TY  - THES
AU  - Фундић, Душан
PY  - 2019
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=6856
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:19972/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=530658199
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/11295
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6607
AB  - Циљ докторске дисертације „Аустро-Угарска и обликовање Албаније(1896-1914)“ је истраживање места Албанаца и Албаније у спољној политициДвојне Монархије на Балканском полуострву током последњих деценија предПрви светски рат. Пример аустро-албанских односа одабран је јер су посебнопосле 1896/97. године аустроугарски државници обликовали идеју настанкаАлбаније, било као аутономне или независне државе, са вишеструкимзначајем за саму Монархију. Методологија примењена у истраживањузаснована је на анализи друштвеног и интелектуалног контекста архивскеграђе која се потом укршта са анализом владајућих дискурса важних за темудисертације.Циљ истраживања био је да се укаже на најважније обрасце деловањаАустро-Угарске како би остварила своје циљеве у Албанији схваћене каопредуслов превласти на Балканском полуострву. Сузбијање уплитања осталихвеликих сила у првом реду Италије као и албанских суседа, Србије и Црне Горебило је покретачка идеја државника Двојне Монархије како би се онемогућилоприсуство било које непожељне стране на источној обали Јадранског мора.Како би наведена намера била остварена аустроугарски конзулиуспостављали су различите облике сарадње са локалним албанскимполитичким елитама у намери да их придобију за идеју настанка нове државе,финансијски и саветнички подржавани су сви појединци и удружења која суширила идеје албанског национализма, посебно путем штампе, помаган је радна стандардизацији језика и писма и пружана широка подршка образовању уАлбанији. Посебно је истакнут значај аустроугарских албанолога и њиховогутицаја на преобликовање албанског националистичког дискурса.Последице аустроугарског империјалног пројекта истражене су ианализом првих година постојања албанске државе (1912-1914). Оличен уВилхелму од Вида, владару Албаније који је био избор Аустро-Угарске,империјални подухват Беча доживео је пораз пред унутрашњим отпоримамуслиманске побуне коју су подржали њени супарници
AB  - Doctoral dissertation „Austria-Hungary and the Shaping of Albania (1896-1914)“ aims to explore the place of Albania and Albanians in the foreign policy ofthe Double Monarchy in the Balkan Peninsula during the decades preceding the FirstWorld War. An example of Austro-Albanian relations was chosen because after1896/97 the idea of the creation of Albania as an autonomous or independent statewith various significances for the Monarchy itself was shaped by its statesmen. Theapplied methodology is based on the analysis of the social and intellectual contextof archival sources which is then combined with the analysis of the prevailingdiscourses crucial for the subject of the dissertation.The aim of the research was to point out the crucial Austria-Hungary’spatterns of action for achieving its goals in Albania, which was understood as aprerequisite of the Balkan hegemony. The suppression of the interference of otherGreat Powers, foremost Italy, as well as of the neighbouring countries of Serbia andMontenegro was the urging idea of the Monarchy’s statesmen in order to preventthe presence of any undesirable rival on the eastern Adriatic coast.For this purpose, the Austro-Hungarian consuls established various forms ofcooperation with the local Albanian political elites to win them over for the idea ofthe emergence of a new state. All individuals and associations that spread the ideasof Albanian nationalism, especially through the press, were financially andotherwise supported. Work on the standardization of the Albanian language andalphabet were combined with an extensive support of education in Albania.Emphasis is placed on the importance of Austro-Hungarian albanologists and theirinfluence on the transformation of the Albanian nationalist discourse.The consequences of the Austro-Hungarian imperial project were underlinedby researching its peak during the first years of the Albanian independence (1912-1914). Symbolized in the ruler of Albania, Wilhelm of Wied, who was the choice ofthe Austro-Hungarian decision makers, their imperial undertaking was defeated bythe internal resistance of the Muslim rebellion supported by its rivals
PB  - Универзитет у Београду, Филозофски факултет
T2  - Универзитет у Београду
T1  - Аустро-Угарска и обликовање Албаније : (1896-1914)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6607
ER  - 

