Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200171 (Institute for Byzantine Studies SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200171/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200171 (Institute for Byzantine Studies SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200171 (Vizantološki institut SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200171 (Византолошки институт САНУ, Београд) (sr)
Authors

Publications

О албанском етнониму у средњем веку / On the Albanian ethnonym in the Middle Ages

Коматина, Предраг

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Коматина, Предраг
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12592
AB  - У раду се разматра питање албанског етнонима у средњем веку, и то на основу 
чињенице да они сами данас за себе користе етноним Ш(ћ)ипетар (Shqipëtar), а да 
их други народи познају под именом Албанци. Указује се на могућност употребе 
првог назива међу самим Албанцима већ у XIV веку, а затим се разматра употреба 
етнонима Албанци у историјским изворима од XI до XIV века. Пошто је он настао од 
географског појма Арбан и њиме био условљен, поставља се питање о имену које су 
преци Албанаца користили пре него што су дошли у Арбан, a такође се указује и на 
могућу везу између њих и влашких скупина на југу Балканског полуострва.
AB  - The paper discusses the issue of the Albanian ethnonym in the Middle Ages, starting 
from the fact that today they use the ethnonym Shqipëtar for themselves and that other 
peoples know them as Albanians. It first points out the possibility that the former name was 
in use among the Albanians already in the 14th century, and then discusses the use of the
ethnonym Albanians in the historical sources from the 11th to the 14th century. Since it originated from the geographical term Arbanum and was conditioned by it, the question arises 
оf how the ancestors of the Albanians were called before they came to Arbanum. Finally, 
the paper suggests a possible connection between them and the Vlach groups in the south 
of the Balkan Peninsula.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института 58
T1  - О албанском етнониму у средњем веку / On the Albanian ethnonym in the Middle Ages
SP  - 23
EP  - 36
VL  - 58
DO  - 10.2298/ZRVI2158023K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12592
ER  - 
@article{
author = "Коматина, Предраг",
year = "2021",
abstract = "У раду се разматра питање албанског етнонима у средњем веку, и то на основу 
чињенице да они сами данас за себе користе етноним Ш(ћ)ипетар (Shqipëtar), а да 
их други народи познају под именом Албанци. Указује се на могућност употребе 
првог назива међу самим Албанцима већ у XIV веку, а затим се разматра употреба 
етнонима Албанци у историјским изворима од XI до XIV века. Пошто је он настао од 
географског појма Арбан и њиме био условљен, поставља се питање о имену које су 
преци Албанаца користили пре него што су дошли у Арбан, a такође се указује и на 
могућу везу између њих и влашких скупина на југу Балканског полуострва., The paper discusses the issue of the Albanian ethnonym in the Middle Ages, starting 
from the fact that today they use the ethnonym Shqipëtar for themselves and that other 
peoples know them as Albanians. It first points out the possibility that the former name was 
in use among the Albanians already in the 14th century, and then discusses the use of the
ethnonym Albanians in the historical sources from the 11th to the 14th century. Since it originated from the geographical term Arbanum and was conditioned by it, the question arises 
оf how the ancestors of the Albanians were called before they came to Arbanum. Finally, 
the paper suggests a possible connection between them and the Vlach groups in the south 
of the Balkan Peninsula.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института 58",
title = "О албанском етнониму у средњем веку / On the Albanian ethnonym in the Middle Ages",
pages = "23-36",
volume = "58",
doi = "10.2298/ZRVI2158023K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12592"
}
Коматина, П.. (2021). О албанском етнониму у средњем веку / On the Albanian ethnonym in the Middle Ages. in Зборник радова Византолошког института 58
Београд : Византолошки институт САНУ., 58, 23-36.
https://doi.org/10.2298/ZRVI2158023K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12592
Коматина П. О албанском етнониму у средњем веку / On the Albanian ethnonym in the Middle Ages. in Зборник радова Византолошког института 58. 2021;58:23-36.
doi:10.2298/ZRVI2158023K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12592 .
Коматина, Предраг, "О албанском етнониму у средњем веку / On the Albanian ethnonym in the Middle Ages" in Зборник радова Византолошког института 58, 58 (2021):23-36,
https://doi.org/10.2298/ZRVI2158023K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12592 .
9

Триптих из манастира Свете Катарине на Синају – непознато дело старог српског иконописа / Triptych from Saint Catherine’s Monastery at Sinai – an Unknown Work of Old Serbian Icon Painting

Живковић, Милош

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Живковић, Милош
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12593
AB  - У раду се публикује триптих са словенским натписима из Манастира Свете 
Катарине на Синају, састављен од икона на којима су представљени Свети Стефан, 
Богородица и Свети Никола. На основу стилске анализе и разматрања иконографских особености, износи се мишљење да је реч о делу српског средњовековног сли карства. Таква атрибуција се образлаже, уз наведено, и подацима о чврстим и конти нуираним везама између средњовевних српских земаља и славног „монашког града” 
подно Синајске горе. Отвара се, најзад, могућност да се дело о коме је реч тумачи у 
вези са појединим, веома занимљивим изворним сведочанствима о ктиторским по духватима српских владара на Синају.
AB  - A triptych with Slavic inscriptions from the monastery of St. Catherine in Sinai, composed of icons depicting St. Stephen, the Mother of God and St. Nicholas, is published in the 
paper. Based on the stylistic analysis and consideration of iconographic features, the opinion 
is expressed that it is a work of Serbian medieval painting. In addition, such an attribution is 
explained through the light of intensive and continuous contacts between the medieval Serbian lands and the famous monastery at the foot of Mount Sinai. Finally, a possibility is opened 
for the interpretation of the work in question in connection with certain, very interesting 
source material about the ktetorial activity of the Serbian rulers in Sinai.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института 58
T1  - Триптих из манастира Свете Катарине на Синају – непознато дело старог српског иконописа / Triptych from Saint Catherine’s Monastery at Sinai – an Unknown Work of Old Serbian Icon Painting
SP  - 149
EP  - 184
VL  - 58
DO  - 10.2298/ZRVI2158149Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12593
ER  - 
@article{
author = "Живковић, Милош",
year = "2021",
abstract = "У раду се публикује триптих са словенским натписима из Манастира Свете 
Катарине на Синају, састављен од икона на којима су представљени Свети Стефан, 
Богородица и Свети Никола. На основу стилске анализе и разматрања иконографских особености, износи се мишљење да је реч о делу српског средњовековног сли карства. Таква атрибуција се образлаже, уз наведено, и подацима о чврстим и конти нуираним везама између средњовевних српских земаља и славног „монашког града” 
подно Синајске горе. Отвара се, најзад, могућност да се дело о коме је реч тумачи у 
вези са појединим, веома занимљивим изворним сведочанствима о ктиторским по духватима српских владара на Синају., A triptych with Slavic inscriptions from the monastery of St. Catherine in Sinai, composed of icons depicting St. Stephen, the Mother of God and St. Nicholas, is published in the 
paper. Based on the stylistic analysis and consideration of iconographic features, the opinion 
is expressed that it is a work of Serbian medieval painting. In addition, such an attribution is 
explained through the light of intensive and continuous contacts between the medieval Serbian lands and the famous monastery at the foot of Mount Sinai. Finally, a possibility is opened 
for the interpretation of the work in question in connection with certain, very interesting 
source material about the ktetorial activity of the Serbian rulers in Sinai.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института 58",
title = "Триптих из манастира Свете Катарине на Синају – непознато дело старог српског иконописа / Triptych from Saint Catherine’s Monastery at Sinai – an Unknown Work of Old Serbian Icon Painting",
pages = "149-184",
volume = "58",
doi = "10.2298/ZRVI2158149Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12593"
}
Живковић, М.. (2021). Триптих из манастира Свете Катарине на Синају – непознато дело старог српског иконописа / Triptych from Saint Catherine’s Monastery at Sinai – an Unknown Work of Old Serbian Icon Painting. in Зборник радова Византолошког института 58
Београд : Византолошки институт САНУ., 58, 149-184.
https://doi.org/10.2298/ZRVI2158149Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12593
Живковић М. Триптих из манастира Свете Катарине на Синају – непознато дело старог српског иконописа / Triptych from Saint Catherine’s Monastery at Sinai – an Unknown Work of Old Serbian Icon Painting. in Зборник радова Византолошког института 58. 2021;58:149-184.
doi:10.2298/ZRVI2158149Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12593 .
Живковић, Милош, "Триптих из манастира Свете Катарине на Синају – непознато дело старог српског иконописа / Triptych from Saint Catherine’s Monastery at Sinai – an Unknown Work of Old Serbian Icon Painting" in Зборник радова Византолошког института 58, 58 (2021):149-184,
https://doi.org/10.2298/ZRVI2158149Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12593 .
9

Prophezeiungen und Träume im Geschichtswerk von Nikephoros Gregoras – Vorbemerkungen

Pavlović, Bojana

(Budapest : ELTE Eötvös-József-Collegium, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Pavlović, Bojana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12204
PB  - Budapest : ELTE Eötvös-József-Collegium
T2  - Byzanz und das Abendland VII. Studia Byzantino-Occidentalia
T1  - Prophezeiungen und Träume im Geschichtswerk von Nikephoros  Gregoras – Vorbemerkungen
SP  - 238
EP  - 259
VL  - 42
DO  - 10.37584/BuA_7.237.259
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12204
ER  - 
@inbook{
author = "Pavlović, Bojana",
year = "2021",
publisher = "Budapest : ELTE Eötvös-József-Collegium",
journal = "Byzanz und das Abendland VII. Studia Byzantino-Occidentalia",
booktitle = "Prophezeiungen und Träume im Geschichtswerk von Nikephoros  Gregoras – Vorbemerkungen",
pages = "238-259",
volume = "42",
doi = "10.37584/BuA_7.237.259",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12204"
}
Pavlović, B.. (2021). Prophezeiungen und Träume im Geschichtswerk von Nikephoros  Gregoras – Vorbemerkungen. in Byzanz und das Abendland VII. Studia Byzantino-Occidentalia
Budapest : ELTE Eötvös-József-Collegium., 42, 238-259.
https://doi.org/10.37584/BuA_7.237.259
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12204
Pavlović B. Prophezeiungen und Träume im Geschichtswerk von Nikephoros  Gregoras – Vorbemerkungen. in Byzanz und das Abendland VII. Studia Byzantino-Occidentalia. 2021;42:238-259.
doi:10.37584/BuA_7.237.259
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12204 .
Pavlović, Bojana, "Prophezeiungen und Träume im Geschichtswerk von Nikephoros  Gregoras – Vorbemerkungen" in Byzanz und das Abendland VII. Studia Byzantino-Occidentalia, 42 (2021):238-259,
https://doi.org/10.37584/BuA_7.237.259 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12204 .

