Analysis of Old Serbian Written Records and the Completion of the Dictionary of Church Slavonic in the Serbian Recension

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178030/RS//

Analysis of Old Serbian Written Records and the Completion of the Dictionary of Church Slavonic in the Serbian Recension (en)
Обрада старог српског писаног наслеђа и израда Речника црквенословенског језика српске редакције (sr)
Obrada starog srpskog pisanog nasleđa i izrada Rečnika crkvenoslovenskog jezika srpske redakcije (sr_RS)
Authors

Publications

Ван и напоље, њима сродне и с њима повезане речи у српскоме језику: прилог проучавању

Савић, Виктор Д.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор Д.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11242
AB  - У раду се према ограниченој историјској и дијалекатској грађи сагледава развој прилошких лексема са значењем ’напоље’, ’напољу’, ’споља’ у српској језичкој средини до
савременог књижевнојезичког стања које је у XX веку неоправдано искоришћено за поларизацију двеју варијаната „српскохрватскога књижевног језика”.
AB  - Based on limited historical and dialectal materials, the paper traces the development of the adverbial
lexemes meaning ’out’, ’outside’, ’externally’ in the Serbian linguistic context until the modern
situation in the literatury language, which was unfoundedly manipulated in the 20th century to polarize
the two variants of the ”Serbo-Croatian literary language”. The paper presents ancient adverbialized
nominal forms (vъnъ ’out’, vъně ’outside’, izvъnu ’externally’). It also traces their usage in Serbian
vernacular speeches (van, vani, izvan, naizvan), along with the distribution of the semantic shades of
later adverbialized blends (napolje, napolju, spolja, nadvor, nadvoru, zdvora). The lexical and semantic
diversity of terms in the dictionaries compiled by Vuk Karadžić is also discussed. These dictionaries
served as the basis for the development and stabilization of the Serbian (and, in a wider perspective,
Serbo-Croatian) lexicon. The paper also proposes principles for determining the normative status of
these lexemes in the modern standard Serbian language.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Ван и напоље, њима сродне и с њима повезане речи у српскоме језику: прилог проучавању
T1  - Van and napolje , and Similar and Related Words in the Serbian Language : A Contribution to the Study
SP  - 115
EP  - 131
VL  - 48
IS  - 1
DO  - https://doi.org/10.18485/msc.2019.48.1.ch10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11242
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор Д.",
year = "2019",
abstract = "У раду се према ограниченој историјској и дијалекатској грађи сагледава развој прилошких лексема са значењем ’напоље’, ’напољу’, ’споља’ у српској језичкој средини до
савременог књижевнојезичког стања које је у XX веку неоправдано искоришћено за поларизацију двеју варијаната „српскохрватскога књижевног језика”., Based on limited historical and dialectal materials, the paper traces the development of the adverbial
lexemes meaning ’out’, ’outside’, ’externally’ in the Serbian linguistic context until the modern
situation in the literatury language, which was unfoundedly manipulated in the 20th century to polarize
the two variants of the ”Serbo-Croatian literary language”. The paper presents ancient adverbialized
nominal forms (vъnъ ’out’, vъně ’outside’, izvъnu ’externally’). It also traces their usage in Serbian
vernacular speeches (van, vani, izvan, naizvan), along with the distribution of the semantic shades of
later adverbialized blends (napolje, napolju, spolja, nadvor, nadvoru, zdvora). The lexical and semantic
diversity of terms in the dictionaries compiled by Vuk Karadžić is also discussed. These dictionaries
served as the basis for the development and stabilization of the Serbian (and, in a wider perspective,
Serbo-Croatian) lexicon. The paper also proposes principles for determining the normative status of
these lexemes in the modern standard Serbian language.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Ван и напоље, њима сродне и с њима повезане речи у српскоме језику: прилог проучавању, Van and napolje , and Similar and Related Words in the Serbian Language : A Contribution to the Study",
pages = "115-131",
volume = "48",
number = "1",
doi = "https://doi.org/10.18485/msc.2019.48.1.ch10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11242"
}
Савић, В. Д.. (2019). Ван и напоље, њима сродне и с њима повезане речи у српскоме језику: прилог проучавању. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 48(1), 115-131.
https://doi.org/https://doi.org/10.18485/msc.2019.48.1.ch10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11242
Савић ВД. Ван и напоље, њима сродне и с њима повезане речи у српскоме језику: прилог проучавању. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2019;48(1):115-131.
doi:https://doi.org/10.18485/msc.2019.48.1.ch10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11242 .
Савић, Виктор Д., "Ван и напоље, њима сродне и с њима повезане речи у српскоме језику: прилог проучавању" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 48, no. 1 (2019):115-131,
https://doi.org/https://doi.org/10.18485/msc.2019.48.1.ch10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11242 .

Српска књижевна реч у својим првим столећима

Савић, Виктор Д.

(Ниш : Међународни центар за православне студије, 2019)

TY  - BOOK
AU  - Савић, Виктор Д.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10502
AB  - The book deals with the beginnings of the Serbian written culture, tracing it back to its earliest instances (ninth – 11th (?), 11th–13th centuries). It offers answers to some long-standing questions, but it also raises some issues for the first time in Serbian scholarship. The introductory chapter, entitled "Early Centuries of Serbian Literacy", offers a panoramic overview of the topic and outlines methodological guidelines for the revision of the known corpus of written monuments, the greatest part of which has so far been strictly perceived as Old Church Slavonic. Chapter Two, entitled "Early Old Church Slavonic Language and the Serbian Recension" discusses the possible existence of two Serbian recensions of the Old Church Slavonic language. The first recension could have taken shape in the northern areas of the Serbian domain under the Vlastimirović family, after 873 (885; associated with Sirmium in terms of ecclesiastical organization and geographical position). The second recension, which would remain the only Serbian recension shortly after it had emerged, could have arisen in Metohija, to reach a stable form in Raška, under a strong influence of the Eastern South Slavonic variant of the Old Church Slavonic language, coming from the Slavonic south, during the 10th or in the early 11th century, and especially after 1020, within the Archdiocese of Ohrid. The third chapter, "Recension Traits of the First Folio of the Kiev Missal", examines the linguistic identity of a scribe whose earlier works are also known to us – "sinful Dimitrije", who worked in the Holy Land. Dimitrije's manuscripts have been preserved at Sinai. The analysis of the first folio of the Kiev Missal does not focus on the status of dialecticism because the manuscript contains two compositions in the Old Church Slavonic language (a passage from the Epistle of the Apostle Paul to the Romans and a special prayer to the Holy Virgin Mary), and not compositions in the vernacular language. It is demonstrated that this written monument belongs to the Serbian recension, i.e. it is not an Old Church Slavonic manuscript that merely bears Serbian dialect traits. It is argued that Dimitrije most probably arrived in the Holy Land during the First Crusade (1096–1099). The language and the orthographic features of his notes correspond to the proto-forms of the second Serbian recension, and his education can be brought into relationship with the ecclesiastical routes along which the influences of the Eastern South Slavonic variant of the Old Church Slavonic language were spreading from the south to the Serb-populated regions. Based on cultural and historical indicators, he presumably originated from or worked in the territory of the Archdiocese of Dubrovnik, which had jurisdiction over Doclea since the second half of the 11th century. Hence the prevailing belief that the scribe came from Doclea. It our opinion, we should rely on more solid, linguistic evidence, which significantly diminishes the probability of this hypothesis. Dimitrije must have been educated in an area where the influences from the south were considerably strong and continuous even after the mid-11th century. He could have also been educated somewhere in the Rascian region or, in a broad sense, in the other Serbian regions under direct Byzantine rule. Furthermore, one cannot deny the possibility that he was educated in an area where diverse influences intertwined. At that time, this was the Lim River valley. The following chapter presents the text of the notes presumably written by Dimitrije, which have so far been studied by Prof. Heinz Miklas and his associates. These are the earliest surviving more or less original notes belonging to the [second] Serbian recension of the Old Church Slavonic language (the key written monument presenting this type of the Serbian literary language dating from about the same period – namely, somewhat earlier– is the Codex Marianus). Chapter Five, entitled "Serbian Language in Doclea under Prince Jovan Vladimir", analyzes the linguistic situation in the southern Serbian coastal principality at the time when, according to major sources in other languages, the Serbian vernacular language was taking shape. The sixth, the most extensive chapter, entitled "Serbian Recension of the Old Church Slavonic Language: from Saint Clement, Bishop of the Slavs, to Saint Sava, Serbian Archbishop", presents a systematic analysis of the "second line" of literacy within the framework of the Serbian recension. It reconstructs the spiritual and cultural-historical context for the reception of the Eastern South Slavonic version of the Old Church Slavonic literacy in Serbian lands. Namely, at the beginning of the second quarter of the 10th century, a part of the Serbian cultural space belonged to the same Eastern Church into which the Diocese of Saint Clement of Velica (Ohrid), where new Slavonic liturgical books took shape, had been included in 893. In the Diocese of Raška, the existing liturgical corpus, which belonged to the tradition of Cyril and Methodius and was aligned with the Western Rite ("the first Serbian literary line"), was replaced with the new one. Nevertheless, it was only after 1019/1020, when the Diocese of Raška had become part of the newly established Byzantine Archdiocese of Bulgaria (the so-called Archdiocese of Ohrid), that church life in the area gaining a special status among Serbian lands, took a distinct shape that would persist until the establishment of the Serbian Archdiocese in 1219. It is not very probable that Saint Sava was aware of the importance of Clement's activities and the overall scope of his literary work, although his own literary work was partly inspired by Clement's compositions. The study analyzes major written monuments related to Clement’s legacy. Earlier, Old Church Slavonic, and later traits typical of individual recensions are identified and an attempt is made to define their chronological and, where possible, territorial context. A relative chronology of the sources for some Serbian written monuments – Old Church Slavonic archetypes and local or Old Church Slavonic protographs – is thereby established, as well as the time and place of origin of Serbian written monuments, such as Codex Marianus, Miroslav's Gospel, the Mihanović Fragment of the Apostolos, the Gršković Fragment of the Apostolos, Bratko’s Menaion, the Jerusalem Palimpsest, the Belgrade Prophetologion and the Serbian Prophetologion. Detailed explanations supporting the presented hypotheses regarding the time and place of origin of the Codex Marianus (the third quarter of the 11th century) and Miroslav’s Gospel (1161–1170, ca. 1165) are provided. The phonetic markers that shed light on the early history of the Serbian literary language and many Serbian written monuments drawing on prototypes created before the establishment of Sava’s Serbian Archbishopric (1200s) are identified based on the linguistic material provided in Miroslav’s Gospel. Chapter Seven, entitled " Unity of the Serbian Recension of the Old Church Slavonic Language in the Age of Stefan Nemanja", offers an overview of the situation in Serbian literacy in the 12th century, before the major divergence of dialects that could have been reflected in the literary language in different environments. Special attention is paid to the "diagonal" comparison of Rascian and Bosnian written monuments (i.e. eastern and western). It has been necessary to resort to this method due to the lack of surviving western Serbian written monuments from the 12th century. The compared materials originate from a later period (late 13th – mid-15th century), but despite later dialect deposits they retain the rare antique textological and linguistic traits, passively transmitted from prototype manuscripts. The linguistic evidence that their literary pivots transversed the Prizren – South Morava areal is indicated. Particular attention is also paid to the Svrljig Gospel Fragments, originating from beyond the borders of the Serbian state, i.e. from the region where Serbian vernacular speeches prevailed (1279). Written in the peripheral area, they captured the linguistic situation of the early 12th century. Finally, the conclusion is made that the "second", and final, Serbian recension evidenced before the end of the 12th century would remain common to the entire Serbian cultural space.
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
PB  - Подгорица : Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори
T1  - Српска књижевна реч у својим првим столећима
T1  - Early Centuries of the Serbian Literary Language
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10502
ER  - 
@book{
author = "Савић, Виктор Д.",
year = "2019",
abstract = "The book deals with the beginnings of the Serbian written culture, tracing it back to its earliest instances (ninth – 11th (?), 11th–13th centuries). It offers answers to some long-standing questions, but it also raises some issues for the first time in Serbian scholarship. The introductory chapter, entitled "Early Centuries of Serbian Literacy", offers a panoramic overview of the topic and outlines methodological guidelines for the revision of the known corpus of written monuments, the greatest part of which has so far been strictly perceived as Old Church Slavonic. Chapter Two, entitled "Early Old Church Slavonic Language and the Serbian Recension" discusses the possible existence of two Serbian recensions of the Old Church Slavonic language. The first recension could have taken shape in the northern areas of the Serbian domain under the Vlastimirović family, after 873 (885; associated with Sirmium in terms of ecclesiastical organization and geographical position). The second recension, which would remain the only Serbian recension shortly after it had emerged, could have arisen in Metohija, to reach a stable form in Raška, under a strong influence of the Eastern South Slavonic variant of the Old Church Slavonic language, coming from the Slavonic south, during the 10th or in the early 11th century, and especially after 1020, within the Archdiocese of Ohrid. The third chapter, "Recension Traits of the First Folio of the Kiev Missal", examines the linguistic identity of a scribe whose earlier works are also known to us – "sinful Dimitrije", who worked in the Holy Land. Dimitrije's manuscripts have been preserved at Sinai. The analysis of the first folio of the Kiev Missal does not focus on the status of dialecticism because the manuscript contains two compositions in the Old Church Slavonic language (a passage from the Epistle of the Apostle Paul to the Romans and a special prayer to the Holy Virgin Mary), and not compositions in the vernacular language. It is demonstrated that this written monument belongs to the Serbian recension, i.e. it is not an Old Church Slavonic manuscript that merely bears Serbian dialect traits. It is argued that Dimitrije most probably arrived in the Holy Land during the First Crusade (1096–1099). The language and the orthographic features of his notes correspond to the proto-forms of the second Serbian recension, and his education can be brought into relationship with the ecclesiastical routes along which the influences of the Eastern South Slavonic variant of the Old Church Slavonic language were spreading from the south to the Serb-populated regions. Based on cultural and historical indicators, he presumably originated from or worked in the territory of the Archdiocese of Dubrovnik, which had jurisdiction over Doclea since the second half of the 11th century. Hence the prevailing belief that the scribe came from Doclea. It our opinion, we should rely on more solid, linguistic evidence, which significantly diminishes the probability of this hypothesis. Dimitrije must have been educated in an area where the influences from the south were considerably strong and continuous even after the mid-11th century. He could have also been educated somewhere in the Rascian region or, in a broad sense, in the other Serbian regions under direct Byzantine rule. Furthermore, one cannot deny the possibility that he was educated in an area where diverse influences intertwined. At that time, this was the Lim River valley. The following chapter presents the text of the notes presumably written by Dimitrije, which have so far been studied by Prof. Heinz Miklas and his associates. These are the earliest surviving more or less original notes belonging to the [second] Serbian recension of the Old Church Slavonic language (the key written monument presenting this type of the Serbian literary language dating from about the same period – namely, somewhat earlier– is the Codex Marianus). Chapter Five, entitled "Serbian Language in Doclea under Prince Jovan Vladimir", analyzes the linguistic situation in the southern Serbian coastal principality at the time when, according to major sources in other languages, the Serbian vernacular language was taking shape. The sixth, the most extensive chapter, entitled "Serbian Recension of the Old Church Slavonic Language: from Saint Clement, Bishop of the Slavs, to Saint Sava, Serbian Archbishop", presents a systematic analysis of the "second line" of literacy within the framework of the Serbian recension. It reconstructs the spiritual and cultural-historical context for the reception of the Eastern South Slavonic version of the Old Church Slavonic literacy in Serbian lands. Namely, at the beginning of the second quarter of the 10th century, a part of the Serbian cultural space belonged to the same Eastern Church into which the Diocese of Saint Clement of Velica (Ohrid), where new Slavonic liturgical books took shape, had been included in 893. In the Diocese of Raška, the existing liturgical corpus, which belonged to the tradition of Cyril and Methodius and was aligned with the Western Rite ("the first Serbian literary line"), was replaced with the new one. Nevertheless, it was only after 1019/1020, when the Diocese of Raška had become part of the newly established Byzantine Archdiocese of Bulgaria (the so-called Archdiocese of Ohrid), that church life in the area gaining a special status among Serbian lands, took a distinct shape that would persist until the establishment of the Serbian Archdiocese in 1219. It is not very probable that Saint Sava was aware of the importance of Clement's activities and the overall scope of his literary work, although his own literary work was partly inspired by Clement's compositions. The study analyzes major written monuments related to Clement’s legacy. Earlier, Old Church Slavonic, and later traits typical of individual recensions are identified and an attempt is made to define their chronological and, where possible, territorial context. A relative chronology of the sources for some Serbian written monuments – Old Church Slavonic archetypes and local or Old Church Slavonic protographs – is thereby established, as well as the time and place of origin of Serbian written monuments, such as Codex Marianus, Miroslav's Gospel, the Mihanović Fragment of the Apostolos, the Gršković Fragment of the Apostolos, Bratko’s Menaion, the Jerusalem Palimpsest, the Belgrade Prophetologion and the Serbian Prophetologion. Detailed explanations supporting the presented hypotheses regarding the time and place of origin of the Codex Marianus (the third quarter of the 11th century) and Miroslav’s Gospel (1161–1170, ca. 1165) are provided. The phonetic markers that shed light on the early history of the Serbian literary language and many Serbian written monuments drawing on prototypes created before the establishment of Sava’s Serbian Archbishopric (1200s) are identified based on the linguistic material provided in Miroslav’s Gospel. Chapter Seven, entitled " Unity of the Serbian Recension of the Old Church Slavonic Language in the Age of Stefan Nemanja", offers an overview of the situation in Serbian literacy in the 12th century, before the major divergence of dialects that could have been reflected in the literary language in different environments. Special attention is paid to the "diagonal" comparison of Rascian and Bosnian written monuments (i.e. eastern and western). It has been necessary to resort to this method due to the lack of surviving western Serbian written monuments from the 12th century. The compared materials originate from a later period (late 13th – mid-15th century), but despite later dialect deposits they retain the rare antique textological and linguistic traits, passively transmitted from prototype manuscripts. The linguistic evidence that their literary pivots transversed the Prizren – South Morava areal is indicated. Particular attention is also paid to the Svrljig Gospel Fragments, originating from beyond the borders of the Serbian state, i.e. from the region where Serbian vernacular speeches prevailed (1279). Written in the peripheral area, they captured the linguistic situation of the early 12th century. Finally, the conclusion is made that the "second", and final, Serbian recension evidenced before the end of the 12th century would remain common to the entire Serbian cultural space.",
publisher = "Ниш : Међународни центар за православне студије, Подгорица : Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори",
title = "Српска књижевна реч у својим првим столећима, Early Centuries of the Serbian Literary Language",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10502"
}
Савић, В. Д.. (2019). Српска књижевна реч у својим првим столећима. 
Ниш : Међународни центар за православне студије..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10502
Савић ВД. Српска књижевна реч у својим првим столећима. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10502 .
Савић, Виктор Д., "Српска књижевна реч у својим првим столећима" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10502 .