@phdthesis{
author = "Фундић, Душан",
year = "2019",
abstract = "Циљ докторске дисертације „Аустро-Угарска и обликовање Албаније(1896-1914)“ је истраживање места Албанаца и Албаније у спољној политициДвојне Монархије на Балканском полуострву током последњих деценија предПрви светски рат. Пример аустро-албанских односа одабран је јер су посебнопосле 1896/97. године аустроугарски државници обликовали идеју настанкаАлбаније, било као аутономне или независне државе, са вишеструкимзначајем за саму Монархију. Методологија примењена у истраживањузаснована је на анализи друштвеног и интелектуалног контекста архивскеграђе која се потом укршта са анализом владајућих дискурса важних за темудисертације.Циљ истраживања био је да се укаже на најважније обрасце деловањаАустро-Угарске како би остварила своје циљеве у Албанији схваћене каопредуслов превласти на Балканском полуострву. Сузбијање уплитања осталихвеликих сила у првом реду Италије као и албанских суседа, Србије и Црне Горебило је покретачка идеја државника Двојне Монархије како би се онемогућилоприсуство било које непожељне стране на источној обали Јадранског мора.Како би наведена намера била остварена аустроугарски конзулиуспостављали су различите облике сарадње са локалним албанскимполитичким елитама у намери да их придобију за идеју настанка нове државе,финансијски и саветнички подржавани су сви појединци и удружења која суширила идеје албанског национализма, посебно путем штампе, помаган је радна стандардизацији језика и писма и пружана широка подршка образовању уАлбанији. Посебно је истакнут значај аустроугарских албанолога и њиховогутицаја на преобликовање албанског националистичког дискурса.Последице аустроугарског империјалног пројекта истражене су ианализом првих година постојања албанске државе (1912-1914). Оличен уВилхелму од Вида, владару Албаније који је био избор Аустро-Угарске,империјални подухват Беча доживео је пораз пред унутрашњим отпоримамуслиманске побуне коју су подржали њени супарници, Doctoral dissertation „Austria-Hungary and the Shaping of Albania (1896-1914)“ aims to explore the place of Albania and Albanians in the foreign policy ofthe Double Monarchy in the Balkan Peninsula during the decades preceding the FirstWorld War. An example of Austro-Albanian relations was chosen because after1896/97 the idea of the creation of Albania as an autonomous or independent statewith various significances for the Monarchy itself was shaped by its statesmen. Theapplied methodology is based on the analysis of the social and intellectual contextof archival sources which is then combined with the analysis of the prevailingdiscourses crucial for the subject of the dissertation.The aim of the research was to point out the crucial Austria-Hungary’spatterns of action for achieving its goals in Albania, which was understood as aprerequisite of the Balkan hegemony. The suppression of the interference of otherGreat Powers, foremost Italy, as well as of the neighbouring countries of Serbia andMontenegro was the urging idea of the Monarchy’s statesmen in order to preventthe presence of any undesirable rival on the eastern Adriatic coast.For this purpose, the Austro-Hungarian consuls established various forms ofcooperation with the local Albanian political elites to win them over for the idea ofthe emergence of a new state. All individuals and associations that spread the ideasof Albanian nationalism, especially through the press, were financially andotherwise supported. Work on the standardization of the Albanian language andalphabet were combined with an extensive support of education in Albania.Emphasis is placed on the importance of Austro-Hungarian albanologists and theirinfluence on the transformation of the Albanian nationalist discourse.The consequences of the Austro-Hungarian imperial project were underlinedby researching its peak during the first years of the Albanian independence (1912-1914). Symbolized in the ruler of Albania, Wilhelm of Wied, who was the choice ofthe Austro-Hungarian decision makers, their imperial undertaking was defeated bythe internal resistance of the Muslim rebellion supported by its rivals",
publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Аустро-Угарска и обликовање Албаније : (1896-1914)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6607"
}

Фундић, Д.. (2019). Аустро-Угарска и обликовање Албаније : (1896-1914). in Универзитет у Београду
Универзитет у Београду, Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6607

Фундић Д. Аустро-Угарска и обликовање Албаније : (1896-1914). in Универзитет у Београду. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6607 .

Фундић, Душан, "Аустро-Угарска и обликовање Албаније : (1896-1914)" in Универзитет у Београду (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6607 .

