Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200173 (Institute of Ethnography SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200173/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200173 (Institute of Ethnography SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200173 (Etnografski institut SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200173 (Етнографски институт САНУ, Београд) (sr)

Publications

(Над)гледање женског тела на тржишту спектакла: род и музика

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/942/submit/268a544c498e53144636553f1d4e6f322074871e.continue
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12192
AB  - У раду се проблематизују улоге и позиције жена уметница, артисткиња и
конзументкиња кроз сложене процесе спектакла. Питање женског тела доводи се у
везу са преиспитивањем родних улога на перформативном терену, с циљем да се
нагласе постојеће парадигме (као што су сексуалност, диморфизам, доминације и
субординације, фалогоцентрични простор), али и да се усложне конструктивне опције
на тлу популарне музике и поткултуре (амбивалентност, еквиваленост, варијантна
својства, репрезентативност и интернализација субјекта). Најуочљивији примери
произилазе из рокенрол културе и рок сцена где се конфронтирају феминистички
отпори са мушким хегемонијама, посебно у зонама моћи управљања и фабриковања
женске телесности.
AB  - The paper problematizes roles and positions of women artists and women consumers
through the complex processes of spectacle. The question of women’s body is related to the
questioning of the gender roles on the performative level, with the aim to emphasize existing
paradigms (as sexuality, dimorphism, dominations and subordinations, phalogocentric
spaces), but also to make complex constructive options in the sphere of popular music and
subculture (ambivalence, equivalence, variable qualities, subject representationalism, subject
intentionality). The most noticeable examples stem from rock and roll culture and rock
scenes where feminist resistances to male hegemonies are created, especially in the zones of
power of management and fabrication of women’s body.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - (Над)гледање женског тела на тржишту спектакла: род и музика
T1  - Controlling Woman’s Body on the Market of the Spectacle: Gender and Music
SP  - 303
EP  - 322
VL  - 69
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI2102303L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12192
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2021",
abstract = "У раду се проблематизују улоге и позиције жена уметница, артисткиња и
конзументкиња кроз сложене процесе спектакла. Питање женског тела доводи се у
везу са преиспитивањем родних улога на перформативном терену, с циљем да се
нагласе постојеће парадигме (као што су сексуалност, диморфизам, доминације и
субординације, фалогоцентрични простор), али и да се усложне конструктивне опције
на тлу популарне музике и поткултуре (амбивалентност, еквиваленост, варијантна
својства, репрезентативност и интернализација субјекта). Најуочљивији примери
произилазе из рокенрол културе и рок сцена где се конфронтирају феминистички
отпори са мушким хегемонијама, посебно у зонама моћи управљања и фабриковања
женске телесности., The paper problematizes roles and positions of women artists and women consumers
through the complex processes of spectacle. The question of women’s body is related to the
questioning of the gender roles on the performative level, with the aim to emphasize existing
paradigms (as sexuality, dimorphism, dominations and subordinations, phalogocentric
spaces), but also to make complex constructive options in the sphere of popular music and
subculture (ambivalence, equivalence, variable qualities, subject representationalism, subject
intentionality). The most noticeable examples stem from rock and roll culture and rock
scenes where feminist resistances to male hegemonies are created, especially in the zones of
power of management and fabrication of women’s body.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "(Над)гледање женског тела на тржишту спектакла: род и музика, Controlling Woman’s Body on the Market of the Spectacle: Gender and Music",
pages = "303-322",
volume = "69",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI2102303L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12192"
}
Лукић Крстановић, М.. (2021). (Над)гледање женског тела на тржишту спектакла: род и музика. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 69(2), 303-322.
https://doi.org/10.2298/GEI2102303L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12192
Лукић Крстановић М. (Над)гледање женског тела на тржишту спектакла: род и музика. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2021;69(2):303-322.
doi:10.2298/GEI2102303L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12192 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "(Над)гледање женског тела на тржишту спектакла: род и музика" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 69, no. 2 (2021):303-322,
https://doi.org/10.2298/GEI2102303L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12192 .

Never on Sunday: Feminist Questioning of Dominant Epistemology and Philosophical Tradition

Stevanović, Lada

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2021
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/43
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12117
AB  - Through the interpretation of the movie Never on Sunday (1960) by Jules Dassin, this paper
opens some important epistemological questions from the feminist perspective. Namely, the
film is set in the contemporary Greece, while the main characters are a prostitute Ilia and an
American tourist Homer, who is at the same time disappointed in Greece and in the beautiful
woman he meets. His inability to understand people and social context in which he finds
himself, as well as his effort to educate Ilia and impose her his own values and ideas about
ancient Greece reveal much of chauvinism and cultural colonialism, opening questions
crucial for feminist and other critical epistemologies which are: who produces knowledge,
for whom and how to approach it critically. Finally, through the interpretation of Ilia’s
attitude to knowledge, I will turn also to the feminist notion of embodied feminist subject.
Apart from that, I will deal with hegemonic attitude of the West towards ancient Greek past.
AB  - Овај рад ће кроз интерпретацију филма Никад недељом (1960) Жила Дасена отворити
важна епистемолошка питања из феминистичке перспективе. Радња филма смештена
је у савремену Грчку, а главни протагонисти су проститутка Илија и амерички туриста
Хомер који је истовремено разочаран Грчком у коју је дошао, као и женом у коју се
заљубљује. Његова неспособност да разуме људе и ситуације у којима се нашао, као и
покушај да Илији пружи образовање намећући јој сопствене вредности и идеје о
античкој Грчкој, разоткривају шовинизам и културни колонијализам, отварајући
питања кључна за феминистичке и друге критичке епистемологије, а то су: ко
производи знање, за кога и како знању критички прићи. Најзад, кроз интерпретацију
Илијиног односа према знању, осврнућу се и на феминистичко схватање отеловљеног
феминистичког субјекта. Поред тога, позабавићу се хегемоним односом Запада према
античкој грчкој прошлости.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Never on Sunday: Feminist Questioning of Dominant Epistemology and Philosophical Tradition
T1  - Никад недељом: феминистичко преиспитивање доминантне епистемологије и филозофске традиције
SP  - 173
EP  - 185
VL  - 69
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2101173S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12117
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2021",
abstract = "Through the interpretation of the movie Never on Sunday (1960) by Jules Dassin, this paper
opens some important epistemological questions from the feminist perspective. Namely, the
film is set in the contemporary Greece, while the main characters are a prostitute Ilia and an
American tourist Homer, who is at the same time disappointed in Greece and in the beautiful
woman he meets. His inability to understand people and social context in which he finds
himself, as well as his effort to educate Ilia and impose her his own values and ideas about
ancient Greece reveal much of chauvinism and cultural colonialism, opening questions
crucial for feminist and other critical epistemologies which are: who produces knowledge,
for whom and how to approach it critically. Finally, through the interpretation of Ilia’s
attitude to knowledge, I will turn also to the feminist notion of embodied feminist subject.
Apart from that, I will deal with hegemonic attitude of the West towards ancient Greek past., Овај рад ће кроз интерпретацију филма Никад недељом (1960) Жила Дасена отворити
важна епистемолошка питања из феминистичке перспективе. Радња филма смештена
је у савремену Грчку, а главни протагонисти су проститутка Илија и амерички туриста
Хомер који је истовремено разочаран Грчком у коју је дошао, као и женом у коју се
заљубљује. Његова неспособност да разуме људе и ситуације у којима се нашао, као и
покушај да Илији пружи образовање намећући јој сопствене вредности и идеје о
античкој Грчкој, разоткривају шовинизам и културни колонијализам, отварајући
питања кључна за феминистичке и друге критичке епистемологије, а то су: ко
производи знање, за кога и како знању критички прићи. Најзад, кроз интерпретацију
Илијиног односа према знању, осврнућу се и на феминистичко схватање отеловљеног
феминистичког субјекта. Поред тога, позабавићу се хегемоним односом Запада према
античкој грчкој прошлости.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Never on Sunday: Feminist Questioning of Dominant Epistemology and Philosophical Tradition, Никад недељом: феминистичко преиспитивање доминантне епистемологије и филозофске традиције",
pages = "173-185",
volume = "69",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2101173S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12117"
}
Stevanović, L.. (2021). Never on Sunday: Feminist Questioning of Dominant Epistemology and Philosophical Tradition. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 69(1), 173-185.
https://doi.org/10.2298/GEI2101173S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12117
Stevanović L. Never on Sunday: Feminist Questioning of Dominant Epistemology and Philosophical Tradition. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2021;69(1):173-185.
doi:10.2298/GEI2101173S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12117 .
Stevanović, Lada, "Never on Sunday: Feminist Questioning of Dominant Epistemology and Philosophical Tradition" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 69, no. 1 (2021):173-185,
https://doi.org/10.2298/GEI2101173S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12117 .

Myth and Psychoanalysis in Edipo Re by Pier Paolo Pasolini

Stevanović, Lada

(Bratislava : Univerzita Komenského, Filozofickú fakultu, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2021
UR  - https://fphil.uniba.sk/fileadmin/fif/katedry_pracoviska/ketn/Aktualne/Ethnologia_Slovaca_et_Slavica_42_2021.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10744
AB  - Greek and Roman antiquity together with the ancient myths represent
important part of European heritage, with all the dynamic aspects that this term
bears. It goes about discursive practice that has powerful potential for choosing
and using something from the past in order to produce meanings in presence.
Perceived and constructed as a common European cradle, antiquity is specific,
being shaped and reshaped in different periods and parts of Europe with different (ideological) aims. One of the most durable traces of ancient myths are found
in psychology and psychoanalytical theory, which is directly related to the times
of its development, that coincided with the fascination with antiquity and archaeological discoveries of the end of the nineteenth and beginning of the twentieth
century. Almost everybody is familiar with Oedipus complex, but only critical
academic approach to classics and myths point to the fact that when we talk
about famous theory of Freud it does not go about interpretation of ancient myths
in ancient context, but about their re-invention. This question of Freud’s usage
of the famous myth and its reading out of ancient context was discussed in the
1960ies by French anthropologist of ancient worlds Jean-Pierre Vernant. Almost
at the same time, Pier Paolo Pasolini approached the same question in his famous
film Edipo Re (1967). The focus of this paper will be film by Pasolini and his
artistic application of Freud’s theory to the ancient myth, which opens numerous
questions important for the contextualisation and usage of myth both in ancient
as well as in contemporary context.
PB  - Bratislava : Univerzita Komenského, Filozofickú fakultu
T2  - Ethnologia Slovaca et Slavica
T1  - Myth and Psychoanalysis in Edipo Re by Pier Paolo Pasolini
SP  - 45
EP  - 60
VL  - 42
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10744
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2021",
abstract = "Greek and Roman antiquity together with the ancient myths represent
important part of European heritage, with all the dynamic aspects that this term
bears. It goes about discursive practice that has powerful potential for choosing
and using something from the past in order to produce meanings in presence.
Perceived and constructed as a common European cradle, antiquity is specific,
being shaped and reshaped in different periods and parts of Europe with different (ideological) aims. One of the most durable traces of ancient myths are found
in psychology and psychoanalytical theory, which is directly related to the times
of its development, that coincided with the fascination with antiquity and archaeological discoveries of the end of the nineteenth and beginning of the twentieth
century. Almost everybody is familiar with Oedipus complex, but only critical
academic approach to classics and myths point to the fact that when we talk
about famous theory of Freud it does not go about interpretation of ancient myths
in ancient context, but about their re-invention. This question of Freud’s usage
of the famous myth and its reading out of ancient context was discussed in the
1960ies by French anthropologist of ancient worlds Jean-Pierre Vernant. Almost
at the same time, Pier Paolo Pasolini approached the same question in his famous
film Edipo Re (1967). The focus of this paper will be film by Pasolini and his
artistic application of Freud’s theory to the ancient myth, which opens numerous
questions important for the contextualisation and usage of myth both in ancient
as well as in contemporary context.",
publisher = "Bratislava : Univerzita Komenského, Filozofickú fakultu",
journal = "Ethnologia Slovaca et Slavica",
title = "Myth and Psychoanalysis in Edipo Re by Pier Paolo Pasolini",
pages = "45-60",
volume = "42",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10744"
}
Stevanović, L.. (2021). Myth and Psychoanalysis in Edipo Re by Pier Paolo Pasolini. in Ethnologia Slovaca et Slavica
Bratislava : Univerzita Komenského, Filozofickú fakultu., 42, 45-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10744
Stevanović L. Myth and Psychoanalysis in Edipo Re by Pier Paolo Pasolini. in Ethnologia Slovaca et Slavica. 2021;42:45-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10744 .
Stevanović, Lada, "Myth and Psychoanalysis in Edipo Re by Pier Paolo Pasolini" in Ethnologia Slovaca et Slavica, 42 (2021):45-60,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10744 .

