TY  - CONF
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13166
AB  - У раду се говори о схватањима Александра Белића, 
најутицајнијег српског лингвисте прве половине ХХ века, о српскохрватском 
народу и српскохрватском језику. Та схватања утицала су и на концепцију 
Речника САНУ, најважнијег српског лингвистичког пројекта, а затим и на 
путеве којима се кретао стандардни српски језик све до данас. Белићево 
схватање о јужнословенском питању посебно је дошло до изражаја баш у 
време стварања Југославије.
AB  - Th is paper deals with the views of Aleksandar Belić, the most infl uential 
Serbian linguist of the fi rst half of the 20th century, about the Serbian-Croatian 
people and the Serbocroatian language. Th ese perceptions also infl uenced the 
concept of the Dictionary of the Serbocroation Academy of Sciences and Arts, 
the most important Serbian linguistic project, and also has had an eff ect on the 
standard Serbian language to this day. Belic’ understanding of the South Slavic 
issue was especially evident at the time of the creation of Yugoslavia.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.
T1  - Утицај схватања Александра Белића о јужнословенском питању на концепцију Речника САНУ
T1  - The influence of Aleksandar Belić’ view of the south slavic issue on the concept of the SANU dictionary
SP  - 583
EP  - 592
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13166
ER  - 

@conference{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2021",
abstract = "У раду се говори о схватањима Александра Белића, 
најутицајнијег српског лингвисте прве половине ХХ века, о српскохрватском 
народу и српскохрватском језику. Та схватања утицала су и на концепцију 
Речника САНУ, најважнијег српског лингвистичког пројекта, а затим и на 
путеве којима се кретао стандардни српски језик све до данас. Белићево 
схватање о јужнословенском питању посебно је дошло до изражаја баш у 
време стварања Југославије., Th is paper deals with the views of Aleksandar Belić, the most infl uential 
Serbian linguist of the fi rst half of the 20th century, about the Serbian-Croatian 
people and the Serbocroatian language. Th ese perceptions also infl uenced the 
concept of the Dictionary of the Serbocroation Academy of Sciences and Arts, 
the most important Serbian linguistic project, and also has had an eff ect on the 
standard Serbian language to this day. Belic’ understanding of the South Slavic 
issue was especially evident at the time of the creation of Yugoslavia.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.",
title = "Утицај схватања Александра Белића о јужнословенском питању на концепцију Речника САНУ, The influence of Aleksandar Belić’ view of the south slavic issue on the concept of the SANU dictionary",
pages = "583-592",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13166"
}

Драгићевић, Р.. (2021). Утицај схватања Александра Белића о јужнословенском питању на концепцију Речника САНУ. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.
Београд : Српска академија наука и уметности., 583-592.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13166

Драгићевић Р. Утицај схватања Александра Белића о јужнословенском питању на концепцију Речника САНУ. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.. 2021;:583-592.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13166 .

Драгићевић, Рајна, "Утицај схватања Александра Белића о јужнословенском питању на концепцију Речника САНУ" in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. (2021):583-592,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13166 .

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Весна Н.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10254
AB  - This article deals with the relati on between the pure aspectual meaning
and aktionsart meaning. The central part of the paper is dedicated to the
analysis of dictionary defi nitions and contextual analysis of verbs formed
with prefi x za- whose semantics corresponds to the semantics of a specifi c
actional verb class – inchoative verbs (expressing proces of beginning or
becoming). We have aimed to illustrate that these aktionsart verbs could be
treated as aspectual counterparts as well, because their lexical meanings are
corresponding with imperfective counterparts.
AB  - У овом раду се разматра однос између акционалности и видског
парњаштва. Анализирани су глаголи изведени префиксом за- који се у литератури сматрају носиоцима почетног акционалног значења, са циљем да
се помоћу анализе речничких дефиниција и контекстуалне анализе утврди
постоји ли значењска подударност између посматраних глагола на за- и
њихових мотивних глагола, у ком случају ти глаголи остварују однос видског парњаштва са својим мотивним глаголима. Издвојене су две групе глагола на за- с почетним значењем (инхоативни и ингресивни глаголи) који
задовољавају услове да буду сматрани видским парњацима.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Видско парњаштво и акционалност (префикс за-)
T1  - Aspectual Pairs and Aktionsart (Prefix za-)
SP  - 161
EP  - 168
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10254
ER  - 

@article{
author = "Ђорђевић, Весна Н.",
year = "2019",
abstract = "This article deals with the relati on between the pure aspectual meaning
and aktionsart meaning. The central part of the paper is dedicated to the
analysis of dictionary defi nitions and contextual analysis of verbs formed
with prefi x za- whose semantics corresponds to the semantics of a specifi c
actional verb class – inchoative verbs (expressing proces of beginning or
becoming). We have aimed to illustrate that these aktionsart verbs could be
treated as aspectual counterparts as well, because their lexical meanings are
corresponding with imperfective counterparts., У овом раду се разматра однос између акционалности и видског
парњаштва. Анализирани су глаголи изведени префиксом за- који се у литератури сматрају носиоцима почетног акционалног значења, са циљем да
се помоћу анализе речничких дефиниција и контекстуалне анализе утврди
постоји ли значењска подударност између посматраних глагола на за- и
њихових мотивних глагола, у ком случају ти глаголи остварују однос видског парњаштва са својим мотивним глаголима. Издвојене су две групе глагола на за- с почетним значењем (инхоативни и ингресивни глаголи) који
задовољавају услове да буду сматрани видским парњацима.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Видско парњаштво и акционалност (префикс за-), Aspectual Pairs and Aktionsart (Prefix za-)",
pages = "161-168",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10254"
}

Ђорђевић, В. Н.. (2019). Видско парњаштво и акционалност (префикс за-). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 161-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10254

Ђорђевић ВН. Видско парњаштво и акционалност (префикс за-). in Наш језик. 2019;50(2):161-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10254 .

Ђорђевић, Весна Н., "Видско парњаштво и акционалност (префикс за-)" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):161-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10254 .

TY  - JOUR
AU  - Simić, Nataša
AU  - Toković, Milena
AU  - Ђорђевић, Весна
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15920
AB  - This article studies the level of female scientists’ work satisfaction, and general and gender-related factors that would contribute to greater work satisfaction. We applied an interdisciplinary approach – we draw on Bronfenbrenner’s ecological model of (professional) development, sociological analysis of the context and linguistic analysis of the text. A hundred Serbian female scientists filled in the online questionnaire. They reported moderate satisfaction with their work. Thematic analysis of their answers yielded nine general work satisfaction improvement factors: Creating a fair and effective management and improving relations with superiors, Improving social relationships with peers (Bronfenbrenner’s micro– and meso-system), Improving technical resources, Increasing salaries, Professional improvement support, The modernization and application of scientific work, Improving human resources, Establishing transparent, consistent and fair system rules (exosystem) and Combating corruption and nepotism (macrosystem). Six gender-related factors were determined: Overcoming social obstacles related to pregnancy and child-care, Change in attitudes in cases of harassment (micro– and meso-system), Overcoming legal obstacles related to pregnancy and child-care, Change in procedures in cases of harassment (exosystem), Achieving
respect and equality, and Changing social image through personal efforts (macrosystem). Recommendations for policy and practice improvement are discussed in the light of the dominant values in the Serbian post-socialist transformation context.
AB  - Ovaj članak proučava nivo zadovolјstva poslom koje obavlјaju naučnice, kao i opšte i rodne faktore koji bi doprineli većem zadovolјstvu. Primenili smo interdisciplinarni pristup – koristili smo Bronfenbrenerov ekološki model (profesionalnog) razvoja, sociološku analizu konteksta i lingvističku analizu teksta. Stotinu srpskih naučnica popunilo je onlajn upitnik. One su izjavile da su umereno zadovolјne svojim poslom. Tematska analiza njihovih odgovora dala je devet opštih faktora pobolјšanja zadovolјstva poslom: stvaranje pravičnog i efikasnog menadžmenta i pobolјšanje odnosa sa nadređenima, pobolјšanje socijalnih odnosa s osobama na istoj poziciji (Bronfenbrenerov mikro i mezo sistem); pobolјšanje tehničkih resursa, povećanje plata, podrška stručnom usavršavanju, modernizacija i primena naučnog rada, unapređenje lјudskih resursa, uspostavlјanje transparentnih, doslednih i poštenih sistemskih pravila (egzosistem) i borba protiv korupcije i nepotizma (makrosistem). Određeno je šest rodno povezanih faktora: prevazilaženje socijalnih prepreka vezanih za trudnoću i brigu o deci, promena stavova u slučajevima uznemiravanja (mikro i mezo sistem), prevazilaženje zakonskih prepreka vezanih za trudnoću i brigu o deci, promena u postupcima u slučajevima uznemiravanja (egzosistem), postizanje poštovanja i jednakosti i promena društvene slike kroz lične napore (makrosistem). Preporuke za unapređenje politike i prakse razmatraju se u svetlu dominantnih vrednosti u kontekstu postsocijalističke transformacije Srbije.
AB  - Cet article étudie le niveau de satisfaction professionnelle ressenti par les scientifiques femmes, ainsi que les facteurs généraux et genrés qui contribueraient à faire naître une satisfaction professionnelle accrue. Nous avons appliqué l’approche interdisciplinaire – nous avons utilisé le modèle écologique de développement (professionnel) de Bronfenbrenner, une analyse sociologique du contexte et une analyse linguistique du texte. Une centaine de chercheuses
serbes ont rempli le questionnaire en ligne. Elles ont déclaré être modérément satisfaites de leur profession. L’analyse thématique de leurs réponses a fait ressortir neuf facteurs généraux d’augmentation de satisfaction professionnelle: la création d’un management juste et efficace et une amélioration des rapports avec les supérieurs, l’amélioration des rapports sociaux avec des personnes occupant la même position (le micro– et le méso-système de Bronfenbrenner),
l’amélioration des ressources techniques, l’augmentation des salaires, le soutien au perfectionnement professionnel, la modernisation et la mise en pratique du travail scientifique, l’amélioration des ressources humaines, l’établissement des règles systémiques transparentes, conséquentes et justes (exosystème) et la lutte contre la corruption et le népotisme (macrosystème). Six facteurs liés au genre ont été relevés: le dépassement des obstacles sociaux liés à la grossesse et aux soins de l’enfant, un changement d’attitudes dans des cas de harcèlement (micro et méso système), le dépassement des obstacles juridiques liés à la grossesse et aux soins de l’enfant, un changement de procédures face à des cas d’harcèlement
(exosystème), l’acquisition du respect et de l’égalité et un changement d’image sociale dû à des efforts personnels (macrosystème). Des recommandations pour le progrès de la politique et de la pratique sont discutées à la lumière des valeurs dominantes dans le contexte de la transformation postsocialiste de la Serbie.
PB  - Београд : Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду
T2  - Етноантрополошки проблеми
T1  - Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context
T1  - La satisfaction professionnelle des scientifiques femmes  dans le contexte de la transformation postsocialiste de la Serbie
SP  - 297
EP  - 323
VL  - 14
IS  - 1
DO  - 10.21301/eap.v14i1.12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15920
ER  - 