TY  - CONF
AU  - Поповић, Радомир Ј.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12013
AB  - У раду је, на основу нових извора и постојеће литературе, покушано 
да се утврди Новаковићево породично порекло. Отац Стојана Новаковића пореклом је из 
Босанске Крајине и у Шабац се, највероватније, доселио средином четврте деценије 19. века. 
Приказано је Новаковићево школовање у основној школи у Шапцу од 1849. до 1853. године у 
којој су га учили Никола Костић, Петар Јовановић и Стеван Лазић. Четири разреда Шабачке 
полугимназије од 1853. до 1857. године Новаковић је завршио са одличним успехом. Будући 
да је потицао из сиромашне породице, Новаковић је у четвртом разреду изабран за благо дејанца. Професор Стојан Бошковић имао је одлучујући утицај на одлуку да Коста Новаковић 
настави школовање у гимназији у Београду.
AB  - The paper analyzes family origin and education of Kosta Novaković in Šabac from 
1842 till 1857. The books of tax authorities of Šabac town from 1832 and from 1835/36 show 
no mention of Jovan Novaković, Stojan’s father. One of the 1912 editions of the publication 
“People”, which was being published in Mostar, contains information that Stojan Novaković’s 
father moved from Herzegovina to Gerzovo, a village near Mrkonjić Grad in Bosnian Krajina, 
and from there he moved to Šabac. The question of Novaković’s family origin remains open. 
There is an assumption that it was Stojan Novaković’s father, not grandfather, moved to 
Šabac in the mid-1840s. Novaković was attending elementary school in Šabac, which was 
located in the building of local court, from 1849 till 1853. His teachers were Nikola Kostić 
(1849/50), Petar Jovanović (1850/52) and Stevan Lazić (1852/53). Although documents of 
the Ministry of Education do not mention his name, it can be indirectly concluded that he 
finished elementary school with excellent marks. After passing the entrance exam, he was 
admitted to Šabac semi-gymnasium in 1853. During four years he spent there, his professors 
were Marko Marinković who taught the Latin language and geography, Stojan Bošković 
who taught the German language, Pavle Radivojević who taught mathematics, biology and 
geography, Jovan Ilić who taught the Serbian language, history and geography, while religious 
education was conducted by priests Matija Stanić and Jakov Jovanović. Novaković was one 
of the best students of his generation, so he was being rewarded with books for his excellent 
marks. In the schoolyear 1856/57. he was selected to receive scholarship from Šabac semi gymnasium. Upon encouragement from professor Stojan Bošković, Novaković continued 
his education from 1857 in Gymnasium in Belgrade, from which he graduated in 1860. Novaković always considered the town of Šabac and Šabac area as his native 
region, although he had been living there for only 15 years. People of Šabac are proud of 
Novaković’s origin. Today, one elementary school and one street are named after him, and 
in the park next to Sokolana there is his commemorative bust.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
T1  - Шабачки дани Косте Новаковића (1842–1857 године)
T1  - Šabac days of Kosta Novaković
SP  - 211
EP  - 234
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12013
ER  - 