About Face: A Medusal Spoil in the Church of The Assumption of the Blessed Virgin in Smederevo

Милановић, Љубомир; Пилиповић, Сања

(Iaşi : Universitatea „Alexandruioan Cuza” Iaşi, Facultatea de istorie. Centrul de studii clasice şi creştine, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Милановић, Љубомир
AU  - Пилиповић, Сања
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12907
AB  - Situated in the vicinity of the medieval fortress on the site of the old city cemetery in Smederevo, the Church of the Assumption of the Blessed Virgin represents the only preserved sacral monument from the medieval town of Smederevo. The fortress in Smederevo was built during the reign of Despot Djuradj Branković between 1428-1456, as part of the capital of medieval Serbia. There are no written records that speak of the construction, function or ktetor (founder) of the church. The church is of a small dimension, with a narthex, nave, two conches on its north and south sides, and a polygonal apse. The uneven stone and brick construction technique found on the facade suggests that its builders were interrupted or in a hurry. On the basis of stylistic characteristics, it can certainly be concluded that it belongs to Moravian architecture and was built in the first half of the fifteenth century. What is particularly startling on the church’s west facade is a roman spoil embedded in the upper north part of the wall, next to the main entrance to the church. The spoil consists of an upper part of a roman stele with a gable featuring a representation of Medusa’s head en face with two birds in the corners. With limited evidence concerning the founder of the church and its exact date this paper will try to elucidate one possible reason for embedding the spoil in the church wall in Smederevo. Also, it will discuss the purpose of Medusa in Early Christian and Medieval art. The question that will be asked is was it simply a decorative element, or do it retain its ancient symbolism and meaning.
AB  - Situată în vecinătatea cetăţii medievale pe locul vechiului cimitir din Smederevo, Biserica Adormirea Maicii Domnului reprezintă singurul monument sacru conservat din orașul medieval Smederevo. Cetatea Smederevo a fost construită în timpul domniei despotului Djuradj Branković, între 1428-1456, ca parte a capitalei Serbiei medievale. Nu există date scrise care să vorbească despre construcţia, funcţia sau fondatorul bisericii. Biserica are o dimensiune mică, cu pronaos, naos, două conci pe laturile sale nordice și sudice și o absidă poligonală. Tehnica de construcţie inegală, din piatră și cărămidă, găsită pe faţadă sugerează că constructorii săi au fost întrerupţi sau au făcut-o în grabă. Pe baza caracteristicilor stilistice, se poate concluziona cu siguranţă că aparţine arhitecturii moraviene și a fost construit în prima jumătate a secolului al XVlea. Ceea ce este deosebit de uimitor pe faţada de vest a bisericii este o spolia romană înglobată în partea de nord a zidului, lângă intrarea principală a bisericii.Spolia constă dintr-o parte superioară a unei stele romane cu un fronton cu o reprezentare a capului Meduzei în faţă, cu două păsări în colţuri. Cu dovezi limitate cu privire la fondatorul bisericii și data exactă a acesteia, această lucrare va încerca să elucideze un posibil motiv pentru înglobarea acelei spolia în zidul bisericii din Smederevo. De asemenea, va discuta motivul Meduzei în arta timpurie creștină și medievală. Întrebarea care va fi pusă este dacă aceasta este pur și simplu un element decorativ sau își păstrează simbolismul și semnificaţia antică.
PB  - Iaşi  : Universitatea „Alexandruioan Cuza” Iaşi, Facultatea de istorie. Centrul de studii clasice şi creştine
T2  - Classica et Christiana
T1  - About Face: A Medusal Spoil in the Church of The Assumption of the Blessed Virgin in Smederevo
T1  - Despre chip: o spolia meduză în Biserica Adormirii Maicii Domnului din Smederevo
SP  - 261
EP  - 283
VL  - 16/1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12907
ER  - 
@article{
author = "Милановић, Љубомир and Пилиповић, Сања",
year = "2021",
abstract = "Situated in the vicinity of the medieval fortress on the site of the old city cemetery in Smederevo, the Church of the Assumption of the Blessed Virgin represents the only preserved sacral monument from the medieval town of Smederevo. The fortress in Smederevo was built during the reign of Despot Djuradj Branković between 1428-1456, as part of the capital of medieval Serbia. There are no written records that speak of the construction, function or ktetor (founder) of the church. The church is of a small dimension, with a narthex, nave, two conches on its north and south sides, and a polygonal apse. The uneven stone and brick construction technique found on the facade suggests that its builders were interrupted or in a hurry. On the basis of stylistic characteristics, it can certainly be concluded that it belongs to Moravian architecture and was built in the first half of the fifteenth century. What is particularly startling on the church’s west facade is a roman spoil embedded in the upper north part of the wall, next to the main entrance to the church. The spoil consists of an upper part of a roman stele with a gable featuring a representation of Medusa’s head en face with two birds in the corners. With limited evidence concerning the founder of the church and its exact date this paper will try to elucidate one possible reason for embedding the spoil in the church wall in Smederevo. Also, it will discuss the purpose of Medusa in Early Christian and Medieval art. The question that will be asked is was it simply a decorative element, or do it retain its ancient symbolism and meaning., Situată în vecinătatea cetăţii medievale pe locul vechiului cimitir din Smederevo, Biserica Adormirea Maicii Domnului reprezintă singurul monument sacru conservat din orașul medieval Smederevo. Cetatea Smederevo a fost construită în timpul domniei despotului Djuradj Branković, între 1428-1456, ca parte a capitalei Serbiei medievale. Nu există date scrise care să vorbească despre construcţia, funcţia sau fondatorul bisericii. Biserica are o dimensiune mică, cu pronaos, naos, două conci pe laturile sale nordice și sudice și o absidă poligonală. Tehnica de construcţie inegală, din piatră și cărămidă, găsită pe faţadă sugerează că constructorii săi au fost întrerupţi sau au făcut-o în grabă. Pe baza caracteristicilor stilistice, se poate concluziona cu siguranţă că aparţine arhitecturii moraviene și a fost construit în prima jumătate a secolului al XVlea. Ceea ce este deosebit de uimitor pe faţada de vest a bisericii este o spolia romană înglobată în partea de nord a zidului, lângă intrarea principală a bisericii.Spolia constă dintr-o parte superioară a unei stele romane cu un fronton cu o reprezentare a capului Meduzei în faţă, cu două păsări în colţuri. Cu dovezi limitate cu privire la fondatorul bisericii și data exactă a acesteia, această lucrare va încerca să elucideze un posibil motiv pentru înglobarea acelei spolia în zidul bisericii din Smederevo. De asemenea, va discuta motivul Meduzei în arta timpurie creștină și medievală. Întrebarea care va fi pusă este dacă aceasta este pur și simplu un element decorativ sau își păstrează simbolismul și semnificaţia antică.",
publisher = "Iaşi  : Universitatea „Alexandruioan Cuza” Iaşi, Facultatea de istorie. Centrul de studii clasice şi creştine",
journal = "Classica et Christiana",
title = "About Face: A Medusal Spoil in the Church of The Assumption of the Blessed Virgin in Smederevo, Despre chip: o spolia meduză în Biserica Adormirii Maicii Domnului din Smederevo",
pages = "261-283",
volume = "16/1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12907"
}
Милановић, Љ.,& Пилиповић, С.. (2021). About Face: A Medusal Spoil in the Church of The Assumption of the Blessed Virgin in Smederevo. in Classica et Christiana
Iaşi  : Universitatea „Alexandruioan Cuza” Iaşi, Facultatea de istorie. Centrul de studii clasice şi creştine., 16/1, 261-283.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12907
Милановић Љ, Пилиповић С. About Face: A Medusal Spoil in the Church of The Assumption of the Blessed Virgin in Smederevo. in Classica et Christiana. 2021;16/1:261-283.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12907 .
Милановић, Љубомир, Пилиповић, Сања, "About Face: A Medusal Spoil in the Church of The Assumption of the Blessed Virgin in Smederevo" in Classica et Christiana, 16/1 (2021):261-283,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12907 .

Григорије Палама у Ромејској историји Нићифора Григоре: теолошки диспут и стварање личне историје / Gregory Palamas in the Roman History of Nikephoros Gregoras: Theological Dispute and the Creation of Personal History

Павловић, Бојана

(Belgrade / Podgorica : Gnomon Center for the Humanities / Matica srpska – Društvo članova u Crnoј Gori, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Павловић, Бојана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12331
AB  - Рад се бави полемиком Нићифора Григоре са Григоријем Паламом, развојем 
и током њиховог спора у циљу приказивања значаја и улоге овог дела Григориног списа у оквиру целокупне Ромејске историје. Због простора који је историчар дао свом сукобу са Паламом, овај део Историје с правом се може окарактерисати као Григорина лична 
повест. То није апологија, већ дело полемичког карактера попут његових Антиретика, о 
чему сведоче и догматски говори против Паламе, интегрално укључени у Ромејску историју. Полемику са исихастом Григора је схватао не као свој лични бој, већ као борбу за 
одбрану Ортодоксије.
AB  - The paper deals with the dispute between Nikephoros Gregoras and Gregory Palamas, 
the development and course of their quarrel in order to show the significance and role of this 
part of Gregoras’ historical work within the entire Roman history. Due to the significant number 
of books dedicated to his conflict with Palamas, this part of Gregoras’ History can justifiably 
be characterized as Gregoras’ personal account. It is not an apology, but a work of polemical 
character alike his Antirretics, which is best proven by the dogmatic speeches against Palamas, 
integrally included in The Roman history. Gregoras understood and, thus, presented the polemic 
with the hesychast not as his personal battle, but as a struggle for the defense of Orthodoxy
PB  - Belgrade / Podgorica : Gnomon Center for the Humanities / Matica srpska – Društvo članova u Crnoј Gori
T2  - Philosophоs – Philotheos – Philoponоs / Studies and Essays as Charisteria in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday
T1  - Григорије Палама у Ромејској историји Нићифора  Григоре: теолошки диспут и стварање личне историје / Gregory Palamas in the Roman History of Nikephoros Gregoras:  Theological Dispute and the Creation of Personal History
SP  - 343
EP  - 362
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12331
ER  - 
@inbook{
author = "Павловић, Бојана",
year = "2021",
abstract = "Рад се бави полемиком Нићифора Григоре са Григоријем Паламом, развојем 
и током њиховог спора у циљу приказивања значаја и улоге овог дела Григориног списа у оквиру целокупне Ромејске историје. Због простора који је историчар дао свом сукобу са Паламом, овај део Историје с правом се може окарактерисати као Григорина лична 
повест. То није апологија, већ дело полемичког карактера попут његових Антиретика, о 
чему сведоче и догматски говори против Паламе, интегрално укључени у Ромејску историју. Полемику са исихастом Григора је схватао не као свој лични бој, већ као борбу за 
одбрану Ортодоксије., The paper deals with the dispute between Nikephoros Gregoras and Gregory Palamas, 
the development and course of their quarrel in order to show the significance and role of this 
part of Gregoras’ historical work within the entire Roman history. Due to the significant number 
of books dedicated to his conflict with Palamas, this part of Gregoras’ History can justifiably 
be characterized as Gregoras’ personal account. It is not an apology, but a work of polemical 
character alike his Antirretics, which is best proven by the dogmatic speeches against Palamas, 
integrally included in The Roman history. Gregoras understood and, thus, presented the polemic 
with the hesychast not as his personal battle, but as a struggle for the defense of Orthodoxy",
publisher = "Belgrade / Podgorica : Gnomon Center for the Humanities / Matica srpska – Društvo članova u Crnoј Gori",
journal = "Philosophоs – Philotheos – Philoponоs / Studies and Essays as Charisteria in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday",
booktitle = "Григорије Палама у Ромејској историји Нићифора  Григоре: теолошки диспут и стварање личне историје / Gregory Palamas in the Roman History of Nikephoros Gregoras:  Theological Dispute and the Creation of Personal History",
pages = "343-362",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12331"
}
Павловић, Б.. (2021). Григорије Палама у Ромејској историји Нићифора  Григоре: теолошки диспут и стварање личне историје / Gregory Palamas in the Roman History of Nikephoros Gregoras:  Theological Dispute and the Creation of Personal History. in Philosophоs – Philotheos – Philoponоs / Studies and Essays as Charisteria in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday
Belgrade / Podgorica : Gnomon Center for the Humanities / Matica srpska – Društvo članova u Crnoј Gori., 343-362.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12331
Павловић Б. Григорије Палама у Ромејској историји Нићифора  Григоре: теолошки диспут и стварање личне историје / Gregory Palamas in the Roman History of Nikephoros Gregoras:  Theological Dispute and the Creation of Personal History. in Philosophоs – Philotheos – Philoponоs / Studies and Essays as Charisteria in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday. 2021;:343-362.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12331 .
Павловић, Бојана, "Григорије Палама у Ромејској историји Нићифора  Григоре: теолошки диспут и стварање личне историје / Gregory Palamas in the Roman History of Nikephoros Gregoras:  Theological Dispute and the Creation of Personal History" in Philosophоs – Philotheos – Philoponоs / Studies and Essays as Charisteria in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday (2021):343-362,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12331 .