@article{
author = "Simić, Nataša and Toković, Milena and Ђорђевић, Весна",
year = "2019",
abstract = "This article studies the level of female scientists’ work satisfaction, and general and gender-related factors that would contribute to greater work satisfaction. We applied an interdisciplinary approach – we draw on Bronfenbrenner’s ecological model of (professional) development, sociological analysis of the context and linguistic analysis of the text. A hundred Serbian female scientists filled in the online questionnaire. They reported moderate satisfaction with their work. Thematic analysis of their answers yielded nine general work satisfaction improvement factors: Creating a fair and effective management and improving relations with superiors, Improving social relationships with peers (Bronfenbrenner’s micro– and meso-system), Improving technical resources, Increasing salaries, Professional improvement support, The modernization and application of scientific work, Improving human resources, Establishing transparent, consistent and fair system rules (exosystem) and Combating corruption and nepotism (macrosystem). Six gender-related factors were determined: Overcoming social obstacles related to pregnancy and child-care, Change in attitudes in cases of harassment (micro– and meso-system), Overcoming legal obstacles related to pregnancy and child-care, Change in procedures in cases of harassment (exosystem), Achieving
respect and equality, and Changing social image through personal efforts (macrosystem). Recommendations for policy and practice improvement are discussed in the light of the dominant values in the Serbian post-socialist transformation context., Ovaj članak proučava nivo zadovolјstva poslom koje obavlјaju naučnice, kao i opšte i rodne faktore koji bi doprineli većem zadovolјstvu. Primenili smo interdisciplinarni pristup – koristili smo Bronfenbrenerov ekološki model (profesionalnog) razvoja, sociološku analizu konteksta i lingvističku analizu teksta. Stotinu srpskih naučnica popunilo je onlajn upitnik. One su izjavile da su umereno zadovolјne svojim poslom. Tematska analiza njihovih odgovora dala je devet opštih faktora pobolјšanja zadovolјstva poslom: stvaranje pravičnog i efikasnog menadžmenta i pobolјšanje odnosa sa nadređenima, pobolјšanje socijalnih odnosa s osobama na istoj poziciji (Bronfenbrenerov mikro i mezo sistem); pobolјšanje tehničkih resursa, povećanje plata, podrška stručnom usavršavanju, modernizacija i primena naučnog rada, unapređenje lјudskih resursa, uspostavlјanje transparentnih, doslednih i poštenih sistemskih pravila (egzosistem) i borba protiv korupcije i nepotizma (makrosistem). Određeno je šest rodno povezanih faktora: prevazilaženje socijalnih prepreka vezanih za trudnoću i brigu o deci, promena stavova u slučajevima uznemiravanja (mikro i mezo sistem), prevazilaženje zakonskih prepreka vezanih za trudnoću i brigu o deci, promena u postupcima u slučajevima uznemiravanja (egzosistem), postizanje poštovanja i jednakosti i promena društvene slike kroz lične napore (makrosistem). Preporuke za unapređenje politike i prakse razmatraju se u svetlu dominantnih vrednosti u kontekstu postsocijalističke transformacije Srbije., Cet article étudie le niveau de satisfaction professionnelle ressenti par les scientifiques femmes, ainsi que les facteurs généraux et genrés qui contribueraient à faire naître une satisfaction professionnelle accrue. Nous avons appliqué l’approche interdisciplinaire – nous avons utilisé le modèle écologique de développement (professionnel) de Bronfenbrenner, une analyse sociologique du contexte et une analyse linguistique du texte. Une centaine de chercheuses
serbes ont rempli le questionnaire en ligne. Elles ont déclaré être modérément satisfaites de leur profession. L’analyse thématique de leurs réponses a fait ressortir neuf facteurs généraux d’augmentation de satisfaction professionnelle: la création d’un management juste et efficace et une amélioration des rapports avec les supérieurs, l’amélioration des rapports sociaux avec des personnes occupant la même position (le micro– et le méso-système de Bronfenbrenner),
l’amélioration des ressources techniques, l’augmentation des salaires, le soutien au perfectionnement professionnel, la modernisation et la mise en pratique du travail scientifique, l’amélioration des ressources humaines, l’établissement des règles systémiques transparentes, conséquentes et justes (exosystème) et la lutte contre la corruption et le népotisme (macrosystème). Six facteurs liés au genre ont été relevés: le dépassement des obstacles sociaux liés à la grossesse et aux soins de l’enfant, un changement d’attitudes dans des cas de harcèlement (micro et méso système), le dépassement des obstacles juridiques liés à la grossesse et aux soins de l’enfant, un changement de procédures face à des cas d’harcèlement
(exosystème), l’acquisition du respect et de l’égalité et un changement d’image sociale dû à des efforts personnels (macrosystème). Des recommandations pour le progrès de la politique et de la pratique sont discutées à la lumière des valeurs dominantes dans le contexte de la transformation postsocialiste de la Serbie.",
publisher = "Београд : Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду",
journal = "Етноантрополошки проблеми",
title = "Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context, La satisfaction professionnelle des scientifiques femmes  dans le contexte de la transformation postsocialiste de la Serbie",
pages = "297-323",
volume = "14",
number = "1",
doi = "10.21301/eap.v14i1.12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15920"
}

Simić, N., Toković, M.,& Ђорђевић, В.. (2019). Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context. in Етноантрополошки проблеми
Београд : Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду., 14(1), 297-323.
https://doi.org/10.21301/eap.v14i1.12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15920

Simić N, Toković M, Ђорђевић В. Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context. in Етноантрополошки проблеми. 2019;14(1):297-323.
doi:10.21301/eap.v14i1.12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15920 .

Simić, Nataša, Toković, Milena, Ђорђевић, Весна, "Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context" in Етноантрополошки проблеми, 14, no. 1 (2019):297-323,
https://doi.org/10.21301/eap.v14i1.12 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15920 .

TY  - CHAP
AU  - Ђорђевић, Весна Н.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15917
AB  - У раду ћемо се бавити односом између акционалности и видског парњаштва, полазећи од претпоставке да уколико два глагола представљају видске парњаке, подударна су им лексичка значења и изведени парњак не сме поседовати додатно акционално значење, тзв. акционалну модификацију. Предмет нашег рада биће глаголи изведени префиксом на- који се у литератури сматрају носиоцима акционалног значења кумулативности, а циљ нам је да помоћу анализе речничких дефиниција и контекстуалне анализе утврдимо постоји ли значењска подударност између посматраних глагола на на- и њихових мотивних глагола, односно постоје ли глаголи који остварују однос видског парњаштва са својим мотивним глаголима, а истовремено су у литератури тумачени као представници одређене акционалне класе.
AB  - This article deals with the relation between the pure aspectual meaning and aktionsart meaning.
If two verbs are aspectual counterparts, their lexical meanings are corresponding which implies that the formed prefixed counterpart cannot contain an additional aktionsart meaning, a so called aktionsart modification. We have aimed to illustrate that aspectual pairs defined by the above covered criteria in literature are treated as aktionsart verbs as well, in other words the carriers of additional aktionsart meanings. The central part of the paper is dedicated to the analysis of dictionary definitions and contextual analysis of verbs formed with prefix na- whose semantics corresponds to the semantics of a specific actional verb class – cumulative verbs. The cumulative meaning which is in literature attributed to the prefix is also found in the semantics of verb lexemes. The stated aktionsart feature is present in imperfective and prefixed perfective counterparts as well, which is what makes the (pure) aspectual relation between them possible.
PB  - Београд : Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - ВИДСКО ПАРЊАШТВО И АКЦИОНАЛНОСТ
SP  - 249
EP  - 258
VL  - 48
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2019.48.1.ch21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15917
ER  - 

@inbook{
author = "Ђорђевић, Весна Н.",
year = "2019",
abstract = "У раду ћемо се бавити односом између акционалности и видског парњаштва, полазећи од претпоставке да уколико два глагола представљају видске парњаке, подударна су им лексичка значења и изведени парњак не сме поседовати додатно акционално значење, тзв. акционалну модификацију. Предмет нашег рада биће глаголи изведени префиксом на- који се у литератури сматрају носиоцима акционалног значења кумулативности, а циљ нам је да помоћу анализе речничких дефиниција и контекстуалне анализе утврдимо постоји ли значењска подударност између посматраних глагола на на- и њихових мотивних глагола, односно постоје ли глаголи који остварују однос видског парњаштва са својим мотивним глаголима, а истовремено су у литератури тумачени као представници одређене акционалне класе., This article deals with the relation between the pure aspectual meaning and aktionsart meaning.
If two verbs are aspectual counterparts, their lexical meanings are corresponding which implies that the formed prefixed counterpart cannot contain an additional aktionsart meaning, a so called aktionsart modification. We have aimed to illustrate that aspectual pairs defined by the above covered criteria in literature are treated as aktionsart verbs as well, in other words the carriers of additional aktionsart meanings. The central part of the paper is dedicated to the analysis of dictionary definitions and contextual analysis of verbs formed with prefix na- whose semantics corresponds to the semantics of a specific actional verb class – cumulative verbs. The cumulative meaning which is in literature attributed to the prefix is also found in the semantics of verb lexemes. The stated aktionsart feature is present in imperfective and prefixed perfective counterparts as well, which is what makes the (pure) aspectual relation between them possible.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
booktitle = "ВИДСКО ПАРЊАШТВО И АКЦИОНАЛНОСТ",
pages = "249-258",
volume = "48",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2019.48.1.ch21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15917"
}

Ђорђевић, В. Н.. (2019). ВИДСКО ПАРЊАШТВО И АКЦИОНАЛНОСТ. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар., 48(1), 249-258.
https://doi.org/10.18485/msc.2019.48.1.ch21
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15917

Ђорђевић ВН. ВИДСКО ПАРЊАШТВО И АКЦИОНАЛНОСТ. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2019;48(1):249-258.
doi:10.18485/msc.2019.48.1.ch21
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15917 .

Ђорђевић, Весна Н., "ВИДСКО ПАРЊАШТВО И АКЦИОНАЛНОСТ" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 48, no. 1 (2019):249-258,
https://doi.org/10.18485/msc.2019.48.1.ch21 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15917 .