@conference{
author = "Поповић, Радомир Ј.",
year = "2018",
abstract = "У раду је, на основу нових извора и постојеће литературе, покушано 
да се утврди Новаковићево породично порекло. Отац Стојана Новаковића пореклом је из 
Босанске Крајине и у Шабац се, највероватније, доселио средином четврте деценије 19. века. 
Приказано је Новаковићево школовање у основној школи у Шапцу од 1849. до 1853. године у 
којој су га учили Никола Костић, Петар Јовановић и Стеван Лазић. Четири разреда Шабачке 
полугимназије од 1853. до 1857. године Новаковић је завршио са одличним успехом. Будући 
да је потицао из сиромашне породице, Новаковић је у четвртом разреду изабран за благо дејанца. Професор Стојан Бошковић имао је одлучујући утицај на одлуку да Коста Новаковић 
настави школовање у гимназији у Београду., The paper analyzes family origin and education of Kosta Novaković in Šabac from 
1842 till 1857. The books of tax authorities of Šabac town from 1832 and from 1835/36 show 
no mention of Jovan Novaković, Stojan’s father. One of the 1912 editions of the publication 
“People”, which was being published in Mostar, contains information that Stojan Novaković’s 
father moved from Herzegovina to Gerzovo, a village near Mrkonjić Grad in Bosnian Krajina, 
and from there he moved to Šabac. The question of Novaković’s family origin remains open. 
There is an assumption that it was Stojan Novaković’s father, not grandfather, moved to 
Šabac in the mid-1840s. Novaković was attending elementary school in Šabac, which was 
located in the building of local court, from 1849 till 1853. His teachers were Nikola Kostić 
(1849/50), Petar Jovanović (1850/52) and Stevan Lazić (1852/53). Although documents of 
the Ministry of Education do not mention his name, it can be indirectly concluded that he 
finished elementary school with excellent marks. After passing the entrance exam, he was 
admitted to Šabac semi-gymnasium in 1853. During four years he spent there, his professors 
were Marko Marinković who taught the Latin language and geography, Stojan Bošković 
who taught the German language, Pavle Radivojević who taught mathematics, biology and 
geography, Jovan Ilić who taught the Serbian language, history and geography, while religious 
education was conducted by priests Matija Stanić and Jakov Jovanović. Novaković was one 
of the best students of his generation, so he was being rewarded with books for his excellent 
marks. In the schoolyear 1856/57. he was selected to receive scholarship from Šabac semi gymnasium. Upon encouragement from professor Stojan Bošković, Novaković continued 
his education from 1857 in Gymnasium in Belgrade, from which he graduated in 1860. Novaković always considered the town of Šabac and Šabac area as his native 
region, although he had been living there for only 15 years. People of Šabac are proud of 
Novaković’s origin. Today, one elementary school and one street are named after him, and 
in the park next to Sokolana there is his commemorative bust.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења",
title = "Шабачки дани Косте Новаковића (1842–1857 године), Šabac days of Kosta Novaković",
pages = "211-234",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12013"
}

Поповић, Р. Ј.. (2018). Шабачки дани Косте Новаковића (1842–1857 године). in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 211-234.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12013

Поповић РЈ. Шабачки дани Косте Новаковића (1842–1857 године). in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења. 2018;:211-234.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12013 .

Поповић, Радомир Ј., "Шабачки дани Косте Новаковића (1842–1857 године)" in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења (2018):211-234,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12013 .

TY  - JOUR
AU  - Радосављевић, Недељко В.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9103
AB  - The Serbian Orthodox Church-Educational Municipality in Mostar is one of the
oldest and most eminent in the areas inhabited by the Serbian population of Orthodox faith.
Its particularity is reflected primarily in the wide autonomy that it enjoyed compared to
higher spiritual authorities, most notably the metropolitans of Herzegovina. The Mostar
Church Municipality, as it was called at the beginning, was created upon the model of the
older Sarajevo Municipality. However, while the Sarajevo Municipality was created gradually, by means of a number of acts of metropolitans of Dabar-Bosnia, the Mostar Municipality was created by means of a single act – the Decree, adopted by Metropolitan Josif
in 1835. Its autonomy, wide for Serbian circumstances of the time, was established during
the Ali-pasha Rizvanbegović’s despotic rule of the Pashaluk of Herzegovina, which indicates the degree to which, at such time as well, the Orthodox inhabitants of Mostar were
apt to realise such an important goal. From its formation, the Municipality also dealt with
educational issues. In time, after the introduction of systemic education in the 1850s, it
grew into a church-educational institution as it also cared about the construction and maintenance of schools, enrolment of children and payment of teachers. Owing to the Municipality, Mostar also received a female school. The Theological School was active in Mostar
for some time as well. The Municipality selected and the metropolitan endorsed priests. It
independently disposed of revenue and material goods. Builders and stone-cutters were
also selected by the Municipality. The attempts of some metropolitans, such as Avksentije
III Petrov Češmedžijev, to diminish the Municipality’s autonomy, were unsuccessful. The
majority of metropolitans complied with the Degree and had good cooperation with the Municipality. From 1863 to 1873, owing to efforts of the Municipality’s members, the new
Cathedral Church was built in Mostar. Judging by its beauty and dimensions, it was unparalleled in the areas of the Ottoman Empire inhabited by the Serbian people. The Serbian
Herzegovina uprising of 1875 hampered the further development of the Municipality and
spreading of its activity. Upon the Austro-Hungarian occupation of Bosnia and Herzegovina in 1878, it found itself in much different circumstances, its autonomy was reduced and
even its survival was jeopardised for some time.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Српска православна црквеношколска општина у Мостару
T1  - Serbian Orthodox church-educational municipality in Mostar
SP  - 329
EP  - 350
VL  - 428
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9103
ER  - 

