Serbian musical identities within local and global frameworks: traditions, changes, challenges

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177004/RS//

Serbian musical identities within local and global frameworks: traditions, changes, challenges (en)
Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (sr)
Identiteti srpske muzike od lokalnih do globalnih okvira: tradicije, promene, izazovi (sr_RS)

Publications

"Heavy metal na jugoslovenski način" - nastanak i razvoj metal scene u Jugoslaviji

Radovanović, Bojana

(Београд : Музиколошко друштво Србије, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8983
AB  - Predmet ovog rada biće nastanak i razvoj jugoslovenske metal scene. Tokom 70-ih
i 80-ih godina 20. veka, u republikama SFR Jugoslavije počinju da se javljaju bendovi čija se
muzika načelno može smestiti u okvire heavy metala. Osim toga, decenija koja je vodila
ka raspadu „velike” Jugoslavije posvedočila je nastanku bendova koji su bili predstavnici
‘ekstremnijih’ podžanrova (thrash, speed, death metal). Imajući u vidu današnju perspektivu
na istoriju metal muzike i usložnjavanje njenih podžanrovskih podela, kao i specifičan modus
recepcije ove muzičke struje u socijalističkom kontekstu, mapiraću značajne izvođače i uočiti
(pod)žanrovska pomeranja koja su vodila stvaranju metal scene u SFR Jugoslaviji. Takođe,
praćenje razvoja scene, kao i njenih zvučnih i logističkih specifičnosti, približiće nas odgovoru
na pitanje koje, uostalom, prati i druge vidove muzike ‘uvezene u Jugoslaviju’ – pitanje da li
se i na koji način lokalno/jugoslovensko očituje u jugoslovenskoj metal muzici osme i devete
decenije 20. veka.
AB  - The subject of this paper is the beginning and development of the Yugoslav metal scene.
During the seventies and the eighties of the 20th century, in the republics of SFR Yugoslavia
there emerged bands, whose music could be basically considered heavy metal. In addition, a
decade that led to the breakup of “great” Yugoslavia testified to the formation of bands who
were representatives of somewhat more “extreme” subgenres, such as thrash, speed, death
metal. Bearing in mind the present perspective on the history of metal music and the complexity
of its subgenres, as well as the specific mode of reception of this musical wave in the
socialist context, I mapped out the important performers and perceived (sub)genre shifts
that aspired to create a metal scene in the SFR Yugoslavia. Following the development of the
scene in this way, as well as its sound and logistic specificities, possibly also brought us closer
to the answer to the question which, after all, is associated to other forms of music ‘imported
into Yugoslavia’ – the question of whether and how the local / Yugoslav is manifested in the
Yugoslav metal music of the eighth and ninth decades of the 20th century.
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године
T1  - "Heavy metal na jugoslovenski način" - nastanak i razvoj metal scene u Jugoslaviji
T1  - "Playing the Heavy Metal Yugoslav Way" - Emergence and Development of the Metal Scene in Yugoslavia
SP  - 246
EP  - 258
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8983
ER  - 
@inbook{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2020",
abstract = "Predmet ovog rada biće nastanak i razvoj jugoslovenske metal scene. Tokom 70-ih
i 80-ih godina 20. veka, u republikama SFR Jugoslavije počinju da se javljaju bendovi čija se
muzika načelno može smestiti u okvire heavy metala. Osim toga, decenija koja je vodila
ka raspadu „velike” Jugoslavije posvedočila je nastanku bendova koji su bili predstavnici
‘ekstremnijih’ podžanrova (thrash, speed, death metal). Imajući u vidu današnju perspektivu
na istoriju metal muzike i usložnjavanje njenih podžanrovskih podela, kao i specifičan modus
recepcije ove muzičke struje u socijalističkom kontekstu, mapiraću značajne izvođače i uočiti
(pod)žanrovska pomeranja koja su vodila stvaranju metal scene u SFR Jugoslaviji. Takođe,
praćenje razvoja scene, kao i njenih zvučnih i logističkih specifičnosti, približiće nas odgovoru
na pitanje koje, uostalom, prati i druge vidove muzike ‘uvezene u Jugoslaviju’ – pitanje da li
se i na koji način lokalno/jugoslovensko očituje u jugoslovenskoj metal muzici osme i devete
decenije 20. veka., The subject of this paper is the beginning and development of the Yugoslav metal scene.
During the seventies and the eighties of the 20th century, in the republics of SFR Yugoslavia
there emerged bands, whose music could be basically considered heavy metal. In addition, a
decade that led to the breakup of “great” Yugoslavia testified to the formation of bands who
were representatives of somewhat more “extreme” subgenres, such as thrash, speed, death
metal. Bearing in mind the present perspective on the history of metal music and the complexity
of its subgenres, as well as the specific mode of reception of this musical wave in the
socialist context, I mapped out the important performers and perceived (sub)genre shifts
that aspired to create a metal scene in the SFR Yugoslavia. Following the development of the
scene in this way, as well as its sound and logistic specificities, possibly also brought us closer
to the answer to the question which, after all, is associated to other forms of music ‘imported
into Yugoslavia’ – the question of whether and how the local / Yugoslav is manifested in the
Yugoslav metal music of the eighth and ninth decades of the 20th century.",
publisher = "Београд : Музиколошко друштво Србије, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године",
booktitle = ""Heavy metal na jugoslovenski način" - nastanak i razvoj metal scene u Jugoslaviji, "Playing the Heavy Metal Yugoslav Way" - Emergence and Development of the Metal Scene in Yugoslavia",
pages = "246-258",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8983"
}
Radovanović, B.. (2020). "Heavy metal na jugoslovenski način" - nastanak i razvoj metal scene u Jugoslaviji. in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године
Београд : Музиколошко друштво Србије., 246-258.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8983
Radovanović B. "Heavy metal na jugoslovenski način" - nastanak i razvoj metal scene u Jugoslaviji. in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године. 2020;:246-258.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8983 .
Radovanović, Bojana, ""Heavy metal na jugoslovenski način" - nastanak i razvoj metal scene u Jugoslaviji" in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године (2020):246-258,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8983 .

Идеја и пракса југословенства у периоду 1945-1960, према написима у музичкој периодици

Милин, Мелита

(Београд : Музиколошко друштво Србије, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Милин, Мелита
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8978
AB  - Југословенство као државни пројекат подстицано је на различите начине
у музичком животу социјалистичке Југославије, настављајући предратне тенденције,
мада у сложенијим условима с обзиром на новоуспостављену федерализацију земље.
Иако се у музичкој периодици из првих петнаестак година постојања нове државе
уочавају тенденције ка што равномернијој заступљености свих република, односно
ка пропорционалном објављивању прилога из њих, тај циљ није био остварен због
превасходне окренутости музичком животу сопствене републике. Редакције су само
ретко успевале да ангажују ауторе који би писали о неком композитору или делу из
друге републике, тако да је заправо било заступљено самопредстављање, са мало испољавања правог интересовања за бављење збивањима ван своје матичне средине.
AB  - The idea of yugoslavism as an essential state project in the Kingdom of Yugoslavia (1918–
1941) acquired some important new features in the second attempt to build a South Slavs’
state. However, in the field of culture some main goals stayed the same, such as the support
to mutual communications between different constitutive nations because they didn’t know
much about each other’s traditions and more recent achievements. So, in musical journals
created after the war a marked tendency was expressed to publish articles and other texts
about musical life in different republics, as well as about composers from the past and contemporary and their works. The ideal that all republics would be represented more or less
proportionally to the relevance of their musical heritage and new works was however never
attained. The main reason for that was that due to historical circumstances Yugoslav nations that were proclaimed as such only after the war had rather modest traditions of art music in
comparison with the others and they needed more time for young musically educated generations to appear. Other reasons include the relatively low number of musicologists and music writers, even in more developed republics, who were disposed to write articles on domestic
music other than that from their own republics. It was a good decision of some editors to
publish reports from conferences of Yugoslav composers and musicians, sometimes even
very detailed stenographic records. Among the important issues discussed at those meetings
were the insufficient quantity of guest tours of different musicians and ensembles within
Yugoslavia, also of insufficient presence of works of composers from one republic on concert
and radio programs in other republics.
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019
T1  - Идеја и пракса југословенства у периоду 1945-1960, према написима у музичкој периодици
T1  - The Idea and Practise of Yugoslavism in the period 1945-1960, According to Writings in Musical Periodicals
SP  - 13
EP  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8978
ER  - 
@inbook{
author = "Милин, Мелита",
year = "2020",
abstract = "Југословенство као државни пројекат подстицано је на различите начине
у музичком животу социјалистичке Југославије, настављајући предратне тенденције,
мада у сложенијим условима с обзиром на новоуспостављену федерализацију земље.
Иако се у музичкој периодици из првих петнаестак година постојања нове државе
уочавају тенденције ка што равномернијој заступљености свих република, односно
ка пропорционалном објављивању прилога из њих, тај циљ није био остварен због
превасходне окренутости музичком животу сопствене републике. Редакције су само
ретко успевале да ангажују ауторе који би писали о неком композитору или делу из
друге републике, тако да је заправо било заступљено самопредстављање, са мало испољавања правог интересовања за бављење збивањима ван своје матичне средине., The idea of yugoslavism as an essential state project in the Kingdom of Yugoslavia (1918–
1941) acquired some important new features in the second attempt to build a South Slavs’
state. However, in the field of culture some main goals stayed the same, such as the support
to mutual communications between different constitutive nations because they didn’t know
much about each other’s traditions and more recent achievements. So, in musical journals
created after the war a marked tendency was expressed to publish articles and other texts
about musical life in different republics, as well as about composers from the past and contemporary and their works. The ideal that all republics would be represented more or less
proportionally to the relevance of their musical heritage and new works was however never
attained. The main reason for that was that due to historical circumstances Yugoslav nations that were proclaimed as such only after the war had rather modest traditions of art music in
comparison with the others and they needed more time for young musically educated generations to appear. Other reasons include the relatively low number of musicologists and music writers, even in more developed republics, who were disposed to write articles on domestic
music other than that from their own republics. It was a good decision of some editors to
publish reports from conferences of Yugoslav composers and musicians, sometimes even
very detailed stenographic records. Among the important issues discussed at those meetings
were the insufficient quantity of guest tours of different musicians and ensembles within
Yugoslavia, also of insufficient presence of works of composers from one republic on concert
and radio programs in other republics.",
publisher = "Београд : Музиколошко друштво Србије, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019",
booktitle = "Идеја и пракса југословенства у периоду 1945-1960, према написима у музичкој периодици, The Idea and Practise of Yugoslavism in the period 1945-1960, According to Writings in Musical Periodicals",
pages = "13-31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8978"
}
Милин, М.. (2020). Идеја и пракса југословенства у периоду 1945-1960, према написима у музичкој периодици. in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019
Београд : Музиколошко друштво Србије., 13-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8978
Милин М. Идеја и пракса југословенства у периоду 1945-1960, према написима у музичкој периодици. in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. 2020;:13-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8978 .
Милин, Мелита, "Идеја и пракса југословенства у периоду 1945-1960, према написима у музичкој периодици" in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019 (2020):13-31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8978 .

The Birth of the Serbian National Music Project Under the Influence of Diplomacy

Peno, Vesna; Vasin, Goran

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Peno, Vesna
AU  - Vasin, Goran
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10374
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10398
AB  - The aspiration to take a general perspective of the development of Serbian church and art music in the 19th century within the broader sociopolitical and cultural context implies, according to recent findings, revision of the accepted theses in music historiography. One such recent scholarly endeavor has shed new light on the circumstances in which the Serbian national music program was initiated in Vienna, primarily associated in the second half of the 19th century with the name Kornelije Stanković (see Appendix, Figure 1). This paper also shows that the Serbian “Enlightenment” in music at the time of rising nationalism(s) could be considered in the context of actual diplomatic activities that the church and political exponents of Orthodox nations took in the Habsburg capital. Structurally, there are two narratives that eventually meet toward the end of the paper. The first is related to the introduction of polyphony in Greek liturgical practice in Vienna.
This music novelty gave rise to conflicting opinions expressed in the diplomatic dispatches that the Patriarch of Constantinople, residing in Fener, exchanged with Serbian Metropolitan Josif Rajačić (see Appendix, Figure 2), a church representative of all Orthodox citizens in Vienna. The second narrative in this paper follows the role that protopresbyter Mikhail Fyodorovich Raevsky (see Appendix, Figure 3), an influential Russian diplomat in Vienna, played in the creation of Pan-Slavic,
therefore also Serbian, cultural politics and national music tendencies. Rajačić and Raevsky played important, if not decisive, roles in the overall social matrix from which Kornelije Stanković—not by chance and not exclusively owing to his artistic talent—entered the Serbian music stage. For this reason, particular attention is paid to these two figures, although there was a pleiad of high-ranking individuals in the Serbian circles of the time who contributed to the development, direction and promotion of creative endeavors of the young Kornelije Stanković. The final part of the paper shows in what manner Stanković was praised for his musical mission during his short life with global and national importance, of which he was adamantly convinced.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
PB  - Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences
T2  - The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)
T1  - The Birth of the Serbian National Music Project Under the Influence of Diplomacy
SP  - 37
EP  - 52
DO  - 10.18485/music_diplomacy.2020.ch3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10398
ER  - 
@inbook{
author = "Peno, Vesna and Vasin, Goran",
year = "2020",
abstract = "The aspiration to take a general perspective of the development of Serbian church and art music in the 19th century within the broader sociopolitical and cultural context implies, according to recent findings, revision of the accepted theses in music historiography. One such recent scholarly endeavor has shed new light on the circumstances in which the Serbian national music program was initiated in Vienna, primarily associated in the second half of the 19th century with the name Kornelije Stanković (see Appendix, Figure 1). This paper also shows that the Serbian “Enlightenment” in music at the time of rising nationalism(s) could be considered in the context of actual diplomatic activities that the church and political exponents of Orthodox nations took in the Habsburg capital. Structurally, there are two narratives that eventually meet toward the end of the paper. The first is related to the introduction of polyphony in Greek liturgical practice in Vienna.
This music novelty gave rise to conflicting opinions expressed in the diplomatic dispatches that the Patriarch of Constantinople, residing in Fener, exchanged with Serbian Metropolitan Josif Rajačić (see Appendix, Figure 2), a church representative of all Orthodox citizens in Vienna. The second narrative in this paper follows the role that protopresbyter Mikhail Fyodorovich Raevsky (see Appendix, Figure 3), an influential Russian diplomat in Vienna, played in the creation of Pan-Slavic,
therefore also Serbian, cultural politics and national music tendencies. Rajačić and Raevsky played important, if not decisive, roles in the overall social matrix from which Kornelije Stanković—not by chance and not exclusively owing to his artistic talent—entered the Serbian music stage. For this reason, particular attention is paid to these two figures, although there was a pleiad of high-ranking individuals in the Serbian circles of the time who contributed to the development, direction and promotion of creative endeavors of the young Kornelije Stanković. The final part of the paper shows in what manner Stanković was praised for his musical mission during his short life with global and national importance, of which he was adamantly convinced.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA, Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences",
journal = "The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)",
booktitle = "The Birth of the Serbian National Music Project Under the Influence of Diplomacy",
pages = "37-52",
doi = "10.18485/music_diplomacy.2020.ch3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10398"
}
Peno, V.,& Vasin, G.. (2020). The Birth of the Serbian National Music Project Under the Influence of Diplomacy. in The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 37-52.
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020.ch3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10398
Peno V, Vasin G. The Birth of the Serbian National Music Project Under the Influence of Diplomacy. in The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). 2020;:37-52.
doi:10.18485/music_diplomacy.2020.ch3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10398 .
Peno, Vesna, Vasin, Goran, "The Birth of the Serbian National Music Project Under the Influence of Diplomacy" in The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century) (2020):37-52,
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020.ch3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10398 .

The Echoes of Diplomatic Disputes. The Macedonian Question in the Work of Serbian and Yugoslav Music Scholars

Vesić, Ivana

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Vesić, Ivana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10374
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10397
AB  - As the Great Eastern Crisis was approaching in the mid-1870s, the conflicting political interests of neighboring Balkan peoples started to manifest. Claiming primacy over the same territory of the Ottoman Empire and its inhabitants in their mutually excluding national projects, political elites of the Balkans initiated longstanding political and diplomatic struggles that did not lose intensity over
the course of time. The so-called Macedonian Question became one of the most important points of dispute between the countries of this part of Europe at the time, imposing itself as an almost insurmountable obstacle in the relations between Serbian and Bulgarian elites since the second half of the 19th century. The end of the Second Balkan War (1913), and even more so the Great War with the Treaty of Neuilly between the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (SCS) and the
Kingdom of Bulgaria (1920) did not bring a stabilization of the political situation in the region. On the contrary, the fact that the territory of Vardar Macedonia was recognized as part of the newly founded Yugoslav Kingdom fueled fierce reactions of the Bulgarian side throughout the interwar period.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
PB  - Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences
T2  - The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)
T1  - The Echoes of Diplomatic Disputes. The Macedonian Question in the Work of Serbian and Yugoslav Music Scholars
SP  - 93
EP  - 120
DO  - 10.18485/music_diplomacy.2020.ch7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10397
ER  - 
@inbook{
author = "Vesić, Ivana",
year = "2020",
abstract = "As the Great Eastern Crisis was approaching in the mid-1870s, the conflicting political interests of neighboring Balkan peoples started to manifest. Claiming primacy over the same territory of the Ottoman Empire and its inhabitants in their mutually excluding national projects, political elites of the Balkans initiated longstanding political and diplomatic struggles that did not lose intensity over
the course of time. The so-called Macedonian Question became one of the most important points of dispute between the countries of this part of Europe at the time, imposing itself as an almost insurmountable obstacle in the relations between Serbian and Bulgarian elites since the second half of the 19th century. The end of the Second Balkan War (1913), and even more so the Great War with the Treaty of Neuilly between the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (SCS) and the
Kingdom of Bulgaria (1920) did not bring a stabilization of the political situation in the region. On the contrary, the fact that the territory of Vardar Macedonia was recognized as part of the newly founded Yugoslav Kingdom fueled fierce reactions of the Bulgarian side throughout the interwar period.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA, Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences",
journal = "The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)",
booktitle = "The Echoes of Diplomatic Disputes. The Macedonian Question in the Work of Serbian and Yugoslav Music Scholars",
pages = "93-120",
doi = "10.18485/music_diplomacy.2020.ch7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10397"
}
Vesić, I.. (2020). The Echoes of Diplomatic Disputes. The Macedonian Question in the Work of Serbian and Yugoslav Music Scholars. in The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 93-120.
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020.ch7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10397
Vesić I. The Echoes of Diplomatic Disputes. The Macedonian Question in the Work of Serbian and Yugoslav Music Scholars. in The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). 2020;:93-120.
doi:10.18485/music_diplomacy.2020.ch7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10397 .
Vesić, Ivana, "The Echoes of Diplomatic Disputes. The Macedonian Question in the Work of Serbian and Yugoslav Music Scholars" in The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century) (2020):93-120,
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020.ch7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10397 .