TY  - CHAP
AU  - Ђорђевић, Весна
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10310
AB  - The belief in the existence of the ‘evil eye’ and the ability to bewitch somebody or
something using eyes and words, either intentionally or otherwise, is widespread in
Serbian folk tradition. The subject of this paper is the presentation of Serbian linguistic
and ethnological data related to the phenomenon of the ‘evil eye’ which has been taken
from ethnographic material and dictionaries. The analysis shows a strong connection
among language units (lexemes and phrasemes) and ethnological notions about the ‘evil
eye’.
AB  - Verovanje u postojanje "uroka" i sposobnost da se neko ili nešto omađija očima i rečima, bilo namerno ili ne, rasprostranjeno je u srpskoj narodnoj tradiciji. Tema ovog rada je predstavljanje srpskih lingvističkih i etnoloških podataka vezanih za fenomen "uroka" koji su preuzeti iz etnografskog materijala i rečnika. Analiza pokazuje snažnu vezu između jezičkih jedinica (lekseme i frazeme) i etnoloških pojmova o "uroku".
PB  - Bratislava : Univerzita Komenského
T2  - Percepcia nadprirodzena vo frazeologii, Slavofraz 2019
T1  - Урок у српској народној традицији
T1  - The evil eye in Serbian folk tradition
SP  - 120
EP  - 126
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10310
ER  - 

@inbook{
author = "Ђорђевић, Весна and Аксић, Нина",
year = "2019",
abstract = "The belief in the existence of the ‘evil eye’ and the ability to bewitch somebody or
something using eyes and words, either intentionally or otherwise, is widespread in
Serbian folk tradition. The subject of this paper is the presentation of Serbian linguistic
and ethnological data related to the phenomenon of the ‘evil eye’ which has been taken
from ethnographic material and dictionaries. The analysis shows a strong connection
among language units (lexemes and phrasemes) and ethnological notions about the ‘evil
eye’., Verovanje u postojanje "uroka" i sposobnost da se neko ili nešto omađija očima i rečima, bilo namerno ili ne, rasprostranjeno je u srpskoj narodnoj tradiciji. Tema ovog rada je predstavljanje srpskih lingvističkih i etnoloških podataka vezanih za fenomen "uroka" koji su preuzeti iz etnografskog materijala i rečnika. Analiza pokazuje snažnu vezu između jezičkih jedinica (lekseme i frazeme) i etnoloških pojmova o "uroku".",
publisher = "Bratislava : Univerzita Komenského",
journal = "Percepcia nadprirodzena vo frazeologii, Slavofraz 2019",
booktitle = "Урок у српској народној традицији, The evil eye in Serbian folk tradition",
pages = "120-126",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10310"
}

Ђорђевић, В.,& Аксић, Н.. (2019). Урок у српској народној традицији. in Percepcia nadprirodzena vo frazeologii, Slavofraz 2019
Bratislava : Univerzita Komenského., 120-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10310

Ђорђевић В, Аксић Н. Урок у српској народној традицији. in Percepcia nadprirodzena vo frazeologii, Slavofraz 2019. 2019;:120-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10310 .

Ђорђевић, Весна, Аксић, Нина, "Урок у српској народној традицији" in Percepcia nadprirodzena vo frazeologii, Slavofraz 2019 (2019):120-126,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10310 .

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Весна Н.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10253
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Библиографија радова др Срете Танасића
SP  - 9
EP  - 30
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10253
ER  - 

@article{
author = "Ђорђевић, Весна Н.",
year = "2019",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Библиографија радова др Срете Танасића",
pages = "9-30",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10253"
}

Ђорђевић, В. Н.. (2019). Библиографија радова др Срете Танасића. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 9-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10253

Ђорђевић ВН. Библиографија радова др Срете Танасића. in Наш језик. 2019;50(2):9-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10253 .

Ђорђевић, Весна Н., "Библиографија радова др Срете Танасића" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):9-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10253 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Марина М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9273
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Ана Јањушевић Оливери, Интензификаторске партикуле у савременом српском језику
SP  - 141
EP  - 144
VL  - 50
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9273
ER  - 

@article{
author = "Николић, Марина М.",
year = "2019",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Ана Јањушевић Оливери, Интензификаторске партикуле у савременом српском језику",
pages = "141-144",
volume = "50",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9273"
}

Николић, М. М.. (2019). Ана Јањушевић Оливери, Интензификаторске партикуле у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(1), 141-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9273

Николић ММ. Ана Јањушевић Оливери, Интензификаторске партикуле у савременом српском језику. in Наш језик. 2019;50(1):141-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9273 .

Николић, Марина М., "Ана Јањушевић Оливери, Интензификаторске партикуле у савременом српском језику" in Наш језик, 50, no. 1 (2019):141-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9273 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10307
AB  - В работе анализируется новая лексика в области туризма, возникшая в сербском языке после 2000-го года.
Неологизмы подразделяются на четыре группы: вид туризма,
способ путешествия, развлечение, лечебные процедуры в туристических объектах.
Многие неологизмы имеют развитые словообразовательные
гнезда: кајтинг – кајт (сущ.), кајт (прил.), кајташ, кајташица,
кајтер, кајтерка, кајтерски, -а, -о, кајтинг (прил. нескл.), кајтовање,
кајтовати. Фемининумы многочисленны.Эксцерпированный материал показывает значительные языковые перемены в течение последних шести-семи лет – оба члена моционной пары в большом количестве случаев встречаются одновременно: скајболаш – скајболашица,
скајболер – скајболерка, геокешер – геокешерка.
Большинство лексем составляют заимствования. Несомненно самые многочисленные англицизмы Между неологизмами туристического дискурса преобладают
существительные и именные словосочетания – 145 (78,8%). Прилагательных гораздо меньше – 34 (18,47%). Глаголы и наречия редки– 4
(2,17 %) и 1 (0,54 %).
В эксцерпированных источниках, наряду с большим количеством
неологизмов, встречаются металингвистические параметры, которые
показывают, что эти лексемы все еще не приспособились в стандарт-
ном сербском языке.
AB  - У раду се анализира нова лексика у области туризма која се у српском
језику појавила после 2000. године. Неологизми су подељени у четири
групе: видови туризма, начини путовања, забава и разонода, медицински
третмани који се спроводе у туристичким објектима. Многи неологизми
имају развијена творбена гнезда. Фемининуми су бројни. Већина лексема
су позајмљенице, а највише је англицизама. У ексцерпираним изворима уз
велики број неологизама срећу се металингвистички маркери, што показује
да ове лексеме још увек нису одомаћене у стандардном српском језику.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Нова лексика у области туризма у савременом српском језику
T1  - Новая лексика в области туризма в современном сербском языке
SP  - 387
EP  - 397
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2019",
abstract = "В работе анализируется новая лексика в области туризма, возникшая в сербском языке после 2000-го года.
Неологизмы подразделяются на четыре группы: вид туризма,
способ путешествия, развлечение, лечебные процедуры в туристических объектах.
Многие неологизмы имеют развитые словообразовательные
гнезда: кајтинг – кајт (сущ.), кајт (прил.), кајташ, кајташица,
кајтер, кајтерка, кајтерски, -а, -о, кајтинг (прил. нескл.), кајтовање,
кајтовати. Фемининумы многочисленны.Эксцерпированный материал показывает значительные языковые перемены в течение последних шести-семи лет – оба члена моционной пары в большом количестве случаев встречаются одновременно: скајболаш – скајболашица,
скајболер – скајболерка, геокешер – геокешерка.
Большинство лексем составляют заимствования. Несомненно самые многочисленные англицизмы Между неологизмами туристического дискурса преобладают
существительные и именные словосочетания – 145 (78,8%). Прилагательных гораздо меньше – 34 (18,47%). Глаголы и наречия редки– 4
(2,17 %) и 1 (0,54 %).
В эксцерпированных источниках, наряду с большим количеством
неологизмов, встречаются металингвистические параметры, которые
показывают, что эти лексемы все еще не приспособились в стандарт-
ном сербском языке., У раду се анализира нова лексика у области туризма која се у српском
језику појавила после 2000. године. Неологизми су подељени у четири
групе: видови туризма, начини путовања, забава и разонода, медицински
третмани који се спроводе у туристичким објектима. Многи неологизми
имају развијена творбена гнезда. Фемининуми су бројни. Већина лексема
су позајмљенице, а највише је англицизама. У ексцерпираним изворима уз
велики број неологизама срећу се металингвистички маркери, што показује
да ове лексеме још увек нису одомаћене у стандардном српском језику.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Нова лексика у области туризма у савременом српском језику, Новая лексика в области туризма в современном сербском языке",
pages = "387-397",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2019). Нова лексика у области туризма у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 387-397.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307

Оташевић ЂР. Нова лексика у области туризма у савременом српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):387-397.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Нова лексика у области туризма у савременом српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):387-397,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307 .

TY  - JOUR
AU  - Пипер, Предраг Ј.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10342
AB  - Предметом настоящей статьи являются лексические, грамматические и другие языковые единицы в современном сербском языке,
употребление которых подчеркивает связь настоящего с прошлым в
структуре языка и является специальным стилистическим средством. В
статье рассматриваются различия между разновидностями архаизмов
и предлагаются критерии типологии архаизмов как отдельной языковой подсистемы сербского языка. Особое внимание в статье уделяется
грамматическим архаизмам в сербском языке, до сих пор не получив-
шим исчерпывающего описания и объяснения в научной литературе.
AB  - Рад има за предмет граматичке, лексичке и друге језичке јединице које
се употребљавају и доживљавају тако да мање или више асоцирају на језичку
прошлост, на чему се заснива њихов стилогени потенцијал. Разматрају се
разлике између архаизама, анахронизама, архаичних иновација и историзама, као и припадност граматичких архаизама различитим врстама речи и
различитим граматичким категоријама.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О архаизмима у српском језику, посебно граматичким
T1  - О архаизмах в сербском языке, в частности грамматических
SP  - 95
EP  - 107
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10342
ER  - 

@article{
author = "Пипер, Предраг Ј.",
year = "2019",
abstract = "Предметом настоящей статьи являются лексические, грамматические и другие языковые единицы в современном сербском языке,
употребление которых подчеркивает связь настоящего с прошлым в
структуре языка и является специальным стилистическим средством. В
статье рассматриваются различия между разновидностями архаизмов
и предлагаются критерии типологии архаизмов как отдельной языковой подсистемы сербского языка. Особое внимание в статье уделяется
грамматическим архаизмам в сербском языке, до сих пор не получив-
шим исчерпывающего описания и объяснения в научной литературе., Рад има за предмет граматичке, лексичке и друге језичке јединице које
се употребљавају и доживљавају тако да мање или више асоцирају на језичку
прошлост, на чему се заснива њихов стилогени потенцијал. Разматрају се
разлике између архаизама, анахронизама, архаичних иновација и историзама, као и припадност граматичких архаизама различитим врстама речи и
различитим граматичким категоријама.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О архаизмима у српском језику, посебно граматичким, О архаизмах в сербском языке, в частности грамматических",
pages = "95-107",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10342"
}

Пипер, П. Ј.. (2019). О архаизмима у српском језику, посебно граматичким. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 95-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10342

Пипер ПЈ. О архаизмима у српском језику, посебно граматичким. in Наш језик. 2019;50(2):95-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10342 .