@article{
author = "Радосављевић, Недељко В.",
year = "2018",
abstract = "The Serbian Orthodox Church-Educational Municipality in Mostar is one of the
oldest and most eminent in the areas inhabited by the Serbian population of Orthodox faith.
Its particularity is reflected primarily in the wide autonomy that it enjoyed compared to
higher spiritual authorities, most notably the metropolitans of Herzegovina. The Mostar
Church Municipality, as it was called at the beginning, was created upon the model of the
older Sarajevo Municipality. However, while the Sarajevo Municipality was created gradually, by means of a number of acts of metropolitans of Dabar-Bosnia, the Mostar Municipality was created by means of a single act – the Decree, adopted by Metropolitan Josif
in 1835. Its autonomy, wide for Serbian circumstances of the time, was established during
the Ali-pasha Rizvanbegović’s despotic rule of the Pashaluk of Herzegovina, which indicates the degree to which, at such time as well, the Orthodox inhabitants of Mostar were
apt to realise such an important goal. From its formation, the Municipality also dealt with
educational issues. In time, after the introduction of systemic education in the 1850s, it
grew into a church-educational institution as it also cared about the construction and maintenance of schools, enrolment of children and payment of teachers. Owing to the Municipality, Mostar also received a female school. The Theological School was active in Mostar
for some time as well. The Municipality selected and the metropolitan endorsed priests. It
independently disposed of revenue and material goods. Builders and stone-cutters were
also selected by the Municipality. The attempts of some metropolitans, such as Avksentije
III Petrov Češmedžijev, to diminish the Municipality’s autonomy, were unsuccessful. The
majority of metropolitans complied with the Degree and had good cooperation with the Municipality. From 1863 to 1873, owing to efforts of the Municipality’s members, the new
Cathedral Church was built in Mostar. Judging by its beauty and dimensions, it was unparalleled in the areas of the Ottoman Empire inhabited by the Serbian people. The Serbian
Herzegovina uprising of 1875 hampered the further development of the Municipality and
spreading of its activity. Upon the Austro-Hungarian occupation of Bosnia and Herzegovina in 1878, it found itself in much different circumstances, its autonomy was reduced and
even its survival was jeopardised for some time.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Српска православна црквеношколска општина у Мостару, Serbian Orthodox church-educational municipality in Mostar",
pages = "329-350",
volume = "428",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9103"
}

Радосављевић, Н. В.. (2018). Српска православна црквеношколска општина у Мостару. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 428, 329-350.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9103

Радосављевић НВ. Српска православна црквеношколска општина у Мостару. in Глас САНУ. 2018;428:329-350.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9103 .

Радосављевић, Недељко В., "Српска православна црквеношколска општина у Мостару" in Глас САНУ, 428 (2018):329-350,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9103 .

TY  - JOUR
AU  - Dušan, Fundić
PY  - 2013
UR  - http://www.iib.ac.rs/assets/files/IstorijskiCasopis62(2013).pdf
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=157609
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6255
AB  - The paper presents the career of Ismail Kemal, one of the leaders of the
Albanian national movement with a focus on the period between the 1865th
and 1903. Using, first of all interactionist theories of ethnic identity and
nationalism, the paper considers the development of Ismail Kemal‘s identity as
one of the most important members of the Albanian Muslim elite. During this
period, Ismail Kemal has crossed a long way from the imperial bureaucrat to
one of the leaders of the Albanian national movement. As a result of reforms
in the Ottoman Empire and the growing fear of the neighboring Balkan states
and the interests of European great powers, Albanian elite, including Ismail
Kemal gradually rejected the Ottoman Empire that now served only as a
political necessity. From humble beginnings in the local administration Ismail
Kemal managed to become trusted man of Midhat Pasha and administrator in
several provinces of the Ottoman Empire. Even in the early years he was close
to circles of Albanian nationalists and like most members of the Albanian
Muslim elite until the early 20th century he believed to be Albanians and
Ottoman are not mutually exclusive. Growing pressure of Abdulhamid‘s II
regime, increasingly uncertain political situation in the lands which were
regarded as Albanian by Ismail Kemal and inability to progress in Ottoman
service completely turned him towrds ideas of Albanian nationalism.
PB  - Istorijski institut u Beogradu
T2  - The Historical Review
T1  - Исмаил Кемал - Преображај османског службеника у вођу албанског националног покрета
SP  - 361
EP  - 385
VL  - LXII
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6255
ER  - 