О категоријалним изразима ШТА, ШТО и ЗАШТО у језику Петра II Петровића Његоша Mодалитети ″бића″ и ″небића″ у Његошевом идиолекту

Радић, Јованка Ј.

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10285
AB  - У раду се испитује однос између предметних категоријалних израза
ШТА и ШТО, узрочног (не-предметног) ШТО и ЗАШТО, унеколико и генитивног ЧЕСА и ЧЕГА у језику Петра II Петровића Његоша. За разлику од идиолеката (и дијалеката) у којима ШТА категорише све „што јесте“ (/ било је, и биће) и све што се може узети као предмет мишљења и говора (сва ″не-људска″ физичка и сва ментална „бића“, све на шта се може упутити с „ово“, или „оно“), а ШТО - све што то није, Његошево ШТА и ШТО деле предметну сферу мишљења, те и носе тумачењу подложне (неграматикализоване) разлике. У раду се трага за тим разликама, што је приступ који подразумева трагање за модалитетима ″бића″ и ″небића″ у језичкој свести, који се као изразито колебљива разлика из најдубљег слоја свести откривају нарочитом анализом контекста у којима учествују посматрани категоријални изрази.
AB  - The words such as ko ″human being″, šta ″/non-human/ being″, gde ″a place in space″ (the so-called interrogative / interrogative relative pronouns) are analyzed as the expressions of the categories of thought in the Serbian language. The paper presents an analysis of the relationship among the objective categorial expressions šta and što, the causal (non-objective) što and zašto, and it also mentions the genitive forms česa and čega in the language of Petar II Petrović Njegoš. Unlike the idiolects (and dialects) in which šta categorizes everything “that is” (was and will be) and everything that can be a subject of thought and speech (all ″non-human″ physical and all mental “beings”, everything that can be referred to as “this”, or “that”), and što categorizes everything that is not categorized by šta, Njegoš’s šta and što share the objective sphere of thinking, and imply (non-grammaticalized) distinctions that may be subject to interpretation. The paper seeks to identify these distinctions; the approach implies the identification of the modalities of ″being″ and ″non-being″ in the Serbian linguistic consciousness. As the distinction is particularly vacillating, these modalities are discovered in the deepest layer using a specific analysis of the contexts involving the observed categorial expressions.
As far as the categorization of objects is concerned, in Njegoš’s idiolect, the term šta is a reaction to “living” mental “beings” (what is “known clearly”, what is embodied in an animate idea), whereas što is a reaction to everything that is not accompanied with this impression (what is “not known clearly” or is not underlain by an animate idea). In other words, šta categorizes ″an object as a living mental “being”″, whereas što categorizes ″an object as an object″, including the mental ″non-being″. The corpus of examples presented in the paper indicate the existence of an intralingual mechanism according to which any “inanimate knowledge” (the knowledge of objects acquired either spontaneously or through learning and the knowledge of objects entirely unknown/undefined) is categorized as “ignorance”, i.e. everything that is “known” but is not “known clearly” and is not perceived as a mental “being” (is not underlain by an animate idea) is categorized as ″non--being″. Judging by Njegoš’s idiolect, where šta is at least ten times less common than što (in Njegoš’s Selected Letters there are 30 instances of šta, as opposed to 355 instances of što), it seems that the major part of our knowledge consists of objects that are “not known clearly” and are not perceived as animate mental beings.
It turns out that the objective distinction šta - što and the non-objective distinc-tion što - zašto can be reduced to the defined - undefined relation. In the što - zašto relation, the što member expresses what is mentally defined (″“non- -being” as an internal cause known in an un-mediated manner″), whereas zašto expresses what is undefined in every aspect (″“non-being” as an external, entirely unknown cause″). Following the distinctions established in classical antiquity (by Plato and Aristotle), the conclusion is reached that in Njegoš’s idiolect, the distinction šta - što rests on the relationship between two modalities of “being” as a subject of thought and speech, and the distinction što - zašto rests on the relationship between two modalities of “non-being”.
The evidence that in Njegoš’s idiolect, šta - što are units that belong to the same rank, where šta is “stronger” than što in terms of value and function, challenges the widespread belief that šta was introduced in the Serbian language as the original genitive form of što. Among other things, the paper draws attention to the fact that the šta - što relation, as reflected in Njegoš’s idiolect, and the čЬso ‖ česo - čЬto relation, as reflected in the Codex Marianus, open the path to the reconstruction of the linguistic logic underlying the process of the transformation of three Palaeo-Slavic expressions (*čь, *čьso and *čьto) into two Serbian terms (šta and što), whereas in most Slavic language only one expression has remained.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Подгорица : Матица српска , Друштво чланова у Црној Гори
PB  - Бања Лука : Матица српска , Друштво чланова Матице српске у Републици Српској
T2  - Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе : Српски језик и књижевност данас
T1  - О категоријалним изразима ШТА, ШТО и ЗАШТО у језику Петра II Петровића Његоша Mодалитети ″бића″ и ″небића″ у Његошевом идиолекту
T1  - Categorial Expressions šta, što and zašto in the Language of Petar II Petrović Njegoš (The Modalities of ʹʹBeingʹʹ and ʹʹNon-Beingʹʹ in Njegoš’s Idiolect)
SP  - 267
EP  - 294
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10285
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2019",
abstract = "У раду се испитује однос између предметних категоријалних израза
ШТА и ШТО, узрочног (не-предметног) ШТО и ЗАШТО, унеколико и генитивног ЧЕСА и ЧЕГА у језику Петра II Петровића Његоша. За разлику од идиолеката (и дијалеката) у којима ШТА категорише све „што јесте“ (/ било је, и биће) и све што се може узети као предмет мишљења и говора (сва ″не-људска″ физичка и сва ментална „бића“, све на шта се може упутити с „ово“, или „оно“), а ШТО - све што то није, Његошево ШТА и ШТО деле предметну сферу мишљења, те и носе тумачењу подложне (неграматикализоване) разлике. У раду се трага за тим разликама, што је приступ који подразумева трагање за модалитетима ″бића″ и ″небића″ у језичкој свести, који се као изразито колебљива разлика из најдубљег слоја свести откривају нарочитом анализом контекста у којима учествују посматрани категоријални изрази., The words such as ko ″human being″, šta ″/non-human/ being″, gde ″a place in space″ (the so-called interrogative / interrogative relative pronouns) are analyzed as the expressions of the categories of thought in the Serbian language. The paper presents an analysis of the relationship among the objective categorial expressions šta and što, the causal (non-objective) što and zašto, and it also mentions the genitive forms česa and čega in the language of Petar II Petrović Njegoš. Unlike the idiolects (and dialects) in which šta categorizes everything “that is” (was and will be) and everything that can be a subject of thought and speech (all ″non-human″ physical and all mental “beings”, everything that can be referred to as “this”, or “that”), and što categorizes everything that is not categorized by šta, Njegoš’s šta and što share the objective sphere of thinking, and imply (non-grammaticalized) distinctions that may be subject to interpretation. The paper seeks to identify these distinctions; the approach implies the identification of the modalities of ″being″ and ″non-being″ in the Serbian linguistic consciousness. As the distinction is particularly vacillating, these modalities are discovered in the deepest layer using a specific analysis of the contexts involving the observed categorial expressions.
As far as the categorization of objects is concerned, in Njegoš’s idiolect, the term šta is a reaction to “living” mental “beings” (what is “known clearly”, what is embodied in an animate idea), whereas što is a reaction to everything that is not accompanied with this impression (what is “not known clearly” or is not underlain by an animate idea). In other words, šta categorizes ″an object as a living mental “being”″, whereas što categorizes ″an object as an object″, including the mental ″non-being″. The corpus of examples presented in the paper indicate the existence of an intralingual mechanism according to which any “inanimate knowledge” (the knowledge of objects acquired either spontaneously or through learning and the knowledge of objects entirely unknown/undefined) is categorized as “ignorance”, i.e. everything that is “known” but is not “known clearly” and is not perceived as a mental “being” (is not underlain by an animate idea) is categorized as ″non--being″. Judging by Njegoš’s idiolect, where šta is at least ten times less common than što (in Njegoš’s Selected Letters there are 30 instances of šta, as opposed to 355 instances of što), it seems that the major part of our knowledge consists of objects that are “not known clearly” and are not perceived as animate mental beings.
It turns out that the objective distinction šta - što and the non-objective distinc-tion što - zašto can be reduced to the defined - undefined relation. In the što - zašto relation, the što member expresses what is mentally defined (″“non- -being” as an internal cause known in an un-mediated manner″), whereas zašto expresses what is undefined in every aspect (″“non-being” as an external, entirely unknown cause″). Following the distinctions established in classical antiquity (by Plato and Aristotle), the conclusion is reached that in Njegoš’s idiolect, the distinction šta - što rests on the relationship between two modalities of “being” as a subject of thought and speech, and the distinction što - zašto rests on the relationship between two modalities of “non-being”.
The evidence that in Njegoš’s idiolect, šta - što are units that belong to the same rank, where šta is “stronger” than što in terms of value and function, challenges the widespread belief that šta was introduced in the Serbian language as the original genitive form of što. Among other things, the paper draws attention to the fact that the šta - što relation, as reflected in Njegoš’s idiolect, and the čЬso ‖ česo - čЬto relation, as reflected in the Codex Marianus, open the path to the reconstruction of the linguistic logic underlying the process of the transformation of three Palaeo-Slavic expressions (*čь, *čьso and *čьto) into two Serbian terms (šta and što), whereas in most Slavic language only one expression has remained.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Подгорица : Матица српска , Друштво чланова у Црној Гори, Бања Лука : Матица српска , Друштво чланова Матице српске у Републици Српској",
journal = "Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе : Српски језик и књижевност данас",
title = "О категоријалним изразима ШТА, ШТО и ЗАШТО у језику Петра II Петровића Његоша Mодалитети ″бића″ и ″небића″ у Његошевом идиолекту, Categorial Expressions šta, što and zašto in the Language of Petar II Petrović Njegoš (The Modalities of ʹʹBeingʹʹ and ʹʹNon-Beingʹʹ in Njegoš’s Idiolect)",
pages = "267-294",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10285"
}
Радић, Ј. Ј.. (2019). О категоријалним изразима ШТА, ШТО и ЗАШТО у језику Петра II Петровића Његоша Mодалитети ″бића″ и ″небића″ у Његошевом идиолекту. in Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе : Српски језик и књижевност данас
Нови Сад : Матица српска., 267-294.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10285
Радић ЈЈ. О категоријалним изразима ШТА, ШТО и ЗАШТО у језику Петра II Петровића Његоша Mодалитети ″бића″ и ″небића″ у Његошевом идиолекту. in Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе : Српски језик и књижевност данас. 2019;:267-294.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10285 .
Радић, Јованка Ј., "О категоријалним изразима ШТА, ШТО и ЗАШТО у језику Петра II Петровића Његоша Mодалитети ″бића″ и ″небића″ у Његошевом идиолекту" in Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе : Српски језик и књижевност данас (2019):267-294,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10285 .

Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика

Радић, Јованка

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10284
AB  - Садржај рада се може представити као трагање за логичким основама личних
имена (ЛИ), с циљем да се испита статус пола и његов однос према роду у српским ЛИ,
тип организације ЛИ и степен њихове уклопљености у језик као систем. Налази се да је
посебност ЛИ повезана с тиме што она подразумевају све унапред дате (и самознањем
одређене) категоријалне димензије: ″људско″ је унапред дата „предметна“ категорија,
лице као субјекат ЛИ је унапред категорисано као ″људскo биће″ и ″једно по себи″, и
унапред дефинисано као ‘мушко’, или ‘женско’. Све то омогућава интенционалну
творбу (одређен именоватељ и утврђен чин именовања) и условљава нарочиту структуру
и однос творбених морфема, нарочит функционални однос између чланова рода као
обликотворног средства, те и нарочит начин „значења“ и организације ЛИ.
AB  - The subject of the paper can be described as an investigation into the logical
foundations of personal names (PNs) aimed at examining the relationship between
natural gender and grammatical gender in Serbian PNs, the type of their structural
organization, and their integration into language as a system. It is found that the
specific feature of PNs has to do with the fact that they imply all predetermined (/
determined through being understood in themselves) categorial dimensions: “human”
is a predetermined category of being; “human beings” are comprehended as distinct
“beings” (″“one” in itself″); the subject of a PN is predefined as ‘male’ or ‘female’.
This enables (1) the intentional formation of PNs (a defined denominator and a
determined act of nomination) and determines (2) the specific value of the formative
and grammatical morphemes in the structure of PNs (suffixes and the grammatical
gender), including (3) peculiar types of meaning and organization, depending on
whether a PN is considered to be a part of the corpus of personal names (a word
without a specific reference) or it serves as an identifier. As PNs serve the purpose of
identification, the relationship between a PN and a person as the subject of nomination
is very strong (1 : 1). In this type of denominating relation, the personal identity
dominates (a PN is repeatable, whereas the personal identity is “one” and universally
unique). Due to this, the organization of PNs as the expressions of personal identities
depends on subjects and the social networks in which they are embedded, and not
on their PNs (their meanings or interpretations read into them). It is right to say that
subjects keep PNs isolated from each other, as well as from the language system.
While following in the footsteps of Whorf and relying on Aristotle, Vigotsky,
De Saussure, etc. we demonstrate that language bears the distinction between “male”
and “female” as a relationship between two predefined complementary classes. In the
spoken language, they are variously interpreted and expressed using various types
of means – symbolic (male – female) or non-symbolic (“he” – “she”, grammatical
gender). Regardless of whether a language distinguishes the noun gender and
regardless of the way it reacts to the sex, this relationship that is understood by itself
dictates that the identity of a person be determined at the moment of naming and
classified as ‘male’ or ‘female’, which are (in the collective linguistic consciousness)
taken as two polarized classes of the same rank. The same rank of the opposites means
that there is no coordination (‘female’ ‖ ‘male’ – MAN) and that it is impossible to
elevate PNs to a general level, due to which PNs, as parts of the corpus of personal
names, form a distinct group in the language system. This explains the fact that entire
corpora of personal names may be replaced without any consequence for the language as a system, which indirectly reveals the organizational principles of the language as
a system.
The status of PNs as the units of the corpus of personal names indicates that
the organization of language does not rest on binary relations, especially not between
two units of the same rank. It has to rely on three-unit structures that can be abstracted
to the relationship DEFINED ‖ UNDEFINED – NEUTRAL. The fact that PNs are consistently
divided into male and female shows that the identity of a human being as an individual
(person and personality) cannot exist without the touch of the “forces” of ‘female’
and ‘male’. Furthermore, it also shows that the “identity” of a MAN as a human and
biological being (a being defined in terms of gender and genus) could not exist without
disregarding these forces. In other words, language would be impossible if the action
of these forces were incessant.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози
T1  - Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика
T1  - What do Personal Names Tell us about the “Male–Female” Distinction, Gender and the Structural Organization of Language?
SP  - 19
VL  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2018",
abstract = "Садржај рада се може представити као трагање за логичким основама личних
имена (ЛИ), с циљем да се испита статус пола и његов однос према роду у српским ЛИ,
тип организације ЛИ и степен њихове уклопљености у језик као систем. Налази се да је
посебност ЛИ повезана с тиме што она подразумевају све унапред дате (и самознањем
одређене) категоријалне димензије: ″људско″ је унапред дата „предметна“ категорија,
лице као субјекат ЛИ је унапред категорисано као ″људскo биће″ и ″једно по себи″, и
унапред дефинисано као ‘мушко’, или ‘женско’. Све то омогућава интенционалну
творбу (одређен именоватељ и утврђен чин именовања) и условљава нарочиту структуру
и однос творбених морфема, нарочит функционални однос између чланова рода као
обликотворног средства, те и нарочит начин „значења“ и организације ЛИ., The subject of the paper can be described as an investigation into the logical
foundations of personal names (PNs) aimed at examining the relationship between
natural gender and grammatical gender in Serbian PNs, the type of their structural
organization, and their integration into language as a system. It is found that the
specific feature of PNs has to do with the fact that they imply all predetermined (/
determined through being understood in themselves) categorial dimensions: “human”
is a predetermined category of being; “human beings” are comprehended as distinct
“beings” (″“one” in itself″); the subject of a PN is predefined as ‘male’ or ‘female’.
This enables (1) the intentional formation of PNs (a defined denominator and a
determined act of nomination) and determines (2) the specific value of the formative
and grammatical morphemes in the structure of PNs (suffixes and the grammatical
gender), including (3) peculiar types of meaning and organization, depending on
whether a PN is considered to be a part of the corpus of personal names (a word
without a specific reference) or it serves as an identifier. As PNs serve the purpose of
identification, the relationship between a PN and a person as the subject of nomination
is very strong (1 : 1). In this type of denominating relation, the personal identity
dominates (a PN is repeatable, whereas the personal identity is “one” and universally
unique). Due to this, the organization of PNs as the expressions of personal identities
depends on subjects and the social networks in which they are embedded, and not
on their PNs (their meanings or interpretations read into them). It is right to say that
subjects keep PNs isolated from each other, as well as from the language system.
While following in the footsteps of Whorf and relying on Aristotle, Vigotsky,
De Saussure, etc. we demonstrate that language bears the distinction between “male”
and “female” as a relationship between two predefined complementary classes. In the
spoken language, they are variously interpreted and expressed using various types
of means – symbolic (male – female) or non-symbolic (“he” – “she”, grammatical
gender). Regardless of whether a language distinguishes the noun gender and
regardless of the way it reacts to the sex, this relationship that is understood by itself
dictates that the identity of a person be determined at the moment of naming and
classified as ‘male’ or ‘female’, which are (in the collective linguistic consciousness)
taken as two polarized classes of the same rank. The same rank of the opposites means
that there is no coordination (‘female’ ‖ ‘male’ – MAN) and that it is impossible to
elevate PNs to a general level, due to which PNs, as parts of the corpus of personal
names, form a distinct group in the language system. This explains the fact that entire
corpora of personal names may be replaced without any consequence for the language as a system, which indirectly reveals the organizational principles of the language as
a system.
The status of PNs as the units of the corpus of personal names indicates that
the organization of language does not rest on binary relations, especially not between
two units of the same rank. It has to rely on three-unit structures that can be abstracted
to the relationship DEFINED ‖ UNDEFINED – NEUTRAL. The fact that PNs are consistently
divided into male and female shows that the identity of a human being as an individual
(person and personality) cannot exist without the touch of the “forces” of ‘female’
and ‘male’. Furthermore, it also shows that the “identity” of a MAN as a human and
biological being (a being defined in terms of gender and genus) could not exist without
disregarding these forces. In other words, language would be impossible if the action
of these forces were incessant.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози",
title = "Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика, What do Personal Names Tell us about the “Male–Female” Distinction, Gender and the Structural Organization of Language?",
pages = "19",
volume = "24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284"
}
Радић, Ј.. (2018). Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика. in Ономатолошки прилози
Београд : Институт за српски језик САНУ., 24, 19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284
Радић Ј. Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика. in Ономатолошки прилози. 2018;24:19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284 .
Радић, Јованка, "Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика" in Ономатолошки прилози, 24 (2018):19,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284 .

Српска лична имена и феминистички погледи на језик

Радић, Јованка

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9592
AB  - У раду се испитује принцип поларизације и начин организација личних имена (ЛИ) у српском језику, првенствено однос између пола, као условно казано семантичке разлике ’женско’
– ’мушко’, и рода као формалнограматичке карактеристике српских ЛИ – све с циљем да се испита
ваљаност феминистичких погледа на језик. Три су основна налаза: (а) подела ЛИ на мушка и
женска не почива на формалним карактеристикама (роду) ЛИ као речи, већ на полу као унапред
датој разлици која је учитана (/ учитава се) у ЛИ; (б) исти вредносни ранг опозита ’женско’ – ’мушко’ у ЛИ онемогућава системску организацију и условљава издвојеност ЛИ из језика као система
(/ замењивост комплетних именослова без последица по језик); (3) опозитни односи тога типа нису
спојиви с организационим начелима језика као система. С тих се полазишта оцењује вештачки модел „родно диференцирног језика”, кога тоталитарним методама у многим језицима инсталирају
идеолози или следбеници „родног феминизма”.
AB  - The paper examines the principle of polarization and the ways in which personal names in the Serbian
language are organized. This primarily includes an analysis of the relationship between the sex, tentatively
defined as a semantic ’female’ – ’male’ distinction, and gender, as a formal grammatical feature of Serbian
personal names. Drawing on Whorf and relying on Aristotle, we demonstrate that the language bears the ’male
– female’ distinction as a relationship between two predefined complementary classes. Regardless of whether
a language distinguishes the gender and regardless of the way it reacts to the sex, this distinction that is understood
by itself dictates that the identity of a person be determined and classified as ’male’ or ’female’ at the moment of naming. As the relationship between these classes does not allow us to coordinate and elevate personal
names to a general level, they lack a systemic organization. This indirectly reflects the organizational principles
of the language as a system and reveals some of the consequences of the ideologically motivated demand to
apply the ’male’ – ’female’ distinction consistently. The paper demonstrates that the implementation of such
demands put forward by the proponents of influential “gender feminism” would be devastating for the human
language and thought.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : том 1 : језик
T1  - Српска лична имена и феминистички погледи на језик
T1  - Serbian Personal Names and the Feminist Approach to Language
SP  - 303
EP  - 315
DO  - doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2018",
abstract = "У раду се испитује принцип поларизације и начин организација личних имена (ЛИ) у српском језику, првенствено однос између пола, као условно казано семантичке разлике ’женско’
– ’мушко’, и рода као формалнограматичке карактеристике српских ЛИ – све с циљем да се испита
ваљаност феминистичких погледа на језик. Три су основна налаза: (а) подела ЛИ на мушка и
женска не почива на формалним карактеристикама (роду) ЛИ као речи, већ на полу као унапред
датој разлици која је учитана (/ учитава се) у ЛИ; (б) исти вредносни ранг опозита ’женско’ – ’мушко’ у ЛИ онемогућава системску организацију и условљава издвојеност ЛИ из језика као система
(/ замењивост комплетних именослова без последица по језик); (3) опозитни односи тога типа нису
спојиви с организационим начелима језика као система. С тих се полазишта оцењује вештачки модел „родно диференцирног језика”, кога тоталитарним методама у многим језицима инсталирају
идеолози или следбеници „родног феминизма”., The paper examines the principle of polarization and the ways in which personal names in the Serbian
language are organized. This primarily includes an analysis of the relationship between the sex, tentatively
defined as a semantic ’female’ – ’male’ distinction, and gender, as a formal grammatical feature of Serbian
personal names. Drawing on Whorf and relying on Aristotle, we demonstrate that the language bears the ’male
– female’ distinction as a relationship between two predefined complementary classes. Regardless of whether
a language distinguishes the gender and regardless of the way it reacts to the sex, this distinction that is understood
by itself dictates that the identity of a person be determined and classified as ’male’ or ’female’ at the moment of naming. As the relationship between these classes does not allow us to coordinate and elevate personal
names to a general level, they lack a systemic organization. This indirectly reflects the organizational principles
of the language as a system and reveals some of the consequences of the ideologically motivated demand to
apply the ’male’ – ’female’ distinction consistently. The paper demonstrates that the implementation of such
demands put forward by the proponents of influential “gender feminism” would be devastating for the human
language and thought.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : том 1 : језик",
title = "Српска лична имена и феминистички погледи на језик, Serbian Personal Names and the Feminist Approach to Language",
pages = "303-315",
doi = "doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592"
}
Радић, Ј.. (2018). Српска лична имена и феминистички погледи на језик. in Српска славистика : том 1 : језик
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 303-315.
https://doi.org/doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592
Радић Ј. Српска лична имена и феминистички погледи на језик. in Српска славистика : том 1 : језик. 2018;:303-315.
doi:doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592 .
Радић, Јованка, "Српска лична имена и феминистички погледи на језик" in Српска славистика : том 1 : језик (2018):303-315,
https://doi.org/doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592 .

Помињу ли се „игумански манастири“ у Хиландарском типику?

Савић, Виктор

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10487
AB  - У важећим преводима сабраних дела светога Саве појављује се,
између осталог, једно спорно место у 13. глави Хиландарског типика, засновано на
тексту најстаријег преписа с почетка XIII века (Хил., AS 156). Услед неразумевања
изворног текста изграђена је терминолошка синтагма „игумански манастири“.
Вишеструка језичка анализа, као и поређење са Студеничким типиком, показује да
је за назначено место потребна другачија интерпретација од досадашње.
AB  - In the currently available translations of the complete works of Saint Sava it is
possible to find, among other things, a disputed phrase in the 13th chapter of the
Typikon of Chilandar regarding the status of the Chilandar monastery and its hegumenos.
The translation of this typikon is largely based on the text of the oldest manuscript
copy dating from 1206 (Chil., AS 156). Earlier translators failed to capture
the meaning of the successive clauses that place the monastery and the hegumenos
at the same grammatical level. A multifaceted linguistic analysis, supported by the
evidence of the corresponding phrase in the Typikon of Studenica, which is with
great certainty assumed to have been shaped by Saint Sava, shows that the current
interpretation is untenable. It is impossible to find the so-called ‘hegumenic monasteries’
on the Typikon of Chilandar, either in the oldest manuscript copy, or the
later ones, from the third quarter of the 14th century. The phrase simply refers to
‘the monastery and the hegumenos, i.e. ‘monasteries and hegumenoi’.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Хиландарски зборник
T1  - Помињу ли се „игумански манастири“ у Хиландарском типику?
T1  - Does the Typikon of Chilandar mention ‘Hegumenic monasteries’?
SP  - 19
EP  - 27
IS  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10487
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2017",
abstract = "У важећим преводима сабраних дела светога Саве појављује се,
између осталог, једно спорно место у 13. глави Хиландарског типика, засновано на
тексту најстаријег преписа с почетка XIII века (Хил., AS 156). Услед неразумевања
изворног текста изграђена је терминолошка синтагма „игумански манастири“.
Вишеструка језичка анализа, као и поређење са Студеничким типиком, показује да
је за назначено место потребна другачија интерпретација од досадашње., In the currently available translations of the complete works of Saint Sava it is
possible to find, among other things, a disputed phrase in the 13th chapter of the
Typikon of Chilandar regarding the status of the Chilandar monastery and its hegumenos.
The translation of this typikon is largely based on the text of the oldest manuscript
copy dating from 1206 (Chil., AS 156). Earlier translators failed to capture
the meaning of the successive clauses that place the monastery and the hegumenos
at the same grammatical level. A multifaceted linguistic analysis, supported by the
evidence of the corresponding phrase in the Typikon of Studenica, which is with
great certainty assumed to have been shaped by Saint Sava, shows that the current
interpretation is untenable. It is impossible to find the so-called ‘hegumenic monasteries’
on the Typikon of Chilandar, either in the oldest manuscript copy, or the
later ones, from the third quarter of the 14th century. The phrase simply refers to
‘the monastery and the hegumenos, i.e. ‘monasteries and hegumenoi’.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Хиландарски зборник",
title = "Помињу ли се „игумански манастири“ у Хиландарском типику?, Does the Typikon of Chilandar mention ‘Hegumenic monasteries’?",
pages = "19-27",
number = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10487"
}
Савић, В.. (2017). Помињу ли се „игумански манастири“ у Хиландарском типику?. in Хиландарски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(14), 19-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10487
Савић В. Помињу ли се „игумански манастири“ у Хиландарском типику?. in Хиландарски зборник. 2017;(14):19-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10487 .
Савић, Виктор, "Помињу ли се „игумански манастири“ у Хиландарском типику?" in Хиландарски зборник, no. 14 (2017):19-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10487 .

Српски називи документа у средњем веку – према самим документима (1189–1346)

Савић, Виктор

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4549
AB  - У прилогу се прате посведоченост и развојни пут једног дела српске правне терминологије у ранијем периоду (изворни називи докумената), почев од првих потврда (1189), до времена проглашења Српскога царства (1346), када су се десиле крупне промене у српском друштву, најављене неколико деценија раније. За тумачење и боље осветљавање овога периода послужиће нам и каснија грађа. Главни ослонац је материјал чији настанак се везује за рашку државну канцеларију, будући да је он најбоље сачуван. У средишту анализе су основни термини, међу којима има и специјализованих и оних који су део општег лексичког система, са специјалном употребом.
AB  - Принимая во внимание значительную территориальную рассредоточенность и длительность существования древней сербской административно-правовой письменности, в данной работе мы ограничились временем до провозглашения Сербского царства (1346 г.) и преимущественно использовали документы, происхождение которых связано с рашской государственной канцелярией (что прежде всего обусловено высокой степенью достоверности данного материала за этот период). Для толкования и лучшего освещения явлений указанного периода в работе использовался и более поздний материал. В жанровом отношении анализу были подвергнуты прежде всего дарственные, а также документы, предоставлящие привилегии различным юридическим лицам, от монастырей до общины Дубровник. Наибольшее внимание при анализе было посвящено нескольким терминам (повеља, хрисовуља, записаније). Мы пришли к выводу, что средневековая юридическая терминология в области наименований самих актов и их частей не является настолько произвольной и неупорядоченной, как это может показаться на первый взгляд и как заключил Станое Станоевич (1935), если рассматривать данные термины в целом и по отдельности. В частности, данную терминологию нельзя оценивать вне контекста ее общей и суженной хронологии и территориальной рассредоточенности (насколько это возможно), а также необходимо принять во внимание принципы, актуальные во время ее возникновения (то, что сегодня является недостатком терминологической системы, в прошлом могло служить преимуществом: например, многозначность существительного писаније).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Српски називи документа у средњем веку – према самим документима (1189–1346)
T1  - Сербские средневековые названия „документа“ – согласно самим документам (1189–1346)
SP  - 291
EP  - 303
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4549
ER  - 
@inbook{
author = "Савић, Виктор",
year = "2017",
abstract = "У прилогу се прате посведоченост и развојни пут једног дела српске правне терминологије у ранијем периоду (изворни називи докумената), почев од првих потврда (1189), до времена проглашења Српскога царства (1346), када су се десиле крупне промене у српском друштву, најављене неколико деценија раније. За тумачење и боље осветљавање овога периода послужиће нам и каснија грађа. Главни ослонац је материјал чији настанак се везује за рашку државну канцеларију, будући да је он најбоље сачуван. У средишту анализе су основни термини, међу којима има и специјализованих и оних који су део општег лексичког система, са специјалном употребом., Принимая во внимание значительную территориальную рассредоточенность и длительность существования древней сербской административно-правовой письменности, в данной работе мы ограничились временем до провозглашения Сербского царства (1346 г.) и преимущественно использовали документы, происхождение которых связано с рашской государственной канцелярией (что прежде всего обусловено высокой степенью достоверности данного материала за этот период). Для толкования и лучшего освещения явлений указанного периода в работе использовался и более поздний материал. В жанровом отношении анализу были подвергнуты прежде всего дарственные, а также документы, предоставлящие привилегии различным юридическим лицам, от монастырей до общины Дубровник. Наибольшее внимание при анализе было посвящено нескольким терминам (повеља, хрисовуља, записаније). Мы пришли к выводу, что средневековая юридическая терминология в области наименований самих актов и их частей не является настолько произвольной и неупорядоченной, как это может показаться на первый взгляд и как заключил Станое Станоевич (1935), если рассматривать данные термины в целом и по отдельности. В частности, данную терминологию нельзя оценивать вне контекста ее общей и суженной хронологии и территориальной рассредоточенности (насколько это возможно), а также необходимо принять во внимание принципы, актуальные во время ее возникновения (то, что сегодня является недостатком терминологической системы, в прошлом могло служить преимуществом: например, многозначность существительного писаније).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
booktitle = "Српски називи документа у средњем веку – према самим документима (1189–1346), Сербские средневековые названия „документа“ – согласно самим документам (1189–1346)",
pages = "291-303",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4549"
}
Савић, В.. (2017). Српски називи документа у средњем веку – према самим документима (1189–1346). in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 291-303.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4549
Савић В. Српски називи документа у средњем веку – према самим документима (1189–1346). in Словенска терминологија данас. 2017;:291-303.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4549 .
Савић, Виктор, "Српски називи документа у средњем веку – према самим документима (1189–1346)" in Словенска терминологија данас (2017):291-303,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4549 .