Sounding the Turn to the West: Music and Diplomacy of Yugoslavia After the Split With the USSR and the Countries of the “People’s Democracy” (1949–1952)

Milanović, Biljana

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Milanović, Biljana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10374
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10396
AB  - My grasp of the research area of music and diplomacy is grounded on the experience that I gained through the realization of a project investigating the Belgrade Choral Society’s concert tours abroad at the turn of the 20th century. There, I explored how music was incorporated into the diplomatic strategies that the Kingdom of Serbia practiced in its cross-border relationships with empires, states, cities and ethnic communities of the Central, Eastern, South-Eastern and Ottoman Europe of the time. Focusing on a new topic in this article, my approach to music in diplomatic interactions remains the same line. It is placed in the context of cultural diplomacy and poses questions about the involvement of music in policies and practices of cross-border networking, exchange, representation, negotiation and mediation, while encompassing different state officials and non-officials, groups, institutions and organizations, as well as both formal and informal, elitist and non-elitist events and activities. Such an approach shares its interests with a spectrum of contemporary studies that open the space for investigating diplomacy as a social and cultural practice.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
PB  - Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences
T2  - The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)
T1  - Sounding the Turn to the West: Music and Diplomacy of Yugoslavia After the Split With the USSR and the Countries of the “People’s Democracy” (1949–1952)
SP  - 185
EP  - 202
DO  - 10.18485/music_diplomacy.2020.ch12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10396
ER  - 
@inbook{
author = "Milanović, Biljana",
year = "2020",
abstract = "My grasp of the research area of music and diplomacy is grounded on the experience that I gained through the realization of a project investigating the Belgrade Choral Society’s concert tours abroad at the turn of the 20th century. There, I explored how music was incorporated into the diplomatic strategies that the Kingdom of Serbia practiced in its cross-border relationships with empires, states, cities and ethnic communities of the Central, Eastern, South-Eastern and Ottoman Europe of the time. Focusing on a new topic in this article, my approach to music in diplomatic interactions remains the same line. It is placed in the context of cultural diplomacy and poses questions about the involvement of music in policies and practices of cross-border networking, exchange, representation, negotiation and mediation, while encompassing different state officials and non-officials, groups, institutions and organizations, as well as both formal and informal, elitist and non-elitist events and activities. Such an approach shares its interests with a spectrum of contemporary studies that open the space for investigating diplomacy as a social and cultural practice.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA, Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences",
journal = "The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)",
booktitle = "Sounding the Turn to the West: Music and Diplomacy of Yugoslavia After the Split With the USSR and the Countries of the “People’s Democracy” (1949–1952)",
pages = "185-202",
doi = "10.18485/music_diplomacy.2020.ch12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10396"
}
Milanović, B.. (2020). Sounding the Turn to the West: Music and Diplomacy of Yugoslavia After the Split With the USSR and the Countries of the “People’s Democracy” (1949–1952). in The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 185-202.
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020.ch12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10396
Milanović B. Sounding the Turn to the West: Music and Diplomacy of Yugoslavia After the Split With the USSR and the Countries of the “People’s Democracy” (1949–1952). in The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). 2020;:185-202.
doi:10.18485/music_diplomacy.2020.ch12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10396 .
Milanović, Biljana, "Sounding the Turn to the West: Music and Diplomacy of Yugoslavia After the Split With the USSR and the Countries of the “People’s Democracy” (1949–1952)" in The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century) (2020):185-202,
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020.ch12 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10396 .

Allies in Music: French Influences and Role Models in the Cvijeta Zuzorić Association of Friends of Arts

Atanasovski, Srđan

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Atanasovski, Srđan
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10395
AB  - In the interwar period, France was seen as the main military and diplomatic ally of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (SCS), later Kingdom of Yugoslavia, and the defender of the fragile Versailles Peace Treaty. This relationship resulted in a clear French influence in the realm of art and culture in Yugoslavia. Moreover, the triumph of the French cultural influence was also interpreted in the light of the simmering conflict between Serbian and Croat elites in Yugoslavia, as Serbian intellectuals traditionally gravitated toward Paris and France, unlike the Croat (and Slovene) ones, which had been part of the Central European and Austro-Hungarian cultural sphere. This article analyzes the French cultural influence through the musical activities of the Cvijeta Zuzorić Association of Friends of Art. The organization was established to promote modern art and the endeavors of young artists. It was firmly latched onto various mechanisms of state support, and participated in promoting the dominant ideology of the Karađorđević royal dynasty. The paper follows the association’s musical activates through its three phases: the initial period, marked by annual artistic soirées, the middle period and the activities of the Narodni konzervatorijum (National Conservatory), which included weekly concerts of varying quality, and the final period of open music competitions. The article maps a clear picture of French artistic influences, which notably included open modeling of certain commissioned and awarded compositions on famous French pieces.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
PB  - Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences
T2  - The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)
T1  - Allies in Music: French Influences and Role Models in the Cvijeta Zuzorić Association of Friends of Arts
SP  - 77
EP  - 92
DO  - 10.18485/music_diplomacy.2020.ch6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10395
ER  - 
@inbook{
author = "Atanasovski, Srđan",
year = "2020",
abstract = "In the interwar period, France was seen as the main military and diplomatic ally of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (SCS), later Kingdom of Yugoslavia, and the defender of the fragile Versailles Peace Treaty. This relationship resulted in a clear French influence in the realm of art and culture in Yugoslavia. Moreover, the triumph of the French cultural influence was also interpreted in the light of the simmering conflict between Serbian and Croat elites in Yugoslavia, as Serbian intellectuals traditionally gravitated toward Paris and France, unlike the Croat (and Slovene) ones, which had been part of the Central European and Austro-Hungarian cultural sphere. This article analyzes the French cultural influence through the musical activities of the Cvijeta Zuzorić Association of Friends of Art. The organization was established to promote modern art and the endeavors of young artists. It was firmly latched onto various mechanisms of state support, and participated in promoting the dominant ideology of the Karađorđević royal dynasty. The paper follows the association’s musical activates through its three phases: the initial period, marked by annual artistic soirées, the middle period and the activities of the Narodni konzervatorijum (National Conservatory), which included weekly concerts of varying quality, and the final period of open music competitions. The article maps a clear picture of French artistic influences, which notably included open modeling of certain commissioned and awarded compositions on famous French pieces.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA, Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences",
journal = "The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)",
booktitle = "Allies in Music: French Influences and Role Models in the Cvijeta Zuzorić Association of Friends of Arts",
pages = "77-92",
doi = "10.18485/music_diplomacy.2020.ch6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10395"
}
Atanasovski, S.. (2020). Allies in Music: French Influences and Role Models in the Cvijeta Zuzorić Association of Friends of Arts. in The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 77-92.
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020.ch6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10395
Atanasovski S. Allies in Music: French Influences and Role Models in the Cvijeta Zuzorić Association of Friends of Arts. in The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). 2020;:77-92.
doi:10.18485/music_diplomacy.2020.ch6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10395 .
Atanasovski, Srđan, "Allies in Music: French Influences and Role Models in the Cvijeta Zuzorić Association of Friends of Arts" in The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century) (2020):77-92,
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020.ch6 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10395 .

Proces jugoslovenske integracije u muzici u Kraljevini SHS/Jugoslaviji (1918-1940)

Vesić, Ivana

(Београд : Музиколошко друштво Србије, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Vesić, Ivana
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8979
AB  - Pristup uspostavlјanju političkog i kulturnog jedinstva među elitama jugoslovenskih
naroda drastično je varirao nakon konstituisanja njihove prve države, Kralјevine Srba,
Hrvata i Slovenaca, što je opstalo do izbijanja Drugog svetskog rata. Razlike su dolazile do
izražaja ne samo između vodećih političkih i intelektualnih grupa različitih nacionalnosti
već i između grupa iste nacionalnosti. Pluralne interpretacije jugoslovenstva bile su uočlјive
u brojnim društvenim oblastima i manifestovale su se u spektru društvenih aktivnosti. Jedna
od verzija „realnog jugoslovenstva” oblikovana je i među međuratnim jugoslovenskim muzičarima.
Ona je prolazila kroz različite faze i aktuelizovala se u nizu njihovih poduhvata,
uklјučujući rad na unapređenju muzičkog obrazovanja, organizovanje javnih koncerata i turneja
amaterskih i profesionalnih ansambala, muzičko izdavaštvo, muzičku kritiku i novinarstvo,
muzičku produkciju itd.
Različite interpretacije „realnog jugoslovenstva” koje su se nametnule u muzičkom životu
Kralјevine SHS/Jugoslavije detalјno su razmatrane uzimajući u obzir aktivnosti muzičara iz
različitih jugoslovenskih krajeva, osobito iz Beograda, Zagreba i Ljublјane. Analizirajući njihove
inicijative u domenu koncertnog izvođenja, muzičkog izdavaštva, kritike, produkcije i
formiranja profesionalnih udruženja, bilo je moguće ocrtati osnovne pretpostavke na kojima
su se temelјili dominantni pogledi na jugoslovenstvo. Javne aktivnosti muzičara otkrile su i
nedoslednosti u pristupu konceptu jugoslovenske integracije tokom međuratnog perioda,
koje su bile rezultat specifičnih okolnosti u oblasti muzike u različitim jugoslovenskim regionima
i preovlađujućih političkih i društvenih uslova. Način na koji su „unutrašnji” ili
„spolјašnji” faktori doprineli tumačenju „realnog jugoslovenstva” pažlјivo je ispitan na osnovu
podataka prikuplјenih tokom višegodišnjeg istraživanja od kojih je veći deo objavlјen. Za
ovu priliku fokus će biti na primarnim izvorima, posebno na periodici, štampanim muzičkim
programima, privatnim i javnim arhivskim zbirkama itd.
AB  - The approach to establishment of political and cultural unity among the elites of Yugoslav
peoples varied drastically in the aftermath of the constitution of their first state, the Kingdom
of Serbs, Croats and Slovenes, and continued until the outbreak of the Second World War.
Differences were manifest not only between the leading political and intellectual groups of
diverse nationalities, but also between the groups of the same nationality. Plural interpretations
of Yugoslavism were noticeable in numerous social spheres and were reflected in the
range of specific social activities. One of the versions of “realistic Yugoslavism” was elaborated
among the interwar Yugoslav musicians. It went through different stages and was displayed
in number of their undertakings including public concerts and tours of amateur and
professional ensembles, music publishing, music criticism and journalism, music production
etc.
The distinctive interpretations of “realistic Yugoslavism” that were popularized in the musical
life of the Kingdom of SCS/Yugoslavia were discussed in detail taking into consideration
activities of musicians from different Yugoslav regions, particularly from Belgrade, Zagreb
and Ljubljana. Analyzing their public initiatives of different kind in the domain of concert
performing, music publishing, criticism, production, and the creation of professional associations
it was possible to outline the basic premises on which the dominant views on
Yugoslavism were rooted. Various activities of musicians also revealed the inconsistencies in
the approach to concept of Yugoslav integration throughout the interwar period that were
both the result of specific circumstances in the spheres of music in different Yugoslav regions
and the dominant political and social conditions. The manner in which “internal” or
“external” factors contributed to the interpretation of “realistic Yugoslavism” was carefully
examined.
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године
T1  - Proces jugoslovenske integracije u muzici u Kraljevini SHS/Jugoslaviji (1918-1940)
T1  - The Process of Yugoslav Integration in the Field of Music of the Kingdom of SCS/Yugoslavia (1918-1940)
SP  - 93
EP  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8979
ER  - 
@inbook{
author = "Vesić, Ivana",
year = "2020",
abstract = "Pristup uspostavlјanju političkog i kulturnog jedinstva među elitama jugoslovenskih
naroda drastično je varirao nakon konstituisanja njihove prve države, Kralјevine Srba,
Hrvata i Slovenaca, što je opstalo do izbijanja Drugog svetskog rata. Razlike su dolazile do
izražaja ne samo između vodećih političkih i intelektualnih grupa različitih nacionalnosti
već i između grupa iste nacionalnosti. Pluralne interpretacije jugoslovenstva bile su uočlјive
u brojnim društvenim oblastima i manifestovale su se u spektru društvenih aktivnosti. Jedna
od verzija „realnog jugoslovenstva” oblikovana je i među međuratnim jugoslovenskim muzičarima.
Ona je prolazila kroz različite faze i aktuelizovala se u nizu njihovih poduhvata,
uklјučujući rad na unapređenju muzičkog obrazovanja, organizovanje javnih koncerata i turneja
amaterskih i profesionalnih ansambala, muzičko izdavaštvo, muzičku kritiku i novinarstvo,
muzičku produkciju itd.
Različite interpretacije „realnog jugoslovenstva” koje su se nametnule u muzičkom životu
Kralјevine SHS/Jugoslavije detalјno su razmatrane uzimajući u obzir aktivnosti muzičara iz
različitih jugoslovenskih krajeva, osobito iz Beograda, Zagreba i Ljublјane. Analizirajući njihove
inicijative u domenu koncertnog izvođenja, muzičkog izdavaštva, kritike, produkcije i
formiranja profesionalnih udruženja, bilo je moguće ocrtati osnovne pretpostavke na kojima
su se temelјili dominantni pogledi na jugoslovenstvo. Javne aktivnosti muzičara otkrile su i
nedoslednosti u pristupu konceptu jugoslovenske integracije tokom međuratnog perioda,
koje su bile rezultat specifičnih okolnosti u oblasti muzike u različitim jugoslovenskim regionima
i preovlađujućih političkih i društvenih uslova. Način na koji su „unutrašnji” ili
„spolјašnji” faktori doprineli tumačenju „realnog jugoslovenstva” pažlјivo je ispitan na osnovu
podataka prikuplјenih tokom višegodišnjeg istraživanja od kojih je veći deo objavlјen. Za
ovu priliku fokus će biti na primarnim izvorima, posebno na periodici, štampanim muzičkim
programima, privatnim i javnim arhivskim zbirkama itd., The approach to establishment of political and cultural unity among the elites of Yugoslav
peoples varied drastically in the aftermath of the constitution of their first state, the Kingdom
of Serbs, Croats and Slovenes, and continued until the outbreak of the Second World War.
Differences were manifest not only between the leading political and intellectual groups of
diverse nationalities, but also between the groups of the same nationality. Plural interpretations
of Yugoslavism were noticeable in numerous social spheres and were reflected in the
range of specific social activities. One of the versions of “realistic Yugoslavism” was elaborated
among the interwar Yugoslav musicians. It went through different stages and was displayed
in number of their undertakings including public concerts and tours of amateur and
professional ensembles, music publishing, music criticism and journalism, music production
etc.
The distinctive interpretations of “realistic Yugoslavism” that were popularized in the musical
life of the Kingdom of SCS/Yugoslavia were discussed in detail taking into consideration
activities of musicians from different Yugoslav regions, particularly from Belgrade, Zagreb
and Ljubljana. Analyzing their public initiatives of different kind in the domain of concert
performing, music publishing, criticism, production, and the creation of professional associations
it was possible to outline the basic premises on which the dominant views on
Yugoslavism were rooted. Various activities of musicians also revealed the inconsistencies in
the approach to concept of Yugoslav integration throughout the interwar period that were
both the result of specific circumstances in the spheres of music in different Yugoslav regions
and the dominant political and social conditions. The manner in which “internal” or
“external” factors contributed to the interpretation of “realistic Yugoslavism” was carefully
examined.",
publisher = "Београд : Музиколошко друштво Србије, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године",
booktitle = "Proces jugoslovenske integracije u muzici u Kraljevini SHS/Jugoslaviji (1918-1940), The Process of Yugoslav Integration in the Field of Music of the Kingdom of SCS/Yugoslavia (1918-1940)",
pages = "93-109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8979"
}
Vesić, I.. (2020). Proces jugoslovenske integracije u muzici u Kraljevini SHS/Jugoslaviji (1918-1940). in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године
Београд : Музиколошко друштво Србије., 93-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8979
Vesić I. Proces jugoslovenske integracije u muzici u Kraljevini SHS/Jugoslaviji (1918-1940). in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године. 2020;:93-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8979 .
Vesić, Ivana, "Proces jugoslovenske integracije u muzici u Kraljevini SHS/Jugoslaviji (1918-1940)" in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године (2020):93-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8979 .