@article{
author = "Dušan, Fundić",
year = "2013",
abstract = "The paper presents the career of Ismail Kemal, one of the leaders of the
Albanian national movement with a focus on the period between the 1865th
and 1903. Using, first of all interactionist theories of ethnic identity and
nationalism, the paper considers the development of Ismail Kemal‘s identity as
one of the most important members of the Albanian Muslim elite. During this
period, Ismail Kemal has crossed a long way from the imperial bureaucrat to
one of the leaders of the Albanian national movement. As a result of reforms
in the Ottoman Empire and the growing fear of the neighboring Balkan states
and the interests of European great powers, Albanian elite, including Ismail
Kemal gradually rejected the Ottoman Empire that now served only as a
political necessity. From humble beginnings in the local administration Ismail
Kemal managed to become trusted man of Midhat Pasha and administrator in
several provinces of the Ottoman Empire. Even in the early years he was close
to circles of Albanian nationalists and like most members of the Albanian
Muslim elite until the early 20th century he believed to be Albanians and
Ottoman are not mutually exclusive. Growing pressure of Abdulhamid‘s II
regime, increasingly uncertain political situation in the lands which were
regarded as Albanian by Ismail Kemal and inability to progress in Ottoman
service completely turned him towrds ideas of Albanian nationalism.",
publisher = "Istorijski institut u Beogradu",
journal = "The Historical Review",
title = "Исмаил Кемал - Преображај османског службеника у вођу албанског националног покрета",
pages = "361-385",
volume = "LXII",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6255"
}

Dušan, F.. (2013). Исмаил Кемал - Преображај османског службеника у вођу албанског националног покрета. in The Historical Review
Istorijski institut u Beogradu., LXII, 361-385.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6255

Dušan F. Исмаил Кемал - Преображај османског службеника у вођу албанског националног покрета. in The Historical Review. 2013;LXII:361-385.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6255 .

Dušan, Fundić, "Исмаил Кемал - Преображај османског службеника у вођу албанског националног покрета" in The Historical Review, LXII (2013):361-385,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6255 .

TY  - JOUR
AU  - Радосављевић, Недељко В.
AU  - Стојковић, Душица М.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9673
AB  - У раду
је приређен
и објављен
документ
у дипломатичкој
форми
повеље,
који
је хиландарским
монасима
издао
сарајевски
(дабробосански)
митрополит
Пајсије.
Документ
је издат
20. (31) октобра
1794.
Њиме
се проигуману
Авксентију
и јеромонаху
Партенију
одобрава
да за
манастир
Хиландар,
оптерећен
наметима
и дуговима,
прикупљају
милостињу
на подручју
Сарајевске
митрополије,
док се верници
позивају
да
им у томе
помогну
колико
могу.
Ова исправа
писана
је двојезично,
на
грчком
и црквенословенском
језику,
који
садржи
и елементе
српског
народног
говора.
Када
је реч о црквенословенском
делу,
текст документа
је
транскрибован
на савремени
српски
правопис,
али је очуван
језички
израз
на коме
је настао.
Повеља
је палеографски
и дипломатички
описана.
AB  - In the inheritance of Djordje Sp. Radojičić there are microfilms with less
known material from the Archives of Hilandar. One of the documents
which are important for the research of the history of the Archbishop’s
residence in Sarajevo is the Charter given to the higher prior (proiguman)
Avksentije. The Charter grants the permission to collect contribution for
the monastery Hilandar and the worshippers are called to help it out.
This diplomatic document is characteristic for its bilingual text in Greek
and Church-Slavonic which is very rare, bearing in mind that it was
intended for the Orthodox clergy and the believers of the Archbishop’s
residence in Sarajevo who were almost all the Serbs. The causes for such
bilinguality are not clear. The paper presents some assumptions on why
the metropolitan Pajsije acted in this way. The document is presented in its
entirety. Transcription of the text into contemporary Serbian orthography
from Church-Slavonic was done on the occasion of its preparation for the
publishing but the authenticity of the language of the document has been
preserved.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Зборник за историју Босне и Херцеговине
T1  - Повеља сарајевског (дабробосанског) митрополита Пајсија о праву на сакупљање милостиње за манастир Хиландар
T1  - The Charter of the Metropolitan of Sarajevo (Dabrobosanski) Pajsije on the Right to Gather Charity for the Monastery Hilandar
SP  - 111
EP  - 120
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9673
ER  - 