Речник технологије: поглед изван „огледала”

Башић, Ивана; Томашевић, Милан

(Нови Сад : Архив Војводине, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Башић, Ивана
AU  - Томашевић, Милан
PY  - 2021
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/550/60fe6f9cebd57_zbornik.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12053
AB  - У раду се анализира Речник технологије, објављен у издању студентског
часописа Видици 1981, који је и у формалном и у смисаоном погледу представљао необичан искорак из оновремене социјалистичке, теоријске и
уметничке продукције. Наишавши најпре на оштру идеолошку осуду, Речник технологије је потом скрајнут, да би готово четири деценије након свог
објављивања доживео нова читања и тумачења. Анализирајући естетске,
визуелне и поетичке, и идејне, филозофске и антрополошке нивое, покушавамо да одговоримо на питање, због чега је овај пионирски постмодернистички спис југословенске културе препознат од тадашњих носилаца моћи
као до те мере субверзиван подухват да је осуђен на историјски заборав и
какав је његов значај у садашњем времену, будући да се бави кључним питањем данашњице – технологијом и њеним друштвеним, антрополошким
и уметничким импликацијама. Иако су постојали покушаји тумачења Речника технологије као текста који „васпоставља” српско средњовековље и православну духовност, те дух светосавља, насупрот комунистичкој идеологији и југословенству, Речник и на визуелном и на текстуалном плану пружа отпор овим
поједностављеним тумачењима. Он доноси другачију, универзалистичку поруку, супротстављајући се терору историје, идеолошким симулакрумима стварности и технологији стварања истих, а тежећи вишем знању, које не прихвата
поделе на Исток и Запад, католичанство и православље, ћирилицу и латиницу,
романички и моравски стил, српски и југословенски национализам, комунизам
и идеoлогизовану, контролисану модерност наспрам романтичарског, националног и „светосавског” традиционализма и конзервативизма. Ову врсту опозиција, Речник раскринкава као резултат амнезије. Иако се опире строгим жанровским
одређењима, Речник се ипак може сасвим прецизно дефинисати као – манифест
могуће слободе.
AB  - The paper analyzes the Dictionary of Technology, published in the edition of
the student magazine Vidici in 1981, which in both formal and semantic terms
represented an unusual step forward from the socialist theoretical and artistic
production of the time. Having first encountered harsh ideological condemnation, the Dictionary of Technology was then curtailed, only to experience new
readings and interpretations almost four decades after its publication. Analyzing
the aesthetic (both visual and poetic) and ideological, philosophical and anthropological levels, we try to answer the question why this pioneering postmodernist
writing of Yugoslav culture was recognized by the establishment as a subversive
endeavor doomed to historical oblivion and what its significance is in the present
time – as it deals with a key issue of today – technology and its social, anthropological and artistic implications. Although there have been attempts to interpret
the Dictionary of Technology as a text that “restores” the ethos of Serbian Middle Ages and Orthodox spirituality, and the spirit of nationalism in the form of
ethnophyletistic cult of St. Sava („svetosavlje”), as opposed to communist ideology and Yugoslavia, the Dictionary resists these simplified interpretations both
visually and textually. It brings a different, universalistic message, opposing the
terror of history, ideological simulacra of reality and technology of their creation,
and striving for higher knowledge, which does not accept divisions into East and
West, Catholicism and Orthodoxy, Cyrillic and Latin, Romanesque and Moravian style, Serbian and Yugoslav nationalism, communism and ideologized, controlled modernity versus romantic, national and ethnophyletistic/traditionalism/
(and) conservatism. The Dictionary exposes this type of oppositions as a result
of amnesia. Although it resists strict genre definitions, the Dictionary can still be
precisely defined as – a manifesto for possible freedom.
PB  - Нови Сад : Архив Војводине
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
T1  - Речник технологије: поглед изван „огледала”
T1  - Dictionary of Technology – A look behind the ‘mirror’
SP  - 177
EP  - 215
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12053
ER  - 
@inbook{
author = "Башић, Ивана and Томашевић, Милан",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализира Речник технологије, објављен у издању студентског
часописа Видици 1981, који је и у формалном и у смисаоном погледу представљао необичан искорак из оновремене социјалистичке, теоријске и
уметничке продукције. Наишавши најпре на оштру идеолошку осуду, Речник технологије је потом скрајнут, да би готово четири деценије након свог
објављивања доживео нова читања и тумачења. Анализирајући естетске,
визуелне и поетичке, и идејне, филозофске и антрополошке нивое, покушавамо да одговоримо на питање, због чега је овај пионирски постмодернистички спис југословенске културе препознат од тадашњих носилаца моћи
као до те мере субверзиван подухват да је осуђен на историјски заборав и
какав је његов значај у садашњем времену, будући да се бави кључним питањем данашњице – технологијом и њеним друштвеним, антрополошким
и уметничким импликацијама. Иако су постојали покушаји тумачења Речника технологије као текста који „васпоставља” српско средњовековље и православну духовност, те дух светосавља, насупрот комунистичкој идеологији и југословенству, Речник и на визуелном и на текстуалном плану пружа отпор овим
поједностављеним тумачењима. Он доноси другачију, универзалистичку поруку, супротстављајући се терору историје, идеолошким симулакрумима стварности и технологији стварања истих, а тежећи вишем знању, које не прихвата
поделе на Исток и Запад, католичанство и православље, ћирилицу и латиницу,
романички и моравски стил, српски и југословенски национализам, комунизам
и идеoлогизовану, контролисану модерност наспрам романтичарског, националног и „светосавског” традиционализма и конзервативизма. Ову врсту опозиција, Речник раскринкава као резултат амнезије. Иако се опире строгим жанровским
одређењима, Речник се ипак може сасвим прецизно дефинисати као – манифест
могуће слободе., The paper analyzes the Dictionary of Technology, published in the edition of
the student magazine Vidici in 1981, which in both formal and semantic terms
represented an unusual step forward from the socialist theoretical and artistic
production of the time. Having first encountered harsh ideological condemnation, the Dictionary of Technology was then curtailed, only to experience new
readings and interpretations almost four decades after its publication. Analyzing
the aesthetic (both visual and poetic) and ideological, philosophical and anthropological levels, we try to answer the question why this pioneering postmodernist
writing of Yugoslav culture was recognized by the establishment as a subversive
endeavor doomed to historical oblivion and what its significance is in the present
time – as it deals with a key issue of today – technology and its social, anthropological and artistic implications. Although there have been attempts to interpret
the Dictionary of Technology as a text that “restores” the ethos of Serbian Middle Ages and Orthodox spirituality, and the spirit of nationalism in the form of
ethnophyletistic cult of St. Sava („svetosavlje”), as opposed to communist ideology and Yugoslavia, the Dictionary resists these simplified interpretations both
visually and textually. It brings a different, universalistic message, opposing the
terror of history, ideological simulacra of reality and technology of their creation,
and striving for higher knowledge, which does not accept divisions into East and
West, Catholicism and Orthodoxy, Cyrillic and Latin, Romanesque and Moravian style, Serbian and Yugoslav nationalism, communism and ideologized, controlled modernity versus romantic, national and ethnophyletistic/traditionalism/
(and) conservatism. The Dictionary exposes this type of oppositions as a result
of amnesia. Although it resists strict genre definitions, the Dictionary can still be
precisely defined as – a manifesto for possible freedom.",
publisher = "Нови Сад : Архив Војводине, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers",
booktitle = "Речник технологије: поглед изван „огледала”, Dictionary of Technology – A look behind the ‘mirror’",
pages = "177-215",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12053"
}
Башић, И.,& Томашевић, М.. (2021). Речник технологије: поглед изван „огледала”. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
Нови Сад : Архив Војводине., 177-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12053
Башић И, Томашевић М. Речник технологије: поглед изван „огледала”. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers. 2021;:177-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12053 .
Башић, Ивана, Томашевић, Милан, "Речник технологије: поглед изван „огледала”" in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers (2021):177-215,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12053 .

Бајрамска софра у Београду – допринос међурелигијском дијалогу и видљивости мањинских верских заједница

Ђурић Миловановић, Александра; Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ђурић Миловановић, Александра
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2021
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/43
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12116
AB  - Рад је посвећен истраживању Рамазанског бајрама и Бајрамске софре. Исламска
заједница Србије и Културно друштво муслимана Србије „Гајрет“, од 2009. године
организују Бајрамску софру на јавном простору испред Бајракли џамије у Београду.
Будући да се организује у оквиру Рамазанског бајрама, њено значење се може
посматрати и анализирати у религијском, али и у ширем друштвеном контексту. У
овом раду Бајрамску софру посматрамо у контексту успостављања интеррелигијског
дијалога у широј друштвеној заједници. На тај начин настојимо да сагледамо елементе
дијалога између исламске заједнице и других верских заједница, као и грађана
Београда, ослањајући се на неке од теоријских концепата о интеррелигијском дијалогу
и његовим формама. Истраживање Бајрамске софре започето је 2020. године с
намером да се сагледају друштвене и религијске особености тог сегмента Рамазанског
бајрама, али и да се укаже на (не)видљивост мањинских верских заједница у Србији.
AB  - The paper focuses on the celebration of Ramadan Bayram and the organization of the feast
Bayram sofra in Belgrade. The Islamic Community of Serbia and the Cultural Society of
Muslims in Serbia – “Gajret”, have been organizing the Bayram sofra since 2009 as the
celebration which symbolizes the end of the Ramadan fasting. The celebration is held in the
public space in front of the Bajrakli mosque in Belgrade. Since it is organized as part of the
celebration of Ramadan Bayram, its meaning can be observed and analyzed in a religious,
but also in a broader social context. In this paper, we observe the Bayram sofra in the context
of learning about Islam, as the minority religious community, but also as an event which
initiates interreligious dialogue at several different levels. Thus, we focus on identifying the
elements of dialogue between the Islamic community and other religious communities, as
well as the citizens of Belgrade, relying on some theoretical concepts of interreligious
dialogue. The ethnographic research of the Bayram sofra started in 2020 with the main focus
on the social and religious elements of Ramadan Bayram and the role of this religious
festival in enhancing the visibility of this religious minority in Serbia.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Бајрамска софра у Београду – допринос међурелигијском дијалогу и видљивости мањинских верских заједница
T1  - Bayram Sofra in Belgrade – a Contribution to the Interreligious Dialogue and Visibility of Minority Religious Communities
SP  - 19
EP  - 46
VL  - 69
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2101019D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12116
ER  - 
@article{
author = "Ђурић Миловановић, Александра and Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2021",
abstract = "Рад је посвећен истраживању Рамазанског бајрама и Бајрамске софре. Исламска
заједница Србије и Културно друштво муслимана Србије „Гајрет“, од 2009. године
организују Бајрамску софру на јавном простору испред Бајракли џамије у Београду.
Будући да се организује у оквиру Рамазанског бајрама, њено значење се може
посматрати и анализирати у религијском, али и у ширем друштвеном контексту. У
овом раду Бајрамску софру посматрамо у контексту успостављања интеррелигијског
дијалога у широј друштвеној заједници. На тај начин настојимо да сагледамо елементе
дијалога између исламске заједнице и других верских заједница, као и грађана
Београда, ослањајући се на неке од теоријских концепата о интеррелигијском дијалогу
и његовим формама. Истраживање Бајрамске софре започето је 2020. године с
намером да се сагледају друштвене и религијске особености тог сегмента Рамазанског
бајрама, али и да се укаже на (не)видљивост мањинских верских заједница у Србији., The paper focuses on the celebration of Ramadan Bayram and the organization of the feast
Bayram sofra in Belgrade. The Islamic Community of Serbia and the Cultural Society of
Muslims in Serbia – “Gajret”, have been organizing the Bayram sofra since 2009 as the
celebration which symbolizes the end of the Ramadan fasting. The celebration is held in the
public space in front of the Bajrakli mosque in Belgrade. Since it is organized as part of the
celebration of Ramadan Bayram, its meaning can be observed and analyzed in a religious,
but also in a broader social context. In this paper, we observe the Bayram sofra in the context
of learning about Islam, as the minority religious community, but also as an event which
initiates interreligious dialogue at several different levels. Thus, we focus on identifying the
elements of dialogue between the Islamic community and other religious communities, as
well as the citizens of Belgrade, relying on some theoretical concepts of interreligious
dialogue. The ethnographic research of the Bayram sofra started in 2020 with the main focus
on the social and religious elements of Ramadan Bayram and the role of this religious
festival in enhancing the visibility of this religious minority in Serbia.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Бајрамска софра у Београду – допринос међурелигијском дијалогу и видљивости мањинских верских заједница, Bayram Sofra in Belgrade – a Contribution to the Interreligious Dialogue and Visibility of Minority Religious Communities",
pages = "19-46",
volume = "69",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2101019D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12116"
}
Ђурић Миловановић, А.,& Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2021). Бајрамска софра у Београду – допринос међурелигијском дијалогу и видљивости мањинских верских заједница. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 69(1), 19-46.
https://doi.org/10.2298/GEI2101019D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12116
Ђурић Миловановић А, Ђорђевић Црнобрња Ј. Бајрамска софра у Београду – допринос међурелигијском дијалогу и видљивости мањинских верских заједница. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2021;69(1):19-46.
doi:10.2298/GEI2101019D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12116 .
Ђурић Миловановић, Александра, Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Бајрамска софра у Београду – допринос међурелигијском дијалогу и видљивости мањинских верских заједница" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 69, no. 1 (2021):19-46,
https://doi.org/10.2298/GEI2101019D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12116 .

Тумачење „Великог праска“: потенцијали проматрања савремене космогонијe као митског наратива

Томашевић, Милан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Милан
PY  - 2021
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/43
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12118
AB  - Текст пружа сажет низ аргумената који оправдавају антрополошко бављење
савременом космологијом, пре свега њеним пријемчивим и популарним изразом.
Предлаже се теоријско проматрање космогонијског сегмента популарне космологије,
као форме савременог секуларизованог мита који у себи садржи карактеристике
конвенционалног фолклорног наратива. У најкраћем је пружен сет идеја које
популарну космологију и њен космогонијски део контекстуализују у културни рат
који су на прелому миленијумa водили поједини хришћански теолози и секуларни
филозофи. При томе, рад указује на потенцијале антрополошке перспективе
популарне космологије.
AB  - The text provides a summary of the arguments that justify the anthropological pursuit of
modern cosmology, especially its receptive and popular expression. It proposes theoretical
observation of popular cosmology, especially its cosmogonic segment, as a form of modern
secularized myth that contains the characteristics of a conventional folklore narrative. It
provides a short set of ideas that contextualize popular cosmology into a culture war waged
by certain Christian theologians and secular philosophers at the turn of the millennium. The
paper points out potentials of the anthropological perspective of popular cosmology.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Тумачење „Великог праска“: потенцијали проматрања савремене космогонијe као митског наратива
T1  - Interpretation of Bang: Potentials of Observing Contemporary Cosmogony as a Mythical Narrative
SP  - 187
EP  - 203
VL  - 69
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2101187T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12118
ER  - 
@article{
author = "Томашевић, Милан",
year = "2021",
abstract = "Текст пружа сажет низ аргумената који оправдавају антрополошко бављење
савременом космологијом, пре свега њеним пријемчивим и популарним изразом.
Предлаже се теоријско проматрање космогонијског сегмента популарне космологије,
као форме савременог секуларизованог мита који у себи садржи карактеристике
конвенционалног фолклорног наратива. У најкраћем је пружен сет идеја које
популарну космологију и њен космогонијски део контекстуализују у културни рат
који су на прелому миленијумa водили поједини хришћански теолози и секуларни
филозофи. При томе, рад указује на потенцијале антрополошке перспективе
популарне космологије., The text provides a summary of the arguments that justify the anthropological pursuit of
modern cosmology, especially its receptive and popular expression. It proposes theoretical
observation of popular cosmology, especially its cosmogonic segment, as a form of modern
secularized myth that contains the characteristics of a conventional folklore narrative. It
provides a short set of ideas that contextualize popular cosmology into a culture war waged
by certain Christian theologians and secular philosophers at the turn of the millennium. The
paper points out potentials of the anthropological perspective of popular cosmology.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Тумачење „Великог праска“: потенцијали проматрања савремене космогонијe као митског наратива, Interpretation of Bang: Potentials of Observing Contemporary Cosmogony as a Mythical Narrative",
pages = "187-203",
volume = "69",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2101187T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12118"
}
Томашевић, М.. (2021). Тумачење „Великог праска“: потенцијали проматрања савремене космогонијe као митског наратива. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 69(1), 187-203.
https://doi.org/10.2298/GEI2101187T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12118
Томашевић М. Тумачење „Великог праска“: потенцијали проматрања савремене космогонијe као митског наратива. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2021;69(1):187-203.
doi:10.2298/GEI2101187T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12118 .
Томашевић, Милан, "Тумачење „Великог праска“: потенцијали проматрања савремене космогонијe као митског наратива" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 69, no. 1 (2021):187-203,
https://doi.org/10.2298/GEI2101187T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12118 .

Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers

(Нови Сад : Архив Војводине, 2021)

TY  - BOOK
PY  - 2021
UR  - https://etno-institut.co.rs/%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12050
AB  - Године 2020, Архив Војводине и Eтнографски институт САНУ
одлучили су да Зборником радова заједнички отворе дијалог и омогуће
сусрете различитих становишта о значају, улози и карактеристикама
пропаганде и јавних наратива у социјалистичкој Југославији. Интердисциплинарни карактер и тематска концепција Зборника омогућавају вишеслојна тумачења наведених феномена, који представљају
предмет актуелних проучавања друштвених и хуманистичких наука.
Имајући у виду да је реч о веома широком проблемском пољу, уређивачки тим је пред ауторе поставио низ питања, почев од оних општих
– шта су то пропаганде и јавни наративи и колико су (и због чега) они
важни у контексту социјалистичке Југославије – па до ужих питања
која третирају неке конкретне феномене који су у спрези са наведеном темом – образовање, медији, културне индустрије, урбанистичка
решења, споменичко наслеђе итд.
PB  - Нови Сад : Архив Војводине
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T1  - Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
SP  - 1
EP  - 284
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12050
ER  - 
@book{
year = "2021",
abstract = "Године 2020, Архив Војводине и Eтнографски институт САНУ
одлучили су да Зборником радова заједнички отворе дијалог и омогуће
сусрете различитих становишта о значају, улози и карактеристикама
пропаганде и јавних наратива у социјалистичкој Југославији. Интердисциплинарни карактер и тематска концепција Зборника омогућавају вишеслојна тумачења наведених феномена, који представљају
предмет актуелних проучавања друштвених и хуманистичких наука.
Имајући у виду да је реч о веома широком проблемском пољу, уређивачки тим је пред ауторе поставио низ питања, почев од оних општих
– шта су то пропаганде и јавни наративи и колико су (и због чега) они
важни у контексту социјалистичке Југославије – па до ужих питања
која третирају неке конкретне феномене који су у спрези са наведеном темом – образовање, медији, културне индустрије, урбанистичка
решења, споменичко наслеђе итд.",
publisher = "Нови Сад : Архив Војводине, Београд : Етнографски институт САНУ",
title = "Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers",
pages = "1-284",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12050"
}
(2021). Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers. 
Нови Сад : Архив Војводине., 1-284.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12050
Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers. 2021;:1-284.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12050 .
"Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers" (2021):1-284,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12050 .

Музејски наративи у дискурсу југословенског социјализма: Стална поставка Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу

Богдановић, Бојана

(Нови Сад : Архив Војводине, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2021
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/550/60fe6f9cebd57_zbornik.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12052
AB  - У раду се на примеру Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу дискутује о
начину на који је, кроз музејску праксу, социјалистичка Југославија производила „знање о себи самој”. У складу са званичним социјалистичким „говором”, стална музејска поставка је, реконструкцијом и проширењем, 1961.
године постала оквир политички митизованог наратива у коме је централна
„тема” била Народноослободилачка борба. Ослањајући се на писане и визуелне изворе, улога музејских наратива у политичком животу југословенске
заједнице као и функција музејске нарације о нацији кроз сталну поставку
Музеја устанка 1941. анализира се у „унутрашњем” и „спољашњем” контексту.
AB  - The paper discusses, with the example of the Museum of the 1941 Uprising in
Titovo Užice, the way in which, through museum practices, socialist Yugoslavia produced “knowledge about itself”. In accordance with the official socialist
“speech”, the permanent museum exhibition become, in 1961, as a result of its reconstruction and expansion, the frame of the politically mythicized narrative
where the central “topic” was the People`s Liberation fight. Relying on written
and visual sources, the role of the museum’s narratives in the political life of the
Yugoslavian community as well as the function of the museum’s narrative about
the nation through the permanent exhibition at the Museum of the 1941 Uprising
is analyzed in an internal and external context.
PB  - Нови Сад : Архив Војводине
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
T1  - Музејски наративи у дискурсу југословенског социјализма: Стална поставка Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу
T1  - Museum’s narratives in the discourse of the Yugoslavian socialism Permanent exhibition at the Museum of the 1941 Uprising in Titovo Užice
SP  - 121
EP  - 145
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12052
ER  - 
@inbook{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2021",
abstract = "У раду се на примеру Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу дискутује о
начину на који је, кроз музејску праксу, социјалистичка Југославија производила „знање о себи самој”. У складу са званичним социјалистичким „говором”, стална музејска поставка је, реконструкцијом и проширењем, 1961.
године постала оквир политички митизованог наратива у коме је централна
„тема” била Народноослободилачка борба. Ослањајући се на писане и визуелне изворе, улога музејских наратива у политичком животу југословенске
заједнице као и функција музејске нарације о нацији кроз сталну поставку
Музеја устанка 1941. анализира се у „унутрашњем” и „спољашњем” контексту., The paper discusses, with the example of the Museum of the 1941 Uprising in
Titovo Užice, the way in which, through museum practices, socialist Yugoslavia produced “knowledge about itself”. In accordance with the official socialist
“speech”, the permanent museum exhibition become, in 1961, as a result of its reconstruction and expansion, the frame of the politically mythicized narrative
where the central “topic” was the People`s Liberation fight. Relying on written
and visual sources, the role of the museum’s narratives in the political life of the
Yugoslavian community as well as the function of the museum’s narrative about
the nation through the permanent exhibition at the Museum of the 1941 Uprising
is analyzed in an internal and external context.",
publisher = "Нови Сад : Архив Војводине, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers",
booktitle = "Музејски наративи у дискурсу југословенског социјализма: Стална поставка Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу, Museum’s narratives in the discourse of the Yugoslavian socialism Permanent exhibition at the Museum of the 1941 Uprising in Titovo Užice",
pages = "121-145",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12052"
}
Богдановић, Б.. (2021). Музејски наративи у дискурсу југословенског социјализма: Стална поставка Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
Нови Сад : Архив Војводине., 121-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12052
Богдановић Б. Музејски наративи у дискурсу југословенског социјализма: Стална поставка Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers. 2021;:121-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12052 .
Богдановић, Бојана, "Музејски наративи у дискурсу југословенског социјализма: Стална поставка Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу" in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers (2021):121-145,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12052 .

Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма

Аксић, Нина

(Нови Сад : Архив Војводине, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2021
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/550/60fe6f9cebd57_zbornik.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12051
AB  - У раду ће бити представљена биоскопска култура у Новом Пазару од 1945.
до 1991. године, кроз своје сегменте као што су: публика, репертоарска политика, финансије и др. Кроз ове сегменте представићемо и утицај социј-листичке идеологије на филмску уметност и биоскопску културу. Компаративно представљање локалне и државне културне политике на овом плану,
допринеће садржајности и прецизнијем ишчитавању архивских података,
као и њиховој анализи којом ћемо објаснити начине развоја овог сегмента културе на локалном нивоу. Циљ рада јесте представљaње развоја биоскопске културе у Новом Пазару, али и сагледавање уклапања или неуклапања образаца локалне у државну културну политику и тиме представљање
локалних карактеристика, али и материјалне и идеолошке зависности локала од републике (државе).
AB  - The paper will present cinema culture in Novi Pazar from 1945. to 1991, through
its segments such as: audience, repertoire policy, finance etc. Through these
segments, we will present the influence of socialist ideology on film art and
cinema culture. Comparative presentation of local and state cultural policy on
this plane will contribute to the content and more precise reading of archival data. Also, this comparative presentation will contribute to the analysis which will
explain the ways of development of this segment of culture, at the local level.
The aim of this paper is to present the development of cinema culture in Novi
Pazar, but also considering the fit or non-fit of local patterns in the state cultural
policy and thus the presentation of local characteristics, but also the material and
ideological dependence of the locals on the republic (state).
PB  - Нови Сад : Архив Војводине
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
T1  - Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма
T1  - Cinematic culture in Novi Pazar in period of socialism
SP  - 89
EP  - 119
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12051
ER  - 
@inbook{
author = "Аксић, Нина",
year = "2021",
abstract = "У раду ће бити представљена биоскопска култура у Новом Пазару од 1945.
до 1991. године, кроз своје сегменте као што су: публика, репертоарска политика, финансије и др. Кроз ове сегменте представићемо и утицај социј-листичке идеологије на филмску уметност и биоскопску културу. Компаративно представљање локалне и државне културне политике на овом плану,
допринеће садржајности и прецизнијем ишчитавању архивских података,
као и њиховој анализи којом ћемо објаснити начине развоја овог сегмента културе на локалном нивоу. Циљ рада јесте представљaње развоја биоскопске културе у Новом Пазару, али и сагледавање уклапања или неуклапања образаца локалне у државну културну политику и тиме представљање
локалних карактеристика, али и материјалне и идеолошке зависности локала од републике (државе)., The paper will present cinema culture in Novi Pazar from 1945. to 1991, through
its segments such as: audience, repertoire policy, finance etc. Through these
segments, we will present the influence of socialist ideology on film art and
cinema culture. Comparative presentation of local and state cultural policy on
this plane will contribute to the content and more precise reading of archival data. Also, this comparative presentation will contribute to the analysis which will
explain the ways of development of this segment of culture, at the local level.
The aim of this paper is to present the development of cinema culture in Novi
Pazar, but also considering the fit or non-fit of local patterns in the state cultural
policy and thus the presentation of local characteristics, but also the material and
ideological dependence of the locals on the republic (state).",
publisher = "Нови Сад : Архив Војводине, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers",
booktitle = "Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма, Cinematic culture in Novi Pazar in period of socialism",
pages = "89-119",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12051"
}
Аксић, Н.. (2021). Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
Нови Сад : Архив Војводине., 89-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12051
Аксић Н. Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers. 2021;:89-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12051 .
Аксић, Нина, "Биоскопска култура у Новом Пазару у периоду социјализма" in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers (2021):89-119,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12051 .

Социјалистички наратив и традиционална култура

Ивановић Баришић, Милина

(Нови Сад : Архив Војводине, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2021
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/550/60fe6f9cebd57_zbornik.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12054
AB  - Период социјализма, односно историја друге половине 20. века, представља
време убрзаног друштвеног развоја, време иновација, време раскида с прошлошћу и њеном културом. Током периода социјалистичког развоја структуре власти су тежиле удаљавању од традиционалног наслеђа и преобликовању друштвене стварности. Друштвени процеси – пре свих модернизација,
индустријализација, урбанизација, еманципација жена, масовни медији,
промена свакодневице, могу се сматрати основом социјалистичког развоја,
односно социјалистичким наративима који су из корена променили, како
друштво у целини, тако и готово сваког становника појединачно. Социјализам и његови наративи имали су значајног утицаја на конституисање заједнице у духу социјалистичких идеја, што је утицало и на промену идентитета
традиционалних заједница. Како су социјалистички наративи утицали на
мењање традиционалне културе предмет је истраживања у овом раду.
AB  - The socialist period, that is, the history of the second half of the 20 th century
represents a time of the accelerated social development, a time of innovations,
and a time of a break with the past and its culture. During the period of socialist
development, government structures tended to move away from traditional heritage and reshape the social reality. Social processes-above all, modernization,
industrialization, urbanization, women`s emancipation, mass media, and everyday life changes, can be considered the base of the socialist development, that is
the socialist narratives that changed society as a whole as well as almost every
individual. Socialism and its narratives significantly influenced the way the community changed in the spirit of the socialist ideas which, consequently, caused the
traditional communities’ identity change. The way in which socialist narratives
influenced the change of traditional culture is the subject of this research.
PB  - Нови Сад : Архив Војводине
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
T1  - Социјалистички наратив и традиционална култура
T1  - Socialist narrative and traditional culture
SP  - 219
EP  - 247
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2021",
abstract = "Период социјализма, односно историја друге половине 20. века, представља
време убрзаног друштвеног развоја, време иновација, време раскида с прошлошћу и њеном културом. Током периода социјалистичког развоја структуре власти су тежиле удаљавању од традиционалног наслеђа и преобликовању друштвене стварности. Друштвени процеси – пре свих модернизација,
индустријализација, урбанизација, еманципација жена, масовни медији,
промена свакодневице, могу се сматрати основом социјалистичког развоја,
односно социјалистичким наративима који су из корена променили, како
друштво у целини, тако и готово сваког становника појединачно. Социјализам и његови наративи имали су значајног утицаја на конституисање заједнице у духу социјалистичких идеја, што је утицало и на промену идентитета
традиционалних заједница. Како су социјалистички наративи утицали на
мењање традиционалне културе предмет је истраживања у овом раду., The socialist period, that is, the history of the second half of the 20 th century
represents a time of the accelerated social development, a time of innovations,
and a time of a break with the past and its culture. During the period of socialist
development, government structures tended to move away from traditional heritage and reshape the social reality. Social processes-above all, modernization,
industrialization, urbanization, women`s emancipation, mass media, and everyday life changes, can be considered the base of the socialist development, that is
the socialist narratives that changed society as a whole as well as almost every
individual. Socialism and its narratives significantly influenced the way the community changed in the spirit of the socialist ideas which, consequently, caused the
traditional communities’ identity change. The way in which socialist narratives
influenced the change of traditional culture is the subject of this research.",
publisher = "Нови Сад : Архив Војводине, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers",
booktitle = "Социјалистички наратив и традиционална култура, Socialist narrative and traditional culture",
pages = "219-247",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054"
}
Ивановић Баришић, М.. (2021). Социјалистички наратив и традиционална култура. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
Нови Сад : Архив Војводине., 219-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054
Ивановић Баришић М. Социјалистички наратив и традиционална култура. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers. 2021;:219-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054 .
Ивановић Баришић, Милина, "Социјалистички наратив и традиционална култура" in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers (2021):219-247,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054 .

Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији

Ивановић Баришић, Милина М.