The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - BOOK
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10374
AB  - This edited collection is a result of the scientific project Identities of Serbian Music Within the Local and Global Framework: Traditions, Changes, Challenges (No. 177004, 2011–2019), funded by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia, and implemented by the Institute of Musicology SASA (Belgrade, Serbia). It is also a result of work on the bilateral project carried out by the Center for International Relations (Faculty of Social Sciences, University of Ljubljana) and the Institute of Musicology SASA (Belgrade, Serbia) entitled Music as a Means of Cultural Diplomacy of Small Transition Countries: The Cases of Slovenia and Serbia (with financial support of ARRS). The process of its publishing was financially supported by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia.
AB  - Culture and cultural artefacts have been an important instrument of establishing and maintaining political relations between different peoples and states since the emergence of diplomatic practice in the 17th century, and some authors date this practice as far back as the period of ancient civilizations. Despite the long history of using culture for different political purposes and interests, particularly in relation to bonding peoples and states or increasing their influence, it was not until the creation of nation-states and, above all, the development of modern mass media such as widespread newspapers and journals, and regional and national radio and TV stations that this practice flourished and gained prominence. Therefore, it is no coincidence that researchers of this topic mainly on the last two centuries, particularly the Cold War era as one of the peak moments when it comes to creatively employing cultural products to achieve an array of nationally and internationally oriented political goals. Apart from revealing how diverse cultural actions contributed to the promotion of the countries of both the Western and the Eastern Bloc, along with their dominant values and ideology, a large number of studies published in the recent decades have also served to indirectly point to the necessity of thorough examination of the cultural part of foreign policy making and international relations, to providing it a stronger theoretical foundation and to the importance of including in the analyses different cases from different periods. Academics active in this area emphasize the need for greater clarity in defining key concepts and classificatory schemes in the analysis of cultural segments of international relations. For instance, Ang, Isar Ray and Mar highlight the popularity and, at the same time, the obscurity of the concept of cultural diplomacy, which has been given a dominant place in debates starting from the beginning of the 21st century. As these authors observe, the semantic field of this term has “broadened considerably over the years,” making it applicable to “pretty much any practice that is related to purposeful cultural cooperation between nations or group of nations.” This tendency not only contributed to a blurring of the lines between the concept of cultural diplomacy and other concepts that evolved prior to its expansion, including international cultural relations, public diplomacy and soft power, but also undermined the efforts to create a more coherent approach to the research of cultural phenomena in the domain of international relations. The issue is exacerbated by the heterogeneous disciplinary framing of this topic. Although it is mainly explored in the areas of political sciences and history, interest in researching the phenomenon also appears in other fields, including sociology, art history, musicology, ethnomusicology, etc. Apart from the fact that uncritical use of the concept of cultural diplomacy has made it “a floating signifier,” an even more challenging consequence, in our opinion, is the inability to properly link the research results to already produced knowledge on the one hand and on the other to systematically compare cases from different historical and geopolitical settings. Notwithstanding certain difficulties that manifest in exploring the cultural part of international relations in the recent decades, the abundant and steadily growing collection of studies created after the fall of the Berlin Wall indicates that researchers are recognizing the importance and relevance of this topic along with its multifaceted potential. It is the potential that this research area offers for a broader and more nuanced understanding of the sphere of international affairs, along with capturing the complexities of the process of constructing a national culture and national cultural policy-making, that served as the primary motive for the preparation of this collection. Another very important aspect was that cultural phenomena have been on the margin in the research of the foreign policies of countries of Southeast Europe—including the countries that belonged to the Eastern Bloc—and have not been given much attention in discussions. Moreover, the presence of music in the conducting of international relations of the peoples and states of this part of Europe in modern history is almost completely neglected in existing publications. Encouraged by the growing interest in the examination of the role of music in the sphere of international affairs from the 17th century on, which has become evident in the last decade, and intrigued by the possibilities it brings for gaining new insights into cultural and musical phenomena both in the national and international context, we decided to gather scholars from different fields (history, musicology) from Southeast and Central Europe who are familiar with different historical periods. The intended focus was the era of nation-states, particularly from the 18th to 20th century, but above all after World War I. In geographical terms, we focused on the peoples and countries of Southeast Europe, particularly those that were part of former Yugoslavia, together with parts of Central Europe that belonged to the Eastern Bloc (Czechoslovakia). The main aim was not to give final and axiomatic answers to issues concerning the employment of music and musical activities in international relations in the given period and geopolitical settings, but to point to the diversity of interconnections between the spheres of music, culture, international relations and politics as well as their outcomes. Our starting point was the assumption that culture serves as one of the sources for international relations, and that its relevance is determined by the historical circumstances and dominant tendencies in the national and international settings (development of states’ cultural sphere, their economic and political power, power relations on the international scene, etc.). Apart from that, it is also important to create a clear conceptual distinction between the more general contexts of the use of culture and music in the sphere of international affairs, where not only the state and its bodies but also non-state actors have a crucial contribution (international cultural relations) through formal and informal occasions, and the more specific contexts where the primary role is statecraft (cultural diplomacy). As a result, fourteen studies were prepared and divided into three sections. The first part, entitled “Diplomacy Behind the Scenes: Musicians’ Contact With the Diplomatic Sphere” comprises of three chapters focusing on different phenomena—the intensive political and intellectual networking of a circle of 18th-century Croatian diplomats, composers and polymaths (Luka and Miho Sorkočević, Julije Bajamonti and Ruđer Bošković) with their European fellows and the resulting intercultural exchanges (Ivana Tomić Ferić); the influence of the political and diplomatic engagement of the Serbian Metropolitan in the Habsburg Monarchy, Josif Rajačić, in creating the project of Serbian national music (Vesna Peno and Goran Vasin); the particularities of the diplomatic career of one of the most notable 20th-century Serbian and Yugoslav music scholars, Petar Bingulac (Ratomir Milikić). Besides revealing previously less known or completely unknown facts, these studies indicate the relevance of considering different types of international contacts of individuals and groups in the process of establishing national (and regional) policies, as well as highlight the role of cultural and social capital in the activities of state diplomats. The second part, entitled “Reflections of Foreign Policies in National Music Spheres,” contains six chapters dedicated to discussing how the established foreign policies of selected states, including interwar Yugoslavia and Bulgaria, and post-WWII Romania and Czechoslovakia, affected music production, distribution, consumption and research. Among other issues, attention was given to the power struggles between Great Britain and the Third Reich in the 1930s and the way they manifested in the musical life of Belgrade, at the time the capital of the Kingdom of Yugoslavia (Ranka Gašić); the influence of Yugoslavia’s political alliance with France between the two world wars on the cultural and music production of some of the most prestigious artistic circles in Belgrade (Srđan Atanasovski); the Yugoslav–Bulgarian diplomatic disputes after the Great War over the territory and peoples of Vardar Macedonia and their impact on the research of the folk music of that region (Ivana Vesić), as well as the outcomes of rapprochement between the two countries after 1937 in the domain of cultural exchange (Stefanka Georgieva). Moreover, this section presents the different stages of foreign policy of Communist Romania from 1948 to 1989 and how they marked music production and distribution in this country along with the reception of foreign musical works (Florinela Popa); the effects of the political turn in Czechoslovakia in 1948 and its adherence to the policies of the Eastern Bloc on the transforming the dominant views on music aesthetics, poetics and national music production (Lenka Křupková). These chapters convincingly point to the significance of power relations in the international arena in the shaping of (national) cultural and music spheres, as well as the existence of a correlation between activities in the national and international settings, and the resulting necessity of simultaneously observing two different levels—national and international—due to their close intertwining. The third part, entitled “Music as a Means of Cultural Diplomacy,” consists of five chapters offering a detailed insight into the strategies and programming of cultural cooperation and exchange of socialist Yugoslavia in different phases of its existence. Among other issues, the chapters explore how cultural and musical activities abroad followed the efforts of Yugoslav authorities to establish closer ties with certain countries, to promote Yugoslavia’s achievements, values and ideology, and to counter negative representations. Apart from the in-depth scrutiny of Yugoslav foreign policy towards France (Aleksandra Kolaković) and Finland (Maja Vasiljević), where the general tendencies and turns were brought to light through the extent and prestige of the cultural and musical undertakings prepared, another very comprehensive and illuminative study is the examination of how international tours of professional folk dance ensembles were employed for the purpose of realizing the country’s various political goals in the international framework (Ivan Hofman), as well as the study on the tours of popular bands and folk music performers (Julijana Papazova). The Yugoslav political shift in the late 1940s and its ramifications particularly in connection to exporting its musical products and accomplishments to the Western Bloc were also thoroughly examined (Biljana Milanović).
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
PB  - Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences
T1  - The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)
DO  - 10.18485/music_diplomacy.2020
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10374
ER  - 
@book{
year = "2020",
abstract = "This edited collection is a result of the scientific project Identities of Serbian Music Within the Local and Global Framework: Traditions, Changes, Challenges (No. 177004, 2011–2019), funded by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia, and implemented by the Institute of Musicology SASA (Belgrade, Serbia). It is also a result of work on the bilateral project carried out by the Center for International Relations (Faculty of Social Sciences, University of Ljubljana) and the Institute of Musicology SASA (Belgrade, Serbia) entitled Music as a Means of Cultural Diplomacy of Small Transition Countries: The Cases of Slovenia and Serbia (with financial support of ARRS). The process of its publishing was financially supported by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia., Culture and cultural artefacts have been an important instrument of establishing and maintaining political relations between different peoples and states since the emergence of diplomatic practice in the 17th century, and some authors date this practice as far back as the period of ancient civilizations. Despite the long history of using culture for different political purposes and interests, particularly in relation to bonding peoples and states or increasing their influence, it was not until the creation of nation-states and, above all, the development of modern mass media such as widespread newspapers and journals, and regional and national radio and TV stations that this practice flourished and gained prominence. Therefore, it is no coincidence that researchers of this topic mainly on the last two centuries, particularly the Cold War era as one of the peak moments when it comes to creatively employing cultural products to achieve an array of nationally and internationally oriented political goals. Apart from revealing how diverse cultural actions contributed to the promotion of the countries of both the Western and the Eastern Bloc, along with their dominant values and ideology, a large number of studies published in the recent decades have also served to indirectly point to the necessity of thorough examination of the cultural part of foreign policy making and international relations, to providing it a stronger theoretical foundation and to the importance of including in the analyses different cases from different periods. Academics active in this area emphasize the need for greater clarity in defining key concepts and classificatory schemes in the analysis of cultural segments of international relations. For instance, Ang, Isar Ray and Mar highlight the popularity and, at the same time, the obscurity of the concept of cultural diplomacy, which has been given a dominant place in debates starting from the beginning of the 21st century. As these authors observe, the semantic field of this term has “broadened considerably over the years,” making it applicable to “pretty much any practice that is related to purposeful cultural cooperation between nations or group of nations.” This tendency not only contributed to a blurring of the lines between the concept of cultural diplomacy and other concepts that evolved prior to its expansion, including international cultural relations, public diplomacy and soft power, but also undermined the efforts to create a more coherent approach to the research of cultural phenomena in the domain of international relations. The issue is exacerbated by the heterogeneous disciplinary framing of this topic. Although it is mainly explored in the areas of political sciences and history, interest in researching the phenomenon also appears in other fields, including sociology, art history, musicology, ethnomusicology, etc. Apart from the fact that uncritical use of the concept of cultural diplomacy has made it “a floating signifier,” an even more challenging consequence, in our opinion, is the inability to properly link the research results to already produced knowledge on the one hand and on the other to systematically compare cases from different historical and geopolitical settings. Notwithstanding certain difficulties that manifest in exploring the cultural part of international relations in the recent decades, the abundant and steadily growing collection of studies created after the fall of the Berlin Wall indicates that researchers are recognizing the importance and relevance of this topic along with its multifaceted potential. It is the potential that this research area offers for a broader and more nuanced understanding of the sphere of international affairs, along with capturing the complexities of the process of constructing a national culture and national cultural policy-making, that served as the primary motive for the preparation of this collection. Another very important aspect was that cultural phenomena have been on the margin in the research of the foreign policies of countries of Southeast Europe—including the countries that belonged to the Eastern Bloc—and have not been given much attention in discussions. Moreover, the presence of music in the conducting of international relations of the peoples and states of this part of Europe in modern history is almost completely neglected in existing publications. Encouraged by the growing interest in the examination of the role of music in the sphere of international affairs from the 17th century on, which has become evident in the last decade, and intrigued by the possibilities it brings for gaining new insights into cultural and musical phenomena both in the national and international context, we decided to gather scholars from different fields (history, musicology) from Southeast and Central Europe who are familiar with different historical periods. The intended focus was the era of nation-states, particularly from the 18th to 20th century, but above all after World War I. In geographical terms, we focused on the peoples and countries of Southeast Europe, particularly those that were part of former Yugoslavia, together with parts of Central Europe that belonged to the Eastern Bloc (Czechoslovakia). The main aim was not to give final and axiomatic answers to issues concerning the employment of music and musical activities in international relations in the given period and geopolitical settings, but to point to the diversity of interconnections between the spheres of music, culture, international relations and politics as well as their outcomes. Our starting point was the assumption that culture serves as one of the sources for international relations, and that its relevance is determined by the historical circumstances and dominant tendencies in the national and international settings (development of states’ cultural sphere, their economic and political power, power relations on the international scene, etc.). Apart from that, it is also important to create a clear conceptual distinction between the more general contexts of the use of culture and music in the sphere of international affairs, where not only the state and its bodies but also non-state actors have a crucial contribution (international cultural relations) through formal and informal occasions, and the more specific contexts where the primary role is statecraft (cultural diplomacy). As a result, fourteen studies were prepared and divided into three sections. The first part, entitled “Diplomacy Behind the Scenes: Musicians’ Contact With the Diplomatic Sphere” comprises of three chapters focusing on different phenomena—the intensive political and intellectual networking of a circle of 18th-century Croatian diplomats, composers and polymaths (Luka and Miho Sorkočević, Julije Bajamonti and Ruđer Bošković) with their European fellows and the resulting intercultural exchanges (Ivana Tomić Ferić); the influence of the political and diplomatic engagement of the Serbian Metropolitan in the Habsburg Monarchy, Josif Rajačić, in creating the project of Serbian national music (Vesna Peno and Goran Vasin); the particularities of the diplomatic career of one of the most notable 20th-century Serbian and Yugoslav music scholars, Petar Bingulac (Ratomir Milikić). Besides revealing previously less known or completely unknown facts, these studies indicate the relevance of considering different types of international contacts of individuals and groups in the process of establishing national (and regional) policies, as well as highlight the role of cultural and social capital in the activities of state diplomats. The second part, entitled “Reflections of Foreign Policies in National Music Spheres,” contains six chapters dedicated to discussing how the established foreign policies of selected states, including interwar Yugoslavia and Bulgaria, and post-WWII Romania and Czechoslovakia, affected music production, distribution, consumption and research. Among other issues, attention was given to the power struggles between Great Britain and the Third Reich in the 1930s and the way they manifested in the musical life of Belgrade, at the time the capital of the Kingdom of Yugoslavia (Ranka Gašić); the influence of Yugoslavia’s political alliance with France between the two world wars on the cultural and music production of some of the most prestigious artistic circles in Belgrade (Srđan Atanasovski); the Yugoslav–Bulgarian diplomatic disputes after the Great War over the territory and peoples of Vardar Macedonia and their impact on the research of the folk music of that region (Ivana Vesić), as well as the outcomes of rapprochement between the two countries after 1937 in the domain of cultural exchange (Stefanka Georgieva). Moreover, this section presents the different stages of foreign policy of Communist Romania from 1948 to 1989 and how they marked music production and distribution in this country along with the reception of foreign musical works (Florinela Popa); the effects of the political turn in Czechoslovakia in 1948 and its adherence to the policies of the Eastern Bloc on the transforming the dominant views on music aesthetics, poetics and national music production (Lenka Křupková). These chapters convincingly point to the significance of power relations in the international arena in the shaping of (national) cultural and music spheres, as well as the existence of a correlation between activities in the national and international settings, and the resulting necessity of simultaneously observing two different levels—national and international—due to their close intertwining. The third part, entitled “Music as a Means of Cultural Diplomacy,” consists of five chapters offering a detailed insight into the strategies and programming of cultural cooperation and exchange of socialist Yugoslavia in different phases of its existence. Among other issues, the chapters explore how cultural and musical activities abroad followed the efforts of Yugoslav authorities to establish closer ties with certain countries, to promote Yugoslavia’s achievements, values and ideology, and to counter negative representations. Apart from the in-depth scrutiny of Yugoslav foreign policy towards France (Aleksandra Kolaković) and Finland (Maja Vasiljević), where the general tendencies and turns were brought to light through the extent and prestige of the cultural and musical undertakings prepared, another very comprehensive and illuminative study is the examination of how international tours of professional folk dance ensembles were employed for the purpose of realizing the country’s various political goals in the international framework (Ivan Hofman), as well as the study on the tours of popular bands and folk music performers (Julijana Papazova). The Yugoslav political shift in the late 1940s and its ramifications particularly in connection to exporting its musical products and accomplishments to the Western Bloc were also thoroughly examined (Biljana Milanović).",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA, Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences",
title = "The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)",
doi = "10.18485/music_diplomacy.2020",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10374"
}
(2020). The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). 
Belgrade : Institute of Musicology SASA..
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10374
The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). 2020;.
doi:10.18485/music_diplomacy.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10374 .
"The Tunes of Diplomatic Notes : Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)" (2020),
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10374 .

Glas i telo kao predmet istraživanja: pogled iz muzikologije

Radovanović, Bojana

(Split : Umjetnička akademija u Splitu, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2020
UR  - https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=365410
UR  - https://hrcak.srce.hr/251325
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10479
AB  - Gradeći svoju ideju na temeljima stanovišta Nikolasa Kuka (Nicholas Cook) da muziku treba posmatrati kroz prizmu izvođenja, i Ričarda Leperta (Richard Leppert) da »o čemu god da se radi u muzici, u njoj se radi o telu«, u ovom tekstu se bavim pitanjem glasa i tela u muzikologiji. Kako smatra Kuk, muzikologija je kao disciplina od samih početaka fokusirana na muzički tekst, a zbog te »navike« nije sasvim sposobna niti opremljena da se posveti muzici kao izvođenju.
Međutim, u poslednjih nekoliko decenija, muzikologija je počela da se otvara prema studijama izvođenja, čime je pokrenula lavinu pitanja koja podrivaju i kritički promišljaju tradicionalne ustanovljene dihotomije kao što su um–telo, misao–glas, filozofija–muzika, muškarac–žena, tekst–izvođenje, kompozitor–izvođačica. U skladu sa novim tendencijama, ovaj tekst će ponuditi pogled na istoriju glasa i tela u muzikologiji zapadnog sveta, sa posebnim osvrtom na muzikološke doprinose koji nastaju u poslednjim decenijama – studije Ričarda Leperta (1993), Hane Bozme (Hannah Bosma) (2013), Nikolasa Kuka (2013) i Jelene Novak (2015). Navedeni autori/autorke za centralni zadatak svojih razmatranja postavljaju kritičku (re)interpretaciju pozicije i reprezentacije tela i glasa u muzici zapadnog sveta, a njihovi naučni doprinosi ukazuju na pravce kojim je muzikologija krenula.
AB  - Building upon Nicholas Cook’s standpoint that music should be viewed through the prism of performance, as well as on Richard Leppert’s viewpoint that “whatever else music is about, it is inevitably about the body”, in this text I address questions of voice and body in music and musicology. As Cook writes, musicology had been established as a discipline that is focused on the musical text, and it is because of that “habit of thought” that musicology is not completely
capable of or equipped to engage fully with music as performance. However, in the last few decades, the discipline has started to open itself to performance studies, posing a number of questions that undermine and critically examine traditional dichotomies such as mind–body, thought–voice, philosophy–music, man–woman, text–performance, composer–performer. In line with these new tendencies in the science of music, this text will offer a view on the history of
voice and body musicology in the Western world, with particular attention given to musicological contributions which have emerged in recent decades. These include studies written by Richard Leppert (The Sight of Sound, 1993), Hannah Bosma (The Electronic Cry: Voice and Gender in Electroacoustic Music, 2013), Nicholas Cook (Beyond the Score: Music as Performance, 2013), and Jelena Novak (Postopera: Reinventing the Voice-Body, 2015). These authors have posed critical (re)interpretations of the position and representation of body and voice in music made in the modern history of the West as their primary task. Their scientific contributions, as I strive to show in this paper, point to the routes which musicology could take in light of the dominant contemporary demand for performance.
PB  - Split : Umjetnička akademija u Splitu
T2  - Bašćinski glasi
T1  - Glas i telo kao predmet istraživanja: pogled iz muzikologije
T1  - Voice and Body as the Subject of Research: A View from Musicology
SP  - 183
EP  - 195
VL  - 15
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10479
ER  - 
@article{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2020",
abstract = "Gradeći svoju ideju na temeljima stanovišta Nikolasa Kuka (Nicholas Cook) da muziku treba posmatrati kroz prizmu izvođenja, i Ričarda Leperta (Richard Leppert) da »o čemu god da se radi u muzici, u njoj se radi o telu«, u ovom tekstu se bavim pitanjem glasa i tela u muzikologiji. Kako smatra Kuk, muzikologija je kao disciplina od samih početaka fokusirana na muzički tekst, a zbog te »navike« nije sasvim sposobna niti opremljena da se posveti muzici kao izvođenju.
Međutim, u poslednjih nekoliko decenija, muzikologija je počela da se otvara prema studijama izvođenja, čime je pokrenula lavinu pitanja koja podrivaju i kritički promišljaju tradicionalne ustanovljene dihotomije kao što su um–telo, misao–glas, filozofija–muzika, muškarac–žena, tekst–izvođenje, kompozitor–izvođačica. U skladu sa novim tendencijama, ovaj tekst će ponuditi pogled na istoriju glasa i tela u muzikologiji zapadnog sveta, sa posebnim osvrtom na muzikološke doprinose koji nastaju u poslednjim decenijama – studije Ričarda Leperta (1993), Hane Bozme (Hannah Bosma) (2013), Nikolasa Kuka (2013) i Jelene Novak (2015). Navedeni autori/autorke za centralni zadatak svojih razmatranja postavljaju kritičku (re)interpretaciju pozicije i reprezentacije tela i glasa u muzici zapadnog sveta, a njihovi naučni doprinosi ukazuju na pravce kojim je muzikologija krenula., Building upon Nicholas Cook’s standpoint that music should be viewed through the prism of performance, as well as on Richard Leppert’s viewpoint that “whatever else music is about, it is inevitably about the body”, in this text I address questions of voice and body in music and musicology. As Cook writes, musicology had been established as a discipline that is focused on the musical text, and it is because of that “habit of thought” that musicology is not completely
capable of or equipped to engage fully with music as performance. However, in the last few decades, the discipline has started to open itself to performance studies, posing a number of questions that undermine and critically examine traditional dichotomies such as mind–body, thought–voice, philosophy–music, man–woman, text–performance, composer–performer. In line with these new tendencies in the science of music, this text will offer a view on the history of
voice and body musicology in the Western world, with particular attention given to musicological contributions which have emerged in recent decades. These include studies written by Richard Leppert (The Sight of Sound, 1993), Hannah Bosma (The Electronic Cry: Voice and Gender in Electroacoustic Music, 2013), Nicholas Cook (Beyond the Score: Music as Performance, 2013), and Jelena Novak (Postopera: Reinventing the Voice-Body, 2015). These authors have posed critical (re)interpretations of the position and representation of body and voice in music made in the modern history of the West as their primary task. Their scientific contributions, as I strive to show in this paper, point to the routes which musicology could take in light of the dominant contemporary demand for performance.",
publisher = "Split : Umjetnička akademija u Splitu",
journal = "Bašćinski glasi",
title = "Glas i telo kao predmet istraživanja: pogled iz muzikologije, Voice and Body as the Subject of Research: A View from Musicology",
pages = "183-195",
volume = "15",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10479"
}
Radovanović, B.. (2020). Glas i telo kao predmet istraživanja: pogled iz muzikologije. in Bašćinski glasi
Split : Umjetnička akademija u Splitu., 15(1), 183-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10479
Radovanović B. Glas i telo kao predmet istraživanja: pogled iz muzikologije. in Bašćinski glasi. 2020;15(1):183-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10479 .
Radovanović, Bojana, "Glas i telo kao predmet istraživanja: pogled iz muzikologije" in Bašćinski glasi, 15, no. 1 (2020):183-195,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10479 .