@article{
author = "Радосављевић, Недељко В. and Стојковић, Душица М.",
year = "2012",
abstract = "У раду
је приређен
и објављен
документ
у дипломатичкој
форми
повеље,
који
је хиландарским
монасима
издао
сарајевски
(дабробосански)
митрополит
Пајсије.
Документ
је издат
20. (31) октобра
1794.
Њиме
се проигуману
Авксентију
и јеромонаху
Партенију
одобрава
да за
манастир
Хиландар,
оптерећен
наметима
и дуговима,
прикупљају
милостињу
на подручју
Сарајевске
митрополије,
док се верници
позивају
да
им у томе
помогну
колико
могу.
Ова исправа
писана
је двојезично,
на
грчком
и црквенословенском
језику,
који
садржи
и елементе
српског
народног
говора.
Када
је реч о црквенословенском
делу,
текст документа
је
транскрибован
на савремени
српски
правопис,
али је очуван
језички
израз
на коме
је настао.
Повеља
је палеографски
и дипломатички
описана., In the inheritance of Djordje Sp. Radojičić there are microfilms with less
known material from the Archives of Hilandar. One of the documents
which are important for the research of the history of the Archbishop’s
residence in Sarajevo is the Charter given to the higher prior (proiguman)
Avksentije. The Charter grants the permission to collect contribution for
the monastery Hilandar and the worshippers are called to help it out.
This diplomatic document is characteristic for its bilingual text in Greek
and Church-Slavonic which is very rare, bearing in mind that it was
intended for the Orthodox clergy and the believers of the Archbishop’s
residence in Sarajevo who were almost all the Serbs. The causes for such
bilinguality are not clear. The paper presents some assumptions on why
the metropolitan Pajsije acted in this way. The document is presented in its
entirety. Transcription of the text into contemporary Serbian orthography
from Church-Slavonic was done on the occasion of its preparation for the
publishing but the authenticity of the language of the document has been
preserved.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Зборник за историју Босне и Херцеговине",
title = "Повеља сарајевског (дабробосанског) митрополита Пајсија о праву на сакупљање милостиње за манастир Хиландар, The Charter of the Metropolitan of Sarajevo (Dabrobosanski) Pajsije on the Right to Gather Charity for the Monastery Hilandar",
pages = "111-120",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9673"
}

Радосављевић, Н. В.,& Стојковић, Д. М.. (2012). Повеља сарајевског (дабробосанског) митрополита Пајсија о праву на сакупљање милостиње за манастир Хиландар. in Зборник за историју Босне и Херцеговине
Београд : Српска академија наука и уметности.(7), 111-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9673

Радосављевић НВ, Стојковић ДМ. Повеља сарајевског (дабробосанског) митрополита Пајсија о праву на сакупљање милостиње за манастир Хиландар. in Зборник за историју Босне и Херцеговине. 2012;(7):111-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9673 .

Радосављевић, Недељко В., Стојковић, Душица М., "Повеља сарајевског (дабробосанског) митрополита Пајсија о праву на сакупљање милостиње за манастир Хиландар" in Зборник за историју Босне и Херцеговине, no. 7 (2012):111-120,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9673 .

