History of Serbian Language

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178001/RS//

History of Serbian Language (en)
Историја српског језика (sr)
Istorija srpskog jezika (sr_RS)
Authors

Publications

Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика

Бјелаковић, Исидора Г.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Бјелаковић, Исидора Г.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10231
AB  - У настојању да се Павле Соларић, помало маргинализована па и
заборављена фигура у историји српског књижевног језика, постави на
заслужено место када је реч о почецима стандардизације српског језика,
у раду се сагледавају његов животни пут и књижевнојезичке поставке у
једном ширем, културолошко-филолошком контексту. Посебна пажња
обраћена је на његова филолошка и граматографска начела, на ставове у погледу (1) статуса црквене и грађанске ћирилице (али и латинице), (2) структуре будућег књижевног језика (илирског или српског), (3) статуса рускословенског језика међу Србима, те (4) графијско-ортографске концепције
како би се указало на Соларићево место у предстандардном периоду развоја
књижевног језика међу Србима, али и на улогу и утицај који је сасвим извесно имао на С. Мркаља, Л. Милованова Георгијевића и В. Стефановића
Караџића.
AB  - Пытаясь филологической позиции Павле Соларича, слегка маргинализиро
ванной и забытой фигуры в истории сербского литературного языка, дать заслуженное место, в данной статье анализируются его литературно-языковые
принципи в более широком, культурологическо-филологическом контексте.
Особое внимание уделено его филологическим, грамматографическим и этимологическим принципам, но и его взглядам, касающимся структуры будущего литературного языка, а также и его графическо-орфографической концепции. Будучи представителем эпохи просвещения в Сербии, своей широкой эрудицией,
различными интересами, уверенностью в себе и филологической точностью, П.
Соларич, вдохновлён, прежде всего, литературно-языковыми положениями Доситея Обрадовича, установил образцовые основы к реформаторским процессам,
которые возникнут в будущие времена, и, без сомнений, должен занять одно из
начальных мест среди культурных деятелей, идеи которых внесут свой вклад в
конечную структуру стандартного сербского языка.
AB  - In an attempt to relate Pavle Solarić, a somewhat marginalised and forgotten
fi gure in the history of the Serbian language standard, to an actual place, this paper
analyses the foundations of the language standard he established in a wider cultural and
philological context. It puts special emphasis on his philological, grammatographic,
and etymological principles, as well as on his views about the structure and orthography
of the future Serbian language standard. Being a representative of the Enlightenment
among Serbs, with his remarkable erudition, wide range of interests, confi dence
and philological precision, inspired primarily by Dositej Obradović’s tenets of the
standardised Serbian language, Pavle Solarić established a model basis for the future
reformative interventions. Therefore, he should undoubtedly be considered one of the
fi rst in a long line of scholars whose ideas contributed to the eventual constitution of
the standardised Serbian language.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика
T1  - Графическо-орфографические принципы Павле Соларича и начало стандартизации сербского языка
T1  - Pavle Solarić’s Orthographic and Grammatical Principles and the Beginning of Serbian Language Standardisation
SP  - 44
EP  - 77
VL  - 76
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2002047B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231
ER  - 
@article{
author = "Бјелаковић, Исидора Г.",
year = "2020",
abstract = "У настојању да се Павле Соларић, помало маргинализована па и
заборављена фигура у историји српског књижевног језика, постави на
заслужено место када је реч о почецима стандардизације српског језика,
у раду се сагледавају његов животни пут и књижевнојезичке поставке у
једном ширем, културолошко-филолошком контексту. Посебна пажња
обраћена је на његова филолошка и граматографска начела, на ставове у погледу (1) статуса црквене и грађанске ћирилице (али и латинице), (2) структуре будућег књижевног језика (илирског или српског), (3) статуса рускословенског језика међу Србима, те (4) графијско-ортографске концепције
како би се указало на Соларићево место у предстандардном периоду развоја
књижевног језика међу Србима, али и на улогу и утицај који је сасвим извесно имао на С. Мркаља, Л. Милованова Георгијевића и В. Стефановића
Караџића., Пытаясь филологической позиции Павле Соларича, слегка маргинализиро
ванной и забытой фигуры в истории сербского литературного языка, дать заслуженное место, в данной статье анализируются его литературно-языковые
принципи в более широком, культурологическо-филологическом контексте.
Особое внимание уделено его филологическим, грамматографическим и этимологическим принципам, но и его взглядам, касающимся структуры будущего литературного языка, а также и его графическо-орфографической концепции. Будучи представителем эпохи просвещения в Сербии, своей широкой эрудицией,
различными интересами, уверенностью в себе и филологической точностью, П.
Соларич, вдохновлён, прежде всего, литературно-языковыми положениями Доситея Обрадовича, установил образцовые основы к реформаторским процессам,
которые возникнут в будущие времена, и, без сомнений, должен занять одно из
начальных мест среди культурных деятелей, идеи которых внесут свой вклад в
конечную структуру стандартного сербского языка., In an attempt to relate Pavle Solarić, a somewhat marginalised and forgotten
fi gure in the history of the Serbian language standard, to an actual place, this paper
analyses the foundations of the language standard he established in a wider cultural and
philological context. It puts special emphasis on his philological, grammatographic,
and etymological principles, as well as on his views about the structure and orthography
of the future Serbian language standard. Being a representative of the Enlightenment
among Serbs, with his remarkable erudition, wide range of interests, confi dence
and philological precision, inspired primarily by Dositej Obradović’s tenets of the
standardised Serbian language, Pavle Solarić established a model basis for the future
reformative interventions. Therefore, he should undoubtedly be considered one of the
fi rst in a long line of scholars whose ideas contributed to the eventual constitution of
the standardised Serbian language.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика, Графическо-орфографические принципы Павле Соларича и начало стандартизации сербского языка, Pavle Solarić’s Orthographic and Grammatical Principles and the Beginning of Serbian Language Standardisation",
pages = "44-77",
volume = "76",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2002047B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231"
}
Бјелаковић, И. Г.. (2020). Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 76(2), 44-77.
https://doi.org/10.2298/JFI2002047B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231
Бјелаковић ИГ. Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика. in Јужнословенски филолог. 2020;76(2):44-77.
doi:10.2298/JFI2002047B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231 .
Бјелаковић, Исидора Г., "Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика" in Јужнословенски филолог, 76, no. 2 (2020):44-77,
https://doi.org/10.2298/JFI2002047B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231 .

