OCS manuscripts,
which is primarily determined by the purpose of the composition, reveals the
genre diversification of the first Slavonic literary language, which must not be
observed as a monolithic and static structure whose reconstructed subsystems
can be found in grammars, but primarily as a sociolinguistic phenomenon
subject to both regional and functionally stylistic variation. As confirmed by
this example, the written monuments of the Serbian redaction play a great,
sometimes irreplaceable, role in highlighting the functional range of the OCS
literacy in an early stage of development., У раду
се на основу
српскословенског
преписа
Хил 23 (крај XIII
– прва
четвртина
XIV века)
анализирају
синтаксичке
одлике
Прогласа,
прве
старословенске
оригиналне
песме,
која
се данас
углавном
приписује
Св. Ћирилу.
Испитивање
различитих
категорија
из домена
синтаксе
падежа
и синтаксе
реченице,
инфинитивних
и партиципских
конструкција,
као и глаголских
времена
и начина
показало
је да се текст
Прогласа
у великој
мери
приближава
говорној
основици,
будући
да је
у њему
прилично
сужен
инвентар
и фреквенција
изразито
књишких
црта
посведочених
у преводним
списима
старословенског
канона,
у
чему
је пресудну
улогу
одиграла
намена
овог дела.
Пружајући
драгоцено
сведочанство
о жанровској
раслојености
првог
словенског
књижевног
језика,
оно је још једном
потврдило
да се ради
формирања
што
прецизније
и потпуније
представе
о функционалним
стиловима
старословенске
писмености
у раном
периоду
њеног
развоја
у разматрање
мора
узимати
разноврсно
редакцијско
наслеђе,
у којем
српски
споменици
заузимају
значајно,
а како
се на примеру
Прогласа
види,
понекад
и незаменљиво
место.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)",
title = "Синтаксичке одлике Прогласа Константина Филозофа (Хил 23), The Syntactic Features of the Proglas by Constantine the Philosopher (Hil 23)",
pages = "237-254",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14447"
}

Драгин, Н.. (2014). Синтаксичке одлике Прогласа Константина Филозофа (Хил 23). in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
Београд : Институт за српски језик САНУ., 237-254.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14447

Драгин Н. Синтаксичке одлике Прогласа Константина Филозофа (Хил 23). in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013). 2014;:237-254.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14447 .

Драгин, Наташа, "Синтаксичке одлике Прогласа Константина Филозофа (Хил 23)" in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013) (2014):237-254,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14447 .

TY  - CONF
AU  - Курешевић, Марина
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14459
AB  - The paper seeks to examine the syntactic and semantic features of hypotactic
structures in the Life of Constantine the Philosopher in the manuscript copy
made by Vladislav the Grammarian in the Rila Panegyric (1479). It presents an
analysis of complex sentences and the functionally competing participial and
infinitive structures. The aim of this study is twofold: to establish whether the
language of original texts in early Slavic literacy was different from the language
of translated literature in terms of the range of hypotactic conjunctions and the
organization of sentence structures; furthermore, it seeks to determine the functionally
stylistic status of this composition’s language based on the percentually
expressed frequency ratio of competing linguistic means, primarily in the domain
of literary means and the competing normative possibilities which also exist
in the vernacular for expressing the same hypotactic meanings. The study has
confirmed that the language of this composition does not differ from other Old
Slavonic literary monuments in terms of the range of hypotactic conjunctions
and the types of sentence structure. Within the functionally semantic field of
attributiveness, temporality, finality and explicativeness, a high percentage of
the use of nominal means has been observed. The means of a generally Slavic
character prevail; literary means that belong to syntactic neologisms have also
been found, whereas syntactic calques are reduced to a minimum. Furthermore,
the specific feature of the linguistic stylistic expression of the Life of Constantine
the Philosopher is the percentage prevalence of direct and semi-direct speech, as
well as the sporadic use of hypotactic conjunctions in combination with participles
aimed at specializing their meaning. From a functionally stylistic point of
view, it can be concluded that this composition uses a literary language which
in terms of the choice of linguistic means is highly similar to the vernacular
language system, due to which this hagiography has a specific status among
other hagiographies. The described situation was presumably determined both
by the content and the social purpose of the text: to preserve from oblivion the
enlightening work of Constantine the Philosopher.
AB  - У раду
се истражују
синтаксичко-
семантичке
одлике
хипотактичких
структура
у Житију
Константина
Филозофа
у препису
Владислава
Граматика
из Рилског
зборника
(1479. година).
Анализиране
су зависно‑сложене
реченице
и њима
функционално
конкурентне
партиципске
и
инфинитивне
конструкције.
Циљ овог истраживања
је двострук
– најпре,
да
се утврди
да ли се у овом домену
језичког
система
на почецима
словенске
писмености
језик
оригиналних
текстова
разликовао
од језика
преводне
литературе
у регистру
употребљених
средстава,
као и на плану
организације
реченичне
структуре,
а потом,
да се на основу
процентуално
исказаног
фреквенцијског
односа
конкурентних
средстава,
пре
свега
у домену
књишког
регистра
и њему
конкурентних
нормативних
могућности
које
постоје
и у вернакулару
за исказивање
истих хипотактичких
значења,
одреди
функционалностилски
статус
језика
овог дела.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
T1  - Функционалностилске одлике језика Житија Константина Филозофа из Рилског зборника Владислава Граматика: хипотактичке структуре
T1  - Functionally Stylistic Features of the Language of the Life of Constantine the Philosopher in the Rila Panegyric by Vladislav the Grammarian: Hypotactic Structures
SP  - 255
VL  - 275
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14459
ER  - 