О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“)

Радић, Јованка

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4545
AB  - У раду се с категоријалног (/ логичко-језичког) аспекта испитују лингвистички термини на -ина и -ица у српском језику, при чему се превасходно трага за начином поимања (/ менталног представљања) њима означених лингвистичких предмета. Уочава се да су термини на -ица везани за говор и јединице говора или језика, чије су основне карактеристике „линеарност“, „ограниченост“, „одређеност“, или и „засебност“. Указује се на извесну сличност тих лингвистичких предмета с предметима из других домена квантитета (простор, време, тело, број, друштво), али и са свим другим предметима који се означавају изведеницама на -ица, било да се опажају као посебна издужена тела, било као део неке целине. Супротно овом, предмете означене терминима на -ина карактерише некаква ″неодређеност″, која се, у зависности од домена, испољава као неодређеност димензија и граница, количине, броја, облика и сл., а у метафизичкој димензији језика као предметно-семантичка неодређеност (сам језик и вредности језичких облика).
AB  - The paper examines linguistic terms in the Serbian language ending in -ina and -ica from the categorial (/ logically linguistic) point of view, while primarily seeking to reveal the understanding (/ mental representation) of the linguistic objects designated by them. It is observed that those terms ending in -ica are associated with physical linguistic objects which are ″defined″, ″delimited″ or ″distinct″. These include (1) defined strings of letters without a corresponding sound line (bukvica, ćirilica, latinica, glagoljica, gotica, etc.), (2) segments of speech as clearly delimited sound lines (rečenica, uvodnica, zaključnica), (3) speech itself as a sound line precisely defined by the root of the derived word (ijekavica, ekavica, ikavica), (4) a word as a unit of language, i.e. parts of speech as types of distinct linguistic forms (imenica / zasebnica, zamenica), and (5) words seen as “bodies” formed in a particular way (izvedenica, složenica, pozajmljenica, skraćenica etc.). Attention is drawn to the similarities between these linguistic objects and the quantities from the domains of space, body, time, number and society (e.g. ponornica, ulica, granica; oranica, stanica; nadlaktica, zenica; sedmica ‘the number 7’, ‘a seven-day period’; porodica, sedmorica). In contrast, the objects designated by the terms ending in -ina bear a hint of ″indefiniteness″, which, depending on the domain, becomes manifest as the indefiniteness of dimensions and boundaries, quantity, number, shape, etc. while in the language it is observed as objective semantic indefiniteness, i.e. a focus on the metaphysical dimension (jednina, množina, dvojina).
We interpret the presence of the suffix -ina in the linguistic term čakavština (+ kajkavština) vs. that of štokavština (taken to mean “vernaculars” within the former linguistic construct known as
the Serbo-Croatian language), which correspond to the linguistic concepts of the Croatian and Serbian languages, as a sign that a language (and also a d i a l e c t / “vernacular”) is understood as a dimensionally indefinite and metaphysical object without boundaries in terms of “extent” (both structurally and spatially), whereas the presence of the suffix -ica in the terms ekavica, ijekavica and ikavica as a sign that speech is understood as a dimensionally defined (linear), realized and therefore “limited” physical object. On the other hand, the uncertainty of forms such as ekavica / ekavština and čakavština (/ colloquially čakavica) is interpreted as a reflection of what are unclear and possibly unimportant differences in the language (Fr. langue) and speech (Fr. parole).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“)
T1  - The Logical Background Of Serbian Linguistic Terms Ending In -Ica And –Ina (From Space To Language – The Motion Of Suffixes In The “Quantities” Category)
SP  - 149
EP  - 171
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545
ER  - 
@inbook{
author = "Радић, Јованка",
year = "2017",
abstract = "У раду се с категоријалног (/ логичко-језичког) аспекта испитују лингвистички термини на -ина и -ица у српском језику, при чему се превасходно трага за начином поимања (/ менталног представљања) њима означених лингвистичких предмета. Уочава се да су термини на -ица везани за говор и јединице говора или језика, чије су основне карактеристике „линеарност“, „ограниченост“, „одређеност“, или и „засебност“. Указује се на извесну сличност тих лингвистичких предмета с предметима из других домена квантитета (простор, време, тело, број, друштво), али и са свим другим предметима који се означавају изведеницама на -ица, било да се опажају као посебна издужена тела, било као део неке целине. Супротно овом, предмете означене терминима на -ина карактерише некаква ″неодређеност″, која се, у зависности од домена, испољава као неодређеност димензија и граница, количине, броја, облика и сл., а у метафизичкој димензији језика као предметно-семантичка неодређеност (сам језик и вредности језичких облика)., The paper examines linguistic terms in the Serbian language ending in -ina and -ica from the categorial (/ logically linguistic) point of view, while primarily seeking to reveal the understanding (/ mental representation) of the linguistic objects designated by them. It is observed that those terms ending in -ica are associated with physical linguistic objects which are ″defined″, ″delimited″ or ″distinct″. These include (1) defined strings of letters without a corresponding sound line (bukvica, ćirilica, latinica, glagoljica, gotica, etc.), (2) segments of speech as clearly delimited sound lines (rečenica, uvodnica, zaključnica), (3) speech itself as a sound line precisely defined by the root of the derived word (ijekavica, ekavica, ikavica), (4) a word as a unit of language, i.e. parts of speech as types of distinct linguistic forms (imenica / zasebnica, zamenica), and (5) words seen as “bodies” formed in a particular way (izvedenica, složenica, pozajmljenica, skraćenica etc.). Attention is drawn to the similarities between these linguistic objects and the quantities from the domains of space, body, time, number and society (e.g. ponornica, ulica, granica; oranica, stanica; nadlaktica, zenica; sedmica ‘the number 7’, ‘a seven-day period’; porodica, sedmorica). In contrast, the objects designated by the terms ending in -ina bear a hint of ″indefiniteness″, which, depending on the domain, becomes manifest as the indefiniteness of dimensions and boundaries, quantity, number, shape, etc. while in the language it is observed as objective semantic indefiniteness, i.e. a focus on the metaphysical dimension (jednina, množina, dvojina).
We interpret the presence of the suffix -ina in the linguistic term čakavština (+ kajkavština) vs. that of štokavština (taken to mean “vernaculars” within the former linguistic construct known as
the Serbo-Croatian language), which correspond to the linguistic concepts of the Croatian and Serbian languages, as a sign that a language (and also a d i a l e c t / “vernacular”) is understood as a dimensionally indefinite and metaphysical object without boundaries in terms of “extent” (both structurally and spatially), whereas the presence of the suffix -ica in the terms ekavica, ijekavica and ikavica as a sign that speech is understood as a dimensionally defined (linear), realized and therefore “limited” physical object. On the other hand, the uncertainty of forms such as ekavica / ekavština and čakavština (/ colloquially čakavica) is interpreted as a reflection of what are unclear and possibly unimportant differences in the language (Fr. langue) and speech (Fr. parole).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
booktitle = "О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“), The Logical Background Of Serbian Linguistic Terms Ending In -Ica And –Ina (From Space To Language – The Motion Of Suffixes In The “Quantities” Category)",
pages = "149-171",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545"
}
Радић, Ј.. (2017). О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“). in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 149-171.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545
Радић Ј. О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“). in Словенска терминологија данас. 2017;:149-171.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545 .
Радић, Јованка, "О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“)" in Словенска терминологија данас (2017):149-171,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545 .

Ближе одређење назива за документе у српским манастирским даровницама из епохе Немањића (1196–1371)

Савић, Виктор Д.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор Д.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9936
AB  - Terms that designate various documents, often accompanied with appropriate attributes,
are sporadically found in Serbian medieval legal documents. Document names and
attributes are less frequent in earlier documents, whereas in later ones they appear more often.
Composite terms sometimes fail to provide more information than simple ones and the
corresponding attributes may seem to be superfluous. However, there are also cases when
only the use of attributes makes it possible to get comprehensive information about the
designated concept. Adjectival words (adjectives and adjectival pronouns) are not the only
means of determining the designated concept. This function is also fulfilled by appropriate
case forms (with prepositions and without them), other nouns, and even more complex
structures. Our study primarily focuses on the documents from the time of the Nemanjić
dynasty. Nevertheless, in order to throw additional light on the problem, our analysis is not
restricted to these documents, nor is it limited to the genre of monastic charters.
AB  - У српским средњовековним актима местимично се срећу називи за до-
кументе, неретко праћени одговарајућим атрибутима. У старијим исправама и
једних и других је мање, док их је у млађим – више. Некада ти вишечлани изрази
не дају ништа више него једночлани, па су одговарајући атрибути на први поглед
сувишни (међутим, поред реторске функције они имају и правни значај, будући
да носе одређену правну поруку), а некада – што је такође случај, тек уз употребу
атрибута пружа се целовита информација о именованом појму. У функцији детерминисања именованог садржаја нису само придевске речи (придеви и придевске
заменице), него и одговарајући падежни облици (с предлозима и без предлога),
друге именице, па и шире конструкције. У фокусу нашег истраживања су акта
из времена династије Немањића, али се за додатно сагледавање проблематике,
или употпуњавање изграђених представа, не задржавамо само на њима, и не
само на жанру манастирских даровница.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Ближе одређење назива за документе у српским манастирским даровницама из епохе Немањића (1196–1371)
T1  - A Closer Determination of Document Names in Serbian Monastic Charters From the EPOCH of the Nemanjić Dynasty (1196–1371)
SP  - 137
EP  - 153
VL  - 22
DO  - 10.18485/sj.2017.22.1.8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9936
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор Д.",
year = "2017",
abstract = "Terms that designate various documents, often accompanied with appropriate attributes,
are sporadically found in Serbian medieval legal documents. Document names and
attributes are less frequent in earlier documents, whereas in later ones they appear more often.
Composite terms sometimes fail to provide more information than simple ones and the
corresponding attributes may seem to be superfluous. However, there are also cases when
only the use of attributes makes it possible to get comprehensive information about the
designated concept. Adjectival words (adjectives and adjectival pronouns) are not the only
means of determining the designated concept. This function is also fulfilled by appropriate
case forms (with prepositions and without them), other nouns, and even more complex
structures. Our study primarily focuses on the documents from the time of the Nemanjić
dynasty. Nevertheless, in order to throw additional light on the problem, our analysis is not
restricted to these documents, nor is it limited to the genre of monastic charters., У српским средњовековним актима местимично се срећу називи за до-
кументе, неретко праћени одговарајућим атрибутима. У старијим исправама и
једних и других је мање, док их је у млађим – више. Некада ти вишечлани изрази
не дају ништа више него једночлани, па су одговарајући атрибути на први поглед
сувишни (међутим, поред реторске функције они имају и правни значај, будући
да носе одређену правну поруку), а некада – што је такође случај, тек уз употребу
атрибута пружа се целовита информација о именованом појму. У функцији детерминисања именованог садржаја нису само придевске речи (придеви и придевске
заменице), него и одговарајући падежни облици (с предлозима и без предлога),
друге именице, па и шире конструкције. У фокусу нашег истраживања су акта
из времена династије Немањића, али се за додатно сагледавање проблематике,
или употпуњавање изграђених представа, не задржавамо само на њима, и не
само на жанру манастирских даровница.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Ближе одређење назива за документе у српским манастирским даровницама из епохе Немањића (1196–1371), A Closer Determination of Document Names in Serbian Monastic Charters From the EPOCH of the Nemanjić Dynasty (1196–1371)",
pages = "137-153",
volume = "22",
doi = "10.18485/sj.2017.22.1.8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9936"
}
Савић, В. Д.. (2017). Ближе одређење назива за документе у српским манастирским даровницама из епохе Немањића (1196–1371). in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 22, 137-153.
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9936
Савић ВД. Ближе одређење назива за документе у српским манастирским даровницама из епохе Немањића (1196–1371). in Српски језик. 2017;22:137-153.
doi:10.18485/sj.2017.22.1.8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9936 .
Савић, Виктор Д., "Ближе одређење назива за документе у српским манастирским даровницама из епохе Немањића (1196–1371)" in Српски језик, 22 (2017):137-153,
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9936 .

Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861)

Савић, Виктор

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3325
AB  - According to Stojan Novaković, Đuro Daničić, the most prominent Serbian linguist of the 19th century, having finished the preparation of his new Serbian literary language, devoted a great part of his time to studying old Serbian written monuments and their complex analysis and publishing, while actively working in the Society of Serbian Letters (1857–1861) and in Belgrade in general (1856–1866). This was undoubtedly influenced by his direct encounter with the manuscripts in the National Library and the Society of Serbian Letters. In this period, he created two of his remarkable works – Serbian Syntax and The Dictionary of Serbian Literary Relics, which was published in three separate books and is of great significance to this topic. Those works alone would have been enough for securing him a place among the greatest men of Serbian culture. His Dictionary, the first of its kind in the Slavic world, represents a great start in Serbian philology and has not been exceeded to date. It will undoubtedly take the same place in the history of language, as did the dictionaries of Vuk Karadžić in studying the contemporary Serbian language. In his approach to historical data he showed the same scientific spirit which assertively supported Vuk’s linguistic concept, tirelessly and systematically working with a transparent plan and impressive results
AB  - У овоме прилогу даје се преглед Даничићева рада на историји језика и сродним дисциплинама у време његова десетогодишњег боравка у Београду (1856–1866), док је обављао дужност секретара Друштва српске словесности. У овом периоду када је најснажније утицао на развој српског књижевног језика, Даничић је велику пажњу посветио изучавању српске језичке прошлости. Тада је започео његов непосредан и плодотворан рад на средњовековним изворима. Озбиљно продубљивање научних сазнања о историјској димензији народнога језика (и о староме књижевном језику) водило је солидном заокруживању научне представе о српском језику. Иако то није предмет овога рада, треба нагласити да је тиме, у суштини, избор младог књижевног језика на народним основама морао добити чврст ослонац у очима представника српске културе и читавог друштва, насупрот другом језичком моделу који није имао такве темеље.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Књижевност и језик у Друштву српске словесности
T1  - Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861)
T1  - The Work of Daničić on the History of Language in the Society of Serbian Letters (1857–1861)
SP  - 77
EP  - 93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3325
ER  - 
@conference{
author = "Савић, Виктор",
year = "2017",
abstract = "According to Stojan Novaković, Đuro Daničić, the most prominent Serbian linguist of the 19th century, having finished the preparation of his new Serbian literary language, devoted a great part of his time to studying old Serbian written monuments and their complex analysis and publishing, while actively working in the Society of Serbian Letters (1857–1861) and in Belgrade in general (1856–1866). This was undoubtedly influenced by his direct encounter with the manuscripts in the National Library and the Society of Serbian Letters. In this period, he created two of his remarkable works – Serbian Syntax and The Dictionary of Serbian Literary Relics, which was published in three separate books and is of great significance to this topic. Those works alone would have been enough for securing him a place among the greatest men of Serbian culture. His Dictionary, the first of its kind in the Slavic world, represents a great start in Serbian philology and has not been exceeded to date. It will undoubtedly take the same place in the history of language, as did the dictionaries of Vuk Karadžić in studying the contemporary Serbian language. In his approach to historical data he showed the same scientific spirit which assertively supported Vuk’s linguistic concept, tirelessly and systematically working with a transparent plan and impressive results, У овоме прилогу даје се преглед Даничићева рада на историји језика и сродним дисциплинама у време његова десетогодишњег боравка у Београду (1856–1866), док је обављао дужност секретара Друштва српске словесности. У овом периоду када је најснажније утицао на развој српског књижевног језика, Даничић је велику пажњу посветио изучавању српске језичке прошлости. Тада је започео његов непосредан и плодотворан рад на средњовековним изворима. Озбиљно продубљивање научних сазнања о историјској димензији народнога језика (и о староме књижевном језику) водило је солидном заокруживању научне представе о српском језику. Иако то није предмет овога рада, треба нагласити да је тиме, у суштини, избор младог књижевног језика на народним основама морао добити чврст ослонац у очима представника српске културе и читавог друштва, насупрот другом језичком моделу који није имао такве темеље.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Књижевност и језик у Друштву српске словесности",
title = "Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861), The Work of Daničić on the History of Language in the Society of Serbian Letters (1857–1861)",
pages = "77-93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3325"
}
Савић, В.. (2017). Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861). in Књижевност и језик у Друштву српске словесности
Београд : Српска академија наука и уметности., 77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3325
Савић В. Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861). in Књижевност и језик у Друштву српске словесности. 2017;:77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3325 .
Савић, Виктор, "Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861)" in Књижевност и језик у Друштву српске словесности (2017):77-93,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3325 .