Пипер, Предраг Ј., "О архаизмима у српском језику, посебно граматичким" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):95-107,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10342 .

TY  - JOUR
AU  - Поповић, Људмила В.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10343
AB  - Работа посвящена анализу конструкции с усеченным перфектом
и имперфектом глагола бити + инфинитив в сербском языке, нпр.: био/
било радити; бијаше учити и пр. Рассмотрены примеры данной конструкции в различных говорах и диалектах сербского языка, а также
работы сербских лингвистов, посвященные ее описанию. Посредством
сравнения рассматриваемой конструкции и сочетаний инфинитива с
модальными глаголами имати и хтети в сербских говорах (има + инфинитив; шћа(х)/оћаг + инфинитив) показано, что во всех трех случаях
речь идет о модальных контрафактических конструкциях. Спецификой
конструкции бити + инфинитив, сравнительно с двумя другими, является то, что она употребляется с целью выражения ретроспективно
ориентированной деонтической модальности, а не гипотетической. В
ней говорящий высказывает свое мнение по поводу развития ситуации в прошедшем ІІ степени, которая должна была, по его мнению,
привести к иной ситуации в прошедшем І степени. Конструкция бити
+ инфинитив соотносима с контрафактическим плюсквамперфектом,
однако она дополнительно экспрессивно маркирована, так как говорящий обвиняет собеседника или третье лицо в неблагоприятном исходе
– возникновении ситуации, принадлежащей прошедшему І степени.
Анализ показал, что речь идет о гибридной конструкции, в которой глагол бити может функционировать в личной и безличной форме
перфекта, а также в форме имперфекта, при этом конструкции с личной формой указывают на так называемую внутренне ориентированную модальность, а с безличной – на внешнюю.
В конструкции бити + инфинитив временной план, соотносимый
с плюсквамперфектом, сочетается с деонтическим, при этом модальное
значение доминантно, а темпоральное – рецессивно. Данное сочетание
возможно благодаря темпоральной реинтерпретации в сторону контрафактичности, что переводит глагольную форму в ирреалис. Контрафактические деонтические конструкции описывают ирреальное действие,
которое, по мнению говорящего, (не) нужно было совершить адресату
или третьему лицу, для того чтобы ситуация развивалась по-другому
и, возможно, привела к иному результату, описанному в другой части
конструкции или восстанавливаемому из контекста высказывания.
Так как тип данной конструкции с безличной формой глагола
быть встречается и в других западных и восточных славянских языках, можно предположить, что речь идет об архаической общеславянской конструкции, сравнительному анализу которой в разных славянских языках посвящена отдельная статья автора.
AB  - У раду се разматра конструкција са крњим перфектом или имперфектом глагола бити и инфинитивом у српском језику, попут: био/било
радити; бијаше учити. Путем детаљне анализе бројних примера, као и посредством њиховог поређења са другим сличним конструкцијама у српском
језику, показано је да се ради о посебној контрафактивној конструкцији за
изражавање деонтичке модалности. Разлика између персоналног и имперсоналног обли ка глагола бити у овој конструкцији објашњава се различитим
типовима модалности, која може бити интерно и екстерно оријентисана.
Постојање сличних конструкција у западнословенским и источнословенским језицима даје аутору основа за претпоставку о томе да се ради о
архаичној општесловенској конструкцији која је временом потиснута на
периферију граматичких система словенских језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику
T1  - Об особом типе контрафактической конструкции в сербском языке
SP  - 205
EP  - 220
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10343
ER  - 

@article{
author = "Поповић, Људмила В.",
year = "2019",
abstract = "Работа посвящена анализу конструкции с усеченным перфектом
и имперфектом глагола бити + инфинитив в сербском языке, нпр.: био/
било радити; бијаше учити и пр. Рассмотрены примеры данной конструкции в различных говорах и диалектах сербского языка, а также
работы сербских лингвистов, посвященные ее описанию. Посредством
сравнения рассматриваемой конструкции и сочетаний инфинитива с
модальными глаголами имати и хтети в сербских говорах (има + инфинитив; шћа(х)/оћаг + инфинитив) показано, что во всех трех случаях
речь идет о модальных контрафактических конструкциях. Спецификой
конструкции бити + инфинитив, сравнительно с двумя другими, является то, что она употребляется с целью выражения ретроспективно
ориентированной деонтической модальности, а не гипотетической. В
ней говорящий высказывает свое мнение по поводу развития ситуации в прошедшем ІІ степени, которая должна была, по его мнению,
привести к иной ситуации в прошедшем І степени. Конструкция бити
+ инфинитив соотносима с контрафактическим плюсквамперфектом,
однако она дополнительно экспрессивно маркирована, так как говорящий обвиняет собеседника или третье лицо в неблагоприятном исходе
– возникновении ситуации, принадлежащей прошедшему І степени.
Анализ показал, что речь идет о гибридной конструкции, в которой глагол бити может функционировать в личной и безличной форме
перфекта, а также в форме имперфекта, при этом конструкции с личной формой указывают на так называемую внутренне ориентированную модальность, а с безличной – на внешнюю.
В конструкции бити + инфинитив временной план, соотносимый
с плюсквамперфектом, сочетается с деонтическим, при этом модальное
значение доминантно, а темпоральное – рецессивно. Данное сочетание
возможно благодаря темпоральной реинтерпретации в сторону контрафактичности, что переводит глагольную форму в ирреалис. Контрафактические деонтические конструкции описывают ирреальное действие,
которое, по мнению говорящего, (не) нужно было совершить адресату
или третьему лицу, для того чтобы ситуация развивалась по-другому
и, возможно, привела к иному результату, описанному в другой части
конструкции или восстанавливаемому из контекста высказывания.
Так как тип данной конструкции с безличной формой глагола
быть встречается и в других западных и восточных славянских языках, можно предположить, что речь идет об архаической общеславянской конструкции, сравнительному анализу которой в разных славянских языках посвящена отдельная статья автора., У раду се разматра конструкција са крњим перфектом или имперфектом глагола бити и инфинитивом у српском језику, попут: био/било
радити; бијаше учити. Путем детаљне анализе бројних примера, као и посредством њиховог поређења са другим сличним конструкцијама у српском
језику, показано је да се ради о посебној контрафактивној конструкцији за
изражавање деонтичке модалности. Разлика између персоналног и имперсоналног обли ка глагола бити у овој конструкцији објашњава се различитим
типовима модалности, која може бити интерно и екстерно оријентисана.
Постојање сличних конструкција у западнословенским и источнословенским језицима даје аутору основа за претпоставку о томе да се ради о
архаичној општесловенској конструкцији која је временом потиснута на
периферију граматичких система словенских језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику, Об особом типе контрафактической конструкции в сербском языке",
pages = "205-220",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10343"
}

Поповић, Љ. В.. (2019). О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 205-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10343

Поповић ЉВ. О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):205-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10343 .

Поповић, Људмила В., "О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):205-220,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10343 .

TY  - JOUR
AU  - Марић, Биљана Ж.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10277
AB  - В статье сопоставляются две похожих синтаксических конструкции в сербском и русском языках − безличные предложения с обязательным дательным субъекта и рефлексивной формой глагола (серб.
Не иде ми се на посао, рус. Мне дышится легко). Обнаруживается, что
в сербском языке, в отличие от русского, возможно употребление пассивной модели с формально выраженным подлежащим (Пије ми се лимунада), т.е. модели, не блокирующей дательный падеж субъекта.
Анализ показал, что сербские и русские модели конструкций могут совпадать только частично (отрицательные модели, сообщающие
об отрицательном отношении к действию). Русские утвердительные
модели и модели с наречием, указывающим на легкость или трудность
протекания действия, в сербском языке отсутствуют или же не соотносятся с сербскими по своей семантике. Тот компонент семантики,
который как раз отсутствует в сербской конструкции («действие протекает само по себе, независимо от воли субъекта»), считается некоторыми авторами лингвоспецифическим, т.е. занимающим особое место
в русской языковой картине мира.
AB  - У раду дајемо контрастивну анализу једног типа рефлексивних безличних реченица у српском и руском језику са синтаксичког и семантичког
аспекта. Испитујемо да ли се заиста ради о истом типу конструкција у двама
језицима и, узимајући у обзир чињеницу да се руска конструкција сматра
лингвоспецифичном, тј. значајном у контексту руске језичке слике света,
покушавамо да сагледамо и српску конструкцију из тог аспекта.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света)
T1  - Об одном типе безличных предложений в сербском и русском языках (в контексте языковой картины мира)
SP  - 315
EP  - 322
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277
ER  - 

@article{
author = "Марић, Биљана Ж.",
year = "2019",
abstract = "В статье сопоставляются две похожих синтаксических конструкции в сербском и русском языках − безличные предложения с обязательным дательным субъекта и рефлексивной формой глагола (серб.
Не иде ми се на посао, рус. Мне дышится легко). Обнаруживается, что
в сербском языке, в отличие от русского, возможно употребление пассивной модели с формально выраженным подлежащим (Пије ми се лимунада), т.е. модели, не блокирующей дательный падеж субъекта.
Анализ показал, что сербские и русские модели конструкций могут совпадать только частично (отрицательные модели, сообщающие
об отрицательном отношении к действию). Русские утвердительные
модели и модели с наречием, указывающим на легкость или трудность
протекания действия, в сербском языке отсутствуют или же не соотносятся с сербскими по своей семантике. Тот компонент семантики,
который как раз отсутствует в сербской конструкции («действие протекает само по себе, независимо от воли субъекта»), считается некоторыми авторами лингвоспецифическим, т.е. занимающим особое место
в русской языковой картине мира., У раду дајемо контрастивну анализу једног типа рефлексивних безличних реченица у српском и руском језику са синтаксичког и семантичког
аспекта. Испитујемо да ли се заиста ради о истом типу конструкција у двама
језицима и, узимајући у обзир чињеницу да се руска конструкција сматра
лингвоспецифичном, тј. значајном у контексту руске језичке слике света,
покушавамо да сагледамо и српску конструкцију из тог аспекта.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света), Об одном типе безличных предложений в сербском и русском языках (в контексте языковой картины мира)",
pages = "315-322",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277"
}

Марић, Б. Ж.. (2019). Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 315-322.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277

Марић БЖ. Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света). in Наш језик. 2019;50(2):315-322.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277 .