@conference{
author = "Курешевић, Марина",
year = "2014",
abstract = "The paper seeks to examine the syntactic and semantic features of hypotactic
structures in the Life of Constantine the Philosopher in the manuscript copy
made by Vladislav the Grammarian in the Rila Panegyric (1479). It presents an
analysis of complex sentences and the functionally competing participial and
infinitive structures. The aim of this study is twofold: to establish whether the
language of original texts in early Slavic literacy was different from the language
of translated literature in terms of the range of hypotactic conjunctions and the
organization of sentence structures; furthermore, it seeks to determine the functionally
stylistic status of this composition’s language based on the percentually
expressed frequency ratio of competing linguistic means, primarily in the domain
of literary means and the competing normative possibilities which also exist
in the vernacular for expressing the same hypotactic meanings. The study has
confirmed that the language of this composition does not differ from other Old
Slavonic literary monuments in terms of the range of hypotactic conjunctions
and the types of sentence structure. Within the functionally semantic field of
attributiveness, temporality, finality and explicativeness, a high percentage of
the use of nominal means has been observed. The means of a generally Slavic
character prevail; literary means that belong to syntactic neologisms have also
been found, whereas syntactic calques are reduced to a minimum. Furthermore,
the specific feature of the linguistic stylistic expression of the Life of Constantine
the Philosopher is the percentage prevalence of direct and semi-direct speech, as
well as the sporadic use of hypotactic conjunctions in combination with participles
aimed at specializing their meaning. From a functionally stylistic point of
view, it can be concluded that this composition uses a literary language which
in terms of the choice of linguistic means is highly similar to the vernacular
language system, due to which this hagiography has a specific status among
other hagiographies. The described situation was presumably determined both
by the content and the social purpose of the text: to preserve from oblivion the
enlightening work of Constantine the Philosopher., У раду
се истражују
синтаксичко-
семантичке
одлике
хипотактичких
структура
у Житију
Константина
Филозофа
у препису
Владислава
Граматика
из Рилског
зборника
(1479. година).
Анализиране
су зависно‑сложене
реченице
и њима
функционално
конкурентне
партиципске
и
инфинитивне
конструкције.
Циљ овог истраживања
је двострук
– најпре,
да
се утврди
да ли се у овом домену
језичког
система
на почецима
словенске
писмености
језик
оригиналних
текстова
разликовао
од језика
преводне
литературе
у регистру
употребљених
средстава,
као и на плану
организације
реченичне
структуре,
а потом,
да се на основу
процентуално
исказаног
фреквенцијског
односа
конкурентних
средстава,
пре
свега
у домену
књишког
регистра
и њему
конкурентних
нормативних
могућности
које
постоје
и у вернакулару
за исказивање
истих хипотактичких
значења,
одреди
функционалностилски
статус
језика
овог дела.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)",
title = "Функционалностилске одлике језика Житија Константина Филозофа из Рилског зборника Владислава Граматика: хипотактичке структуре, Functionally Stylistic Features of the Language of the Life of Constantine the Philosopher in the Rila Panegyric by Vladislav the Grammarian: Hypotactic Structures",
pages = "255",
volume = "275",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14459"
}