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12044
AB  - У раду ће се указати на досадашња теренска истраживања
града у српској етнологији и антропологији. Теренски рад је
један од најстаријих начина проучавања и сагледавања живота
и организације рада становника који живе у сеоским и / или
градским насељима, а којим су се у досадашњем раду бавили
прво етнолози, а потом и антрополози у Србији. Деценијама су
теренска истраживања обављана готово искључиво у сеоским
заједницама, док су проучавања повезана са животом у градовима
углавном била спорадична и несистематска. У последњој
декади 20. века градови су етнолозима (антрополозима) постали
врло значајан извор сазнања, а врло често и примарно место
истраживања.
AB  - The paper points out the previous field research of the city in Serbian ethnology and
anthropology. Fieldwork is one of the oldest ways of studying and perceiving the
life and organization of work of residents in rural and/or urban settlements, which
has been dealt with so far in the work of ethnologists and, later, anthropologists in
Serbia. For decades, field research has been conducted almost exclusively in rural
communities, while studies related to urban life have been largely sporadic and
unsystematic. In the last decade of the 20th century, cities became a very important
source of knowledge for ethnologists (anthropologists), and very often the primary
place of research.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”
PB  - Лозница : Центар за културу ,,Вук Караџић”
PB  - Тршић : Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”
T2  - Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa
T1  - Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији
T1  - Research of the city in Serbian ethnology and anthropology
SP  - 213
EP  - 228
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина М.",
year = "2021",
abstract = "У раду ће се указати на досадашња теренска истраживања
града у српској етнологији и антропологији. Теренски рад је
један од најстаријих начина проучавања и сагледавања живота
и организације рада становника који живе у сеоским и / или
градским насељима, а којим су се у досадашњем раду бавили
прво етнолози, а потом и антрополози у Србији. Деценијама су
теренска истраживања обављана готово искључиво у сеоским
заједницама, док су проучавања повезана са животом у градовима
углавном била спорадична и несистематска. У последњој
декади 20. века градови су етнолозима (антрополозима) постали
врло значајан извор сазнања, а врло често и примарно место
истраживања., The paper points out the previous field research of the city in Serbian ethnology and
anthropology. Fieldwork is one of the oldest ways of studying and perceiving the
life and organization of work of residents in rural and/or urban settlements, which
has been dealt with so far in the work of ethnologists and, later, anthropologists in
Serbia. For decades, field research has been conducted almost exclusively in rural
communities, while studies related to urban life have been largely sporadic and
unsystematic. In the last decade of the 20th century, cities became a very important
source of knowledge for ethnologists (anthropologists), and very often the primary
place of research.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Лозница : Центар за културу ,,Вук Караџић”, Тршић : Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”",
journal = "Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa",
booktitle = "Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији, Research of the city in Serbian ethnology and anthropology",
pages = "213-228",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044"
}
Ивановић Баришић, М. М.. (2021). Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији. in Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa
Београд : Удружење фолклориста Србије., 213-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044
Ивановић Баришић ММ. Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији. in Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa. 2021;:213-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044 .
Ивановић Баришић, Милина М., "Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији" in Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa (2021):213-228,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044 .

Crni Orfej: antički mit u brazilskoj kinematografiji

Stevanović, Lada

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2020
UR  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/56
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10378
AB  - Rad se bavi filmskim adaptacijama mita o Orfeju koje su nastale u Brazilu 1959. i 1999. godine. Budući da se u oba filma Orfej pojavljuje kao Afro-Brazilac, novo ispisane verzije mita se dovode u vezu sa Sartrovim konceptom Crnog Orfeja i pokretom crnaštva koji se pojavio 1930-ih u Parizu kao odgovor crnih frankofonih intelektualaca na rasne mitove i kolonijalne stereotipe. U radu se razmatra evropski odnos prema an-tičkoj Grčkoj utemeljen u kolonijalnom stavu kojim se polaže ekskluzivno pravo na ovu prošlost, te se recepcija antičkog mita pojavljuje ne samo kao ogledalo ovog odnosa veći kao prostor subverzije i moguće intervencije. U kojoj meri filmovi Crni Orfej (1959) i Orfej (1999) podrivaju koncept evropskog kulturnog elitizma, rasnih stereotipa i klasnih nejednakosti, a u kojoj meri ih potvrđuju, biće predmet analize ovog rada.
AB  - The paper deals with two film adaptations of the myth of Orpheus that were made in Brazil in 1959 and 1999. In view of the fact that in both films Orpheus appears as Afro-Brazilian, these two versions of the myth may be related to Sartre’s concept of Black Orpheus, and the movement of Negritude that appeared in Paris in the 1930s as an answer of the black francophone intellectuals to racial myths  and  colonial  stereotypes.  Regarding  the  fact  that  the  European  attitude  towards ancient Greece is also characteristic of another kind of colonialism that is cultural, based on the claim of exclusive right to this past, the ancient myth that often appears only as a mirror of this relationship, functions in these films as  a  space  for  subversion  and  resistance  to  different  types  of  colonial  power. The films that are the focus of this paper are Black Orpheus (1959) directed by Marcel Camus, which is a French-Italian-Brazilian coproduction, and Orpheus (1999) by Carlos Diegues, an entirely Brazilian production. Both films were inspired by the theatrical play written by Vinícius de Moraes, Orfeu da Conceição (1953).  Although  he  himself  participated  in  the  production  of  Camus’s  Black  Orpheus, in the end he refused to be credited because in the film, the main idea of his drama was lost, which was to show Afro-Brazilians as the main protagonists of the Greek myth pointing out injustices and difficulties of Afro-Brazilian people in social reality, but also in the context of cultural and racial hegemony that clearly claimed the ancient Greek myth to be the heritage of European white men. Similarly, disappointed, Carlos Diegues decided to make another film together with Vinícius de Moraes. However, the plan was interrupted by Moraes death in 1980, but Diegues succeeded in filming it in 1999. The paper compares the two films focusing on the question to which extent these films challenge or confirm European cultural elitism, racial stereotypes and class inequalities.
AB  - Cet  article  traite  les  adaptations  cinématographiques  du  mythe  d’Orphée  produites au Brésil en 1959 et 1999. Étant donné qu’Orphée est dans les deux films représenté comme un Afro-Brésilien, les nouvelles versions du mythe sont mises en relation avec le concept sartrien d’Orphée noir et le mouvement de la négritude apparu dans les années 1930 à Paris comme une réponse des intellectuels francophones noirs aux mythes raciaux et aux stéréotypes coloniaux. Dans l’article est traité le rapport européen envers la Grèce antique fondé sur l’attitude coloniale consistant à réclamer un droit exclusif sur ce passé, de sorte que la réception de ce mythe antique apparaît non seulement comme un miroir de ce rapport mais aussi comme un espace de subversion et d’intervention possible. Dans quelle mesure les films Orphée noir (1959) et Orphée (1999) minentils le concept de l’élitisme européen culturel, des stéréotypes raciaux et des inégalités de classe, et dans quelle mesure les confirment-ils?
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Crni Orfej: antički mit u brazilskoj kinematografiji
T1  - Ancient Myth in Brazilian Cinematography: Black Orpheus
T1  - Orphée noir: Le mythe antique dans la cinématographie brésilienne
SP  - 401
EP  - 416
VL  - 15
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v15i2.2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10378
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2020",
abstract = "Rad se bavi filmskim adaptacijama mita o Orfeju koje su nastale u Brazilu 1959. i 1999. godine. Budući da se u oba filma Orfej pojavljuje kao Afro-Brazilac, novo ispisane verzije mita se dovode u vezu sa Sartrovim konceptom Crnog Orfeja i pokretom crnaštva koji se pojavio 1930-ih u Parizu kao odgovor crnih frankofonih intelektualaca na rasne mitove i kolonijalne stereotipe. U radu se razmatra evropski odnos prema an-tičkoj Grčkoj utemeljen u kolonijalnom stavu kojim se polaže ekskluzivno pravo na ovu prošlost, te se recepcija antičkog mita pojavljuje ne samo kao ogledalo ovog odnosa veći kao prostor subverzije i moguće intervencije. U kojoj meri filmovi Crni Orfej (1959) i Orfej (1999) podrivaju koncept evropskog kulturnog elitizma, rasnih stereotipa i klasnih nejednakosti, a u kojoj meri ih potvrđuju, biće predmet analize ovog rada., The paper deals with two film adaptations of the myth of Orpheus that were made in Brazil in 1959 and 1999. In view of the fact that in both films Orpheus appears as Afro-Brazilian, these two versions of the myth may be related to Sartre’s concept of Black Orpheus, and the movement of Negritude that appeared in Paris in the 1930s as an answer of the black francophone intellectuals to racial myths  and  colonial  stereotypes.  Regarding  the  fact  that  the  European  attitude  towards ancient Greece is also characteristic of another kind of colonialism that is cultural, based on the claim of exclusive right to this past, the ancient myth that often appears only as a mirror of this relationship, functions in these films as  a  space  for  subversion  and  resistance  to  different  types  of  colonial  power. The films that are the focus of this paper are Black Orpheus (1959) directed by Marcel Camus, which is a French-Italian-Brazilian coproduction, and Orpheus (1999) by Carlos Diegues, an entirely Brazilian production. Both films were inspired by the theatrical play written by Vinícius de Moraes, Orfeu da Conceição (1953).  Although  he  himself  participated  in  the  production  of  Camus’s  Black  Orpheus, in the end he refused to be credited because in the film, the main idea of his drama was lost, which was to show Afro-Brazilians as the main protagonists of the Greek myth pointing out injustices and difficulties of Afro-Brazilian people in social reality, but also in the context of cultural and racial hegemony that clearly claimed the ancient Greek myth to be the heritage of European white men. Similarly, disappointed, Carlos Diegues decided to make another film together with Vinícius de Moraes. However, the plan was interrupted by Moraes death in 1980, but Diegues succeeded in filming it in 1999. The paper compares the two films focusing on the question to which extent these films challenge or confirm European cultural elitism, racial stereotypes and class inequalities., Cet  article  traite  les  adaptations  cinématographiques  du  mythe  d’Orphée  produites au Brésil en 1959 et 1999. Étant donné qu’Orphée est dans les deux films représenté comme un Afro-Brésilien, les nouvelles versions du mythe sont mises en relation avec le concept sartrien d’Orphée noir et le mouvement de la négritude apparu dans les années 1930 à Paris comme une réponse des intellectuels francophones noirs aux mythes raciaux et aux stéréotypes coloniaux. Dans l’article est traité le rapport européen envers la Grèce antique fondé sur l’attitude coloniale consistant à réclamer un droit exclusif sur ce passé, de sorte que la réception de ce mythe antique apparaît non seulement comme un miroir de ce rapport mais aussi comme un espace de subversion et d’intervention possible. Dans quelle mesure les films Orphée noir (1959) et Orphée (1999) minentils le concept de l’élitisme européen culturel, des stéréotypes raciaux et des inégalités de classe, et dans quelle mesure les confirment-ils?",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Crni Orfej: antički mit u brazilskoj kinematografiji, Ancient Myth in Brazilian Cinematography: Black Orpheus, Orphée noir: Le mythe antique dans la cinématographie brésilienne",
pages = "401-416",
volume = "15",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v15i2.2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10378"
}
Stevanović, L.. (2020). Crni Orfej: antički mit u brazilskoj kinematografiji. in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology., 15(2), 401-416.
https://doi.org/10.21301/eap.v15i2.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10378
Stevanović L. Crni Orfej: antički mit u brazilskoj kinematografiji. in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology. 2020;15(2):401-416.
doi:10.21301/eap.v15i2.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10378 .
Stevanović, Lada, "Crni Orfej: antički mit u brazilskoj kinematografiji" in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology, 15, no. 2 (2020):401-416,
https://doi.org/10.21301/eap.v15i2.2 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10378 .

Kompleksne putanje ljudskih sudbina: mogu li se naučno prepoznati?