Марић, Биљана Ж., "Један тип безличних реченица у српском и руском (у контексту језичке слике света)" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):315-322,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10277 .

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10255
AB  - The paper presents several views on the status and divisions of foreign
prepositive components in the literature about slavic languages. The starting
point is that the status of these units changes over the time and that it
depends on the degree of the possibility of independent usage of these units.
Therefore, there is no permanent division in relation to them, but the classifi
cations must be changed according to their usage in each language individually
and may not be the same in all Slavic languages, in particular they
need not be harmonized with the status they had in the classical languages
from whom they originate.
AB  - У раду се представља неколико погледа на статус и поделе страних
препозитивних компонената у славистичкој литератури. Износи се полазиште да се статус ових јединица временом мења и да он зависи од степена
могућности самосталне употребе ових јединица. Због тога у вези с њима
не постоји трајна подела, већ се класификације морају мењати у складу са
њиховом употребом у сваком језику понаособ и не морају бити исте у свим
словенским језицима, а нарочито не морају бити усклађене са статусом које
су имале у класичним језицима из којих потичу.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику
T1  - The Transient Character of Prefixoids in Modern Serbian
EP  - 116
VL  - 50
IS  - 2
IS  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255
ER  - 

@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2019",
abstract = "The paper presents several views on the status and divisions of foreign
prepositive components in the literature about slavic languages. The starting
point is that the status of these units changes over the time and that it
depends on the degree of the possibility of independent usage of these units.
Therefore, there is no permanent division in relation to them, but the classifi
cations must be changed according to their usage in each language individually
and may not be the same in all Slavic languages, in particular they
need not be harmonized with the status they had in the classical languages
from whom they originate., У раду се представља неколико погледа на статус и поделе страних
препозитивних компонената у славистичкој литератури. Износи се полазиште да се статус ових јединица временом мења и да он зависи од степена
могућности самосталне употребе ових јединица. Због тога у вези с њима
не постоји трајна подела, већ се класификације морају мењати у складу са
њиховом употребом у сваком језику понаособ и не морају бити исте у свим
словенским језицима, а нарочито не морају бити усклађене са статусом које
су имале у класичним језицима из којих потичу.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику, The Transient Character of Prefixoids in Modern Serbian",
pages = "116",
volume = "50",
number = "2, 109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255"
}

Драгићевић, Р. М.. (2019). Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255

Драгићевић РМ. Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):null-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255 .

Драгићевић, Рајна М., "Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255 .

TY  - JOUR
AU  - Димковић Телебаковић, Гордана Д.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10251
AB  - The aim of this paper is to reveal the main characteristics of contemporary
Serbian traffi c engineering terminological system. By employing a
lexico-semantic method and to a certain extent a normative approach, we
have found that the terminological system under consideration contains a
great number of Anglicisms, synonymous lexemes, imprecise and literal
translation equivalents, as well as terminological gaps. Some proposals for
possible solutions for a number of imprecise and literal translations of English
terms are made.
AB  - Циљ рада је да укаже на основне карактеристике савременог српског
саобраћајног терминолошког система. Резултати истраживања показују да
је у саобраћајној терминологији присутно много англицизама, синонима,
непрецизних преводних еквивалената и да неки еквиваленти немају статус
стандардних термина. Такође је установљено да овај терминолошки систем
садржи и буквалне преводе енглеских термина и терминолошке празнине.
Да бисмо дошли до резултата, користили смо синхрону лексичко-семантичку методу и у извесној мери нормативни приступ.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Саобраћајна терминологија у савременом српском језику
T1  - Traffic Engineering Terminology in Contemporary Serbian Language
SP  - 409
EP  - 418
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10251
ER  - 

@article{
author = "Димковић Телебаковић, Гордана Д.",
year = "2019",
abstract = "The aim of this paper is to reveal the main characteristics of contemporary
Serbian traffi c engineering terminological system. By employing a
lexico-semantic method and to a certain extent a normative approach, we
have found that the terminological system under consideration contains a
great number of Anglicisms, synonymous lexemes, imprecise and literal
translation equivalents, as well as terminological gaps. Some proposals for
possible solutions for a number of imprecise and literal translations of English
terms are made., Циљ рада је да укаже на основне карактеристике савременог српског
саобраћајног терминолошког система. Резултати истраживања показују да
је у саобраћајној терминологији присутно много англицизама, синонима,
непрецизних преводних еквивалената и да неки еквиваленти немају статус
стандардних термина. Такође је установљено да овај терминолошки систем
садржи и буквалне преводе енглеских термина и терминолошке празнине.
Да бисмо дошли до резултата, користили смо синхрону лексичко-семантичку методу и у извесној мери нормативни приступ.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Саобраћајна терминологија у савременом српском језику, Traffic Engineering Terminology in Contemporary Serbian Language",
pages = "409-418",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10251"
}

Димковић Телебаковић, Г. Д.. (2019). Саобраћајна терминологија у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 409-418.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10251

Димковић Телебаковић ГД. Саобраћајна терминологија у савременом српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):409-418.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10251 .

Димковић Телебаковић, Гордана Д., "Саобраћајна терминологија у савременом српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):409-418,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10251 .

TY  - JOUR
AU  - Трнавац, Радослава M.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10364
AB  - In this paper, we develop the analysis of discourse relations on the
basis of Rehtorical Structure Theory (MannThompson 1988) on the corpus
of online news comments which are published in the Serbian broadsheet
Politika Online and the Russian site Russia Today. We look at the way and
the frequency discourse relations are signalized in Serbian and Russian. The
analysis shows that signalization of discourse relations in both languages is
relatively frequent, while discourse markers are by far not the only signals
that annouce them.
AB  - У раду се врши анализа дискурсивних односа на бази реторичке
структуралне теорије Мана и Томсонове (1988) на корпусу онлајн коментара новинских чланака публикованих у оквиру онлајн издања дневних новина Политика и руске верзије онлајн сајта Russia Today. Анализа разматра
начине којима се реализује сигнализација дискурсивних односа и фреквентност сигнализације у поменутом корпусу у српском и руском језику.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Реторичка структурална теорија и реализација елементарних јединица дискурса на примеру онлајн коментара у српском и руском језику
T1  - Rhetorical Structure Theory and Realization of Elementary Discourse Units in the Serbian and Russian Online Comments
SP  - 551
EP  - 570
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10364
ER  - 

@article{
author = "Трнавац, Радослава M.",
year = "2019",
abstract = "In this paper, we develop the analysis of discourse relations on the
basis of Rehtorical Structure Theory (MannThompson 1988) on the corpus
of online news comments which are published in the Serbian broadsheet
Politika Online and the Russian site Russia Today. We look at the way and
the frequency discourse relations are signalized in Serbian and Russian. The
analysis shows that signalization of discourse relations in both languages is
relatively frequent, while discourse markers are by far not the only signals
that annouce them., У раду се врши анализа дискурсивних односа на бази реторичке
структуралне теорије Мана и Томсонове (1988) на корпусу онлајн коментара новинских чланака публикованих у оквиру онлајн издања дневних новина Политика и руске верзије онлајн сајта Russia Today. Анализа разматра
начине којима се реализује сигнализација дискурсивних односа и фреквентност сигнализације у поменутом корпусу у српском и руском језику.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Реторичка структурална теорија и реализација елементарних јединица дискурса на примеру онлајн коментара у српском и руском језику, Rhetorical Structure Theory and Realization of Elementary Discourse Units in the Serbian and Russian Online Comments",
pages = "551-570",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10364"
}

Трнавац, Р. M.. (2019). Реторичка структурална теорија и реализација елементарних јединица дискурса на примеру онлајн коментара у српском и руском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 551-570.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10364

Трнавац РM. Реторичка структурална теорија и реализација елементарних јединица дискурса на примеру онлајн коментара у српском и руском језику. in Наш језик. 2019;50(2):551-570.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10364 .

Трнавац, Радослава M., "Реторичка структурална теорија и реализација елементарних јединица дискурса на примеру онлајн коментара у српском и руском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):551-570,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10364 .

TY  - JOUR
AU  - Трнавац, Радослава М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7076
AB  - У раду се анализира место емоција у оквиру система оцене Мартина и Вајта (Martin, White 2005). На основу квалитативне анализе неколико
онлајн коментара издања новина Независимая.ру и Политика онлајн на руском и на српском језику, као и на основу конструисаних примера, дефинише се положај емотивног подсистема унутар евалуативног система у језику.
AB  - Целью данной работы является анализ функций эмоций в модели системы
оценки (MARTIN & WHITE 2005). На основе анализа онлайн комментариев из газет
Независимая.ру и Политика онлайн в русском и в сербском языках, мы описываем существующие взаимосвязи между подсистемами, которые принадлежат
модели оценки.
AB  - Целью данной работы является анализ функций эмоций в модели системы
оценки (Martin & White 2005). На основе анализа онлайн комментариев из газет
Независимая.ру и Политика онлайн в русском и в сербском языках, мы описываем существующие взаимосвязи между подсистемами, которые принадлежат
модели оценки.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Изражавање евалуације и емоција у језичком систему
T1  - Выражение эвалюации и эмоций в языковой системе
T1  - The Expression of Evaluation and Emotions in the Language
SP  - 59
EP  - 81
VL  - 75
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7076
ER  - 

@article{
author = "Трнавац, Радослава М.",
year = "2019",
abstract = "У раду се анализира место емоција у оквиру система оцене Мартина и Вајта (Martin, White 2005). На основу квалитативне анализе неколико
онлајн коментара издања новина Независимая.ру и Политика онлајн на руском и на српском језику, као и на основу конструисаних примера, дефинише се положај емотивног подсистема унутар евалуативног система у језику., Целью данной работы является анализ функций эмоций в модели системы
оценки (MARTIN & WHITE 2005). На основе анализа онлайн комментариев из газет
Независимая.ру и Политика онлайн в русском и в сербском языках, мы описываем существующие взаимосвязи между подсистемами, которые принадлежат
модели оценки., Целью данной работы является анализ функций эмоций в модели системы
оценки (Martin & White 2005). На основе анализа онлайн комментариев из газет
Независимая.ру и Политика онлайн в русском и в сербском языках, мы описываем существующие взаимосвязи между подсистемами, которые принадлежат
модели оценки.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Изражавање евалуације и емоција у језичком систему, Выражение эвалюации и эмоций в языковой системе, The Expression of Evaluation and Emotions in the Language",
pages = "59-81",
volume = "75",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7076"
}

Трнавац, Р. М.. (2019). Изражавање евалуације и емоција у језичком систему. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(2), 59-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7076

Трнавац РМ. Изражавање евалуације и емоција у језичком систему. in Јужнословенски филолог. 2019;75(2):59-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7076 .