Курешевић, М.. (2014). Функционалностилске одлике језика Житија Константина Филозофа из Рилског зборника Владислава Граматика: хипотактичке структуре. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
Београд : Институт за српски језик САНУ., 275, 255.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14459

Курешевић М. Функционалностилске одлике језика Житија Константина Филозофа из Рилског зборника Владислава Граматика: хипотактичке структуре. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013). 2014;275:255.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14459 .

Курешевић, Марина, "Функционалностилске одлике језика Житија Константина Филозофа из Рилског зборника Владислава Граматика: хипотактичке структуре" in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013), 275 (2014):255,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14459 .

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан J.
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6411
AB  - У раду се разматрају адверзативни реченични односи у старосрпској писмености настајалој у периоду од ХП до ХУ века. У складу с рецентним типолошким студијама адверзативност се рашчлањује на 1)
опозитну супротност, коју карактерише директна сучељеност реченичних антинома, 2) корективну супротност, у чијој је основи или директно конфронтирање прве клаузе с негираним предикатом и друге клаузе
с афирмативним предикатом, или индиректно опонирање претпостављене ситуације (ишчитане из прве клаузе с негираним предикатом) и
ситуације исказане другом клаузом, и 3) контраочекивану супротност,
одређену индиректним контрастирањем очекиване претпоставке (имплициране једном клаузом) и неочекиване консеквенце (изречене другом клаузом).
AB  - В настоящей работе рассматриваются противительные отношения на
уровне сложносочиненного предложения на материале древнесербской
письменности ХП-ХУ веков. Общим (инвариантным) значением категории адверсативности на этом уровне является сопоставление ситуаций
выражаемых клаузами. Соотношение между двумя сравниваемыми ситуациями может быть различным по типу конфликта. Согласно типологическим описаниям рассматриваются три типа противительности: 1)
оппозитивная противительность, где непосредственно сравниваются две
различные ситуации с помощью лексических (языковых и контекстуальных антонимов) и грамматических средств (Я работаю, а ты спишь), 2) корригирующая противительность, в которой для говорящего важно подчеркнуть несоответствие между первой отрицаемой и второй бесспорной
ситуацией (Олег ездил не в Москву, а в Одессу) и 3) неожидаемая противительность, подчеркивающая контраст между недостаточным или отвергаемым основанием и неадекватным следствием (Я окликнул его, но он
не оглянулся).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Супротне напоредносложене реченице у српском језику xii–xv века
T1  - Противительные сложносочиненные предложения в сербском языке ХII - ХV веков
SP  - 111
EP  - 136
VL  - 70
DO  - 10.2298/JFI1470111P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6411
ER  - 

@article{
author = "Павловић, Слободан J.",
year = "2014",
abstract = "У раду се разматрају адверзативни реченични односи у старосрпској писмености настајалој у периоду од ХП до ХУ века. У складу с рецентним типолошким студијама адверзативност се рашчлањује на 1)
опозитну супротност, коју карактерише директна сучељеност реченичних антинома, 2) корективну супротност, у чијој је основи или директно конфронтирање прве клаузе с негираним предикатом и друге клаузе
с афирмативним предикатом, или индиректно опонирање претпостављене ситуације (ишчитане из прве клаузе с негираним предикатом) и
ситуације исказане другом клаузом, и 3) контраочекивану супротност,
одређену индиректним контрастирањем очекиване претпоставке (имплициране једном клаузом) и неочекиване консеквенце (изречене другом клаузом)., В настоящей работе рассматриваются противительные отношения на
уровне сложносочиненного предложения на материале древнесербской
письменности ХП-ХУ веков. Общим (инвариантным) значением категории адверсативности на этом уровне является сопоставление ситуаций
выражаемых клаузами. Соотношение между двумя сравниваемыми ситуациями может быть различным по типу конфликта. Согласно типологическим описаниям рассматриваются три типа противительности: 1)
оппозитивная противительность, где непосредственно сравниваются две
различные ситуации с помощью лексических (языковых и контекстуальных антонимов) и грамматических средств (Я работаю, а ты спишь), 2) корригирующая противительность, в которой для говорящего важно подчеркнуть несоответствие между первой отрицаемой и второй бесспорной
ситуацией (Олег ездил не в Москву, а в Одессу) и 3) неожидаемая противительность, подчеркивающая контраст между недостаточным или отвергаемым основанием и неадекватным следствием (Я окликнул его, но он
не оглянулся).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Супротне напоредносложене реченице у српском језику xii–xv века, Противительные сложносочиненные предложения в сербском языке ХII - ХV веков",
pages = "111-136",
volume = "70",
doi = "10.2298/JFI1470111P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6411"
}