TY  - JOUR
AU  - Радосављевић, Недељко В.
AU  - Маринковић, Мирјана О.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9674
AB  - У раду
су преведени,
критички
приређени
и објављени
документи
који
се односе
на потврђивање
војне
службе
чуварима
барутане
тврђаве
Јајце.
Ради
се о берату
којим
је њихова
служба
потврђена
од
султана
Ахмеда
III, као и двема
признаницама
у којима
је наведен
износ
њихових
плата.
У Предговору
је објашњен
административни
поступак
потврђивања
војника
у служби,
као и начин
њиховог
плаћања.
Поред
превода
на српски
језик,
дат је и текст докумената
на турском
језику,
транскрибован
на савремени
турски
правопис.
AB  - The Historical archive of Bulgaria (BIA) in the National library Ivan
Vazov in Plovdiv keeps the transcription of the imperial Berat given to
the soldiers, keepers of the powder-magazine of the fortress in Jajce,
in the Bosnian ejalet which confirms their service and settles the
yearly salaries. Alongside the Berat, there are two receipts from 1709
which state the sum of their salaries, the source of the money which
comes from dzizja (poll-tax) taken from the Christians who lived on
the territory of Jajce. The receipts also contain the signatures of the
witnesses which confirm that the copies are authentic. The mentioned
Berat and the receipts are important first-rate sources on the military
service in Bosnian ejalet and how it was regulated because they give
us an insight into the complete administrative procedure. Besides, the
Berat also confirms that the Osmanic Empire, after the Great War of
Vienna, tried to organize the conditions on the frontier territories as it
is the case with the salaries intended for the military service. Documents
are critically arranged and prepared for the publication in Serbian and
Turkish.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Зборник за историју Босне и Херцеговине
T1  - Препис царског берата о правима чувара барутане тврђаве Јајце из 1709. године
T1  - Transcription of the Imperial Berat on the Rights of the Keepers of the Powder-Magazine in Jajce from 1709
SP  - 121
EP  - 134
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9674
ER  - 

@article{
author = "Радосављевић, Недељко В. and Маринковић, Мирјана О.",
year = "2012",
abstract = "У раду
су преведени,
критички
приређени
и објављени
документи
који
се односе
на потврђивање
војне
службе
чуварима
барутане
тврђаве
Јајце.
Ради
се о берату
којим
је њихова
служба
потврђена
од
султана
Ахмеда
III, као и двема
признаницама
у којима
је наведен
износ
њихових
плата.
У Предговору
је објашњен
административни
поступак
потврђивања
војника
у служби,
као и начин
њиховог
плаћања.
Поред
превода
на српски
језик,
дат је и текст докумената
на турском
језику,
транскрибован
на савремени
турски
правопис., The Historical archive of Bulgaria (BIA) in the National library Ivan
Vazov in Plovdiv keeps the transcription of the imperial Berat given to
the soldiers, keepers of the powder-magazine of the fortress in Jajce,
in the Bosnian ejalet which confirms their service and settles the
yearly salaries. Alongside the Berat, there are two receipts from 1709
which state the sum of their salaries, the source of the money which
comes from dzizja (poll-tax) taken from the Christians who lived on
the territory of Jajce. The receipts also contain the signatures of the
witnesses which confirm that the copies are authentic. The mentioned
Berat and the receipts are important first-rate sources on the military
service in Bosnian ejalet and how it was regulated because they give
us an insight into the complete administrative procedure. Besides, the
Berat also confirms that the Osmanic Empire, after the Great War of
Vienna, tried to organize the conditions on the frontier territories as it
is the case with the salaries intended for the military service. Documents
are critically arranged and prepared for the publication in Serbian and
Turkish.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Зборник за историју Босне и Херцеговине",
title = "Препис царског берата о правима чувара барутане тврђаве Јајце из 1709. године, Transcription of the Imperial Berat on the Rights of the Keepers of the Powder-Magazine in Jajce from 1709",
pages = "121-134",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9674"
}

Радосављевић, Н. В.,& Маринковић, М. О.. (2012). Препис царског берата о правима чувара барутане тврђаве Јајце из 1709. године. in Зборник за историју Босне и Херцеговине
Београд : Српска академија наука и уметности.(7), 121-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9674

Радосављевић НВ, Маринковић МО. Препис царског берата о правима чувара барутане тврђаве Јајце из 1709. године. in Зборник за историју Босне и Херцеговине. 2012;(7):121-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9674 .

Радосављевић, Недељко В., Маринковић, Мирјана О., "Препис царског берата о правима чувара барутане тврђаве Јајце из 1709. године" in Зборник за историју Босне и Херцеговине, no. 7 (2012):121-134,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9674 .