Quis Ergo Presbyter Diocleas? Рана дубровачка историографија и Летопис попа Дукљанина

Коматина, Предраг

(Београд : Историјски институт, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Коматина, Предраг
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10704
AB  - У раду се, у светлости новог тумачења да је у питању плод хуманистичке историографије, а не аутентичан средњовековни спис, истражује порекло података у тзв. Летопису попа Дукљанина кроз дела дубровачке хуманистичке историографије, почев од Лудовика Цријевића Туберона, који се први позива на „писца Дукљанина“, до Мавра Орбина, који први објављује наводни текст „Дукљаниновог“ списа на италијанском.
AB  - In the light of the new interpretation that the so-called Chronicle of the Priest of Dioclea is a product of humanist historiography, rather than an authentic medieval source, the origin of its data is examined through the works of Ragusan humanist historiography, starting from Ludovicus Cerva Tubero, who first referred to the “author Diocleas”, up to Mauro Orbin, who first published the purported text of the work of "Diocleas" in Italian.
PB  - Београд : Историјски институт
T2  - Историјски часопис LXIX
T1  - Quis Ergo Presbyter Diocleas? Рана дубровачка историографија и Летопис попа Дукљанина
SP  - 189
EP  - 226
VL  - 69
DO  - 10.34298/IC2069189K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10704
ER  - 
@article{
author = "Коматина, Предраг",
year = "2020",
abstract = "У раду се, у светлости новог тумачења да је у питању плод хуманистичке историографије, а не аутентичан средњовековни спис, истражује порекло података у тзв. Летопису попа Дукљанина кроз дела дубровачке хуманистичке историографије, почев од Лудовика Цријевића Туберона, који се први позива на „писца Дукљанина“, до Мавра Орбина, који први објављује наводни текст „Дукљаниновог“ списа на италијанском., In the light of the new interpretation that the so-called Chronicle of the Priest of Dioclea is a product of humanist historiography, rather than an authentic medieval source, the origin of its data is examined through the works of Ragusan humanist historiography, starting from Ludovicus Cerva Tubero, who first referred to the “author Diocleas”, up to Mauro Orbin, who first published the purported text of the work of "Diocleas" in Italian.",
publisher = "Београд : Историјски институт",
journal = "Историјски часопис LXIX",
title = "Quis Ergo Presbyter Diocleas? Рана дубровачка историографија и Летопис попа Дукљанина",
pages = "189-226",
volume = "69",
doi = "10.34298/IC2069189K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10704"
}
Коматина, П.. (2020). Quis Ergo Presbyter Diocleas? Рана дубровачка историографија и Летопис попа Дукљанина. in Историјски часопис LXIX
Београд : Историјски институт., 69, 189-226.
https://doi.org/10.34298/IC2069189K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10704
Коматина П. Quis Ergo Presbyter Diocleas? Рана дубровачка историографија и Летопис попа Дукљанина. in Историјски часопис LXIX. 2020;69:189-226.
doi:10.34298/IC2069189K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10704 .
Коматина, Предраг, "Quis Ergo Presbyter Diocleas? Рана дубровачка историографија и Летопис попа Дукљанина" in Историјски часопис LXIX, 69 (2020):189-226,
https://doi.org/10.34298/IC2069189K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10704 .

On the icons of Sinai and Raithou martyrs in Saint Catherine’s monastery at Sinai, with an overview of the cult and iconography of these saints in East Christian art

Živković, Miloš

(Beograd : Filozofski fakultet - Institut za istoriju umetnosti, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Živković, Miloš
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12205
AB  - The first part of the paper discusses the written testimonies 
about the history of the cult of the holy fathers of Sinai and 
Raithou at St. Catherine’s monastery and the visual represen tations of these saints in East Christian art. The Sinai icons 
in question are then analysed in two ways. First, the choice of 
figures of the saints in the upper registers of the icons is considered. On the other hand, the iconography of the forty Sinai  and Raithou martyrs is studied in greater detail. It is shown 
that representations of the celebrated holy monks were used to 
paint their “portraits”.
PB  - Beograd : Filozofski fakultet - Institut za istoriju umetnosti
T2  - Зограф
T1  - On the icons of Sinai and Raithou martyrs in Saint Catherine’s monastery at Sinai, with an overview of the cult and iconography of these saints in East Christian art
SP  - 101
EP  - 125
VL  - 44
DO  - 10.2298/ZOG2044101Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12205
ER  - 
@article{
author = "Živković, Miloš",
year = "2020",
abstract = "The first part of the paper discusses the written testimonies 
about the history of the cult of the holy fathers of Sinai and 
Raithou at St. Catherine’s monastery and the visual represen tations of these saints in East Christian art. The Sinai icons 
in question are then analysed in two ways. First, the choice of 
figures of the saints in the upper registers of the icons is considered. On the other hand, the iconography of the forty Sinai  and Raithou martyrs is studied in greater detail. It is shown 
that representations of the celebrated holy monks were used to 
paint their “portraits”.",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet - Institut za istoriju umetnosti",
journal = "Зограф",
title = "On the icons of Sinai and Raithou martyrs in Saint Catherine’s monastery at Sinai, with an overview of the cult and iconography of these saints in East Christian art",
pages = "101-125",
volume = "44",
doi = "10.2298/ZOG2044101Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12205"
}
Živković, M.. (2020). On the icons of Sinai and Raithou martyrs in Saint Catherine’s monastery at Sinai, with an overview of the cult and iconography of these saints in East Christian art. in Зограф
Beograd : Filozofski fakultet - Institut za istoriju umetnosti., 44, 101-125.
https://doi.org/10.2298/ZOG2044101Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12205
Živković M. On the icons of Sinai and Raithou martyrs in Saint Catherine’s monastery at Sinai, with an overview of the cult and iconography of these saints in East Christian art. in Зограф. 2020;44:101-125.
doi:10.2298/ZOG2044101Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12205 .
Živković, Miloš, "On the icons of Sinai and Raithou martyrs in Saint Catherine’s monastery at Sinai, with an overview of the cult and iconography of these saints in East Christian art" in Зограф, 44 (2020):101-125,
https://doi.org/10.2298/ZOG2044101Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12205 .

The Dioscuri in funerary art : an unusual fragment of a stele from Viminacium

Милановић, Љубомир; Пилиповић, Сања

(Praha : Centre for Classical Studies at the Institute of Philosophy of the Czech Academy of Sciences, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Милановић, Љубомир
AU  - Пилиповић, Сања
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12897
AB  - This paper offers a new iconographic reading of a fragment of a Roman funerary stele. The fragment consists of a pediment with acroteria that was embedded as a piece of spolia in the south wall of the church of the Rukumija monastery. The fragment likely originates from the site of Viminacium, the capital of the province of Upper Moesia. The main part of the pediment was decorated with a relief depicting a Medusa’s head, while the reliefs on its acroteria have been identified by scholars as horsemen. Following an iconographic analysis and comparison with stelai from Viminacium, as well as from Noricum and Pannonia, the figures on the acroteria are interpreted as Dioscuri. Based on this interpretation, the fragment presents an example of funerary iconography that is rare not only in Viminacium and Upper Moesia, but also in the surrounding provinces. The fragment from Rukumija contributes to a better understanding of the iconography of the divine twins as symbols of immortality and thee psychopompe, as well as companions of the deceased in the afterlife. Until now, their representation on the acroteria of Roman funerary stelae was unknown, making the fragment of the stele from Rukumija unique.
PB  - Praha : Centre for Classical Studies at the Institute of Philosophy of the Czech Academy of Sciences
T2  - Eirene. Studia Graeca et Latina
T1  - The Dioscuri in funerary art : an unusual fragment of a stele from Viminacium
T1  - I Dioscuri nell'arte funeraria : insolito frammento della stele da Viminacium
SP  - 299
EP  - 322
VL  - 56
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12897
ER  - 
@article{
author = "Милановић, Љубомир and Пилиповић, Сања",
year = "2020",
abstract = "This paper offers a new iconographic reading of a fragment of a Roman funerary stele. The fragment consists of a pediment with acroteria that was embedded as a piece of spolia in the south wall of the church of the Rukumija monastery. The fragment likely originates from the site of Viminacium, the capital of the province of Upper Moesia. The main part of the pediment was decorated with a relief depicting a Medusa’s head, while the reliefs on its acroteria have been identified by scholars as horsemen. Following an iconographic analysis and comparison with stelai from Viminacium, as well as from Noricum and Pannonia, the figures on the acroteria are interpreted as Dioscuri. Based on this interpretation, the fragment presents an example of funerary iconography that is rare not only in Viminacium and Upper Moesia, but also in the surrounding provinces. The fragment from Rukumija contributes to a better understanding of the iconography of the divine twins as symbols of immortality and thee psychopompe, as well as companions of the deceased in the afterlife. Until now, their representation on the acroteria of Roman funerary stelae was unknown, making the fragment of the stele from Rukumija unique.",
publisher = "Praha : Centre for Classical Studies at the Institute of Philosophy of the Czech Academy of Sciences",
journal = "Eirene. Studia Graeca et Latina",
title = "The Dioscuri in funerary art : an unusual fragment of a stele from Viminacium, I Dioscuri nell'arte funeraria : insolito frammento della stele da Viminacium",
pages = "299-322",
volume = "56",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12897"
}
Милановић, Љ.,& Пилиповић, С.. (2020). The Dioscuri in funerary art : an unusual fragment of a stele from Viminacium. in Eirene. Studia Graeca et Latina
Praha : Centre for Classical Studies at the Institute of Philosophy of the Czech Academy of Sciences., 56, 299-322.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12897
Милановић Љ, Пилиповић С. The Dioscuri in funerary art : an unusual fragment of a stele from Viminacium. in Eirene. Studia Graeca et Latina. 2020;56:299-322.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12897 .
Милановић, Љубомир, Пилиповић, Сања, "The Dioscuri in funerary art : an unusual fragment of a stele from Viminacium" in Eirene. Studia Graeca et Latina, 56 (2020):299-322,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12897 .