Павловић, С. J.. (2014). Супротне напоредносложене реченице у српском језику xii–xv века. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 70, 111-136.
https://doi.org/10.2298/JFI1470111P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6411

Павловић СJ. Супротне напоредносложене реченице у српском језику xii–xv века. in Јужнословенски филолог. 2014;70:111-136.
doi:10.2298/JFI1470111P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6411 .

Павловић, Слободан J., "Супротне напоредносложене реченице у српском језику xii–xv века" in Јужнословенски филолог, 70 (2014):111-136,
https://doi.org/10.2298/JFI1470111P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6411 .

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан Ј.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3211
AB  - V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja teoretičeskie i metodologičeskie osnovy issledovanija padežej v Serbskom sintaksise (1858) Džury Daničiča. Pervyj serbskij sintaksis byl napisan v period razvitija sravnitel'no-istoričeskogo jazykoznanija, kogda lejtmotivom padežnogo sintaksisa javljalos' trebovanie obnaruženija obščego značenija padeža. Do serediny XIX veka v izučenii padežnoj semantiki dominirovala lokalističeskaja teorija padežej, soglasno kotoroj padežnoe značenie vyvodilos' iz lokal'nyh otnošenij, dostupnyh neposredstvennomu nabljudeniju. Lokalisty osnovnoj akcent delali na vyjavlenii prostranstvennyh značenij padežej. Daničič, očevidno, byli znakom s ih postulatami, a takže s logiko-grammatičeskoj teoriej, ob''jasnjajuščej padež posredstvom sintaksičeskih funkcij. On implicitno razgraničival grammatičeskie padeži (imenitel'nyj, roditel'nyj i vinitel'nyj), pervičnoj funkciej kotoryh javljaetsja sintaksičeskaja, i lokal'nye padeži (datel'nyj, tvoritel'nyj i predložnyj), kotorye v pervuju očered' oboznačajut prostranstvennye otnošenija.
AB  - U radu se razmatraju teorijske i metodološke osnove Daničićevog pristupa padežu u Srbskoj sintaksi (1858). Prva srpska sintaksa nastaje u vreme uspona komparativne gramatike, koja u sferi sintaksičih istraživanja traga za izvornim i opštim značenjem padeža, da bi se već tokom prve polovine XIX veka stabilizovale dve suprotstavljene padežne teorije, i to lokalistička i logičko-gramatička. Daničićeva Srbska sintaksa nastaje kao izraz kompromisa između ovih dveju teorija.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии
T1  - Теоријске основе Даничићеве падежне синтаксе - прилог историји српске филологије
SP  - 255
EP  - 276
IS  - 69
DO  - 10.2298/JFI1369255P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211
ER  - 