Rill, Helena; Stevanović, Lada

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet / Univerza v Beogradu, Filološka fakulteta, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Rill, Helena
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2020
UR  - https://slovenci.rs/slovenika/
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10340
AB  - Tekst predstavlja uvodno i teorijsko razmatranje istraživanja migracija (iz
Slovenije u Srbiju) metodom usmenih intervjua, tj. razgovora vođenih sa
ženama u okviru projekta usmenih istorija, koje je započela Helena Rill.
Projekat i razgovori osmišljeni su tako da razotkriju „drugu“, tj. intimnu
stranu medalje migracija koja se ne zadovoljava javnim narativima o broj
kama, datumima i itinerarijima koje migranti prelaze. Polazeći od pojma
migracije srca, koji je uveo etnolog Dušan Drljača 1 kao termin koji se odnosi
na selidbe motivisane ljubavlju, u radu se predlaže proširivanje značenja
pojma i ukazuje na činjenicu da svaka migracija, bila ona prinudna ili do
brovoljna, iznenadna ili dugo planirana, ostavlja trajne promene i tragove
na ljudskoj duši. Značajno za razumevanje ličnih i individualnih sećanja
ispovesti jeste i to što su ona često daleko komplikovanija i teže uklopiva
u javne narative. To je razlog iz kog se razmatraju i pojmovi pamćenja kao
kolektivnog fenomena (kreiranog odozgo) i sećanja kao intimnog, ličnog i
pojedinačnog.
AB  - The paper is an introductory and theoretical analysis of the study
of migrations (from Slovenia to Serbia) using the method of oral
interviews, i.e. conversations with women as part of an oral history
project, started by Helena Rill. The project and the conversations
are designed to reveal the »other«, the intimate side of migrations,
which is not limited to public narratives about the numbers, dates,
and migration itineraries. Building upon the concept of migrations
of the heart 5 , introduced by the ethnologist Dušan Drljača to
denote love-motivated migrations, the paper suggests that the
meaning of the term should be expanded and highlights the fact
that any migration, no matter whether forced or voluntary, sudden
or carefully planned, makes lasting changes and leaves traces in
the human soul. The fact that individual and personal memory
testimonials are often far more complicated and more difficult to fit
into public narratives is important for their understanding. This is
the reason why the concepts of memory as a collective phenomenon
(created from above) and memory as something intimate, personal
and individual are also discussed.
AB  - Besedilo predstavlja uvodno in teoretično obravnavno raziskovanja
migracij (iz Slovenije v Srbijo) po metodi ustmenih intervjujev, tj.
pogovorov z ženskami v okviru projekta ustmene zgodovine, k ga
je začela Helena Rill. Projekt in pogovori so namenjeni razkrivanju
»druge«, tj. intimne plati migracijske medalje, ki se ne zadovolji s
splošnimi pripovedmi o številkah, datumih in itinerarjih migrantov.
Izhajajoč iz pojma migracije srca, ki ga je etnolog Dušan Drljača 4
uvedel kot termin, ki se nanaša na selitve, motivirane z ljubeznijo, je
v članku predlagana njegova pomenska razširitev in osvetljeno dej
stvo, da vsaka migracija, najsi bo nujna ali prostovoljna, nenadna ali
dolgo načrtovana, v človeški duši pušča trajne spremembe in sledi.
Za razumevanje zasebnih in individualnih spominov in izpovedi je
značilno, da so ti pogosto izredno zapleteni in se le stežka vključuje
jo v javne (uradne) pripovedi. To je tudi razlog za obravnavo pojmov
spomina kot kolektivnega fenomena (ustvarjenega »od zgoraj«) in
spominjanja kot nekaj intimnega, zasebnega in posameznega.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet / Univerza v Beogradu, Filološka fakulteta
PB  - Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji / Nacionalni svet slovenske narodne manjšine v Srbiji
T2  - Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje
T1  - Kompleksne putanje ljudskih sudbina: mogu li se naučno prepoznati?
T1  - Complex trajectories of human destinies: is it possible to identify them using scientific methods?
T1  - Kompleksne poti človeških usod: jih je mogoče znanstveno prepoznati?
SP  - 115
EP  - 128
IS  - 6
DO  - 10.18485/slovenika.2020.6.1.6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10340
ER  - 
@article{
author = "Rill, Helena and Stevanović, Lada",
year = "2020",
abstract = "Tekst predstavlja uvodno i teorijsko razmatranje istraživanja migracija (iz
Slovenije u Srbiju) metodom usmenih intervjua, tj. razgovora vođenih sa
ženama u okviru projekta usmenih istorija, koje je započela Helena Rill.
Projekat i razgovori osmišljeni su tako da razotkriju „drugu“, tj. intimnu
stranu medalje migracija koja se ne zadovoljava javnim narativima o broj
kama, datumima i itinerarijima koje migranti prelaze. Polazeći od pojma
migracije srca, koji je uveo etnolog Dušan Drljača 1 kao termin koji se odnosi
na selidbe motivisane ljubavlju, u radu se predlaže proširivanje značenja
pojma i ukazuje na činjenicu da svaka migracija, bila ona prinudna ili do
brovoljna, iznenadna ili dugo planirana, ostavlja trajne promene i tragove
na ljudskoj duši. Značajno za razumevanje ličnih i individualnih sećanja
ispovesti jeste i to što su ona često daleko komplikovanija i teže uklopiva
u javne narative. To je razlog iz kog se razmatraju i pojmovi pamćenja kao
kolektivnog fenomena (kreiranog odozgo) i sećanja kao intimnog, ličnog i
pojedinačnog., The paper is an introductory and theoretical analysis of the study
of migrations (from Slovenia to Serbia) using the method of oral
interviews, i.e. conversations with women as part of an oral history
project, started by Helena Rill. The project and the conversations
are designed to reveal the »other«, the intimate side of migrations,
which is not limited to public narratives about the numbers, dates,
and migration itineraries. Building upon the concept of migrations
of the heart 5 , introduced by the ethnologist Dušan Drljača to
denote love-motivated migrations, the paper suggests that the
meaning of the term should be expanded and highlights the fact
that any migration, no matter whether forced or voluntary, sudden
or carefully planned, makes lasting changes and leaves traces in
the human soul. The fact that individual and personal memory
testimonials are often far more complicated and more difficult to fit
into public narratives is important for their understanding. This is
the reason why the concepts of memory as a collective phenomenon
(created from above) and memory as something intimate, personal
and individual are also discussed., Besedilo predstavlja uvodno in teoretično obravnavno raziskovanja
migracij (iz Slovenije v Srbijo) po metodi ustmenih intervjujev, tj.
pogovorov z ženskami v okviru projekta ustmene zgodovine, k ga
je začela Helena Rill. Projekt in pogovori so namenjeni razkrivanju
»druge«, tj. intimne plati migracijske medalje, ki se ne zadovolji s
splošnimi pripovedmi o številkah, datumih in itinerarjih migrantov.
Izhajajoč iz pojma migracije srca, ki ga je etnolog Dušan Drljača 4
uvedel kot termin, ki se nanaša na selitve, motivirane z ljubeznijo, je
v članku predlagana njegova pomenska razširitev in osvetljeno dej
stvo, da vsaka migracija, najsi bo nujna ali prostovoljna, nenadna ali
dolgo načrtovana, v človeški duši pušča trajne spremembe in sledi.
Za razumevanje zasebnih in individualnih spominov in izpovedi je
značilno, da so ti pogosto izredno zapleteni in se le stežka vključuje
jo v javne (uradne) pripovedi. To je tudi razlog za obravnavo pojmov
spomina kot kolektivnega fenomena (ustvarjenega »od zgoraj«) in
spominjanja kot nekaj intimnega, zasebnega in posameznega.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet / Univerza v Beogradu, Filološka fakulteta, Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji / Nacionalni svet slovenske narodne manjšine v Srbiji",
journal = "Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje",
title = "Kompleksne putanje ljudskih sudbina: mogu li se naučno prepoznati?, Complex trajectories of human destinies: is it possible to identify them using scientific methods?, Kompleksne poti človeških usod: jih je mogoče znanstveno prepoznati?",
pages = "115-128",
number = "6",
doi = "10.18485/slovenika.2020.6.1.6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10340"
}
Rill, H.,& Stevanović, L.. (2020). Kompleksne putanje ljudskih sudbina: mogu li se naučno prepoznati?. in Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet / Univerza v Beogradu, Filološka fakulteta.(6), 115-128.
https://doi.org/10.18485/slovenika.2020.6.1.6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10340
Rill H, Stevanović L. Kompleksne putanje ljudskih sudbina: mogu li se naučno prepoznati?. in Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje. 2020;(6):115-128.
doi:10.18485/slovenika.2020.6.1.6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10340 .
Rill, Helena, Stevanović, Lada, "Kompleksne putanje ljudskih sudbina: mogu li se naučno prepoznati?" in Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje, no. 6 (2020):115-128,
https://doi.org/10.18485/slovenika.2020.6.1.6 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10340 .

Фрагменти аутобиографије: концепт „трептавог саосећања“ у Портретима жена Ксеније Атанасијевић

Башић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/41
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10392
AB  - У фокусу нашег разматрања биће начин на који је Ксенија Атанасијевић, пишући о
песникињама и филозофкињама старе Грчке, али и о св. Терези из Авиле или Жорж
Сандовој, исписивала сопствено разумевање значаја женске научне и уметничке
креативности, те еманципације жена. Избором жена о којима ће писати, као и
наглашавањем одређених квалитета њихових личности и њихових дела, те
филозофских концепата које је подржавала, Ксенија Атанасијевић је у Портретима
жена истовремено створила своје имплицитно имагинарно филозофско „Ја“. Стога би
најпрецизније жанровско одређење Портрета жена било фрагменти трептавог
саосећања са личностима које је описивала, а саосећање се може одредити и као
кључна карактеристика целокупног њеног опуса и живота – емпатија је чинила и
основу етичке филозофије Ксеније Атанасијевић, и њеног друштвеног, пацифистичког
и феминистичког ангажмана и истовремено је за њу представљала основу вредности
људског живота. Овим избором, Ксенија Атанасијевић антиципирала је и став
ововременог феминизма о нужности стварања женског канона за обликовање женског
личног и стваралачког идентитета.
AB  - In our discussion we will explore how Ksenija Atanasijević, while writing about the poets
and philosophers of ancient Greece, but also about Saint Teresa of Avila and George Sand,
expressed her own understanding of the importance of womenʼs scientific and artistic
creativity, and also their emancipation. By choice of women she will write about, as well as
emphasis on certain qualities of their personalities and their work, and the philosophical
concepts she supported, Ksenija Atanasijević simultaneously created her implicit imaginary
philosophical “Iˮ in Portraits of Women. Therefore, the most precise genre definition of
Portraits of Women would be fragments of flickering compassion towards the personalities she is describing, and compassion can be defined as a key characteristic of her entire oeuvre
and life – empathy was the basis of Ksenija Atanasijevicʼs ethical philosophy and her social,
pacifist and feminist engagement and at the same time it was in her opinion the most
important value of human life. With this choice, Ksenija Atanasijević also anticipated the
stance of contemporary feminism on the necessity of creating a female canon for shaping a
womenʼs personal and creative identity.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Фрагменти аутобиографије: концепт „трептавог саосећања“ у Портретима жена Ксеније Атанасијевић
T1  - Fragments of Autobiography: The Concept of “Flickering Compassion” in Portraits of Women by Ksenija Atanasijević
SP  - 353
EP  - 376
VL  - 68
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI2002353B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10392
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана",
year = "2020",
abstract = "У фокусу нашег разматрања биће начин на који је Ксенија Атанасијевић, пишући о
песникињама и филозофкињама старе Грчке, али и о св. Терези из Авиле или Жорж
Сандовој, исписивала сопствено разумевање значаја женске научне и уметничке
креативности, те еманципације жена. Избором жена о којима ће писати, као и
наглашавањем одређених квалитета њихових личности и њихових дела, те
филозофских концепата које је подржавала, Ксенија Атанасијевић је у Портретима
жена истовремено створила своје имплицитно имагинарно филозофско „Ја“. Стога би
најпрецизније жанровско одређење Портрета жена било фрагменти трептавог
саосећања са личностима које је описивала, а саосећање се може одредити и као
кључна карактеристика целокупног њеног опуса и живота – емпатија је чинила и
основу етичке филозофије Ксеније Атанасијевић, и њеног друштвеног, пацифистичког
и феминистичког ангажмана и истовремено је за њу представљала основу вредности
људског живота. Овим избором, Ксенија Атанасијевић антиципирала је и став
ововременог феминизма о нужности стварања женског канона за обликовање женског
личног и стваралачког идентитета., In our discussion we will explore how Ksenija Atanasijević, while writing about the poets
and philosophers of ancient Greece, but also about Saint Teresa of Avila and George Sand,
expressed her own understanding of the importance of womenʼs scientific and artistic
creativity, and also their emancipation. By choice of women she will write about, as well as
emphasis on certain qualities of their personalities and their work, and the philosophical
concepts she supported, Ksenija Atanasijević simultaneously created her implicit imaginary
philosophical “Iˮ in Portraits of Women. Therefore, the most precise genre definition of
Portraits of Women would be fragments of flickering compassion towards the personalities she is describing, and compassion can be defined as a key characteristic of her entire oeuvre
and life – empathy was the basis of Ksenija Atanasijevicʼs ethical philosophy and her social,
pacifist and feminist engagement and at the same time it was in her opinion the most
important value of human life. With this choice, Ksenija Atanasijević also anticipated the
stance of contemporary feminism on the necessity of creating a female canon for shaping a
womenʼs personal and creative identity.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Фрагменти аутобиографије: концепт „трептавог саосећања“ у Портретима жена Ксеније Атанасијевић, Fragments of Autobiography: The Concept of “Flickering Compassion” in Portraits of Women by Ksenija Atanasijević",
pages = "353-376",
volume = "68",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI2002353B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10392"
}
Башић, И.. (2020). Фрагменти аутобиографије: концепт „трептавог саосећања“ у Портретима жена Ксеније Атанасијевић. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(2), 353-376.
https://doi.org/10.2298/GEI2002353B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10392
Башић И. Фрагменти аутобиографије: концепт „трептавог саосећања“ у Портретима жена Ксеније Атанасијевић. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(2):353-376.
doi:10.2298/GEI2002353B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10392 .
Башић, Ивана, "Фрагменти аутобиографије: концепт „трептавог саосећања“ у Портретима жена Ксеније Атанасијевић" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 2 (2020):353-376,
https://doi.org/10.2298/GEI2002353B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10392 .

Ислам, појединац и делатне заједнице у Србији: актери промена, сукоба и сарадње: увод у темат

Мандић, Марија; Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марија
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10415
AB  - У уводном тексту се сажето објашњавају основни теоријски концепти који су важни за
разумевање темата, а то су трансдисциплинарност, културно наслеђе, дијалошко
сећање, као и аналитичке категoрије појединца и делатне заједнице. Затим, излаже се
приступ исламу као предмету проучавања, те основне одлике истраживања ислама,
муслиманских заједница и османског наслеђа на Балкану, с фокусом на Србију. У
другом делу се представљају радови темата.
AB  - The text introduces basic theoretical concepts that are important for understanding the
conception of the thematic issue, namely transdisciplinarity, cultural heritage, dialogical
memory, as well analytical categories of individual and community of practice. The
approach to Islam as a subject of study is further explained. The text then refers on the
research of Islam, Muslim communities and Ottoman heritage in the Balkans, with the focus
on Serbia. The second part presents the papers in this thematic issue.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ислам, појединац и делатне заједнице у Србији: актери промена, сукоба и сарадње: увод у темат
T1  - Islam, the Individual, and Communities of Practice in Serbia: Agents of Change, Conflict, and Cooperation: Introduction
SP  - 519
EP  - 532
VL  - 68
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2003519M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10415
ER  - 
@article{
author = "Мандић, Марија and Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2020",
abstract = "У уводном тексту се сажето објашњавају основни теоријски концепти који су важни за
разумевање темата, а то су трансдисциплинарност, културно наслеђе, дијалошко
сећање, као и аналитичке категoрије појединца и делатне заједнице. Затим, излаже се
приступ исламу као предмету проучавања, те основне одлике истраживања ислама,
муслиманских заједница и османског наслеђа на Балкану, с фокусом на Србију. У
другом делу се представљају радови темата., The text introduces basic theoretical concepts that are important for understanding the
conception of the thematic issue, namely transdisciplinarity, cultural heritage, dialogical
memory, as well analytical categories of individual and community of practice. The
approach to Islam as a subject of study is further explained. The text then refers on the
research of Islam, Muslim communities and Ottoman heritage in the Balkans, with the focus
on Serbia. The second part presents the papers in this thematic issue.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ислам, појединац и делатне заједнице у Србији: актери промена, сукоба и сарадње: увод у темат, Islam, the Individual, and Communities of Practice in Serbia: Agents of Change, Conflict, and Cooperation: Introduction",
pages = "519-532",
volume = "68",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2003519M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10415"
}
Мандић, М.,& Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2020). Ислам, појединац и делатне заједнице у Србији: актери промена, сукоба и сарадње: увод у темат. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(3), 519-532.
https://doi.org/10.2298/GEI2003519M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10415
Мандић М, Ђорђевић Црнобрња Ј. Ислам, појединац и делатне заједнице у Србији: актери промена, сукоба и сарадње: увод у темат. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(3):519-532.
doi:10.2298/GEI2003519M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10415 .
Мандић, Марија, Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Ислам, појединац и делатне заједнице у Србији: актери промена, сукоба и сарадње: увод у темат" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 3 (2020):519-532,
https://doi.org/10.2298/GEI2003519M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10415 .

