@misc{
year = "2018",
abstract = "Тема броја 24 Квантна музика инспирисана је истоименим међународним пројектом кофинансираним од стране Европске Уније у оквиру програма Креативна Европа, којим сам руководила током претходне три године (559695-CREA-1-2015-1-RS-CULT-COOP1, 2015-2018) . По први пут је институција из Србије – Музиколошки институт САНУ – била носилац пројекта из програма Креативна Европа, а конзорцијум партнера и придружених партнера окупио је високошколске, истраживачке и културне институције из Србије, Словеније, Данске, Холандије и Уједињеног Краљевства.
Још приликом аплицирања на конкурс и каснијег потписивања уговора са Европском комисијом, истакли смо да су циљеви овог пројекта, између осталог, организовање прве конференције о квантној музици, као и објављивање специјалног броја часописа Музикологија посвећеног овој теми. Са задовољством истичем да су оба ова циља остварена. Међународна интердисциплинарна конференција посвећена квантној музици одржана је 21–22. марта 2018. године у Српској академији наука и уметности, под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и привукла је велики број заинтересованих слушалаца, као и значајну пажњу електронских и штампаних медија. Поред тога, резултате истраживања у оквиру овог пројекта
презентовала сам на LIII годишњој конференцији Краљевске музичке асоцијације (RMA) на Универзитету у Ливерпулу, септембра 2017. године.
У Теми броја посвећеној квантној музици објављујемо радове аутора који су непосредно учествовали у реализацији овог пројекта, али и научника који су се спонтано и самоиницијативно прикључили пројекту током три године његовог одвијања, као и радове аутора који нису ни на који начин везани за овај пројекат, већ се, независно од нашег конзорцијума, баве сродним истраживањима. Укупно девет текстова објављених у овом темату, написаних од стране аутора који су по примарној вокацији физичари, математичари, инжењери, композитори, музиколози и пијанисти, осветљава различите аспекте прожимања квантне физике и музике. Влатко Ведрал, један од наших најзначајнијих научника данашњице, професор на Универзитету у Оксфорду, у уводном тексту темата разматра теоријске могућности за “озвучавање“ квантне суперпозиције. Алексис Кирк, математичар и композитор из Плимута, бави се програмирањем квантних рачунара у циљу стварања музике, док физичар Ендру Гарнер (Сингапур/ Беч) пише о музичком интерферометру. Физичар Клаус Молмер (Орхус) и композитор Ким Хелвег (Копенхаген), сваки са свог становишта, разматрају сарадњу коју су остварили у оквиру пројекта Квантна музика, док Јелена Јанковић-Бегуш и ја анализирамо једну од Хелвегових композиција, у паралели са Булезовим разматрањима споја музике и технологије изреченим пре четрдесет година. Београдски пијанисти Соња Лончар и Андрија Павловић (ЛП Дуо), као и инжењер Драган Новковић са својим студентима, пишу о изазовима са којима су се суочили приликом креирања новог хибридног клавијатурног инструмента који
је омогућио да “чујемо“ квантни свет, а у закључном тексту овог темата физичарка Кјара Марлето разматра естетске импликације квантне музике.
Као координатор пројекта Квантна музика, захваљујем се програму Креативна Европа на препознавању иновативности и значаја оваквог интердисциплинарног истраживања на размеђи уметности и науке, као и Министарству културе и информисања Републике Србије и Деску Креативна Европа на финансијској, логистичкој и медијској подршци. Посебну захвалност дугујем партнерима на пројекту, који су својим пожртвованим радом допринели
његовој успешној реализацији.
Радови објављени у рубрици Varia баве се темама значајним за нашу средину.
Вања Спасић пише о статусу оперског уметника и самоуправљању у Народном позоришту у Београду током осме и девете деценије ХХ века, док историчари Ђорђе Ђекић и Милош Павловић осветљавају делатност Теофилакта Симокате. У склопу настојања да у сваком броју часописа посветимо пажњу деловању српских академика, Селена Ракочевић пише о сестрама Љубици и Даници Јанковић и њиховом односу према примени Лабанове кинетографије. Рубрика Научна критика и 3олемика доноси четири осврта на нове публикације, као и Писмо уреднику – коментар на темат Урбана звучна екологија (објављен у бр. 22 часописа Музиколо.ија) од стране сарадника Института за архитектуру и урбанизам Србије. Драго нам је што текстови објављени у часопису Музикологија допиру до читалаца из других дисциплина, побуђују реакције и подстичу даља истраживања.