@article{
author = "Павловић, Слободан Ј.",
year = "2013",
abstract = "V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja teoretičeskie i metodologičeskie osnovy issledovanija padežej v Serbskom sintaksise (1858) Džury Daničiča. Pervyj serbskij sintaksis byl napisan v period razvitija sravnitel'no-istoričeskogo jazykoznanija, kogda lejtmotivom padežnogo sintaksisa javljalos' trebovanie obnaruženija obščego značenija padeža. Do serediny XIX veka v izučenii padežnoj semantiki dominirovala lokalističeskaja teorija padežej, soglasno kotoroj padežnoe značenie vyvodilos' iz lokal'nyh otnošenij, dostupnyh neposredstvennomu nabljudeniju. Lokalisty osnovnoj akcent delali na vyjavlenii prostranstvennyh značenij padežej. Daničič, očevidno, byli znakom s ih postulatami, a takže s logiko-grammatičeskoj teoriej, ob''jasnjajuščej padež posredstvom sintaksičeskih funkcij. On implicitno razgraničival grammatičeskie padeži (imenitel'nyj, roditel'nyj i vinitel'nyj), pervičnoj funkciej kotoryh javljaetsja sintaksičeskaja, i lokal'nye padeži (datel'nyj, tvoritel'nyj i predložnyj), kotorye v pervuju očered' oboznačajut prostranstvennye otnošenija., U radu se razmatraju teorijske i metodološke osnove Daničićevog pristupa padežu u Srbskoj sintaksi (1858). Prva srpska sintaksa nastaje u vreme uspona komparativne gramatike, koja u sferi sintaksičih istraživanja traga za izvornim i opštim značenjem padeža, da bi se već tokom prve polovine XIX veka stabilizovale dve suprotstavljene padežne teorije, i to lokalistička i logičko-gramatička. Daničićeva Srbska sintaksa nastaje kao izraz kompromisa između ovih dveju teorija.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии, Теоријске основе Даничићеве падежне синтаксе - прилог историји српске филологије",
pages = "255-276",
number = "69",
doi = "10.2298/JFI1369255P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211"
}

Павловић, С. Ј.. (2013). Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии. in Јужнословенски филолог(69), 255-276.
https://doi.org/10.2298/JFI1369255P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211

Павловић СЈ. Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии. in Јужнословенски филолог. 2013;(69):255-276.
doi:10.2298/JFI1369255P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211 .

Павловић, Слободан Ј., "Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии" in Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):255-276,
https://doi.org/10.2298/JFI1369255P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211 .

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1969
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Sebrané spisy Václava Machka, 1–2, Ilona Janyšková, Helena Karlíková, Eva Havlová, Radoslav Večerka (eds.), Nakladatelství Lidové noviny, Praha 2011, 2296 s.
SP  - 207
EP  - 212
VL  - 56
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1969
ER  - 

@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2013",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Sebrané spisy Václava Machka, 1–2, Ilona Janyšková, Helena Karlíková, Eva Havlová, Radoslav Večerka (eds.), Nakladatelství Lidové noviny, Praha 2011, 2296 s.",
pages = "207-212",
volume = "56",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1969"
}

Влајић-Поповић, Ј.. (2013). Sebrané spisy Václava Machka, 1–2, Ilona Janyšková, Helena Karlíková, Eva Havlová, Radoslav Večerka (eds.), Nakladatelství Lidové noviny, Praha 2011, 2296 s.. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 56(2), 207-212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1969

Влајић-Поповић Ј. Sebrané spisy Václava Machka, 1–2, Ilona Janyšková, Helena Karlíková, Eva Havlová, Radoslav Večerka (eds.), Nakladatelství Lidové noviny, Praha 2011, 2296 s.. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2013;56(2):207-212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1969 .

Влајић-Поповић, Јасна, "Sebrané spisy Václava Machka, 1–2, Ilona Janyšková, Helena Karlíková, Eva Havlová, Radoslav Večerka (eds.), Nakladatelství Lidové noviny, Praha 2011, 2296 s." in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56, no. 2 (2013):207-212,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1969 .