Кућа и покућство у Вуковом Рјечнику (1852) на фону народног градитељства XIX века и с освртом на дијалекатске збирке речи

Аксић, Нина

(Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10336
AB  - У овом раду биће представљене речи из другог издања Рјечника Вука Стефановића Караџића (1852) које се тичу куће и покућства, тј. делова куће, њених градитељских елемената, али и предмета који су се у XIX веку користили у кућном и окућном простору. Уз помоћ ових речи, као и преко описа различитих типова кућа и кућних предмета који се могу наћи у литератури, а који се тичу истог периода, покушаћемо да представимо тадашњи изглед куће и покућства, као и његове функције, на основу чега се може доћи и до потпунијег поимања социјалних и економских прилика у којима су Срби живели у одређеним, назначеним крајевима (динарски, војвођански и др.). Циљ рада јесте, пре свега, представљање фонда речи
везаних за кућу и покућство из Вуковог Рјечника, као и упоређивање са речима из збирки речи и литературе, као и долажење до закључка о богатству лексике и указивању на значај који су имале кућа и окућни простор за народ тога времена.
AB  - In this paper, are presented the words from the second edition of the Dictionary of Vuk Stefanović Karadžić (1852), which concern the house and the household items, i.e. parts of the house, its architectural elements, but also the items that were used in home and in space around the house, in the XIX century. With these words and also with descriptions of the various types of houses and household items that can be found in literature, is presented the appearance of the house and the household items, and its functions in that time, which can be reached by a more complete social and economic occasions in which Serbs lived in certain areas. In this paper is presented a collection of words related to the house and household items from the Vuk’s Dictionary and those words are compared with words from the collections of words and literature. Also, we came to a conclusion about the richness of lexis and pointed out the importance of the house and the space around the house for the people of that time.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
T1  - Кућа и покућство у Вуковом Рјечнику (1852) на фону народног градитељства XIX века и  с освртом на дијалекатске збирке речи
T1  - House and household items in Vuk’s Dictionary (1852) on the background of folk architecture of the XIX century and with the emphasis on the dialect collections of words
SP  - 203
EP  - 215
IS  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10336
ER  - 
@inbook{
author = "Аксић, Нина",
year = "2020",
abstract = "У овом раду биће представљене речи из другог издања Рјечника Вука Стефановића Караџића (1852) које се тичу куће и покућства, тј. делова куће, њених градитељских елемената, али и предмета који су се у XIX веку користили у кућном и окућном простору. Уз помоћ ових речи, као и преко описа различитих типова кућа и кућних предмета који се могу наћи у литератури, а који се тичу истог периода, покушаћемо да представимо тадашњи изглед куће и покућства, као и његове функције, на основу чега се може доћи и до потпунијег поимања социјалних и економских прилика у којима су Срби живели у одређеним, назначеним крајевима (динарски, војвођански и др.). Циљ рада јесте, пре свега, представљање фонда речи
везаних за кућу и покућство из Вуковог Рјечника, као и упоређивање са речима из збирки речи и литературе, као и долажење до закључка о богатству лексике и указивању на значај који су имале кућа и окућни простор за народ тога времена., In this paper, are presented the words from the second edition of the Dictionary of Vuk Stefanović Karadžić (1852), which concern the house and the household items, i.e. parts of the house, its architectural elements, but also the items that were used in home and in space around the house, in the XIX century. With these words and also with descriptions of the various types of houses and household items that can be found in literature, is presented the appearance of the house and the household items, and its functions in that time, which can be reached by a more complete social and economic occasions in which Serbs lived in certain areas. In this paper is presented a collection of words related to the house and household items from the Vuk’s Dictionary and those words are compared with words from the collections of words and literature. Also, we came to a conclusion about the richness of lexis and pointed out the importance of the house and the space around the house for the people of that time.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas",
booktitle = "Кућа и покућство у Вуковом Рјечнику (1852) на фону народног градитељства XIX века и  с освртом на дијалекатске збирке речи, House and household items in Vuk’s Dictionary (1852) on the background of folk architecture of the XIX century and with the emphasis on the dialect collections of words",
pages = "203-215",
number = "23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10336"
}
Аксић, Н.. (2020). Кућа и покућство у Вуковом Рјечнику (1852) на фону народног градитељства XIX века и  с освртом на дијалекатске збирке речи. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт.(23), 203-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10336
Аксић Н. Кућа и покућство у Вуковом Рјечнику (1852) на фону народног градитељства XIX века и  с освртом на дијалекатске збирке речи. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas. 2020;(23):203-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10336 .
Аксић, Нина, "Кућа и покућство у Вуковом Рјечнику (1852) на фону народног градитељства XIX века и  с освртом на дијалекатске збирке речи" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas, no. 23 (2020):203-215,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10336 .

Прослава ислaмских празника у верској пракси Бошњака у Новом Пазару – етно-антрополошки контекст

Аксић, Нина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10331
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei
AB  - У раду ће бити представљено прослављање верских празника код Бошњака с територије Новог Пазара, уз давање увида у њихов садржај, првенствено у периоду социјализма, па све до данашњих дана. Истраживања начина прослављања верских празника у новопазарском крају заснована су на исказима саговорника родом с овога терена, потом на архивској грађи и на литератури која се бави овом тематиком. Циљ рада је да се представи трансформација прослављања верских празника код Бошњака у области Новог Пазара, сагледана у контексту разумевања друштвено-политичких промена, као и да се анализирају промене у начину њиховог прослављања током протеклих деценија.
AB  - The paper presents the celebration of religious holidays in the Bosniak community on the territory of Novi Pazar, by giving an insight into their meanings, as well as by giving a brief presentation of the celebrations primarily from the period of socialism, up to the present days. Research on the celebrations of religious holidays in the region of Novi Pazar is based on utterances of interlocutors from this area, then on archival material and literature dealing with this subject. The aim of this paper is to present the genesis of religious holidays in the Bosniak community in Novi Pazar, viewed in the context of understanding the relationship
between secular laws and religious issues, and to analyze changes in the ways they are celebrated over the past decades.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Прослава ислaмских празника у верској пракси Бошњака у Новом Пазару – етно-антрополошки контекст
T1  - Celebration of Islamic Holidays in the Religious Practice of Bosniaks in Novi Pazar – Ethno-anthropological Context
SP  - 589
EP  - 611
VL  - 68
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2003589A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10331
ER  - 
@article{
author = "Аксић, Нина",
year = "2020",
abstract = "У раду ће бити представљено прослављање верских празника код Бошњака с територије Новог Пазара, уз давање увида у њихов садржај, првенствено у периоду социјализма, па све до данашњих дана. Истраживања начина прослављања верских празника у новопазарском крају заснована су на исказима саговорника родом с овога терена, потом на архивској грађи и на литератури која се бави овом тематиком. Циљ рада је да се представи трансформација прослављања верских празника код Бошњака у области Новог Пазара, сагледана у контексту разумевања друштвено-политичких промена, као и да се анализирају промене у начину њиховог прослављања током протеклих деценија., The paper presents the celebration of religious holidays in the Bosniak community on the territory of Novi Pazar, by giving an insight into their meanings, as well as by giving a brief presentation of the celebrations primarily from the period of socialism, up to the present days. Research on the celebrations of religious holidays in the region of Novi Pazar is based on utterances of interlocutors from this area, then on archival material and literature dealing with this subject. The aim of this paper is to present the genesis of religious holidays in the Bosniak community in Novi Pazar, viewed in the context of understanding the relationship
between secular laws and religious issues, and to analyze changes in the ways they are celebrated over the past decades.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Прослава ислaмских празника у верској пракси Бошњака у Новом Пазару – етно-антрополошки контекст, Celebration of Islamic Holidays in the Religious Practice of Bosniaks in Novi Pazar – Ethno-anthropological Context",
pages = "589-611",
volume = "68",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2003589A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10331"
}
Аксић, Н.. (2020). Прослава ислaмских празника у верској пракси Бошњака у Новом Пазару – етно-антрополошки контекст. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(3), 589-611.
https://doi.org/10.2298/GEI2003589A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10331
Аксић Н. Прослава ислaмских празника у верској пракси Бошњака у Новом Пазару – етно-антрополошки контекст. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(3):589-611.
doi:10.2298/GEI2003589A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10331 .
Аксић, Нина, "Прослава ислaмских празника у верској пракси Бошњака у Новом Пазару – етно-антрополошки контекст" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 3 (2020):589-611,
https://doi.org/10.2298/GEI2003589A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10331 .

Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године

Богдановић, Бојана Б.

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана Б.
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/40
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10431
AB  - Почетком деведесетих година ХХ века, променом друштвеног система, а са њим и
суштинске идеологије, у „једном од Титових омиљених градова“ отпочео је процес
декомеморације комунистичке традиције. Преименовањем назива града (24. јул 1991.
године), уклањањем „Маршала“ са Трга партизана (28. август 1991. године) и
променом назива улица и тргова (2. август 1994. године), нова владајућа политичка
елита је из симболичке мапе Титовог Ужица избрисала средства представљања
идеолошких симбола комунистичке Југославије. Отклон од интернационалистичког
наслеђа био је првенствено усмерен ка доминантном политичком симболу – Јосипу
Брозу Титу; из симболичне визуре града уклоњен је и читав корпус оних идеолошких
садржина које су симболизовале Југославију – државу довољно велику и довољно
снажну да буде свестрано хетерогена, док је своја обележја у симболичком јавном
простору изгубила и централизована Комунистичка партија и њени органи власти.
Проучавање процеса симболичке (ре)конструкције јавног простора Титовог Ужица у
периоду 1991–1994. године базирано је на писаним и визуелним изворима као и на
подацима добијеним у разговорима који су у јулу и августу 2019. године вођени са
становницима Ужица.
AB  - In the early 1990s, following the change of social order, also accompanied by a shift in the
underlying ideology, the process of de-commemorating Communist tradition was put in
motion in „one of Tito’s favourite cities“. By renaming the city (July 24, 1991), removing
the statue of the „Marshall“ from the Partisan Square (August 28, 1991) and changing the
names of streets and squares (August 2, 1994), the new ruling elite erased all representations
of the ideological symbols of Communist Yugoslavia from the symbolic map of Titovo
Užice. This act of distancing from internationalist legacy was primarily directed at Josip
Broz Tito, as the dominant political symbol. The symbolic urban landscape was deprived of
a wide variety of ideological content symbolizing Yugoslavia – a state large enough and strong enough to be comprehensively heterogeneous. At the same time, the centralized
Communist Party and its authorities also lost their markings in the symbolic public space.
The study of the process of symbolic (re)construction of the public space of Titovo Užice in
the period between 1991 and 1994 is based on both written and visual sources as well as data
obtained from interviews conducted with the residents of Užice in July and August 2019.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године
T1  - Symbolic (Re)Construction of Titovo Užice between 1991 and 1994
SP  - 75
EP  - 93
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2001075B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10431
ER  - 
@article{
author = "Богдановић, Бојана Б.",
year = "2020",
abstract = "Почетком деведесетих година ХХ века, променом друштвеног система, а са њим и
суштинске идеологије, у „једном од Титових омиљених градова“ отпочео је процес
декомеморације комунистичке традиције. Преименовањем назива града (24. јул 1991.
године), уклањањем „Маршала“ са Трга партизана (28. август 1991. године) и
променом назива улица и тргова (2. август 1994. године), нова владајућа политичка
елита је из симболичке мапе Титовог Ужица избрисала средства представљања
идеолошких симбола комунистичке Југославије. Отклон од интернационалистичког
наслеђа био је првенствено усмерен ка доминантном политичком симболу – Јосипу
Брозу Титу; из симболичне визуре града уклоњен је и читав корпус оних идеолошких
садржина које су симболизовале Југославију – државу довољно велику и довољно
снажну да буде свестрано хетерогена, док је своја обележја у симболичком јавном
простору изгубила и централизована Комунистичка партија и њени органи власти.
Проучавање процеса симболичке (ре)конструкције јавног простора Титовог Ужица у
периоду 1991–1994. године базирано је на писаним и визуелним изворима као и на
подацима добијеним у разговорима који су у јулу и августу 2019. године вођени са
становницима Ужица., In the early 1990s, following the change of social order, also accompanied by a shift in the
underlying ideology, the process of de-commemorating Communist tradition was put in
motion in „one of Tito’s favourite cities“. By renaming the city (July 24, 1991), removing
the statue of the „Marshall“ from the Partisan Square (August 28, 1991) and changing the
names of streets and squares (August 2, 1994), the new ruling elite erased all representations
of the ideological symbols of Communist Yugoslavia from the symbolic map of Titovo
Užice. This act of distancing from internationalist legacy was primarily directed at Josip
Broz Tito, as the dominant political symbol. The symbolic urban landscape was deprived of
a wide variety of ideological content symbolizing Yugoslavia – a state large enough and strong enough to be comprehensively heterogeneous. At the same time, the centralized
Communist Party and its authorities also lost their markings in the symbolic public space.
The study of the process of symbolic (re)construction of the public space of Titovo Užice in
the period between 1991 and 1994 is based on both written and visual sources as well as data
obtained from interviews conducted with the residents of Užice in July and August 2019.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године, Symbolic (Re)Construction of Titovo Užice between 1991 and 1994",
pages = "75-93",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2001075B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10431"
}
Богдановић, Б. Б.. (2020). Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 75-93.
https://doi.org/10.2298/GEI2001075B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10431
Богдановић ББ. Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):75-93.
doi:10.2298/GEI2001075B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10431 .
Богдановић, Бојана Б., "Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):75-93,
https://doi.org/10.2298/GEI2001075B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10431 .

Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије

Богдановић, Бојана Б.

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана Б.
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/40
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10430
AB  - Темат Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије,
замишљен је као место идејног зближавања домаћих истраживача у области
урбане антропологије, без обзира на то да ли они граду приступају из
академско-теоријске перспективе или је, пак, реч о појединцима који се
истраживањем урбаних феномена баве у оквиру других (сродних) институција
у земљи и иностранству. Пред ауторе је постављен низ питања, почев од оних
општих – која истраживачка подручја нуди простор града у Србији?; да ли су
урбане теме у довољној мери заступљене у домаћим антрополошким теоријама?; који су извори и методе за истраживање српских урбаних простора? и сл., па до ужих, која третирају неке конкретне феномене у спрези са наведеном темом – културне индустрије; споменичко наслеђе; тржиште итд. Имајући у виду да је реч о веома широком проблемском пољу, аутори су тумачењу града и феномену „урбаног“ приступили на различите начине, а у
складу са личним истраживачким вокацијама.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије
T1  - The City as Meta-Text: Studies in Serbian Urban Anthropology
SP  - 7
EP  - 12
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2001007B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10430
ER  - 
@article{
author = "Богдановић, Бојана Б.",
year = "2020",
abstract = "Темат Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије,
замишљен је као место идејног зближавања домаћих истраживача у области
урбане антропологије, без обзира на то да ли они граду приступају из
академско-теоријске перспективе или је, пак, реч о појединцима који се
истраживањем урбаних феномена баве у оквиру других (сродних) институција
у земљи и иностранству. Пред ауторе је постављен низ питања, почев од оних
општих – која истраживачка подручја нуди простор града у Србији?; да ли су
урбане теме у довољној мери заступљене у домаћим антрополошким теоријама?; који су извори и методе за истраживање српских урбаних простора? и сл., па до ужих, која третирају неке конкретне феномене у спрези са наведеном темом – културне индустрије; споменичко наслеђе; тржиште итд. Имајући у виду да је реч о веома широком проблемском пољу, аутори су тумачењу града и феномену „урбаног“ приступили на различите начине, а у
складу са личним истраживачким вокацијама.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије, The City as Meta-Text: Studies in Serbian Urban Anthropology",
pages = "7-12",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2001007B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10430"
}
Богдановић, Б. Б.. (2020). Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 7-12.
https://doi.org/10.2298/GEI2001007B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10430
Богдановић ББ. Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):7-12.
doi:10.2298/GEI2001007B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10430 .
Богдановић, Бојана Б., "Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):7-12,
https://doi.org/10.2298/GEI2001007B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10430 .