Трнавац, Радослава М., "Изражавање евалуације и емоција у језичком систему" in Јужнословенски филолог, 75, no. 2 (2019):59-81,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7076 .

TY  - JOUR
AU  - Марић, Биљана Ж.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6547
AB  - У раду се даје покушај тумачења номинализационих конструкција са
когнитивног становишта. Фокусирамо се само на оне конструкције код
којих се у односу на полазишну реченичну пропозицију појављује нови
рекцијски однос: трансформацијом V + Acc настају номинализације N(v)
+ na + Acc, N(v) + k + Dat, N(v) + nad + Inst, N(v) + o + Loc у руском.
У српском се уочавају слични резултати, а скреће се пажња и на следећи
трансформациони однос: V + Gen → N(v) + od + Gen.
AB  - Указывая на три типа номинализационных замен по отношению к исходной пропозиции, выраженной предложением, автор предпринимает попытку
предложить когнитивное толкование типа, в котором развиваются совершенно
новые модели предложно-падежного управления V + Acc → N(v) + na + Acc, V
+ Acc → N(v) + k + Dat, V + Acc → N(v) + nad + Inst, V + Acc → N(v) + o + Loc.
AB  - The paper makes an attempt at interpreting nominalization constructions from a
cognitive perspective. We are focusing solely on constructions which present a new
model of government with regard to the initial sentence proposition: the transformation
V+Acc provides the following nominalizations N(v) + na + Acc, N(v) + k + Dat,
N(v) + nad + Inst, N(v) + o + Loc in Russian. In Serbian a similar result is observed
and the attention is paid to the following transformational relationship: V + Gen →
N(v) + od + Gen.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед
T1  - Номинализации: когнитивный взгляд
T1  - Nominalizations: A Cognitive Perspective
SP  - 123
EP  - 133
VL  - 75
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1901123M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547
ER  - 

@article{
author = "Марић, Биљана Ж.",
year = "2019",
abstract = "У раду се даје покушај тумачења номинализационих конструкција са
когнитивног становишта. Фокусирамо се само на оне конструкције код
којих се у односу на полазишну реченичну пропозицију појављује нови
рекцијски однос: трансформацијом V + Acc настају номинализације N(v)
+ na + Acc, N(v) + k + Dat, N(v) + nad + Inst, N(v) + o + Loc у руском.
У српском се уочавају слични резултати, а скреће се пажња и на следећи
трансформациони однос: V + Gen → N(v) + od + Gen., Указывая на три типа номинализационных замен по отношению к исходной пропозиции, выраженной предложением, автор предпринимает попытку
предложить когнитивное толкование типа, в котором развиваются совершенно
новые модели предложно-падежного управления V + Acc → N(v) + na + Acc, V
+ Acc → N(v) + k + Dat, V + Acc → N(v) + nad + Inst, V + Acc → N(v) + o + Loc., The paper makes an attempt at interpreting nominalization constructions from a
cognitive perspective. We are focusing solely on constructions which present a new
model of government with regard to the initial sentence proposition: the transformation
V+Acc provides the following nominalizations N(v) + na + Acc, N(v) + k + Dat,
N(v) + nad + Inst, N(v) + o + Loc in Russian. In Serbian a similar result is observed
and the attention is paid to the following transformational relationship: V + Gen →
N(v) + od + Gen.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед, Номинализации: когнитивный взгляд, Nominalizations: A Cognitive Perspective",
pages = "123-133",
volume = "75",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1901123M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547"
}

Марић, Б. Ж.. (2019). Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(1), 123-133.
https://doi.org/10.2298/JFI1901123M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547

Марић БЖ. Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед. in Јужнословенски филолог. 2019;75(1):123-133.
doi:10.2298/JFI1901123M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547 .

Марић, Биљана Ж., "Номинализације у руском језику у поређењу са српским: когнитивнолингвистички поглед" in Јужнословенски филолог, 75, no. 1 (2019):123-133,
https://doi.org/10.2298/JFI1901123M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6547 .

TY  - CHAP
AU  - Đorđević, Vesna
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15916
AB  - U ovom radu na primeru parova ređati – izređati i ginuti – izginuti razmotrićemo odnos vidskih parnjaka i distributiva, sa ciljem da pokažemo da postoje glagoli distributivne semantike koji istovremeno odgovaraju kriterijumima za svrstavanje u vidske parnjake.
AB  - This article deals with the relationship between aspectual pairs and prefixed verbs considered as distributives. It analyses the verbs izređati and izginuti to show that there are prefixed verbs which could be observed both as distributives and as aspectual counterparts. By comparing the lexical meanings of the verbs izređati and ređati, the article shows that the imperfective counterpart ređati has a distributive meaning as does izređati, i.e., the analysed imperfective and prefixed perfective combine the same lexical meaning and could be considered as aspectual pairs. By comparing the lexical meanings of the verbs izginuti and ginuti, the conclusion was reached that the secondary meaning of the verb izginuti has a corresponding aspectual correlation in the secondary semantic realization of the verb ginuti, which means that one prefixed verb can have one semantic realization as a distributive and another as an aspectual counterpart of the imperfective verb from which was derived.
PB  - Bratislava : Univerzita Komenského v Bratislave
T2  - Philologica LXXVII
T1  - VIDSKO PARNJAŠTVO I KATEGORIJA AKCIONALNOSTI (PRIMER PREFIKSIRANIH GLAGOLA DISTRIBUTIVNOG ZNAČENJA)
T1  - ASPECTUAL PAIRS AND THE AKTIONSART CATEGORY:  THE EXAMPLE OF PREFIXED VERBS WITH A DISTRIBUTIVE MEANING
SP  - 103
EP  - 110
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15916
ER  - 

@inbook{
author = "Đorđević, Vesna",
year = "2018",
abstract = "U ovom radu na primeru parova ređati – izređati i ginuti – izginuti razmotrićemo odnos vidskih parnjaka i distributiva, sa ciljem da pokažemo da postoje glagoli distributivne semantike koji istovremeno odgovaraju kriterijumima za svrstavanje u vidske parnjake., This article deals with the relationship between aspectual pairs and prefixed verbs considered as distributives. It analyses the verbs izređati and izginuti to show that there are prefixed verbs which could be observed both as distributives and as aspectual counterparts. By comparing the lexical meanings of the verbs izređati and ređati, the article shows that the imperfective counterpart ređati has a distributive meaning as does izređati, i.e., the analysed imperfective and prefixed perfective combine the same lexical meaning and could be considered as aspectual pairs. By comparing the lexical meanings of the verbs izginuti and ginuti, the conclusion was reached that the secondary meaning of the verb izginuti has a corresponding aspectual correlation in the secondary semantic realization of the verb ginuti, which means that one prefixed verb can have one semantic realization as a distributive and another as an aspectual counterpart of the imperfective verb from which was derived.",
publisher = "Bratislava : Univerzita Komenského v Bratislave",
journal = "Philologica LXXVII",
booktitle = "VIDSKO PARNJAŠTVO I KATEGORIJA AKCIONALNOSTI (PRIMER PREFIKSIRANIH GLAGOLA DISTRIBUTIVNOG ZNAČENJA), ASPECTUAL PAIRS AND THE AKTIONSART CATEGORY:  THE EXAMPLE OF PREFIXED VERBS WITH A DISTRIBUTIVE MEANING",
pages = "103-110",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15916"
}

Đorđević, V.. (2018). VIDSKO PARNJAŠTVO I KATEGORIJA AKCIONALNOSTI (PRIMER PREFIKSIRANIH GLAGOLA DISTRIBUTIVNOG ZNAČENJA). in Philologica LXXVII
Bratislava : Univerzita Komenského v Bratislave., 103-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15916

Đorđević V. VIDSKO PARNJAŠTVO I KATEGORIJA AKCIONALNOSTI (PRIMER PREFIKSIRANIH GLAGOLA DISTRIBUTIVNOG ZNAČENJA). in Philologica LXXVII. 2018;:103-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15916 .

Đorđević, Vesna, "VIDSKO PARNJAŠTVO I KATEGORIJA AKCIONALNOSTI (PRIMER PREFIKSIRANIH GLAGOLA DISTRIBUTIVNOG ZNAČENJA)" in Philologica LXXVII (2018):103-110,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15916 .

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Слијепчевић, Светлана
AU  - Николић, Марина
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4870
AB  - Циљ реферата је да представи на које начине на интернету могу учествовати лингвисти као кодификатори, затим наставници, новинари и сви други који (у неком тренутку) имају улогу едукатора, али и свакодневни говорници и корисници интернета - реализатори. Такође, биће дати предлози за коришћење интернета као скупа различитих алата и репрезентативних база података који могу помоћи у језичком нормирању, пре свега на нивоу корпуса (стандардизовање граматике и лексикона једног језика), али и пружити помоћ на нивоу едукације и развоја компетенције говорника.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Наука без граница - међународни тематски зборник 1
T1  - Језичко нормирање и интернет
SP  - 57
EP  - 68
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4870
ER  - 

@article{
author = "Новокмет, Слободан and Слијепчевић, Светлана and Николић, Марина",
year = "2018",
abstract = "Циљ реферата је да представи на које начине на интернету могу учествовати лингвисти као кодификатори, затим наставници, новинари и сви други који (у неком тренутку) имају улогу едукатора, али и свакодневни говорници и корисници интернета - реализатори. Такође, биће дати предлози за коришћење интернета као скупа различитих алата и репрезентативних база података који могу помоћи у језичком нормирању, пре свега на нивоу корпуса (стандардизовање граматике и лексикона једног језика), али и пружити помоћ на нивоу едукације и развоја компетенције говорника.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница - међународни тематски зборник 1",
title = "Језичко нормирање и интернет",
pages = "57-68",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4870"
}

Новокмет, С., Слијепчевић, С.,& Николић, М.. (2018). Језичко нормирање и интернет. in Наука без граница - међународни тематски зборник 1
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 57-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4870

Новокмет С, Слијепчевић С, Николић М. Језичко нормирање и интернет. in Наука без граница - међународни тематски зборник 1. 2018;:57-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4870 .

Новокмет, Слободан, Слијепчевић, Светлана, Николић, Марина, "Језичко нормирање и интернет" in Наука без граница - међународни тематски зборник 1 (2018):57-68,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4870 .

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4973
AB  - У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе.
AB  - В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : колективна монографија
T1  - Безличне партиципске реченице у српском језику
T1  - Безличные причастные предложения в сербском языке
SP  - 407
EP  - 423
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973
ER  - 

@inbook{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2018",
abstract = "У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе., В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : колективна монографија",
booktitle = "Безличне партиципске реченице у српском језику, Безличные причастные предложения в сербском языке",
pages = "407-423",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973"
}

Танасић, С. З.. (2018). Безличне партиципске реченице у српском језику. in Српска славистика : колективна монографија
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 407-423.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973

Танасић СЗ. Безличне партиципске реченице у српском језику. in Српска славистика : колективна монографија. 2018;:407-423.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973 .