The Balkans of the Balkans: The Meaning of Autobalkanism in Regional Popular Music

Dumnić Vilotijević, Marija

(Basel: MDPI, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Dumnić Vilotijević, Marija
PY  - 2020
UR  - https://www.mdpi.com/2076-0752/9/2/70
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8858
AB  - In this article, I discuss the use of the term “Balkan” in the regional popular music. In this
context, Balkan popular music is contemporary popular folk music produced in the countries of the
Balkans and intended for the Balkan markets (specifically, the people in the Western Balkans and
diaspora communities). After the global success of “Balkan music” in the world music scene, this
term influenced the cultures in the Balkans itself; however, interestingly, in the Balkans themselves
“Balkan music” does not only refer to the musical characteristics of this genre—namely, it can also
be applied music that derives from the genre of the “newly‐composed folk music”, which is well
known in the Western Balkans. The most important legacy of “Balkan” world music is the discourse
on Balkan stereotypes, hence this article will reveal new aspects of autobalkanism in music. This
research starts from several questions: where is “the Balkans” which is mentioned in these songs
actually situated; what is the meaning of the term “Balkan” used for the audience from the Balkans;
and, what are musical characteristics of the genre called trepfolk? Special focus will be on the post‐
Yugoslav market in the twenty‐first century, with particular examples in Serbian language (as well
as Bosnian and Croatian).
PB  - Basel: MDPI
T2  - Arts
T1  - The Balkans of the Balkans: The Meaning of Autobalkanism in Regional Popular Music
SP  - 70
VL  - 9
IS  - 2
DO  - 10.3390/arts9020070
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8858
ER  - 
@article{
author = "Dumnić Vilotijević, Marija",
year = "2020",
abstract = "In this article, I discuss the use of the term “Balkan” in the regional popular music. In this
context, Balkan popular music is contemporary popular folk music produced in the countries of the
Balkans and intended for the Balkan markets (specifically, the people in the Western Balkans and
diaspora communities). After the global success of “Balkan music” in the world music scene, this
term influenced the cultures in the Balkans itself; however, interestingly, in the Balkans themselves
“Balkan music” does not only refer to the musical characteristics of this genre—namely, it can also
be applied music that derives from the genre of the “newly‐composed folk music”, which is well
known in the Western Balkans. The most important legacy of “Balkan” world music is the discourse
on Balkan stereotypes, hence this article will reveal new aspects of autobalkanism in music. This
research starts from several questions: where is “the Balkans” which is mentioned in these songs
actually situated; what is the meaning of the term “Balkan” used for the audience from the Balkans;
and, what are musical characteristics of the genre called trepfolk? Special focus will be on the post‐
Yugoslav market in the twenty‐first century, with particular examples in Serbian language (as well
as Bosnian and Croatian).",
publisher = "Basel: MDPI",
journal = "Arts",
title = "The Balkans of the Balkans: The Meaning of Autobalkanism in Regional Popular Music",
pages = "70",
volume = "9",
number = "2",
doi = "10.3390/arts9020070",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8858"
}
Dumnić Vilotijević, M.. (2020). The Balkans of the Balkans: The Meaning of Autobalkanism in Regional Popular Music. in Arts
Basel: MDPI., 9(2), 70.
https://doi.org/10.3390/arts9020070
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8858
Dumnić Vilotijević M. The Balkans of the Balkans: The Meaning of Autobalkanism in Regional Popular Music. in Arts. 2020;9(2):70.
doi:10.3390/arts9020070
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8858 .
Dumnić Vilotijević, Marija, "The Balkans of the Balkans: The Meaning of Autobalkanism in Regional Popular Music" in Arts, 9, no. 2 (2020):70,
https://doi.org/10.3390/arts9020070 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8858 .
4
1

Традиционално сеоско певање у Србији данас : принципи, носиоци, мотивација

Јовановић, Јелена

(Ниш : САНУ, Огранак САНУ у Нишу, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10775
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10777
AB  - У раду су изложена у размишљања на теме природе традиционалних облика предаје и живота народне / фолклорне песме, њеног места у животу културе из које је поникла, и одговара на питања о начинима на које она може бити очувана у савременим условима. Полази се од „класичне” дефиниције традиционалне музике и она се сагледава у 
светлу њене иконичности, услед присутности одређених општих природних принципа у њеној структури. Природни структурни принципи (симетрија, златни пресек, укрштај) уочени у народној песми потврђују да она у својој основи поседује савршену правилност, да одговара начелу хармоније онако како су је тумачили антички мислиоци. Закорачивши у свет традиционалне песме, њени савремени носиоци, који припадају неотрадиционалном усмерењу, односно, следе правац „секундарне усмене традиције”, сагласни су у ставу да је у питању опредељење од животне важности.
PB  - Ниш : САНУ,  Огранак САНУ у Нишу
T2  - Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном и празничном свакодневљу
T1  - Традиционално сеоско певање у Србији данас : принципи, носиоци, мотивација
T1  - Traditional Rural Singing in Serbia Today : Principles, Bearers, Motivation
SP  - 27
EP  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777
ER  - 
@inbook{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2020",
abstract = "У раду су изложена у размишљања на теме природе традиционалних облика предаје и живота народне / фолклорне песме, њеног места у животу културе из које је поникла, и одговара на питања о начинима на које она може бити очувана у савременим условима. Полази се од „класичне” дефиниције традиционалне музике и она се сагледава у 
светлу њене иконичности, услед присутности одређених општих природних принципа у њеној структури. Природни структурни принципи (симетрија, златни пресек, укрштај) уочени у народној песми потврђују да она у својој основи поседује савршену правилност, да одговара начелу хармоније онако како су је тумачили антички мислиоци. Закорачивши у свет традиционалне песме, њени савремени носиоци, који припадају неотрадиционалном усмерењу, односно, следе правац „секундарне усмене традиције”, сагласни су у ставу да је у питању опредељење од животне важности.",
publisher = "Ниш : САНУ,  Огранак САНУ у Нишу",
journal = "Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном и празничном свакодневљу",
booktitle = "Традиционално сеоско певање у Србији данас : принципи, носиоци, мотивација, Traditional Rural Singing in Serbia Today : Principles, Bearers, Motivation",
pages = "27-41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777"
}
Јовановић, Ј.. (2020). Традиционално сеоско певање у Србији данас : принципи, носиоци, мотивација. in Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном и празничном свакодневљу
Ниш : САНУ,  Огранак САНУ у Нишу., 27-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777
Јовановић Ј. Традиционално сеоско певање у Србији данас : принципи, носиоци, мотивација. in Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном и празничном свакодневљу. 2020;:27-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777 .
Јовановић, Јелена, "Традиционално сеоско певање у Србији данас : принципи, носиоци, мотивација" in Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном и празничном свакодневљу (2020):27-41,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777 .

Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном и празничном свакодневљу

(Ниш : САНУ, Огранак САНУ у Нишу, 2020)

TY  - BOOK
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10775
AB  - Зборник радова Присуство традиционалне музике у Србији данас, у измењеном радном и празничном свакодневљу замишљен је у координатама мисије Огранка САНУ у Нишу. А она се састоји у томе да, уз промовисање универзалних вредности науке и уметности и у овом делу наше земље, брине и о очувању и представљању националне и локалне културне
баштине, на којој почива и гради се наш идентитет, и да, у том напору, афирмише и народно и уметничко стваралаштво југоисточне Србије, као и научноистраживачко, музеолошко, извођачко старање о њему. Са тим мотивом – да реконструишемо, сачувамо и, потом, разумемо музичку баштину, да је истински осетимо и прихватимо, а да из тог разумевања и доживљаја размотримо савремено музичко стваралаштво, па потом и васпитање укуса и духовно-музичке темеље на којима се оно гради – покренут је и пројект Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса. Ево како смо дефинисали наше намере: Циљ пројекта je да се сачини поуздана и, по могућству, потпуна база података како о народном музичком стваралаштву југоисточне Србије, тако и о ствараоцима уметничке музике из овог краја и њиховим делима, и да се испита њихова културална и музичка особеност; затим, да се испита али и подстакне савремено музичко стваралаштво у овом делу земље; најзад, да се размотре могућности, форме и програми образовања и васпитања музичког укуса садашње, али пре свега будуће публике уметничке музике, између осталог, и путем испитивања ваљаности методичко-дидактичке праксе у настави музичке културе. Значај ових циљева сасвим је очигледан у условима комерцијализовања и дословног контаминирања духа и културе, у околностима кризе уметничких вредности, али и свеукупне кризе културног идентитета. Осим тога, ти циљеви сасвим су у складу са настојањима Српске академије наука и уметности да, посредством истраживачких, музичко-издавачких и продуцентских, те образовних пројеката, дугорочније ради на очувању и промоцији музичког наслеђа Србије, а ради подстицања савременог стваралаштва и неговања музичког укуса. Јужна Србија, озбиљно уздрмана привредном кризом и вишедеценијским демографским колапсом, може опстати и развијати се, а тиме и Република
Србија, не само програмима привредне ревитализације ради задржавања становништва, већ и програмима просветног, културног и уметничког учвршћивања и оснаживања националног духа – на локалним и регионалним мотивима и колориту, али истовремено и на универзалним духовним вредностима.
PB  - Ниш : САНУ,  Огранак САНУ у Нишу
T1  - Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном  и празничном свакодневљу
VL  - 99 стр.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10775
ER  - 
@book{
year = "2020",
abstract = "Зборник радова Присуство традиционалне музике у Србији данас, у измењеном радном и празничном свакодневљу замишљен је у координатама мисије Огранка САНУ у Нишу. А она се састоји у томе да, уз промовисање универзалних вредности науке и уметности и у овом делу наше земље, брине и о очувању и представљању националне и локалне културне
баштине, на којој почива и гради се наш идентитет, и да, у том напору, афирмише и народно и уметничко стваралаштво југоисточне Србије, као и научноистраживачко, музеолошко, извођачко старање о њему. Са тим мотивом – да реконструишемо, сачувамо и, потом, разумемо музичку баштину, да је истински осетимо и прихватимо, а да из тог разумевања и доживљаја размотримо савремено музичко стваралаштво, па потом и васпитање укуса и духовно-музичке темеље на којима се оно гради – покренут је и пројект Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса. Ево како смо дефинисали наше намере: Циљ пројекта je да се сачини поуздана и, по могућству, потпуна база података како о народном музичком стваралаштву југоисточне Србије, тако и о ствараоцима уметничке музике из овог краја и њиховим делима, и да се испита њихова културална и музичка особеност; затим, да се испита али и подстакне савремено музичко стваралаштво у овом делу земље; најзад, да се размотре могућности, форме и програми образовања и васпитања музичког укуса садашње, али пре свега будуће публике уметничке музике, између осталог, и путем испитивања ваљаности методичко-дидактичке праксе у настави музичке културе. Значај ових циљева сасвим је очигледан у условима комерцијализовања и дословног контаминирања духа и културе, у околностима кризе уметничких вредности, али и свеукупне кризе културног идентитета. Осим тога, ти циљеви сасвим су у складу са настојањима Српске академије наука и уметности да, посредством истраживачких, музичко-издавачких и продуцентских, те образовних пројеката, дугорочније ради на очувању и промоцији музичког наслеђа Србије, а ради подстицања савременог стваралаштва и неговања музичког укуса. Јужна Србија, озбиљно уздрмана привредном кризом и вишедеценијским демографским колапсом, може опстати и развијати се, а тиме и Република
Србија, не само програмима привредне ревитализације ради задржавања становништва, већ и програмима просветног, културног и уметничког учвршћивања и оснаживања националног духа – на локалним и регионалним мотивима и колориту, али истовремено и на универзалним духовним вредностима.",
publisher = "Ниш : САНУ,  Огранак САНУ у Нишу",
title = "Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном  и празничном свакодневљу",
volume = "99 стр.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10775"
}
(2020). Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном  и празничном свакодневљу. 
Ниш : САНУ,  Огранак САНУ у Нишу., 99 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10775
Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном  и празничном свакодневљу. 2020;99 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10775 .
"Присуство традиционалне музике у Србији данас : у измењеном радном  и празничном свакодневљу", 99 стр. (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10775 .

Репертоар Опере Народног позоришта у Београду (1970-1990)

Спасић, Вања

(Бања Лука : Академија умјетности у Бањој Луци, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Спасић, Вања
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10719
AB  - Рад је заснован на разматрању уметничке, репертоарске и
кадровске политике Опере Народног позоришта у Београду у периоду
осме и девете деценије XX века. У то време управа Опере настојала
је да одговори на изазове тадашњег југословенског самоуправног
социјализма и из њега произашле културне политике, суочавајући се
с бројним недоумицама и проблемима у области извођаштва и радне
дисциплине. Циљ рада је да се укаже на повезаност између деловања
београдске Опере и владајуће културне и друштвене климе, а, с тим
у вези, посебан акценат биће на анализи репертоара ове институције,
као и рецепцији оперских представа у дневним новинама „Политика“.
AB  - The paper represent an overview of the performed works of the Opera of the National Theater in Belgrade during the eighth and ninth decades of the 20th century. At that time, the Opera sought to respond to the cultural policy of the time in the context of Yugoslav self-management socialism, facing many challenges such as the issue of performance and work discipline. The aim of the paper is to present the repertoire policy of the mentioned institution as well as the reception of the opera performances in the daily newspaper Politika.
PB  - Бања Лука : Академија умјетности у Бањој Луци
PB  - Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске
PB  - Бања Лука : Музиколошко друштво Републке Српске
T2  - Традиција као инспирација. Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор, педагог
T1  - Репертоар Опере Народног позоришта у Београду (1970-1990)
T1  - The Repertoire of the Opera of the National Theatre in Belgrade (1970-1990)
SP  - 184
EP  - 201
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10719
ER  - 
@inbook{
author = "Спасић, Вања",
year = "2020",
abstract = "Рад је заснован на разматрању уметничке, репертоарске и
кадровске политике Опере Народног позоришта у Београду у периоду
осме и девете деценије XX века. У то време управа Опере настојала
је да одговори на изазове тадашњег југословенског самоуправног
социјализма и из њега произашле културне политике, суочавајући се
с бројним недоумицама и проблемима у области извођаштва и радне
дисциплине. Циљ рада је да се укаже на повезаност између деловања
београдске Опере и владајуће културне и друштвене климе, а, с тим
у вези, посебан акценат биће на анализи репертоара ове институције,
као и рецепцији оперских представа у дневним новинама „Политика“., The paper represent an overview of the performed works of the Opera of the National Theater in Belgrade during the eighth and ninth decades of the 20th century. At that time, the Opera sought to respond to the cultural policy of the time in the context of Yugoslav self-management socialism, facing many challenges such as the issue of performance and work discipline. The aim of the paper is to present the repertoire policy of the mentioned institution as well as the reception of the opera performances in the daily newspaper Politika.",
publisher = "Бања Лука : Академија умјетности у Бањој Луци, Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука : Музиколошко друштво Републке Српске",
journal = "Традиција као инспирација. Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор, педагог",
booktitle = "Репертоар Опере Народног позоришта у Београду (1970-1990), The Repertoire of the Opera of the National Theatre in Belgrade (1970-1990)",
pages = "184-201",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10719"
}
Спасић, В.. (2020). Репертоар Опере Народног позоришта у Београду (1970-1990). in Традиција као инспирација. Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор, педагог
Бања Лука : Академија умјетности у Бањој Луци., 184-201.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10719
Спасић В. Репертоар Опере Народног позоришта у Београду (1970-1990). in Традиција као инспирација. Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор, педагог. 2020;:184-201.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10719 .
Спасић, Вања, "Репертоар Опере Народног позоришта у Београду (1970-1990)" in Традиција као инспирација. Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор, педагог (2020):184-201,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10719 .