Тихомир Ђорђевић о народној ношњи

Ивановић Баришић, Милина

(Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10420
AB  - Годишњице су прилика да се подсетимо живота и рада личности које су оставиле значајног трага у областима којима су се бавиле. Такав је случај са Тихомиром Ђорђевићем у етнологији (и антропологији). Његова истраживања су незаобилазна и у другим наукама (дисциплинама) попут фолклористике, социологије, музеологије и уопште културне историје. Проучавање материјалне културе је само једна од области људског стварања којој се велики научник посветио током своје научне каријере. Циљ рада је да се укаже на истраживања одеће (ношње) у опусу Т. Ђорђевића и сагледа употребљивост његових сазнања у садашњим околностима бављења стручно-научним радом.
AB  - Anniversaries are an opportunity to remind ourselves of the lives and work of individuals that have left their mark in the areas they have been working on. Such is the case with Tihomir Djordjević in ethnology. The study of material culture is just one of the fields of creation that a great scientist has devoted himself throughout his scientific career. Except for ethnology, research of T. Djordjević is also significant for folkloristics, sociology, cultural history, archivistics, etc. The paper points on the research of clothing (costumes) in Tihomir Djordjević’s opus, as a form of memory of two anniversaries. Namely, in 2018, it was one hundred and fifty years since the birth, and in 2019, seventy-five years since the death of the great of Serbian ethnology and the versatile researcher of folk culture – Tihomir Djordjević.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
T1  - Тихомир Ђорђевић о народној ношњи
T1  - Tihomir Djordjević about folk costume
SP  - 183
EP  - 201
IS  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2020",
abstract = "Годишњице су прилика да се подсетимо живота и рада личности које су оставиле значајног трага у областима којима су се бавиле. Такав је случај са Тихомиром Ђорђевићем у етнологији (и антропологији). Његова истраживања су незаобилазна и у другим наукама (дисциплинама) попут фолклористике, социологије, музеологије и уопште културне историје. Проучавање материјалне културе је само једна од области људског стварања којој се велики научник посветио током своје научне каријере. Циљ рада је да се укаже на истраживања одеће (ношње) у опусу Т. Ђорђевића и сагледа употребљивост његових сазнања у садашњим околностима бављења стручно-научним радом., Anniversaries are an opportunity to remind ourselves of the lives and work of individuals that have left their mark in the areas they have been working on. Such is the case with Tihomir Djordjević in ethnology. The study of material culture is just one of the fields of creation that a great scientist has devoted himself throughout his scientific career. Except for ethnology, research of T. Djordjević is also significant for folkloristics, sociology, cultural history, archivistics, etc. The paper points on the research of clothing (costumes) in Tihomir Djordjević’s opus, as a form of memory of two anniversaries. Namely, in 2018, it was one hundred and fifty years since the birth, and in 2019, seventy-five years since the death of the great of Serbian ethnology and the versatile researcher of folk culture – Tihomir Djordjević.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas",
title = "Тихомир Ђорђевић о народној ношњи, Tihomir Djordjević about folk costume",
pages = "183-201",
number = "23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420"
}
Ивановић Баришић, М.. (2020). Тихомир Ђорђевић о народној ношњи. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт.(23), 183-201.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420
Ивановић Баришић М. Тихомир Ђорђевић о народној ношњи. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas. 2020;(23):183-201.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420 .
Ивановић Баришић, Милина, "Тихомир Ђорђевић о народној ношњи" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas, no. 23 (2020):183-201,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420 .

Традиционална култура Срба у Румунији данас

Ивановић Баришић, Милина; Трубарац Матић, Ђорђина

(Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10413
AB  - На  основу  резултата  ранијих,  али  и  сопствених  теренских истраживања  која  су  реализована  у  периоду од 2017. до 2019. године  у  организацији  Савеза  Срба  у Румунији,  указаје се  на  садашње  стање  културног  наслеђа  Срба  у  Румунији,  посматрано  из угла  етнолошко-антрополошке  струке.  Сагледавањем  традиционалне  културе  у  садашњим условима   предочиће   се   неки   од   њених   битних   елемената   као   показатеља   културног идентитета  код  српског  становништва  у  Румунији  (нпр.  становање,  одевање,  празници  и др.). У деценијама после Другог светског рата народна (традиционална) култура претрпела је  значајне  промене,  па  сагледавање  односа  на  релацији  традиција  –  идентитет  неопходно је  да  би  се  стекао  увид  у  идентитетску  слику  културе  Срба  који  данас  живе  на  простору Румуније.  На  конкретним  примерима  (Крсна  слава  и  Божић)  представиће  се  теренска сазнања о претрајалој обредно-обичајној пракси као индикатору очуваности / неочуваности празничног  /  културног  идентитета  српске  националне  мањине  у  Румунији  у  садашњим условима.
AB  - The  paper  presents  the  current  state  of  tangible  and  intangible  heritage  of  Serbs  in Romania, which is analyzed from the ethnological and anthropological perspective. An overview of the past research results is given and analyzed together with the new ethnographic material personally collected by the authors during the fieldwork carried out on four occasions, in the period 2016‒2019, which was logistically and financially supported by the Association of Serbs in Romania. By gaining a deeper perspective of traditional culture in circumstance of contemporary life some of the essential elements of folk culture are noticed (e.g. housing, clothing, holidays, etc.) as indicators of cultural identity among the Serbian population in Romania. Considering the fact that in the decades after the Second World War the folk culture underwent significant changes, the focus on the relations between tradition and identity is necessary in order to gain a proper understanding of the cultural identity of Serbs who live in Romania today. On the bases of the analysis of two concrete examples, krsna slava (the feast of the family patron saint) and Christmas, the fieldwork insight into the still existing ritual practices  (as  an  indicator  of  preservation  or  losing  of  the  holiday/cultural  identity  of  the  Serbian national minority in the present day Romania) is presented.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
T1  - Традиционална култура Срба у Румунији данас
T1  - The traditional culture of Serbs in the present day Romania
SP  - 41
EP  - 59
VL  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина and Трубарац Матић, Ђорђина",
year = "2020",
abstract = "На  основу  резултата  ранијих,  али  и  сопствених  теренских истраживања  која  су  реализована  у  периоду од 2017. до 2019. године  у  организацији  Савеза  Срба  у Румунији,  указаје се  на  садашње  стање  културног  наслеђа  Срба  у  Румунији,  посматрано  из угла  етнолошко-антрополошке  струке.  Сагледавањем  традиционалне  културе  у  садашњим условима   предочиће   се   неки   од   њених   битних   елемената   као   показатеља   културног идентитета  код  српског  становништва  у  Румунији  (нпр.  становање,  одевање,  празници  и др.). У деценијама после Другог светског рата народна (традиционална) култура претрпела је  значајне  промене,  па  сагледавање  односа  на  релацији  традиција  –  идентитет  неопходно је  да  би  се  стекао  увид  у  идентитетску  слику  културе  Срба  који  данас  живе  на  простору Румуније.  На  конкретним  примерима  (Крсна  слава  и  Божић)  представиће  се  теренска сазнања о претрајалој обредно-обичајној пракси као индикатору очуваности / неочуваности празничног  /  културног  идентитета  српске  националне  мањине  у  Румунији  у  садашњим условима., The  paper  presents  the  current  state  of  tangible  and  intangible  heritage  of  Serbs  in Romania, which is analyzed from the ethnological and anthropological perspective. An overview of the past research results is given and analyzed together with the new ethnographic material personally collected by the authors during the fieldwork carried out on four occasions, in the period 2016‒2019, which was logistically and financially supported by the Association of Serbs in Romania. By gaining a deeper perspective of traditional culture in circumstance of contemporary life some of the essential elements of folk culture are noticed (e.g. housing, clothing, holidays, etc.) as indicators of cultural identity among the Serbian population in Romania. Considering the fact that in the decades after the Second World War the folk culture underwent significant changes, the focus on the relations between tradition and identity is necessary in order to gain a proper understanding of the cultural identity of Serbs who live in Romania today. On the bases of the analysis of two concrete examples, krsna slava (the feast of the family patron saint) and Christmas, the fieldwork insight into the still existing ritual practices  (as  an  indicator  of  preservation  or  losing  of  the  holiday/cultural  identity  of  the  Serbian national minority in the present day Romania) is presented.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas",
booktitle = "Традиционална култура Срба у Румунији данас, The traditional culture of Serbs in the present day Romania",
pages = "41-59",
volume = "23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413"
}
Ивановић Баришић, М.,& Трубарац Матић, Ђ.. (2020). Традиционална култура Срба у Румунији данас. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт., 23, 41-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413
Ивановић Баришић М, Трубарац Матић Ђ. Традиционална култура Срба у Румунији данас. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas. 2020;23:41-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413 .
Ивановић Баришић, Милина, Трубарац Матић, Ђорђина, "Традиционална култура Срба у Румунији данас" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas, 23 (2020):41-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413 .

Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata

Krel, Aleksandar; Mandić, Marija

(Београд : Филозофски факултет Универзитета у Београду, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Krel, Aleksandar
AU  - Mandić, Marija
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10783
AB  - Rad istražuje jezičku ideologiju i upotrebu jezika u porodicama Banatskih Švaba između dva svetska rata. U radu se zastupa stanovište da se jezičke prakse Banatskih Švaba ne mogu razumeti bez uvida u istorijski kontekst i najvažnija ideološka jezgra Podunavskih Švaba, kao etničke skupine kojoj oni pripadaju. Rad se stoga zasniva na prethodnim istraživanjima Podunavskih Švaba, prevashodno istoričara, antropologa i lingvista, i na savremenim terenskim istraživanjima nemačke banatske zajednice. Pokazuje se da nemačke govornike u međuratnom periodu odlikuje heterogenost jezičkih ideologija i praksi, koje zavise kako od njihovog porodičnog i društvenog statusa, tako i od promenljivih društvenih, političkih, ekonomskih i kulturnih okolnosti u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (od 1929. godine Kraljevini Jugoslaviji) i Evropi toga doba.
AB  - The paper investigates language ideology and language use in the families of Banat Swabians between the two world wars. It is argued that the linguistic practices of the Banat Swabians cannot be understood without insight into the historical context and the most important ideological nuclei of the Danube Swabians, as the ethnic group to which they belong. The analysis is therefore based on previous research on the Danube Swabians, primarily carried out by historians, anthropologists and linguists, and on contemporary field research carried out within the German Banat community. The paper shows that the Banat Swabians in the interwar period are characterized by the heterogeneity of language ideologies and practices, which depends on their family and social status, as well as on the changing socio-political circumstances in the Kingdom of Yugoslavia and Europe at that time. The language ideologies of the Banat Swabians, as shown in the paper, oscillated between national (standardizing) and local (vernacular). Language use was characterized by standard language culture and diglossia of Swabian (vernacular variety of German) and Hochdeutsch (literary, standardized variety). The social values attributed to local Swabian varieties in the school, in the local German press and within Swabian families also fluctuated between stigmatisation and admiration. As the Swabians inhabited areas where German was not the majority language, they praised and practiced multilingualism, especially in the public sphere. The language repertoire of all social strata included almost all the main languages of the Banat social environment – German, Hungarian, Serbian, Romanian, etc. Furthermore, we argue that the Banat Swabians perceived the entire area of the former Monarchy, and partly Germany, as interconnected cultural and social spaces. Transnational mobility was thus an integral part of their everyday and family life.
AB  - L’article explore l’idéologie linguistique et l’utilisation de la langue dans des familles des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales. Dans l’article est soutenu le point de vue selon lequel les pratiques linguistiques des Souabes du Banat ne peuvent être comprises sans une revue du contexte historique et des noyaux idéologiques les plus importants des Souabes du Danube, en tant qu’entité ethnique à laquelle ils appartiennent. C’est pourquoi l’article est fondé sur des recherches faites sur les Souabes du Danube, principalement celles des historiens, des anthropologues et des linguistes, et sur des recherches de terrain contemporaines dans la communauté allemande du Banat. Il s’avère que les locuteurs germanophones dans la période d’entre-deux-guerres se distinguent par l’hétérogénéité des idéologies et des pratiques linguistiques, celles-ci dépendant aussi bien de leur statut familial et social que des circonstances politiques,économiques et culturelles variables dans le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes (appelé à partir de 1929 le Royaume de Yougoslavie) et l’Europe de cette époque-là.
PB  - Београд : Филозофски факултет Универзитета у Београду
T2  - Etnoantropološki problemi
T1  - Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata
T1  - Social Changes and Language Use in the Families of Banat Swabians Between the Two World Wars
T1  - Les changements sociaux et l’usage de la langue dans la famille des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales
SP  - 1187
EP  - 1207
VL  - 15
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v15i4.10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783
ER  - 
@article{
author = "Krel, Aleksandar and Mandić, Marija",
year = "2020",
abstract = "Rad istražuje jezičku ideologiju i upotrebu jezika u porodicama Banatskih Švaba između dva svetska rata. U radu se zastupa stanovište da se jezičke prakse Banatskih Švaba ne mogu razumeti bez uvida u istorijski kontekst i najvažnija ideološka jezgra Podunavskih Švaba, kao etničke skupine kojoj oni pripadaju. Rad se stoga zasniva na prethodnim istraživanjima Podunavskih Švaba, prevashodno istoričara, antropologa i lingvista, i na savremenim terenskim istraživanjima nemačke banatske zajednice. Pokazuje se da nemačke govornike u međuratnom periodu odlikuje heterogenost jezičkih ideologija i praksi, koje zavise kako od njihovog porodičnog i društvenog statusa, tako i od promenljivih društvenih, političkih, ekonomskih i kulturnih okolnosti u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (od 1929. godine Kraljevini Jugoslaviji) i Evropi toga doba., The paper investigates language ideology and language use in the families of Banat Swabians between the two world wars. It is argued that the linguistic practices of the Banat Swabians cannot be understood without insight into the historical context and the most important ideological nuclei of the Danube Swabians, as the ethnic group to which they belong. The analysis is therefore based on previous research on the Danube Swabians, primarily carried out by historians, anthropologists and linguists, and on contemporary field research carried out within the German Banat community. The paper shows that the Banat Swabians in the interwar period are characterized by the heterogeneity of language ideologies and practices, which depends on their family and social status, as well as on the changing socio-political circumstances in the Kingdom of Yugoslavia and Europe at that time. The language ideologies of the Banat Swabians, as shown in the paper, oscillated between national (standardizing) and local (vernacular). Language use was characterized by standard language culture and diglossia of Swabian (vernacular variety of German) and Hochdeutsch (literary, standardized variety). The social values attributed to local Swabian varieties in the school, in the local German press and within Swabian families also fluctuated between stigmatisation and admiration. As the Swabians inhabited areas where German was not the majority language, they praised and practiced multilingualism, especially in the public sphere. The language repertoire of all social strata included almost all the main languages of the Banat social environment – German, Hungarian, Serbian, Romanian, etc. Furthermore, we argue that the Banat Swabians perceived the entire area of the former Monarchy, and partly Germany, as interconnected cultural and social spaces. Transnational mobility was thus an integral part of their everyday and family life., L’article explore l’idéologie linguistique et l’utilisation de la langue dans des familles des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales. Dans l’article est soutenu le point de vue selon lequel les pratiques linguistiques des Souabes du Banat ne peuvent être comprises sans une revue du contexte historique et des noyaux idéologiques les plus importants des Souabes du Danube, en tant qu’entité ethnique à laquelle ils appartiennent. C’est pourquoi l’article est fondé sur des recherches faites sur les Souabes du Danube, principalement celles des historiens, des anthropologues et des linguistes, et sur des recherches de terrain contemporaines dans la communauté allemande du Banat. Il s’avère que les locuteurs germanophones dans la période d’entre-deux-guerres se distinguent par l’hétérogénéité des idéologies et des pratiques linguistiques, celles-ci dépendant aussi bien de leur statut familial et social que des circonstances politiques,économiques et culturelles variables dans le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes (appelé à partir de 1929 le Royaume de Yougoslavie) et l’Europe de cette époque-là.",
publisher = "Београд : Филозофски факултет Универзитета у Београду",
journal = "Etnoantropološki problemi",
title = "Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata, Social Changes and Language Use in the Families of Banat Swabians Between the Two World Wars, Les changements sociaux et l’usage de la langue dans la famille des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales",
pages = "1187-1207",
volume = "15",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v15i4.10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783"
}
Krel, A.,& Mandić, M.. (2020). Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata. in Etnoantropološki problemi
Београд : Филозофски факултет Универзитета у Београду., 15(4), 1187-1207.
https://doi.org/10.21301/eap.v15i4.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783
Krel A, Mandić M. Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata. in Etnoantropološki problemi. 2020;15(4):1187-1207.
doi:10.21301/eap.v15i4.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783 .
Krel, Aleksandar, Mandić, Marija, "Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata" in Etnoantropološki problemi, 15, no. 4 (2020):1187-1207,
https://doi.org/10.21301/eap.v15i4.10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783 .