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан Ј.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2987
AB  - V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja porjadok podležaščego, skazuemogo i dopolnenija v svete tipologičeskih i diahroničeskih issledovanij porjadka slov na materiale drevneserbskoj delovoj pis'mennosti XII-XIII vekov. V drevneserbskom jazyke net formal'nyh zapretov na razvertyvanie členov predloženija, no možno govorit' o bazovom porjadkeslov, kak naibolee často vstrečajuščejsja linejnoj posledovatel'nosti. Drevneserbskij jazyk otnositsja k tipu SVO (podležaščee - skazuemoe - prjamoe dopolnenie). Ëta formula polučaetsja soedineniem porjadkov grupp SV (podležaščee predšestvuet skazuemomu - SV 65% : VS 35%) i VO (skazuemoe predšestvuet dopolneniju - VO 67,4% : OV 32,6). SVO porjadok vstrečaetsja bolee často, čem ostal'nye pjat' posledovatel'nostej, vmeste vzjatye: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. V predloženii s dvumja dopolnenijami prjamoe dopolnenie (O) v vinitel'nom padeže obyčno predšestvuet kosvennomu dopolneniju (OI) v datel'nom padeže (OOI 64,6% : OIO 35,4%).
AB  - U radu se, u svetlu tipoloških i dijahronih proučavanja reda reči, razmatra pozicioniranje subjekta, predikata i objekta u starosrpskoj poslovno-pravnoj pismenosti XII i XIII veka. U starosrpskom jeziku red reči nije fiksiran, ali se primenom paradigmatski iznijansirane statističke analize SVO model identifikuje kao bazični tip rečenične linearizacije. Ovaj model, kao izraz razvijene sintaksičke tranzitivnosti, učestaliji je od svih ostalih tipova distribucije subjekta, predikata i objekta: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. U rečenicama s direktnim (O) i indirektnim objektom (OI) direktni objekat po pravilu prethodi indirektnom objektu (OOI 64,6% : OIO 35,4%).
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков
T1  - Позиционирање субјекта, предиката и објекта у старосрпском језику XII и XIII veka
SP  - 7
EP  - 26
IS  - 68
DO  - 10.2298/JFI1268007P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987
ER  - 

@article{
author = "Павловић, Слободан Ј.",
year = "2012",
abstract = "V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja porjadok podležaščego, skazuemogo i dopolnenija v svete tipologičeskih i diahroničeskih issledovanij porjadka slov na materiale drevneserbskoj delovoj pis'mennosti XII-XIII vekov. V drevneserbskom jazyke net formal'nyh zapretov na razvertyvanie členov predloženija, no možno govorit' o bazovom porjadkeslov, kak naibolee často vstrečajuščejsja linejnoj posledovatel'nosti. Drevneserbskij jazyk otnositsja k tipu SVO (podležaščee - skazuemoe - prjamoe dopolnenie). Ëta formula polučaetsja soedineniem porjadkov grupp SV (podležaščee predšestvuet skazuemomu - SV 65% : VS 35%) i VO (skazuemoe predšestvuet dopolneniju - VO 67,4% : OV 32,6). SVO porjadok vstrečaetsja bolee často, čem ostal'nye pjat' posledovatel'nostej, vmeste vzjatye: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. V predloženii s dvumja dopolnenijami prjamoe dopolnenie (O) v vinitel'nom padeže obyčno predšestvuet kosvennomu dopolneniju (OI) v datel'nom padeže (OOI 64,6% : OIO 35,4%)., U radu se, u svetlu tipoloških i dijahronih proučavanja reda reči, razmatra pozicioniranje subjekta, predikata i objekta u starosrpskoj poslovno-pravnoj pismenosti XII i XIII veka. U starosrpskom jeziku red reči nije fiksiran, ali se primenom paradigmatski iznijansirane statističke analize SVO model identifikuje kao bazični tip rečenične linearizacije. Ovaj model, kao izraz razvijene sintaksičke tranzitivnosti, učestaliji je od svih ostalih tipova distribucije subjekta, predikata i objekta: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. U rečenicama s direktnim (O) i indirektnim objektom (OI) direktni objekat po pravilu prethodi indirektnom objektu (OOI 64,6% : OIO 35,4%).",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков, Позиционирање субјекта, предиката и објекта у старосрпском језику XII и XIII veka",
pages = "7-26",
number = "68",
doi = "10.2298/JFI1268007P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987"
}

Павловић, С. Ј.. (2012). Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков. in Јужнословенски филолог(68), 7-26.
https://doi.org/10.2298/JFI1268007P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987

Павловић СЈ. Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков. in Јужнословенски филолог. 2012;(68):7-26.
doi:10.2298/JFI1268007P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987 .

Павловић, Слободан Ј., "Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков" in Јужнословенски филолог, no. 68 (2012):7-26,
https://doi.org/10.2298/JFI1268007P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987 .