Виши и нижи органи власти у тематском систему: примери нарушавања хијерархијског поретка

Цветковић, Милош

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Цветковић, Милош
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10052
AB  - The text presents research resulting from the study of the relationship between higher and lower ranks in the military command structure of the theme system – the Byzantine emperor and strategos on one side and the bearers of lower ranks on the other. Starting from the fact that the bearers of lower-ranking commanding offices mostly attracted the attention of Byzantine authors when they refused to obey their superiors, the research focuses on rebellions that led to disruptions in the existing hierarchical structure. Almost as a rule, these conflicts outgrew local settings and, due to their scope, had an impact on the political processes at the top level of government in the Empire.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)
T1  - Виши и нижи органи власти у тематском систему: примери нарушавања хијерархијског поретка
T1  - Higher and Lower Ranks in the Theme System: Examples of Disruption of the Hierarchical Order
SP  - 65
EP  - 91
VL  - 48
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10052
ER  - 
@inbook{
author = "Цветковић, Милош",
year = "2020",
abstract = "The text presents research resulting from the study of the relationship between higher and lower ranks in the military command structure of the theme system – the Byzantine emperor and strategos on one side and the bearers of lower ranks on the other. Starting from the fact that the bearers of lower-ranking commanding offices mostly attracted the attention of Byzantine authors when they refused to obey their superiors, the research focuses on rebellions that led to disruptions in the existing hierarchical structure. Almost as a rule, these conflicts outgrew local settings and, due to their scope, had an impact on the political processes at the top level of government in the Empire.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)",
booktitle = "Виши и нижи органи власти у тематском систему: примери нарушавања хијерархијског поретка, Higher and Lower Ranks in the Theme System: Examples of Disruption of the Hierarchical Order",
pages = "65-91",
volume = "48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10052"
}
Цветковић, М.. (2020). Виши и нижи органи власти у тематском систему: примери нарушавања хијерархијског поретка. in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)
Београд : Византолошки институт САНУ., 48, 65-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10052
Цветковић М. Виши и нижи органи власти у тематском систему: примери нарушавања хијерархијског поретка. in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries). 2020;48:65-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10052 .
Цветковић, Милош, "Виши и нижи органи власти у тематском систему: примери нарушавања хијерархијског поретка" in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries), 48 (2020):65-91,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10052 .

Τοῦτό μοι τέλεσον –„Среди ми то” Службена и приватна комуникација у писмима Теофилакта Охридског

Krsmanović, Bojana; Тодоровић, Дарко

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Krsmanović, Bojana
AU  - Тодоровић, Дарко
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10049
AB  - Писма Теофилакта Охридског су оставила значајна сведочанства за илустрацију феномена приватног удруживања појединаца и породица. Реч је о појави која показује да деловање
појединца у византијском друштву није зависило само од његовог порекла или родбинске повезаности са угледнијим представницима византијских аристократских породица, односно
са припадницима владајуће елите: извори су оставили довољно сведочанстава која показују да је укључивање појединаца различитог социјалног статуса – било угледног, било ниског – у одређене интересне групе почивало на широко упражњаваном обичају препоручивања некога за нешто. Тај обичај је несумњиво био само једна од последица чињенице да се ни почасна достојанства (титуле) ни положаји у Византији нису наслеђивали, што није само отежавало образовање аристократије него је неизвесним чинило положај и будућност како појединца, тако и његове породице. Отуд су личне везе – у једнакој мери оне засноване на
пријатељству, а не само на орођавању – омогућавале појединцу успон у друштву, напредовање у оквиру одређене професије, очување стечене друштвене и професионалне позиције.
Кореспонденција охридског архиепископа на више начина илуструје феномен приватног удруживања и употребу личних веза у службеној комуникацији. У раду су анализирана писма
која показују на који начин је Теофилакт Охридски језик и стил својих писама прилагођавао кореспондентима, водећи рачуна о њиховом друштвеном рангу, политичком утицају, рођачким везама са царем и другим члановима породица Комнина и Дука. Анализирана су и писма која је Теофилакт размењивао са својим присним пријатељима, неретко бившим ученицима, од којих је у више наврата тражио да искористе своје положаје и интервенишу
у корист охридске архиепископије. Посебно је истакнуто једно писмо које је Теофилакт упутио свом пријатељу Михаилу Пантехнису (Gautier II, № 114), које баца посебно светло на целокупну службену кореспонденцију охридског архиепископа.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)
T1  - Τοῦτό μοι τέλεσον –„Среди ми то” Службена и приватна комуникација у писмима Теофилакта Охридског
T1  - Τοῦτό μοι τέλεσον – “Take care of this for me” Official and Private Communication in the Letters of Theophylact of Ohrid
SP  - 93
EP  - 138
VL  - 48
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10049
ER  - 
@inbook{
author = "Krsmanović, Bojana and Тодоровић, Дарко",
year = "2020",
abstract = "Писма Теофилакта Охридског су оставила значајна сведочанства за илустрацију феномена приватног удруживања појединаца и породица. Реч је о појави која показује да деловање
појединца у византијском друштву није зависило само од његовог порекла или родбинске повезаности са угледнијим представницима византијских аристократских породица, односно
са припадницима владајуће елите: извори су оставили довољно сведочанстава која показују да је укључивање појединаца различитог социјалног статуса – било угледног, било ниског – у одређене интересне групе почивало на широко упражњаваном обичају препоручивања некога за нешто. Тај обичај је несумњиво био само једна од последица чињенице да се ни почасна достојанства (титуле) ни положаји у Византији нису наслеђивали, што није само отежавало образовање аристократије него је неизвесним чинило положај и будућност како појединца, тако и његове породице. Отуд су личне везе – у једнакој мери оне засноване на
пријатељству, а не само на орођавању – омогућавале појединцу успон у друштву, напредовање у оквиру одређене професије, очување стечене друштвене и професионалне позиције.
Кореспонденција охридског архиепископа на више начина илуструје феномен приватног удруживања и употребу личних веза у службеној комуникацији. У раду су анализирана писма
која показују на који начин је Теофилакт Охридски језик и стил својих писама прилагођавао кореспондентима, водећи рачуна о њиховом друштвеном рангу, политичком утицају, рођачким везама са царем и другим члановима породица Комнина и Дука. Анализирана су и писма која је Теофилакт размењивао са својим присним пријатељима, неретко бившим ученицима, од којих је у више наврата тражио да искористе своје положаје и интервенишу
у корист охридске архиепископије. Посебно је истакнуто једно писмо које је Теофилакт упутио свом пријатељу Михаилу Пантехнису (Gautier II, № 114), које баца посебно светло на целокупну службену кореспонденцију охридског архиепископа.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)",
booktitle = "Τοῦτό μοι τέλεσον –„Среди ми то” Службена и приватна комуникација у писмима Теофилакта Охридског, Τοῦτό μοι τέλεσον – “Take care of this for me” Official and Private Communication in the Letters of Theophylact of Ohrid",
pages = "93-138",
volume = "48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10049"
}
Krsmanović, B.,& Тодоровић, Д.. (2020). Τοῦτό μοι τέλεσον –„Среди ми то” Службена и приватна комуникација у писмима Теофилакта Охридског. in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)
Београд : Византолошки институт САНУ., 48, 93-138.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10049
Krsmanović B, Тодоровић Д. Τοῦτό μοι τέλεσον –„Среди ми то” Службена и приватна комуникација у писмима Теофилакта Охридског. in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries). 2020;48:93-138.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10049 .
Krsmanović, Bojana, Тодоровић, Дарко, "Τοῦτό μοι τέλεσον –„Среди ми то” Службена и приватна комуникација у писмима Теофилакта Охридског" in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries), 48 (2020):93-138,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10049 .

Киклоп у човјеку: Одјеци и сазвучја у тумачењу хомерске слике

Шијаковић, Јована

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Шијаковић, Јована
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10047
AB  - The paper focuses on the Cyclops allegoresis in Eustathios’ Commentary on the Odyssey. It reviews the ancient imagery of the inner struggle reflected in Eustathios’ interpretation, as well as echoes of related notions which must be of a later date. The description of a keen eye in Eustathios’ Great Lent sermon (Εʹ) and the instruction in the Commentary regarding the rhetorical use of the Cyclops allegoresis are comparable in many ways. The Christian reception of ancient
concepts pertinent to the inner Cyclops bears on the way the image engaged Eustathios and his readers.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)
T1  - Киклоп у човјеку: Одјеци и сазвучја у тумачењу хомерске слике
T1  - The Inner Cyclops: Echoes and Interwoven Voices in the Interpretation of Homeric Imagery
SP  - 139
EP  - 163
VL  - 48
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10047
ER  - 
@inbook{
author = "Шијаковић, Јована",
year = "2020",
abstract = "The paper focuses on the Cyclops allegoresis in Eustathios’ Commentary on the Odyssey. It reviews the ancient imagery of the inner struggle reflected in Eustathios’ interpretation, as well as echoes of related notions which must be of a later date. The description of a keen eye in Eustathios’ Great Lent sermon (Εʹ) and the instruction in the Commentary regarding the rhetorical use of the Cyclops allegoresis are comparable in many ways. The Christian reception of ancient
concepts pertinent to the inner Cyclops bears on the way the image engaged Eustathios and his readers.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)",
booktitle = "Киклоп у човјеку: Одјеци и сазвучја у тумачењу хомерске слике, The Inner Cyclops: Echoes and Interwoven Voices in the Interpretation of Homeric Imagery",
pages = "139-163",
volume = "48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10047"
}
Шијаковић, Ј.. (2020). Киклоп у човјеку: Одјеци и сазвучја у тумачењу хомерске слике. in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)
Београд : Византолошки институт САНУ., 48, 139-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10047
Шијаковић Ј. Киклоп у човјеку: Одјеци и сазвучја у тумачењу хомерске слике. in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries). 2020;48:139-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10047 .
Шијаковић, Јована, "Киклоп у човјеку: Одјеци и сазвучја у тумачењу хомерске слике" in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries), 48 (2020):139-163,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10047 .