Писана реч о музици у часопису (за позориште, музику и филм) "Comoedia"

Новаковић, Моника

(Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Новаковић, Моника
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10573
AB  - Часопис за позориште, музику и филм Comoedia (излазио је недељно у издању издавачког удружења Илустрација у периоду од 1923. године до 1927. године) представља један део архивске грађе похрањене на Музиколошком институту САНУ која се тиче позоришне уметности. Намера ми је да овим радом представим чланке о музици из бројева часописа посвећеном позоришту који садрже драгоцене увиде у музички живот Срба према доступној грађи из периода од 1924. до 1926. године.
AB  - Comoedia, the journal for theatre, music and film(weekly published by the publishing association Илустрација (Illustration) in the period from 1923 to 1927) represents only one part of the archive material that is being kept on the Institute of Musicology SASA that refers to the art of theatre and therefore, the place of music in theatre, among other arts. The aim of this paper is to present the articles on various musical topics in this journal, according to the available material dating from the period from 1924 to 1926. These topics include, but are not limited to: opera, concerts, reviews, ballet, theatre, the future of music, concert premieres, jubilees, review of compositions and others. Some of the authors that contributed to this journal are Stanislav Vinaver, Ruža Vinaver, Branimir Ćosić, and Bogoslav Konjevod, among other authors that occassionally write anonimously or chose to use the pseudonim instead. The articles that will be reviewed and presented in this paper give invaluable insight into the musical life of Serbs in this particular period. The text is organised in several categories, for easier navigation through the subjects covered by the articles in the journal, that excludes the music news quite rarely for reasons uknown to the author of this paper.
PB  - Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци
PB  - Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске
PB  - Бања Лука : Музиколошко друштво Републике Српске
T2  - Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација - тематски зборник са научног скупа 2019. године
T1  - Писана реч о музици у часопису (за позориште, музику и филм) "Comoedia"
T1  - Written Word on Music in the Journal (for Theatre, Music and Film) "Comoedia"
SP  - 161
EP  - 173
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10573
ER  - 
@article{
author = "Новаковић, Моника",
year = "2020",
abstract = "Часопис за позориште, музику и филм Comoedia (излазио је недељно у издању издавачког удружења Илустрација у периоду од 1923. године до 1927. године) представља један део архивске грађе похрањене на Музиколошком институту САНУ која се тиче позоришне уметности. Намера ми је да овим радом представим чланке о музици из бројева часописа посвећеном позоришту који садрже драгоцене увиде у музички живот Срба према доступној грађи из периода од 1924. до 1926. године., Comoedia, the journal for theatre, music and film(weekly published by the publishing association Илустрација (Illustration) in the period from 1923 to 1927) represents only one part of the archive material that is being kept on the Institute of Musicology SASA that refers to the art of theatre and therefore, the place of music in theatre, among other arts. The aim of this paper is to present the articles on various musical topics in this journal, according to the available material dating from the period from 1924 to 1926. These topics include, but are not limited to: opera, concerts, reviews, ballet, theatre, the future of music, concert premieres, jubilees, review of compositions and others. Some of the authors that contributed to this journal are Stanislav Vinaver, Ruža Vinaver, Branimir Ćosić, and Bogoslav Konjevod, among other authors that occassionally write anonimously or chose to use the pseudonim instead. The articles that will be reviewed and presented in this paper give invaluable insight into the musical life of Serbs in this particular period. The text is organised in several categories, for easier navigation through the subjects covered by the articles in the journal, that excludes the music news quite rarely for reasons uknown to the author of this paper.",
publisher = "Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука : Музиколошко друштво Републике Српске",
journal = "Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација - тематски зборник са научног скупа 2019. године",
title = "Писана реч о музици у часопису (за позориште, музику и филм) "Comoedia", Written Word on Music in the Journal (for Theatre, Music and Film) "Comoedia"",
pages = "161-173",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10573"
}
Новаковић, М.. (2020). Писана реч о музици у часопису (за позориште, музику и филм) "Comoedia". in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација - тематски зборник са научног скупа 2019. године
Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци., 161-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10573
Новаковић М. Писана реч о музици у часопису (за позориште, музику и филм) "Comoedia". in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација - тематски зборник са научног скупа 2019. године. 2020;:161-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10573 .
Новаковић, Моника, "Писана реч о музици у часопису (за позориште, музику и филм) "Comoedia"" in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација - тематски зборник са научног скупа 2019. године (2020):161-173,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10573 .

Nekoliko teza o umerenom modernizmu i tradiciji

Bralović, Miloš

(Бања Лука : Академија умјетности у Бањој Луци, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10480
AB  - Odnos prema tradiciji predstavlja jedno od velikih pitanja koje na
određeni način objašnjava pojavu poznatu kao umereni modernizam. Ako modernizam
podrazumeva progresivnu liniju razvoja umetnosti, a često i negiranje
tradicije, postavlja se pitanje u kojoj meri tradicija fi gurira u umerenom modernizmu,
kao na neki način, ublaženoj, širokoj publici prijemčivoj pojavnosti
modernizma. Odnosno, na koji način i u kojim uslovima se određena u biti modernistička
umetnost ispoljava kao ’umerena’. Stoga, pitanje odnosa tradicije i
modernizma u određenim društveno-istorijskim okolnostima implicira njegovo
artikulisanje kao ’umereni’. Odgovore na ova pitanja pokušaćemo da pronađemo
u nekim od tumačenja modernističkih umetničkih ostvarenja i odnosa koji
se prema njima uspostavio u javnosti.
AB  - One of the significant questions which explain the phenomenon known as Moderated
Modernism is the question of the relationship between tradition and
Modernism. If Modernism assumes a progressive trajectory of the development
of arts, therefore it also assumes the negation of the tradition. Thus, there is a
question of the presence of the tradition in Moderated Modernism, as, in a way,
a mild form of Modernism, suitable for broader audiences. In other words, in
which way and in which conditions certain artistic practice appears as ‘moderated’?
From that point, the question of the relationship between tradition and
Modernism in a certain way implies its articulation as ‘moderated’. This further
implies a complicated relationship between local traditions and cosmopolitan
modernism, as it was the case in British architecture in the first half of the XX
century. This goes under the assumption that architecture that is ‘moderate(d)’
should find a compromise between the local and international features. When
it comes to music in our area, the question of moderate(d) modernism, a term
which refers to it, is discussed through the relationship among the politics, society
and arts (between socialist realism and modernism).
PB  - Бања Лука : Академија умјетности у Бањој Луци
PB  - Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске
PB  - Бања Лука : Музиколошко друштво Републике Српске
T2  - Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација. Тематски зборник са научног скупа 2019. године
T1  - Nekoliko teza o umerenom modernizmu i tradiciji
T1  - A few Thesis on Moderate(d) Modernism and Tradition
SP  - 213
EP  - 220
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10480
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2020",
abstract = "Odnos prema tradiciji predstavlja jedno od velikih pitanja koje na
određeni način objašnjava pojavu poznatu kao umereni modernizam. Ako modernizam
podrazumeva progresivnu liniju razvoja umetnosti, a često i negiranje
tradicije, postavlja se pitanje u kojoj meri tradicija fi gurira u umerenom modernizmu,
kao na neki način, ublaženoj, širokoj publici prijemčivoj pojavnosti
modernizma. Odnosno, na koji način i u kojim uslovima se određena u biti modernistička
umetnost ispoljava kao ’umerena’. Stoga, pitanje odnosa tradicije i
modernizma u određenim društveno-istorijskim okolnostima implicira njegovo
artikulisanje kao ’umereni’. Odgovore na ova pitanja pokušaćemo da pronađemo
u nekim od tumačenja modernističkih umetničkih ostvarenja i odnosa koji
se prema njima uspostavio u javnosti., One of the significant questions which explain the phenomenon known as Moderated
Modernism is the question of the relationship between tradition and
Modernism. If Modernism assumes a progressive trajectory of the development
of arts, therefore it also assumes the negation of the tradition. Thus, there is a
question of the presence of the tradition in Moderated Modernism, as, in a way,
a mild form of Modernism, suitable for broader audiences. In other words, in
which way and in which conditions certain artistic practice appears as ‘moderated’?
From that point, the question of the relationship between tradition and
Modernism in a certain way implies its articulation as ‘moderated’. This further
implies a complicated relationship between local traditions and cosmopolitan
modernism, as it was the case in British architecture in the first half of the XX
century. This goes under the assumption that architecture that is ‘moderate(d)’
should find a compromise between the local and international features. When
it comes to music in our area, the question of moderate(d) modernism, a term
which refers to it, is discussed through the relationship among the politics, society
and arts (between socialist realism and modernism).",
publisher = "Бања Лука : Академија умјетности у Бањој Луци, Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука : Музиколошко друштво Републике Српске",
journal = "Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација. Тематски зборник са научног скупа 2019. године",
booktitle = "Nekoliko teza o umerenom modernizmu i tradiciji, A few Thesis on Moderate(d) Modernism and Tradition",
pages = "213-220",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10480"
}
Bralović, M.. (2020). Nekoliko teza o umerenom modernizmu i tradiciji. in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација. Тематски зборник са научног скупа 2019. године
Бања Лука : Академија умјетности у Бањој Луци., 213-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10480
Bralović M. Nekoliko teza o umerenom modernizmu i tradiciji. in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација. Тематски зборник са научног скупа 2019. године. 2020;:213-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10480 .
Bralović, Miloš, "Nekoliko teza o umerenom modernizmu i tradiciji" in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација. Тематски зборник са научног скупа 2019. године (2020):213-220,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10480 .

Паралелне историје : савремена српска уметничка музика у дијаспори

Медић, Ивана

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10376
AB  - Почетком 2013. године вратила сам се у Србију, након скоро седам година проведених у Уједињеном Краљевству. Почетну еуфорију због повратка у домовину убрзо је заменила туга, када сам увидела колико je мојих пријатеља и колега у међувремену спаковало кофере и купило карту у једном правцу. Међу онима који су постали део последњег таласа „одлива мозгова” из Србије налазе се и читаве генерације свршених студената Факултета музичке уметности у Београду и других музичких високошколских установа. Од тог момента, задала сам себи дугорочни циљ да се посветим проучавању стваралаштва композитора уметничке музике који су, током последњих деценија, напустили Србију; њих је, према мојој тренутној евиденцији, више од шездесет. За малу културу као што је наша, одлазак сразмерно великог броја композитора различитих генерација представља ненадокнадив губитак. Странице српске историје музике које је требало да буду посвећене овим ствараоцима остале су празне, а многи од њих већ су асимиловани од стране великих култура у којима су се обрели, те се данас наводе у лексиконима и прегледима савремене музике као нпр. канадско-српски композитори, немачки композитори српског порекла и сл. Неколико уметника, попут Вука Куленовића, Јованке Трбојевић и Митра Суботића, преминуло је у туђини, не дочекавши повратак у домовину. Неки су, пак, обревши се у новој средини, увидели да им компоновање не може бити поуздан извор прихода, те су се преоријентисали на друга занимања. Полазни циљ ове монографије, прве у низу (јер слутим да ће она убрзо добити свој наставак) јесте прелиминарни преглед и покушај научне контекстуализације стваралаштва савремених композитора који живе и раде ван Србије, као и њихова афирмација као припадника нашег културног круга. Другим речима, овим путем покушавам да сагледам димензије српске музичке дијаспоре и да композиторе-емигранте, макар дискурзивно, „вратим” у нашу историју музике, те да читалачку јавност упознам са њиховим делима насталим у иностранству – која, у највећем броју случајева, нисмо имали прилике да чујемо у Србији. Упркос технолошком развоју у XXI веку, који је знатно олакшао повезивање и умрежавање, информације о овим ствараоцима и њиховим делима до нас стижу спорадично, а генерацијско раслојавање доводи до тога да публика и стручна јавност у Србији углавном имају сазнања о активностима композитора који су им генерацијски – а често и приватно – блиски. С обзиром на специфичност теме којом се бавим, као и на потребу за симултаним решавањем неколико проблема, у истраживању за потребе ове монографије примарно је коришћен етнографски методолошки приступ, неуобичајен за музикологију, у прожимању са музичком историографијом. Ствараоци о којима је овде реч постали су моји „казивачи”, а ја – хроничарка бројних „паралелних историја”. Као резултат овакве „хибридне” методологије настала је књига колажног типа, која обухвата биографије композитора, пописе њихових значајних остварења и награда, као и исцрпне интервјуе са ствараоцима који су се одазвали мом позиву на разговор – или, пак, испунили упитник достављен електронским путем. У књигу су инкорпорисани и моји раније објављени (а у
међувремену прерађени и допуњени) аналитички и есејистички осврти на српску музичку дијаспору у целини, као и на стваралаштво појединих композитора (Вука Куленовића, Јоване Бацковић и Наташе Богојевић); оригиналне верзије ових радова наведене су у напоменама. Неки од текстова први пут се појављују у преводу на српски језик; издавачи публикација у којима су биле објављене раније верзије поменутих радова дали су сагласност да преведене, измењене и допуњене верзије буду преточене у поглавља ове монографије.
У разматрање сам укључила и неколико композитора који су се, након више година, па и деценија живота у иностранству, вратили у Србију. Премда они, стриктно посматрано, више не спадају у нашу композиторску дијаспору, сматрала сам да су њихова искуства и гледишта драгоцена, те да треба упознати читаоце и са њиховим делима, од којих је тек незнатан број изведен у Србији. С обзиром на чињеницу да је Србија мултиетничка и мултикултурална
држава, приликом формирања лексикона на крају књиге нисам се руководила декларисаним или подразумеваним „српством” заступљених композитора, већ су њиме обухваћени и ствараоци који су етнички Мађари, Бошњаци, Хрвати, Словенци и др. Пресудни критеријум за укључивање у ово разматрање био је, најпре, да су ови уметници рођени и/или одрасли у Србији; затим, да су макар један део музичког образовања стекли у Србији; и најважније, да су могли бити део српског музичког и културног живота, као композитори, мултимедијални
уметници, продуценти, педагози – да су остали да живе у нашој земљи. У лексикон је уврштено и неколико уметника који су каријере започели као извођачи-инструменталисти, да би се током боравка у иностранству определили за бављење композицијом, често стекавши и одговарајуће формално образовање. На крају сваке одреднице у лексикону наведени су онлајн извори, укључујући и личне веб-презентације композитора (уколико постоје), где заинтересовани читаоци могу пронаћи додатне и ажуриране информације. Пошто је књига овог типа од самог датума објављивања већ „застарела”, очекујем да ће она добити „наставке” у скоријој будућности, у којима ће бити дата реч и композиторима са којима овом приликом нисам стигла да разговарам. За све евентуалне грешке и пропусте у овом, првом и, извесно, некомплетном тому „паралелних историја” одговорна је искључиво моја маленкост. Дугујем неизмерну захвалност својим саговорницима, расутим широм Европе, Америке и Азије, који су одвојили време за интервјуе и послали ми податке о својим значајних делима и извођењима, као и другу документацију. Такође се срдачно захваљујем рецензентима ове књиге – пре свих, колегиници др Мелити Милин, научном саветнику Музиколошког института САНУ, однедавно у пензији, која ме је инспирисала и бодрила на сваком кораку и којој је ова књига посвећена.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T1  - Паралелне историје : савремена српска уметничка музика у дијаспори
VL  - 317 стр.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10376
ER  - 
@book{
author = "Медић, Ивана",
year = "2020",
abstract = "Почетком 2013. године вратила сам се у Србију, након скоро седам година проведених у Уједињеном Краљевству. Почетну еуфорију због повратка у домовину убрзо је заменила туга, када сам увидела колико je мојих пријатеља и колега у међувремену спаковало кофере и купило карту у једном правцу. Међу онима који су постали део последњег таласа „одлива мозгова” из Србије налазе се и читаве генерације свршених студената Факултета музичке уметности у Београду и других музичких високошколских установа. Од тог момента, задала сам себи дугорочни циљ да се посветим проучавању стваралаштва композитора уметничке музике који су, током последњих деценија, напустили Србију; њих је, према мојој тренутној евиденцији, више од шездесет. За малу културу као што је наша, одлазак сразмерно великог броја композитора различитих генерација представља ненадокнадив губитак. Странице српске историје музике које је требало да буду посвећене овим ствараоцима остале су празне, а многи од њих већ су асимиловани од стране великих култура у којима су се обрели, те се данас наводе у лексиконима и прегледима савремене музике као нпр. канадско-српски композитори, немачки композитори српског порекла и сл. Неколико уметника, попут Вука Куленовића, Јованке Трбојевић и Митра Суботића, преминуло је у туђини, не дочекавши повратак у домовину. Неки су, пак, обревши се у новој средини, увидели да им компоновање не може бити поуздан извор прихода, те су се преоријентисали на друга занимања. Полазни циљ ове монографије, прве у низу (јер слутим да ће она убрзо добити свој наставак) јесте прелиминарни преглед и покушај научне контекстуализације стваралаштва савремених композитора који живе и раде ван Србије, као и њихова афирмација као припадника нашег културног круга. Другим речима, овим путем покушавам да сагледам димензије српске музичке дијаспоре и да композиторе-емигранте, макар дискурзивно, „вратим” у нашу историју музике, те да читалачку јавност упознам са њиховим делима насталим у иностранству – која, у највећем броју случајева, нисмо имали прилике да чујемо у Србији. Упркос технолошком развоју у XXI веку, који је знатно олакшао повезивање и умрежавање, информације о овим ствараоцима и њиховим делима до нас стижу спорадично, а генерацијско раслојавање доводи до тога да публика и стручна јавност у Србији углавном имају сазнања о активностима композитора који су им генерацијски – а често и приватно – блиски. С обзиром на специфичност теме којом се бавим, као и на потребу за симултаним решавањем неколико проблема, у истраживању за потребе ове монографије примарно је коришћен етнографски методолошки приступ, неуобичајен за музикологију, у прожимању са музичком историографијом. Ствараоци о којима је овде реч постали су моји „казивачи”, а ја – хроничарка бројних „паралелних историја”. Као резултат овакве „хибридне” методологије настала је књига колажног типа, која обухвата биографије композитора, пописе њихових значајних остварења и награда, као и исцрпне интервјуе са ствараоцима који су се одазвали мом позиву на разговор – или, пак, испунили упитник достављен електронским путем. У књигу су инкорпорисани и моји раније објављени (а у
међувремену прерађени и допуњени) аналитички и есејистички осврти на српску музичку дијаспору у целини, као и на стваралаштво појединих композитора (Вука Куленовића, Јоване Бацковић и Наташе Богојевић); оригиналне верзије ових радова наведене су у напоменама. Неки од текстова први пут се појављују у преводу на српски језик; издавачи публикација у којима су биле објављене раније верзије поменутих радова дали су сагласност да преведене, измењене и допуњене верзије буду преточене у поглавља ове монографије.
У разматрање сам укључила и неколико композитора који су се, након више година, па и деценија живота у иностранству, вратили у Србију. Премда они, стриктно посматрано, више не спадају у нашу композиторску дијаспору, сматрала сам да су њихова искуства и гледишта драгоцена, те да треба упознати читаоце и са њиховим делима, од којих је тек незнатан број изведен у Србији. С обзиром на чињеницу да је Србија мултиетничка и мултикултурална
држава, приликом формирања лексикона на крају књиге нисам се руководила декларисаним или подразумеваним „српством” заступљених композитора, већ су њиме обухваћени и ствараоци који су етнички Мађари, Бошњаци, Хрвати, Словенци и др. Пресудни критеријум за укључивање у ово разматрање био је, најпре, да су ови уметници рођени и/или одрасли у Србији; затим, да су макар један део музичког образовања стекли у Србији; и најважније, да су могли бити део српског музичког и културног живота, као композитори, мултимедијални
уметници, продуценти, педагози – да су остали да живе у нашој земљи. У лексикон је уврштено и неколико уметника који су каријере започели као извођачи-инструменталисти, да би се током боравка у иностранству определили за бављење композицијом, често стекавши и одговарајуће формално образовање. На крају сваке одреднице у лексикону наведени су онлајн извори, укључујући и личне веб-презентације композитора (уколико постоје), где заинтересовани читаоци могу пронаћи додатне и ажуриране информације. Пошто је књига овог типа од самог датума објављивања већ „застарела”, очекујем да ће она добити „наставке” у скоријој будућности, у којима ће бити дата реч и композиторима са којима овом приликом нисам стигла да разговарам. За све евентуалне грешке и пропусте у овом, првом и, извесно, некомплетном тому „паралелних историја” одговорна је искључиво моја маленкост. Дугујем неизмерну захвалност својим саговорницима, расутим широм Европе, Америке и Азије, који су одвојили време за интервјуе и послали ми податке о својим значајних делима и извођењима, као и другу документацију. Такође се срдачно захваљујем рецензентима ове књиге – пре свих, колегиници др Мелити Милин, научном саветнику Музиколошког института САНУ, однедавно у пензији, која ме је инспирисала и бодрила на сваком кораку и којој је ова књига посвећена.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
title = "Паралелне историје : савремена српска уметничка музика у дијаспори",
volume = "317 стр.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10376"
}
Медић, И.. (2020). Паралелне историје : савремена српска уметничка музика у дијаспори. 
Београд : Музиколошки институт САНУ., 317 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10376
Медић И. Паралелне историје : савремена српска уметничка музика у дијаспори. 2020;317 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10376 .
Медић, Ивана, "Паралелне историје : савремена српска уметничка музика у дијаспори", 317 стр. (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10376 .