Танасић, Срето З., "Безличне партиципске реченице у српском језику" in Српска славистика : колективна монографија (2018):407-423,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973 .

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6586
AB  - У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе.
AB  - В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : том I : Језик
T1  - Безличне партиципске реченице у српском језику
T1  - Безличные причастные предложения в сербском языке
SP  - 407
EP  - 423
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586
ER  - 

@inbook{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2018",
abstract = "У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе., В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : том I : Језик",
booktitle = "Безличне партиципске реченице у српском језику, Безличные причастные предложения в сербском языке",
pages = "407-423",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586"
}

Танасић, С. З.. (2018). Безличне партиципске реченице у српском језику. in Српска славистика : том I : Језик
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 407-423.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586

Танасић СЗ. Безличне партиципске реченице у српском језику. in Српска славистика : том I : Језик. 2018;:407-423.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586 .

Танасић, Срето З., "Безличне партиципске реченице у српском језику" in Српска славистика : том I : Језик (2018):407-423,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586 .

TY  - CHAP
AU  - Ђорђевић, Весна Н.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15943
AB  - Полазећи од схватања да је видски парњак глагол који се са мотивним глаголом подудара у бар једној семантичкој реализацији, чије је рекцијско и контекстуално окружење исто као код мотивног глагола и који се даље не може имперфективизовати, размотрићемо домаћу литературу у којој се префикс из- посматра као перфективизатор и указати на теоријске неусаглашености у погледу издвајања видских парњака на из-. Граматичка функција префикса из- традиционално се у лексикографији представља као ’довођење радње до краја’ и у том значењу јављају се глаголи који се, уколико задовоље остале критеријуме,
сматрају видским парњацима. Циљ овог рада је проверити да ли се видски парњаци на из- јављају и у осталим значењима префикса из- која се дају у речницима.
AB  - This article deals with the derivation of aspectual counterparts with prefix iz-. We discuss literature
in which the prefix iz- is considered as perfektivizer and point out theoretical inconsistencies in allocating aspectual counterparts in iz-. For prefix iz- Serbian dictionaries lists a submeaning ”dovesti radnju do kraja”, in which case it is customary to talk about no meaning except ”perfective”. The aim of this paper is to show that aspectual counterparts could occur in some other submeaning of iz-. Some suggestions are offered on how to overcome difficulties in aspectual verbal pairs research and its practical application.
PB  - Београд : Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане 46/1
T1  - Видски парови и префиксација у српском језику (префикс из-)
T1  - ASPECTUAL PAIRS AND PREFIXATION IN THE SERBIAN LANGUAGE (PREFIX IZ-)
SP  - 203
EP  - 212
DO  - 10.18485/msc.2017.46.1.ch18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15943
ER  - 

@inbook{
author = "Ђорђевић, Весна Н.",
year = "2017",
abstract = "Полазећи од схватања да је видски парњак глагол који се са мотивним глаголом подудара у бар једној семантичкој реализацији, чије је рекцијско и контекстуално окружење исто као код мотивног глагола и који се даље не може имперфективизовати, размотрићемо домаћу литературу у којој се префикс из- посматра као перфективизатор и указати на теоријске неусаглашености у погледу издвајања видских парњака на из-. Граматичка функција префикса из- традиционално се у лексикографији представља као ’довођење радње до краја’ и у том значењу јављају се глаголи који се, уколико задовоље остале критеријуме,
сматрају видским парњацима. Циљ овог рада је проверити да ли се видски парњаци на из- јављају и у осталим значењима префикса из- која се дају у речницима., This article deals with the derivation of aspectual counterparts with prefix iz-. We discuss literature
in which the prefix iz- is considered as perfektivizer and point out theoretical inconsistencies in allocating aspectual counterparts in iz-. For prefix iz- Serbian dictionaries lists a submeaning ”dovesti radnju do kraja”, in which case it is customary to talk about no meaning except ”perfective”. The aim of this paper is to show that aspectual counterparts could occur in some other submeaning of iz-. Some suggestions are offered on how to overcome difficulties in aspectual verbal pairs research and its practical application.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане 46/1",
booktitle = "Видски парови и префиксација у српском језику (префикс из-), ASPECTUAL PAIRS AND PREFIXATION IN THE SERBIAN LANGUAGE (PREFIX IZ-)",
pages = "203-212",
doi = "10.18485/msc.2017.46.1.ch18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15943"
}

Ђорђевић, В. Н.. (2017). Видски парови и префиксација у српском језику (префикс из-). in Научни састанак слависта у Вукове дане 46/1
Београд : Међународни славистички центар., 203-212.
https://doi.org/10.18485/msc.2017.46.1.ch18
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15943

Ђорђевић ВН. Видски парови и префиксација у српском језику (префикс из-). in Научни састанак слависта у Вукове дане 46/1. 2017;:203-212.
doi:10.18485/msc.2017.46.1.ch18
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15943 .

Ђорђевић, Весна Н., "Видски парови и префиксација у српском језику (префикс из-)" in Научни састанак слависта у Вукове дане 46/1 (2017):203-212,
https://doi.org/10.18485/msc.2017.46.1.ch18 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15943 .

TY  - CHAP
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12469
AB  - Школски речници се класификују на основу различитих параметара: језик корисника, узраст, семантизација, начин представљања
материјала, општост, серијност, самосталност, медијум, формат, тип
културе, ниво лингвистичког знања корисника, општеобразовни ниво
итд. Наведена класификација школских речника српског језика показала је да нам још увек недостају различити школски речници, како
једнојезични, тако и вишејезични.
AB  - Школьные словари класификуются на основании различных параметров: языка
пользователя, возраста, семантизации, способа представления материяла, всеобщности,
серийности, самостоятельности, формата, культуры, уровня лингвистического образования, уровня общего образования и др. Данная класификация школьных словарей сербского языка показала что нам всё ещё не хватает различных школьных словарей, как
одноязычных, так и многоязычных.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
T1  - Класификација школских речника српског језика
T1  - Класификация школьных словарей сербского языка
SP  - 313
EP  - 324
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469
ER  - 

@inbook{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2017",
abstract = "Школски речници се класификују на основу различитих параметара: језик корисника, узраст, семантизација, начин представљања
материјала, општост, серијност, самосталност, медијум, формат, тип
културе, ниво лингвистичког знања корисника, општеобразовни ниво
итд. Наведена класификација школских речника српског језика показала је да нам још увек недостају различити школски речници, како
једнојезични, тако и вишејезични., Школьные словари класификуются на основании различных параметров: языка
пользователя, возраста, семантизации, способа представления материяла, всеобщности,
серийности, самостоятельности, формата, культуры, уровня лингвистического образования, уровня общего образования и др. Данная класификация школьных словарей сербского языка показала что нам всё ещё не хватает различных школьных словарей, как
одноязычных, так и многоязычных.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк",
booktitle = "Класификација школских речника српског језика, Класификация школьных словарей сербского языка",
pages = "313-324",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2017). Класификација школских речника српског језика. in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
Београд : Филолошки факултет., 313-324.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469

Оташевић ЂР. Класификација школских речника српског језика. in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк. 2017;:313-324.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Класификација школских речника српског језика" in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк (2017):313-324,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469 .

TY  - CHAP
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4543
AB  - У чланку се говори о досадашњем раду на српској слободнозидарској терминологији, о пословима који су у току те о ономе што тек треба урадити. До сада је урађено мало тога. Појединим терминима посвећено је неколико мањихв чланака, а у неколико чланака се, мање или више узгредно, говори о неком термину, обично у пар реченица. Најзначајнији посао је превођење два речника на српски језик. Један је Речник масона, езотеризма, херметизма, религија, митова и симбола Луиђија Троизија (1998), а други Речник слободног зидарства Данијела Лигуа (2001). У току је рад на два речника: Грађи за речник слободног зидарства и Малом речнику слободнозидарских термина. До сада као засебна публикација није објављен ниједан двојезични речник српских слободнозидарских термина. Пошто српска слободнозидарска терминологија до сада, колико нам је познато, није била предмет лингвистичких изучавања, нема сврхе наводити шта је још остало да се уради већ чему би требало дати предност. Сматра мо да се издвајају две теме: синонимија и амбисемија. Лингвистичких радова о српској слободнозидарској терминологији вероватно до сада није било. Предност би требало дати изучавању синонимије и амбисемије.
AB  - В статье речь идет о работе в области масонской терминологии – как той, которая уже проделана до настоящего времени, так и той работе, которая идет сейчас и которую еще предстоит сделать. На данный момент сделано немного. Некоторым терминам посвящено несколько небольших статей, а также в небольшом числе статей мимоходом говорится о каком-либо термине, обычно в нескольких предложениях. Наиболее важной работой можно считать перевод двух словарей на сербский язык. Один из них – Словарь масонов, эзотеризмa, герметизмa, религии, мифов и символов Луиджи Троизи (1998), а второй – Словарь масоноства Даниела Лигуа (2001). Сейчас идет работа над двумя словарями: Грађа за речник слободног зидарства и Мали речник слободнозидарских термина. До сих пор не опубликован ни один двуязычный словарь сербских масонских терминов. Так как сербская масонская терминология, как нам известно, не была предметом лингвистических исследований, необходимо говорить не о том, что еще предстоит сделать, а о том, чему надо уделить приоритетное внимание. Мы считаем, что здесь выделяются две темы: синонимия и амбисемия.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Рад на српској слободнозидарској терминологији
T1  - Работа над сербской масонской терминологией
SP  - 461
EP  - 467
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543
ER  - 