Представе Марка Ефеског у поствизантијској уметности

Živković, Miloš

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Živković, Miloš
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10475
AB  - The paper discusses the visual representations of St. Mark of Ephesus, under-researched in previous scholarship, which have survived in several monuments of post-Byzantine wall painting in the Balkans. These depictions are analyzed as visual testimonies of the veneration of Mark of Ephesus in the period under consideration, i.e. as important indicators of the presence, continuity and dissemination of his cult a long time before his official canonization in the 18th century. The paper also offers an overview of the different iconographic versions of the images of St. Mark of Ephesus. Finally, it examines the possible reasons for the emergence of images representing this famed anti-Unionist metropolitan in the discussed monuments. In this context, the images of Mark of Ephesus are considered through the prism of their placement in a given iconographic program; wherever possible, the role of the ktetor and artist in their creation is examined.
AB  - Главни задатак нашег рада било је разматрање ликова Светог Марка Ефеског који су настајали пре његове званичне канонизације. Па ипак, и у овој прилици се за тренутак ваља осврнути на неке веома репрезентативне представе Светог Марка Ефеског из XVIII и XIX века. Међу њима је посебно значајна представа Светог Марка Ефеског у скиту Свете Тројице у Кавсокаливији (сл.8). Светитељ је приказан у олтару параклиса Успења Богородице, задужбини јеромонаха Јоне (†1765), ученика Светог Акакија Кавсокаливита († 1730), коју је
1759. осликао сликар Партеније из Фурне. „Свети Марко Евгеник“ приказан је у фронталној репрезентативној фигури, како десном руком указује на развијени свитак у левој, са текстом у коме проклиње одступање од праве вере, док се под његовим ногама налази лик неименованог римског папе. Поглавар Западне цркве, највероватније Евгеније IV (1431 - 1447), приказан је у понижавајућем положају – наг до појаса, оборен на леђа, он се левом руком држи за главу, а у десној, о коју су обешени кључеви Светог Петра, држи сабљу којом пробија књигу. У најнижем регистру представе приказано је како двоструку папску круну гута
аждаја разјапљених чељусти. Описани иконографски тип, са својом више него јасном симболичком садржином, био је и у потоњим временима коришћен као предложак за представе Светог Марка Ефеског, уз извесне варијације у поставци призора и решењу појединих иконографских детаља. Посебно је томе, изгледа, допринела његова популаризација кроз графичке листове, о чему, рецимо, сведочи један бакрорез у поседу Александријске патријаршије (сл. 9), израђен у Венецији током прве четвртине XIX столећа.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института 57
T1  - Представе Марка Ефеског у поствизантијској уметности
T1  - Depictions of St. Mark of Ephesus in Post-Byzantine Art
SP  - 143
EP  - 174
VL  - 57
DO  - 10.2298/ZRVI2057143Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10475
ER  - 
@article{
author = "Živković, Miloš",
year = "2020",
abstract = "The paper discusses the visual representations of St. Mark of Ephesus, under-researched in previous scholarship, which have survived in several monuments of post-Byzantine wall painting in the Balkans. These depictions are analyzed as visual testimonies of the veneration of Mark of Ephesus in the period under consideration, i.e. as important indicators of the presence, continuity and dissemination of his cult a long time before his official canonization in the 18th century. The paper also offers an overview of the different iconographic versions of the images of St. Mark of Ephesus. Finally, it examines the possible reasons for the emergence of images representing this famed anti-Unionist metropolitan in the discussed monuments. In this context, the images of Mark of Ephesus are considered through the prism of their placement in a given iconographic program; wherever possible, the role of the ktetor and artist in their creation is examined., Главни задатак нашег рада било је разматрање ликова Светог Марка Ефеског који су настајали пре његове званичне канонизације. Па ипак, и у овој прилици се за тренутак ваља осврнути на неке веома репрезентативне представе Светог Марка Ефеског из XVIII и XIX века. Међу њима је посебно значајна представа Светог Марка Ефеског у скиту Свете Тројице у Кавсокаливији (сл.8). Светитељ је приказан у олтару параклиса Успења Богородице, задужбини јеромонаха Јоне (†1765), ученика Светог Акакија Кавсокаливита († 1730), коју је
1759. осликао сликар Партеније из Фурне. „Свети Марко Евгеник“ приказан је у фронталној репрезентативној фигури, како десном руком указује на развијени свитак у левој, са текстом у коме проклиње одступање од праве вере, док се под његовим ногама налази лик неименованог римског папе. Поглавар Западне цркве, највероватније Евгеније IV (1431 - 1447), приказан је у понижавајућем положају – наг до појаса, оборен на леђа, он се левом руком држи за главу, а у десној, о коју су обешени кључеви Светог Петра, држи сабљу којом пробија књигу. У најнижем регистру представе приказано је како двоструку папску круну гута
аждаја разјапљених чељусти. Описани иконографски тип, са својом више него јасном симболичком садржином, био је и у потоњим временима коришћен као предложак за представе Светог Марка Ефеског, уз извесне варијације у поставци призора и решењу појединих иконографских детаља. Посебно је томе, изгледа, допринела његова популаризација кроз графичке листове, о чему, рецимо, сведочи један бакрорез у поседу Александријске патријаршије (сл. 9), израђен у Венецији током прве четвртине XIX столећа.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института 57",
title = "Представе Марка Ефеског у поствизантијској уметности, Depictions of St. Mark of Ephesus in Post-Byzantine Art",
pages = "143-174",
volume = "57",
doi = "10.2298/ZRVI2057143Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10475"
}
Živković, M.. (2020). Представе Марка Ефеског у поствизантијској уметности. in Зборник радова Византолошког института 57
Београд : Византолошки институт САНУ., 57, 143-174.
https://doi.org/10.2298/ZRVI2057143Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10475
Živković M. Представе Марка Ефеског у поствизантијској уметности. in Зборник радова Византолошког института 57. 2020;57:143-174.
doi:10.2298/ZRVI2057143Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10475 .
Živković, Miloš, "Представе Марка Ефеског у поствизантијској уметности" in Зборник радова Византолошког института 57, 57 (2020):143-174,
https://doi.org/10.2298/ZRVI2057143Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10475 .

О првом браку краља Милутина

Коматина, Предраг

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Коматина, Предраг
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10418
AB  - У раду се разматра питање првог брака српског краља Стефана Уроша II (Милутина), који помиње византијски писац Георгије Пахимер, с циљем да се поткрепи постојећа теза да је у питању брак са српском властелинком по имену Јелена, који је склопљен током седамдесетих година XIII века, али разведен убрзо по Милутиновом ступању на српски престо 1282. године. Пружа се, такође, и осврт на природу и карактер тог брака и могуће разлоге због којих је био разведен и проглашен неважећим.
AB  - The paper deals with the problem of the first marriage of the Serbian king Stephen Uroš II (Milutin), mentioned by the Byzantine author George Pachymeres, wtih the aim to reinforce the existing thesis that it was a marriage with a Serbian noble Helen, concluded in the 1270-ies, but divorced soon after he came to the Serbian throne in 1282. It also provides an overview of the nature and character of that marriage and the possible reasons why it was dissolved and declared invalid.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института 57
T1  - О првом браку краља Милутина
T1  - On the first marriage of king Milutin
SP  - 45
EP  - 59
VL  - 57
DO  - 10.2298/ZRVI2057045K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10418
ER  - 
@article{
author = "Коматина, Предраг",
year = "2020",
abstract = "У раду се разматра питање првог брака српског краља Стефана Уроша II (Милутина), који помиње византијски писац Георгије Пахимер, с циљем да се поткрепи постојећа теза да је у питању брак са српском властелинком по имену Јелена, који је склопљен током седамдесетих година XIII века, али разведен убрзо по Милутиновом ступању на српски престо 1282. године. Пружа се, такође, и осврт на природу и карактер тог брака и могуће разлоге због којих је био разведен и проглашен неважећим., The paper deals with the problem of the first marriage of the Serbian king Stephen Uroš II (Milutin), mentioned by the Byzantine author George Pachymeres, wtih the aim to reinforce the existing thesis that it was a marriage with a Serbian noble Helen, concluded in the 1270-ies, but divorced soon after he came to the Serbian throne in 1282. It also provides an overview of the nature and character of that marriage and the possible reasons why it was dissolved and declared invalid.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института 57",
title = "О првом браку краља Милутина, On the first marriage of king Milutin",
pages = "45-59",
volume = "57",
doi = "10.2298/ZRVI2057045K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10418"
}
Коматина, П.. (2020). О првом браку краља Милутина. in Зборник радова Византолошког института 57
Београд : Византолошки институт САНУ., 57, 45-59.
https://doi.org/10.2298/ZRVI2057045K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10418
Коматина П. О првом браку краља Милутина. in Зборник радова Византолошког института 57. 2020;57:45-59.
doi:10.2298/ZRVI2057045K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10418 .
Коматина, Предраг, "О првом браку краља Милутина" in Зборник радова Византолошког института 57, 57 (2020):45-59,
https://doi.org/10.2298/ZRVI2057045K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10418 .
1