У име редакције и своје лично, захваљујем се рецензентима из Србије и иностранства, који су дали велики број сугестија и допринели коначном уобличавању овог броја. Такође, захваљујем се лекторима Ивану Мудију и Мирјани Нешић и желим добродошлицу новом члану Међународног издавачког савета, Данијели Ш. Берд., The main theme of the issue No 24 Quantum Music was inspired by the eponymous international project co-funded by the Creative Europe programme of the European Union (559695-CREA-1-2015-1-RS-CULT-COOP1, 2015-2018). For the first time, an institution from Serbia – the Institute of Musicology SASA – was the project leader within the Creative Europe programme, and the consortium of partners and associate partners comprised cultural, higher education and research institutions from Serbia, Slovenia, Denmark, the Netherlands and the United Kingdom.
When submitting our application and, later, signing the contract with the European Commission, we emphasised that the objectives of this project, among other things, included the organisation of the first conference on quantum music, as well as the publication of an issue of the journal Muzikologija/Musicology dedicated to this topic. I am pleased that both these goals have been achieved. The international interdisciplinary conference devoted to quantum music was held on 21 and 22 March 2018 at the Serbian Academy of Sciences and Arts, under the auspices of the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and attracted a large number of listeners, as well as considerable media attention. In addition, I presented the research results of this project at the 53rd Annual Conference of the Royal Music Association (RMA) at the University of Liverpool (UK) in September 2017.
The main theme Quantum Music contains articles by authors who directly participated in the realisation of the eponymous Creative Europe project, but also of scientists who spontaneously joined the research during the project development, as well as articles by authors who are not in any way related to this project, but they are involved with similar research independently of our consortium. A total of nine texts written by authors who are by primary vocation physicists, mathematicians, engineers, composers, musicologists and pianists, illuminate various aspects of the permeation of quantum physics and music. Vlatko Vedral, one of the most influential scientists today and Professor at the University of Oxford, explores the theoretical possibilities for hearing the quantum superposition in the article that opens this topic. Alexis Kirke, a mathematician and composer from Plymouth, deals with programming gate-based hardware quantum computers for music, while physicist Andrew Garner (Singapore / Vienna) writes about the musical Mach-Zehnder interferometer. Physicist Klaus Mølmer (Aarhus) and composer Kim Helweg (Copenhagen), each from their point of view, discuss their collaboration within the Quantum Music project, while Jelena Janković-Beguš and I analyze one of Helweg’s compositions, in parallel with Pierre Boulez’s discussion on music and technology written some forty years ago. Pianists Sonja Lončar and Andrija Pavlović (LP Duo) and engineer Dragan Novković with his students, write about the challenges they faced when creating a new hybrid keyboard instrument that enabled us to “hear“ the quantum world for the first time, and in the concluding text on this topic, physicist Chiara Marletto examines the aesthetic implications of quantum music.
As a coordinator of the Quantum Music project, I am grateful to the Creative Europe programme for recognising the innovativeness and importance of such an interdisciplinary research in the field of art and science, as well as the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia and Creative Europe Desk for their financial, logistical and media support. I owe special gratitude to the partners on the project, whose devotion contributed to its successful realisation.
Articles published in the section Varia deal with topics important for Serbian music. Vanja Spasić writes about the status of opera artist and self-management in the Belgrade National Theatre during the 1970s and the 1980s, while historians Đorđe Đekić and Miloš Pavlović illuminate the activity of the early seventh-century Byzantine historiographer Theophylact Simocatta. As part of an effort to acknowledge the work of fellows of the Serbian Academy of Sciences and Arts in each issue of the journal, Selena Rakočević writes about sisters Ljubica and Danica Janković and their attitude towards the application of Kinetography Laban (Labanotation).
The section Scientific Reviews and Polemics contains four reviews, as well as a Letter
to the Editor – a comment on the topic of Urban Sound Ecology (published in No 22 of this journal) by the associates of the Institute for Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia. We are pleased that the texts published in our journal attract the attention of readers from other disciplines, provoke reactions and encourage further research.
On behalf of the Editorial Board and my own, I would like to thank our peerreviewers who gave a large number of suggestions and contributed to the final shaping of this volume. Also, I would like to thank our English and Serbian language editors Ivan Moody and Mirjana Nešić, and it is my pleasure to welcome a new member of our International Editorial Council, Danijela S. Beard (Cardiff University).",
publisher = "Београд : Музиколошки Институт Српске академије наука и уметности",
title = "Музикологија 24 (I /2018), Musicology 24 (I /2018)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3650"
}