@inbook{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2017",
abstract = "У чланку се говори о досадашњем раду на српској слободнозидарској терминологији, о пословима који су у току те о ономе што тек треба урадити. До сада је урађено мало тога. Појединим терминима посвећено је неколико мањихв чланака, а у неколико чланака се, мање или више узгредно, говори о неком термину, обично у пар реченица. Најзначајнији посао је превођење два речника на српски језик. Један је Речник масона, езотеризма, херметизма, религија, митова и симбола Луиђија Троизија (1998), а други Речник слободног зидарства Данијела Лигуа (2001). У току је рад на два речника: Грађи за речник слободног зидарства и Малом речнику слободнозидарских термина. До сада као засебна публикација није објављен ниједан двојезични речник српских слободнозидарских термина. Пошто српска слободнозидарска терминологија до сада, колико нам је познато, није била предмет лингвистичких изучавања, нема сврхе наводити шта је још остало да се уради већ чему би требало дати предност. Сматра мо да се издвајају две теме: синонимија и амбисемија. Лингвистичких радова о српској слободнозидарској терминологији вероватно до сада није било. Предност би требало дати изучавању синонимије и амбисемије., В статье речь идет о работе в области масонской терминологии – как той, которая уже проделана до настоящего времени, так и той работе, которая идет сейчас и которую еще предстоит сделать. На данный момент сделано немного. Некоторым терминам посвящено несколько небольших статей, а также в небольшом числе статей мимоходом говорится о каком-либо термине, обычно в нескольких предложениях. Наиболее важной работой можно считать перевод двух словарей на сербский язык. Один из них – Словарь масонов, эзотеризмa, герметизмa, религии, мифов и символов Луиджи Троизи (1998), а второй – Словарь масоноства Даниела Лигуа (2001). Сейчас идет работа над двумя словарями: Грађа за речник слободног зидарства и Мали речник слободнозидарских термина. До сих пор не опубликован ни один двуязычный словарь сербских масонских терминов. Так как сербская масонская терминология, как нам известно, не была предметом лингвистических исследований, необходимо говорить не о том, что еще предстоит сделать, а о том, чему надо уделить приоритетное внимание. Мы считаем, что здесь выделяются две темы: синонимия и амбисемия.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
booktitle = "Рад на српској слободнозидарској терминологији, Работа над сербской масонской терминологией",
pages = "461-467",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2017). Рад на српској слободнозидарској терминологији. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 461-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543

Оташевић ЂР. Рад на српској слободнозидарској терминологији. in Словенска терминологија данас. 2017;:461-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Рад на српској слободнозидарској терминологији" in Словенска терминологија данас (2017):461-467,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4989
AB  - У раду се говори о томе колико је часопис Српски дијалектолошки зборник
посвећивао пажњу проучавању призренско-тимочке дијалекатске области. На основу увида у
садржај овога реномираног гласила утврђено је да је тема призренско-тимочких говора
актуелна у њему кроз свих једанаест деценија његовог излажења. Први број часописа испуњава
монументална монографија његовог оснивача, а посљедњи (књ. LXI за 2014. годину) доноси
озбиљну студију са истог дијалекатског простора. Радови бјављени у СДЗб могу се подијелити
у три групе а) монографије и сличне студије, б) дијалекатски рјечници, односно збирке
дијалекатских ријечи в) други прилози. У првој групи налази се безмало двадесет радова, у
другој десетак. Само та чињеница говори да Српски дијалектолошки зборник континуирано
има истакнуто мјесто у објављивању резултата проучавања призренско-тимочке дијалекатске
области.
AB  - В данной работе указывается в какой мере Сербский диалектологический сборник
уделял внимание изучению призренско-тимокской диалектной зоны. На основании
обзора содержания этого известного вестника констатируется актуальность темы
призренско-тимокских говоров в течение всех одиннадцати десятилетий его
публикации. В первом номере была представлена монументальная монография
основателя сборника, а последний номер (кн. LXI 2014 год) приносит серьезное
исследование того же диалектного пространства. Работы, опубликованные в СДСб,
подразделяются на три группы: а) монографии и подобные исследования, б)
диалектные словари, т.е. собрания диалектных слов в) прочие статьи. В первой группе
находится почти двадцать работ, во второй около десяти. Также, в этом вестнике было
опубликовано несколько диалектных словарей. Тот факт свидетельствует о том, что
Сербский диалектологический сборник непрерывно занимает видное место в
публикации результатов изучения призренско-тимокской диалектной зоны. Считается,
что первая книга Сербского диалектологического сборника с монографией его
учредителя академика Александра Белича „Диалекты восточной и южной Сербии“
представляет собой начало сербской диалектологии как научной дисциплины.
Компетентные диалектологи утверждают, что говоры призренско-тимокской зоны
входят в число наиболее изученных сербских народых говоров. По количеству и
значению опубликованных работ Сербский диалектологический сборник имеет
значительные заслуги в таком факте.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника
T1  - Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику
T1  - Призренско-тимокская диалектная зона в Сербском диалектологическом сборнике
SP  - 9
EP  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2017",
abstract = "У раду се говори о томе колико је часопис Српски дијалектолошки зборник
посвећивао пажњу проучавању призренско-тимочке дијалекатске области. На основу увида у
садржај овога реномираног гласила утврђено је да је тема призренско-тимочких говора
актуелна у њему кроз свих једанаест деценија његовог излажења. Први број часописа испуњава
монументална монографија његовог оснивача, а посљедњи (књ. LXI за 2014. годину) доноси
озбиљну студију са истог дијалекатског простора. Радови бјављени у СДЗб могу се подијелити
у три групе а) монографије и сличне студије, б) дијалекатски рјечници, односно збирке
дијалекатских ријечи в) други прилози. У првој групи налази се безмало двадесет радова, у
другој десетак. Само та чињеница говори да Српски дијалектолошки зборник континуирано
има истакнуто мјесто у објављивању резултата проучавања призренско-тимочке дијалекатске
области., В данной работе указывается в какой мере Сербский диалектологический сборник
уделял внимание изучению призренско-тимокской диалектной зоны. На основании
обзора содержания этого известного вестника констатируется актуальность темы
призренско-тимокских говоров в течение всех одиннадцати десятилетий его
публикации. В первом номере была представлена монументальная монография
основателя сборника, а последний номер (кн. LXI 2014 год) приносит серьезное
исследование того же диалектного пространства. Работы, опубликованные в СДСб,
подразделяются на три группы: а) монографии и подобные исследования, б)
диалектные словари, т.е. собрания диалектных слов в) прочие статьи. В первой группе
находится почти двадцать работ, во второй около десяти. Также, в этом вестнике было
опубликовано несколько диалектных словарей. Тот факт свидетельствует о том, что
Сербский диалектологический сборник непрерывно занимает видное место в
публикации результатов изучения призренско-тимокской диалектной зоны. Считается,
что первая книга Сербского диалектологического сборника с монографией его
учредителя академика Александра Белича „Диалекты восточной и южной Сербии“
представляет собой начало сербской диалектологии как научной дисциплины.
Компетентные диалектологи утверждают, что говоры призренско-тимокской зоны
входят в число наиболее изученных сербских народых говоров. По количеству и
значению опубликованных работ Сербский диалектологический сборник имеет
значительные заслуги в таком факте.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника",
title = "Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику, Призренско-тимокская диалектная зона в Сербском диалектологическом сборнике",
pages = "9-15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989"
}

Танасић, С.. (2017). Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику. in Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника
Ниш : Филозофски факултет., 9-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989

Танасић С. Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику. in Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника. 2017;:9-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989 .

Танасић, Срето, "Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику" in Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника (2017):9-15,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989 .

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4971
AB  - У раду ће се говорити о значају Јужнословенског филолога у српској филологији уз нешто детаљнији осврт на његову улогу у упознавању
српске научне јавности са страним филологијама – источнословенском
и западнословенском, као и на сарадњу слависта са тих страна словенског свијета с Јужнословенским филологом у вријеме кад је часопис водио Александар Белић.
AB  - The South Slavic Philologist was established by Ljubomir Stojanović and Aleksandar
Belić in 1913 in order to fill the gap in the domain of journals that would
treat philological studies of the Serbian language and relate Serbian Slavic studies
with global Slavic studies and philology in general. Nowadays it is among the oldest,
but also the most reputable journals in the world of Slavic studies. Its contribution
to the development of Serbian and South Slavic philology, to the education
of scholars, and to the presentation of results of Serbian philology is invaluable.
Although the South Slavic Philologist is a journal primarily intended for Serbian
and South Slavic philology, throughout its publication it has preserved creative
ties between Serbian and global Slavic studies; it was through this journal that
the Serbian public gained insights into what was produced in other corners of the
Slavic studies world. Conversely, this journal was a mirror of Serbian Slavic studies
for foreign Slavic scholars. As the South Slavic Philologist reaches all the major
Slavic centres in the world, global Slavic scholars also received information on
what was produced in our linguistics. Belić is responsible for a solid foundation
of the South Slavic Philologist profile, for making an immense effort and putting
his outstanding scholarly reputation into it and thus securing its high level in the
linguistic world, which this journal has enjoyed for over a century.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2
T1  - Александар Белић и Јужнословенски филолог
T1  - Aleksandar Belić and The South Slavic Philologist
SP  - 49
EP  - 65
DO  - 10.18485/belic_slv.2017.2.ch3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971
ER  - 

@inbook{
author = "Танасић, Срето",
year = "2017",
abstract = "У раду ће се говорити о значају Јужнословенског филолога у српској филологији уз нешто детаљнији осврт на његову улогу у упознавању
српске научне јавности са страним филологијама – источнословенском
и западнословенском, као и на сарадњу слависта са тих страна словенског свијета с Јужнословенским филологом у вријеме кад је часопис водио Александар Белић., The South Slavic Philologist was established by Ljubomir Stojanović and Aleksandar
Belić in 1913 in order to fill the gap in the domain of journals that would
treat philological studies of the Serbian language and relate Serbian Slavic studies
with global Slavic studies and philology in general. Nowadays it is among the oldest,
but also the most reputable journals in the world of Slavic studies. Its contribution
to the development of Serbian and South Slavic philology, to the education
of scholars, and to the presentation of results of Serbian philology is invaluable.
Although the South Slavic Philologist is a journal primarily intended for Serbian
and South Slavic philology, throughout its publication it has preserved creative
ties between Serbian and global Slavic studies; it was through this journal that
the Serbian public gained insights into what was produced in other corners of the
Slavic studies world. Conversely, this journal was a mirror of Serbian Slavic studies
for foreign Slavic scholars. As the South Slavic Philologist reaches all the major
Slavic centres in the world, global Slavic scholars also received information on
what was produced in our linguistics. Belić is responsible for a solid foundation
of the South Slavic Philologist profile, for making an immense effort and putting
his outstanding scholarly reputation into it and thus securing its high level in the
linguistic world, which this journal has enjoyed for over a century.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2",
booktitle = "Александар Белић и Јужнословенски филолог, Aleksandar Belić and The South Slavic Philologist",
pages = "49-65",
doi = "10.18485/belic_slv.2017.2.ch3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971"
}

Танасић, С.. (2017). Александар Белић и Јужнословенски филолог. in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2
Београд : Филолошки факултет., 49-65.
https://doi.org/10.18485/belic_slv.2017.2.ch3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971

Танасић С. Александар Белић и Јужнословенски филолог. in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2. 2017;:49-65.
doi:10.18485/belic_slv.2017.2.ch3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971 .

Танасић, Срето, "Александар Белић и Јужнословенски филолог" in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2 (2017):49-65,
https://doi.org/10.18485/belic_slv.2017.2.ch3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971 .