Непозната кћи Стефана Првовенчаног

Миљковић, Бојан

(Београд : Историјски институт, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Миљковић, Бојан
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9220
AB  - Стефан Првовенчани је имао шесторо деце из три брака. На фресци опела његове треће супруге – краљице Ане – из сопоћанске унутрашње припрате, у првом плану, испред одра старе краљице, насликана је њена кћи непознатог имена, највероватније старија сестра ктитора Сопоћана, српског краља Стефана Уроша I. Опела савременика, сликана као зидни украс над њиховим гробовима, једна је од особености српске средњовековне уметности.
AB  - The opinion that Stefan married three times prevails in science. His first marriage with Eudokia, the niece of Byzantine emperor Isaac II Angelos, was concluded soon after the Battle of Morava, which took place in autumn 1190. Ten years later, by the end of 1201, the marriage was dissolved due to the infidelity of both spouses. The name and origin of Stefan’s second wife are not known. He got married for the third time in 1217 to Anna, the granddaughter of the then deceased doge of Venice Enrico Dandolo, and became king at the same time. Judging by the fresco of her funeral service in the narthex of the Sopoćani monastery, created around 1265, the queen outlived by more than three decades her husband, who died on 24 September 1227. The children born in these marriages and recorded in historical sources can be enumerated in the
following order – the first-born daughter of unknown name; the oldest son and Stefan’s successor Radoslav, who was the Serbian king from 1227 to 1233; Vladislav, the Serbian king from 1234 to 1243; Predislav, who was tonsured as monk Sava and served as the bishop of Hum and head of the Serbian Church from 1263 until his death in 1271; and Uroš, the Serbian king from 1243 to 1276. Based on the fresco in Sopoćani, Stefan’s second daughter of unknownname should be added to this list of five children.
In the first zone of the northern wall of the Sopoćani inner narthex, left to the door leading to the parekklesion of St Stephen, above the sarcophagus of the first Serbian queen of the Nemanjić dynasty, Anna, there is the fresco depicting her funeral service. Of the persons attending this event, it is possible to recognise without any doubt Anna’s son king Stefan Uroš I and his sons,
Anna’s grandsons, Dragutin and Milutin, and behind them their mother queen Helena. The funeral rite was served by a local Rascian bishop, depicted beside the deathbed of the queen-mother. Courtiers and the nobility of the Serbian king are portrayed right to the royal family and the serving archpriest. The mysterious grown-up female figure kneeling before the deathbed of the queenmother and kissing her left hand has created most dilemmas in science. Such
prominent place, in the foreground of the composition, certainly according to the wish of the patron, king Uroš, could be assigned only to his sister, probably the older one, i.e. the first-born child from Stefan’s third marriage, with Anna Dandolo. That Uroš had a sister is also indirectly testified by written historical sources, i.e. two charters of Hungarian kings which mention his brother-in-law. It should be borne in mind that the only daughter of king Uroš, Brnjača, never
got married as she is depicted in each of the preserved Nemanjić family trees, up to Dečani, and it has been rightly ascertained in science, a long time ago, that married female members are not presented in them. It could be only the husband of his sister, unknown by name.
PB  - Београд : Историјски институт
T2  - Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time
T1  - Непозната кћи Стефана Првовенчаног
T1  - An Unknown Daughter of Stefan the First-Crowned
SP  - 159
EP  - 184
VL  - 42
DO  - 10.34298/9788677431396.08
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9220
ER  - 
@inbook{
author = "Миљковић, Бојан",
year = "2020",
abstract = "Стефан Првовенчани је имао шесторо деце из три брака. На фресци опела његове треће супруге – краљице Ане – из сопоћанске унутрашње припрате, у првом плану, испред одра старе краљице, насликана је њена кћи непознатог имена, највероватније старија сестра ктитора Сопоћана, српског краља Стефана Уроша I. Опела савременика, сликана као зидни украс над њиховим гробовима, једна је од особености српске средњовековне уметности., The opinion that Stefan married three times prevails in science. His first marriage with Eudokia, the niece of Byzantine emperor Isaac II Angelos, was concluded soon after the Battle of Morava, which took place in autumn 1190. Ten years later, by the end of 1201, the marriage was dissolved due to the infidelity of both spouses. The name and origin of Stefan’s second wife are not known. He got married for the third time in 1217 to Anna, the granddaughter of the then deceased doge of Venice Enrico Dandolo, and became king at the same time. Judging by the fresco of her funeral service in the narthex of the Sopoćani monastery, created around 1265, the queen outlived by more than three decades her husband, who died on 24 September 1227. The children born in these marriages and recorded in historical sources can be enumerated in the
following order – the first-born daughter of unknown name; the oldest son and Stefan’s successor Radoslav, who was the Serbian king from 1227 to 1233; Vladislav, the Serbian king from 1234 to 1243; Predislav, who was tonsured as monk Sava and served as the bishop of Hum and head of the Serbian Church from 1263 until his death in 1271; and Uroš, the Serbian king from 1243 to 1276. Based on the fresco in Sopoćani, Stefan’s second daughter of unknownname should be added to this list of five children.
In the first zone of the northern wall of the Sopoćani inner narthex, left to the door leading to the parekklesion of St Stephen, above the sarcophagus of the first Serbian queen of the Nemanjić dynasty, Anna, there is the fresco depicting her funeral service. Of the persons attending this event, it is possible to recognise without any doubt Anna’s son king Stefan Uroš I and his sons,
Anna’s grandsons, Dragutin and Milutin, and behind them their mother queen Helena. The funeral rite was served by a local Rascian bishop, depicted beside the deathbed of the queen-mother. Courtiers and the nobility of the Serbian king are portrayed right to the royal family and the serving archpriest. The mysterious grown-up female figure kneeling before the deathbed of the queenmother and kissing her left hand has created most dilemmas in science. Such
prominent place, in the foreground of the composition, certainly according to the wish of the patron, king Uroš, could be assigned only to his sister, probably the older one, i.e. the first-born child from Stefan’s third marriage, with Anna Dandolo. That Uroš had a sister is also indirectly testified by written historical sources, i.e. two charters of Hungarian kings which mention his brother-in-law. It should be borne in mind that the only daughter of king Uroš, Brnjača, never
got married as she is depicted in each of the preserved Nemanjić family trees, up to Dečani, and it has been rightly ascertained in science, a long time ago, that married female members are not presented in them. It could be only the husband of his sister, unknown by name.",
publisher = "Београд : Историјски институт",
journal = "Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time",
booktitle = "Непозната кћи Стефана Првовенчаног, An Unknown Daughter of Stefan the First-Crowned",
pages = "159-184",
volume = "42",
doi = "10.34298/9788677431396.08",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9220"
}
Миљковић, Б.. (2020). Непозната кћи Стефана Првовенчаног. in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time
Београд : Историјски институт., 42, 159-184.
https://doi.org/10.34298/9788677431396.08
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9220
Миљковић Б. Непозната кћи Стефана Првовенчаног. in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time. 2020;42:159-184.
doi:10.34298/9788677431396.08
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9220 .
Миљковић, Бојан, "Непозната кћи Стефана Првовенчаног" in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time, 42 (2020):159-184,
https://doi.org/10.34298/9788677431396.08 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9220 .

Јеромонах Доротеј – игуман манастира Хиландара (1355–1360) и прот Свете Горе (1356–1366)

Живојиновић, Мирјана

(Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Живојиновић, Мирјана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10058
AB  - У науци се постављало питање да ли је јеромонах Доротеј, игуман манастира Хиландара од пре маја 1355. до 1360. године и прот Свете Горе од пре децембра 1356. до 1366. године, могао у исто време да буде на та два изузетно значајна положаја. На основу присуства и потписа монахâ Хиландара на актима прота Доротеја на месту које у Протату, припада игуману манастира Хиландара, затим на основу поређења потписа игумана Доротеја на акту братског сабора од 1359/1360. године и српских потписа прота Доротеја, као и његове бриге о словенским манастирима – Хиландару,
Светом Пантелејмону и пријатељском Ватопеду, аутор је закључио да је реч о једном истом Србину – Хиландарцу, јеромонаху Доротеју. Томе у прилог говоре и приватно- правни акти игумана манастирâ Есфигмена (1037), Дохијара (после 1118) и Велике Лавре (1154) у којима се они спомињу као игумани свога манастира и проти Свете Горе. За игумана и прота јеромонаха Доротеја не располажемо таквим документом.
PB  - Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду
PB  - Београд : ЈП „Службени гласник“
T2  - ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić
T1  - Јеромонах Доротеј – игуман манастира Хиландара (1355–1360) и прот Свете Горе (1356–1366)
T1  - Ieromonachos Doroteus – Hegumenos of Hilandar Monastery (1355–1360) and Prot of Athos (1356–1366)
SP  - 379
EP  - 394
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10058
ER  - 
@inbook{
author = "Живојиновић, Мирјана",
year = "2020",
abstract = "У науци се постављало питање да ли је јеромонах Доротеј, игуман манастира Хиландара од пре маја 1355. до 1360. године и прот Свете Горе од пре децембра 1356. до 1366. године, могао у исто време да буде на та два изузетно значајна положаја. На основу присуства и потписа монахâ Хиландара на актима прота Доротеја на месту које у Протату, припада игуману манастира Хиландара, затим на основу поређења потписа игумана Доротеја на акту братског сабора од 1359/1360. године и српских потписа прота Доротеја, као и његове бриге о словенским манастирима – Хиландару,
Светом Пантелејмону и пријатељском Ватопеду, аутор је закључио да је реч о једном истом Србину – Хиландарцу, јеромонаху Доротеју. Томе у прилог говоре и приватно- правни акти игумана манастирâ Есфигмена (1037), Дохијара (после 1118) и Велике Лавре (1154) у којима се они спомињу као игумани свога манастира и проти Свете Горе. За игумана и прота јеромонаха Доротеја не располажемо таквим документом.",
publisher = "Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду, Београд : ЈП „Службени гласник“",
journal = "ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić",
booktitle = "Јеромонах Доротеј – игуман манастира Хиландара (1355–1360) и прот Свете Горе (1356–1366), Ieromonachos Doroteus – Hegumenos of Hilandar Monastery (1355–1360) and Prot of Athos (1356–1366)",
pages = "379-394",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10058"
}
Живојиновић, М.. (2020). Јеромонах Доротеј – игуман манастира Хиландара (1355–1360) и прот Свете Горе (1356–1366). in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić
Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду., 379-394.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10058
Живојиновић М. Јеромонах Доротеј – игуман манастира Хиландара (1355–1360) и прот Свете Горе (1356–1366). in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić. 2020;:379-394.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10058 .
Живојиновић, Мирјана, "Јеромонах Доротеј – игуман манастира Хиландара (1355–1360) и прот Свете Горе (1356–1366)" in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić (2020):379-394,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10058 .