Једно запажање о прилогу вуковски у српском језику

Цветковић Теофиловић, Ирена Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Цветковић Теофиловић, Ирена Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10248
AB  - В настоящей работе речь идет о наречии вуковский, использованное еще в XIX веке Йованом Хаджичем (Милош Светич) в знаменитой
десятилетней полемике с Вуком Караджичем. Существующие словари
сербского языка не упоминают данное наречие, а только прилагательное ‘вуковски, -а, -о’. Использование прилагательного и наречия вуковский зафиксировано и в примерах из современного сербского языка.
AB  - У овом раду биће речи о прилогу вуковски, који је још у првој половини XIX века употребио Јован Хаџић (Милош Светић) у чувеној
десетогодишњој полемици са Вуком Караџићем. Постојећи речници српског
језика не бележе наведени прилог, већ само придев вуковски, -а, -о. Употреба придева и прилога вуковски посведочена је и у примерима из савременог
српског језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Једно запажање о прилогу вуковски у српском језику
T1  - Одно наблюдение о наречии ‘вуковский’ в сербском языке
SP  - 457
EP  - 463
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10248
ER  - 
@article{
author = "Цветковић Теофиловић, Ирена Р.",
year = "2019",
abstract = "В настоящей работе речь идет о наречии вуковский, использованное еще в XIX веке Йованом Хаджичем (Милош Светич) в знаменитой
десятилетней полемике с Вуком Караджичем. Существующие словари
сербского языка не упоминают данное наречие, а только прилагательное ‘вуковски, -а, -о’. Использование прилагательного и наречия вуковский зафиксировано и в примерах из современного сербского языка., У овом раду биће речи о прилогу вуковски, који је још у првој половини XIX века употребио Јован Хаџић (Милош Светић) у чувеној
десетогодишњој полемици са Вуком Караџићем. Постојећи речници српског
језика не бележе наведени прилог, већ само придев вуковски, -а, -о. Употреба придева и прилога вуковски посведочена је и у примерима из савременог
српског језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Једно запажање о прилогу вуковски у српском језику, Одно наблюдение о наречии ‘вуковский’ в сербском языке",
pages = "457-463",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10248"
}
Цветковић Теофиловић, И. Р.. (2019). Једно запажање о прилогу вуковски у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 457-463.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10248
Цветковић Теофиловић ИР. Једно запажање о прилогу вуковски у српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):457-463.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10248 .
Цветковић Теофиловић, Ирена Р., "Једно запажање о прилогу вуковски у српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):457-463,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10248 .

Српска историјска лингвистика на почетку XXI века

Павловић, Слободан J.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан J.
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6456
AB  - У раду се даје преглед кључних теоријско-методолошких усмерења
примењених у српским историјскојезичким истраживањима на почетку
XXI столећа. Поред доминантног филолошког и(ли) структуралнолингвистичког приступа, у последњој деценији јављају се и студије у којима
су уз дескриптивне све чешћи и експланаторни садржаји првенствено
типолошколингвистичке и когнитивнолингвистичке оријентације.
AB  - В статье дается обзор основных теоретических, методологических и тематических подходов, используемых в исследованиях по истории сербского языкав начале XXI века. Наряду с филологической и/или структурно-лингвистической
ориентацией существуют также объяснительные исследования, проведенные в
рамках когнитивной лингвистики и лингвистической типологии. В то время как
филологические и структурно-лингвистические описания отвечают на вопрос что
происходит в языке, объяснительные (когнитивные и типологические) исследования стремятся ответить на вопрос почему и как совершаются наблюдаемые
процессы. Таким образом, объяснительные историко-лингвистические исследования пытаются раскрыть причины и механизмы языковых изменений.
AB  - The article provides an overview of the key theoretical, methodological and thematic
approaches applied in Serbian historical language studies at the beginning of the
21st century. This is a time in which alongside the philological and (or) structural linguistic
research orientation, there are also explanatory studies conducted within the
framework of cognitive linguistics and linguistic typology. While philological and
structural linguistic descriptions may ask what happened in a language, explanatory
(cognitive and typological) studies seek to ask why and how something happened.
Еxplanatory historical linguistic studies, therefore, set out to explain the causes and
mechanisms of language changes.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српска историјска лингвистика на почетку XXI века
T1  - Serbian Historical Linguistics at The Beginning of the 21st Century
T1  - Сербская историческая лингвистика в начале xxi века
SP  - 163
EP  - 205
VL  - 73
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6456
ER  - 
@article{
author = "Павловић, Слободан J.",
year = "2017",
abstract = "У раду се даје преглед кључних теоријско-методолошких усмерења
примењених у српским историјскојезичким истраживањима на почетку
XXI столећа. Поред доминантног филолошког и(ли) структуралнолингвистичког приступа, у последњој деценији јављају се и студије у којима
су уз дескриптивне све чешћи и експланаторни садржаји првенствено
типолошколингвистичке и когнитивнолингвистичке оријентације., В статье дается обзор основных теоретических, методологических и тематических подходов, используемых в исследованиях по истории сербского языкав начале XXI века. Наряду с филологической и/или структурно-лингвистической
ориентацией существуют также объяснительные исследования, проведенные в
рамках когнитивной лингвистики и лингвистической типологии. В то время как
филологические и структурно-лингвистические описания отвечают на вопрос что
происходит в языке, объяснительные (когнитивные и типологические) исследования стремятся ответить на вопрос почему и как совершаются наблюдаемые
процессы. Таким образом, объяснительные историко-лингвистические исследования пытаются раскрыть причины и механизмы языковых изменений., The article provides an overview of the key theoretical, methodological and thematic
approaches applied in Serbian historical language studies at the beginning of the
21st century. This is a time in which alongside the philological and (or) structural linguistic
research orientation, there are also explanatory studies conducted within the
framework of cognitive linguistics and linguistic typology. While philological and
structural linguistic descriptions may ask what happened in a language, explanatory
(cognitive and typological) studies seek to ask why and how something happened.
Еxplanatory historical linguistic studies, therefore, set out to explain the causes and
mechanisms of language changes.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српска историјска лингвистика на почетку XXI века, Serbian Historical Linguistics at The Beginning of the 21st Century, Сербская историческая лингвистика в начале xxi века",
pages = "163-205",
volume = "73",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6456"
}
Павловић, С. J.. (2017). Српска историјска лингвистика на почетку XXI века. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 163-205.
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6456
Павловић СJ. Српска историјска лингвистика на почетку XXI века. in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):163-205.
doi:10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6456 .
Павловић, Слободан J., "Српска историјска лингвистика на почетку XXI века" in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):163-205,
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6456 .

Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија)

Бјелаковић, Исидора Г.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Бјелаковић, Исидора Г.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9432
AB  - У раду се анализира степен заступљености синонимије међу терминима
забележеним у терминолошком систему из домена математичке географије и
астрономије у уџбеницима и приручницима, те у делима научног карактера, об-
јављеним на једном од књижевних језика Срба у периоду 1783–1867.
Иако је један од основних квалитета идеалног термина ограничена способ-
ност развијања синонимије, анализирана грађа указује на њену изузетно високу
заступљеност, што је и очекивано будући да је реч о почецима научне мисли код
Срба (у савременом смислу), а тиме и о првим фазама конституисања термино-
лошког апарата, фазама које су имале више карактер стихијског и индивидуалног
него планског и систематског рада. Централни сегмент анализе у раду посвећен
је типу забележених синонима, њиховом пореклу, као и контактној синонимији.
AB  - This paper analyzes the extent to which synonymy is present among the terms recorded in
the terminological system from the domain of mathematical geography and astronomy in textbooks
and works of scientific character published in one of the standard Serbian languages in the period
1783–1867.
Although one of the basic qualities of an ideal term is the limited ability to develop synonymy,
the analysed corpus points to an especially high degree of its presence, which is to be expected since
these are the first phases of establishing the terminological apparatuses of the given scientific
areas, phases that were more random and individual than planned and systematic. The recorded
synonyms differ with respect to both their origin and structure, and they even appear in the works
of the same author, very often in the contact position.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија)
SP  - 305
EP  - 315
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432
ER  - 
@article{
author = "Бјелаковић, Исидора Г.",
year = "2017",
abstract = "У раду се анализира степен заступљености синонимије међу терминима
забележеним у терминолошком систему из домена математичке географије и
астрономије у уџбеницима и приручницима, те у делима научног карактера, об-
јављеним на једном од књижевних језика Срба у периоду 1783–1867.
Иако је један од основних квалитета идеалног термина ограничена способ-
ност развијања синонимије, анализирана грађа указује на њену изузетно високу
заступљеност, што је и очекивано будући да је реч о почецима научне мисли код
Срба (у савременом смислу), а тиме и о првим фазама конституисања термино-
лошког апарата, фазама које су имале више карактер стихијског и индивидуалног
него планског и систематског рада. Централни сегмент анализе у раду посвећен
је типу забележених синонима, њиховом пореклу, као и контактној синонимији., This paper analyzes the extent to which synonymy is present among the terms recorded in
the terminological system from the domain of mathematical geography and astronomy in textbooks
and works of scientific character published in one of the standard Serbian languages in the period
1783–1867.
Although one of the basic qualities of an ideal term is the limited ability to develop synonymy,
the analysed corpus points to an especially high degree of its presence, which is to be expected since
these are the first phases of establishing the terminological apparatuses of the given scientific
areas, phases that were more random and individual than planned and systematic. The recorded
synonyms differ with respect to both their origin and structure, and they even appear in the works
of the same author, very often in the contact position.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
title = "Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија)",
pages = "305-315",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432"
}
Бјелаковић, И. Г.. (2017). Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија). in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 305-315.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432
Бјелаковић ИГ. Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија). in Словенска терминологија данас. 2017;:305-315.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432 .
Бјелаковић, Исидора Г., "Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија)" in Словенска терминологија данас (2017):305-315,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432 .