Домаћи репертоар опере Народног позоришта у Београду (1970-1990)

Спасић, Вања

(Београд : Музиколошко друштво Србије, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Спасић, Вања
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8982
AB  - У самоуправној социјалистичкој Југославији, култура је посматрана као
делатност од посебног друштвеног интереса. Она је постала поље у којем је требало
да се ‘удруженим радом’ превлада дистанца између радног човека и културе уопште,
односно да се уметност приближи радним људима. Институције културе имале су задатак да остваре висок степен културне и друштвене свести у циљу ослобођења културе од класних ограничења и детерминација. У том контексту, предмет овог рада јесте
представљање начина на који је Опера Народног позоришта одговорила на тај задатак,
где је акценат постављен на заступљеност домаће (југословенске) опере на репертоару
поменуте институције. У раду је проблематизован појам „југословенски репертоар” с
обзиром на тадашњу организациону и репертоарску политику. Циљ овог рада је да се
представе оперска дела композитора са простора СФР Југославије и њихова рецепцијa
у београдској штампи.
AB  - In socialist self-management Yugoslavia, culture was viewed as a matter of particular social
interest. It became a field in which the distance between a laborer and culture in general
should be overcome by associated labor, that is, in which art should come closer to working
people. Cultural institutions had the task to achieve a high level of cultural and social
awareness, in order to free culture from class constraints and determinations. In this context,
the subject of this paper is the presentation of the way the Opera of the National Theater
in Belgrade responded to this task, where the emphasis is placed on the representation of
the national (Yugoslav) opera on the repertoire of the mentioned institution. The paper will
discuss the term “Yugoslav repertoire” with regard to the then organizational and repertoire
policy. The aim of this paper is to present operatic pieces by composers from the territory of
SFR Yugoslavia and the reception of these pieces in the Belgrade press.
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године
T1  - Домаћи репертоар опере Народног позоришта у Београду (1970-1990)
T1  - National Repertoire of the Opera of the National Theater in Belgrade (1970-1990)
SP  - 196
EP  - 211
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8982
ER  - 
@inbook{
author = "Спасић, Вања",
year = "2020",
abstract = "У самоуправној социјалистичкој Југославији, култура је посматрана као
делатност од посебног друштвеног интереса. Она је постала поље у којем је требало
да се ‘удруженим радом’ превлада дистанца између радног човека и културе уопште,
односно да се уметност приближи радним људима. Институције културе имале су задатак да остваре висок степен културне и друштвене свести у циљу ослобођења културе од класних ограничења и детерминација. У том контексту, предмет овог рада јесте
представљање начина на који је Опера Народног позоришта одговорила на тај задатак,
где је акценат постављен на заступљеност домаће (југословенске) опере на репертоару
поменуте институције. У раду је проблематизован појам „југословенски репертоар” с
обзиром на тадашњу организациону и репертоарску политику. Циљ овог рада је да се
представе оперска дела композитора са простора СФР Југославије и њихова рецепцијa
у београдској штампи., In socialist self-management Yugoslavia, culture was viewed as a matter of particular social
interest. It became a field in which the distance between a laborer and culture in general
should be overcome by associated labor, that is, in which art should come closer to working
people. Cultural institutions had the task to achieve a high level of cultural and social
awareness, in order to free culture from class constraints and determinations. In this context,
the subject of this paper is the presentation of the way the Opera of the National Theater
in Belgrade responded to this task, where the emphasis is placed on the representation of
the national (Yugoslav) opera on the repertoire of the mentioned institution. The paper will
discuss the term “Yugoslav repertoire” with regard to the then organizational and repertoire
policy. The aim of this paper is to present operatic pieces by composers from the territory of
SFR Yugoslavia and the reception of these pieces in the Belgrade press.",
publisher = "Београд : Музиколошко друштво Србије, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године",
booktitle = "Домаћи репертоар опере Народног позоришта у Београду (1970-1990), National Repertoire of the Opera of the National Theater in Belgrade (1970-1990)",
pages = "196-211",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8982"
}
Спасић, В.. (2020). Домаћи репертоар опере Народног позоришта у Београду (1970-1990). in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године
Београд : Музиколошко друштво Србије., 196-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8982
Спасић В. Домаћи репертоар опере Народног позоришта у Београду (1970-1990). in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године. 2020;:196-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8982 .
Спасић, Вања, "Домаћи репертоар опере Народног позоришта у Београду (1970-1990)" in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године (2020):196-211,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8982 .

Josip Slavenski: skice, beleške, crteži

Bralović, Miloš

(Београд : Музиколошко друштво Србије, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8981
AB  - U rukopisnoj zaostavštini Josipa Slavenskog (1896–1955) koja se čuva u
Biblioteci Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, pored notnog materijala koji čini
njen najveći deo, nalazi se pozamašan broj različitih beležaka, muzičkih skica i crteža. Taj
možda manje poznati deo rukopisne zaostavštine svedoči o kompozitorovoj širokoj paleti
interesovanja za fundamentalne nauke i njihovu potencijalnu vezu sa muzikom. Kada je
reč o beleškama, one se najčešće tiču astroakustike i elektroakustičke muzike; crteži pak
više otkrivaju kompozitorova pomenuta interesovanja za fundamentalne nauke, dok notne
beleške, čini se, najviše ukazuju na načine na koje bi se sve različite naučne i umetničke grane
koje je Slavenski poznavao, stapale u zvuk. Stoga, u ovom radu cilj je da se prikažu neke od
najrazličitijih kompozitorovih beležaka iz rukopisne zaostavštine i samim tim osvetle neke,
čini se manje poznate, strane njegove poetike.
AB  - In this paper, the author tried to analyse various manuscripts from the Josip Slavenski’s
Manuscript Legacy, which is kept at the Faculty of Music Library in Belgrade. Next, to sheet
music manuscripts, which make up for the majority of this legacy, there are various notes,
sketches and drawings, which discover numerous interests of Slavenski. Therefore the author
tried to split them into three groups: 1) mass songs and various correspondencies regarding
the social engagement of Slavenski; 2) notes and sketches related to musical folklore and
ornithology; 3) drawings, sketches and notes regarding the astroacoustics and relations between
music and fundamental sciences. Therefore, the conclusion is that all the interests of
Slavenski are in many ways interconnected, that the boundaries between them are no longer
visible. Thus the Yugoslav idea is surpassed and upgraded by the composer’s will to discover
the mysteries of the universe.
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године
T1  - Josip Slavenski: skice, beleške, crteži
T1  - Josip Slavenski: Sketches, Notes, Drawings
SP  - 154
EP  - 167
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8981
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2020",
abstract = "U rukopisnoj zaostavštini Josipa Slavenskog (1896–1955) koja se čuva u
Biblioteci Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, pored notnog materijala koji čini
njen najveći deo, nalazi se pozamašan broj različitih beležaka, muzičkih skica i crteža. Taj
možda manje poznati deo rukopisne zaostavštine svedoči o kompozitorovoj širokoj paleti
interesovanja za fundamentalne nauke i njihovu potencijalnu vezu sa muzikom. Kada je
reč o beleškama, one se najčešće tiču astroakustike i elektroakustičke muzike; crteži pak
više otkrivaju kompozitorova pomenuta interesovanja za fundamentalne nauke, dok notne
beleške, čini se, najviše ukazuju na načine na koje bi se sve različite naučne i umetničke grane
koje je Slavenski poznavao, stapale u zvuk. Stoga, u ovom radu cilj je da se prikažu neke od
najrazličitijih kompozitorovih beležaka iz rukopisne zaostavštine i samim tim osvetle neke,
čini se manje poznate, strane njegove poetike., In this paper, the author tried to analyse various manuscripts from the Josip Slavenski’s
Manuscript Legacy, which is kept at the Faculty of Music Library in Belgrade. Next, to sheet
music manuscripts, which make up for the majority of this legacy, there are various notes,
sketches and drawings, which discover numerous interests of Slavenski. Therefore the author
tried to split them into three groups: 1) mass songs and various correspondencies regarding
the social engagement of Slavenski; 2) notes and sketches related to musical folklore and
ornithology; 3) drawings, sketches and notes regarding the astroacoustics and relations between
music and fundamental sciences. Therefore, the conclusion is that all the interests of
Slavenski are in many ways interconnected, that the boundaries between them are no longer
visible. Thus the Yugoslav idea is surpassed and upgraded by the composer’s will to discover
the mysteries of the universe.",
publisher = "Београд : Музиколошко друштво Србије, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године",
booktitle = "Josip Slavenski: skice, beleške, crteži, Josip Slavenski: Sketches, Notes, Drawings",
pages = "154-167",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8981"
}
Bralović, M.. (2020). Josip Slavenski: skice, beleške, crteži. in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године
Београд : Музиколошко друштво Србије., 154-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8981
Bralović M. Josip Slavenski: skice, beleške, crteži. in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године. 2020;:154-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8981 .
Bralović, Miloš, "Josip Slavenski: skice, beleške, crteži" in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године (2020):154-167,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8981 .

Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића

Медић, Ивана

(Београд : Музиколошко друштво Србије, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8980
AB  - Композитор Вук Куленовић (Сарајево, 1946 – Бостон, 2017) био је прави
Југословен по пореклу, образовању и припадности културним круговима. У овом раду
разматрају се остварења Вука Куленовића у којима се могу уочити испољавања идеје
југословенства – кантата Стојанка мајка Кнежопољка, компонована на стихове његовог оца Скендера Куленовића, те кантата Hymnos, изведена на отварању XIV Зимских
олимпијских игара у Сарајеву 1984. године.
AB  - Composer Vuk Kulenović (Sarajevo, 1946 – Boston, 2017) was a true Yugoslav by his origin,
education and affiliation with cultural circles. This article examines the works of Vuk
Kulenović, in which one can observe the expression of the idea of Yugoslavism – the cantata
Mother Stojanka from the Knežopolje Field, composed on the verses of his father Skender
Kulenović and dedicated to the slaughter of Serbian people during the fascist invasion of the
mountain Kozara in World War II, and the cantata Hymnos, performed at the opening of the
XIV Winter Olympic Games in 1984. Based on Vuk Kulenović’s personal and professional
biography, one would expect that his works written on relevant Yugoslav topics – such as the
people’s suffering during World War II, or the sense of national pride that Yugoslavia was entrusted
with organising the Olympic Games – should contain a poster display of Yugoslavia
achieved e.g. through the use of quotations of folk songs and dances (related to Kozara, or to
Sarajevo, or to the wider Yugoslav space), or mass songs from the National Liberation War,
etc. However, Vuk Kulenović’s musical “Yugoslavism” was primarily mediated by the lyrics
he used and / or the context in which a particular work was commissioned, performed and /
or published – while the musical language of his cantatas was identical to the one used in the
works which were not related to the Yugoslav theme. Apart from the composer’s name and
reputation, practically the only thing that ensured the implicit “Yugoslavism” of the cantata
Hymnos was the very context of the performance at the opening of the XIV Olympic Games,
the first and only Olympics held in Yugoslavia. Furthermore, Kulenović’s musical image of
the Kozara massacre was achieved largely by abstract-cosmopolitan musical means, in keeping
with what was close to his generation, educated on the achievements of the European
postwar avant-garde. Vuk Kulenović’s musical language is abstract and programmatic, applicable
to a variety of contexts; thus his “Yugoslavism” is never explicit, but merely implied.
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26.маја 2019. године
T1  - Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића
T1  - Manifestations of the Idea of Yugoslavism in Vuk Kulenović's Oeuvre
SP  - 141
EP  - 153
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8980
ER  - 
@inbook{
author = "Медић, Ивана",
year = "2020",
abstract = "Композитор Вук Куленовић (Сарајево, 1946 – Бостон, 2017) био је прави
Југословен по пореклу, образовању и припадности културним круговима. У овом раду
разматрају се остварења Вука Куленовића у којима се могу уочити испољавања идеје
југословенства – кантата Стојанка мајка Кнежопољка, компонована на стихове његовог оца Скендера Куленовића, те кантата Hymnos, изведена на отварању XIV Зимских
олимпијских игара у Сарајеву 1984. године., Composer Vuk Kulenović (Sarajevo, 1946 – Boston, 2017) was a true Yugoslav by his origin,
education and affiliation with cultural circles. This article examines the works of Vuk
Kulenović, in which one can observe the expression of the idea of Yugoslavism – the cantata
Mother Stojanka from the Knežopolje Field, composed on the verses of his father Skender
Kulenović and dedicated to the slaughter of Serbian people during the fascist invasion of the
mountain Kozara in World War II, and the cantata Hymnos, performed at the opening of the
XIV Winter Olympic Games in 1984. Based on Vuk Kulenović’s personal and professional
biography, one would expect that his works written on relevant Yugoslav topics – such as the
people’s suffering during World War II, or the sense of national pride that Yugoslavia was entrusted
with organising the Olympic Games – should contain a poster display of Yugoslavia
achieved e.g. through the use of quotations of folk songs and dances (related to Kozara, or to
Sarajevo, or to the wider Yugoslav space), or mass songs from the National Liberation War,
etc. However, Vuk Kulenović’s musical “Yugoslavism” was primarily mediated by the lyrics
he used and / or the context in which a particular work was commissioned, performed and /
or published – while the musical language of his cantatas was identical to the one used in the
works which were not related to the Yugoslav theme. Apart from the composer’s name and
reputation, practically the only thing that ensured the implicit “Yugoslavism” of the cantata
Hymnos was the very context of the performance at the opening of the XIV Olympic Games,
the first and only Olympics held in Yugoslavia. Furthermore, Kulenović’s musical image of
the Kozara massacre was achieved largely by abstract-cosmopolitan musical means, in keeping
with what was close to his generation, educated on the achievements of the European
postwar avant-garde. Vuk Kulenović’s musical language is abstract and programmatic, applicable
to a variety of contexts; thus his “Yugoslavism” is never explicit, but merely implied.",
publisher = "Београд : Музиколошко друштво Србије, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26.маја 2019. године",
booktitle = "Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића, Manifestations of the Idea of Yugoslavism in Vuk Kulenović's Oeuvre",
pages = "141-153",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8980"
}
Медић, И.. (2020). Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића. in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26.маја 2019. године
Београд : Музиколошко друштво Србије., 141-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8980
Медић И. Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића. in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26.маја 2019. године. 2020;:141-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8980 .
Медић, Ивана, "Испољавање идеје југословенства у стваралаштву Вука Куленовића" in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26.маја 2019. године (2020):141-153,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8980 .

Научно-музиколошки аспекти Југославенске музичке трибине / Трибине музичког стваралаштва Југославије (1964-1979)

Маринковић, Милош

(Београд : Музиколошко друштво Србије, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Маринковић, Милош
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8977
AB  - Југославенска музичка трибина / Трибина музичког стваралаштва
Југославије (одржавана у Опатији од 1964. до 1990. године) поред концертних дешавања, на којима се јавност упознавала са актуелном продукцијом југословенских композитора, од самог почетка неговала је и научно-музиколошку делатност. Та се пракса најпре остварила кроз оснивање Клуба трибине, те такозваног Музичког салона,
у оквиру којих су се одржавала предавања са дискусијама на различите теме, не би ли
се, потом, отпочело са организацијом округлих столова, посвећених (углавном) актуелним проблемима југословенске музичке културе и њеној позицији у европском
контексту. Интензивирање музиколошких расправа на опатијским сусретима расло
је из године у годину, а кулминирало је утемељењем Уметничко-социолошких трибина (1976), које су окупљале еминентне југословенске музикологе, али и научнике из
сродних хуманистичких дисциплина. Побуда за оснивањем својеврсног симпозијума
на музичкој манифестацији каква је била опатијска Трибина, и то управо у периоду
када Југославија уводи нови Устав 1974. године, вођена је идејом да се на одређене
друштвенополитичке аспекте у земљи укаже и из перспективе културних радника, односно научника. С тим у вези, у овом истраживању дискурс излагача на Уметничко-социолошким трибинама тумачиће се у контексту друштвенополитичких промена у
Југославији током 70-их година, при чему ће се сâмо утемељење ових научних скупова
сагледати као својеврсна институционализација претходних (скромних) музиколошких расправа на опатијској Трибини.
AB  - The Annual Review of Yugoslav Music (held in Opatija from 1964 to 1990), in addition to
concert events, where the audience got acquainted with the current production of Yugoslav
composers, from the very beginning also nurtured scientific musicological activity. This
practice was first realized through the establishment of the Forum Club and the so-called
Music Salon, where lectures were held with discussions on various topics, then with the organization
of Round Tables, dedicated to (mostly) current problems of the Yugoslav music
culture and its position in the European context. The intensification of musicological debates
at Opatija’s meetings grew year by year, and culminated with the foundation of the Artistic
Sociological Forums (1976), which brought together eminent Yugoslav musicologists, as well
as scientists from related humanistic disciplines. The initiative for establishing a kind of symposium
on a musical event such as the Opatija Review of Music, and in the period when
Yugoslavia introduced the new Constitution in 1974, was guided by the idea that certain
social and political aspects of the country should be evident from the perspective of cultural
workers and scientists. In this respect, in this research, the discourse of presenters at Artistic
Sociological Forums is interpreted in the context of socio-political changes in Yugoslavia
during the 1970s, with the very foundation of these scientific conferences to be seen as a kind
of institutionalization of previous (modest) musicological discussions on the Opatija Annual
Review of Yugoslav Music
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године
T1  - Научно-музиколошки аспекти Југославенске музичке трибине / Трибине музичког стваралаштва Југославије (1964-1979)
T1  - Scientific Musicological Aspects of the Annual Review of Yugoslav Music (1964-1979)
SP  - 61
EP  - 79
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8977
ER  - 
@inbook{
author = "Маринковић, Милош",
year = "2020",
abstract = "Југославенска музичка трибина / Трибина музичког стваралаштва
Југославије (одржавана у Опатији од 1964. до 1990. године) поред концертних дешавања, на којима се јавност упознавала са актуелном продукцијом југословенских композитора, од самог почетка неговала је и научно-музиколошку делатност. Та се пракса најпре остварила кроз оснивање Клуба трибине, те такозваног Музичког салона,
у оквиру којих су се одржавала предавања са дискусијама на различите теме, не би ли
се, потом, отпочело са организацијом округлих столова, посвећених (углавном) актуелним проблемима југословенске музичке културе и њеној позицији у европском
контексту. Интензивирање музиколошких расправа на опатијским сусретима расло
је из године у годину, а кулминирало је утемељењем Уметничко-социолошких трибина (1976), које су окупљале еминентне југословенске музикологе, али и научнике из
сродних хуманистичких дисциплина. Побуда за оснивањем својеврсног симпозијума
на музичкој манифестацији каква је била опатијска Трибина, и то управо у периоду
када Југославија уводи нови Устав 1974. године, вођена је идејом да се на одређене
друштвенополитичке аспекте у земљи укаже и из перспективе културних радника, односно научника. С тим у вези, у овом истраживању дискурс излагача на Уметничко-социолошким трибинама тумачиће се у контексту друштвенополитичких промена у
Југославији током 70-их година, при чему ће се сâмо утемељење ових научних скупова
сагледати као својеврсна институционализација претходних (скромних) музиколошких расправа на опатијској Трибини., The Annual Review of Yugoslav Music (held in Opatija from 1964 to 1990), in addition to
concert events, where the audience got acquainted with the current production of Yugoslav
composers, from the very beginning also nurtured scientific musicological activity. This
practice was first realized through the establishment of the Forum Club and the so-called
Music Salon, where lectures were held with discussions on various topics, then with the organization
of Round Tables, dedicated to (mostly) current problems of the Yugoslav music
culture and its position in the European context. The intensification of musicological debates
at Opatija’s meetings grew year by year, and culminated with the foundation of the Artistic
Sociological Forums (1976), which brought together eminent Yugoslav musicologists, as well
as scientists from related humanistic disciplines. The initiative for establishing a kind of symposium
on a musical event such as the Opatija Review of Music, and in the period when
Yugoslavia introduced the new Constitution in 1974, was guided by the idea that certain
social and political aspects of the country should be evident from the perspective of cultural
workers and scientists. In this respect, in this research, the discourse of presenters at Artistic
Sociological Forums is interpreted in the context of socio-political changes in Yugoslavia
during the 1970s, with the very foundation of these scientific conferences to be seen as a kind
of institutionalization of previous (modest) musicological discussions on the Opatija Annual
Review of Yugoslav Music",
publisher = "Београд : Музиколошко друштво Србије, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године",
booktitle = "Научно-музиколошки аспекти Југославенске музичке трибине / Трибине музичког стваралаштва Југославије (1964-1979), Scientific Musicological Aspects of the Annual Review of Yugoslav Music (1964-1979)",
pages = "61-79",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8977"
}
Маринковић, М.. (2020). Научно-музиколошки аспекти Југославенске музичке трибине / Трибине музичког стваралаштва Југославије (1964-1979). in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године
Београд : Музиколошко друштво Србије., 61-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8977
Маринковић М. Научно-музиколошки аспекти Југославенске музичке трибине / Трибине музичког стваралаштва Југославије (1964-1979). in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године. 2020;:61-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8977 .
Маринковић, Милош, "Научно-музиколошки аспекти Југославенске музичке трибине / Трибине музичког стваралаштва Југославије (1964-1979)" in Југословенска идеја у/о музици. Зборник радова са научног скупа одржаног 25-26. маја 2019. године (2020):61-79,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8977 .