О категоријалним вредностима творбених морфема : на примерима типа Церина, церетина, церовина

Радић, Јованка Ј.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9690
AB  - Као полазиште у истраживању узимају се примери формација типа церт- ина, цер-ов-ина и цер-ина, потврђени у топонимији или и у апелативној лексици. Циљ је да се разграниче вредности које у такве изведенице уносе инфикси -#м- и -ов-/-ев- (или и -о-) од вредности које носи суфикс -ина. Указује се и на потребу трагања за могућим системски установљеним разликама између типова вредности својствених именичким суфиксима, наједној страни, и свим осталим творбеним (/ творбено-граматичким) афиксима, на другој.
AB  - The paper discusses the need to distinguish between two types of derivational morphemes, indicating two perceptibly different dimensions: object categorisation (nominal
suffixes) and meaning categorisation (non-nominal suffixes and infixes). To that aim, we
differentiate between the values added to the topolexemes of the cerovina, ceretina and
Cerina type by means of the -#m- and -ov-/-ev- infixes on the one hand and the -ima suffix
on the other.
The paper demonstrates that the nominal suffixes imply an orientation to reality and
to the world of physical entities, which are classified on the basis of the “perceptually simple” differences and during the cognition process transformed into mental subjects of a
certain categorial type. A comparison of the -ica and -ina suffixes has demonstrated that -
ina signifies a categorial object type of indefinite dimensions (multidimensional) and limits
of extension.
Opposite to this, affixes in an infixal position are not oriented to reality but to semantic units proper, due to which we interpret them as units in the function of meaning
categorisation, whereby we take “meaning categories” as the highest distinctions in man’s
approach to reality. The affixes expressing differences in approach to reality must naturally
be semi-functional units, consequently also the means of indicating differences in the manner of interpreting (/using) semantic units. The functions of infixes in formations of the
cerovina and ceretina type are also reducible to differences in interpreting the fundamental
unit: -ov- ts an indicator that the motivating word implies individually observed entities,
whereas -ef- is an indicator of the motivating word being taken in a non-objective (nonreferential) sense.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О категоријалним вредностима творбених морфема : на примерима типа Церина, церетина, церовина
T1  - On the Categorial Values of Derivational Morphemes
SP  - 183
VL  - 202
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9690
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2016",
abstract = "Као полазиште у истраживању узимају се примери формација типа церт- ина, цер-ов-ина и цер-ина, потврђени у топонимији или и у апелативној лексици. Циљ је да се разграниче вредности које у такве изведенице уносе инфикси -#м- и -ов-/-ев- (или и -о-) од вредности које носи суфикс -ина. Указује се и на потребу трагања за могућим системски установљеним разликама између типова вредности својствених именичким суфиксима, наједној страни, и свим осталим творбеним (/ творбено-граматичким) афиксима, на другој., The paper discusses the need to distinguish between two types of derivational morphemes, indicating two perceptibly different dimensions: object categorisation (nominal
suffixes) and meaning categorisation (non-nominal suffixes and infixes). To that aim, we
differentiate between the values added to the topolexemes of the cerovina, ceretina and
Cerina type by means of the -#m- and -ov-/-ev- infixes on the one hand and the -ima suffix
on the other.
The paper demonstrates that the nominal suffixes imply an orientation to reality and
to the world of physical entities, which are classified on the basis of the “perceptually simple” differences and during the cognition process transformed into mental subjects of a
certain categorial type. A comparison of the -ica and -ina suffixes has demonstrated that -
ina signifies a categorial object type of indefinite dimensions (multidimensional) and limits
of extension.
Opposite to this, affixes in an infixal position are not oriented to reality but to semantic units proper, due to which we interpret them as units in the function of meaning
categorisation, whereby we take “meaning categories” as the highest distinctions in man’s
approach to reality. The affixes expressing differences in approach to reality must naturally
be semi-functional units, consequently also the means of indicating differences in the manner of interpreting (/using) semantic units. The functions of infixes in formations of the
cerovina and ceretina type are also reducible to differences in interpreting the fundamental
unit: -ov- ts an indicator that the motivating word implies individually observed entities,
whereas -ef- is an indicator of the motivating word being taken in a non-objective (nonreferential) sense.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Никшић : Филолошки факултет, Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О категоријалним вредностима творбених морфема : на примерима типа Церина, церетина, церовина, On the Categorial Values of Derivational Morphemes",
pages = "183",
volume = "202",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9690"
}
Радић, Ј. Ј.. (2016). О категоријалним вредностима творбених морфема : на примерима типа Церина, церетина, церовина. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 202, 183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9690
Радић ЈЈ. О категоријалним вредностима творбених морфема : на примерима типа Церина, церетина, церовина. in Српски језик. 2016;202:183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9690 .
Радић, Јованка Ј., "О категоријалним вредностима творбених морфема : на примерима типа Церина, церетина, церовина" in Српски језик, 202 (2016):183,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9690 .

Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета)

Радић, Јованка J.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка J.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9644
AB  - Анализе творбене структуре географских термина и топонима показују да
-ина и -ица спадају међу најзаступљеније суфиксе у тој сфери именовања. Они скоро
равномерно учествују у структури формација непрозирне и прозирне мотивације, што
се може тумачити као одраз старине и показатељ доброг чувања њихових изворних
вредности у појмовима чији je предмет ‘део простора’. У раду се, применом логичко-
језичке методологије, показује да у тој сфери именовања ови суфикси образују две
поларизоване поткатегорије појмова, тј. назначавају два различита типа квантитативних
предмета. Формације са -ина представљају (репрезентују) ентитете н е о д р е ђ е н и х
димензија и граница простирања (‘вишедимензионално простирање без уочљивих или
лако појмљивих граница’: долина, планина, Проћепина, Посавина, Херцеговина), док оне
са -ица представљају ентитете о д р е ђ е н и х димензија (једно- или дводимензионално)
и граница (‘река’, ‘пут’, ‘правац посматрања’, ‘делови предела у лако појмљивим
границама’: понорница, Белица, улица, низбрдица, орница, Гњилавица, Рајковица).
AB  - The suffi xes -ina and -ica are the most common suffi xes in geographical
terminology and toponymy. They are almost equally involved in the structure of
formations with opaque and transparent motivations, which is interpreted as a sign
of an ancient origin and the fact that their original values have been well preserved
in concepts denoting ‘a part of space’. Relying on the logical linguistic method, the
paper seeks to demonstrate that, in the sphere of denomination, these suffi xes form two
polarized subcategories of words-concepts, i.e. they denote two types of quantitative
objects. The formations containing -ica represent entities of d e f i n i t e dimensions
(in one or two dimensions) and extent (‘river’, ‘road’, ‘the direction of observation’,
‘parts of a landscape within easily conceivable limits’: ponornica, ulica, Belica; nizbrdica,
ornica, Gnjilavica, Rajkovica), whereas the formations including -ina denote
entities of i n d e f i n i t e dimensions and boundaries (‘multidimensional extent
without perceptible or easily conceivable boundaries’: dolina, planina, Proćepina,
Posavina, Hercegovina). These diff erences explain why -ina is more frequent in geographical
terminology, whereas -ica is somewhat more common in toponymy. In the
conclusion, the author suggests that distinction between the “one-dimensional” and
the “multi-dimensional” may be universal in character.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози, књ. XXII
T1  - Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета)
T1  - The suffixes -ina and -ica as opposites in geographical terminology and toponymy (categorial approach)
SP  - 17
EP  - 63
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка J.",
year = "2015",
abstract = "Анализе творбене структуре географских термина и топонима показују да
-ина и -ица спадају међу најзаступљеније суфиксе у тој сфери именовања. Они скоро
равномерно учествују у структури формација непрозирне и прозирне мотивације, што
се може тумачити као одраз старине и показатељ доброг чувања њихових изворних
вредности у појмовима чији je предмет ‘део простора’. У раду се, применом логичко-
језичке методологије, показује да у тој сфери именовања ови суфикси образују две
поларизоване поткатегорије појмова, тј. назначавају два различита типа квантитативних
предмета. Формације са -ина представљају (репрезентују) ентитете н е о д р е ђ е н и х
димензија и граница простирања (‘вишедимензионално простирање без уочљивих или
лако појмљивих граница’: долина, планина, Проћепина, Посавина, Херцеговина), док оне
са -ица представљају ентитете о д р е ђ е н и х димензија (једно- или дводимензионално)
и граница (‘река’, ‘пут’, ‘правац посматрања’, ‘делови предела у лако појмљивим
границама’: понорница, Белица, улица, низбрдица, орница, Гњилавица, Рајковица)., The suffi xes -ina and -ica are the most common suffi xes in geographical
terminology and toponymy. They are almost equally involved in the structure of
formations with opaque and transparent motivations, which is interpreted as a sign
of an ancient origin and the fact that their original values have been well preserved
in concepts denoting ‘a part of space’. Relying on the logical linguistic method, the
paper seeks to demonstrate that, in the sphere of denomination, these suffi xes form two
polarized subcategories of words-concepts, i.e. they denote two types of quantitative
objects. The formations containing -ica represent entities of d e f i n i t e dimensions
(in one or two dimensions) and extent (‘river’, ‘road’, ‘the direction of observation’,
‘parts of a landscape within easily conceivable limits’: ponornica, ulica, Belica; nizbrdica,
ornica, Gnjilavica, Rajkovica), whereas the formations including -ina denote
entities of i n d e f i n i t e dimensions and boundaries (‘multidimensional extent
without perceptible or easily conceivable boundaries’: dolina, planina, Proćepina,
Posavina, Hercegovina). These diff erences explain why -ina is more frequent in geographical
terminology, whereas -ica is somewhat more common in toponymy. In the
conclusion, the author suggests that distinction between the “one-dimensional” and
the “multi-dimensional” may be universal in character.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози, књ. XXII",
title = "Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета), The suffixes -ina and -ica as opposites in geographical terminology and toponymy (categorial approach)",
pages = "17-63",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644"
}
Радић, Ј. J.. (2015). Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета). in Ономатолошки прилози, књ. XXII
Београд : Српска академија наука и уметности., 17-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644
Радић ЈJ. Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета). in Ономатолошки прилози, књ. XXII. 2015;:17-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644 .
Радић, Јованка J., "Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета)" in Ономатолошки прилози, књ. XXII (2015):17-63,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644 .

Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији : у светлу категорије квантитета

Радић, Јованка Ј.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9665
AB  - The suffixes -ima and -ica are the most common suffixes in geographical
terminology and toponymy. They are almost equally involved in the structure of
formations with opaque and transparent motivations, which is interpreted as a sign
of an ancient origin and the fact that their original values have been well preserved
in concepts denoting ‘a part of space’. Relying on the logical linguistic method. the
paper seeks to demonstrate that, in the sphere of denomination, these suffixes form two
polarized subcategories of words-concepts, 1.e. they denote two types of quantitative
objects. The formations containing -ica represent entities of definite dimensions

{ (in one or two dimensions) and extent (‘river’, ‘road’. ‘the direction of observation’,
‘parts of a landscape within easily conceivable limits’: ponornica, ulica, Belica; niz-
brdica, ornica, Gnijilavica. Rajkovica), whereas the formations including -ina denote entities of indefinite dimensions and boundaries (‘multidimensional extent

without perceptible or easily conceivable boundaries’: dolina, planina, Procepina,

Posavina, Hercegovina). These differences explain why -ina 1s more frequent in geographical terminology, whereas -ica is somewhat more common in toponymy. In the
conclusion, the author suggests that distinction between the “one-dimensional” and
the “multi-dimensional” may be universal in character.
AB  - Анализе творбене структуре географских термина и топонима показују да
-ина и -ица спадају међу најзаступљеније суфиксе у тој сфери именовања. Они скоро
равномерно учествују у структури формација непрозирне и прозирне мотивације, што
се може тумачити као одраз старине и показатељ доброг чувања њихових изворних
вредности у појмовима чији је предмет “део простора". У раду се, применом логичко-
језичке методологије, показује да у тој сфери именовања ови суфикси образују две
поларизоване поткатегорије појмова, тј. назначавају два различита типа квантитативних
предмета. Формације са -ина представљају (репрезентују) ентитете неодређених
димензија и граница простирања (“"вишедимензионално простирање без уочљивих или
лако појмљивих граница": долина, иланина, Проћеџина, Посавина, Херцеговина), док оне
са -ица представљају ентитете одређених димензија (једно- или дводимензионално)
и граница ("река', пут", "правац посматрања“, "делови предела у лако појмљивим
границама": понорница, Белица, улица, низбрдица, орница, Гњилавица, Рајковица).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози
T1  - Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији : у светлу категорије квантитета
T1  - The Suffixes -ina and -ica as Opposites in Geographical Terminology and Toponymy
SP  - 17
EP  - 63
VL  - 22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9665
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2015",
abstract = "The suffixes -ima and -ica are the most common suffixes in geographical
terminology and toponymy. They are almost equally involved in the structure of
formations with opaque and transparent motivations, which is interpreted as a sign
of an ancient origin and the fact that their original values have been well preserved
in concepts denoting ‘a part of space’. Relying on the logical linguistic method. the
paper seeks to demonstrate that, in the sphere of denomination, these suffixes form two
polarized subcategories of words-concepts, 1.e. they denote two types of quantitative
objects. The formations containing -ica represent entities of definite dimensions

{ (in one or two dimensions) and extent (‘river’, ‘road’. ‘the direction of observation’,
‘parts of a landscape within easily conceivable limits’: ponornica, ulica, Belica; niz-
brdica, ornica, Gnijilavica. Rajkovica), whereas the formations including -ina denote entities of indefinite dimensions and boundaries (‘multidimensional extent

without perceptible or easily conceivable boundaries’: dolina, planina, Procepina,

Posavina, Hercegovina). These differences explain why -ina 1s more frequent in geographical terminology, whereas -ica is somewhat more common in toponymy. In the
conclusion, the author suggests that distinction between the “one-dimensional” and
the “multi-dimensional” may be universal in character., Анализе творбене структуре географских термина и топонима показују да
-ина и -ица спадају међу најзаступљеније суфиксе у тој сфери именовања. Они скоро
равномерно учествују у структури формација непрозирне и прозирне мотивације, што
се може тумачити као одраз старине и показатељ доброг чувања њихових изворних
вредности у појмовима чији је предмет “део простора". У раду се, применом логичко-
језичке методологије, показује да у тој сфери именовања ови суфикси образују две
поларизоване поткатегорије појмова, тј. назначавају два различита типа квантитативних
предмета. Формације са -ина представљају (репрезентују) ентитете неодређених
димензија и граница простирања (“"вишедимензионално простирање без уочљивих или
лако појмљивих граница": долина, иланина, Проћеџина, Посавина, Херцеговина), док оне
са -ица представљају ентитете одређених димензија (једно- или дводимензионално)
и граница ("река', пут", "правац посматрања“, "делови предела у лако појмљивим
границама": понорница, Белица, улица, низбрдица, орница, Гњилавица, Рајковица).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози",
title = "Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији : у светлу категорије квантитета, The Suffixes -ina and -ica as Opposites in Geographical Terminology and Toponymy",
pages = "17-63",
volume = "22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9665"
}
Радић, Ј. Ј.. (2015). Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији : у светлу категорије квантитета. in Ономатолошки прилози
Београд : Српска академија наука и уметности., 22, 17-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9665
Радић ЈЈ. Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији : у светлу категорије квантитета. in Ономатолошки прилози. 2015;22:17-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9665 .
Радић, Јованка Ј., "Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији : у светлу категорије квантитета" in Ономатолошки прилози, 22 (2015):17-63,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9665 .