Друштво српске словесности и проблем израде терминологије

Бјелаковић, Исидора

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Бјелаковић, Исидора
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3324
AB  - This paper is a repeated review of the establishment of the terminological system within the Society of Serbian letters with the aim of viewing this establishment from different aspects on the basis of published and manuscript documentation. The idea of the Society that the work on the terminology should be institutionalized is completely right because there is achieved criticality in the selection of terms, the width of its use and authority in recommending it to the public. However, there exist a few dead ends to which, as it seems, the Society came in its work. If the work on terminology is considered as a whole, it is possible to notice several key reasons for its short life and failure: enlightenment utilitarian, and not scientific aims; discursivity in the work of Society members; attitudes different from Vukovians’ in terms of the vision about the structure of the lexicon of the future language standard.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Књижевност и језик у Друштву српске словесности
T1  - Друштво српске словесности и проблем израде терминологије
T1  - The Society of Serbian Letters and the Problem of Creating Terminology
SP  - [61]
EP  - 76
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3324
ER  - 
@conference{
author = "Бјелаковић, Исидора",
year = "2017",
abstract = "This paper is a repeated review of the establishment of the terminological system within the Society of Serbian letters with the aim of viewing this establishment from different aspects on the basis of published and manuscript documentation. The idea of the Society that the work on the terminology should be institutionalized is completely right because there is achieved criticality in the selection of terms, the width of its use and authority in recommending it to the public. However, there exist a few dead ends to which, as it seems, the Society came in its work. If the work on terminology is considered as a whole, it is possible to notice several key reasons for its short life and failure: enlightenment utilitarian, and not scientific aims; discursivity in the work of Society members; attitudes different from Vukovians’ in terms of the vision about the structure of the lexicon of the future language standard.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Књижевност и језик у Друштву српске словесности",
title = "Друштво српске словесности и проблем израде терминологије, The Society of Serbian Letters and the Problem of Creating Terminology",
pages = "[61]-76",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3324"
}
Бјелаковић, И.. (2017). Друштво српске словесности и проблем израде терминологије. in Књижевност и језик у Друштву српске словесности
Београд : Српска академија наука и уметности., [61]-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3324
Бјелаковић И. Друштво српске словесности и проблем израде терминологије. in Књижевност и језик у Друштву српске словесности. 2017;:[61]-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3324 .
Бјелаковић, Исидора, "Друштво српске словесности и проблем израде терминологије" in Књижевност и језик у Друштву српске словесности (2017):[61]-76,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3324 .

Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53

Курешевић, Марина Ф.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Курешевић, Марина Ф.
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6432
AB  - У раду се даје фонолошка, фонетска, морфолошка и синтаксичка
анализа Слова Акира Премудрог у циљу употпуњавања представе о реализационим могућностима језика српске средњовековне нелитургијске
прозе. Показује се да је текст писан мешаним (српскословенско-старосрпским) језиком, тзв. хибридним типом језика. Анализа је спроведена
на препису текста који се налази у оквиру шеснаестовековног рукописа (Зборника апокрифа и других састава) број 53 из Народне библиотеке Србије, за који је утврђена западноштокавска провенијенција.
AB  - В условиях гомогенной диглоссии, характеризующей сербскую языковую
ситуацию в среднем веке, использование двух языковых систем – сербскославянской и древнесербской – было полностью функционально дифференцировано.
Однако в некоторых жанрах все же могло произойти их сближение, наблюдаться
их взаимовлияние и даже взаимодействие. В отдельных текстах (особенно в тех,
которые написаны в ином социолингвистическом контексте или в периферийных областях штоковского диалекта) взаимовлияние двух языковых систем в результате способствовало созданию гибридного языка, своеобразного смешения
книжных (сербскославянских) и вернакулярных (штокавских) черт. Именно нарративные сочинения нелитургического содержания представляли смешанную зону, т.е. тексты, которые могли быть написаны различными типами языка. Подтверждено, что некоторые сочинения могли быть написаны сербскославянским
языком высокого стиля (Роман о Варлааме и Иоасафе), некоторые – сербскославянским языком более низкого стиля (Сербская Александрида), а некоторые –
почти настоящим древнесербским языком (Роман о Трое).
В статье представлен фонологический, фонетический, морфологический и
синтаксический анализ Слова Акира Премудрого с целью дополнить представления о функциональных возможностях языка сербской средневековой нерелигиозной прозы. Анализ сделан на материале списка рукописного текста XVI века
(Сборник апокрифов и других сочинений) Nr 53, принадлежащего фонду Национальной библиотеки Сербии; для текста подтверждена западноштокавская провениенция. Результаты исследования свидетельствуют о том, что в тексте на всех
языковых уровнях переплелись черты древнесербского (штокавского диалекта)
и сербскославянского языков, вследствие чего невозможно констатировать преобладание одного из них. Анализ позволяет доказать, что среди вернакулярных
Језик Слова Акирa Премудрог черт преобладают общештокавские черты, относящиеся к периоду ранее 15 ве-
ка, в то время как те из более позднего периода не подтверждены. В функцио-
нальном аспекте следует отметить, что стиль этого текста близок средневековой
нелитургической нарративной прозе, в языке которой в определенной степени
переплетаются традиционные литературно-языковые модели с образцами, ха-
рактерными для разговорной речи или устной литературной традиции.
AB  - In terms of homogeneous diglossia, the basic characteristic of the Serbian mediaeval language situation, the usage of two language systems, Serbian Church Slavonic and
Old Serbian, were clearly functionally demarcated. However, in some genres they could
get closer to each other, could influence each other and could even interfere with each
other. In some texts of secular character (especially those written in different sociolinguistic contexts or in peripheral shtokavian dialectal zones) as a result of the mutual influence of two language systems a hybrid language, a mixture of Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian) elements, could have arisen. Narrative texts of non-liturgical character represented a mixed zone, that is, the texts which could have been
written in different types of language. So far it was confirmed that some texts of this
genre could have been written in high-style Serbian Church Slavonic (e.g. the Barlaam
and Joasaph Romance), the other in its lower functional style (e.g. the Serbian Alexander Romance), and the third in almost pure Old Serbian (e.g. the Troy Romance).
This paper investigates the phonological, phonetic, morphological and syntactic
features of the Story of the Sage Ahiqar in order to expand the knowledge about the
possibilities of language realisations in Serbian medieval non-liturgical narrative prose. Analysis was conducted on the 16th
-century transcript from Serbian Manuscript No.
53 of the National library of Serbia, which originated in the west shtokavian dialectal
zone. The results have confirmed the presence of elements originating both from Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian vernacular) at every language level without a possibility to say which of them prevail. The analysis has also shown
that the dominant vernacular features include those of common shtokavian character
which had developed until the 15th
century, while those from the later period have not
been noted. Regarding the stylistic aspect, the functional style in this text is similar to
the other narrative texts where traditional language patterns overlap with patterns characteristic of spoken language or oral literature.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53
T1  - The Language of the Story of the Sage Ahiqar From Serbian Manuscript no. 53 of the National Library of Serbia
T1  - Язык Слова Акира Премудрого из рукописного сборника Национальной библиотеки сербии nr 53
SP  - 105
EP  - 126
VL  - 72
IS  - 1-2
DO  - 10.2298/JFI1602105K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432
ER  - 
@article{
author = "Курешевић, Марина Ф.",
year = "2016",
abstract = "У раду се даје фонолошка, фонетска, морфолошка и синтаксичка
анализа Слова Акира Премудрог у циљу употпуњавања представе о реализационим могућностима језика српске средњовековне нелитургијске
прозе. Показује се да је текст писан мешаним (српскословенско-старосрпским) језиком, тзв. хибридним типом језика. Анализа је спроведена
на препису текста који се налази у оквиру шеснаестовековног рукописа (Зборника апокрифа и других састава) број 53 из Народне библиотеке Србије, за који је утврђена западноштокавска провенијенција., В условиях гомогенной диглоссии, характеризующей сербскую языковую
ситуацию в среднем веке, использование двух языковых систем – сербскославянской и древнесербской – было полностью функционально дифференцировано.
Однако в некоторых жанрах все же могло произойти их сближение, наблюдаться
их взаимовлияние и даже взаимодействие. В отдельных текстах (особенно в тех,
которые написаны в ином социолингвистическом контексте или в периферийных областях штоковского диалекта) взаимовлияние двух языковых систем в результате способствовало созданию гибридного языка, своеобразного смешения
книжных (сербскославянских) и вернакулярных (штокавских) черт. Именно нарративные сочинения нелитургического содержания представляли смешанную зону, т.е. тексты, которые могли быть написаны различными типами языка. Подтверждено, что некоторые сочинения могли быть написаны сербскославянским
языком высокого стиля (Роман о Варлааме и Иоасафе), некоторые – сербскославянским языком более низкого стиля (Сербская Александрида), а некоторые –
почти настоящим древнесербским языком (Роман о Трое).
В статье представлен фонологический, фонетический, морфологический и
синтаксический анализ Слова Акира Премудрого с целью дополнить представления о функциональных возможностях языка сербской средневековой нерелигиозной прозы. Анализ сделан на материале списка рукописного текста XVI века
(Сборник апокрифов и других сочинений) Nr 53, принадлежащего фонду Национальной библиотеки Сербии; для текста подтверждена западноштокавская провениенция. Результаты исследования свидетельствуют о том, что в тексте на всех
языковых уровнях переплелись черты древнесербского (штокавского диалекта)
и сербскославянского языков, вследствие чего невозможно констатировать преобладание одного из них. Анализ позволяет доказать, что среди вернакулярных
Језик Слова Акирa Премудрог черт преобладают общештокавские черты, относящиеся к периоду ранее 15 ве-
ка, в то время как те из более позднего периода не подтверждены. В функцио-
нальном аспекте следует отметить, что стиль этого текста близок средневековой
нелитургической нарративной прозе, в языке которой в определенной степени
переплетаются традиционные литературно-языковые модели с образцами, ха-
рактерными для разговорной речи или устной литературной традиции., In terms of homogeneous diglossia, the basic characteristic of the Serbian mediaeval language situation, the usage of two language systems, Serbian Church Slavonic and
Old Serbian, were clearly functionally demarcated. However, in some genres they could
get closer to each other, could influence each other and could even interfere with each
other. In some texts of secular character (especially those written in different sociolinguistic contexts or in peripheral shtokavian dialectal zones) as a result of the mutual influence of two language systems a hybrid language, a mixture of Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian) elements, could have arisen. Narrative texts of non-liturgical character represented a mixed zone, that is, the texts which could have been
written in different types of language. So far it was confirmed that some texts of this
genre could have been written in high-style Serbian Church Slavonic (e.g. the Barlaam
and Joasaph Romance), the other in its lower functional style (e.g. the Serbian Alexander Romance), and the third in almost pure Old Serbian (e.g. the Troy Romance).
This paper investigates the phonological, phonetic, morphological and syntactic
features of the Story of the Sage Ahiqar in order to expand the knowledge about the
possibilities of language realisations in Serbian medieval non-liturgical narrative prose. Analysis was conducted on the 16th
-century transcript from Serbian Manuscript No.
53 of the National library of Serbia, which originated in the west shtokavian dialectal
zone. The results have confirmed the presence of elements originating both from Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian vernacular) at every language level without a possibility to say which of them prevail. The analysis has also shown
that the dominant vernacular features include those of common shtokavian character
which had developed until the 15th
century, while those from the later period have not
been noted. Regarding the stylistic aspect, the functional style in this text is similar to
the other narrative texts where traditional language patterns overlap with patterns characteristic of spoken language or oral literature.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53, The Language of the Story of the Sage Ahiqar From Serbian Manuscript no. 53 of the National Library of Serbia, Язык Слова Акира Премудрого из рукописного сборника Национальной библиотеки сербии nr 53",
pages = "105-126",
volume = "72",
number = "1-2",
doi = "10.2298/JFI1602105K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432"
}
Курешевић, М. Ф.. (2016). Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(1-2), 105-126.
https://doi.org/10.2298/JFI1602105K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432
Курешевић МФ. Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53. in Јужнословенски филолог. 2016;72(1-2):105-126.
doi:10.2298/JFI1602105K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432 .
Курешевић, Марина Ф., "Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53" in Јужнословенски филолог, 72, no. 1-2 (2016):105-126,
https://doi.org/10.2298/JFI1602105K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432 .