Музика у животу Срба у 19. веку : из мемоарске ризнице

Марјановић, Наташа

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - BOOK
AU  - Марјановић, Наташа
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6726
AB  - У овој књизи су, на основу сведочанстава забележених у делима српске документарно-уметничке прозе из друге половине 19. века, разматрани сложени токови и везе између 
српске културне и музичке историје. До сада неистражена, мемоарска дела из пера српских културних посленика 19. века потврђују да је музика била важан сегмент живота свих слојева српског друштва, у сложеним геополитичким и културноисторијским контекстима у том периоду. У дијахроној перспективи, истражени материјал одсликава динамику и еволуцију облика и видова присуства музике и музичког живота у свим срединама насељеним српским живљем: у Хабзбуршкој монархији, Кнежевини и Краљевини Србији, као и у српским енклавама у другим срединама.
Представљајући статус музике у контексту културе свакодневног, јавног и приватног живота међу Србима у 19. веку, документарни, мемоарски записи посебно сведоче о месту музике у сфери личног интересовања, афинитета и искустава писаца и њихових савременика. Кроз појединачне тематске слике о музици, у изворима су портретисани музички ствараоци, извођачи и публика, представљен je рад значајних музичких институција, описани су различити облици и поводи за музицирање, коментарисани аспекти музичке интерпретације, анализиране одлике традиција вокалне и инструменталне музичке праксе из различитих регија. Сакупљени записи отварају мноштво сложених питања, која воде ка тумачењу статуса музике у широком друштвеном, културно-политичком, духовном и уметничком контексту епохе. Међу многима су и питања о функцији музике у означавању друштвеног статуса, у оквиру представљања разлика између урбане и руралне средине и у еволутивним процесима урбанизације, образовања, настајања нових културних слојева. Приказ музичког стваралаштва и извођаштва у свим поменутим сферама, као значајног сегмента српског народног и уметничког наслеђа, кореспондира са контекстом говора о неговању националног стила и израза, подстакнутом интензивним буђењем националне свести у овом периоду српске историје. Мемоарске белешке сведоче и о потреби за представљањем српске музичке баштине у ширим друштвеним, културним и уметничким оквирима, као и о усвајању појединачних тековина модерне, европске културе.
Прикупљена грађа је анализирана и вреднована с обзиром на своју садржину и на ставове аутора, а промишљање постављених хипотеза усаглашено с увидом у релевантне студије из области опште и културне историје, историје књижевности и књижевне критике, историје музике, културне антропологије, историје ликовних уметности. Комплексност и разноликост грађе на основу које су формирана средишња поглавља студије одредиле су и њихове неистоветне структуре. Уз пуну свест о различитим могућностима организације материјала, па и концепције појединачних поглавља, с обзиром на проблеме и изазове прве систематизације, у овој прилици садржај централних поглавља организован је према основним тематским целинама о музици које су уочене у мемоарским написима. Начелно разграничење на приказ аспеката живота различитих музичких жанрова унутар поглавља добило је посебна рашчлањења, у складу са контекстуалним оквирима. Пре свега, уважена су историјска и антрополошка виђења датог периода, посебно она о односима јавног и при- ватног живота, у оквирима комплексне приче о друштвено-културним односима и разноврсним чиниоцима културно-уметничког живота међу Србима на различитим територијама.
Сложеност сваке од отворених тема у оквиру првог прегледа сакупљене грађе имплицира потребу за даљом разрадом појединачних поглавља и могућности њихове контекстуализације, укрштања са другим, примарним изворима и секундарном литературом. У том смислу нужно је констатовати и својеврсну „пропустљивост“ граница међу поглављима, с обзиром на карактеристично преплитање разматраних питања и постављених тема. Један од упечатљивих примера је област црквене музике, која суштински прожима поља свих поглавља (почевши од приказа делатности појединаца на том пољу и рада црквених хорова, присуства црквене музике у оквирима кућног, клавирског музицирања, њене улоге у контекстима традиционалне, фолклорне музичке праксе итд.), али је овом приликом издвојена и као засебна целина. Такође, у оквиру појединих поглавља представљени су и одабрани сегменти мемоарских записа који не доносе увек директне информације о музици, али на основу којих је могуће осветлити ширу слику друштвено-културних контекста, повезаних и с оквирима музичких дешавања.
О „нивоима документарности“ мемоарских извора, условљености типа записа о музици, карактеристикама самих документарно-уметничких жанрова, односно приповедачких поетика појединачних аутора, писано је с основним циљем тумачења доприноса које та грађа доноси досадашњим музиколошким истраживањима музике међу Србима у 19. веку.
Моје примарно интересовање за наслеђе српске музике 19. века подстакнуто је вишегодишњим ангажовањем на пројекту припреме Сабраних дела Корнелија Станковића, кроз редакторски и коректорски рад на композиторовим нотним аутографима, као и аналитички и текстолошки приступ његовој епистоларној заоставштини. Учешће у пројектима Матице српске „Фундаментална истраживања српске музике 18. и 19. века“ и „Музика са маргина – допринос општој и музичкој култури и просвети“ такође је захтевало упознавање историјских извора, попут архивске грађе, извода из штампе и секундарне литературе, као сведочанстава о културном, уметничком и општем просветном развитку српског народа током 19. века, у различитим срединама и регијама. За ова ангажовања, као и за драгоцена усмерења у раду почевши од првих студентских дана, топло захваљујем проф. др Даници Петровић. Велику, срдачну захвалност за дугогодишњу подршку у истраживачком раду и усавршавању дугујем академику Димитрију Стефановићу.
Искуство похађања докторских студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул: књижевност) отворило је и нове перспективе за тумачење токова српске музичке историје, с обзиром на увиде у шири књижевноисторијски и културни контекст епохе. За почетно охрабрење при ступању на поље филолошких наука и за кључна усмерења током свих етапа рада, највећу захвалност дугујем мом ментору, проф. др Душану Иванићу. Вишеструке добробити интердисциплинарних истраживања, на размеђи између књижевно-музичких и филолошко-музиколошких сфера, показале су се током година студија кроз тумачења статуса музике у сложеним токовима развоја књижевноисториографских идеја, у истраживањима приповедачких поетика у српској књижевности 19. и 20. века, у раду на текстолошкој обради примар- них извора, подједнако значајних за српску културну и музичку историју, те кроз разматрања основног концепта генетичке критике. За отвореност и пуну подршку у овој, за мене изузетно подстицајној сарадњи, искрено захваљујем професорима др Тањи Поповић, др Миодрагу Ломи и др Михајлу Пантићу. Проф. др Драгани Вукићевић посебно захваљујем на коментарима основног садржаја докторске дисертације, као и на охрабрењима за даље кораке на пољу интердисциплинарних истраживања. С посебним осећајем задовољства изражавам и наду да ће резултати рада објављени у овој књизи наићи на интересовање не само међу музичком, музиколошком, већ и међу филолошком и широм читалачком публиком.
За подстицајне разговоре о средишњим поглављима студије захвална сам колегама из Музиколошког института САНУ, међу њима посебно др Катарини Томашевић, као и др Александру Васићу и др Данки Лајић Михајловић, те колегиници др Маријани Кокановић Марковић, ванредном професору на Академији уметности у Новом Саду. На преводу резимеа на енглески језик и на пријатељској подршци захваљујем мр Светлани Милутиновић.
Посебно задовољство донео је рад на припреми звучног прилога овом издању. Садржај компакт-диска осмишљен је с обзиром на основне тематске оквире студије, у циљу илустровања одабраних мемоарских сећања која се односе на опусе појединих аутора, популарнe композиције различитих жанрова, као и на традиционалну музичку праксу. Захваљујем сарадницима Радио Београда на отвореној могућности за преузимање репрезентативних снимака из Фонотеке Радио Београда. Велико хвала Милану Недићу, директору Радио Београда, Саши Ковачевићу, руководиоцу Сектора „Програмска подршка“, Ивани Неимаревић, музичком уреднику Трећег програма, и Зорану Марко- вићу, руководиоцу одељења Фонотеке. За уступљене снимке срдачно захва- љујем др Ненаду Ристовићу и др Тамари Адамов Петијевић, диригенту хора „Св. Стефан Дечански“ из Новог Сада. На особитом ентузијазму у раду на припреми звучног материјала искрено сам захвална Зорану Јерковићу.
Издавачу и сарадницима Матице српске захваљујем на указаном поверењу и великој помоћи у раду. Драгом пријатељу и сараднику мр Милану Јанићу захвална сам на уложеном труду у осмишљавању дизајна и техничке припреме издања.
Коначно, најтоплију благодарност на подршци, стрпљењу и разумевању, на суштинском надахнућу за истрајност, упућујем мом супругу Владимиру и нашој деци Јовани и Николи.
AB  - This book reveals a multifaceted intercourse between the Serbian cultural history and history of music, based on testimonies found in the Serbian documentary-artistic prose of the second half of the 19th century. The book analyzes largely unexplored records from diaries, memoirs, autobiographies and travelogues written by Serbian cultural workers during the 19th century, showing that music played an essential role in the life of Serbs across all social strata in those complicated geo-political and cultural-historical periods. The research material diachronically reflects the dynamics and evolution of forms and ways of presence of music where Serbs lived: in the Habsburg Monarchy, in the Principality and Kingdom of Serbia, or the Serbian enclaves in other national environments.
Presenting the status of music in the culture of everyday, both public and private, life of Serbs in the 19th century, the examined documentary records give evidence on the position of music in the sphere of personal interests, affinities and experiences of the selected writers and their contemporaries, including authors, artists, politicians, statesmen and other significant figures of the literary and cultural history, namely Jakov Ignjatović, Laza Kostić, Milan Savić, Branislav Nušić, Dragomir Brzak, Jovan Subotić, Vladan Đorđević, Todor Stefanović Vilovski, Mihailo Polit Desančić, Milan Đ. Milićević, Pera Todorović, Stevan Todorović, Savka Subotić, Milica Stojadinović Srpkinja, Natalija Obrenović, Nikola I Petrović, etc.
Through particular thematic scenes, the examined material reveals portrays of composers, performers and their audience, describes the work of important musical institutions together with various forms and motives for playing, comments different aspects of musical interpretation, and analyzes the characteristics of vocal and instrumental music practice belonging to various regional traditions. This book raises a multitude of complex questions on interpreting the status of music in social, cultural, political and artistic contexts of the epoch, for example on the function of music in a process of social status signifying and differentiating between the urban and rural, or on the role of music in the formation of new cultural layers and the evolution of urbanization and education. The study of musical creativity and performance as a significant segment of Serbian national and artistic heritage corresponds with cherishing the national style and expression stirred by the “awakening of national consciousness” in that period. The memoir records also witness a need to present the Serbian musical heritage in a broader socio-cultural and artistic frame- work, as well as to adapt certain elements of modern European culture.
The chapters on various aspects of musical genres were divided according to historical and anthropological perspectives on relations between the public and private life spheres, within the complex socio-cultural links and diverse factors of cultural and artistic life among Serbs in various regions in the examined period.
The introductory chapter presents resources and previous research on memoir works of the Serbian authors witnessing the development of Serbian music during the 19th century, and suggests some new perspectives and ideas for further research.
The second chapter, Portraits of musicians and cultural institutions, discusses the contribution of educated and amateur musicians in various fields of creation, such as creating and performing piano music, pedagogical work, establishing the field of music writing, or the processes of introducing and fostering multivoiced choral singing in the Orthodox Church liturgical music, and of developing secular choral singing. Special attention is paid to the cultural work of singing societies (in Vienna, Novi Sad, Zemun, Pančevo, and Belgrade), theaters and operas (in Vienna, Szeged, Pest, Venice, Novi Sad, Zagreb, and Belgrade). Amateur musicians are portrayed as forerunners of interest in and spread of musical topics or as active participants in performances, among which we find some prominent writers, poets, professors, lawyers, and doctors.
The third chapter, Playing practices as the civil society idea, shows that music stimulated cultural and artistic public gatherings, as well as the realization of civil society ideals in the sphere of private life. Apart from diversified genre scenes depicting public performances (music at concerts, balls, besedas as social-artistic gatherings of their kind), the studied documentary texts also give valuable testimonies on music practice and performances in urban families. There prevail the evidence on developed cultural and musical lives in towns inhabited by Serbs within the Habsburg territory (Vienna, Budapest, Szentendre, Arad, Szeged, Pecs, Sombor, Novi Sad, Sremski Karlovci, Zemun, Timisoara, Zagreb), and in the Principality and Kingdom of Serbia (in the towns of Belgrade, Niš, Pirot, Zaječar and Negotin).
The fourth chapter, Between the town and countryside: traditional (secular) folk music, reflects a complex picture of the dynamics of relations between the countryside and urban traditions through memoir testimonies on the types and functions of music and performing in the two distinct environments. The researched memoirs reveal a remarkable level of preservation of church-folk tradition in the countryside, as well as the characteristic amalgam of cultures and music traditions in the urban environment. The singing practices during village rituals and customs within life cycle are presented, as well as those at mass harvests or outdoor parties, both in the countryside and towns. A separate part of this section is dedicated to folk instruments and players. The testimonies correspond with the perceptions of losing national individualism in towns and the high level of conservation of national character and cultural heritage in the countryside in the observed period.
The fifth chapter, Church music in the spheres of public and private life, discusses the documentary testimonies on famous chanters and chant practices among Serbs in the 19th century, on the work of melographers, composers and conductors. This section contributes to the existing knowledge by finding testimonies on the presence of church songs not only in its basic, liturgical function but also in the sphere of private life. The issue of relation between church music aesthetics and authors’ personal spiritual experiences and inspiration for literary creation is particularly discussed. The last chapter, The memoir records and musical historiography, exposes a survey on basic characteristic of documentary-artistic genres, while evaluating the contribution of chosen material for the current musicological research on the music of Serbs in the 19th century. Besides confirming or adding to the previous knowledge, certain fragments of examined documentary works cast a new light on an interesting field of no less relevance for musicology – the one exploring how music reveals the diversification of inner, spiritual experiences and stimulates the authors’ initial writing and creative impulses.
The concluding chapter aims at stirring a further debate on the level of documentary nature of memoir records as sources for exploring the Serbian music and cultural history. By interpreting testimonies on the existence of music in various social contexts, this book suggests some new possibilities for analyzing versatile roles music had in the public and private life of Serbs in the 19th century, as well as a specific question on a function of music in the literary creation of many Serbian writers. Finally, the book rethinks a general problem of the interconnectedness and interdisciplinary relation between the fields of literature and music, encouraging also a discussion on music as literary topic and on the problem of influences of literary history on musical historiography.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T1  - Музика у животу Срба у 19. веку : из мемоарске ризнице
VL  - 264 стр.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6726
ER  - 
@book{
author = "Марјановић, Наташа",
year = "2019",
abstract = "У овој књизи су, на основу сведочанстава забележених у делима српске документарно-уметничке прозе из друге половине 19. века, разматрани сложени токови и везе између 
српске културне и музичке историје. До сада неистражена, мемоарска дела из пера српских културних посленика 19. века потврђују да је музика била важан сегмент живота свих слојева српског друштва, у сложеним геополитичким и културноисторијским контекстима у том периоду. У дијахроној перспективи, истражени материјал одсликава динамику и еволуцију облика и видова присуства музике и музичког живота у свим срединама насељеним српским живљем: у Хабзбуршкој монархији, Кнежевини и Краљевини Србији, као и у српским енклавама у другим срединама.
Представљајући статус музике у контексту културе свакодневног, јавног и приватног живота међу Србима у 19. веку, документарни, мемоарски записи посебно сведоче о месту музике у сфери личног интересовања, афинитета и искустава писаца и њихових савременика. Кроз појединачне тематске слике о музици, у изворима су портретисани музички ствараоци, извођачи и публика, представљен je рад значајних музичких институција, описани су различити облици и поводи за музицирање, коментарисани аспекти музичке интерпретације, анализиране одлике традиција вокалне и инструменталне музичке праксе из различитих регија. Сакупљени записи отварају мноштво сложених питања, која воде ка тумачењу статуса музике у широком друштвеном, културно-политичком, духовном и уметничком контексту епохе. Међу многима су и питања о функцији музике у означавању друштвеног статуса, у оквиру представљања разлика између урбане и руралне средине и у еволутивним процесима урбанизације, образовања, настајања нових културних слојева. Приказ музичког стваралаштва и извођаштва у свим поменутим сферама, као значајног сегмента српског народног и уметничког наслеђа, кореспондира са контекстом говора о неговању националног стила и израза, подстакнутом интензивним буђењем националне свести у овом периоду српске историје. Мемоарске белешке сведоче и о потреби за представљањем српске музичке баштине у ширим друштвеним, културним и уметничким оквирима, као и о усвајању појединачних тековина модерне, европске културе.
Прикупљена грађа је анализирана и вреднована с обзиром на своју садржину и на ставове аутора, а промишљање постављених хипотеза усаглашено с увидом у релевантне студије из области опште и културне историје, историје књижевности и књижевне критике, историје музике, културне антропологије, историје ликовних уметности. Комплексност и разноликост грађе на основу које су формирана средишња поглавља студије одредиле су и њихове неистоветне структуре. Уз пуну свест о различитим могућностима организације материјала, па и концепције појединачних поглавља, с обзиром на проблеме и изазове прве систематизације, у овој прилици садржај централних поглавља организован је према основним тематским целинама о музици које су уочене у мемоарским написима. Начелно разграничење на приказ аспеката живота различитих музичких жанрова унутар поглавља добило је посебна рашчлањења, у складу са контекстуалним оквирима. Пре свега, уважена су историјска и антрополошка виђења датог периода, посебно она о односима јавног и при- ватног живота, у оквирима комплексне приче о друштвено-културним односима и разноврсним чиниоцима културно-уметничког живота међу Србима на различитим територијама.
Сложеност сваке од отворених тема у оквиру првог прегледа сакупљене грађе имплицира потребу за даљом разрадом појединачних поглавља и могућности њихове контекстуализације, укрштања са другим, примарним изворима и секундарном литературом. У том смислу нужно је констатовати и својеврсну „пропустљивост“ граница међу поглављима, с обзиром на карактеристично преплитање разматраних питања и постављених тема. Један од упечатљивих примера је област црквене музике, која суштински прожима поља свих поглавља (почевши од приказа делатности појединаца на том пољу и рада црквених хорова, присуства црквене музике у оквирима кућног, клавирског музицирања, њене улоге у контекстима традиционалне, фолклорне музичке праксе итд.), али је овом приликом издвојена и као засебна целина. Такође, у оквиру појединих поглавља представљени су и одабрани сегменти мемоарских записа који не доносе увек директне информације о музици, али на основу којих је могуће осветлити ширу слику друштвено-културних контекста, повезаних и с оквирима музичких дешавања.
О „нивоима документарности“ мемоарских извора, условљености типа записа о музици, карактеристикама самих документарно-уметничких жанрова, односно приповедачких поетика појединачних аутора, писано је с основним циљем тумачења доприноса које та грађа доноси досадашњим музиколошким истраживањима музике међу Србима у 19. веку.
Моје примарно интересовање за наслеђе српске музике 19. века подстакнуто је вишегодишњим ангажовањем на пројекту припреме Сабраних дела Корнелија Станковића, кроз редакторски и коректорски рад на композиторовим нотним аутографима, као и аналитички и текстолошки приступ његовој епистоларној заоставштини. Учешће у пројектима Матице српске „Фундаментална истраживања српске музике 18. и 19. века“ и „Музика са маргина – допринос општој и музичкој култури и просвети“ такође је захтевало упознавање историјских извора, попут архивске грађе, извода из штампе и секундарне литературе, као сведочанстава о културном, уметничком и општем просветном развитку српског народа током 19. века, у различитим срединама и регијама. За ова ангажовања, као и за драгоцена усмерења у раду почевши од првих студентских дана, топло захваљујем проф. др Даници Петровић. Велику, срдачну захвалност за дугогодишњу подршку у истраживачком раду и усавршавању дугујем академику Димитрију Стефановићу.
Искуство похађања докторских студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул: књижевност) отворило је и нове перспективе за тумачење токова српске музичке историје, с обзиром на увиде у шири књижевноисторијски и културни контекст епохе. За почетно охрабрење при ступању на поље филолошких наука и за кључна усмерења током свих етапа рада, највећу захвалност дугујем мом ментору, проф. др Душану Иванићу. Вишеструке добробити интердисциплинарних истраживања, на размеђи између књижевно-музичких и филолошко-музиколошких сфера, показале су се током година студија кроз тумачења статуса музике у сложеним токовима развоја књижевноисториографских идеја, у истраживањима приповедачких поетика у српској књижевности 19. и 20. века, у раду на текстолошкој обради примар- них извора, подједнако значајних за српску културну и музичку историју, те кроз разматрања основног концепта генетичке критике. За отвореност и пуну подршку у овој, за мене изузетно подстицајној сарадњи, искрено захваљујем професорима др Тањи Поповић, др Миодрагу Ломи и др Михајлу Пантићу. Проф. др Драгани Вукићевић посебно захваљујем на коментарима основног садржаја докторске дисертације, као и на охрабрењима за даље кораке на пољу интердисциплинарних истраживања. С посебним осећајем задовољства изражавам и наду да ће резултати рада објављени у овој књизи наићи на интересовање не само међу музичком, музиколошком, већ и међу филолошком и широм читалачком публиком.
За подстицајне разговоре о средишњим поглављима студије захвална сам колегама из Музиколошког института САНУ, међу њима посебно др Катарини Томашевић, као и др Александру Васићу и др Данки Лајић Михајловић, те колегиници др Маријани Кокановић Марковић, ванредном професору на Академији уметности у Новом Саду. На преводу резимеа на енглески језик и на пријатељској подршци захваљујем мр Светлани Милутиновић.
Посебно задовољство донео је рад на припреми звучног прилога овом издању. Садржај компакт-диска осмишљен је с обзиром на основне тематске оквире студије, у циљу илустровања одабраних мемоарских сећања која се односе на опусе појединих аутора, популарнe композиције различитих жанрова, као и на традиционалну музичку праксу. Захваљујем сарадницима Радио Београда на отвореној могућности за преузимање репрезентативних снимака из Фонотеке Радио Београда. Велико хвала Милану Недићу, директору Радио Београда, Саши Ковачевићу, руководиоцу Сектора „Програмска подршка“, Ивани Неимаревић, музичком уреднику Трећег програма, и Зорану Марко- вићу, руководиоцу одељења Фонотеке. За уступљене снимке срдачно захва- љујем др Ненаду Ристовићу и др Тамари Адамов Петијевић, диригенту хора „Св. Стефан Дечански“ из Новог Сада. На особитом ентузијазму у раду на припреми звучног материјала искрено сам захвална Зорану Јерковићу.
Издавачу и сарадницима Матице српске захваљујем на указаном поверењу и великој помоћи у раду. Драгом пријатељу и сараднику мр Милану Јанићу захвална сам на уложеном труду у осмишљавању дизајна и техничке припреме издања.
Коначно, најтоплију благодарност на подршци, стрпљењу и разумевању, на суштинском надахнућу за истрајност, упућујем мом супругу Владимиру и нашој деци Јовани и Николи., This book reveals a multifaceted intercourse between the Serbian cultural history and history of music, based on testimonies found in the Serbian documentary-artistic prose of the second half of the 19th century. The book analyzes largely unexplored records from diaries, memoirs, autobiographies and travelogues written by Serbian cultural workers during the 19th century, showing that music played an essential role in the life of Serbs across all social strata in those complicated geo-political and cultural-historical periods. The research material diachronically reflects the dynamics and evolution of forms and ways of presence of music where Serbs lived: in the Habsburg Monarchy, in the Principality and Kingdom of Serbia, or the Serbian enclaves in other national environments.
Presenting the status of music in the culture of everyday, both public and private, life of Serbs in the 19th century, the examined documentary records give evidence on the position of music in the sphere of personal interests, affinities and experiences of the selected writers and their contemporaries, including authors, artists, politicians, statesmen and other significant figures of the literary and cultural history, namely Jakov Ignjatović, Laza Kostić, Milan Savić, Branislav Nušić, Dragomir Brzak, Jovan Subotić, Vladan Đorđević, Todor Stefanović Vilovski, Mihailo Polit Desančić, Milan Đ. Milićević, Pera Todorović, Stevan Todorović, Savka Subotić, Milica Stojadinović Srpkinja, Natalija Obrenović, Nikola I Petrović, etc.
Through particular thematic scenes, the examined material reveals portrays of composers, performers and their audience, describes the work of important musical institutions together with various forms and motives for playing, comments different aspects of musical interpretation, and analyzes the characteristics of vocal and instrumental music practice belonging to various regional traditions. This book raises a multitude of complex questions on interpreting the status of music in social, cultural, political and artistic contexts of the epoch, for example on the function of music in a process of social status signifying and differentiating between the urban and rural, or on the role of music in the formation of new cultural layers and the evolution of urbanization and education. The study of musical creativity and performance as a significant segment of Serbian national and artistic heritage corresponds with cherishing the national style and expression stirred by the “awakening of national consciousness” in that period. The memoir records also witness a need to present the Serbian musical heritage in a broader socio-cultural and artistic frame- work, as well as to adapt certain elements of modern European culture.
The chapters on various aspects of musical genres were divided according to historical and anthropological perspectives on relations between the public and private life spheres, within the complex socio-cultural links and diverse factors of cultural and artistic life among Serbs in various regions in the examined period.
The introductory chapter presents resources and previous research on memoir works of the Serbian authors witnessing the development of Serbian music during the 19th century, and suggests some new perspectives and ideas for further research.
The second chapter, Portraits of musicians and cultural institutions, discusses the contribution of educated and amateur musicians in various fields of creation, such as creating and performing piano music, pedagogical work, establishing the field of music writing, or the processes of introducing and fostering multivoiced choral singing in the Orthodox Church liturgical music, and of developing secular choral singing. Special attention is paid to the cultural work of singing societies (in Vienna, Novi Sad, Zemun, Pančevo, and Belgrade), theaters and operas (in Vienna, Szeged, Pest, Venice, Novi Sad, Zagreb, and Belgrade). Amateur musicians are portrayed as forerunners of interest in and spread of musical topics or as active participants in performances, among which we find some prominent writers, poets, professors, lawyers, and doctors.
The third chapter, Playing practices as the civil society idea, shows that music stimulated cultural and artistic public gatherings, as well as the realization of civil society ideals in the sphere of private life. Apart from diversified genre scenes depicting public performances (music at concerts, balls, besedas as social-artistic gatherings of their kind), the studied documentary texts also give valuable testimonies on music practice and performances in urban families. There prevail the evidence on developed cultural and musical lives in towns inhabited by Serbs within the Habsburg territory (Vienna, Budapest, Szentendre, Arad, Szeged, Pecs, Sombor, Novi Sad, Sremski Karlovci, Zemun, Timisoara, Zagreb), and in the Principality and Kingdom of Serbia (in the towns of Belgrade, Niš, Pirot, Zaječar and Negotin).
The fourth chapter, Between the town and countryside: traditional (secular) folk music, reflects a complex picture of the dynamics of relations between the countryside and urban traditions through memoir testimonies on the types and functions of music and performing in the two distinct environments. The researched memoirs reveal a remarkable level of preservation of church-folk tradition in the countryside, as well as the characteristic amalgam of cultures and music traditions in the urban environment. The singing practices during village rituals and customs within life cycle are presented, as well as those at mass harvests or outdoor parties, both in the countryside and towns. A separate part of this section is dedicated to folk instruments and players. The testimonies correspond with the perceptions of losing national individualism in towns and the high level of conservation of national character and cultural heritage in the countryside in the observed period.
The fifth chapter, Church music in the spheres of public and private life, discusses the documentary testimonies on famous chanters and chant practices among Serbs in the 19th century, on the work of melographers, composers and conductors. This section contributes to the existing knowledge by finding testimonies on the presence of church songs not only in its basic, liturgical function but also in the sphere of private life. The issue of relation between church music aesthetics and authors’ personal spiritual experiences and inspiration for literary creation is particularly discussed. The last chapter, The memoir records and musical historiography, exposes a survey on basic characteristic of documentary-artistic genres, while evaluating the contribution of chosen material for the current musicological research on the music of Serbs in the 19th century. Besides confirming or adding to the previous knowledge, certain fragments of examined documentary works cast a new light on an interesting field of no less relevance for musicology – the one exploring how music reveals the diversification of inner, spiritual experiences and stimulates the authors’ initial writing and creative impulses.
The concluding chapter aims at stirring a further debate on the level of documentary nature of memoir records as sources for exploring the Serbian music and cultural history. By interpreting testimonies on the existence of music in various social contexts, this book suggests some new possibilities for analyzing versatile roles music had in the public and private life of Serbs in the 19th century, as well as a specific question on a function of music in the literary creation of many Serbian writers. Finally, the book rethinks a general problem of the interconnectedness and interdisciplinary relation between the fields of literature and music, encouraging also a discussion on music as literary topic and on the problem of influences of literary history on musical historiography.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Музиколошки институт САНУ",
title = "Музика у животу Срба у 19. веку : из мемоарске ризнице",
volume = "264 стр.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6726"
}
Марјановић, Н.. (2019). Музика у животу Срба у 19. веку : из мемоарске ризнице. 
Нови Сад : Матица српска., 264 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6726
Марјановић Н. Музика у животу Срба у 19. веку : из мемоарске ризнице. 2019;264 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6726 .
Марјановић, Наташа, "Музика у животу Срба у 19. веку : из мемоарске ризнице", 264 стр. (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6726 .

INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 3 (II/2019)

(Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music, 2019)

TY  - GEN
PY  - 2019
UR  - https://insam-institute.com/insam-journal-issue-3/
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7176
PB  - Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music
T1  - INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 3 (II/2019)
VL  - II
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7176
ER  - 
@misc{
year = "2019",
publisher = "Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music",
title = "INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 3 (II/2019)",
volume = "II",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7176"
}
(2019). INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 3 (II/2019). 
Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music., II(3).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7176
INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 3 (II/2019). 2019;II(3).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7176 .
"INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology 3 (II/2019)", II, no. 3 (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7176 .

ERNŐ KIRÁLY – LIFE IN MUSIC, Interdisciplinary Conference with International Participation, Academy of Arts, Novi Sad, September 27–28 2019.

Radovanović, Bojana

(Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2019
UR  - https://insam-institute.com/erno-kiraly-life-in-music-interdisciplinary-conference-with-international-participation-academy-of-arts-novi-sad-september-27-28-2019/
UR  - https://insam-institute.com/insam-journal-issue-3/
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6884
PB  - Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music
T2  - INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology
T1  - ERNŐ KIRÁLY – LIFE IN MUSIC, Interdisciplinary Conference with International Participation, Academy of Arts, Novi Sad, September 27–28 2019.
SP  - 105
EP  - 108
VL  - II
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6884
ER  - 
@article{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2019",
publisher = "Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music",
journal = "INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology",
title = "ERNŐ KIRÁLY – LIFE IN MUSIC, Interdisciplinary Conference with International Participation, Academy of Arts, Novi Sad, September 27–28 2019.",
pages = "105-108",
volume = "II",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6884"
}
Radovanović, B.. (2019). ERNŐ KIRÁLY – LIFE IN MUSIC, Interdisciplinary Conference with International Participation, Academy of Arts, Novi Sad, September 27–28 2019.. in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology
Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music., II(3), 105-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6884
Radovanović B. ERNŐ KIRÁLY – LIFE IN MUSIC, Interdisciplinary Conference with International Participation, Academy of Arts, Novi Sad, September 27–28 2019.. in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology. 2019;II(3):105-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6884 .
Radovanović, Bojana, "ERNŐ KIRÁLY – LIFE IN MUSIC, Interdisciplinary Conference with International Participation, Academy of Arts, Novi Sad, September 27–28 2019." in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology, II, no. 3 (2019):105-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6884 .

Monstrous Voice? Extended Vocal Techniques in Extreme Metal Music

Radovanović, Bojana

(Nantes : International Society for Metal Music Studies, 2019)

TY  - CONF
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2019
UR  - http://www.francemetalstudies.org/wp-content/uploads/2019/06/book-of-abstracts-ISMMS-2019.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6623
PB  - Nantes : International Society for Metal Music Studies
C3  - ISMMS 4th Biennial International Conference. Book of Abstracts
T1  - Monstrous Voice? Extended Vocal Techniques in Extreme Metal Music
SP  - 89
EP  - 90
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6623
ER  - 
@conference{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2019",
publisher = "Nantes : International Society for Metal Music Studies",
journal = "ISMMS 4th Biennial International Conference. Book of Abstracts",
title = "Monstrous Voice? Extended Vocal Techniques in Extreme Metal Music",
pages = "89-90",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6623"
}
Radovanović, B.. (2019). Monstrous Voice? Extended Vocal Techniques in Extreme Metal Music. in ISMMS 4th Biennial International Conference. Book of Abstracts
Nantes : International Society for Metal Music Studies., 89-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6623
Radovanović B. Monstrous Voice? Extended Vocal Techniques in Extreme Metal Music. in ISMMS 4th Biennial International Conference. Book of Abstracts. 2019;:89-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6623 .
Radovanović, Bojana, "Monstrous Voice? Extended Vocal Techniques in Extreme Metal Music" in ISMMS 4th Biennial International Conference. Book of Abstracts (2019):89-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6623 .

Between East and West: Dragutin Gostuški’s musicological work

Radovanović, Bojana

(Roma : Società Editrice di Musicologia, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2019
UR  - http://www.sedm.it/sedm/en/coedition/152-ymeic-eng.html
UR  - https://shop.unipass.it/area-11-scienze-storiche-filosofiche-pedagogiche-e-psicologiche/4089-music-individuals-and-contexts-dialectical-interaction.html?fbclid=IwAR0m5Em1tzIJvEnVSEANQrb6CKF7KsEn9yxUL2EjhM6FwO4haXVQARZiwKw
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6535
AB  - Dragutin Gostuški (1923-1998), a composer and an art historian by vocation, as well as a musicologist and a music critic by ambition, is one of the most prominent personalities in the Serbian and Yugoslav music scene in the second half of the 20th century. His musicological work represents an abundant and intriguing field for research, given the fact that he left behind an extensive number of books, studies, scientific articles, and essays. The aim of this contribution is to examine the role Dragutin Gostuški had in Serbian musicology while taking into account the specifics of the Yugoslav and Serbian context after World War II, and during the second half of the 20th century.
PB  - Roma : Società Editrice di Musicologia
PB  - Roma : UniversItalia
T2  - Music, Individuals and Contexts: Dialectical Interaction
T1  - Between East and West: Dragutin Gostuški’s musicological work
SP  - 329
EP  - 337
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6535
ER  - 
@inbook{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2019",
abstract = "Dragutin Gostuški (1923-1998), a composer and an art historian by vocation, as well as a musicologist and a music critic by ambition, is one of the most prominent personalities in the Serbian and Yugoslav music scene in the second half of the 20th century. His musicological work represents an abundant and intriguing field for research, given the fact that he left behind an extensive number of books, studies, scientific articles, and essays. The aim of this contribution is to examine the role Dragutin Gostuški had in Serbian musicology while taking into account the specifics of the Yugoslav and Serbian context after World War II, and during the second half of the 20th century.",
publisher = "Roma : Società Editrice di Musicologia, Roma : UniversItalia",
journal = "Music, Individuals and Contexts: Dialectical Interaction",
booktitle = "Between East and West: Dragutin Gostuški’s musicological work",
pages = "329-337",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6535"
}
Radovanović, B.. (2019). Between East and West: Dragutin Gostuški’s musicological work. in Music, Individuals and Contexts: Dialectical Interaction
Roma : Società Editrice di Musicologia., 329-337.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6535
Radovanović B. Between East and West: Dragutin Gostuški’s musicological work. in Music, Individuals and Contexts: Dialectical Interaction. 2019;:329-337.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6535 .
Radovanović, Bojana, "Between East and West: Dragutin Gostuški’s musicological work" in Music, Individuals and Contexts: Dialectical Interaction (2019):329-337,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6535 .