Одломак српског паримејника из Москве : текстолошка анализа и издање текста

Савић, Виктор

(Нови Сад : Матица Српска, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10078
AB  - У раду се говори о одломку српског паримејника из Државног историјског музеја у Москви (ГИМ, збирка П. И. Штукина, број 31), који је, по мишљењу аутора, настао у другој деценији XIV века. Споменик је значајан за историју српске писмености пошто је до данас сачувано само осам српских паримејника, целих и у фрагментима, и готово сви су из XIII–XIV века. Извршена је детаљна текстолошка анализа овога споменика у сравњењу с другим српским и главним словенским паримејницима. Затим се даје издање целовитог текста, праћено свим фотографијама, као и напоредни преглед уводног одељка из непосредно анализираних споменика.
AB  - The paper deals with an extract from the Serbian Prophetologion held by the State
Historical Museum in Moscow (GIM, Collection of P. I. Shchukin, No. 31) which, in the
author’s opinion, dates from the second decade of the 14 century (in the literature, it
has been broadly dated into the 13'* century). Accordingly, this manuscript is contemporary to the prophetologia of De¢ani and Crkolez. Having in mind that no more than
eight Serbian prophetologia, either complete or in fragments, have been preserved, and
that all of them date from the 13th—14th centuries, this written monument is important for
the history of Serbian literacy. The fragment was first subject to codicological and palaeographic analysis; its structure was analyzed in detail; finally, a textological comparison with other Serbian and major Slavic prophetologia was performed. The comprehensive textological analysis has revealed the place of the Moscow Prophetologion among
other relevant sources which contain the section preserved in this book (the paroimia
between the Holy and Great Wednesday and the Holy and Great Friday — from Exodus
2:14—22, through the readings from the Book of Job, Prophecy of Jeremiah, Prophecy of
Isaiah, Prophecy of Zechariah, to Exodus 33:11—13). Unfortunately, the prophetologia of
Belgrade and Crkolez are not among them. The paper highlights the similarities between
this source and the Serbian Prophetologion from Saint-Petersburg, as well as its analogies
with the Lobkov Prophetologion, which are not unexpected for a prophetologion of a
Serbian origin. The overall similarity of the Moscow, Lobkov and Zacharinski prophetologia and, to a lesser degree, the correspondence between the Moscow and Zacharinski prophetologia, as well as the fact that they directly draw on the Grigorovich Prophe-
tologion, have also been mentioned. All these things show that the relations among the
manuscript groups that have already been identified cannot be reduced to a simple pattern.
The study further presents the integral text and the photos of all of the eighth pages of
the manuscript. We have also used this opportunity to give an outline of other Serbian
prophetologia through a textological analysis. Among other things, it is noteworthy that
the Moscow and Deéani prophetologia, each in its specific way, abound in innovative
elements, compared to typical representatives of their manuscript groups. This indicates the dispersion of a manuscript tradition. If the numerous lost links were preserved, we
would have a continuous series of manuscripts which would certainly engender a somewhat different idea of this type of books. The study 1s concluded by an illustration of the
situation in all of the analyzed examples based on a selected specimen — a reading from
the Old Testament (Exodus 2:14—22): the versions of this reading are parallelly given in
several columns to form an overview.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Одломак српског паримејника из Москве : текстолошка анализа и издање текста
T1  - A Fragment of the Serbian Prophetologion from Moscow Textological Analysis and Edition
EP  - 404
VL  - 62
VL  - 363
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10078
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2014",
abstract = "У раду се говори о одломку српског паримејника из Државног историјског музеја у Москви (ГИМ, збирка П. И. Штукина, број 31), који је, по мишљењу аутора, настао у другој деценији XIV века. Споменик је значајан за историју српске писмености пошто је до данас сачувано само осам српских паримејника, целих и у фрагментима, и готово сви су из XIII–XIV века. Извршена је детаљна текстолошка анализа овога споменика у сравњењу с другим српским и главним словенским паримејницима. Затим се даје издање целовитог текста, праћено свим фотографијама, као и напоредни преглед уводног одељка из непосредно анализираних споменика., The paper deals with an extract from the Serbian Prophetologion held by the State
Historical Museum in Moscow (GIM, Collection of P. I. Shchukin, No. 31) which, in the
author’s opinion, dates from the second decade of the 14 century (in the literature, it
has been broadly dated into the 13'* century). Accordingly, this manuscript is contemporary to the prophetologia of De¢ani and Crkolez. Having in mind that no more than
eight Serbian prophetologia, either complete or in fragments, have been preserved, and
that all of them date from the 13th—14th centuries, this written monument is important for
the history of Serbian literacy. The fragment was first subject to codicological and palaeographic analysis; its structure was analyzed in detail; finally, a textological comparison with other Serbian and major Slavic prophetologia was performed. The comprehensive textological analysis has revealed the place of the Moscow Prophetologion among
other relevant sources which contain the section preserved in this book (the paroimia
between the Holy and Great Wednesday and the Holy and Great Friday — from Exodus
2:14—22, through the readings from the Book of Job, Prophecy of Jeremiah, Prophecy of
Isaiah, Prophecy of Zechariah, to Exodus 33:11—13). Unfortunately, the prophetologia of
Belgrade and Crkolez are not among them. The paper highlights the similarities between
this source and the Serbian Prophetologion from Saint-Petersburg, as well as its analogies
with the Lobkov Prophetologion, which are not unexpected for a prophetologion of a
Serbian origin. The overall similarity of the Moscow, Lobkov and Zacharinski prophetologia and, to a lesser degree, the correspondence between the Moscow and Zacharinski prophetologia, as well as the fact that they directly draw on the Grigorovich Prophe-
tologion, have also been mentioned. All these things show that the relations among the
manuscript groups that have already been identified cannot be reduced to a simple pattern.
The study further presents the integral text and the photos of all of the eighth pages of
the manuscript. We have also used this opportunity to give an outline of other Serbian
prophetologia through a textological analysis. Among other things, it is noteworthy that
the Moscow and Deéani prophetologia, each in its specific way, abound in innovative
elements, compared to typical representatives of their manuscript groups. This indicates the dispersion of a manuscript tradition. If the numerous lost links were preserved, we
would have a continuous series of manuscripts which would certainly engender a somewhat different idea of this type of books. The study 1s concluded by an illustration of the
situation in all of the analyzed examples based on a selected specimen — a reading from
the Old Testament (Exodus 2:14—22): the versions of this reading are parallelly given in
several columns to form an overview.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "Одломак српског паримејника из Москве : текстолошка анализа и издање текста, A Fragment of the Serbian Prophetologion from Moscow Textological Analysis and Edition",
pages = "404",
volume = "62, 363",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10078"
}
Савић, В.. (2014). Одломак српског паримејника из Москве : текстолошка анализа и издање текста. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица Српска., 62(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10078
Савић В. Одломак српског паримејника из Москве : текстолошка анализа и издање текста. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2014;62(2):null-404.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10078 .
Савић, Виктор, "Одломак српског паримејника из Москве : текстолошка анализа и издање текста" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 62, no. 2 (2014),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10078 .

Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица

Радић, Јованка

(Нови Сад : Матица Српска, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9628
AB  - У раду се применом категоријалнe (језичко-логичкe) истраживачке методе указује на могућност увида у основне вредности суфикса словенског типа. Полазиште је домен у коме два суфикса функционишу као опозити. У случају суфикса -ица и ‑ина то је ‘простор’, где формације са -ина репрезентују делове утопљене у основу, неодређених димензија и граница (дво- и вишедимензионално: планина, долина, паљевина, пишталина, царевина), а оне са -ица делове издвојене из основе, са одређеним (појмљивим) границама (једнодимензионално – брзица, улица, граница и дводимензионално – ораница, Гњилавица).
AB  - The paper seeks to offer an insight into the basic values of suffixes typical of the Slavic languages by applying the categorial (linguistic logical) method. The starting point of the analysis is the domain where two suffixes function as opposites. In the case of the suffix -ica (as well as -ina), this is space, where the formations ending in -ina represent parts integrated into the base; these parts have undetermined dimensions and boundaries (they are either two- or multidimensional: planina ‘mountain’, dolina ‘valley’, krajina ‘region, area’, pištalina ‘quagmire’, carevina ‘empire’), while those with -ica designate those parts of space which are distinguished from their matrix by defined (intelligible) boundaries (one-dimensional – brzica ‘quick river’, ponornica ‘sinking river’, Belica (river), ulica ‘street’, granica ‘boundary’, and two-dimensional – ravnica ‘plain’, oranica ‘plough-land’, Gnjilavica).
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица
T1  - On the Methodology of Exploring the Primary Values of Suffixes. Categorial Approach: from ul-ica to učitelj-ica
SP  - 151
EP  - 181
VL  - 57
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2014",
abstract = "У раду се применом категоријалнe (језичко-логичкe) истраживачке методе указује на могућност увида у основне вредности суфикса словенског типа. Полазиште је домен у коме два суфикса функционишу као опозити. У случају суфикса -ица и ‑ина то је ‘простор’, где формације са -ина репрезентују делове утопљене у основу, неодређених димензија и граница (дво- и вишедимензионално: планина, долина, паљевина, пишталина, царевина), а оне са -ица делове издвојене из основе, са одређеним (појмљивим) границама (једнодимензионално – брзица, улица, граница и дводимензионално – ораница, Гњилавица)., The paper seeks to offer an insight into the basic values of suffixes typical of the Slavic languages by applying the categorial (linguistic logical) method. The starting point of the analysis is the domain where two suffixes function as opposites. In the case of the suffix -ica (as well as -ina), this is space, where the formations ending in -ina represent parts integrated into the base; these parts have undetermined dimensions and boundaries (they are either two- or multidimensional: planina ‘mountain’, dolina ‘valley’, krajina ‘region, area’, pištalina ‘quagmire’, carevina ‘empire’), while those with -ica designate those parts of space which are distinguished from their matrix by defined (intelligible) boundaries (one-dimensional – brzica ‘quick river’, ponornica ‘sinking river’, Belica (river), ulica ‘street’, granica ‘boundary’, and two-dimensional – ravnica ‘plain’, oranica ‘plough-land’, Gnjilavica).",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица, On the Methodology of Exploring the Primary Values of Suffixes. Categorial Approach: from ul-ica to učitelj-ica",
pages = "151-181",
volume = "57",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628"
}
Радић, Ј.. (2014). Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 57(1), 151-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628
Радић Ј. Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2014;57(1):151-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628 .
Радић, Јованка, "Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 57, no. 1 (2014):151-181,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628 .

О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што

Радић, Јованка

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9688
AB  - У породици словенских језика српски и старословенски се, поред
осталог, издвајају по томе што у категоризацији општепредметне сфере
(прецизније - по себи неодређене области 'не-људско") користе по две
речи: српски шта и ш то, старословенски тесо (/тксо) и чкто. Те упарене
јединице препознајемо као речи које категоришу разлику "непосредно
доступна /не-људска/ бића" I "доступна или недоступна /физичка нељудска или метафизичка/ „бића“ или „небиће“" (стсл. чесо 1 чкто), односно, разлику 7 физичка не-људска или метафизичка/ бића" II "небиће"
(срп. шта I што). Анализом су обухваћени контексти с потврдама јединица чесо (/чксо) и чкто у Маријином јеванђељу, и њима одговарајућа
места у Вуковом преводу Новог завјета на српски језик.
AB  - The paper deals with word pairs which divide the non-defined area of the
“non-human” (/ “non-person”) into two unequal blocks (Serb. šta | što). This is a feature that distinguishes Old Slavic and Serbian from all other
Slavic languages, where the function of these word pairs is performed by a single word (Russian 4io, Polish co, Czech co, Slovak éo, Slovene kaj, Croatian ča,
etc.). The paper analyzes the examples of the use of the words +teco (cheso) and
1bT0 (chto) in the Codex Marianus (a Glagolitic manuscript from the corpus of
Old Slavic texts, originating in the “area where the Serbian redaction of the Old
Slavic language took shape”) and the corresponding examples in Vuk Karadžić's
translation of the New Testament into the Serbian language (1847).

The paired items are identified as words which categorize the distinction be-
tween “directly available /physical non-human/ beings” and “available or unavailable
/physical non-human or metaphysical/‘beings” or the “non-being” (OS ‘teco | “thT9),
i.e. the distinction between “beings /physical or metaphysical/” and the “non-being”
(Ser. Sta I Sto). Both distinctions may be reduced to the distinction between the “/direct/ definite’ and ‘in-definite’, though within different dimensions: the Old Slavic
“/directly/ definite” is defined in situative and subjective (categorial and pragmatic
dimension) and not in objective terins, whereas the Serbian “definite” is objectivized in the highest possible degree (categorial and semantic dimension). Namely,
in the Old Slavic language, all “beings” that cannot be automatically (based on selfawareness, direct sensible or experiential knowledge) classified as koto (“huinan
being”) or ceso (“/non-huinan/ being”) are categorized as Coto (“non-being”). This
phenomenon is identified as a linguistic mechanism that forces speaking subjects
to make and express the distinction between what is definitely known and what is
merely partially known or totally unknown to them. Quite oppositely, the objectivized categorial distinction in the Serbian language (Sta “/non-human/ being” | Sto
“non-being”), which escapes explanation, 1s identified as a mechanism that pushes
speaking subjects to refer to both known and unknown entities in the same way
(or: to refer to unknown entities as if they were known to them), just as it is the
case with those languages in which these functions are performed by a single word.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013
T1  - О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што
T1  - The Equivalence of the Old Slavic and the Serbian šta i što
SP  - 153
EP  - 216
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2014",
abstract = "У породици словенских језика српски и старословенски се, поред
осталог, издвајају по томе што у категоризацији општепредметне сфере
(прецизније - по себи неодређене области 'не-људско") користе по две
речи: српски шта и ш то, старословенски тесо (/тксо) и чкто. Те упарене
јединице препознајемо као речи које категоришу разлику "непосредно
доступна /не-људска/ бића" I "доступна или недоступна /физичка нељудска или метафизичка/ „бића“ или „небиће“" (стсл. чесо 1 чкто), односно, разлику 7 физичка не-људска или метафизичка/ бића" II "небиће"
(срп. шта I што). Анализом су обухваћени контексти с потврдама јединица чесо (/чксо) и чкто у Маријином јеванђељу, и њима одговарајућа
места у Вуковом преводу Новог завјета на српски језик., The paper deals with word pairs which divide the non-defined area of the
“non-human” (/ “non-person”) into two unequal blocks (Serb. šta | što). This is a feature that distinguishes Old Slavic and Serbian from all other
Slavic languages, where the function of these word pairs is performed by a single word (Russian 4io, Polish co, Czech co, Slovak éo, Slovene kaj, Croatian ča,
etc.). The paper analyzes the examples of the use of the words +teco (cheso) and
1bT0 (chto) in the Codex Marianus (a Glagolitic manuscript from the corpus of
Old Slavic texts, originating in the “area where the Serbian redaction of the Old
Slavic language took shape”) and the corresponding examples in Vuk Karadžić's
translation of the New Testament into the Serbian language (1847).

The paired items are identified as words which categorize the distinction be-
tween “directly available /physical non-human/ beings” and “available or unavailable
/physical non-human or metaphysical/‘beings” or the “non-being” (OS ‘teco | “thT9),
i.e. the distinction between “beings /physical or metaphysical/” and the “non-being”
(Ser. Sta I Sto). Both distinctions may be reduced to the distinction between the “/direct/ definite’ and ‘in-definite’, though within different dimensions: the Old Slavic
“/directly/ definite” is defined in situative and subjective (categorial and pragmatic
dimension) and not in objective terins, whereas the Serbian “definite” is objectivized in the highest possible degree (categorial and semantic dimension). Namely,
in the Old Slavic language, all “beings” that cannot be automatically (based on selfawareness, direct sensible or experiential knowledge) classified as koto (“huinan
being”) or ceso (“/non-huinan/ being”) are categorized as Coto (“non-being”). This
phenomenon is identified as a linguistic mechanism that forces speaking subjects
to make and express the distinction between what is definitely known and what is
merely partially known or totally unknown to them. Quite oppositely, the objectivized categorial distinction in the Serbian language (Sta “/non-human/ being” | Sto
“non-being”), which escapes explanation, 1s identified as a mechanism that pushes
speaking subjects to refer to both known and unknown entities in the same way
(or: to refer to unknown entities as if they were known to them), just as it is the
case with those languages in which these functions are performed by a single word.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013",
title = "О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што, The Equivalence of the Old Slavic and the Serbian šta i što",
pages = "153-216",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688"
}
Радић, Ј.. (2014). О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013
Београд : Институт за српски језик САНУ., 153-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688
Радић Ј. О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013. 2014;:153-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688 .
Радић, Јованка, "О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што" in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013 (2014):153-216,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688 .

Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике

Радић, Јованка Ј.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2013)

TY  - CONF
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9625
AB  - У раду се преиспитује статус тзв. спојног вокала у структури сложених речи српског
језика. Доказује се да оно што граматографија представља као спојни вокал припада пр-
вом делу сложеница: сладо- у сладолед или рибо- у риболов су аломорфи коренских једи-
ница слад- и риб-, којима о (/ е) придолази као назнака несамосталне (детерминативне
и доследно нереференцијалне) употребе. Обележја таквих аломорфа се повезују са не-
утрумом, чије се граматичке функције изводе из његовог положаја у структури рода као
лексичкосемантичке (тзв. природни род) и референцијално-граматичке (моција рода),
класификационе граматичке и флексионе граматичке категорије. Указује се на сличност
функције првог дела сложеница са функцијом прилога и оспоравају се налази да у срп-
ском језику постоје сложенице са напоредном односом делова. У даљем се току анализе,
где је посебна пажња посвећена кованици српскохрватски, указује на иста формативна
обележја првог дела сложених и полусложених речи, чија се двочланост јасно одражава у
писању (српско-хрватски).
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I
T1  - Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике
SP  - 25
EP  - 42
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9625
ER  - 
@conference{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2013",
abstract = "У раду се преиспитује статус тзв. спојног вокала у структури сложених речи српског
језика. Доказује се да оно што граматографија представља као спојни вокал припада пр-
вом делу сложеница: сладо- у сладолед или рибо- у риболов су аломорфи коренских једи-
ница слад- и риб-, којима о (/ е) придолази као назнака несамосталне (детерминативне
и доследно нереференцијалне) употребе. Обележја таквих аломорфа се повезују са не-
утрумом, чије се граматичке функције изводе из његовог положаја у структури рода као
лексичкосемантичке (тзв. природни род) и референцијално-граматичке (моција рода),
класификационе граматичке и флексионе граматичке категорије. Указује се на сличност
функције првог дела сложеница са функцијом прилога и оспоравају се налази да у срп-
ском језику постоје сложенице са напоредном односом делова. У даљем се току анализе,
где је посебна пажња посвећена кованици српскохрватски, указује на иста формативна
обележја првог дела сложених и полусложених речи, чија се двочланост јасно одражава у
писању (српско-хрватски).",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I",
title = "Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике",
pages = "25-42",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9625"
}
Радић, Ј. Ј.. (2013). Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике. in Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 25-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9625
Радић ЈЈ. Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике. in Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I. 2013;:25-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9625 .
Радић, Јованка Ј., "Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике" in Српски језик, књижевност, уметност : Традиција и иновације у савременом српском језику : Књига I (2013):25-42,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9625 .

Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ

Радић, Јованка

(Нови Сад : Матица Српска, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9627
AB  - У раду се указује на неке од слабости у приступу заменицама у савременој граматографији, при чему се издвајају ставови и учења која непосредно или посредно указују на примат заменичке класе речи у језику и граматици. Представљајући заменички систем као основу језика и говора, дајемо инвентар основних категорија (јединице типа ко, шта, кад – парадигматска димензија) и елемената (јединице типа ја, оно, тако, све – синтагматска димензија), образлажемо и приказујемо модел њихове системске организације (трочлане структуре типа ко|шта–који, ја|ти–ко, ово|оно–то), опредељујемо место формација типа ко?, неко, нико, те дајемо назнаке о месту секундарних категорија.
AB  - This paper points to some weaknesses regarding the presence of pronouns in contemporary grammatography and singles out attitudes and studies that directly or indirectly show the primacy of the pronoun word class in language and grammar. By presenting the pronominal system as a basis of language and speech we offer an inventory of the basic categories (units like ko, šta, kad – the paradigmatic dimension) and elements (units like ja, ono, tako, sve – the syntagmatic dimension). We also explicate and illustrate the model of their systemic organization (tripartite structures like ko|šta‒koji, ja|ti‒ko, ovo|ono‒to), the position the formations like ko?, neko, niko and indicate the position of secondary categories.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ
T1  - The Pronominal System – The Basis of Language and Speech : Theoretical-Methodological Approach
SP  - 7
EP  - 24
VL  - 56
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2013",
abstract = "У раду се указује на неке од слабости у приступу заменицама у савременој граматографији, при чему се издвајају ставови и учења која непосредно или посредно указују на примат заменичке класе речи у језику и граматици. Представљајући заменички систем као основу језика и говора, дајемо инвентар основних категорија (јединице типа ко, шта, кад – парадигматска димензија) и елемената (јединице типа ја, оно, тако, све – синтагматска димензија), образлажемо и приказујемо модел њихове системске организације (трочлане структуре типа ко|шта–који, ја|ти–ко, ово|оно–то), опредељујемо место формација типа ко?, неко, нико, те дајемо назнаке о месту секундарних категорија., This paper points to some weaknesses regarding the presence of pronouns in contemporary grammatography and singles out attitudes and studies that directly or indirectly show the primacy of the pronoun word class in language and grammar. By presenting the pronominal system as a basis of language and speech we offer an inventory of the basic categories (units like ko, šta, kad – the paradigmatic dimension) and elements (units like ja, ono, tako, sve – the syntagmatic dimension). We also explicate and illustrate the model of their systemic organization (tripartite structures like ko|šta‒koji, ja|ti‒ko, ovo|ono‒to), the position the formations like ko?, neko, niko and indicate the position of secondary categories.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ, The Pronominal System – The Basis of Language and Speech : Theoretical-Methodological Approach",
pages = "7-24",
volume = "56",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627"
}
Радић, Ј.. (2013). Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 56(1), 7-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627
Радић Ј. Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2013;56(1):7-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627 .
Радић, Јованка, "Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56, no. 1 (2013):7-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627 .

Писмо о механизму именичке моције у српском језику

Радић, Јованка Ј.

(Ниш : Филозофски факултет, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9619
AB  - Основа рада је мишљење „о типу и статусу женских облика заједничких именица којима се означавају звања и занимања“ у српском језику, дато у вези
са једним реалним проблемом. Износи се историја „случаја“ поводом кога је
писмо написано и даје интегрална форма дописа. Поједини ставови из писма
се образлажу у фуснотама.
AB  - The paper is based on the reply to the official note asking for an opinion regarding
“the type and status of ‘the feminine forms of common nouns’ that designate
titles and occupations” in Enciklopedija Republike Srpske (Encyclopaedia of the
Republic of Srpska). The opinion was asked by an official of a scholarly institution
of the highest rank – the Academy of Sciences and Arts of the Republic of Srpska.
Conforming to the modern understanding of political correctness and the trend
of consistent “feminization” in the Serbian language, language editors sought to lingvista (linguist) was corrected to lingvistkinja (female linguist). This approach
resulted in a common-sense reaction by numerous authors of entries in the
encyclopaedia, causing a delay to the project. In order to solve the problem, the
editorial bodies asked the members of the Committee for Language of the Academy
of Sciences and Arts of the Republic of Srpska for an expert opinion.
In my written response, I have put forward the opinion that the use of titles,
occupations and professional names of women in “feminine forms” can be justified
neither in Enciklopedija Republike Srpske, nor in any other official and public
publication based on a serious and intellectual approach. In this explanation I have
also presented the mechanism of the motion of nouns in the Serbian language.
The responsible bodies of the Academy of Sciences and Arts of the Republic of
Srpska have decided that the occupations and professional names that accompany
the names of eminent and renowned women in the Encyclopaedia should remain in
their basic, i.e. gender-neutral form (e.g. lekar, sudija, profesor). Naturally, there
are certain departures from this “rule”: the occupations (roles) that are performed
in an indisputably different manner by men and women, when men and women do
not act as equal individuals of the “same sort” (in cases when physical appearance,
differences in strength and sensibility matter: glumac, glumica; pevač, pevačica;
košarkaš, košarkašica), or when a male and a female act as a couple (e.g. voditelj
and voditeljka; plesač and plesačica, baletan and balerina).
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Писмо о механизму именичке моције у српском језику
T1  - A Letter on the Mechanism of Noun Motion in the Serbian Language
SP  - 451
EP  - 460
VL  - 26
IS  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9619
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2013",
abstract = "Основа рада је мишљење „о типу и статусу женских облика заједничких именица којима се означавају звања и занимања“ у српском језику, дато у вези
са једним реалним проблемом. Износи се историја „случаја“ поводом кога је
писмо написано и даје интегрална форма дописа. Поједини ставови из писма
се образлажу у фуснотама., The paper is based on the reply to the official note asking for an opinion regarding
“the type and status of ‘the feminine forms of common nouns’ that designate
titles and occupations” in Enciklopedija Republike Srpske (Encyclopaedia of the
Republic of Srpska). The opinion was asked by an official of a scholarly institution
of the highest rank – the Academy of Sciences and Arts of the Republic of Srpska.
Conforming to the modern understanding of political correctness and the trend
of consistent “feminization” in the Serbian language, language editors sought to lingvista (linguist) was corrected to lingvistkinja (female linguist). This approach
resulted in a common-sense reaction by numerous authors of entries in the
encyclopaedia, causing a delay to the project. In order to solve the problem, the
editorial bodies asked the members of the Committee for Language of the Academy
of Sciences and Arts of the Republic of Srpska for an expert opinion.
In my written response, I have put forward the opinion that the use of titles,
occupations and professional names of women in “feminine forms” can be justified
neither in Enciklopedija Republike Srpske, nor in any other official and public
publication based on a serious and intellectual approach. In this explanation I have
also presented the mechanism of the motion of nouns in the Serbian language.
The responsible bodies of the Academy of Sciences and Arts of the Republic of
Srpska have decided that the occupations and professional names that accompany
the names of eminent and renowned women in the Encyclopaedia should remain in
their basic, i.e. gender-neutral form (e.g. lekar, sudija, profesor). Naturally, there
are certain departures from this “rule”: the occupations (roles) that are performed
in an indisputably different manner by men and women, when men and women do
not act as equal individuals of the “same sort” (in cases when physical appearance,
differences in strength and sensibility matter: glumac, glumica; pevač, pevačica;
košarkaš, košarkašica), or when a male and a female act as a couple (e.g. voditelj
and voditeljka; plesač and plesačica, baletan and balerina).",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Писмо о механизму именичке моције у српском језику, A Letter on the Mechanism of Noun Motion in the Serbian Language",
pages = "451-460",
volume = "26",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9619"
}
Радић, Ј. Ј.. (2013). Писмо о механизму именичке моције у српском језику. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 26(13), 451-460.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9619
Радић ЈЈ. Писмо о механизму именичке моције у српском језику. in Годишњак за српски језик. 2013;26(13):451-460.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9619 .
Радић, Јованка Ј., "Писмо о механизму именичке моције у српском језику" in Годишњак за српски језик, 26, no. 13 (2013):451-460,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9619 .

Записи штампара свештеномонаха Макарија : Језик, писмо и правопис

Савић, Виктор

(Никшић : Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори Одјељење за српски језик и књижевност, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10009
AB  - У раду се прати седам записа свештеномонаха Макарија - предговора и поговора уз старе штампане књиге: три из цетињских инкунабула, један прерађен (у нешто каснијем рукописном четворојеванђељу) и три из влашких штампаних књига. У анализи се пружају коначни одговори на питање о ауторству ових записа. Врло је могуће да су два човјека радила на записима из Цетињског октоиха, прије свега на његову предговору. Поред Макарија, то би могао бити или Ђурађ Црнојевић, који је потписан, или неко из његове канцеларије. На основу анализе акценатских знакова за Макарија се претпоставља да долази из Херцеговине, а да поменута „Црна гора“ представља мјесто његова монашког дјеловања. Потврђује се теза о истовјетности „цетињског“ и „влашког" Макарија. На крају се осврћемо на два записа који поткрепљују мишљење да је овај Макарије постао и архимандрит манастира Хиландара.
AB  - The paper discusses the texts of hieromonk Macarius accompanying the printed
books of the Crnojevi¢ printing office, whose print he had overseen: the foreword
and afterword to the Octoechos in the First Tone (1494), afterword to the Psalter
with Akolouthia (1495), and also partly the afterword to the Budanovci Tetraevangelion (1548), which preserves the altered colophon of the non-extant printed Cetinje Tetraevangelion. It additionally treats the afterwords to the Wallachian printed
books: the Service Book (1508), Octoechos in the First Tone (1510) and the Tetraevangelion (1512). The analysis demonstrates that the foreword to the Cetinje Octoechos could indeed have been drafted by two men, with somewhat different ortho-
graphic and linguistic practices - apart from Macarius, by Durad Crnojevic himself, whose name is signed in the book, or if not him, then hy somebody from his
court office (for example, Nikola Popovic from Kosijeri). The traits most typical of
Macarius can be seen im the afterword to the Cetinje Psalter, which he printed personally. The analysis of diacritical marks indicates that Macarius’ accentual system
possessed the new rising stresses, different from those in his working environment,
which leads one to the conclusion that Macarius had arrived from Herzegovina.
The epithet which is appended to him as being “of Montenegro” should be interpreted in the light of the “mount” topos, so esteemed by the monks, as an eremitic,
i.e. prominent monastic habitation. The Montenegro of monk Macarius on the one
hand and the Zeta of Lord Durad Crnojevic and Metropolitan Vavylas on the other hand are not synonymous. Our further analysis also demonstrated that the same
educated and skilful hieromonk Macarius did pursue his later printing activity in
Wallachia. In conclusion, we append two direct pieces of evidence from Chilandar
monastery itself that he deceased im this sanctuary, as its archiinandrite and a member of the brethren. The evidence includes Serbian Church Slavonic colophons on
two Russian Church Slavonic manuscript psalters which mention this particular
Macarius. Thus we can track down his entire known career argumentedly.
PB  - Никшић : Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори Одјељење за српски језик и књижевност
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас : зборник радова
T1  - Записи штампара свештеномонаха Макарија : Језик, писмо и правопис
T1  - The Notes of Hieromonk Macarius Language, Script and Orthography
SP  - 159
EP  - 177
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10009
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2012",
abstract = "У раду се прати седам записа свештеномонаха Макарија - предговора и поговора уз старе штампане књиге: три из цетињских инкунабула, један прерађен (у нешто каснијем рукописном четворојеванђељу) и три из влашких штампаних књига. У анализи се пружају коначни одговори на питање о ауторству ових записа. Врло је могуће да су два човјека радила на записима из Цетињског октоиха, прије свега на његову предговору. Поред Макарија, то би могао бити или Ђурађ Црнојевић, који је потписан, или неко из његове канцеларије. На основу анализе акценатских знакова за Макарија се претпоставља да долази из Херцеговине, а да поменута „Црна гора“ представља мјесто његова монашког дјеловања. Потврђује се теза о истовјетности „цетињског“ и „влашког" Макарија. На крају се осврћемо на два записа који поткрепљују мишљење да је овај Макарије постао и архимандрит манастира Хиландара., The paper discusses the texts of hieromonk Macarius accompanying the printed
books of the Crnojevi¢ printing office, whose print he had overseen: the foreword
and afterword to the Octoechos in the First Tone (1494), afterword to the Psalter
with Akolouthia (1495), and also partly the afterword to the Budanovci Tetraevangelion (1548), which preserves the altered colophon of the non-extant printed Cetinje Tetraevangelion. It additionally treats the afterwords to the Wallachian printed
books: the Service Book (1508), Octoechos in the First Tone (1510) and the Tetraevangelion (1512). The analysis demonstrates that the foreword to the Cetinje Octoechos could indeed have been drafted by two men, with somewhat different ortho-
graphic and linguistic practices - apart from Macarius, by Durad Crnojevic himself, whose name is signed in the book, or if not him, then hy somebody from his
court office (for example, Nikola Popovic from Kosijeri). The traits most typical of
Macarius can be seen im the afterword to the Cetinje Psalter, which he printed personally. The analysis of diacritical marks indicates that Macarius’ accentual system
possessed the new rising stresses, different from those in his working environment,
which leads one to the conclusion that Macarius had arrived from Herzegovina.
The epithet which is appended to him as being “of Montenegro” should be interpreted in the light of the “mount” topos, so esteemed by the monks, as an eremitic,
i.e. prominent monastic habitation. The Montenegro of monk Macarius on the one
hand and the Zeta of Lord Durad Crnojevic and Metropolitan Vavylas on the other hand are not synonymous. Our further analysis also demonstrated that the same
educated and skilful hieromonk Macarius did pursue his later printing activity in
Wallachia. In conclusion, we append two direct pieces of evidence from Chilandar
monastery itself that he deceased im this sanctuary, as its archiinandrite and a member of the brethren. The evidence includes Serbian Church Slavonic colophons on
two Russian Church Slavonic manuscript psalters which mention this particular
Macarius. Thus we can track down his entire known career argumentedly.",
publisher = "Никшић : Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори Одјељење за српски језик и књижевност, Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас : зборник радова",
title = "Записи штампара свештеномонаха Макарија : Језик, писмо и правопис, The Notes of Hieromonk Macarius Language, Script and Orthography",
pages = "159-177",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10009"
}
Савић, В.. (2012). Записи штампара свештеномонаха Макарија : Језик, писмо и правопис. in Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас : зборник радова
Никшић : Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори Одјељење за српски језик и књижевност., 159-177.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10009
Савић В. Записи штампара свештеномонаха Макарија : Језик, писмо и правопис. in Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас : зборник радова. 2012;:159-177.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10009 .
Савић, Виктор, "Записи штампара свештеномонаха Макарија : Језик, писмо и правопис" in Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас : зборник радова (2012):159-177,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10009 .

О следу заменичких јединица у онтогенези

Радић, Јованка Ј.