Супротне напоредносложене реченице у српском језику xii–xv века

Павловић, Слободан J.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан J.
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6411
AB  - У раду се разматрају адверзативни реченични односи у старосрпској писмености настајалој у периоду од ХП до ХУ века. У складу с рецентним типолошким студијама адверзативност се рашчлањује на 1)
опозитну супротност, коју карактерише директна сучељеност реченичних антинома, 2) корективну супротност, у чијој је основи или директно конфронтирање прве клаузе с негираним предикатом и друге клаузе
с афирмативним предикатом, или индиректно опонирање претпостављене ситуације (ишчитане из прве клаузе с негираним предикатом) и
ситуације исказане другом клаузом, и 3) контраочекивану супротност,
одређену индиректним контрастирањем очекиване претпоставке (имплициране једном клаузом) и неочекиване консеквенце (изречене другом клаузом).
AB  - В настоящей работе рассматриваются противительные отношения на
уровне сложносочиненного предложения на материале древнесербской
письменности ХП-ХУ веков. Общим (инвариантным) значением категории адверсативности на этом уровне является сопоставление ситуаций
выражаемых клаузами. Соотношение между двумя сравниваемыми ситуациями может быть различным по типу конфликта. Согласно типологическим описаниям рассматриваются три типа противительности: 1)
оппозитивная противительность, где непосредственно сравниваются две
различные ситуации с помощью лексических (языковых и контекстуальных антонимов) и грамматических средств (Я работаю, а ты спишь), 2) корригирующая противительность, в которой для говорящего важно подчеркнуть несоответствие между первой отрицаемой и второй бесспорной
ситуацией (Олег ездил не в Москву, а в Одессу) и 3) неожидаемая противительность, подчеркивающая контраст между недостаточным или отвергаемым основанием и неадекватным следствием (Я окликнул его, но он
не оглянулся).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Супротне напоредносложене реченице у српском језику xii–xv века
T1  - Противительные сложносочиненные предложения в сербском языке ХII - ХV веков
SP  - 111
EP  - 136
VL  - 70
DO  - 10.2298/JFI1470111P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6411
ER  - 
@article{
author = "Павловић, Слободан J.",
year = "2014",
abstract = "У раду се разматрају адверзативни реченични односи у старосрпској писмености настајалој у периоду од ХП до ХУ века. У складу с рецентним типолошким студијама адверзативност се рашчлањује на 1)
опозитну супротност, коју карактерише директна сучељеност реченичних антинома, 2) корективну супротност, у чијој је основи или директно конфронтирање прве клаузе с негираним предикатом и друге клаузе
с афирмативним предикатом, или индиректно опонирање претпостављене ситуације (ишчитане из прве клаузе с негираним предикатом) и
ситуације исказане другом клаузом, и 3) контраочекивану супротност,
одређену индиректним контрастирањем очекиване претпоставке (имплициране једном клаузом) и неочекиване консеквенце (изречене другом клаузом)., В настоящей работе рассматриваются противительные отношения на
уровне сложносочиненного предложения на материале древнесербской
письменности ХП-ХУ веков. Общим (инвариантным) значением категории адверсативности на этом уровне является сопоставление ситуаций
выражаемых клаузами. Соотношение между двумя сравниваемыми ситуациями может быть различным по типу конфликта. Согласно типологическим описаниям рассматриваются три типа противительности: 1)
оппозитивная противительность, где непосредственно сравниваются две
различные ситуации с помощью лексических (языковых и контекстуальных антонимов) и грамматических средств (Я работаю, а ты спишь), 2) корригирующая противительность, в которой для говорящего важно подчеркнуть несоответствие между первой отрицаемой и второй бесспорной
ситуацией (Олег ездил не в Москву, а в Одессу) и 3) неожидаемая противительность, подчеркивающая контраст между недостаточным или отвергаемым основанием и неадекватным следствием (Я окликнул его, но он
не оглянулся).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Супротне напоредносложене реченице у српском језику xii–xv века, Противительные сложносочиненные предложения в сербском языке ХII - ХV веков",
pages = "111-136",
volume = "70",
doi = "10.2298/JFI1470111P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6411"
}
Павловић, С. J.. (2014). Супротне напоредносложене реченице у српском језику xii–xv века. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 70, 111-136.
https://doi.org/10.2298/JFI1470111P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6411
Павловић СJ. Супротне напоредносложене реченице у српском језику xii–xv века. in Јужнословенски филолог. 2014;70:111-136.
doi:10.2298/JFI1470111P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6411 .
Павловић, Слободан J., "Супротне напоредносложене реченице у српском језику xii–xv века" in Јужнословенски филолог, 70 (2014):111-136,
https://doi.org/10.2298/JFI1470111P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6411 .

Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии

Павловић, Слободан Ј.