Завештања и завети у Византијском царству XIII и XIV века: неколико примера

Павловић, Бојана

(Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Павловић, Бојана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10056
AB  - Рад има за циљ да укаже на неколико докумената који се могу уврстити у категорију завештања и завета, насталих средином XIII и током XIV века. У питању су два тестамента византијских царева Теодора II Ласкариса и Андроника III Палеолога, који нису сачувани, а о чијем постојању сведоче наративни извори епоха о којима је реч. Такође, реч је и о завештању патријарха Арсенија Ауторијана, завештању патријарха Јосифа и песми Теодора Метохита у којој је велики логотет за наследника своје библиотеке у манастиру Христа у Хори именовао свог ученика, Нићифора Григору. Већ на први поглед јасно је да се ради о разнородним документима, специфичним
како по форми, тако и по садржини. Будући да њихове специфичности још увек нису биле предмет детаљније анализе, нити су помињане у контексту који ће овај рад понудити, питање њиховог извршења, правног значаја и примене у византијском друштву представљају фокус овог истраживања.
PB  - Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду
PB  - Београд : ЈП „Службени гласник“
T2  - ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić
T1  - Завештања и завети у Византијском царству XIII и XIV века: неколико примера
T1  - Legacies and Bequests in Byzantine Empire of the XIII and XIV Century : A few examples
SP  - 181
EP  - 202
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10056
ER  - 
@inbook{
author = "Павловић, Бојана",
year = "2020",
abstract = "Рад има за циљ да укаже на неколико докумената који се могу уврстити у категорију завештања и завета, насталих средином XIII и током XIV века. У питању су два тестамента византијских царева Теодора II Ласкариса и Андроника III Палеолога, који нису сачувани, а о чијем постојању сведоче наративни извори епоха о којима је реч. Такође, реч је и о завештању патријарха Арсенија Ауторијана, завештању патријарха Јосифа и песми Теодора Метохита у којој је велики логотет за наследника своје библиотеке у манастиру Христа у Хори именовао свог ученика, Нићифора Григору. Већ на први поглед јасно је да се ради о разнородним документима, специфичним
како по форми, тако и по садржини. Будући да њихове специфичности још увек нису биле предмет детаљније анализе, нити су помињане у контексту који ће овај рад понудити, питање њиховог извршења, правног значаја и примене у византијском друштву представљају фокус овог истраживања.",
publisher = "Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду, Београд : ЈП „Службени гласник“",
journal = "ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić",
booktitle = "Завештања и завети у Византијском царству XIII и XIV века: неколико примера, Legacies and Bequests in Byzantine Empire of the XIII and XIV Century : A few examples",
pages = "181-202",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10056"
}
Павловић, Б.. (2020). Завештања и завети у Византијском царству XIII и XIV века: неколико примера. in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić
Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду., 181-202.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10056
Павловић Б. Завештања и завети у Византијском царству XIII и XIV века: неколико примера. in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić. 2020;:181-202.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10056 .
Павловић, Бојана, "Завештања и завети у Византијском царству XIII и XIV века: неколико примера" in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić (2020):181-202,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10056 .

Писмо Св. Евстатија Солунског о ослобађању робова / The Letter of St. Eustathios of Thessalonike concerning Manumission of Slaves

Илић, Тамара; Шијаковић, Јована

(Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Илић, Тамара
AU  - Шијаковић, Јована
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10048
AB  - У раду је најпре представљена (1) садржина писма и сродна разматрања старијих
утицајних писаца на тему ропства, која су блиска Евстатијевoм излагању. Затим
је дат приказ (2) општег правно-историјског контекста ослобађања робова.
Расветљава се и (3) улога и историјат екдикиона, као тела коме је упућено писмо.
Напослетку се разматрају (4) дипломатичке особине и општи карактер документа.
Анализа узима у обзир својства епистолографског корпуса коме је писмо придружено,
сачувана сродна правна документа и ауторову правну писменост у светлу његовог
искуства у обављању писарских послова при црквеној судској администрацији.
PB  - Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду
PB  - Београд : ЈП „Службени гласник“
T2  - ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić
T1  - Писмо Св. Евстатија Солунског о ослобађању робова / The Letter of St. Eustathios of Thessalonike concerning Manumission of Slaves
SP  - 128
SP  - 165
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10048
ER  - 
@inbook{
author = "Илић, Тамара and Шијаковић, Јована",
year = "2020",
abstract = "У раду је најпре представљена (1) садржина писма и сродна разматрања старијих
утицајних писаца на тему ропства, која су блиска Евстатијевoм излагању. Затим
је дат приказ (2) општег правно-историјског контекста ослобађања робова.
Расветљава се и (3) улога и историјат екдикиона, као тела коме је упућено писмо.
Напослетку се разматрају (4) дипломатичке особине и општи карактер документа.
Анализа узима у обзир својства епистолографског корпуса коме је писмо придружено,
сачувана сродна правна документа и ауторову правну писменост у светлу његовог
искуства у обављању писарских послова при црквеној судској администрацији.",
publisher = "Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду, Београд : ЈП „Службени гласник“",
journal = "ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić",
booktitle = "Писмо Св. Евстатија Солунског о ослобађању робова / The Letter of St. Eustathios of Thessalonike concerning Manumission of Slaves",
pages = "128-165",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10048"
}
Илић, Т.,& Шијаковић, Ј.. (2020). Писмо Св. Евстатија Солунског о ослобађању робова / The Letter of St. Eustathios of Thessalonike concerning Manumission of Slaves. in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić
Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду., 128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10048
Илић Т, Шијаковић Ј. Писмо Св. Евстатија Солунског о ослобађању робова / The Letter of St. Eustathios of Thessalonike concerning Manumission of Slaves. in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić. 2020;:128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10048 .
Илић, Тамара, Шијаковић, Јована, "Писмо Св. Евстатија Солунског о ослобађању робова / The Letter of St. Eustathios of Thessalonike concerning Manumission of Slaves" in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić (2020):128,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10048 .

Житије Св. Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу

Коматина, Предраг

(Београд : Историјски институт, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Коматина, Предраг
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10417
AB  - Житије Светог Симеона од његовог сина Стефана Немањића, састављено средином друге деценије XIII века, први је потпунији историографски спис српског средњовековља. Уводне главе тог списа у којима се описује први део Немањиног живота, пре него што је постао српски владар 1166. године, представљале би у том смислу неку врсту српске археологије, најраније забележене историје у домаћим изворима. Ни у тим одељцима Стефан не доноси прецизне хронолошке податке, али ипак одређене догађаје из Немањиног ранијег живота
смешта у релативне хронолошке оквире према његовим узрастима. Пошто су средњовековна схватања о „седам узраста човека” и њихово трајање добро позната, онда се и ти догађаји могу сместити у одређенији временски оквир. Када се тако постављени посматрају у контексту из других извора познатих догађаја српске историје прве половине XII века, као и Немањиног места у родословном стаблу великожупанске династије, може се доћи до неких нових закључака о смењивању на месту великoг жупана и о начелима наслеђивања престола.
AB  - The Life of St Symeon, written by his son and heir, grand župan and the firstcrowned king Stefan Nemanjić from the second decade of the 13th century, is the first extensive historiographic work of the Serbian Middle Ages. In accordance with the hagiographic genre, it lacks precise chronological information. Stefan however uses some chronological determiners to indicate vaguely his father’s
age at the moment of some important events of his life which he describes and which occurred prior to his coming to the throne, and those are the terms that designate the so-called seven ages of man, commonly used in the Middle Ages across Europe. So, Stefan relates that his father received his share of the fatherland (“čest otačastva”) as otrok, that is at an age between 15 and
22, that he met emperor Manuel I Comnenus and got the ruler’s title (“carski san”) when he was junoša, between 23 and 44, and that he entered into the conflict with his older brothers that led to his imprisonment but eventually to his victory and coming to the throne in 1166 as muž, at the age of 45 to 56, i.e. precisely 52 or 53.
PB  - Београд : Историјски институт
T2  - Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time
T1  - Житије Св. Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу
T1  - Stefan Nemanjić’s Life of St Symeon as a Source for the Chronology of Changes on the Grand Župan’s Throne
SP  - 17
EP  - 35
VL  - 42
DO  - 10.34298/9788677431396.01
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10417
ER  - 
@inbook{
author = "Коматина, Предраг",
year = "2020",
abstract = "Житије Светог Симеона од његовог сина Стефана Немањића, састављено средином друге деценије XIII века, први је потпунији историографски спис српског средњовековља. Уводне главе тог списа у којима се описује први део Немањиног живота, пре него што је постао српски владар 1166. године, представљале би у том смислу неку врсту српске археологије, најраније забележене историје у домаћим изворима. Ни у тим одељцима Стефан не доноси прецизне хронолошке податке, али ипак одређене догађаје из Немањиног ранијег живота
смешта у релативне хронолошке оквире према његовим узрастима. Пошто су средњовековна схватања о „седам узраста човека” и њихово трајање добро позната, онда се и ти догађаји могу сместити у одређенији временски оквир. Када се тако постављени посматрају у контексту из других извора познатих догађаја српске историје прве половине XII века, као и Немањиног места у родословном стаблу великожупанске династије, може се доћи до неких нових закључака о смењивању на месту великoг жупана и о начелима наслеђивања престола., The Life of St Symeon, written by his son and heir, grand župan and the firstcrowned king Stefan Nemanjić from the second decade of the 13th century, is the first extensive historiographic work of the Serbian Middle Ages. In accordance with the hagiographic genre, it lacks precise chronological information. Stefan however uses some chronological determiners to indicate vaguely his father’s
age at the moment of some important events of his life which he describes and which occurred prior to his coming to the throne, and those are the terms that designate the so-called seven ages of man, commonly used in the Middle Ages across Europe. So, Stefan relates that his father received his share of the fatherland (“čest otačastva”) as otrok, that is at an age between 15 and
22, that he met emperor Manuel I Comnenus and got the ruler’s title (“carski san”) when he was junoša, between 23 and 44, and that he entered into the conflict with his older brothers that led to his imprisonment but eventually to his victory and coming to the throne in 1166 as muž, at the age of 45 to 56, i.e. precisely 52 or 53.",
publisher = "Београд : Историјски институт",
journal = "Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time",
booktitle = "Житије Св. Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу, Stefan Nemanjić’s Life of St Symeon as a Source for the Chronology of Changes on the Grand Župan’s Throne",
pages = "17-35",
volume = "42",
doi = "10.34298/9788677431396.01",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10417"
}
Коматина, П.. (2020). Житије Св. Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу. in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time
Београд : Историјски институт., 42, 17-35.
https://doi.org/10.34298/9788677431396.01
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10417
Коматина П. Житије Св. Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу. in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time. 2020;42:17-35.
doi:10.34298/9788677431396.01
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10417 .
Коматина, Предраг, "Житије Св. Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу" in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time, 42 (2020):17-35,
https://doi.org/10.34298/9788677431396.01 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10417 .

Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине. Хронологија и историјски контекст уговарања и раскидања једног династичког савеза

Пириватрић, Срђан

(Београд : Историјски институт, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Пириватрић, Срђан
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9223
AB  - Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине био је изузетно значајан догађај у укупној развојној линији дотадашњих византијско-српских односа, а посебно уочи, за византијски свет пресудне, 1204. године. У научној литератури углавном се сматра да је тај брак склопљен непосредно после битке на Морави, која се датира у јесен 1190, 1191. или 1192. године, а свакако пре јануара 1193. године, када је на византијском двору одржан један говор у којем се спомиње сродство владарских породица. У поновном разматрању
питања хронологије и околности његовог склапања и раскидања узета је у обзир, за разлику од ранијих приступа, начелна разлика између појединих фаза у склапању једног брака – уговарања, тј. формалне веридбе и венчања, између којих је у појединим случајевима знало да прође и више година, као и чињеница да је већ склапање веридбе значило успостављање сродства две фамилије. У складу са таквим приступом, показало се да постојећи и делом противречни подаци из извора заправо говоре о различитим фазама реализације ове брачне стратегије византијског двора, што је дало основу за нову хронологију и историјску контекстуализацију његовог склапања. Такође, поједини занемарени изворни подаци основа су за нове закључке о одредбама споразума који је пратио његово склапање, као и за разматрање околности у којима је раскинут.
AB  - The marriage of Stefan Nemanjić and Eudokia Angelina Komnene was a highly significant event in the whole trajectory of Byzantine-Serbian relations up to that point, particularly on the eve of the year of 1204, which was so fateful for the Byzantine world. Nowadays scholars generally agree that the marriage took place directly after the Battle of Morava, which is dated to the
autumn of 1190, 1191 or 1192, but certainly before January 1193 when a speech was delivered at the Byzantine court which mentions kinship (ἀγχιστεία) between the Emperor and the Serbian Grand Župan. In turning again to the chronology and context of the arrangement and then the repudiation of this marriage, in contrast to earlier approaches, we take into account the principal
differences between the specific phases in the arrangement of a marriage – the pre-marital contract, i.e. the formal betrothal (μνηστεία) and the wedding rite (γάμος), between which, in some cases, a number of years could elapse, and the fact that, with the arrangement of the betrothal, kinship ties (ἀγχιστεία) were considered already to have been established between the two families. Taking into account this approach, we can see that the seemingly somewhat
contradictory information of the sources in fact refers to different phases in the realization of this case in the marital strategies of the Byzantine court, which also offers us the basis for a new chronology and historical contextualization of its arrangement. Moreover, certain neglected details from the sources form the basis for new conclusions about the conditions of the settlement which accompanied the match and, in addition, for consideration of both the
chronology and the circumstances of its termination.
PB  - Београд : Историјски институт
T2  - Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time
T1  - Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине. Хронологија и историјски контекст уговарања и раскидања једног династичког савеза
T1  - The Marriage of Stefan Nemanjić and Eudokia Angelina Komnene. The Chronology and Historical Context of the Negotiation and Repudiation of a Dynastic Alliance
SP  - 139
EP  - 158
VL  - 42
DO  - 10.34298/9788677431396.07
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9223
ER  - 
@inbook{
author = "Пириватрић, Срђан",
year = "2020",
abstract = "Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине био је изузетно значајан догађај у укупној развојној линији дотадашњих византијско-српских односа, а посебно уочи, за византијски свет пресудне, 1204. године. У научној литератури углавном се сматра да је тај брак склопљен непосредно после битке на Морави, која се датира у јесен 1190, 1191. или 1192. године, а свакако пре јануара 1193. године, када је на византијском двору одржан један говор у којем се спомиње сродство владарских породица. У поновном разматрању
питања хронологије и околности његовог склапања и раскидања узета је у обзир, за разлику од ранијих приступа, начелна разлика између појединих фаза у склапању једног брака – уговарања, тј. формалне веридбе и венчања, између којих је у појединим случајевима знало да прође и више година, као и чињеница да је већ склапање веридбе значило успостављање сродства две фамилије. У складу са таквим приступом, показало се да постојећи и делом противречни подаци из извора заправо говоре о различитим фазама реализације ове брачне стратегије византијског двора, што је дало основу за нову хронологију и историјску контекстуализацију његовог склапања. Такође, поједини занемарени изворни подаци основа су за нове закључке о одредбама споразума који је пратио његово склапање, као и за разматрање околности у којима је раскинут., The marriage of Stefan Nemanjić and Eudokia Angelina Komnene was a highly significant event in the whole trajectory of Byzantine-Serbian relations up to that point, particularly on the eve of the year of 1204, which was so fateful for the Byzantine world. Nowadays scholars generally agree that the marriage took place directly after the Battle of Morava, which is dated to the
autumn of 1190, 1191 or 1192, but certainly before January 1193 when a speech was delivered at the Byzantine court which mentions kinship (ἀγχιστεία) between the Emperor and the Serbian Grand Župan. In turning again to the chronology and context of the arrangement and then the repudiation of this marriage, in contrast to earlier approaches, we take into account the principal
differences between the specific phases in the arrangement of a marriage – the pre-marital contract, i.e. the formal betrothal (μνηστεία) and the wedding rite (γάμος), between which, in some cases, a number of years could elapse, and the fact that, with the arrangement of the betrothal, kinship ties (ἀγχιστεία) were considered already to have been established between the two families. Taking into account this approach, we can see that the seemingly somewhat
contradictory information of the sources in fact refers to different phases in the realization of this case in the marital strategies of the Byzantine court, which also offers us the basis for a new chronology and historical contextualization of its arrangement. Moreover, certain neglected details from the sources form the basis for new conclusions about the conditions of the settlement which accompanied the match and, in addition, for consideration of both the
chronology and the circumstances of its termination.",
publisher = "Београд : Историјски институт",
journal = "Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time",
booktitle = "Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине. Хронологија и историјски контекст уговарања и раскидања једног династичког савеза, The Marriage of Stefan Nemanjić and Eudokia Angelina Komnene. The Chronology and Historical Context of the Negotiation and Repudiation of a Dynastic Alliance",
pages = "139-158",
volume = "42",
doi = "10.34298/9788677431396.07",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9223"
}
Пириватрић, С.. (2020). Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине. Хронологија и историјски контекст уговарања и раскидања једног династичког савеза. in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time
Београд : Историјски институт., 42, 139-158.
https://doi.org/10.34298/9788677431396.07
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9223
Пириватрић С. Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине. Хронологија и историјски контекст уговарања и раскидања једног династичког савеза. in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time. 2020;42:139-158.
doi:10.34298/9788677431396.07
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9223 .
Пириватрић, Срђан, "Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине. Хронологија и историјски контекст уговарања и раскидања једног династичког савеза" in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time, 42 (2020):139-158,
https://doi.org/10.34298/9788677431396.07 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9223 .

Велики жупан Стефан Немањић – метох у Хвосну

Живојиновић, Мирјана

(Београд : Историјски институт, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Живојиновић, Мирјана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9222
AB  - Метох манастира Хиландар у Хвосну настао је у првим годинама 13. века прилагањима великог жупана Стефана Немањића – краља Стефана Првовенчаног (1217). Стефан је двема повељама, данас изгубљеним, даровао манастиру Хиландар једанаест села, пашњак, два винограда и један трг. О томе сазнајемо из повеље великог жупана Стефана Немањића, којом је потврдио своја прилагања манастиру Хиландар. Пратили смо увећање метоха у Хвосну, коме су скоро сви владари династије Немањић, уз њих и кнез Лазар, чинили дарове, а уз то смо обратили пажњу и на демографске промене које су утицале на промену статуса појединих села. После пада Српске деспотовине 1459. године, манастиру Хиландар и осталим светогорским манастирима сви поседи су одузети и приходи укинути.
AB  - The paper focuses on the metochion in Hvosno, founded at the beginning of the 13th century by grand župan Stefan Nemanjić – the first-crowned Serbian king (1217). In his two charters, which are lost today, he donated to the Hilandar monastery eleven villages, a pasture, two vineyards and a square. The grand župan’s confirmative charter informs us about these donations.
The region known in the Middle Ages as Hvosno encompassed a wide area around Peć, on both sides of the central course of the Beli Drim river and its tributaries. The Hilandar monastery was granted villages with arable land, vineyards, pastures, etc., аnd with dependent farm labourers who in return for the right of use (dominium utile) of the said holdings had specific obligations
to the monastery; at the same time Hilandar received the right of ownership (dominium directum) of the Dobri Dol pasture, vineyards in Kruševo and Peć and the Kninac square. The monastery used those holdings and worked them, leasing them out to their tenant farmers or other, hired labourers.
PB  - Београд : Историјски институт
T2  - Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time
T1  - Велики жупан Стефан Немањић – метох у Хвосну
T1  - Grand Župan Stefan Nemanjić – the Metochion in Hvosno
SP  - 83
EP  - 98
VL  - 42
DO  - 10.34298/9788677431396.04
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9222
ER  - 
@inbook{
author = "Живојиновић, Мирјана",
year = "2020",
abstract = "Метох манастира Хиландар у Хвосну настао је у првим годинама 13. века прилагањима великог жупана Стефана Немањића – краља Стефана Првовенчаног (1217). Стефан је двема повељама, данас изгубљеним, даровао манастиру Хиландар једанаест села, пашњак, два винограда и један трг. О томе сазнајемо из повеље великог жупана Стефана Немањића, којом је потврдио своја прилагања манастиру Хиландар. Пратили смо увећање метоха у Хвосну, коме су скоро сви владари династије Немањић, уз њих и кнез Лазар, чинили дарове, а уз то смо обратили пажњу и на демографске промене које су утицале на промену статуса појединих села. После пада Српске деспотовине 1459. године, манастиру Хиландар и осталим светогорским манастирима сви поседи су одузети и приходи укинути., The paper focuses on the metochion in Hvosno, founded at the beginning of the 13th century by grand župan Stefan Nemanjić – the first-crowned Serbian king (1217). In his two charters, which are lost today, he donated to the Hilandar monastery eleven villages, a pasture, two vineyards and a square. The grand župan’s confirmative charter informs us about these donations.
The region known in the Middle Ages as Hvosno encompassed a wide area around Peć, on both sides of the central course of the Beli Drim river and its tributaries. The Hilandar monastery was granted villages with arable land, vineyards, pastures, etc., аnd with dependent farm labourers who in return for the right of use (dominium utile) of the said holdings had specific obligations
to the monastery; at the same time Hilandar received the right of ownership (dominium directum) of the Dobri Dol pasture, vineyards in Kruševo and Peć and the Kninac square. The monastery used those holdings and worked them, leasing them out to their tenant farmers or other, hired labourers.",
publisher = "Београд : Историјски институт",
journal = "Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time",
booktitle = "Велики жупан Стефан Немањић – метох у Хвосну, Grand Župan Stefan Nemanjić – the Metochion in Hvosno",
pages = "83-98",
volume = "42",
doi = "10.34298/9788677431396.04",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9222"
}
Живојиновић, М.. (2020). Велики жупан Стефан Немањић – метох у Хвосну. in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time
Београд : Историјски институт., 42, 83-98.
https://doi.org/10.34298/9788677431396.04
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9222
Живојиновић М. Велики жупан Стефан Немањић – метох у Хвосну. in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time. 2020;42:83-98.
doi:10.34298/9788677431396.04
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9222 .
Живојиновић, Мирјана, "Велики жупан Стефан Немањић – метох у Хвосну" in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time, 42 (2020):83-98,
https://doi.org/10.34298/9788677431396.04 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9222 .