(Јагодина : Факултет педагошких наука, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9620
AB  - У раду се представља и анализира след заменица у говорном развитку
детета. Пажња се посвећује различитим појавним видовима и односима заменичких јединица: след елемената као граматикализованих, везаних и невезаних појавних видова исте елементарне јединице (нпр. нећу → ја ћу → ЈА), след повезаних елемената из различитих категорија (нпр. моје → мени → ја), след категоријалн(о-елементарн)их јединица и сл. Посебно
се издвајају чињенице које указују на то да след заменица представља веран одраз напретка
у менталном развоју детета.
AB  - The paper presents and analyses the sequence of pronouns in speech development
of a child. Special attention is drawn to various appearances and relations of pronoun units.
The segments which stand out are the ones that point to the fact that the sequence of pronouns
reflects the progress in the mental development of a child, as well as to the fact that the speech
development will be complete once all the elements of the pronoun system are isolated from the
speech, i.e. the grammar forms and relations to other words, and then fit into one categorically
arranged entirety. A possible connection between the results of this research and certain neuropsychological
researches (A. R. Luria) has been pointed out, alongside the potential importance of the
guided (linguistic) research of pronouns in understanding the way in which a human brain works
and develops. A tabular review of pronouns (principles, categories and elements) is included.
PB  - Јагодина : Факултет педагошких наука
T2  - Књижевност за децу и омладину - наука и настава : зборник радова са научног скупа
T1  - О следу заменичких јединица у онтогенези
T1  - About the Sequence of Pronoun Units in Ontogenesis
SP  - 57
EP  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9620
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2012",
abstract = "У раду се представља и анализира след заменица у говорном развитку
детета. Пажња се посвећује различитим појавним видовима и односима заменичких јединица: след елемената као граматикализованих, везаних и невезаних појавних видова исте елементарне јединице (нпр. нећу → ја ћу → ЈА), след повезаних елемената из различитих категорија (нпр. моје → мени → ја), след категоријалн(о-елементарн)их јединица и сл. Посебно
се издвајају чињенице које указују на то да след заменица представља веран одраз напретка
у менталном развоју детета., The paper presents and analyses the sequence of pronouns in speech development
of a child. Special attention is drawn to various appearances and relations of pronoun units.
The segments which stand out are the ones that point to the fact that the sequence of pronouns
reflects the progress in the mental development of a child, as well as to the fact that the speech
development will be complete once all the elements of the pronoun system are isolated from the
speech, i.e. the grammar forms and relations to other words, and then fit into one categorically
arranged entirety. A possible connection between the results of this research and certain neuropsychological
researches (A. R. Luria) has been pointed out, alongside the potential importance of the
guided (linguistic) research of pronouns in understanding the way in which a human brain works
and develops. A tabular review of pronouns (principles, categories and elements) is included.",
publisher = "Јагодина : Факултет педагошких наука",
journal = "Књижевност за децу и омладину - наука и настава : зборник радова са научног скупа",
title = "О следу заменичких јединица у онтогенези, About the Sequence of Pronoun Units in Ontogenesis",
pages = "57-66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9620"
}
Радић, Ј. Ј.. (2012). О следу заменичких јединица у онтогенези. in Књижевност за децу и омладину - наука и настава : зборник радова са научног скупа
Јагодина : Факултет педагошких наука., 57-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9620
Радић ЈЈ. О следу заменичких јединица у онтогенези. in Књижевност за децу и омладину - наука и настава : зборник радова са научног скупа. 2012;:57-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9620 .
Радић, Јованка Ј., "О следу заменичких јединица у онтогенези" in Књижевност за децу и омладину - наука и настава : зборник радова са научног скупа (2012):57-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9620 .

Глаголске допуне у „Хиландарској повељи” Стефана Првовенчаног

Чанчар, Ивана

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Чанчар, Ивана
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9742
AB  - This paper deals with verb valency in the language of The Hilandar
Charter which was written by Stefan Prvovnčani between 1200 and 1202 year.
Also, in this paper we explore semantics of the verbs and their complements.
The analysis has shown that even hipotaxis is not on developed level
in this monument, there are important progressive elements which characterise
hipotactic structures (hipotactic structure da + future). At the same time, traces
of old syntactic situation were found, eg. adverbial accusative.
AB  - Овај рад представља допринос изучавању развоја синтаксичке
транзитивности, односно глаголске рекције на синхроном нивоу једног
ограниченог периода српскословенског језика (сам почетак XIII века).
Обухвата једну повељу из опуса Стефана Првовенчаног. Такође, овим
истраживањем отвара се пут даљем и подробнијем изучавању глаголске
рекције у историји српског језика. У рекцијском речнику може се видети
контекст у ком се именовани глагол бележи, као и форма у којој се јавља.
На основу инхерентне семантике забележених глагола, или на
основу семантике коју добијају у одређеном контексту даје се типологија
глагола и прати се њихова рекција. Типологија допуна даје се као резултат
истраживања глаголске рекције.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Прилози проучавању језика
T1  - Глаголске допуне у „Хиландарској повељи” Стефана Првовенчаног
T1  - Verb Complements in the Hilandar Charter from Stefan Prvovenčani
SP  - 3
EP  - 42
VL  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9742
ER  - 
@article{
author = "Чанчар, Ивана",
year = "2012",
abstract = "This paper deals with verb valency in the language of The Hilandar
Charter which was written by Stefan Prvovnčani between 1200 and 1202 year.
Also, in this paper we explore semantics of the verbs and their complements.
The analysis has shown that even hipotaxis is not on developed level
in this monument, there are important progressive elements which characterise
hipotactic structures (hipotactic structure da + future). At the same time, traces
of old syntactic situation were found, eg. adverbial accusative., Овај рад представља допринос изучавању развоја синтаксичке
транзитивности, односно глаголске рекције на синхроном нивоу једног
ограниченог периода српскословенског језика (сам почетак XIII века).
Обухвата једну повељу из опуса Стефана Првовенчаног. Такође, овим
истраживањем отвара се пут даљем и подробнијем изучавању глаголске
рекције у историји српског језика. У рекцијском речнику може се видети
контекст у ком се именовани глагол бележи, као и форма у којој се јавља.
На основу инхерентне семантике забележених глагола, или на
основу семантике коју добијају у одређеном контексту даје се типологија
глагола и прати се њихова рекција. Типологија допуна даје се као резултат
истраживања глаголске рекције.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Прилози проучавању језика",
title = "Глаголске допуне у „Хиландарској повељи” Стефана Првовенчаног, Verb Complements in the Hilandar Charter from Stefan Prvovenčani",
pages = "3-42",
volume = "43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9742"
}
Чанчар, И.. (2012). Глаголске допуне у „Хиландарској повељи” Стефана Првовенчаног. in Прилози проучавању језика
Нови Сад : Филозофски факултет., 43, 3-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9742
Чанчар И. Глаголске допуне у „Хиландарској повељи” Стефана Првовенчаног. in Прилози проучавању језика. 2012;43:3-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9742 .
Чанчар, Ивана, "Глаголске допуне у „Хиландарској повељи” Стефана Првовенчаног" in Прилози проучавању језика, 43 (2012):3-42,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9742 .

Заменице : структурна основа и непосредно указивање на ентитете

Радић, Јованка Ј.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка Ј.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9661
AB  - У раду" се на примеру српскогјезика износе увиди у логичко-језичке основе устројства језичког система, које се препознају у категоријалним схематима (систем „упитних“
заменица организованих у триплете) и трочланим категоријално-елементарним структурама (струкгуре типа ово|оно-иго), тј. у систему заменичких речи. Циљ је да се покаже
како се заменичке речи, осветљене из овог угла и систематизоване, могу посматрати као
основ самоорганизације језичког система. Чини се могућим доказати да се по принципима
организације заменичког система (модел двочлано-трочланих структура) организује све у
језику (парадигматске везе и односи) и говору (синтагматске везе и односи).
AB  - The paper draws on Serbian language examples to present conclusions about linguistic-logical
fundamentals of a language system structure, identifiable in categorial schemata (trinomial schemata of
principles and categories of the MARKED/UNMARKED — NEUTRAL type) and tn trinomial categorial-elementary structures (of the “ovo/ono - to; what this|that - it type), 1.e. in the system of pronominals. The aim
of the paper is to demonstrate that pronominals, seen from this point of view and having been subjected
to a process of systematisation, can be studied as the basis of language system self-organisation. We
expound the thesis that the principles of pronominal system organisation (the models of bmomial, binomial-trinomial and trinomial-quadrinomial) inform the organisation of entire Jangue (paradigmatic |
connections and relations) and parole (syntagmatic connections and relations). We point to the need to
revise grammatical approaches to language: the focus of grammar (and grammatography) should concern the pronominal system as a system of categorial and categorial-elementary structures, providing
grounds for the research to progress towards more complex grammatical systems.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Заменице : структурна основа и непосредно указивање на ентитете
T1  - Pronouns : Their Structural Basis and Direct Entity Reference
SP  - 383
EP  - 394
VL  - 41
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9661
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка Ј.",
year = "2012",
abstract = "У раду" се на примеру српскогјезика износе увиди у логичко-језичке основе устројства језичког система, које се препознају у категоријалним схематима (систем „упитних“
заменица организованих у триплете) и трочланим категоријално-елементарним структурама (струкгуре типа ово|оно-иго), тј. у систему заменичких речи. Циљ је да се покаже
како се заменичке речи, осветљене из овог угла и систематизоване, могу посматрати као
основ самоорганизације језичког система. Чини се могућим доказати да се по принципима
организације заменичког система (модел двочлано-трочланих структура) организује све у
језику (парадигматске везе и односи) и говору (синтагматске везе и односи)., The paper draws on Serbian language examples to present conclusions about linguistic-logical
fundamentals of a language system structure, identifiable in categorial schemata (trinomial schemata of
principles and categories of the MARKED/UNMARKED — NEUTRAL type) and tn trinomial categorial-elementary structures (of the “ovo/ono - to; what this|that - it type), 1.e. in the system of pronominals. The aim
of the paper is to demonstrate that pronominals, seen from this point of view and having been subjected
to a process of systematisation, can be studied as the basis of language system self-organisation. We
expound the thesis that the principles of pronominal system organisation (the models of bmomial, binomial-trinomial and trinomial-quadrinomial) inform the organisation of entire Jangue (paradigmatic |
connections and relations) and parole (syntagmatic connections and relations). We point to the need to
revise grammatical approaches to language: the focus of grammar (and grammatography) should concern the pronominal system as a system of categorial and categorial-elementary structures, providing
grounds for the research to progress towards more complex grammatical systems.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Заменице : структурна основа и непосредно указивање на ентитете, Pronouns : Their Structural Basis and Direct Entity Reference",
pages = "383-394",
volume = "41",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9661"
}
Радић, Ј. Ј.. (2012). Заменице : структурна основа и непосредно указивање на ентитете. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 41(1), 383-394.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9661
Радић ЈЈ. Заменице : структурна основа и непосредно указивање на ентитете. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2012;41(1):383-394.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9661 .
Радић, Јованка Ј., "Заменице : структурна основа и непосредно указивање на ентитете" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 41, no. 1 (2012):383-394,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9661 .

Српскословенска Књига о Рути према рукопису Пчињске Библије

Савић, Виктор

(Београд : Филолошки факултет, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11240
AB  - Књига о Рути иако невеликог обима (само четири главе са 85 стихова), рано је привукла пажњу проучавалаца средњовековних словенских библијских текстова. Заједно с Књигом Исуса Навина и Књигом о
Судијама она прати Петокњижје Мојсијево, чинећи с њим Осмокњижје,
значајну историјску целину којом почиње Стари завет.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - Српскословенска Књига о Рути према рукопису Пчињске Библије
SP  - 27
EP  - 42
VL  - 77
DO  - https://doi.org/10.2298/PKJIF1177027S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11240
ER  - 
@article{
author = "Савић, Виктор",
year = "2011",
abstract = "Књига о Рути иако невеликог обима (само четири главе са 85 стихова), рано је привукла пажњу проучавалаца средњовековних словенских библијских текстова. Заједно с Књигом Исуса Навина и Књигом о
Судијама она прати Петокњижје Мојсијево, чинећи с њим Осмокњижје,
значајну историјску целину којом почиње Стари завет.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "Српскословенска Књига о Рути према рукопису Пчињске Библије",
pages = "27-42",
volume = "77",
doi = "https://doi.org/10.2298/PKJIF1177027S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11240"
}
Савић, В.. (2011). Српскословенска Књига о Рути према рукопису Пчињске Библије. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 77, 27-42.
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/PKJIF1177027S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11240
Савић В. Српскословенска Књига о Рути према рукопису Пчињске Библије. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2011;77:27-42.
doi:https://doi.org/10.2298/PKJIF1177027S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11240 .
Савић, Виктор, "Српскословенска Књига о Рути према рукопису Пчињске Библије" in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 77 (2011):27-42,
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/PKJIF1177027S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11240 .

Заменице шта и што у српском језику : на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића

Радић, Јованка

(Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10410
AB  - У раду се на два начина, и на три нивоа, прати однос између форми шта и што у српском језику. (1) Систематизација могућих примена ових јединица у српском језику се спроводи на материјалу који аутор текста производи према своме изворном језичком осећању - први ниво. (2) На основу тих систематизованих примена изводе се закључци о категоријалним вредностима заменица шта и што. (3) Ти се увиди узимају као основа за систематизацију потврда ових заменица у језичком материјалу из романа „Дервиш и смрт" - што је истовремено и вид провере изведених закључака.
AB  - The paper analyses the relation between the forms $7o and $7a in Serbian. A systematisation of possible applications of these units in Serbian is carried out on the basis of the material that the author of the
text furnishes according to her spontaneous sense as a native speaker.
Based on those systematised applications, a conclusion is drawn on
the subdivided categorial values of the sra and sro pronouns. (1) Sta is
reserved for ‘non-human (animate or inanimate)’ m the objective
sense (that which is the object in either the physical or metaphysical senses). Besides everything that is or can be taken as a separate physical object, there are also the objects of actions, thoughts,
feelings, speech, etc. (2) Sto covers the sphere of the non-objective (or the sphere of 'non-being’, non-entity). Sto is directed at (a)
what is not abstracted and not comprehended (a question form for
reason, cause, purpose or similar), i.e. it is not mentally consolidated
as something special and different from other 'things' and phenomena, or at (b) verbal units, that is, parts of the verbal expression (the
so-called relative pronouns).
This difference between the two categorial expressions can also be
reflected in the fact that as a definite (specific) answer to the separated interrogative Sta? an element of the objective structure ovo | ono
— to (this | that — it) can appear (the type Sta radis? — Ovo; What are you
doing? — This), whereas in the answer to the interrogative Sto? such an
element (or a corresponding lexical word) cannot appear.
The other section of the paper brings an analysis of the examples of
the use of these pronouns in the novel Death and the Dervish by the
Serbian author Me§a Selimovic. The conclusion 1s that the analysed
text demonstrates the application of the $74 and sro pronouns as two
different words, with a clearly differentiated categoria] values and
grammatical functions, and that it must be a common feature of the
Serbian language.
PB  - Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске
PB  - Бања Лука : Филолошки факултет
PB  - Источно Сарајево : Филозофски факултет
T2  - Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности : зборник радова
T1  - Заменице шта и што у српском језику : на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића
T1  - The Pronouns šta and što in Serbian : On the Language Material from M. Selimović's Novel Death and the Dervish
SP  - 119
EP  - 135
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10410
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2011",
abstract = "У раду се на два начина, и на три нивоа, прати однос између форми шта и што у српском језику. (1) Систематизација могућих примена ових јединица у српском језику се спроводи на материјалу који аутор текста производи према своме изворном језичком осећању - први ниво. (2) На основу тих систематизованих примена изводе се закључци о категоријалним вредностима заменица шта и што. (3) Ти се увиди узимају као основа за систематизацију потврда ових заменица у језичком материјалу из романа „Дервиш и смрт" - што је истовремено и вид провере изведених закључака., The paper analyses the relation between the forms $7o and $7a in Serbian. A systematisation of possible applications of these units in Serbian is carried out on the basis of the material that the author of the
text furnishes according to her spontaneous sense as a native speaker.
Based on those systematised applications, a conclusion is drawn on
the subdivided categorial values of the sra and sro pronouns. (1) Sta is
reserved for ‘non-human (animate or inanimate)’ m the objective
sense (that which is the object in either the physical or metaphysical senses). Besides everything that is or can be taken as a separate physical object, there are also the objects of actions, thoughts,
feelings, speech, etc. (2) Sto covers the sphere of the non-objective (or the sphere of 'non-being’, non-entity). Sto is directed at (a)
what is not abstracted and not comprehended (a question form for
reason, cause, purpose or similar), i.e. it is not mentally consolidated
as something special and different from other 'things' and phenomena, or at (b) verbal units, that is, parts of the verbal expression (the
so-called relative pronouns).
This difference between the two categorial expressions can also be
reflected in the fact that as a definite (specific) answer to the separated interrogative Sta? an element of the objective structure ovo | ono
— to (this | that — it) can appear (the type Sta radis? — Ovo; What are you
doing? — This), whereas in the answer to the interrogative Sto? such an
element (or a corresponding lexical word) cannot appear.
The other section of the paper brings an analysis of the examples of
the use of these pronouns in the novel Death and the Dervish by the
Serbian author Me§a Selimovic. The conclusion 1s that the analysed
text demonstrates the application of the $74 and sro pronouns as two
different words, with a clearly differentiated categoria] values and
grammatical functions, and that it must be a common feature of the
Serbian language.",
publisher = "Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука : Филолошки факултет, Источно Сарајево : Филозофски факултет",
journal = "Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности : зборник радова",
title = "Заменице шта и што у српском језику : на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића, The Pronouns šta and što in Serbian : On the Language Material from M. Selimović's Novel Death and the Dervish",
pages = "119-135",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10410"
}
Радић, Ј.. (2011). Заменице шта и што у српском језику : на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића. in Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности : зборник радова
Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске., 119-135.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10410
Радић Ј. Заменице шта и што у српском језику : на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића. in Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности : зборник радова. 2011;:119-135.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10410 .
Радић, Јованка, "Заменице шта и што у српском језику : на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића" in Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности : зборник радова (2011):119-135,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10410 .