(2013)

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан Ј.
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3211
AB  - V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja teoretičeskie i metodologičeskie osnovy issledovanija padežej v Serbskom sintaksise (1858) Džury Daničiča. Pervyj serbskij sintaksis byl napisan v period razvitija sravnitel'no-istoričeskogo jazykoznanija, kogda lejtmotivom padežnogo sintaksisa javljalos' trebovanie obnaruženija obščego značenija padeža. Do serediny XIX veka v izučenii padežnoj semantiki dominirovala lokalističeskaja teorija padežej, soglasno kotoroj padežnoe značenie vyvodilos' iz lokal'nyh otnošenij, dostupnyh neposredstvennomu nabljudeniju. Lokalisty osnovnoj akcent delali na vyjavlenii prostranstvennyh značenij padežej. Daničič, očevidno, byli znakom s ih postulatami, a takže s logiko-grammatičeskoj teoriej, ob''jasnjajuščej padež posredstvom sintaksičeskih funkcij. On implicitno razgraničival grammatičeskie padeži (imenitel'nyj, roditel'nyj i vinitel'nyj), pervičnoj funkciej kotoryh javljaetsja sintaksičeskaja, i lokal'nye padeži (datel'nyj, tvoritel'nyj i predložnyj), kotorye v pervuju očered' oboznačajut prostranstvennye otnošenija.
AB  - U radu se razmatraju teorijske i metodološke osnove Daničićevog pristupa padežu u Srbskoj sintaksi (1858). Prva srpska sintaksa nastaje u vreme uspona komparativne gramatike, koja u sferi sintaksičih istraživanja traga za izvornim i opštim značenjem padeža, da bi se već tokom prve polovine XIX veka stabilizovale dve suprotstavljene padežne teorije, i to lokalistička i logičko-gramatička. Daničićeva Srbska sintaksa nastaje kao izraz kompromisa između ovih dveju teorija.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии
T1  - Теоријске основе Даничићеве падежне синтаксе - прилог историји српске филологије
SP  - 255
EP  - 276
IS  - 69
DO  - 10.2298/JFI1369255P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211
ER  - 
@article{
author = "Павловић, Слободан Ј.",
year = "2013",
abstract = "V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja teoretičeskie i metodologičeskie osnovy issledovanija padežej v Serbskom sintaksise (1858) Džury Daničiča. Pervyj serbskij sintaksis byl napisan v period razvitija sravnitel'no-istoričeskogo jazykoznanija, kogda lejtmotivom padežnogo sintaksisa javljalos' trebovanie obnaruženija obščego značenija padeža. Do serediny XIX veka v izučenii padežnoj semantiki dominirovala lokalističeskaja teorija padežej, soglasno kotoroj padežnoe značenie vyvodilos' iz lokal'nyh otnošenij, dostupnyh neposredstvennomu nabljudeniju. Lokalisty osnovnoj akcent delali na vyjavlenii prostranstvennyh značenij padežej. Daničič, očevidno, byli znakom s ih postulatami, a takže s logiko-grammatičeskoj teoriej, ob''jasnjajuščej padež posredstvom sintaksičeskih funkcij. On implicitno razgraničival grammatičeskie padeži (imenitel'nyj, roditel'nyj i vinitel'nyj), pervičnoj funkciej kotoryh javljaetsja sintaksičeskaja, i lokal'nye padeži (datel'nyj, tvoritel'nyj i predložnyj), kotorye v pervuju očered' oboznačajut prostranstvennye otnošenija., U radu se razmatraju teorijske i metodološke osnove Daničićevog pristupa padežu u Srbskoj sintaksi (1858). Prva srpska sintaksa nastaje u vreme uspona komparativne gramatike, koja u sferi sintaksičih istraživanja traga za izvornim i opštim značenjem padeža, da bi se već tokom prve polovine XIX veka stabilizovale dve suprotstavljene padežne teorije, i to lokalistička i logičko-gramatička. Daničićeva Srbska sintaksa nastaje kao izraz kompromisa između ovih dveju teorija.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии, Теоријске основе Даничићеве падежне синтаксе - прилог историји српске филологије",
pages = "255-276",
number = "69",
doi = "10.2298/JFI1369255P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211"
}
Павловић, С. Ј.. (2013). Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии. in Јужнословенски филолог(69), 255-276.
https://doi.org/10.2298/JFI1369255P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211
Павловић СЈ. Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии. in Јужнословенски филолог. 2013;(69):255-276.
doi:10.2298/JFI1369255P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211 .
Павловић, Слободан Ј., "Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии" in Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):255-276,
https://doi.org/10.2298/JFI1369255P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211 .

Sebrané spisy Václava Machka, 1–2, Ilona Janyšková, Helena Karlíková, Eva Havlová, Radoslav Večerka (eds.), Nakladatelství Lidové noviny, Praha 2011, 2296 s.

Влајић-Поповић, Јасна

(Нови Сад : Матица српска, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1969
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Sebrané spisy Václava Machka, 1–2, Ilona Janyšková, Helena Karlíková, Eva Havlová, Radoslav Večerka (eds.), Nakladatelství Lidové noviny, Praha 2011, 2296 s.
SP  - 207
EP  - 212
VL  - 56
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1969
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2013",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Sebrané spisy Václava Machka, 1–2, Ilona Janyšková, Helena Karlíková, Eva Havlová, Radoslav Večerka (eds.), Nakladatelství Lidové noviny, Praha 2011, 2296 s.",
pages = "207-212",
volume = "56",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1969"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2013). Sebrané spisy Václava Machka, 1–2, Ilona Janyšková, Helena Karlíková, Eva Havlová, Radoslav Večerka (eds.), Nakladatelství Lidové noviny, Praha 2011, 2296 s.. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 56(2), 207-212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1969
Влајић-Поповић Ј. Sebrané spisy Václava Machka, 1–2, Ilona Janyšková, Helena Karlíková, Eva Havlová, Radoslav Večerka (eds.), Nakladatelství Lidové noviny, Praha 2011, 2296 s.. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2013;56(2):207-212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1969 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Sebrané spisy Václava Machka, 1–2, Ilona Janyšková, Helena Karlíková, Eva Havlová, Radoslav Večerka (eds.), Nakladatelství Lidové noviny, Praha 2011, 2296 s." in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56, no. 2 (2013):207-212,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1969 .

Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков

Павловић, Слободан Ј.

(2012)

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан Ј.
PY  - 2012
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2987
AB  - V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja porjadok podležaščego, skazuemogo i dopolnenija v svete tipologičeskih i diahroničeskih issledovanij porjadka slov na materiale drevneserbskoj delovoj pis'mennosti XII-XIII vekov. V drevneserbskom jazyke net formal'nyh zapretov na razvertyvanie členov predloženija, no možno govorit' o bazovom porjadkeslov, kak naibolee často vstrečajuščejsja linejnoj posledovatel'nosti. Drevneserbskij jazyk otnositsja k tipu SVO (podležaščee - skazuemoe - prjamoe dopolnenie). Ëta formula polučaetsja soedineniem porjadkov grupp SV (podležaščee predšestvuet skazuemomu - SV 65% : VS 35%) i VO (skazuemoe predšestvuet dopolneniju - VO 67,4% : OV 32,6). SVO porjadok vstrečaetsja bolee často, čem ostal'nye pjat' posledovatel'nostej, vmeste vzjatye: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. V predloženii s dvumja dopolnenijami prjamoe dopolnenie (O) v vinitel'nom padeže obyčno predšestvuet kosvennomu dopolneniju (OI) v datel'nom padeže (OOI 64,6% : OIO 35,4%).
AB  - U radu se, u svetlu tipoloških i dijahronih proučavanja reda reči, razmatra pozicioniranje subjekta, predikata i objekta u starosrpskoj poslovno-pravnoj pismenosti XII i XIII veka. U starosrpskom jeziku red reči nije fiksiran, ali se primenom paradigmatski iznijansirane statističke analize SVO model identifikuje kao bazični tip rečenične linearizacije. Ovaj model, kao izraz razvijene sintaksičke tranzitivnosti, učestaliji je od svih ostalih tipova distribucije subjekta, predikata i objekta: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. U rečenicama s direktnim (O) i indirektnim objektom (OI) direktni objekat po pravilu prethodi indirektnom objektu (OOI 64,6% : OIO 35,4%).
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков
T1  - Позиционирање субјекта, предиката и објекта у старосрпском језику XII и XIII veka
SP  - 7
EP  - 26
IS  - 68
DO  - 10.2298/JFI1268007P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987
ER  - 
@article{
author = "Павловић, Слободан Ј.",
year = "2012",
abstract = "V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja porjadok podležaščego, skazuemogo i dopolnenija v svete tipologičeskih i diahroničeskih issledovanij porjadka slov na materiale drevneserbskoj delovoj pis'mennosti XII-XIII vekov. V drevneserbskom jazyke net formal'nyh zapretov na razvertyvanie členov predloženija, no možno govorit' o bazovom porjadkeslov, kak naibolee často vstrečajuščejsja linejnoj posledovatel'nosti. Drevneserbskij jazyk otnositsja k tipu SVO (podležaščee - skazuemoe - prjamoe dopolnenie). Ëta formula polučaetsja soedineniem porjadkov grupp SV (podležaščee predšestvuet skazuemomu - SV 65% : VS 35%) i VO (skazuemoe predšestvuet dopolneniju - VO 67,4% : OV 32,6). SVO porjadok vstrečaetsja bolee často, čem ostal'nye pjat' posledovatel'nostej, vmeste vzjatye: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. V predloženii s dvumja dopolnenijami prjamoe dopolnenie (O) v vinitel'nom padeže obyčno predšestvuet kosvennomu dopolneniju (OI) v datel'nom padeže (OOI 64,6% : OIO 35,4%)., U radu se, u svetlu tipoloških i dijahronih proučavanja reda reči, razmatra pozicioniranje subjekta, predikata i objekta u starosrpskoj poslovno-pravnoj pismenosti XII i XIII veka. U starosrpskom jeziku red reči nije fiksiran, ali se primenom paradigmatski iznijansirane statističke analize SVO model identifikuje kao bazični tip rečenične linearizacije. Ovaj model, kao izraz razvijene sintaksičke tranzitivnosti, učestaliji je od svih ostalih tipova distribucije subjekta, predikata i objekta: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. U rečenicama s direktnim (O) i indirektnim objektom (OI) direktni objekat po pravilu prethodi indirektnom objektu (OOI 64,6% : OIO 35,4%).",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков, Позиционирање субјекта, предиката и објекта у старосрпском језику XII и XIII veka",
pages = "7-26",
number = "68",
doi = "10.2298/JFI1268007P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987"
}
Павловић, С. Ј.. (2012). Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков. in Јужнословенски филолог(68), 7-26.
https://doi.org/10.2298/JFI1268007P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987
Павловић СЈ. Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков. in Јужнословенски филолог. 2012;(68):7-26.
doi:10.2298/JFI1268007P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987 .
Павловић, Слободан Ј., "Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков" in Јужнословенски филолог, no. 68 (2012):7-26,
https://doi.org/10.2298/JFI1268007P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987 .