Transformations of Humanitarian Aid and Response Modes to Migration Movements. A Case Study of the Miksalište Center in Belgrade

Jovanović, Teodora

(Göttingen: S. Hess c/o Inst. für Kulturanthropologie/Europäische Ethnologie Georg-August-Univ., 2020)

TY  - JOUR
AU  - Jovanović, Teodora
PY  - 2020
UR  - https://movements-journal.org/issues/08.balkanroute/movements.5-1.balkanroute-full.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11680
AB  - By following the transformation of one center in Belgrade, Serbia, the article gives a focused insight into the broader transformations connected to humanitarian aid and migration response that took place in the aftermath of 2015. Three modes of response to migration, which are sometimes intertwined, have shaped phases in the development of the Miksalište center: voluntarism, professionalization and re-statization. The end and the beginning of each phase have been marked by some changes in migration management as well as by changes in the modes of funding. The purpose of this paper is to unriddle the complicated relationships among categories of actors, the dominant modes of response to migration movements, the wider modes of migration governance, as well as migration-related policy and local contexts with a micro-level analysis.
PB  - Göttingen: S. Hess c/o Inst. für Kulturanthropologie/Europäische Ethnologie Georg-August-Univ.
T2  - movements. Journal for Critical Migration and Border Regime Studies
T1  - Transformations of Humanitarian Aid and Response Modes to Migration Movements. A Case Study of the Miksalište Center in Belgrade
SP  - 125
EP  - 147
VL  - 5
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11680
ER  - 
@article{
author = "Jovanović, Teodora",
year = "2020",
abstract = "By following the transformation of one center in Belgrade, Serbia, the article gives a focused insight into the broader transformations connected to humanitarian aid and migration response that took place in the aftermath of 2015. Three modes of response to migration, which are sometimes intertwined, have shaped phases in the development of the Miksalište center: voluntarism, professionalization and re-statization. The end and the beginning of each phase have been marked by some changes in migration management as well as by changes in the modes of funding. The purpose of this paper is to unriddle the complicated relationships among categories of actors, the dominant modes of response to migration movements, the wider modes of migration governance, as well as migration-related policy and local contexts with a micro-level analysis.",
publisher = "Göttingen: S. Hess c/o Inst. für Kulturanthropologie/Europäische Ethnologie Georg-August-Univ.",
journal = "movements. Journal for Critical Migration and Border Regime Studies",
title = "Transformations of Humanitarian Aid and Response Modes to Migration Movements. A Case Study of the Miksalište Center in Belgrade",
pages = "125-147",
volume = "5",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11680"
}
Jovanović, T.. (2020). Transformations of Humanitarian Aid and Response Modes to Migration Movements. A Case Study of the Miksalište Center in Belgrade. in movements. Journal for Critical Migration and Border Regime Studies
Göttingen: S. Hess c/o Inst. für Kulturanthropologie/Europäische Ethnologie Georg-August-Univ.., 5(1), 125-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11680
Jovanović T. Transformations of Humanitarian Aid and Response Modes to Migration Movements. A Case Study of the Miksalište Center in Belgrade. in movements. Journal for Critical Migration and Border Regime Studies. 2020;5(1):125-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11680 .
Jovanović, Teodora, "Transformations of Humanitarian Aid and Response Modes to Migration Movements. A Case Study of the Miksalište Center in Belgrade" in movements. Journal for Critical Migration and Border Regime Studies, 5, no. 1 (2020):125-147,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11680 .

(Де)колонизација дигиталног окружења: интернет и нови(ји) медији као места савремених антрополошких истраживања и како им етнографски прићи

Радивојевић, Соња

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Радивојевић, Соња
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/905/803
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9221
AB  - Последње деценије двадесетог века донеле су бројне заокрете у антрополошкој
пракси и теорији која из ње проистиче. Нове констелације геополитичких и
друштвених околности на глобалном нивоу преобликовале су пејзаже терена на које
су антрополози класичне епохе традиционално одлазили, истражујући далеке, друге и
другачије културе, те су, повратком антропологије кући, односно померањем фокуса
интересовања са традиционалних на савремена друштва и културе, отворени нови
терени, који могу бити и дигитални. Означивши их као места где се одвијају смислене
људске активности, са последицама и одговорима на њих, кроз дигитална окружења
можемо се кретати, у њима можемо провести време лутајући или истражујући,
разговарати, упознавати се, волети и постојати, доживљавајући их као саставни део
нашег света. Имајући то у виду, у овом раду представићу развој идеје о местима у
дигиталном окружењу као теренима савремених антрополошких истраживања.
Дефинисањем кључних појмова и њиховим контекстуализовањем настојаћу да
скицирам пејзаж и карактеристике новијег медијског универзума чији су интернет и
социјални медији део, и од којих је дигитално окружење сачињено, а потом ћу
представити пут (де)колонизације дигиталног окружења која се огледа у његовом
истовременом постајању стварним антрополошким тереном, који можемо
истраживати вишелокацијском етнографијом, и насељавању дигиталног окружења, тј.
у његовом означавању социјалним простором.
AB  - The last decades of the twentieth century brought several twists and turns in anthropological
practice and theory. New constellations of geo-political and social circumstances on a global
scale have also reshaped the terrain landscapes traditionally visited by anthropologists of the
classical epoch, exploring distant, other, and different cultures. Bringing anthropology home,
by shifting the focus of interest from traditional to contemporary societies and cultures, has
opened new terrains which can also be digital. Marked as places where meaningful human
activities take place, with consequences and responses to them, we can move through digital
environments, we can spend time wandering or exploring, talking, getting to know each
other, loving and being, experiencing them as an integral part of our world. With that in
mind, in this paper, I will present the development of the idea of places in the digital
environment as the terrain of contemporary anthropological research. By defining key
concepts and contextualizing them, I will seek to outline the landscape and features of the
new(er) media universe, which the internet and social media are a part of, and which make
up the digital environment. Then I will present the path of (de)colonizing the digital,
reflected in its becoming a real anthropological terrain, which can be explored by multi-sited
ethnography, and the settlement of the digital environment, i.e. by designating them a social
space.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - (Де)колонизација дигиталног окружења: интернет и нови(ји) медији као места савремених антрополошких истраживања и како им етнографски прићи
T1  - (De)Colonization of the Digital Environment: The Internet and New(er) Media as Places of Contemporary Anthropological Research and How to Approach Them Ethnographically
SP  - 419
EP  - 438
VL  - 68
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI2002419R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9221
ER  - 
@article{
author = "Радивојевић, Соња",
year = "2020",
abstract = "Последње деценије двадесетог века донеле су бројне заокрете у антрополошкој
пракси и теорији која из ње проистиче. Нове констелације геополитичких и
друштвених околности на глобалном нивоу преобликовале су пејзаже терена на које
су антрополози класичне епохе традиционално одлазили, истражујући далеке, друге и
другачије културе, те су, повратком антропологије кући, односно померањем фокуса
интересовања са традиционалних на савремена друштва и културе, отворени нови
терени, који могу бити и дигитални. Означивши их као места где се одвијају смислене
људске активности, са последицама и одговорима на њих, кроз дигитална окружења
можемо се кретати, у њима можемо провести време лутајући или истражујући,
разговарати, упознавати се, волети и постојати, доживљавајући их као саставни део
нашег света. Имајући то у виду, у овом раду представићу развој идеје о местима у
дигиталном окружењу као теренима савремених антрополошких истраживања.
Дефинисањем кључних појмова и њиховим контекстуализовањем настојаћу да
скицирам пејзаж и карактеристике новијег медијског универзума чији су интернет и
социјални медији део, и од којих је дигитално окружење сачињено, а потом ћу
представити пут (де)колонизације дигиталног окружења која се огледа у његовом
истовременом постајању стварним антрополошким тереном, који можемо
истраживати вишелокацијском етнографијом, и насељавању дигиталног окружења, тј.
у његовом означавању социјалним простором., The last decades of the twentieth century brought several twists and turns in anthropological
practice and theory. New constellations of geo-political and social circumstances on a global
scale have also reshaped the terrain landscapes traditionally visited by anthropologists of the
classical epoch, exploring distant, other, and different cultures. Bringing anthropology home,
by shifting the focus of interest from traditional to contemporary societies and cultures, has
opened new terrains which can also be digital. Marked as places where meaningful human
activities take place, with consequences and responses to them, we can move through digital
environments, we can spend time wandering or exploring, talking, getting to know each
other, loving and being, experiencing them as an integral part of our world. With that in
mind, in this paper, I will present the development of the idea of places in the digital
environment as the terrain of contemporary anthropological research. By defining key
concepts and contextualizing them, I will seek to outline the landscape and features of the
new(er) media universe, which the internet and social media are a part of, and which make
up the digital environment. Then I will present the path of (de)colonizing the digital,
reflected in its becoming a real anthropological terrain, which can be explored by multi-sited
ethnography, and the settlement of the digital environment, i.e. by designating them a social
space.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "(Де)колонизација дигиталног окружења: интернет и нови(ји) медији као места савремених антрополошких истраживања и како им етнографски прићи, (De)Colonization of the Digital Environment: The Internet and New(er) Media as Places of Contemporary Anthropological Research and How to Approach Them Ethnographically",
pages = "419-438",
volume = "68",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI2002419R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9221"
}
Радивојевић, С.. (2020). (Де)колонизација дигиталног окружења: интернет и нови(ји) медији као места савремених антрополошких истраживања и како им етнографски прићи. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(2), 419-438.
https://doi.org/10.2298/GEI2002419R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9221
Радивојевић С. (Де)колонизација дигиталног окружења: интернет и нови(ји) медији као места савремених антрополошких истраживања и како им етнографски прићи. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(2):419-438.
doi:10.2298/GEI2002419R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9221 .
Радивојевић, Соња, "(Де)колонизација дигиталног окружења: интернет и нови(ји) медији као места савремених антрополошких истраживања и како им етнографски прићи" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 2 (2020):419-438,
https://doi.org/10.2298/GEI2002419R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9221 .

Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/40
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10432
AB  - У овом раду се дискутује о питањима градске проблематике и етнолошких истраживања у градовима у периоду од завршетка Другог светског рата до деведесетих година прошлог века у Србији. Разматра се са којих је теоријских и методолошких поставки приступано истраживањима тзв. урбаних тема, који су сегменти културе и живота у градовима били интересантни етнолозима у социјалистичко доба, и у којим градским срединама су вршена теренска истраживања. Текст се првенствено бави начинима етнолошког испитивања у градским срединама у Етнографском институту САНУ у социјалистичком периоду, при чему ови увиди могу бити релевантни и за тумачења ширих парадигматских и тематских промена у етнологији/антропологији у Србији. Извори на које се анализа ослања су објављени и необјављени, из документације и архива Етнографског института.
AB  - This paper discusses questions of ethnological research in cities and urban topics in Serbian
ethnology from the end of the World War II until the end of the socialist era. Inquiry focuses
on theoretical and methodological standpoints implemented in urban research, which
segments of culture and everyday life in the cities were most prominent in research at the
time, and in what cities field research had been taking place. Paper primarily addresses
ethnological research in urban areas undertaken at the Institute of Ethnography SASA in
socialist times, whilst these insights could prove relevant for interpretation of wider paradigmatic and thematic shifts in Serbian ethnology/anthropology. Explanation is based on
published and unpublished sources (from the documentation and archives of the Institute of
Ethnography).
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду
T1  - Scientific Research among the People and in the (Urban) Field: Ethnology of the City in the Institute of Ethnography and in Serbia during Socialism
SP  - 53
EP  - 73
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2001053R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2020",
abstract = "У овом раду се дискутује о питањима градске проблематике и етнолошких истраживања у градовима у периоду од завршетка Другог светског рата до деведесетих година прошлог века у Србији. Разматра се са којих је теоријских и методолошких поставки приступано истраживањима тзв. урбаних тема, који су сегменти културе и живота у градовима били интересантни етнолозима у социјалистичко доба, и у којим градским срединама су вршена теренска истраживања. Текст се првенствено бави начинима етнолошког испитивања у градским срединама у Етнографском институту САНУ у социјалистичком периоду, при чему ови увиди могу бити релевантни и за тумачења ширих парадигматских и тематских промена у етнологији/антропологији у Србији. Извори на које се анализа ослања су објављени и необјављени, из документације и архива Етнографског института., This paper discusses questions of ethnological research in cities and urban topics in Serbian
ethnology from the end of the World War II until the end of the socialist era. Inquiry focuses
on theoretical and methodological standpoints implemented in urban research, which
segments of culture and everyday life in the cities were most prominent in research at the
time, and in what cities field research had been taking place. Paper primarily addresses
ethnological research in urban areas undertaken at the Institute of Ethnography SASA in
socialist times, whilst these insights could prove relevant for interpretation of wider paradigmatic and thematic shifts in Serbian ethnology/anthropology. Explanation is based on
published and unpublished sources (from the documentation and archives of the Institute of
Ethnography).",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду, Scientific Research among the People and in the (Urban) Field: Ethnology of the City in the Institute of Ethnography and in Serbia during Socialism",
pages = "53-73",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2001053R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432"
}
Радовић, С.. (2020). Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 53-73.
https://doi.org/10.2298/GEI2001053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432
Радовић С. Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):53-73.
doi:10.2298/GEI2001053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432 .
Радовић, Срђан, "Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):53-73,
https://doi.org/10.2298/GEI2001053R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432 .